-БОГОВЕ-
1
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...покајао што је убио бога, па је измишљао и разне религије, разнеБОГОВЕ 📌 но, није
човек могао да замени правога бога, кога је убио
јама је остала да зјапи, да прождире и вуче у смрт
човек није познао б
...покајао што је убио бога, па је измишљао и разне религије, разне
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
 | Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... вакуум који вуче у бездан, у пропаст и смрт покушавао је човек да на то место на ком је некада био бог постави божанства мртвог разума: рационализам, емпири- зам, идеализам, позитивизам, марксизам и ко зна какве не још мртваце човек без ослонца биће да се човек и покајао што је убио бога, па је измишљао и разне религије, разне богове но, није човек могао да замени правога бога, кога је убио јама је остала да зјапи, да прождире и вуче у смрт човек није познао бога, а познао је своју беду, своју смртност свидело се то њему или не, смрт је ту, и колико год је он својим философијама и својим рели- гијама осмишљавао, она не престаје да буде ружна, најружнија а живот, живот је таквом човеку један непрестани страх, у којем чека сусрет са том руго- бом та беда људска, свест о смрти и чекање смрти, то јесте очајање, немоћ и безизлаз човек очајник је човек без ослонца, без правог смисла бивствовања, разбијен о хридине лажног успокојавања покушавао је човек да изађе из ове беде и очаја покушавао је да оживи бога кога је убио умислио је да може да позна бога који му се никада и нигде није православни мисионар l 15 александар милојков о мислима великана сила у немоћи јавио тако је човек стварао лажне религије и лажне богове ти његови измишљени богови су још гори бедници од њега самог јер не постоје, никада нису постојали нити ће чак су толико бедни да нису кадри ни да умру јер их – нема бедни су толико да чак и не заслужују име бедника јер, гле, и бедник постоји, макар привремено и – кратко познање бога без његовог јављања је људска уобразиља, лаж и охолост охо ли људи не виде своју беду, сво- ју немоћ да познају несазнати- вог свака је религија лаж, сва- ка која не лежи на чињеници да је бог онај који себе открива човеку – кад хоће и како хоће не зна бога она религија којој није он сам говорио о себи и религија је лаж, измишљотина охолог човека јављање бога није религија, већ догађај тај догађај је лудост свим религи јама јер религије говоре и сањају о сили, а тај догађај је немоћ и беда „где је онда ту бог?“ – питају се охоле религи је човечанство, тако, живи рас пето између очајања и охоло- сти између познања своје беде без познања бога и покушаја познања бога без познања сво је беде зато је овај наш свет долина плача плач очајника и охолих одјекује васи оном то је плач безнађа – нико их не чује јер бог је мртав, убили су га њихове сузе гута бездан смрти блез паскал 16 l2/2009 који стоји на месту на коме је некада живео бог њихове сузе су бедне и залудне може ли човек икуда из ове своје беде? може ли, будући бедник, да буде и силан? свети апостол павле каже да може и не само да може, већ силе људске нема без немоћи људске „када сам слаб, онда сам силан!“ – вели апостол но, то је парадокс и лудост, рећи ће наш човек – очајник који је убио бога и охоли који измишља религију јесте, то је и парадокс и лудост али ту лудост изабра бог да посрами мудрост, лажно названо знање, улепшавање смрти и шминка- ње ругобе и тај парадокс изабра бог да сједини ство- рено и нестворено, смртно и бесмртно да тако дару- је истинску мудрост и знање и да дарује истински живот, вечно постојање мишица господња узе господ људску беду и слабост, узе је да буде његова, заувек његова узе је да је освети, оживотвори и да кроз њу дарује силу своју да дарује силу божију немоћи људској, да сила буде човекова, заувек човекова бог је постао бедник да би човек постао сила син божији је постао човек да би човек постао син божији откри се „мишица господња“ (ис 53), а да је очајници и охоли нису приметили јер изниче „као корен из суве земље“ и „не би обличја ни лепоте у њега“ „не беше ничега чега ради би га пожелели“ и чега ради би га приме- тили очајници и охоли „презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан боле- стима“ бог је постао човек и он „болести наше носи и немоћи наше узе на се“ све то би „нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо“ онај који је кадар да гледа у његову немоћ и да исповеди: „заиста човек овај син божији беше“ (мк 15, 39) – кадар је и да види бога и његову силу њего- ва немоћ јесте његова сила, његове ране јесу мелем ранама нашим и његова смрт јесте живот свету и за живот света он је бог и човек, сила и немоћ, сила у немоћи познање господа исуса христа јесте то тајанствено познање силе у немоћи, познање бога у човеку, познање богочовека пут ка сили његовој је пут ношења немоћи његове он поручује: „ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде“ (мт 16, 24) неће то очајници и охоли приметити и прихватити они ће викати: „ако је бог, нека сиђе са крста па ћемо веровати!“ но, господ не силази са крста, не одбацује нашу беду гле- дајући у распетог господа, видимо своју беду: његове ране, крв и зној али у тој беди видимо и силу и све- моћ божију овај распети бог је толико моћан да може чак и да умре – ако то жели нико од охолих богова лажних религија никада није, нити је могао да умре богови су се стидели смрти смрт су оставили човеку да се он са њом рве и пати, а они, охоли бого- ви, уживали су у амброзији и са висина гледали ову нашу долину плача само је прави бог могао и хтео да од човека узме праву смрт и да заиста умре само је бог, истински бог, могао да смрти одузме ругобу, да је излечи од ружноће јер не даде да „светац његов види труљење“ (пс 16, 10) богочовек господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учинио силом, залогом васкрсења и живота та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује: „заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре многи род доноси“ (јн 12, 24) живот човеков више није страх у очекивању ругобе смрти живот човеков је преображен у јед- но друго чекање: чекање „васкрсења мртвих и живота будућег века“ а чекати живот, вечни живот, значи живети у радо- сти, радосно чекати човеку остаје позив да се одрекне очајања, познања своје беде без познања бога остаје му и позив да се одрекне своје охолости, познања бога без познања своје беде човек је позван да се окре- не богочовеку, да у њему види „бога истинитог од бога истинитог“ и да види човека, оног исти- нитог човека „који је распет у време понтија пилата и који је страдао и био погребен“ чове- чанство је позвано да спозна силу у немоћи то је позив који чека на одговор свакога од нас: „ходи- те к мени сви које сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити“ (мт 11, 28) ко има уши да чује, нека чује! l богочовек господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учи- нио силом, залогом васкрсења и живота та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује православни мисионар l 17 интервју водили: максим и ирена морган превод са енглескогјезика: татјана радић интервју православна породица mcdonald пријатно је и удобно у малој кући џефрија и карин мекдоналд у брнту (тексас) иако имају петоро деце, у њиховој кући веома је мирно и уредно оваква ситуација је дубоко импресионирала премда је ово први пут да сам их посетила мој муж и ја смо одлучили да читаоцима вашег часописа испричамо нешто о овој православној америчкој породици интервју смо урадили 11 јануара 2009 год док смо, у кући, седели поред божићног дрвета иконе пре- свете богомајке и господа исуса христа, које су виси- ле као украси на дрвету, гледале су у нас многе од тих украса направила су деца zџеф и карин, реците нам нешто укратко о вама и како сте прешли у православље? џефри: рођен сам у њу џерсију и одгајан у презбе- теријанској цркви, а када сам напунио 16 година, прешао сам у баптистичку цркву отишао сам на протестантски колеџ припремајући се за богослови- ју током часова историје цркве, открио сам право- славље разочарао сам се у протестантизам постоји толи- ко деноминација и свака од њих има сопствену интерпретацију библије осетио сам потребу за јединственим и трајним тумачењем библије, као и 18 l2/2009 историје цркве, тако да сам – још док сам похађао веома познату евангелистичку школу витн колеџ – одлучио да приступим православној цркви открио сам да је православна црква користила апостолску традицију – веома супротно ономе што је доносила нова теологија, а то је да је свака особа слободна да креира сопствено учење православље сам примио на велику суботу на тре- ћој години студија, 1977 године након дипломирања на витн-колеџу, уписао сам на православну богословију свети владимир у њујорку, где сам стекао диплому магистра теологије потом сам три године био професор на богословији свети герман на аљасци затим сам се вратио како бих докторирао на богословији свети владимир, а потом наставио да – наредних седам година – преда- јем на богословији на аљасци читајући свете оце, увидео сам да је православна црква сачувала учење светих апостола и ране цркве видео сам да је православна црква пружала апо- столску традицију, која није постојала у протестант- ској карин: одрасла сам у њујорку моји родитељи, као и бака и дека, били су јевреји одгајана сам као јеврејка – као мала одлазила сам у синагогу, али сам у току студија престала да будем религиозна на уни- верзитету сам се упознала са феминизмом и постмо- дернизмом – због чега сам постала антихришћанка била сам против било које форме традиционалног облика веровања отишла сам на женски брајан мавр колеџ у пенсилванији између друге и треће године студија поново сам почела да верујем у бога вероватно сам била агностик пре тога, не знам било како било, на трећој години студија постала сам хри- шћанка хришћанка сам постала тако што сам чита- ла јеванђеље иако нисам имала пријатеље који су били хришћани неки познаници су ме позвали да дођем у цркву то је била протестантска црква у почетку сам одла- зила у различите цркве на крају сам отишла на харвард, и то одсек за бли- скоисточне језике и цивилизацију, где сам дипломи- рала у том периоду сусретала сам се са бројним несагласностима у протестантизму на једном од курсева на студијама открила сам да је рана црква била литургијска и да је утемељење нашла у литургиј- ској пракси синагоге од тог тренутка сам одлучила да почнем да посећујем литургијску цркву на васкрс била сам позвана да дођем у православ- ну цркву, у једну грчку цркву у масачусетсу посвеће- ну часном крсту младић који ме је позвао био је грк, а ми смо заједно похађали курс библијских студија одбила сам римокатоличку цркву због папског примата одбила сам англиканску цркву због њихо- вог либералног учења (женско свештенство, свеште- ници хомосексуалци итд) када сам присуствовала богослужењу у право- славној цркви, било је веома слично богослуже- њу којем сам, као мала, присуствовала у синаго- ги у том тренутку нисам размишљала о томе да примим православље зато што је све било на грч- ком језику почела сам да читам о православној цркви укљу- чујући и историју и теологију у јесен 1988 год при- мила сам православље православни мисионар l 19 zџеф, реци нам нешто о свом професорском иску- ству на православној богословији на аљасци џефри: био сам професор историје цркве и старог завета студенти су, углавном, пореклом са аљаске тамо сам провео десет година то је био рурални део аљаске, а у многим селима читаве заједнице су право- славне сеоски живот био је доста примитиван бого- словија је била смештена у малом граду кодиак на острву кодиак тамо је руско становништво смештено у рибарску луку која је имала велику америчку поморску базу помагао сам у припреми домаћег становништва за свештеничку службу било је и неколико англоаме- риканаца који су такође похађали богословију zда ли сте планирали да имате оволико деце? џефри: нисмо планирали колико ћемо деце има- ти овако се десило православна црква нас учи да је имати децу благо- слов служба приликом склапања брака је препуна молитви које се тичу рађања, и ми верујемо да нас господ благослови на овај начин верујемо да се избе- гавање трудноће може догодити само под тешким околностима ана, њихова кћи: не верујем у контрацепцију зато што свако живо биће има право на живот, чак и пре него што постане беба zа да ли ти, карин, планираш да имаш још деце? карин: радовали бисмо се још једном детету, али већ смо стари zда ли бринете хоћете ли материјално издржати имајући толико деце? 20 l2/2009 карин: не, никада нисмо бринули чак иако су наши оброци мали, нама то одговара чак и када смо размишљали о томе како нешто не можемо да приу- штимо, некако бисмо проналазили начин десило би се да џефри добије повишицу или бисмо некако ускладили приоритете било је и момената када смо имали ниске приходе, тако да смо морали да купује- мо половну одећу или да нам други поклањају своју zкако изгледа подизати толико деце? џефри: лепо је! старији помажу у одгајању мла- ђих лепо је видети их у међусобној интеракцији заправо, лакше је уколико имате једно дете, све потребе су усмерене на родитеље али, са више деце, они су усмерени једни на друге наравно, ту постоје изазови, бојим се да је пут пред нама дуг карин: израчунала сам да ће у нашој кући око 36 година бити деце! деца су 17, 14, 8, 5 и 3 године ана: изазов је живети са две сестре – елизабета има 8, а катарина 3 године у стању су да направе хаос не могу своју собу да наместим како желим елизабета је, на пример, у стању да своју гардеробу целе недеље држи на поду zшколе код куће су веома популарне у америци то је алтернатива јавним школама и помоћ роди- тељима који желе да својој деци обезбеде боље образовање, као и да своју децу заштите од ути- цаја насиља, дроге и лоших пријатеља зашто сте се ви определили за школу у кући? карин: да бисмо им пружили боље образовање желела сам да могу сама да изаберем шта ће моја деца да уче и на који начин ће примати образовање, по ком методу желели смо да буду писмени и про- мишљени, да изграде сопствени карактер нисмо желели да зависе од деце њихових година видела сам да су јавне школе често сметња учењу предност шко- ла код куће јесте тај да можемо да обезбедимо окру- жење „један на један“, а то јавне школе не могу ми смо део ланца кућних школа, тако да деца могу међу- собно да сарађују уколико неки други родитељ има веће знање у некој области, онда је он или она супер- визор тог часа овакве школе деци помажу у напре- довању с обзиром на то да у јавним школама једно дете мора да се уклапа у групу; овде је више индиви- дуални рад овакав начин рада је софистициран и подређенији је окружењу, које не спутава преобиље креативности и са акцентом је на најбољем начињу школовања деца не морају да прате униформно образовање, које може да спречи дечије критичко размишљање овакав начин школовања доприноси ширем образовању ана је, на пример, научила да свира неколико инструмената и сада по дечијим клу- бовима другу децу учи музици и уметности алек- сандар је, са друге стране, досегао диплому из писа- ња, што не би могао да је ишао у јавну школу овакав начин образовања православним родитељима омо- бућава да својој деци омогуће православно окружење уместо неправославног и секуларизованог окружења у јавним школама на овај начин деца откривају сво- је таленте zреците нам нешто о духовном животу породи- це џеф: припадамо заједници при цркви св јована крститеља и претече у остину (тексас ((http://www theforerunnerorg/)) присуствујемо литургији неде- љом и када су велики празници потребно нам је 50 минута вожње до цркве, а она нам је најближа карин: током последње недење часног поста и ују- тро и увече идемо на службе али, морам да признам да путовање до остина два пута у току дана са петоро деце нимало није забавно деци читамо житија све- тих и трудимо се да том дану унесемо хришћанску перпсективу пошто духовни живот породице укљу- чује и интеракцију са светом у коме се живи, онда се трудимо да нам он цео буде окренут православљу имамо заједничку молитву, увече деци пред спавање читамо приче које могу морално да их изграде деца свакодневно читају библију, они који су старији читају онима који су млађи у току године прочитају целу библију ово су сами изабрали да раде, нико им није наметао zана, реци нам колико имаш година и како изгледа одрастати у православној породици, учити школу код куће шта вера значи за тебе? ана: имам 14 година волим да учим код куће зато што тако имам времена да вежбам стварно волим уметност и музику волим факултативно образовање и највише волим да време проводим напољу, волим активност важно ми је да идем у цркву и да читам библи- ју све одлуке које доносим базирају се на хри- шћанској вери мој брат александар прислу православни мисионар l 21 жује у олтару, а повремено и пева у хору заи- ста све гледам кроз веру александар: имам 17 година одрастајући као православан у америци, разликујем се од осталих с обзиром на то да нисмо православна земља право- славље је централна тачка у мом животу још од рођења идем на богослужења када сам био мали, родитељи су ме учили како да се молим одмор ћу провести у летњој школи цркве преображења господ- њег у остину (http://transfiguration org/) последње две године сам био у православном кампу светог рафаела смештеног у оклахоми (http://www campstraphael org/) и ја похађам школу код куће одговара ми зато што је флексибилно и оставља ми довољно простора да се бавим неким другим актив- ностима доста се дружим са својим пријатељима zана и александре, шта радите у слободно време? ана: свирам и слушам музику, волим да цртам и дивље биљке, бавим се спортом, пењем на дрвеће александар: од девете године тренирам фудбал уживам у читању, и у 2008 сам прочитао 51 књигу уживам у писању и игрању стратегијских игрица, али за све то немам баш пуно времена волим солжењи- цина један дан ивана денисовича је књига која ме је задивила мој омиљене православне књиге су живот оца арсенија и књиге томаса хопка; доста читам и свете оце цркве, нпр св игњатија zалександре, одгајан си у породици која је веома блиска, имао си образовање код куће сада би требало да упишеш факултет који је у другој држави како се осећаш? александар: биће то велика промена о овоме сам доста размишљао желећи да изаберем најбоље, али већ сам примљен на универзитет и добио сам стипендију биће ми веома тешко да напустим породицу и пријатеље прикључићу се клубу пра- вославних хришћана на универзитету (http:// wwwocf net/), а студираћу новинарство или историју волео бих да се активно укључим у локалну цркву мислим да тај самостални живот не би требало да много утиче на мој духовни живот наставићу са истом праксом као и до сада најближа црква је на 10 до 15 минута од студент- ског дома, а, колико знам, постоји неколико право- славних цркава тако да ћу моћи да бирам у коју ћу ићи молитва је одувек била део мог свакодневног живота, и то се неће мењати чак и када одем на факултет zимаш ли шта да поручиш читаоцима православног мисионара? александар: иако не живимо у православној земљи, делимо много тога заједничког са младима из србије l сајт професора мекдоналда http://orthodoxchurchhistorycom/ 22 l2/2009 свештеник александар миловановић тема броја појам слободе се данас најчешће поистовећује са слободом од некога или нечега, са могућношћу избора, то јест прихватања или неприхватања неке идеје, става или мишљења и аутоматски подразумева извесно неслагање и сукоб са другим јер, наравно, моје мишљење и мој став је а priori прави, исправан и исти- нит нисмо ли скоро свакодневно сведоци овога? ако и није тако у нашем односу са бли- жњима, довољно је само да укључи- мо телевизор и да будемо сведоци бесконачних расправа и полемика наших политичара, аналитичара, чланова разноразних удружења и организација, те бораца за свакаква права и слободе и, оно што је најго- ре, то се данас представља и поста- вља као општеприхваћена норма, као нешто најнормалније и најмо- ралније, а све под велом општена- родне демократије и људских права не могу а да не питам којих права и чије и какве демократије и правде људске?! тешко смо и ретко такву правду налазили кроз сву историју, а рекао бих да је данас још теже можемо наћи но, не живимо ли у времену демократи- је и свих могућих слобода и права! живимо, али смо заборавили, и запоставили и одбацили ону једину живу и животворећу слободу – христа спаситеља! слобода је живот и нема правог и потпуног живота без слободе ово су кроз векове потврђивали сви они који су своје животе давали за слободу на тој слободи живота и равноправности међу свима се заснивају сва данашња друштва и државе на свету слобода јесте живот и нема живота без слободе, али има ли живота без онога који живот даје и каква је то слобода ако није утемељена и ако не извире из извора живота! она је лажна и привидна! зато сва данашња друштва и народи грцају и даве се у мору слободе и демократије и буквално тону, чему смо сви данас сведоци кроз кри- зе које се само надовезују, а никако не престају – ратне, еколошке, економске и тако, просто, мора бити јер није постављен прави, изграђујући темељ данашњег друштва и живота, није на христу заснована и изгра- ђена ни слобода, ни правда ни истина христос, који је једини животодавац, само је привидно присутан у европским и светским друштвима, па зато данас неминовно имамо и један привид слободе и правде, које су по људским умовањима и мерилима христос је једини животодавац и слободотворац јер нам је подарио живот ослободивши нас окова смрт- ности и пропадљивости дао нам је слободу живота, живот у слободи од смрти и живот у слободи сваког избо- ра ниједна друга слобода, људска и земаљска, не може се поредити нити приближити ослобађању од тешкога терета греха и претешког стања про- падања и умирања, које нам је свој- ствено само са њим, кога опет слободно бирамо и прихватамо, коме слободно и радосно припадамо као деца своме родитељу, можемо искусити и осетити истинску слободу живота и радост будућег живота, који не стари и који је вечни а где ћемо је осетити и доживети ако не у цркви слободе, цркви христовој и у светој литургији, која је видљива пројава онога невидљивог царства његовог и у светој чаши којој слободно и драговољно приступамо причешћујући се и оживотворавајући се; ослобађајући се терета, грехо- ва и страхова који нас, иако „слободне“, држе свезане, и оковане и поробљене и после сваке литургије можемо да сведочимо и свима благовестимо да је међу нама царство слободе и живота са једном и једином слободом и јединим истинским животом – христом господом l једна слобода и безбројне слободе слобода је живот и нема правог и потпуног живота без слободе ово су кроз векове потврђивали сви они који су своје животе давали за слободу на тој слободи живота и равноправности међу свима се заснивају сва данашња друштва и државе на свету свештеник александар миловановић тема броја једна слобода и безбројне слободе фото: долујић 24 l2/2009 татјана радић тема броја „i now walk into the wild“ слобода је универзално прихваћена друштвена вредност дефинисана на различите начине слобода подразумева заштићен приватни домен појединца у који нико, па ни држава, не сме да се меша другачије схватање слободу везује за моћ, могућност или способност појединца да делује на одређени начин, да бира између алтернатива алтернатива?! ко поставља алтернативу? држа- ва, политика, економске прилике, друштвени трендови, култура, друштвена група којој припадамо, наша породица, суседство или – ми сами? на крају или на почетку – сам бог? имамо следећу слику: типична америчка породица – отац, мајка, син и кћи успешни у смислу мате- ријалних ствари, каријере, школе, али без вишег (у смислу духовног) животног циља њихов син, дваде- сетдвогодишњи кристофер мек кендлс, уместо да ушета у приви- леговани живот, креће у потрагу за авантуром да ли је он наивни иде- алиста, побуњеник 90-их или још једна изгубљена фигура у борби човека и природе? свој пут започиње од житних поља јужне дакоте до реке колорадо припадао је добростојећој породици источне обале, а стопирао је све до аљаске одрастао је у вашингтону, где је завршио и школу након дипломирања на емори- универзитету – нестао је променио је своје име у александар велика луталица, своју уштеђевину од 24000 долара дао је у добротворне сврхе, своја кола и остало од материјалног уништио је, спалио новац у свом новчанику а онда је за себе измислио нови живот живећи на маргини друштва, лутајући по северној америци an aesthetic voyager whose home is the road – опис је његове слободе овај лик није нестваран, није измишљена фигура велике земље као што је аме- рика, земља парадокса и крајности, земља која би све дала да њен систем функционише, замља која се бесомучно труди да одржи (постојећу) структу- ру друштва овај лик је стваран, он је борац против система, борац за више циљеве, за дубљи животни смисао није се мирио са животом који је, споља гледајући, добар, комфоран, удобан, без много трзавица он је хтео авантуру, али је изнад свега трагао за сло- бодом слобода ова реч, некако, већ приликом њеног изговарања оста- вља дубок траг када само поми- слимо о слободи, дође нам да дубоко удахнемо и да тај осећај ширине и испуњености задржимо до вечности размислимо које би нам асоцијације на реч слобода пале на памет: ширина, простран- ство, бесконачност, природа, дубока шума, ветар све су то елементи који човеку пружају пуноћу, неограниченост простора и делања, смисленост, креатив- ност и слично из слободе су се јављали различи- ти друштвени покрети који имају веома важну улогу јер су извори друштвених промена дру- штвена промена, покретљивост, мобилност видите како је слобода једна динамичка категори- ја то је категорија која је непрестани извор турбу- ленција вир који подједнако протреса и друштво и човека у њему па, да ли човек, премда јој се исконски радује, тежи јој у свим сегментима друштвеног делања има слободу? да ли систем у коме живимо дозво- љава да развијамо своје право на слободу кретања – на пример? шта је, уосталом, слобода мишљења, слобода ова реч, некако, већ приликом њеног изговарања оставља дубок траг када само помислимо о слободи, дође нам да дубоко удахнемо и да тај осећај ширине и испуњености задржимо до вечности christopher mccandless (february 12, 1968 – august 18, 1992) православни мисионар l 25 татјана радић тема броја „i now walk into the wild“ вероисповедања, говора; шта је медијска слобода, информациона слобода, правна слобода; шта је слобода и ко нам је даје? смемо ли да се запитамо да ли нам и друштвене норме ускраћују слободу, да ли нам друштвена етика и моралност лимитирају испољавање сопствене слободе! наравно да смемо зато што имамо – слободу али та слобода, чак иако је неограничена, није деструктивна, није уби- лачка, самоубилачка, геноцидна, дискриминатор- на она мора бити афирмативна, благородна, милостива, братољубива, мора волети свет, зајед- ницу, место, животну средину таква, и само таква слобода даје смисао човечијем постојању а такву слободу задобијамо у духу светом а александар луталица погледајте филм rather than love, than money, than fame, give me the truth l henry david thoreau christopher mccandless (february 12, 1968 – august 18, 1992) срећко гујаничић тема броја историјске слободе и слобода у христу 26 l2/2009 питање слободе је једно од најважнијих тема у историји филозофије слобода је различито схватана од античких времена до данас, а главна промена на том путу десила се појавом хришћан- ства хришћанство је филозофији донело слободу као општу категорију заједничку свим људима на свету ту чињеницу je посебно истицао немачки филозоф хегел он каже да су у источним цивилизацијама само појединци били слободни, и то владари или деспоти, а у старој грчкој та част је била намењена аристократама и слободним грађанима, значи неко- лицини, а доласком хришћанства, сматра он, сви постају слободни хегелово тумачење је везано за кретање свести – од простог опажања до пуне само- свети – тако да је и сама слобода подређена његовој филозофији важно је нагласити да је један од најве- ћих умова у новијој историји западне цивилизације препознао да хришћанством почиње слобода због чега је то битно?! филозофи у античко време нису имали изражен осећај слободе као такве првенствено због тога што им је хармонија била приоритет, а хармонију су везивали за законе ако се разум као сазнајна спо- собност узме као меродавни тумач тих закона, онда следи да људи који га више имају треба да буду изузети од обичног пука то су платоно- ве идеје доследна примена такве логика опуштено може оправдати ропство као легитимно друштвено уређење плато- нова теорија о идеалној држави је, под- сећања ради, била најсличнија ономе што су стаљин и хитлер спровели у пракси платонов ученик аристотел, кога многи сматрају једном од најважнијих интелектуалних фигура, отворено је оправда- вао ропство, а људе који су били у власништву других људи третирао као „оруђе које говори“ с обзиром на то да су западни теолози под утица- јем томе аквинског аристотела убрајали у свеце, а његовим идејама посветили векове, не треба да чуди то што су на западу дисциплину и ред, као чеда логике и закона, веома поштовали, док им је слобода остала уштогљена, сиромашна или, у крај- њем случају, перверзна побуне против схоластике, која је, у принципу била, аристотелова фуснота, довела је и до побуне против римокатоличке цркве та побуна је касније, уз благослов реформације, створила капитализам капитализам је, поред капиталиста, створио и про- летере – као робље модерног доба западне европ- ске државе су имале среће, па их од капитализма нису ослобађа срећко гујаничић тема броја историјске слободе и слобода у христу православни мисионар l 27 ли комунисти, али је та несрећа погодила словенске и православне народе на континенту када се погледа историја људских идеја и напора само у европи, може се закључити да се човек као јединка, заједно са друштвом у коме живи, стално нешто ослобађа и стално остаје у ропству као фарије, свештеник из романа гроф монте кристо, који је копао тунел како би побегао из затвора, а читав је труд уложио да би дошао до друге ћелије та прича је, уствари, метафора људске борбе за слобо- ду, али без бога питање слободе је и данас осетљива тема после другог светског рата уједињене нације су донеле декларацију о основним људ- ским правима, а у свима њима садржана је реч „слобода“, тако да се сада сви позивамо на слободу говора, слободу оку- пљања, слобода вероисповедања да бисмо схватили саму слободу, прво морамо видети чему све жив човек робује човек може робовати разним стварима до те мере да затвореник у тамници уопште не би пожелео да се нађе у његовој кожи заљубљени смо, рецимо, у аутомобиле и читав дан мислимо како ћемо једног дана возити најскупљи ауто или размишљамо како да додатно побољшамо или „набуџимо“ доступне моделе гледаћемо каталоге, обилазићемо сајмове и отпаде, висићемо на интернету, причаћемо са ауто- механичарима, постаћемо чланови фан-клуба неких кола хоби или посао полако прелазе у страст, узи- мају трезвеност и опијају нас попут алкохола слич- но важи и за љубитеље оружја било да је реч о вој- вођанским ловцима на фазане или терористима из ал–каиде људи који фанатично навијају за неки клуб себе такође подређују ропском менталитету јер мржња према навијачима супарничког тима за њих јесте – правило човек може робовати и организацији којој припада, институцији у којој ради, може бити зависан од масне хра- не, цигарета, кафанског живота; поданич- ки може служити идеји бољег и правед- нијег друштва, русофилству, евроин- теграцијама, србовању од памтивека човек робује сли- кама и псеудоиконама гладни смо информација, а телевизија све нуди на тацни наше је само да имамо даљин- ски управљач, то средство које нам омогућава да „сло- бодно“ бирамо канале жељни да чујемо и видимо шта се догађа у глобалном селу, улазимо у трку са временом и бивамо пре- гажени и самлевени имамо и жељу да се 28 l2/2009 ослободимо „цивилизацијских тековина“ како бисмо се поштено одморили а нисмо свесни колико смо дубоко у муљу чежњу за слободом обилато користе велике ком- паније у реклами за једно газирано пиће пријатан глас чита отприлике ово: „трипут ура за момка који је напустио посао у фирми да би остварио свој сан и отворио кафић на плажи!“ фирма је у неком небо- деру, у гужви пословног центра, а кафић од трске је на пешчаној обали са тиркизним морем у позадини такав сан је, вероватно, опште место на западу, а онај који га сања ретко кад слути да му је рођени сан пупчана врпца која га чврсто везује за потрошачко друштво просечни западњак неће напустити посао, већ ће „дати допринос слободи“ и купити то газира- но пиће кад говоримо о слободи у хришћанству, онда кажемо да је сам бог слобода христос је слобода, јер је он дошао да нас ослобо- ди од смрти, греха и ђавола све горе набројане страсти само су последице ова три опака тамнича- ра неумитно идемо ка смрти, њена сила нас разједи- њује, одваја нам душу од тела, распадамо се у једној као олово тешкој и статичној причи христос нас ослобађа јер њему смрт није могла да науди усино- вљењем постајемо слободни од смрти грех је други човеков тамничар он има своје законитости, а човек треба на време да се сети да не може служити и богу и мамону логика греха исушује саму човекову личност среброљубац, рецимо, мисли само на новац њега не занимају пријатељи, патња комшија, туга бижњих, уметност среброљубац данас, рецимо, брине о светској економској кризи и где је он у све- му томе хронични алкохоличар такође робује свом греху, па пије испред продавнице, трафике, на кли- ници на којој се лечи – може са друштвом, а може и без њега – ако му жена брани, а он је „помирљиве“ природе, флашу са ракијом ће држати у водокотли- ћу његова страст ће бити јача од жеље да не буде понижен и на крају ђаво сатана је тиранин који повлађује укусу пале људ- ске природе, како би још више заробио човека његови „савети“ су „брижни“, насупрот христовим горким лековима стално прави замке и никад не спава побеђен је васкрсењем господњим, али и даље искушава и држи у власти оне који не верују у христа не треба заборавити да су смрт, грех и ђаво чове- кови спољашњи непријатељи најгоре је кад је човек сам себи највећи непријатељ – када је роб самом себи, петоколонаш свог бића гордост је мати свих осталих грехова, она је увела смрт у живот и од анђела направила ђаволе највећа слобода је, дакле, бити слободан од самог себе јер је гордост корен сваког ропства ако не покушавамо да уз помоћ христа савладамо ту ано- малију, џаба нам све титуле, признања, похвале, богатства у нашем бићу владаће тиранија у којој неће бити места ни за кога осим за тиранина дру- гим речима, постаћемо ходајућа пустиња из које се удаљио свети дух што смо даљи од христа, то смо већи робови l православни мисионар l 29 драгана мандић тема броја цртице о слободи размишљајући о слободи човјека, не могу да се отмем мисли да она јесте огромно и неистраже- но подручје – тајна велика: однос христа и цркве саме божанска иницијатива и људски одазив, ства- ралачко превођење у стварност божије намјере и његовог домостроја одговор богородице анђелу, одговор петра хри- сту, одговор авраама, мојсија, јова, одговор светог саве и ђакона авакума одговор свих светих који су од памтивије- ка угодили богу живот за живот смрт за смрт обдарен овим огромним и непроцјењивим даром, човјек је стављен пред бога као раван њему, властан да расуђује и одлу- чује о питањима живота и смрти, спасења и пропасти начињен од земље, надахнут духом божијим, издвојен као кру- на творевине, обдарен слободом и разумом, украшен даром језика, постављен је пред лице божије да му буде сарадник и син или да одбије роб слободе слобода – то склиско и неутабано подручје наше- га живота – веома је подложна демонским утицаји- ма завести, изманипулисати, обманути – његови су опробани методи чудно замешатељство лажи и истине његово је најјаче оружје излазак из себе, из домена познатог и провјере- ног неминовно подразумијева ризик не познајући себе ни пуни распон свог живота, који сеже од раја до пакла, од љубављу пламтећих анђеоских сила које непрестано служе господу, па до изопачених самозаљубљених разорних демона, човјек стоји збуњен и омамљен на размеђи свјетова, на вјетрометини борбе добра и зла немајући бого- словске визије ни врлинских навика, празан и умрт- вљен сагрешењима, без љубави која оплођује слобо- ду, човјек се предаје помисли да је сам себи дово- љан, да је срећа негдје другдје – у идеализованој и измаштаној слици свијета који му се баца под ноге, у угађању безграничним апетитима похоте и у трци да се задовољи глад за животом он постаје жртва слободе и њен највјернији роб слобода га опија и прераста као дивљи незауздани ждребац и силови- том снагом води га у понор бити мудар као змија и беза- злен као голуб – није лако трезвеност и будност са расуђивањем су круна свих врлина они долазе од цјело- мудрености која је сва погру- жена у христа „не варајте се! испитујте духове јесу ли од бога!“ – упозорава нас хри- стос само мјерећи ствари мјером њега самога као пута, живота и истине, добијамо рјешење свих загонетки оно истинито се њиме надграђује, а оно лажно се о њега као о камен разбија промашај у који нас води разуздана слобода има горак укус ово моћно средство лишено вођства показује се као зао господар и сопствено наличје парадокс и трагедија леже у чињеници да смо веома често робови сопствене слободе препуштен њеној разорној страсти, живот се показује као смрт; узбуђење и гордост на крају се покажу као депре- сија и немоћ слобода без одговорности, највећи идол савреме- ног човјека, увијек се покаже као лаж која нас неу- митно суочава са разорним посљедицама погре- шних избора слобода – то склиско и неутабано подручје нашега живота – веома је подложна демонским утицајима завести, изманипулисати, обманути – његови су опробани методи чудно замешатељство лажи и истине његово је најјаче оружје 30 l2/2009 закон љубави гдје су онда границе слободе? ко их поставља? може ли се слобода схватити безусловно? моја слобода сеже до твоје слободе љубав је та која даје правац слободи добровољно / слободно се ограничавам да не раним кога љубим чувам ближњега од самога себе љубити ближњега свога као самога себе значи дати му оноли- ко подручје слободе које осваја- мо за себе вољети толико да другоме оставимо и слободу да нас не воли, слободу да се окрене и оде љубити непријатеље своје можемо тек ако се човјекољуби- во сажалимо на њих, на њихове страхове, промашаје, немоћи ослобађајући их уза кривице и дарујући им опроштај често заборављамо да осуђују- ћи, оговарајући и етикетирајући друге, ограничавамо њихову сло- боду, не допуштамо им да прева- зиђу и да се – већ у следећем часу – пројаве као сасвим нови људи, који се обнављају покајањем слобода је изазов продани у ропство гријеху, као сужњи чекамо сво- је коначно ослобођење, ослобођење које се већ збило у христу и које неопозиво успоставља васкрсли господ у освајању овог личног врхунца незаобилазан је континуирани подвиг који ме отвара за духа свето- га, духа слободе, који ме узводи на тавор и дарује ми усиновље- ње отварање да божански дух дође и посложи мој живот по своме лавина љубави живот у подвигу јесте пливање уз бујицу, добровољно с
... вакуум који вуче у бездан, у пропаст и смрт покушавао је човек да на то место на ком је некада био бог постави божанства мртвог разума: рационализам, емпири- зам, идеализам, позитивизам, марксизам и ко зна какве не још мртваце човек без ослонца биће да се човек и покајао што је убио бога, па је измишљао и разне религије, разне богове но, није човек могао да замени правога бога, кога је убио јама је остала да зјапи, да прождире и вуче у смрт човек није познао бога, а познао је своју беду, своју смртност свидело се то њему или не, смрт је ту, и колико год је он својим философијама и својим рели- гијама осмишљавао, она не престаје да буде ружна, најружнија а живот, живот је таквом човеку један непрестани страх, у којем чека сусрет са том руго- бом та беда људска, свест о смрти и чекање смрти, то јесте очајање, немоћ и безизлаз човек очајник је човек без ослонца, без правог смисла бивствовања, разбијен о хридине лажног успокојавања покушавао је човек да изађе из ове беде и очаја покушавао је да оживи бога кога је убио умислио је да може да позна бога који му се никада и нигде није православни мисионар l 15 александар милојков о мислима великана сила у немоћи јавио тако је човек стварао лажне религије и лажне богове ти његови измишљени богови су још гори бедници од њега самог јер не постоје, никада нису постојали нити ће чак су толико бедни да нису кадри ни да умру јер их – нема бедни су толико да чак и не заслужују име бедника јер, гле, и бедник постоји, макар привремено и – кратко познање бога без његовог јављања је људска уобразиља, лаж и охолост охо ли људи не виде своју беду, сво- ју немоћ да познају несазнати- вог свака је религија лаж, сва- ка која не лежи на чињеници да је бог онај који себе открива човеку – кад хоће и како хоће не зна бога она религија којој није он сам говорио о себи и религија је лаж, измишљотина охолог човека јављање бога није религија, већ догађај тај догађај је лудост свим религи јама јер религије говоре и сањају о сили, а тај догађај је немоћ и беда „где је онда ту бог?“ – питају се охоле религи је човечанство, тако, живи рас пето између очајања и охоло- сти између познања своје беде без познања бога и покушаја познања бога без познања сво је беде зато је овај наш свет долина плача плач очајника и охолих одјекује васи оном то је плач безнађа – нико их не чује јер бог је мртав, убили су га њихове сузе гута бездан смрти блез паскал 16 l2/2009 који стоји на месту на коме је некада живео бог њихове сузе су бедне и залудне може ли човек икуда из ове своје беде? може ли, будући бедник, да буде и силан? свети апостол павле каже да може и не само да може, већ силе људске нема без немоћи људске „када сам слаб, онда сам силан!“ – вели апостол но, то је парадокс и лудост, рећи ће наш човек – очајник који је убио бога и охоли који измишља религију јесте, то је и парадокс и лудост али ту лудост изабра бог да посрами мудрост, лажно названо знање, улепшавање смрти и шминка- ње ругобе и тај парадокс изабра бог да сједини ство- рено и нестворено, смртно и бесмртно да тако дару- је истинску мудрост и знање и да дарује истински живот, вечно постојање мишица господња узе господ људску беду и слабост, узе је да буде његова, заувек његова узе је да је освети, оживотвори и да кроз њу дарује силу своју да дарује силу божију немоћи људској, да сила буде човекова, заувек човекова бог је постао бедник да би човек постао сила син божији је постао човек да би човек постао син божији откри се „мишица господња“ (ис 53), а да је очајници и охоли нису приметили јер изниче „као корен из суве земље“ и „не би обличја ни лепоте у њега“ „не беше ничега чега ради би га пожелели“ и чега ради би га приме- тили очајници и охоли „презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан боле- стима“ бог је постао човек и он „болести наше носи и немоћи наше узе на се“ све то би „нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо“ онај који је кадар да гледа у његову немоћ и да исповеди: „заиста човек овај син божији беше“ (мк 15, 39) – кадар је и да види бога и његову силу њего- ва немоћ јесте његова сила, његове ране јесу мелем ранама нашим и његова смрт јесте живот свету и за живот света он је бог и човек, сила и немоћ, сила у немоћи познање господа исуса христа јесте то тајанствено познање силе у немоћи, познање бога у човеку, познање богочовека пут ка сили његовој је пут ношења немоћи његове он поручује: „ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде“ (мт 16, 24) неће то очајници и охоли приметити и прихватити они ће викати: „ако је бог, нека сиђе са крста па ћемо веровати!“ но, господ не силази са крста, не одбацује нашу беду гле- дајући у распетог господа, видимо своју беду: његове ране, крв и зној али у тој беди видимо и силу и све- моћ божију овај распети бог је толико моћан да може чак и да умре – ако то жели нико од охолих богова лажних религија никада није, нити је могао да умре богови су се стидели смрти смрт су оставили човеку да се он са њом рве и пати, а они, охоли бого- ви, уживали су у амброзији и са висина гледали ову нашу долину плача само је прави бог могао и хтео да од човека узме праву смрт и да заиста умре само је бог, истински бог, могао да смрти одузме ругобу, да је излечи од ружноће јер не даде да „светац његов види труљење“ (пс 16, 10) богочовек господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учинио силом, залогом васкрсења и живота та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује: „заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре многи род доноси“ (јн 12, 24) живот човеков више није страх у очекивању ругобе смрти живот човеков је преображен у јед- но друго чекање: чекање „васкрсења мртвих и живота будућег века“ а чекати живот, вечни живот, значи живети у радо- сти, радосно чекати човеку остаје позив да се одрекне очајања, познања своје беде без познања бога остаје му и позив да се одрекне своје охолости, познања бога без познања своје беде човек је позван да се окре- не богочовеку, да у њему види „бога истинитог од бога истинитог“ и да види човека, оног исти- нитог човека „који је распет у време понтија пилата и који је страдао и био погребен“ чове- чанство је позвано да спозна силу у немоћи то је позив који чека на одговор свакога од нас: „ходи- те к мени сви које сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити“ (мт 11, 28) ко има уши да чује, нека чује! l богочовек господ исус христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот смрт више није наша беда и наше очајање ту је нашу немоћ бог учи- нио силом, залогом васкрсења и живота та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује православни мисионар l 17 интервју водили: максим и ирена морган превод са енглескогјезика: татјана радић интервју православна породица mcdonald пријатно је и удобно у малој кући џефрија и карин мекдоналд у брнту (тексас) иако имају петоро деце, у њиховој кући веома је мирно и уредно оваква ситуација је дубоко импресионирала премда је ово први пут да сам их посетила мој муж и ја смо одлучили да читаоцима вашег часописа испричамо нешто о овој православној америчкој породици интервју смо урадили 11 јануара 2009 год док смо, у кући, седели поред божићног дрвета иконе пре- свете богомајке и господа исуса христа, које су виси- ле као украси на дрвету, гледале су у нас многе од тих украса направила су деца zџеф и карин, реците нам нешто укратко о вама и како сте прешли у православље? џефри: рођен сам у њу џерсију и одгајан у презбе- теријанској цркви, а када сам напунио 16 година, прешао сам у баптистичку цркву отишао сам на протестантски колеџ припремајући се за богослови- ју током часова историје цркве, открио сам право- славље разочарао сам се у протестантизам постоји толи- ко деноминација и свака од њих има сопствену интерпретацију библије осетио сам потребу за јединственим и трајним тумачењем библије, као и 18 l2/2009 историје цркве, тако да сам – још док сам похађао веома познату евангелистичку школу витн колеџ – одлучио да приступим православној цркви открио сам да је православна црква користила апостолску традицију – веома супротно ономе што је доносила нова теологија, а то је да је свака особа слободна да креира сопствено учење православље сам примио на велику суботу на тре- ћој години студија, 1977 године након дипломирања на витн-колеџу, уписао сам на православну богословију свети владимир у њујорку, где сам стекао диплому магистра теологије потом сам три године био професор на богословији свети герман на аљасци затим сам се вратио како бих докторирао на богословији свети владимир, а потом наставио да – наредних седам година – преда- јем на богословији на аљасци читајући свете оце, увидео сам да је православна црква сачувала учење светих апостола и ране цркве видео сам да је православна црква пружала апо- столску традицију, која није постојала у протестант- ској карин: одрасла сам у њујорку моји родитељи, као и бака и дека, били су јевреји одгајана сам као јеврејка – као мала одлазила сам у синагогу, али сам у току студија престала да будем религиозна на уни- верзитету сам се упознала са феминизмом и постмо- дернизмом – због чега сам постала антихришћанка била сам против било које форме традиционалног облика веровања отишла сам на женски брајан мавр колеџ у пенсилванији између друге и треће године студија поново сам почела да верујем у бога вероватно сам била агностик пре тога, не знам било како било, на трећој години студија постала сам хри- шћанка хришћанка сам постала тако што сам чита- ла јеванђеље иако нисам имала пријатеље који су били хришћани неки познаници су ме позвали да дођем у цркву то је била протестантска црква у почетку сам одла- зила у различите цркве на крају сам отишла на харвард, и то одсек за бли- скоисточне језике и цивилизацију, где сам дипломи- рала у том периоду сусретала сам се са бројним несагласностима у протестантизму на једном од курсева на студијама открила сам да је рана црква била литургијска и да је утемељење нашла у литургиј- ској пракси синагоге од тог тренутка сам одлучила да почнем да посећујем литургијску цркву на васкрс била сам позвана да дођем у православ- ну цркву, у једну грчку цркву у масачусетсу посвеће- ну часном крсту младић који ме је позвао био је грк, а ми смо заједно похађали курс библијских студија одбила сам римокатоличку цркву због папског примата одбила сам англиканску цркву због њихо- вог либералног учења (женско свештенство, свеште- ници хомосексуалци итд) када сам присуствовала богослужењу у право- славној цркви, било је веома слично богослуже- њу којем сам, као мала, присуствовала у синаго- ги у том тренутку нисам размишљала о томе да примим православље зато што је све било на грч- ком језику почела сам да читам о православној цркви укљу- чујући и историју и теологију у јесен 1988 год при- мила сам православље православни мисионар l 19 zџеф, реци нам нешто о свом професорском иску- ству на православној богословији на аљасци џефри: био сам професор историје цркве и старог завета студенти су, углавном, пореклом са аљаске тамо сам провео десет година то је био рурални део аљаске, а у многим селима читаве заједнице су право- славне сеоски живот био је доста примитиван бого- словија је била смештена у малом граду кодиак на острву кодиак тамо је руско становништво смештено у рибарску луку која је имала велику америчку поморску базу помагао сам у припреми домаћег становништва за свештеничку службу било је и неколико англоаме- риканаца који су такође похађали богословију zда ли сте планирали да имате оволико деце? џефри: нисмо планирали колико ћемо деце има- ти овако се десило православна црква нас учи да је имати децу благо- слов служба приликом склапања брака је препуна молитви које се тичу рађања, и ми верујемо да нас господ благослови на овај начин верујемо да се избе- гавање трудноће може догодити само под тешким околностима ана, њихова кћи: не верујем у контрацепцију зато што свако живо биће има право на живот, чак и пре него што постане беба zа да ли ти, карин, планираш да имаш још деце? карин: радовали бисмо се још једном детету, али већ смо стари zда ли бринете хоћете ли материјално издржати имајући толико деце? 20 l2/2009 карин: не, никада нисмо бринули чак иако су наши оброци мали, нама то одговара чак и када смо размишљали о томе како нешто не можемо да приу- штимо, некако бисмо проналазили начин десило би се да џефри добије повишицу или бисмо некако ускладили приоритете било је и момената када смо имали ниске приходе, тако да смо морали да купује- мо половну одећу или да нам други поклањају своју zкако изгледа подизати толико деце? џефри: лепо је! старији помажу у одгајању мла- ђих лепо је видети их у међусобној интеракцији заправо, лакше је уколико имате једно дете, све потребе су усмерене на родитеље али, са више деце, они су усмерени једни на друге наравно, ту постоје изазови, бојим се да је пут пред нама дуг карин: израчунала сам да ће у нашој кући око 36 година бити деце! деца су 17, 14, 8, 5 и 3 године ана: изазов је живети са две сестре – елизабета има 8, а катарина 3 године у стању су да направе хаос не могу своју собу да наместим како желим елизабета је, на пример, у стању да своју гардеробу целе недеље држи на поду zшколе код куће су веома популарне у америци то је алтернатива јавним школама и помоћ роди- тељима који желе да својој деци обезбеде боље образовање, као и да своју децу заштите од ути- цаја насиља, дроге и лоших пријатеља зашто сте се ви определили за школу у кући? карин: да бисмо им пружили боље образовање желела сам да могу сама да изаберем шта ће моја деца да уче и на који начин ће примати образовање, по ком методу желели смо да буду писмени и про- мишљени, да изграде сопствени карактер нисмо желели да зависе од деце њихових година видела сам да су јавне школе често сметња учењу предност шко- ла код куће јесте тај да можемо да обезбедимо окру- жење „један на један“, а то јавне школе не могу ми смо део ланца кућних школа, тако да деца могу међу- собно да сарађују уколико неки други родитељ има веће знање у некој области, онда је он или она супер- визор тог часа овакве школе деци помажу у напре- довању с обзиром на то да у јавним школама једно дете мора да се уклапа у групу; овде је више индиви- дуални рад овакав начин рада је софистициран и подређенији је окружењу, које не спутава преобиље креативности и са акцентом је на најбољем начињу школовања деца не морају да прате униформно образовање, које може да спречи дечије критичко размишљање овакав начин школовања доприноси ширем образовању ана је, на пример, научила да свира неколико инструмената и сада по дечијим клу- бовима другу децу учи музици и уметности алек- сандар је, са друге стране, досегао диплому из писа- ња, што не би могао да је ишао у јавну школу овакав начин образовања православним родитељима омо- бућава да својој деци омогуће православно окружење уместо неправославног и секуларизованог окружења у јавним школама на овај начин деца откривају сво- је таленте zреците нам нешто о духовном животу породи- це џеф: припадамо заједници при цркви св јована крститеља и претече у остину (тексас ((http://www theforerunnerorg/)) присуствујемо литургији неде- љом и када су велики празници потребно нам је 50 минута вожње до цркве, а она нам је најближа карин: током последње недење часног поста и ују- тро и увече идемо на службе али, морам да признам да путовање до остина два пута у току дана са петоро деце нимало није забавно деци читамо житија све- тих и трудимо се да том дану унесемо хришћанску перпсективу пошто духовни живот породице укљу- чује и интеракцију са светом у коме се живи, онда се трудимо да нам он цео буде окренут православљу имамо заједничку молитву, увече деци пред спавање читамо приче које могу морално да их изграде деца свакодневно читају библију, они који су старији читају онима који су млађи у току године прочитају целу библију ово су сами изабрали да раде, нико им није наметао zана, реци нам колико имаш година и како изгледа одрастати у православној породици, учити школу код куће шта вера значи за тебе? ана: имам 14 година волим да учим код куће зато што тако имам времена да вежбам стварно волим уметност и музику волим факултативно образовање и највише волим да време проводим напољу, волим активност важно ми је да идем у цркву и да читам библи- ју све одлуке које доносим базирају се на хри- шћанској вери мој брат александар прислу православни мисионар l 21 жује у олтару, а повремено и пева у хору заи- ста све гледам кроз веру александар: имам 17 година одрастајући као православан у америци, разликујем се од осталих с обзиром на то да нисмо православна земља право- славље је централна тачка у мом животу још од рођења идем на богослужења када сам био мали, родитељи су ме учили како да се молим одмор ћу провести у летњој школи цркве преображења господ- њег у остину (http://transfiguration org/) последње две године сам био у православном кампу светог рафаела смештеног у оклахоми (http://www campstraphael org/) и ја похађам школу код куће одговара ми зато што је флексибилно и оставља ми довољно простора да се бавим неким другим актив- ностима доста се дружим са својим пријатељима zана и александре, шта радите у слободно време? ана: свирам и слушам музику, волим да цртам и дивље биљке, бавим се спортом, пењем на дрвеће александар: од девете године тренирам фудбал уживам у читању, и у 2008 сам прочитао 51 књигу уживам у писању и игрању стратегијских игрица, али за све то немам баш пуно времена волим солжењи- цина један дан ивана денисовича је књига која ме је задивила мој омиљене православне књиге су живот оца арсенија и књиге томаса хопка; доста читам и свете оце цркве, нпр св игњатија zалександре, одгајан си у породици која је веома блиска, имао си образовање код куће сада би требало да упишеш факултет који је у другој држави како се осећаш? александар: биће то велика промена о овоме сам доста размишљао желећи да изаберем најбоље, али већ сам примљен на универзитет и добио сам стипендију биће ми веома тешко да напустим породицу и пријатеље прикључићу се клубу пра- вославних хришћана на универзитету (http:// wwwocf net/), а студираћу новинарство или историју волео бих да се активно укључим у локалну цркву мислим да тај самостални живот не би требало да много утиче на мој духовни живот наставићу са истом праксом као и до сада најближа црква је на 10 до 15 минута од студент- ског дома, а, колико знам, постоји неколико право- славних цркава тако да ћу моћи да бирам у коју ћу ићи молитва је одувек била део мог свакодневног живота, и то се неће мењати чак и када одем на факултет zимаш ли шта да поручиш читаоцима православног мисионара? александар: иако не живимо у православној земљи, делимо много тога заједничког са младима из србије l сајт професора мекдоналда http://orthodoxchurchhistorycom/ 22 l2/2009 свештеник александар миловановић тема броја појам слободе се данас најчешће поистовећује са слободом од некога или нечега, са могућношћу избора, то јест прихватања или неприхватања неке идеје, става или мишљења и аутоматски подразумева извесно неслагање и сукоб са другим јер, наравно, моје мишљење и мој став је а priori прави, исправан и исти- нит нисмо ли скоро свакодневно сведоци овога? ако и није тако у нашем односу са бли- жњима, довољно је само да укључи- мо телевизор и да будемо сведоци бесконачних расправа и полемика наших политичара, аналитичара, чланова разноразних удружења и организација, те бораца за свакаква права и слободе и, оно што је најго- ре, то се данас представља и поста- вља као општеприхваћена норма, као нешто најнормалније и најмо- ралније, а све под велом општена- родне демократије и људских права не могу а да не питам којих права и чије и какве демократије и правде људске?! тешко смо и ретко такву правду налазили кроз сву историју, а рекао бих да је данас још теже можемо наћи но, не живимо ли у времену демократи- је и свих могућих слобода и права! живимо, али смо заборавили, и запоставили и одбацили ону једину живу и животворећу слободу – христа спаситеља! слобода је живот и нема правог и потпуног живота без слободе ово су кроз векове потврђивали сви они који су своје животе давали за слободу на тој слободи живота и равноправности међу свима се заснивају сва данашња друштва и државе на свету слобода јесте живот и нема живота без слободе, али има ли живота без онога који живот даје и каква је то слобода ако није утемељена и ако не извире из извора живота! она је лажна и привидна! зато сва данашња друштва и народи грцају и даве се у мору слободе и демократије и буквално тону, чему смо сви данас сведоци кроз кри- зе које се само надовезују, а никако не престају – ратне, еколошке, економске и тако, просто, мора бити јер није постављен прави, изграђујући темељ данашњег друштва и живота, није на христу заснована и изгра- ђена ни слобода, ни правда ни истина христос, који је једини животодавац, само је привидно присутан у европским и светским друштвима, па зато данас неминовно имамо и један привид слободе и правде, које су по људским умовањима и мерилима христос је једини животодавац и слободотворац јер нам је подарио живот ослободивши нас окова смрт- ности и пропадљивости дао нам је слободу живота, живот у слободи од смрти и живот у слободи сваког избо- ра ниједна друга слобода, људска и земаљска, не може се поредити нити приближити ослобађању од тешкога терета греха и претешког стања про- падања и умирања, које нам је свој- ствено само са њим, кога опет слободно бирамо и прихватамо, коме слободно и радосно припадамо као деца своме родитељу, можемо искусити и осетити истинску слободу живота и радост будућег живота, који не стари и који је вечни а где ћемо је осетити и доживети ако не у цркви слободе, цркви христовој и у светој литургији, која је видљива пројава онога невидљивог царства његовог и у светој чаши којој слободно и драговољно приступамо причешћујући се и оживотворавајући се; ослобађајући се терета, грехо- ва и страхова који нас, иако „слободне“, држе свезане, и оковане и поробљене и после сваке литургије можемо да сведочимо и свима благовестимо да је међу нама царство слободе и живота са једном и једином слободом и јединим истинским животом – христом господом l једна слобода и безбројне слободе слобода је живот и нема правог и потпуног живота без слободе ово су кроз векове потврђивали сви они који су своје животе давали за слободу на тој слободи живота и равноправности међу свима се заснивају сва данашња друштва и државе на свету свештеник александар миловановић тема броја једна слобода и безбројне слободе фото: долујић 24 l2/2009 татјана радић тема броја „i now walk into the wild“ слобода је универзално прихваћена друштвена вредност дефинисана на различите начине слобода подразумева заштићен приватни домен појединца у који нико, па ни држава, не сме да се меша другачије схватање слободу везује за моћ, могућност или способност појединца да делује на одређени начин, да бира између алтернатива алтернатива?! ко поставља алтернативу? држа- ва, политика, економске прилике, друштвени трендови, култура, друштвена група којој припадамо, наша породица, суседство или – ми сами? на крају или на почетку – сам бог? имамо следећу слику: типична америчка породица – отац, мајка, син и кћи успешни у смислу мате- ријалних ствари, каријере, школе, али без вишег (у смислу духовног) животног циља њихов син, дваде- сетдвогодишњи кристофер мек кендлс, уместо да ушета у приви- леговани живот, креће у потрагу за авантуром да ли је он наивни иде- алиста, побуњеник 90-их или још једна изгубљена фигура у борби човека и природе? свој пут започиње од житних поља јужне дакоте до реке колорадо припадао је добростојећој породици источне обале, а стопирао је све до аљаске одрастао је у вашингтону, где је завршио и школу након дипломирања на емори- универзитету – нестао је променио је своје име у александар велика луталица, своју уштеђевину од 24000 долара дао је у добротворне сврхе, своја кола и остало од материјалног уништио је, спалио новац у свом новчанику а онда је за себе измислио нови живот живећи на маргини друштва, лутајући по северној америци an aesthetic voyager whose home is the road – опис је његове слободе овај лик није нестваран, није измишљена фигура велике земље као што је аме- рика, земља парадокса и крајности, земља која би све дала да њен систем функционише, замља која се бесомучно труди да одржи (постојећу) структу- ру друштва овај лик је стваран, он је борац против система, борац за више циљеве, за дубљи животни смисао није се мирио са животом који је, споља гледајући, добар, комфоран, удобан, без много трзавица он је хтео авантуру, али је изнад свега трагао за сло- бодом слобода ова реч, некако, већ приликом њеног изговарања оста- вља дубок траг када само поми- слимо о слободи, дође нам да дубоко удахнемо и да тај осећај ширине и испуњености задржимо до вечности размислимо које би нам асоцијације на реч слобода пале на памет: ширина, простран- ство, бесконачност, природа, дубока шума, ветар све су то елементи који човеку пружају пуноћу, неограниченост простора и делања, смисленост, креатив- ност и слично из слободе су се јављали различи- ти друштвени покрети који имају веома важну улогу јер су извори друштвених промена дру- штвена промена, покретљивост, мобилност видите како је слобода једна динамичка категори- ја то је категорија која је непрестани извор турбу- ленција вир који подједнако протреса и друштво и човека у њему па, да ли човек, премда јој се исконски радује, тежи јој у свим сегментима друштвеног делања има слободу? да ли систем у коме живимо дозво- љава да развијамо своје право на слободу кретања – на пример? шта је, уосталом, слобода мишљења, слобода ова реч, некако, већ приликом њеног изговарања оставља дубок траг када само помислимо о слободи, дође нам да дубоко удахнемо и да тај осећај ширине и испуњености задржимо до вечности christopher mccandless (february 12, 1968 – august 18, 1992) православни мисионар l 25 татјана радић тема броја „i now walk into the wild“ вероисповедања, говора; шта је медијска слобода, информациона слобода, правна слобода; шта је слобода и ко нам је даје? смемо ли да се запитамо да ли нам и друштвене норме ускраћују слободу, да ли нам друштвена етика и моралност лимитирају испољавање сопствене слободе! наравно да смемо зато што имамо – слободу али та слобода, чак иако је неограничена, није деструктивна, није уби- лачка, самоубилачка, геноцидна, дискриминатор- на она мора бити афирмативна, благородна, милостива, братољубива, мора волети свет, зајед- ницу, место, животну средину таква, и само таква слобода даје смисао човечијем постојању а такву слободу задобијамо у духу светом а александар луталица погледајте филм rather than love, than money, than fame, give me the truth l henry david thoreau christopher mccandless (february 12, 1968 – august 18, 1992) срећко гујаничић тема броја историјске слободе и слобода у христу 26 l2/2009 питање слободе је једно од најважнијих тема у историји филозофије слобода је различито схватана од античких времена до данас, а главна промена на том путу десила се појавом хришћан- ства хришћанство је филозофији донело слободу као општу категорију заједничку свим људима на свету ту чињеницу je посебно истицао немачки филозоф хегел он каже да су у источним цивилизацијама само појединци били слободни, и то владари или деспоти, а у старој грчкој та част је била намењена аристократама и слободним грађанима, значи неко- лицини, а доласком хришћанства, сматра он, сви постају слободни хегелово тумачење је везано за кретање свести – од простог опажања до пуне само- свети – тако да је и сама слобода подређена његовој филозофији важно је нагласити да је један од најве- ћих умова у новијој историји западне цивилизације препознао да хришћанством почиње слобода због чега је то битно?! филозофи у античко време нису имали изражен осећај слободе као такве првенствено због тога што им је хармонија била приоритет, а хармонију су везивали за законе ако се разум као сазнајна спо- собност узме као меродавни тумач тих закона, онда следи да људи који га више имају треба да буду изузети од обичног пука то су платоно- ве идеје доследна примена такве логика опуштено може оправдати ропство као легитимно друштвено уређење плато- нова теорија о идеалној држави је, под- сећања ради, била најсличнија ономе што су стаљин и хитлер спровели у пракси платонов ученик аристотел, кога многи сматрају једном од најважнијих интелектуалних фигура, отворено је оправда- вао ропство, а људе који су били у власништву других људи третирао као „оруђе које говори“ с обзиром на то да су западни теолози под утица- јем томе аквинског аристотела убрајали у свеце, а његовим идејама посветили векове, не треба да чуди то што су на западу дисциплину и ред, као чеда логике и закона, веома поштовали, док им је слобода остала уштогљена, сиромашна или, у крај- њем случају, перверзна побуне против схоластике, која је, у принципу била, аристотелова фуснота, довела је и до побуне против римокатоличке цркве та побуна је касније, уз благослов реформације, створила капитализам капитализам је, поред капиталиста, створио и про- летере – као робље модерног доба западне европ- ске државе су имале среће, па их од капитализма нису ослобађа срећко гујаничић тема броја историјске слободе и слобода у христу православни мисионар l 27 ли комунисти, али је та несрећа погодила словенске и православне народе на континенту када се погледа историја људских идеја и напора само у европи, може се закључити да се човек као јединка, заједно са друштвом у коме живи, стално нешто ослобађа и стално остаје у ропству као фарије, свештеник из романа гроф монте кристо, који је копао тунел како би побегао из затвора, а читав је труд уложио да би дошао до друге ћелије та прича је, уствари, метафора људске борбе за слобо- ду, али без бога питање слободе је и данас осетљива тема после другог светског рата уједињене нације су донеле декларацију о основним људ- ским правима, а у свима њима садржана је реч „слобода“, тако да се сада сви позивамо на слободу говора, слободу оку- пљања, слобода вероисповедања да бисмо схватили саму слободу, прво морамо видети чему све жив човек робује човек може робовати разним стварима до те мере да затвореник у тамници уопште не би пожелео да се нађе у његовој кожи заљубљени смо, рецимо, у аутомобиле и читав дан мислимо како ћемо једног дана возити најскупљи ауто или размишљамо како да додатно побољшамо или „набуџимо“ доступне моделе гледаћемо каталоге, обилазићемо сајмове и отпаде, висићемо на интернету, причаћемо са ауто- механичарима, постаћемо чланови фан-клуба неких кола хоби или посао полако прелазе у страст, узи- мају трезвеност и опијају нас попут алкохола слич- но важи и за љубитеље оружја било да је реч о вој- вођанским ловцима на фазане или терористима из ал–каиде људи који фанатично навијају за неки клуб себе такође подређују ропском менталитету јер мржња према навијачима супарничког тима за њих јесте – правило човек може робовати и организацији којој припада, институцији у којој ради, може бити зависан од масне хра- не, цигарета, кафанског живота; поданич- ки може служити идеји бољег и правед- нијег друштва, русофилству, евроин- теграцијама, србовању од памтивека човек робује сли- кама и псеудоиконама гладни смо информација, а телевизија све нуди на тацни наше је само да имамо даљин- ски управљач, то средство које нам омогућава да „сло- бодно“ бирамо канале жељни да чујемо и видимо шта се догађа у глобалном селу, улазимо у трку са временом и бивамо пре- гажени и самлевени имамо и жељу да се 28 l2/2009 ослободимо „цивилизацијских тековина“ како бисмо се поштено одморили а нисмо свесни колико смо дубоко у муљу чежњу за слободом обилато користе велике ком- паније у реклами за једно газирано пиће пријатан глас чита отприлике ово: „трипут ура за момка који је напустио посао у фирми да би остварио свој сан и отворио кафић на плажи!“ фирма је у неком небо- деру, у гужви пословног центра, а кафић од трске је на пешчаној обали са тиркизним морем у позадини такав сан је, вероватно, опште место на западу, а онај који га сања ретко кад слути да му је рођени сан пупчана врпца која га чврсто везује за потрошачко друштво просечни западњак неће напустити посао, већ ће „дати допринос слободи“ и купити то газира- но пиће кад говоримо о слободи у хришћанству, онда кажемо да је сам бог слобода христос је слобода, јер је он дошао да нас ослобо- ди од смрти, греха и ђавола све горе набројане страсти само су последице ова три опака тамнича- ра неумитно идемо ка смрти, њена сила нас разједи- њује, одваја нам душу од тела, распадамо се у једној као олово тешкој и статичној причи христос нас ослобађа јер њему смрт није могла да науди усино- вљењем постајемо слободни од смрти грех је други човеков тамничар он има своје законитости, а човек треба на време да се сети да не може служити и богу и мамону логика греха исушује саму човекову личност среброљубац, рецимо, мисли само на новац њега не занимају пријатељи, патња комшија, туга бижњих, уметност среброљубац данас, рецимо, брине о светској економској кризи и где је он у све- му томе хронични алкохоличар такође робује свом греху, па пије испред продавнице, трафике, на кли- ници на којој се лечи – може са друштвом, а може и без њега – ако му жена брани, а он је „помирљиве“ природе, флашу са ракијом ће држати у водокотли- ћу његова страст ће бити јача од жеље да не буде понижен и на крају ђаво сатана је тиранин који повлађује укусу пале људ- ске природе, како би још више заробио човека његови „савети“ су „брижни“, насупрот христовим горким лековима стално прави замке и никад не спава побеђен је васкрсењем господњим, али и даље искушава и држи у власти оне који не верују у христа не треба заборавити да су смрт, грех и ђаво чове- кови спољашњи непријатељи најгоре је кад је човек сам себи највећи непријатељ – када је роб самом себи, петоколонаш свог бића гордост је мати свих осталих грехова, она је увела смрт у живот и од анђела направила ђаволе највећа слобода је, дакле, бити слободан од самог себе јер је гордост корен сваког ропства ако не покушавамо да уз помоћ христа савладамо ту ано- малију, џаба нам све титуле, признања, похвале, богатства у нашем бићу владаће тиранија у којој неће бити места ни за кога осим за тиранина дру- гим речима, постаћемо ходајућа пустиња из које се удаљио свети дух што смо даљи од христа, то смо већи робови l православни мисионар l 29 драгана мандић тема броја цртице о слободи размишљајући о слободи човјека, не могу да се отмем мисли да она јесте огромно и неистраже- но подручје – тајна велика: однос христа и цркве саме божанска иницијатива и људски одазив, ства- ралачко превођење у стварност божије намјере и његовог домостроја одговор богородице анђелу, одговор петра хри- сту, одговор авраама, мојсија, јова, одговор светог саве и ђакона авакума одговор свих светих који су од памтивије- ка угодили богу живот за живот смрт за смрт обдарен овим огромним и непроцјењивим даром, човјек је стављен пред бога као раван њему, властан да расуђује и одлу- чује о питањима живота и смрти, спасења и пропасти начињен од земље, надахнут духом божијим, издвојен као кру- на творевине, обдарен слободом и разумом, украшен даром језика, постављен је пред лице божије да му буде сарадник и син или да одбије роб слободе слобода – то склиско и неутабано подручје наше- га живота – веома је подложна демонским утицаји- ма завести, изманипулисати, обманути – његови су опробани методи чудно замешатељство лажи и истине његово је најјаче оружје излазак из себе, из домена познатог и провјере- ног неминовно подразумијева ризик не познајући себе ни пуни распон свог живота, који сеже од раја до пакла, од љубављу пламтећих анђеоских сила које непрестано служе господу, па до изопачених самозаљубљених разорних демона, човјек стоји збуњен и омамљен на размеђи свјетова, на вјетрометини борбе добра и зла немајући бого- словске визије ни врлинских навика, празан и умрт- вљен сагрешењима, без љубави која оплођује слобо- ду, човјек се предаје помисли да је сам себи дово- љан, да је срећа негдје другдје – у идеализованој и измаштаној слици свијета који му се баца под ноге, у угађању безграничним апетитима похоте и у трци да се задовољи глад за животом он постаје жртва слободе и њен највјернији роб слобода га опија и прераста као дивљи незауздани ждребац и силови- том снагом води га у понор бити мудар као змија и беза- злен као голуб – није лако трезвеност и будност са расуђивањем су круна свих врлина они долазе од цјело- мудрености која је сва погру- жена у христа „не варајте се! испитујте духове јесу ли од бога!“ – упозорава нас хри- стос само мјерећи ствари мјером њега самога као пута, живота и истине, добијамо рјешење свих загонетки оно истинито се њиме надграђује, а оно лажно се о њега као о камен разбија промашај у који нас води разуздана слобода има горак укус ово моћно средство лишено вођства показује се као зао господар и сопствено наличје парадокс и трагедија леже у чињеници да смо веома често робови сопствене слободе препуштен њеној разорној страсти, живот се показује као смрт; узбуђење и гордост на крају се покажу као депре- сија и немоћ слобода без одговорности, највећи идол савреме- ног човјека, увијек се покаже као лаж која нас неу- митно суочава са разорним посљедицама погре- шних избора слобода – то склиско и неутабано подручје нашега живота – веома је подложна демонским утицајима завести, изманипулисати, обманути – његови су опробани методи чудно замешатељство лажи и истине његово је најјаче оружје 30 l2/2009 закон љубави гдје су онда границе слободе? ко их поставља? може ли се слобода схватити безусловно? моја слобода сеже до твоје слободе љубав је та која даје правац слободи добровољно / слободно се ограничавам да не раним кога љубим чувам ближњега од самога себе љубити ближњега свога као самога себе значи дати му оноли- ко подручје слободе које осваја- мо за себе вољети толико да другоме оставимо и слободу да нас не воли, слободу да се окрене и оде љубити непријатеље своје можемо тек ако се човјекољуби- во сажалимо на њих, на њихове страхове, промашаје, немоћи ослобађајући их уза кривице и дарујући им опроштај често заборављамо да осуђују- ћи, оговарајући и етикетирајући друге, ограничавамо њихову сло- боду, не допуштамо им да прева- зиђу и да се – већ у следећем часу – пројаве као сасвим нови људи, који се обнављају покајањем слобода је изазов продани у ропство гријеху, као сужњи чекамо сво- је коначно ослобођење, ослобођење које се већ збило у христу и које неопозиво успоставља васкрсли господ у освајању овог личног врхунца незаобилазан је континуирани подвиг који ме отвара за духа свето- га, духа слободе, који ме узводи на тавор и дарује ми усиновље- ње отварање да божански дух дође и посложи мој живот по своме лавина љубави живот у подвигу јесте пливање уз бујицу, добровољно с
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
1. 71214 / ...немоћи јавио тако је човек стварао лажне религије и лажне БОГОВЕ ти његови измишљени богови су још гори бедници од њега самог јер не постоје, никада нису постојали нити ће чак су т...
1. 71214 / ...немоћи јавио тако је човек стварао лажне религије и лажне БОГОВЕ ти његови измишљени богови су још гори бедници од њега самог јер не постоје, никада нису постојали нити ће чак су т...
2
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „БОГОВЕ?📌 “, људе, идоле,
или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо-
низам, у популарност, а ако му нешто
од тога измакне, онда гу
...вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
3
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...да буду добри, да раде за добробит чо- вечанства! они су постојали због човечан- ства, а не човечанство због њих! имајући потпуно другачије поимање он- тологије, хришћанство се не може помирити са овом и оваквом етиком хришћански етос питањешта чинити, када је о хришћанству реч, неодвојиво је од питања шта јесте хришћански етос извире из хришћанске онтологије хришћански етос се не може свести на скуп начела, заснованих на људ- ској логици - логици овога света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлука којом свесно кротимо сопствену вољу мо- ра бити наша и надасве слободна чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе за- кључке, него што им „сервирају лекције“ притом, тај подстицај обично задобија облик изношења, па чак и размене иску- ства, а не давања готових упутстава мно- гима, посебно људима у тешкој невољи, или онима који су млађи, па тиме и нестрпљивији, управо то може да засмета – јер им збуњеност, уплашеност, поколебаност, несигур- ност, и слична осећања која су пратилац искуше- ња (одрастања и сазрева- ња), узрокују потребу за што бржим (раз)решењем проблема који их тишти но, ипак, сопствено не- стрпљење и његове корене ваља препознати, како бисмо предупреди- ли његове могуће последице, међу којима је и неодговарајући став према оном што нам духовник саопштава какав год одго- вор да добијемо, ваљало би да промисли- мо о њему, и да се упитамо зашто је баш такав одговор нама намењен друго евентуално, а неоправдано „раз- очарење“, може да уследи уколико од сва- ког разговора са духовником очекујемо умирење усковитланих мисли и осећања наиме, како то примећује виктор франкл у књизи „бог подсвести“, циљеви делања свештеника и психотерапута се разлику- ју: свештеник се бори за спас душе, док се психотерапеут бори за успостављање психичке (тиме и емотивне) равнотеже потребе спасења, и духовног (а тиме и укупног) исцељења у сваком случају пона- особ, могу бити скопчане и са немиром, са још већим изазовима од претходних то је посебно видљиво и осетно у молитвеном подвигу: свети оци упозоравају да напре- довање у молитви, као својеврсно „чишће- ње“ човековог бића, пре него што уроди смирењем обично пролази кроз фазу јаког отпора нечистих сила, што може довести и до тежих облика напетости (види мт 12, 14; лк 11, 26; о томе пише и свети гри- горије ниски, лекар, велики познавалац медицине, први који уводи поделу људске психе на свесно и подсвесно) сложеност молитве као засебне теме приморава нас да на овом месту останемо недоречени с друге стране, она нас истовремено опо- миње да још једном нагласимо потребу за крајњом искреношћу о сопственим уну- трашњим збивањима прво према себи, а потом и према духовнику такође, често се дешава да људи, посеб- но млађи и емотивно осетљивији, насто- је да „побегну“ од одређеног животног проблема тако што ће му „преименова- ти“ природу то се, углавном, дешава ре- флексно или, чак, потпуно подсвесно на пример: младић који не може да се суочи са осећањем срамоте (без обзира шта је разлог), не жели да то надасве болно осе- ћање призна ни пред самим собом; стога потребу за повлачењем у самоћу, која је природни пратилац тог унутрашњег бола, тумачи као призив за манастирски живот младић, вођен „уверењем“, потом при- ступа духовнику са молбом за благослов таквој одлуци, коју му духовник ускраћује, наводећи га да још поразмисли о свему младић потом бива опхрван разочаре- њем и повређеношћу, јер га духовник „не разуме“ и настоји да благослов добије на некој другој страни, што га води све даље од првобитног проблема и од плодоносног односа са духовником пример који је томе донекле сличан, односи се на особу (око двадесет година старости) која је, као жртва прогона и пре- живели логораш из недавних ратова, по- тражила помоћ у једном манастиру у око- лини београда неко јој је, нажалост, рекао да у манастиру „нису потребни никакви лекови“, што ју је навело да себе лиши чак и оних лекова који су спречавали ноћне море у којима је поново проживљавала патње којима је била изложена срећом, игуман је за то убрзо сазнао и рекао јој да духовном оздрављењу никако неће допри- нети запостављање других чинилаца ње- ног здравља (психичког и физичког) отвореност и ума и душе у темељу оваквих заблуда често се на- лази и недовољна свест о прожимању, узајамној зависности и неодвојивости те- лесног, душевног и духовног вида човеко- вог здравља човека као личност можемо посматрати само као целину, те се стога духовни вид здравља не може одвојити од душевног или телесног да закључимо: сложеност и слојевитост нашег бића и живота налажу нам отворе- ност ума и душе, потом одсуство предра- суда о сопственим стањима и потребама, као темељ развоја здраве духовности, као темељ плодоносног односа са духовни- ком стања на која би требало посебно обратити пажњу, с обзиром да могу пред- стављати препреке на том путу, јер могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свак ДА БУД?📌 у добри, да раде за добробит чо-
вечанства! они су постој
...да буду добри, да раде за добробит чо- вечанства! они су постојали због човечан- ства, а не човечанство због њих! имајући потпуно другачије поимање он- тологије, хришћанство се не може помирити са овом и оваквом етиком хришћански етос питањешта чинити, када је о хришћанству реч, неодвојиво је од питања шта јесте хришћански етос извире из хришћанске онтологије хришћански етос се не може свести на скуп начела, заснованих на људ- ској логици - логици овога света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлука којом свесно кротимо сопствену вољу мо- ра бити наша и надасве слободна чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе за- кључке, него што им „сервирају лекције“ притом, тај подстицај обично задобија облик изношења, па чак и размене иску- ства, а не давања готових упутстава мно- гима, посебно људима у тешкој невољи, или онима који су млађи, па тиме и нестрпљивији, управо то може да засмета – јер им збуњеност, уплашеност, поколебаност, несигур- ност, и слична осећања која су пратилац искуше- ња (одрастања и сазрева- ња), узрокују потребу за што бржим (раз)решењем проблема који их тишти но, ипак, сопствено не- стрпљење и његове корене ваља препознати, како бисмо предупреди- ли његове могуће последице, међу којима је и неодговарајући став према оном што нам духовник саопштава какав год одго- вор да добијемо, ваљало би да промисли- мо о њему, и да се упитамо зашто је баш такав одговор нама намењен друго евентуално, а неоправдано „раз- очарење“, може да уследи уколико од сва- ког разговора са духовником очекујемо умирење усковитланих мисли и осећања наиме, како то примећује виктор франкл у књизи „бог подсвести“, циљеви делања свештеника и психотерапута се разлику- ју: свештеник се бори за спас душе, док се психотерапеут бори за успостављање психичке (тиме и емотивне) равнотеже потребе спасења, и духовног (а тиме и укупног) исцељења у сваком случају пона- особ, могу бити скопчане и са немиром, са још већим изазовима од претходних то је посебно видљиво и осетно у молитвеном подвигу: свети оци упозоравају да напре- довање у молитви, као својеврсно „чишће- ње“ човековог бића, пре него што уроди смирењем обично пролази кроз фазу јаког отпора нечистих сила, што може довести и до тежих облика напетости (види мт 12, 14; лк 11, 26; о томе пише и свети гри- горије ниски, лекар, велики познавалац медицине, први који уводи поделу људске психе на свесно и подсвесно) сложеност молитве као засебне теме приморава нас да на овом месту останемо недоречени с друге стране, она нас истовремено опо- миње да још једном нагласимо потребу за крајњом искреношћу о сопственим уну- трашњим збивањима прво према себи, а потом и према духовнику такође, често се дешава да људи, посеб- но млађи и емотивно осетљивији, насто- је да „побегну“ од одређеног животног проблема тако што ће му „преименова- ти“ природу то се, углавном, дешава ре- флексно или, чак, потпуно подсвесно на пример: младић који не може да се суочи са осећањем срамоте (без обзира шта је разлог), не жели да то надасве болно осе- ћање призна ни пред самим собом; стога потребу за повлачењем у самоћу, која је природни пратилац тог унутрашњег бола, тумачи као призив за манастирски живот младић, вођен „уверењем“, потом при- ступа духовнику са молбом за благослов таквој одлуци, коју му духовник ускраћује, наводећи га да још поразмисли о свему младић потом бива опхрван разочаре- њем и повређеношћу, јер га духовник „не разуме“ и настоји да благослов добије на некој другој страни, што га води све даље од првобитног проблема и од плодоносног односа са духовником пример који је томе донекле сличан, односи се на особу (око двадесет година старости) која је, као жртва прогона и пре- живели логораш из недавних ратова, по- тражила помоћ у једном манастиру у око- лини београда неко јој је, нажалост, рекао да у манастиру „нису потребни никакви лекови“, што ју је навело да себе лиши чак и оних лекова који су спречавали ноћне море у којима је поново проживљавала патње којима је била изложена срећом, игуман је за то убрзо сазнао и рекао јој да духовном оздрављењу никако неће допри- нети запостављање других чинилаца ње- ног здравља (психичког и физичког) отвореност и ума и душе у темељу оваквих заблуда често се на- лази и недовољна свест о прожимању, узајамној зависности и неодвојивости те- лесног, душевног и духовног вида човеко- вог здравља човека као личност можемо посматрати само као целину, те се стога духовни вид здравља не може одвојити од душевног или телесног да закључимо: сложеност и слојевитост нашег бића и живота налажу нам отворе- ност ума и душе, потом одсуство предра- суда о сопственим стањима и потребама, као темељ развоја здраве духовности, као темељ плодоносног односа са духовни- ком стања на која би требало посебно обратити пажњу, с обзиром да могу пред- стављати препреке на том путу, јер могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свак
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... да буду добри, да раде за добробит чо- вечанства! они су постојали због човечан- ства, а не човечанство због њих! имајући потпуно другачије поимање он- тологије, хришћанство се не може помирити са овом и оваквом етиком хришћански етос питањешта чинити, када је о хришћанству реч, неодвојиво је од питања шта јесте хришћански етос извире из хришћанске онтологије хришћански етос се не може свести на скуп начела, заснованих на људ- ској логици - логици овога света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлука којом свесно кротимо сопствену вољу мо- ра бити наша и надасве слободна чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе за- кључке, него што им „сервирају лекције“ притом, тај подстицај обично задобија облик изношења, па чак и размене иску- ства, а не давања готових упутстава мно- гима, посебно људима у тешкој невољи, или онима који су млађи, па тиме и нестрпљивији, управо то може да засмета – јер им збуњеност, уплашеност, поколебаност, несигур- ност, и слична осећања која су пратилац искуше- ња (одрастања и сазрева- ња), узрокују потребу за што бржим (раз)решењем проблема који их тишти но, ипак, сопствено не- стрпљење и његове корене ваља препознати, како бисмо предупреди- ли његове могуће последице, међу којима је и неодговарајући став према оном што нам духовник саопштава какав год одго- вор да добијемо, ваљало би да промисли- мо о њему, и да се упитамо зашто је баш такав одговор нама намењен друго евентуално, а неоправдано „раз- очарење“, може да уследи уколико од сва- ког разговора са духовником очекујемо умирење усковитланих мисли и осећања наиме, како то примећује виктор франкл у књизи „бог подсвести“, циљеви делања свештеника и психотерапута се разлику- ју: свештеник се бори за спас душе, док се психотерапеут бори за успостављање психичке (тиме и емотивне) равнотеже потребе спасења, и духовног (а тиме и укупног) исцељења у сваком случају пона- особ, могу бити скопчане и са немиром, са још већим изазовима од претходних то је посебно видљиво и осетно у молитвеном подвигу: свети оци упозоравају да напре- довање у молитви, као својеврсно „чишће- ње“ човековог бића, пре него што уроди смирењем обично пролази кроз фазу јаког отпора нечистих сила, што може довести и до тежих облика напетости (види мт 12, 14; лк 11, 26; о томе пише и свети гри- горије ниски, лекар, велики познавалац медицине, први који уводи поделу људске психе на свесно и подсвесно) сложеност молитве као засебне теме приморава нас да на овом месту останемо недоречени с друге стране, она нас истовремено опо- миње да још једном нагласимо потребу за крајњом искреношћу о сопственим уну- трашњим збивањима прво према себи, а потом и према духовнику такође, често се дешава да људи, посеб- но млађи и емотивно осетљивији, насто- је да „побегну“ од одређеног животног проблема тако што ће му „преименова- ти“ природу то се, углавном, дешава ре- флексно или, чак, потпуно подсвесно на пример: младић који не може да се суочи са осећањем срамоте (без обзира шта је разлог), не жели да то надасве болно осе- ћање призна ни пред самим собом; стога потребу за повлачењем у самоћу, која је природни пратилац тог унутрашњег бола, тумачи као призив за манастирски живот младић, вођен „уверењем“, потом при- ступа духовнику са молбом за благослов таквој одлуци, коју му духовник ускраћује, наводећи га да још поразмисли о свему младић потом бива опхрван разочаре- њем и повређеношћу, јер га духовник „не разуме“ и настоји да благослов добије на некој другој страни, што га води све даље од првобитног проблема и од плодоносног односа са духовником пример који је томе донекле сличан, односи се на особу (око двадесет година старости) која је, као жртва прогона и пре- живели логораш из недавних ратова, по- тражила помоћ у једном манастиру у око- лини београда неко јој је, нажалост, рекао да у манастиру „нису потребни никакви лекови“, што ју је навело да себе лиши чак и оних лекова који су спречавали ноћне море у којима је поново проживљавала патње којима је била изложена срећом, игуман је за то убрзо сазнао и рекао јој да духовном оздрављењу никако неће допри- нети запостављање других чинилаца ње- ног здравља (психичког и физичког) отвореност и ума и душе у темељу оваквих заблуда често се на- лази и недовољна свест о прожимању, узајамној зависности и неодвојивости те- лесног, душевног и духовног вида човеко- вог здравља човека као личност можемо посматрати само као целину, те се стога духовни вид здравља не може одвојити од душевног или телесног да закључимо: сложеност и слојевитост нашег бића и живота налажу нам отворе- ност ума и душе, потом одсуство предра- суда о сопственим стањима и потребама, као темељ развоја здраве духовности, као темељ плодоносног односа са духовни- ком стања на која би требало посебно обратити пажњу, с обзиром да могу пред- стављати препреке на том путу, јер могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- с
... да буду добри, да раде за добробит чо- вечанства! они су постојали због човечан- ства, а не човечанство због њих! имајући потпуно другачије поимање он- тологије, хришћанство се не може помирити са овом и оваквом етиком хришћански етос питањешта чинити, када је о хришћанству реч, неодвојиво је од питања шта јесте хришћански етос извире из хришћанске онтологије хришћански етос се не може свести на скуп начела, заснованих на људ- ској логици - логици овога света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлука којом свесно кротимо сопствену вољу мо- ра бити наша и надасве слободна чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе за- кључке, него што им „сервирају лекције“ притом, тај подстицај обично задобија облик изношења, па чак и размене иску- ства, а не давања готових упутстава мно- гима, посебно људима у тешкој невољи, или онима који су млађи, па тиме и нестрпљивији, управо то може да засмета – јер им збуњеност, уплашеност, поколебаност, несигур- ност, и слична осећања која су пратилац искуше- ња (одрастања и сазрева- ња), узрокују потребу за што бржим (раз)решењем проблема који их тишти но, ипак, сопствено не- стрпљење и његове корене ваља препознати, како бисмо предупреди- ли његове могуће последице, међу којима је и неодговарајући став према оном што нам духовник саопштава какав год одго- вор да добијемо, ваљало би да промисли- мо о њему, и да се упитамо зашто је баш такав одговор нама намењен друго евентуално, а неоправдано „раз- очарење“, може да уследи уколико од сва- ког разговора са духовником очекујемо умирење усковитланих мисли и осећања наиме, како то примећује виктор франкл у књизи „бог подсвести“, циљеви делања свештеника и психотерапута се разлику- ју: свештеник се бори за спас душе, док се психотерапеут бори за успостављање психичке (тиме и емотивне) равнотеже потребе спасења, и духовног (а тиме и укупног) исцељења у сваком случају пона- особ, могу бити скопчане и са немиром, са још већим изазовима од претходних то је посебно видљиво и осетно у молитвеном подвигу: свети оци упозоравају да напре- довање у молитви, као својеврсно „чишће- ње“ човековог бића, пре него што уроди смирењем обично пролази кроз фазу јаког отпора нечистих сила, што може довести и до тежих облика напетости (види мт 12, 14; лк 11, 26; о томе пише и свети гри- горије ниски, лекар, велики познавалац медицине, први који уводи поделу људске психе на свесно и подсвесно) сложеност молитве као засебне теме приморава нас да на овом месту останемо недоречени с друге стране, она нас истовремено опо- миње да још једном нагласимо потребу за крајњом искреношћу о сопственим уну- трашњим збивањима прво према себи, а потом и према духовнику такође, често се дешава да људи, посеб- но млађи и емотивно осетљивији, насто- је да „побегну“ од одређеног животног проблема тако што ће му „преименова- ти“ природу то се, углавном, дешава ре- флексно или, чак, потпуно подсвесно на пример: младић који не може да се суочи са осећањем срамоте (без обзира шта је разлог), не жели да то надасве болно осе- ћање призна ни пред самим собом; стога потребу за повлачењем у самоћу, која је природни пратилац тог унутрашњег бола, тумачи као призив за манастирски живот младић, вођен „уверењем“, потом при- ступа духовнику са молбом за благослов таквој одлуци, коју му духовник ускраћује, наводећи га да још поразмисли о свему младић потом бива опхрван разочаре- њем и повређеношћу, јер га духовник „не разуме“ и настоји да благослов добије на некој другој страни, што га води све даље од првобитног проблема и од плодоносног односа са духовником пример који је томе донекле сличан, односи се на особу (око двадесет година старости) која је, као жртва прогона и пре- живели логораш из недавних ратова, по- тражила помоћ у једном манастиру у око- лини београда неко јој је, нажалост, рекао да у манастиру „нису потребни никакви лекови“, што ју је навело да себе лиши чак и оних лекова који су спречавали ноћне море у којима је поново проживљавала патње којима је била изложена срећом, игуман је за то убрзо сазнао и рекао јој да духовном оздрављењу никако неће допри- нети запостављање других чинилаца ње- ног здравља (психичког и физичког) отвореност и ума и душе у темељу оваквих заблуда често се на- лази и недовољна свест о прожимању, узајамној зависности и неодвојивости те- лесног, душевног и духовног вида човеко- вог здравља човека као личност можемо посматрати само као целину, те се стога духовни вид здравља не може одвојити од душевног или телесног да закључимо: сложеност и слојевитост нашег бића и живота налажу нам отворе- ност ума и душе, потом одсуство предра- суда о сопственим стањима и потребама, као темељ развоја здраве духовности, као темељ плодоносног односа са духовни- ком стања на која би требало посебно обратити пажњу, с обзиром да могу пред- стављати препреке на том путу, јер могу негативно да утичу на перцепцију света и међуљудских односа (тиме и односа са ду- ховником) јесу посебно: дуготрајна стања туге (поремећаји расположења, од којих је депресија најчешћа), дуготрајна болест, самоосуђивање, осуђивање појединих мисли, осећања и схватања, страха, забри- нутости (анксиозности), срамоте, криви- це, самосажаљења, огорчености, беса и љутње о тим унутрашњим збивањима са духовником морамо бити отворени и искрени пре свега и то без предубеђења о исходу духовног разговора то је онај део односа са духовником који увек зависи искључиво од нас тема броја анассечесто,међуверујућим људима,можечутикакојенеко отишаокодтогитогдуховни- ка,познатогилипрозорљивог,добио одњегаодговарајућедуховнепоукеи вратиосекућидуховнопрепорођен мождаједобиоинекуепитимију,а духовникгаје„прочитао“кадасуупи- тањуњеговигреси,иверникћесвакако опетотићикодњегауовојпојавимо- нашкогдуховништваимазаистапуно тогадоброг–монасисучестопрекаље- ниборципротивзлаусебиизнајуда упутеонекојиимсеобратезадуховну помоћмеђутим,постављасеједно битнопитање:штаћемосанадлежним парохијскимсвештеникомкојисеуце- ломовомсценаријунигденепомиње? наиме,надлежногсвештеникајецрква овластиладабудедуховниотацпове- ренојмупарохијињемусепарохијани обраћајуса„оче“,асвизнамоколикоје тешкаиодговорнаулогаоцауосновној ћелијидруштватјпородицизаразли- куодоцакојиначалствујеиодговоран јенадпородицомоднеколикочланова, свештеникујеповеренадуховнабри- ганаднајчешћенеколикохиљадаљуди парохијскисвештеникјенекакоувеку фокусујавностикадасуверујућиљудиу питањуинекакомусенајчешћеналазе некемане–или„возискупакола“,илије малогрубуопхођењусапарохијанима, илије„многонаплатио”некиобредитд иакоутиммногопоновљеними,рекло бисе,излизанимпричамаимаизвесне истине,зарнијепревасходнотодајетај свештениконајкоји,пресвега,служи светулитургију?измеђупроскомидије илитургијеоглашенихонсеобраћауз дизањерукусамомдухусветоме,духу истине,трећемлицусвететројице,оном противкогасе„хуланећеопростити“ зартачињеницанијевећсамапосебиза поштовањеизаристанебитребалода намбудеглавнасмерницауодносупрема свомпарохијскомсвештенику? умолитвамакојесепроизносекакона светојлитургијитакоинасвакодневним богослужењима,онсемолибогузаспа- непотцењујмопарохијског „попа“самозатоштогасвако- дневновиђамо,затоштосе шалимосањимпанамизгледа некакосувише„обичан“засва онанеобичнапитањакоја тиштемалтенесвакогчовека јереј горанживковић улогапарохијског свештеника каодуховника мај/јун201135 сењесвихонихкојиживеуповереномму месту,заонекојиулазеусветихрам,за изобиљеплодоваземаљскихитдзато,из поштовањапремасвемуштопредставља парохијскисвештеник(ибезобзирана свењеговеобјективнеманекојепроис- тичуизчињеницедајеионсамочовек), православниверницитребадасеобрате првоњемузасвеоноштоихтиштикада јевераупитањупарохијаниипоставља- јупитањасвомсвештенику,алинекакосу тонајчешћепитањаналикна„кадсески- дамртвачкибарјакилицрнина“,„колико чашавинатребапоставитинаславском столу“исл,алиовомприликоммислимо наоненајдубљеверскедилемеисумње збогкојихљудимахомодлазеума- настирепопомоћнепотцењујмо парохијског„попа“самозатошто гасвакодневновиђамо,затошто сешалимосањим,панамизгледа некакосувише„обичан“засваона необичнапитањакојатиштемалте- несвакогчовека–дужностсваког оцаједазнадаодговоринапитања свогдететаистотакојеисвеште- никдуховниотацкојиједужани оспособљендаодговоринанедоу- мицеипитањасвојихдуховнихче- да,пружиутехуинаравнодасепо- молибогузапомоћправиприступ својимпарохијанима,људскиито- пао,спреманинаопуштање,алиуз очувањесвештеничкогауторитетаје гарантдаћетајистипарохијанинда сматразасасвимнормалнустварда сезабилокојуврстунедоумицеили потребезаисповешћуобратибаш свомнадлежномпароху „жетвајеувекбилавелика,апо- сленикамало“,какокажегоспод исусхристос,изатоједужностнас пастирадасвојупосланичкуоба- везуобављамоодговорносадруге стране,верујућиљуди,алииони маловернитребадазаборавенасве рекла-казалапричеидапремасвом духовномоцу–надлежномпароху–увек имајудужнопоштовањеидамуиспове- дајусвеоноштосеналазиунајдубљим деловимањиховихдушачестоћесе веомапријатноизненадитиодговорима закојесунекадморалидапређуисто- тинекилометаранаравно,консулта- цијадуховникапоманастиримајевише негодобродошла,алиникаданетреба дазаборавимодајенашпарохпоста- вљенодбогапреконадлежногепископа занашегдуховногоцаидајебогсвака- коимаосвојеразлогезаштојебашњега поставиотугдејесте ауторјесвештеникприхраму преподобнематипараскевеулапову темаброја светијованиљичсергијев- парохкронштатски 363/2011 значај институције свакичовек имасвогоца потелу,онога комедугује својдола- закнасвет хришћанин, међутим, осимбиоло- шкогимаи духовногоца, оногакоји гаједуховно препородио, којигајеувеоу животухристу икојигаусмера- ванапутспасења природно,рођење насуводиуживот смештанасуљудску заједницу,анашепоновно рођењеухристу–рођење другеврсте–уводинасузајед- ницуцрквеидарујенаммогућ- духовноочинствоу светлуправославног предања преводсајелинског: михаелајагер свети апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- с
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
4
Свеска: 322 | Вера и знање
...које присталице знања у рату истог с вером величају као новеБОГОВЕ)📌 ) кажу да о
органу којим спознајемо – мозгу – много
више не знамо, него што знамо а и да
знамо, оно што желимо да спознамо је
...које присталице знања у рату истог с вером величају као нове
МЕТА инфо: Р:20463 К:164071 Д:91
| Свеска 322 |
Свеска: 322 | Вера и знање
... цркве истовремено и истакнути научници наш проблем са знањем није дакле тај да су вера и знање нешто супротно, него што се ми занесемо па мислимо да знамо све, а нисмо свесни да напросто нити можемо да знамо све, нити имамо чиме да спознамо све, будући да научници (да, они које присталице знања у рату истог с вером величају као нове богове) кажу да о органу којим спознајемо – мозгу – много више не знамо, него што знамо а и да знамо, оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека – сократа – да схвати и каже да ништа не зна, не мислећи наравно да буквално ништа не зна, већ остављајући простора једином који зна све да делује у нама, направи скок ка вери (о чему је говорио и кјеркегор) и спозна сопствену ништавност то нас с једне стране штити од гордости и прелести, а с друге стране нас подстиче да радимо и учимо даље, у чему и јесте смисао знања – не да стагнира и буде самодовољно, него да се шири, дели и помаже нам да се уздижемо ка једином свезнајућем аутор је стални сарадник радија слово љубве смрт сократова, рад француског сликара жак-луј давида (jacques-louis david,1748–1825), чува се у метрополитен музеју у њујорку 52 3/2011 оно што толстој овде каже је, једноставно, да не можемо појмити књигу, слику или песму ако их нисмо прво искусили, тј ако их нисмо прочитали, видели, чули опипали, и не само то, већ да не постоји ни један други начин да доживимо та дела дело које се може препричати, објаснити у својој целокупности, или изразити на различите начине није уметничко дело односно, уметничко дело је уметничко само ако није препричљиво, објашњиво нити изразиво на неки други начин, већ је једини начин схватања и поимања уметничког дела искуственост у њему, односно гледање слике, читање књиге,, слушање песме оно што се овде мисли може се изразити на другачији начин помоћу појма непоновљивости наиме, дело је уметничко само ако је непоновљиво, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; дело је уметничко само ако такво какво јесте, и, ако може да се пореди са другим делима, није сводљиво на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, и то толстој назива жижом, тј фокусом и центром дакле, појмом жиже се дефинише оно што је за дело нужно да буде непоновљиво да би се могло назвати уметничким чини нам се да је овде наслућено нешто не само везано за дефиницију уметничког дела, већ и за ваљано схватање појма душе мало ћемо променити цитат: „најважније у човека је душа у којој се сустичу сви остали зраци који из ње полазе ова душа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима сваки истински човек има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем“ другим речима, биће које би се могло објаснити у својој целокупности не би било човек слично као и у случају уметничког дела, оно што се овде мисли, може се изразити помоћу појма непоновљивости човек је човек само ако је непоновљив, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; човек постоји само ако такав какав јесте, иако може да се пореди са другим људима, није сводљив на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, а што се може назвати душом дакле, појам душе, који хришћански аутори користе бавећи се питањем шта је то човек, постоји да би се што боље описала, истакла или дочарала мисао да је за човека нужно да буде непоновљив да би се могао називати човеком жижом, односном душом се описује непоновљивост песнички станује човек фокус, жижа или о души малиша пушоња најважније у једном уметничком делу је жижа, фокус, центар у коме се сустичу сви остали зраци који из њега полазе ова жижа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима свако истинско уметничко дело има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем л н толстој новембар/децембар 2011 53 међу изузетне личности српске историје убраја се, по свом под- вижништву, преподобни монах давид, у световном животу димитрије (дмитар), потомак светородне лозе не- мањића димитријев отац био је вукан, најстарији син великог жупана стефана немање (св симеона мироточивог) и његове супруге анe (св анастасије) кнез вукан је покушао да, упркос жељи св симеона, преузме престо великих жупана, али се на крају помирио са братом стефаном првовенчаним и уче- ствовао у преносу моштију свог оца из светитељи српске цркве потомак светородне лозе немањића, прадеда кнегиње милице (свете евгеније – ефросиније), чија лоза „много лепо процвета“ – ктитор манастира давидовица жупан димитрије преподобнимонахдавид др ђорђе т вуковић 54 3/2011 хиландара у студеницу очеве мошти, како казује сава i, до саме студенице понела су савина браћа, вукан и краљ стефан првовенчани та сцена прено- са моштију приказана је и у живопису сопоћана на фресци се виде браћа како носе очеве мошти, један напред, а други позади, а око њих млади племићи, вероватно њихови синови тај светосав- ски дух који је помирио браћу надахнуо је и младог димитрија, који је, могуће, приказан на овој сопоћанској фресци у њему је остала жудња да пружи лич- ни допринос и оправда оца вукана и своју породицу по жељи св симеона, владарски престо и ктиторска права на хиландар припала су стефану првовен- чаном и његовом потомству димитрије је пожелео да се одужи хиландару, за шта се указала прилика у време краља уроша i поклон хиландару димитрије је одлучио, вероватно по жељи самих монаха, да село кастрин (градац) откупи и приложи српском све- тогорском манастиру хиландар то је да- нашње село кастри, око три километра југозападно од евкарпије, у долини стру- мице пошто се поменуто село налазило у границама византије, то се димитрије обратио надлежним властима његов дар је прво одобрио деспот јован, царев брат и управник солуна, а затим и сам цар михаило viii у златопечатној повељи (април 1271 године) у повељи се „жупан кир димитрије“ помиње као царев „при- јатељ“, што, по мишљењу нашег угледног историчара в ћоровића, указује на ње- гове родбинске односе са византијским двором сасвим је могуће да је цар имао у виду преговоре по којима је царева кћер- ка ана требало да се уда за урошевог си- у време свархиепископа јевста- тија i и урошевог сина, св краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу задужбине у жупи љубовиђи, налиму: договорио се са неимарима, угледним дубровачким грађанином деси- ном де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм украсом до врха, са свим радови- ма у камену и малтеру по мона- шком имену ктитора, манастир је прозван давидовица светитељи српске цркве манастир давидовица, задужбина светог давида новембар/децембар 2011 55 на, принца милутина димитрије је био брат од стрица краљу урошу и као близак рођак српског краља могао је да се назо- ве царевим пријатељем и у дипломатском и у родбинском смислу међутим, цар се изненада предомислио по питању плани- раног венчања, вратио свадбену повор- ку са границе и чак погоршао односе са српским двором скоро у исто време, цар је ушао у сукоб и са србијом и са бугар- ском, о чему сведочи и једна његова пове- ља (август 1271 године), а разишао се и са деспотом јованом, којег је удаљио из своје близине поменути догађаји су покренули оспоравање димитријевог поклона ма- настиру хиландар новонастали спор је дошао до цара, али је михаило viii остао при ранијој одлуци да одобри димитри- јев поклон хиландару цареву одлуку у дело је спровео пансеваст јован комнин, а нову хрисовуљу о поклањању села са тамошњом црквом саставио је царев ло- готет георгије акрополит (јул 1277) тако је, још за димитријевог живота, разреше- но спорно питање и остварено даривање једног чистог и побожног срца манастиру хиландар задужбина на лиму у време св архиепископа јевстати- ја i и урошевог сина, краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу заду- жбине у жупи љубовиђи, на лиму: дого- ворио се са неимарима, угледним дубро- вачким грађанином десином де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм укра- сом до врха, са свим радовима у камену и малтеру у уговору који је склопљен овом приликом у дубровнику, вуков (син) димитрије (dimitrius de volco) по- миње се као личност у одмаклим годи- нама живота (30 август 1281) упркос старости, архивска белешка из наредне године обавештава нас да је димитри- је постао монах како казује белешка, у дубровник је дошао марко васиљевић из котора, посланик краљице јелене, и у краљичино име примио већи део новца (1600 перпера) из поклада „старца дави- да, који се некад називао жупан дими- трије“ (19 маја 1282) „ангелски образ“: монах давид вест да је димитрије постао монах не треба повезивати само са успешним то- ком радова на довршавању задужбине то је била година изузетних догађаја у срп- ској историји краљ драгутин предао је власт млађем брату милутину на сабору у дежеву, а краљица јелена се заузела да се пренесу мошти св архиепископа јо- аникија i блиска временска веза између преноса моштију св јевстатија (27 април 1282) и подизања велике суме новца из дубровачког поклада (19 мај 1282) гово- рили би у прилог позајмици којом би се тренутно покрили новонастали трошко- ви краљичиног двора после свега три месеца, у дубровачку благајну је враћена увећана сума новца и положено вредно посуђе (20 август 1282), вероватно као награда димитрију за његово разумевање и помоћ у изузетно важном догађају срп- ске духовне и световне историје током наредних година, монах давид је посте- пено подизао мање новчане износе, било лично, било преко посланика груб(и)ше он новац није штедео да би сакупио бла- го на земљи где га мољац и рђа кваре, и где лопови поткопавају и краду, већ да би стекао благо на небу (ср мт 6, 19–20) где свих ових опасности нема и где су многи станови оца нашег небеског (ср јн 14, 2) вођен истинском побожношћу, у вре- ме српског архиепископа јакова и краља милутина, монах давид је подигао сву своју уштеђевину и упутио се на ходоча- шће у свету земљу без обзира на старост, пловидбу морем и друге потешкоће које 56 3/2011 су га успут чекале, свети монах се упутио на далек поклонички пут он се свакако угледао на светле примере његових са- временика, искусних подвижника, светих српских архиепископа који су ишли на ходочашће у јерусалим на основу крат- ких бележака у сачуваним летописима и одсуства података о преносу моштију, мо- же се закључити да се св давид вратио у србију са поклоничког путовања (око 1287 године), а недуго потом се упокојио (око 1288) сахрањен је у свом манастиру, у задужбини коју је за живота подигао и која и данас постоји по монашком имену ктитора, манастир је прозван давидови- ца насеље у коме се налази храм светог богојављања називало се некада (старо) бродарево (али су знатно касније турци ово насеље преселили на данашњи поло- жај на обали лима) и брајина лука, а сада гробнице (због изузетно старог гробља чији су остаци и данас видљиви) света лоза од овакве дивне и богочежњиве лич- ности, као што је био св давид, потекли су славни и значајни потомци према објављеним старим српским летописима (карловачки, бранковићев, загребачки и врхобрезнички), свети давид је имао синове и кћери пре свог монашења од његових потомака, по имену се спомиње најстарији син вратислав, који је по се- ченичком и бранковићевом летопису, као и надгробном натпису жупана радослава, био велики кнез од потомака великог кнеза вратислава у историјским извори- ма се спомињу жупан радослав, сахрањен у давидовици, и кнез вратко, прославље- ни војсковођа цара душана према ра- зним летописима, вратко је имао синове и кћери, при чему се у досад проученим историјским изворима спомињу жупан никола и његова сестра кнегиња милица (преподобна евгенија) константин философ је у „житију све- тог деспота стефана лазаревића“ иста- као да деспотова мајка, кнегиња милица, води порекло од вукана и његовог сина димитрија (дмитра), који је назван „у светом анђеоском чину – давид“, што вероватно представља одјек култа који је почео око задужбине давидовице и проширио се даље у цркви закључујући излагање о давидовом потомству, кон- стантин философ језгровито каже: „и та (давидова) лоза много лепо процвета“ у време светог патријарха макарија (соколовића), посланство цара макси- милијана ii, на свом путу за цариград задржало се у манастиру раваница не- колико дана (1567) царско посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну богородичину икону чувану у манастирској ризници члан посланства, марко антоније пифагета, познати пи- сац свог времена, записао је да су рава- ничке фреске биле скоро обновљене и да једна фреска приказује лазаревог „таста“, иначе „деспота“ који се замонашио пи- сцу је вероватно објашњено да је свети монах („преподобни отац “) кнегињин предак, што је пифагету навело да поми- сли да је реч о „оцу“ свете кнегиње ми- лице и према томе, о лазаревом „тасту“ овде је највероватније реч о једином ми- личином претку за кога је забележено да се замонашио – о кнегињином прадеди, св монаху давиду немањићу како су се лазаревићи позивали на сродство са немањићима, преко кнегиње милице и њеног прадеде св давида, то је пифагета схватио да је „таст“ оставио лазару кру- ну и земљу у наслеђе приказивање све- тог давида српског на једној раваничкој фресци значи да је његов култ постао ра- ширен изван лимске области, а сведочан- ство царског посланства говори како је култ одржаван и у xvi веку, а и данас се прославља у нашој помесној цркви светитељи српске цркве новембар/децембар 2011 57 „што је неба да је лист ’артије што је гора да су калемови што је море да је црн мурећеп, па да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада“ лепота и туга једне хиперболе овако се завршава једна жалостива пе- сма која говори о прекинутој љубави имена двоје младих који су је градили ни- су записана они се у тој народној песми, која је продрла и у уметничку књижевност, називају шифрованим именима „плави зумбул“ и „зелена када“ обоје су расли у њиви препуној слатког бостана, а онда је плави зумбул изненада „отишао на доља- не“, док је када остала сама у бостану, камо је зумбул дозива: „душо, моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“ зелена када своју тугу исказује горе наведеном хиперболом није било храбрих историчара и фол- клориста који би покушали да докуче ме- сто и време настанка фабуле из романсе топоним и насеље дољани, поред нама блиске посавске остружнице, срећу се нај- масовније у босни и херцеговини и то на неколико места, од централне босне, преко западне херцеговине до крајине ношен „црним ветром“ који у српској народној митологији дува са истока, докотрљали смо се у радозналости баш на запад, у по- трази за најаутентичнијим дољанима јер, најраспричанију и најзанимљивију про- шлост, са највише наративне и поетске снаге, имају управо босански дољани, село које се налази у поуњу, на граници босне са ликом, у федерацији бих ово место је средином xix века било средиште чувене дољанске буне која је из- била 1858 и која је била увертира за велики босанско-херцеговачки устанак 1875–1878 године данас у њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
... цркве истовремено и истакнути научници наш проблем са знањем није дакле тај да су вера и знање нешто супротно, него што се ми занесемо па мислимо да знамо све, а нисмо свесни да напросто нити можемо да знамо све, нити имамо чиме да спознамо све, будући да научници (да, они које присталице знања у рату истог с вером величају као нове богове) кажу да о органу којим спознајемо – мозгу – много више не знамо, него што знамо а и да знамо, оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека – сократа – да схвати и каже да ништа не зна, не мислећи наравно да буквално ништа не зна, већ остављајући простора једином који зна све да делује у нама, направи скок ка вери (о чему је говорио и кјеркегор) и спозна сопствену ништавност то нас с једне стране штити од гордости и прелести, а с друге стране нас подстиче да радимо и учимо даље, у чему и јесте смисао знања – не да стагнира и буде самодовољно, него да се шири, дели и помаже нам да се уздижемо ка једином свезнајућем аутор је стални сарадник радија слово љубве смрт сократова, рад француског сликара жак-луј давида (jacques-louis david,1748–1825), чува се у метрополитен музеју у њујорку 52 3/2011 оно што толстој овде каже је, једноставно, да не можемо појмити књигу, слику или песму ако их нисмо прво искусили, тј ако их нисмо прочитали, видели, чули опипали, и не само то, већ да не постоји ни један други начин да доживимо та дела дело које се може препричати, објаснити у својој целокупности, или изразити на различите начине није уметничко дело односно, уметничко дело је уметничко само ако није препричљиво, објашњиво нити изразиво на неки други начин, већ је једини начин схватања и поимања уметничког дела искуственост у њему, односно гледање слике, читање књиге,, слушање песме оно што се овде мисли може се изразити на другачији начин помоћу појма непоновљивости наиме, дело је уметничко само ако је непоновљиво, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; дело је уметничко само ако такво какво јесте, и, ако може да се пореди са другим делима, није сводљиво на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, и то толстој назива жижом, тј фокусом и центром дакле, појмом жиже се дефинише оно што је за дело нужно да буде непоновљиво да би се могло назвати уметничким чини нам се да је овде наслућено нешто не само везано за дефиницију уметничког дела, већ и за ваљано схватање појма душе мало ћемо променити цитат: „најважније у човека је душа у којој се сустичу сви остали зраци који из ње полазе ова душа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима сваки истински човек има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем“ другим речима, биће које би се могло објаснити у својој целокупности не би било човек слично као и у случају уметничког дела, оно што се овде мисли, може се изразити помоћу појма непоновљивости човек је човек само ако је непоновљив, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; човек постоји само ако такав какав јесте, иако може да се пореди са другим људима, није сводљив на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, а што се може назвати душом дакле, појам душе, који хришћански аутори користе бавећи се питањем шта је то човек, постоји да би се што боље описала, истакла или дочарала мисао да је за човека нужно да буде непоновљив да би се могао називати човеком жижом, односном душом се описује непоновљивост песнички станује човек фокус, жижа или о души малиша пушоња најважније у једном уметничком делу је жижа, фокус, центар у коме се сустичу сви остали зраци који из њега полазе ова жижа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима свако истинско уметничко дело има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем л н толстој новембар/децембар 2011 53 међу изузетне личности српске историје убраја се, по свом под- вижништву, преподобни монах давид, у световном животу димитрије (дмитар), потомак светородне лозе не- мањића димитријев отац био је вукан, најстарији син великог жупана стефана немање (св симеона мироточивог) и његове супруге анe (св анастасије) кнез вукан је покушао да, упркос жељи св симеона, преузме престо великих жупана, али се на крају помирио са братом стефаном првовенчаним и уче- ствовао у преносу моштију свог оца из светитељи српске цркве потомак светородне лозе немањића, прадеда кнегиње милице (свете евгеније – ефросиније), чија лоза „много лепо процвета“ – ктитор манастира давидовица жупан димитрије преподобнимонахдавид др ђорђе т вуковић 54 3/2011 хиландара у студеницу очеве мошти, како казује сава i, до саме студенице понела су савина браћа, вукан и краљ стефан првовенчани та сцена прено- са моштију приказана је и у живопису сопоћана на фресци се виде браћа како носе очеве мошти, један напред, а други позади, а око њих млади племићи, вероватно њихови синови тај светосав- ски дух који је помирио браћу надахнуо је и младог димитрија, који је, могуће, приказан на овој сопоћанској фресци у њему је остала жудња да пружи лич- ни допринос и оправда оца вукана и своју породицу по жељи св симеона, владарски престо и ктиторска права на хиландар припала су стефану првовен- чаном и његовом потомству димитрије је пожелео да се одужи хиландару, за шта се указала прилика у време краља уроша i поклон хиландару димитрије је одлучио, вероватно по жељи самих монаха, да село кастрин (градац) откупи и приложи српском све- тогорском манастиру хиландар то је да- нашње село кастри, око три километра југозападно од евкарпије, у долини стру- мице пошто се поменуто село налазило у границама византије, то се димитрије обратио надлежним властима његов дар је прво одобрио деспот јован, царев брат и управник солуна, а затим и сам цар михаило viii у златопечатној повељи (април 1271 године) у повељи се „жупан кир димитрије“ помиње као царев „при- јатељ“, што, по мишљењу нашег угледног историчара в ћоровића, указује на ње- гове родбинске односе са византијским двором сасвим је могуће да је цар имао у виду преговоре по којима је царева кћер- ка ана требало да се уда за урошевог си- у време свархиепископа јевста- тија i и урошевог сина, св краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу задужбине у жупи љубовиђи, налиму: договорио се са неимарима, угледним дубровачким грађанином деси- ном де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм украсом до врха, са свим радови- ма у камену и малтеру по мона- шком имену ктитора, манастир је прозван давидовица светитељи српске цркве манастир давидовица, задужбина светог давида новембар/децембар 2011 55 на, принца милутина димитрије је био брат од стрица краљу урошу и као близак рођак српског краља могао је да се назо- ве царевим пријатељем и у дипломатском и у родбинском смислу међутим, цар се изненада предомислио по питању плани- раног венчања, вратио свадбену повор- ку са границе и чак погоршао односе са српским двором скоро у исто време, цар је ушао у сукоб и са србијом и са бугар- ском, о чему сведочи и једна његова пове- ља (август 1271 године), а разишао се и са деспотом јованом, којег је удаљио из своје близине поменути догађаји су покренули оспоравање димитријевог поклона ма- настиру хиландар новонастали спор је дошао до цара, али је михаило viii остао при ранијој одлуци да одобри димитри- јев поклон хиландару цареву одлуку у дело је спровео пансеваст јован комнин, а нову хрисовуљу о поклањању села са тамошњом црквом саставио је царев ло- готет георгије акрополит (јул 1277) тако је, још за димитријевог живота, разреше- но спорно питање и остварено даривање једног чистог и побожног срца манастиру хиландар задужбина на лиму у време св архиепископа јевстати- ја i и урошевог сина, краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу заду- жбине у жупи љубовиђи, на лиму: дого- ворио се са неимарима, угледним дубро- вачким грађанином десином де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм укра- сом до врха, са свим радовима у камену и малтеру у уговору који је склопљен овом приликом у дубровнику, вуков (син) димитрије (dimitrius de volco) по- миње се као личност у одмаклим годи- нама живота (30 август 1281) упркос старости, архивска белешка из наредне године обавештава нас да је димитри- је постао монах како казује белешка, у дубровник је дошао марко васиљевић из котора, посланик краљице јелене, и у краљичино име примио већи део новца (1600 перпера) из поклада „старца дави- да, који се некад називао жупан дими- трије“ (19 маја 1282) „ангелски образ“: монах давид вест да је димитрије постао монах не треба повезивати само са успешним то- ком радова на довршавању задужбине то је била година изузетних догађаја у срп- ској историји краљ драгутин предао је власт млађем брату милутину на сабору у дежеву, а краљица јелена се заузела да се пренесу мошти св архиепископа јо- аникија i блиска временска веза између преноса моштију св јевстатија (27 април 1282) и подизања велике суме новца из дубровачког поклада (19 мај 1282) гово- рили би у прилог позајмици којом би се тренутно покрили новонастали трошко- ви краљичиног двора после свега три месеца, у дубровачку благајну је враћена увећана сума новца и положено вредно посуђе (20 август 1282), вероватно као награда димитрију за његово разумевање и помоћ у изузетно важном догађају срп- ске духовне и световне историје током наредних година, монах давид је посте- пено подизао мање новчане износе, било лично, било преко посланика груб(и)ше он новац није штедео да би сакупио бла- го на земљи где га мољац и рђа кваре, и где лопови поткопавају и краду, већ да би стекао благо на небу (ср мт 6, 19–20) где свих ових опасности нема и где су многи станови оца нашег небеског (ср јн 14, 2) вођен истинском побожношћу, у вре- ме српског архиепископа јакова и краља милутина, монах давид је подигао сву своју уштеђевину и упутио се на ходоча- шће у свету земљу без обзира на старост, пловидбу морем и друге потешкоће које 56 3/2011 су га успут чекале, свети монах се упутио на далек поклонички пут он се свакако угледао на светле примере његових са- временика, искусних подвижника, светих српских архиепископа који су ишли на ходочашће у јерусалим на основу крат- ких бележака у сачуваним летописима и одсуства података о преносу моштију, мо- же се закључити да се св давид вратио у србију са поклоничког путовања (око 1287 године), а недуго потом се упокојио (око 1288) сахрањен је у свом манастиру, у задужбини коју је за живота подигао и која и данас постоји по монашком имену ктитора, манастир је прозван давидови- ца насеље у коме се налази храм светог богојављања називало се некада (старо) бродарево (али су знатно касније турци ово насеље преселили на данашњи поло- жај на обали лима) и брајина лука, а сада гробнице (због изузетно старог гробља чији су остаци и данас видљиви) света лоза од овакве дивне и богочежњиве лич- ности, као што је био св давид, потекли су славни и значајни потомци према објављеним старим српским летописима (карловачки, бранковићев, загребачки и врхобрезнички), свети давид је имао синове и кћери пре свог монашења од његових потомака, по имену се спомиње најстарији син вратислав, који је по се- ченичком и бранковићевом летопису, као и надгробном натпису жупана радослава, био велики кнез од потомака великог кнеза вратислава у историјским извори- ма се спомињу жупан радослав, сахрањен у давидовици, и кнез вратко, прославље- ни војсковођа цара душана према ра- зним летописима, вратко је имао синове и кћери, при чему се у досад проученим историјским изворима спомињу жупан никола и његова сестра кнегиња милица (преподобна евгенија) константин философ је у „житију све- тог деспота стефана лазаревића“ иста- као да деспотова мајка, кнегиња милица, води порекло од вукана и његовог сина димитрија (дмитра), који је назван „у светом анђеоском чину – давид“, што вероватно представља одјек култа који је почео око задужбине давидовице и проширио се даље у цркви закључујући излагање о давидовом потомству, кон- стантин философ језгровито каже: „и та (давидова) лоза много лепо процвета“ у време светог патријарха макарија (соколовића), посланство цара макси- милијана ii, на свом путу за цариград задржало се у манастиру раваница не- колико дана (1567) царско посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну богородичину икону чувану у манастирској ризници члан посланства, марко антоније пифагета, познати пи- сац свог времена, записао је да су рава- ничке фреске биле скоро обновљене и да једна фреска приказује лазаревог „таста“, иначе „деспота“ који се замонашио пи- сцу је вероватно објашњено да је свети монах („преподобни отац “) кнегињин предак, што је пифагету навело да поми- сли да је реч о „оцу“ свете кнегиње ми- лице и према томе, о лазаревом „тасту“ овде је највероватније реч о једином ми- личином претку за кога је забележено да се замонашио – о кнегињином прадеди, св монаху давиду немањићу како су се лазаревићи позивали на сродство са немањићима, преко кнегиње милице и њеног прадеде св давида, то је пифагета схватио да је „таст“ оставио лазару кру- ну и земљу у наслеђе приказивање све- тог давида српског на једној раваничкој фресци значи да је његов култ постао ра- ширен изван лимске области, а сведочан- ство царског посланства говори како је култ одржаван и у xvi веку, а и данас се прославља у нашој помесној цркви светитељи српске цркве новембар/децембар 2011 57 „што је неба да је лист ’артије што је гора да су калемови што је море да је црн мурећеп, па да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада“ лепота и туга једне хиперболе овако се завршава једна жалостива пе- сма која говори о прекинутој љубави имена двоје младих који су је градили ни- су записана они се у тој народној песми, која је продрла и у уметничку књижевност, називају шифрованим именима „плави зумбул“ и „зелена када“ обоје су расли у њиви препуној слатког бостана, а онда је плави зумбул изненада „отишао на доља- не“, док је када остала сама у бостану, камо је зумбул дозива: „душо, моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“ зелена када своју тугу исказује горе наведеном хиперболом није било храбрих историчара и фол- клориста који би покушали да докуче ме- сто и време настанка фабуле из романсе топоним и насеље дољани, поред нама блиске посавске остружнице, срећу се нај- масовније у босни и херцеговини и то на неколико места, од централне босне, преко западне херцеговине до крајине ношен „црним ветром“ који у српској народној митологији дува са истока, докотрљали смо се у радозналости баш на запад, у по- трази за најаутентичнијим дољанима јер, најраспричанију и најзанимљивију про- шлост, са највише наративне и поетске снаге, имају управо босански дољани, село које се налази у поуњу, на граници босне са ликом, у федерацији бих ово место је средином xix века било средиште чувене дољанске буне која је из- била 1858 и која је била увертира за велики босанско-херцеговачки устанак 1875–1878 године данас у њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
Свеска: 322 | Вера и знање
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
5
Свеска: 327 | Православље и родољубље
...већ је са ве- ћином народа оптуживала илију – да је разгневиоБОГОВЕ 📌 уследила је потера
за илијом после неуспеха у хватању
илије, уследила је освета над осталим
господњим пророцима које је уби
...већ је са ве- ћином народа оптуживала илију – да је разгневио
МЕТА инфо: Р:18455 К:144681 Д:80
| Свеска 327 |
Свеска: 327 | Православље и родољубље
... сам заповедио да те хране онде“ (1цар 17, 3–4) прогон настали су сушни дани, вода је неста- јала, земља је пуцала од жеђи биљке и шума су се сасушили, стока је измуче- на бесциљно лутала, све је личило на велику жалост језавеља није призна- вала сушу за казну божију, већ је са ве- ћином народа оптуживала илију – да је разгневио богове уследила је потера за илијом после неуспеха у хватању илије, уследила је освета над осталим господњим пророцима које је убијала међутим, слуга ахавов авдија (веран богу) је уз ризик на сигурно (у једну пе- ћину) склонио стотину пророка (1цар 18, 4) када је поток пресушио и када у израиљу више није било безбедно за илију, господ наређује слузи своме да иде у страну земљу код жене удовице у сарепту сидонску (1цар 17, 8–9) ова странкиња је веровала у истинитог бо- га, живећи у сиромаштву са сином је- динцем, љубазно је удомила странца све што је имала била је прегршт бра- шна у здели и мало уља у крчагу мисли- ла је када то зготови да са сином поједе и да умру „не бој се, иди зготови како си рекла, али умеси прво мени један кола- чић од тога, па после готови себи и сину, јер овако вели господ бог да се брашно из зделе и уље у крчагу неће потроши- ти, док господ не пусти дажда на земљу“ (1цар 17, 13–14) ово је била њена нај- већа проба вере и гостољубља годину дана је трајало ово гостољубље и све је било како је илија и рекао ме- ђутим, син ове феничанке изненада се разболе и издахну тад је и она укори- стари завет септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 13 ла илију – да је он због њених грехова уморио сина њеног илија је узео дете у наручје и однео га у своју одају, помо- ливши се над дететом три пута господу, и господ услиши молитву, и поврати се живот детињи удовица из сарепте по- делила је своје „мрвице“ са илијом, а за- узврат господ је сачувао њен и синовљев живот и данас је тако по речи господ- њој: „који вас прима, мене прима, а који прима мене, прима онога који ме је по- слао“ (мт 10, 40) непрестано се илија усрдно молио – да се срца израиљаца одврате од идо- лопоклонства и врате верности богу видевши њихове патње, био је веома жалостан земља у коју их је јахве довео била је земља у којој је текло „млеко и мед“, али незахвалан народ пристао је на неверство бог обилно троши „ризнице своје, да дâ дажд земљи на време, и да благослови свако дело руку човекових ако узаслушаш заповести господа бога својега, које ти заповедам да их држиш и твориш“ (5мојс 28, 12–13) код цара ахава после три године и шест месеци, го- спод је послао илију ахаву јер ће пу- стити „дажд на земљу“ цар и пророк су стајали лицем у лице испуњен мр- жњом према илији, ахав је тешког ср- ца изговорио прекорне речи: „јеси ли ти онај што несрећу доноси на израи- ља“ заслепљен грехом и даље одбија да се покаје тражећи кривицу у невином илији увређен, ревнујући за јахвеа, илија одбацује ахавове оптужбе, об- јављујући цару да је невоља дошла због његових грехова и грехова израиљског народа (1цар 18, 18) стојећи тако чвр- сто пред царем ахавом, илија захте- ва „да се сви израиљци окупе на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка ваалових и четири стотине пророка из луга“ заиста, ахав је сместа послушао, као да је пророк владар а он поданик на том брду су подигнути ол- тари у славу ваала, а насупрот стајао је разваљен олтар господњи илија је ста- јао као једини који је дошао да брани част господњу на кармилу онај кога је цело царство сматрало кривим за све невоље захтева да се за- кољу два јунца на два жртвеника, са др- вима и без огња „тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име го- сподње, па који се бог одазове огњем, онај је бог“ ово је био најразумнији предлог који нико није могао одбити призивали су они ваала од јутра до под- не уз сва чарања (мучења, урлања ) одговора није било изабравши „дванаест каменова, према броју синова јакова“, илија од те разва- лине (од остатака олтара) начини олтар у име господње око њега је ископао ров, положио је жртву како треба и наредио да се прелије водом, како би се сав опкоп (ров) водом испунио илија позива народ на покајање, не би ли било уклоњено про- клетство изречено над израиљевом зе- мљом, поклони се до земље и подиже сво- је руке према небу, и помоли се: „господе боже авраамов, исаков и јаковљев, нека данас познају да си ти бог у израиљу и да сам ја твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ово“ (1цар 18, 36) сјај пламена обасјао је планину а жр- тва је горела била је то велика сличност илија јестајао као једини којије дошао да брани част господњу 14 l православни мисионар l 5/2012 са стубом огњеним код црвеног мора, који је раздвајао израиљ од египатске војске народ је одао страхопоштова- ње једином, истинитом и невидљивом јахвеу: „господ је бог, господ је бог!“ – узвикивао је преплашен народ конач- но, израиљ се покајао и постидео због срамног служења ваалу ваалови проро- ци нису показали покајање за своја зло- дела, и јахве је допустио њихово уни- штење (изл 34, 13; бр 25, 4) ово дело божијег допуштења извршио је војвода јуј, који је преотео престо од јорама, ахавовог унука 841 године и казнио је- завељу бацивши је кроз прозор палате валове пророке је на превару сакупио у самаријском храму и погубио их (2цар 10, 18–27) из ведра неба није било никаквих видљивих знакова да ће бити кише оно што је јахве открио илији по вери и молитви његовој, илија саопштава ахаву: „иди, једи и пиј јер уји велик дажд“ (1цар 18, 41) седам пута илија шаље слугу свога да оде на место одакле се могло видети средоземно мо- ре, како би потврдио има ли облака тек седми пут појављује се „мали облачак као длан“ илија није чекао да се небо замра- чи од кишних облака, већ је вером својом у том видео малом облачку обиље кише, и послао је слугу ахаву са поруком: „пре- жи и иди да те не ухвати дажд!“ илија је био човек велике и чврсте вере због таквих карактеристика, бог га при- зва за мисију у овој најозбиљнијој кризи израиљског народа „ако можеш верова- ти, све је могуће ономе који верује!“ (мк 9, 23) вера је дакле, суштински чинилац успешне молитве (јевр 11, 6) овај божи- ји весник је пример храбрости, истрајно- сти и непоколебљивости у љубазном делу према поквареном цару пример свима који тврде да служе богу, а у сопственим очима изгледају врло велики борба из- међу добра и зла, вере и невере код људи не престаје, па ни код славног и достојног сваке хвале непоколебљивог илије сумња после свега доживљеног, а на претње језавељине, осетио је умор, малаксање – вера му је ослабила илија се повлачи у долину, склања се и одваја од онога који му је дао све у једном тренутку, удаљен и усамљен, сео је да се одмори и пожелео да умре: „доста је већ господе, прими ду- шу моју, јер нисам бољи од отаца својих!“ (1цар 19, 4) у људском искуству је тако – да у тренутку највећег познања и сигур- ности наступи обесхрабрење, туга и тре- нуци тешкоће да се истраје у вери, да је бог и даље онај исти који нас воли и који нам помаже човек губи ослонац у богу и постаје роб сумње, окован неверовањем ово налазимо и у примеру верног јова, у данима невоље и мрака, када он каже: „не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!“ (јов 3, 3) бог не одустаје ако се илија за тренутак уморио и обесхрабрио, повлачећи се у себе, бог ни- је одустао да му помогне како би истра- јао до коначне победе свог искушаног слугу суочио је са питањем „шта ћеш ти ту, илија?“ – упита га анђео господњи плачним гласом изрекао је илија приго- вор: „ревновах веома за господа, оста- дох сам и сад траже душу моју“ али ан- ђео захтева да илија изађе пред господа, на гору кармил брдо је познато по лепо- ти – када се слава и хвала богу узносила тог тренутка, бог се открива слузи сво- ме „гласом тихим и танким“ (ово је сила божија која мења срца) његова љутња је престала дух се стишао и омекшао и илија сада постаде понизан слуга пре- стари завет септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 15 ступници у израиљу неће проћи нека- жњено – каже господ илији „иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску и када дођеш помажи азаила за цара над сиријом, а јуја за цара над израиљем, а јелисеја, сина сафатова помажи за про- рока место себе јер ко утече од мача азаилова њега ће погубити јуј, а ко утече од мача јујева, њега ће погубити јелисеј“ (1цар 19, 15–17) клонулост може да обузме и најодва- жнију веру и ослаби најчвршћу вољу али небо неће изневерити никога у данима мука и невоља господ од свакога очекује верност и свакоме даје снагу према по- треби илија ће прећи јордан, као што ће то учинити и господ исус христос више стотина година касније он хода полако разговарајући са јелисејем, све док се не појави огњени ветар, који га одвоји од земље и однесе у небо сада, пред своју смрт, илија са јелисејем „предузима пут у израиљску прошлост: иду до јерихона и чудесно прелазе реку јордан (у обрнутом смеру од израиљског уласка у обећану земљу), и завршава свој живот тамо где је и мојсије умро“7 аутор служи као парох у белановици, у архијерејском намесништву качерском, епархија жичка 7 илија томић, старозаветни пророци, београд 2006, стр 88 клонулост може даобу- зме и најодважнију веру и ослаби најчвршћу вољу али небо неће изневерити никогау данима мука и невоља свети пророк јелисеј, средњовековна икона 16 l православни мисионар l 5/2012 хришћанска етика свашта се данас зове љубав та реч је постала отрцана флоскула ко- јом празноглавци крију своју лу- дост и подерана рита којом бестидници крију срамоту своје голотиње реч љубав је постала лицемерно покривало најве- ћег непријатеља љубави – самољубља и егоизма из слободе, љубав је свучена у нужност поистовећена је са хемијом постала је име за страст име за грех мртвачка шминка жива смрт мртви живот оксиморон љубав је постала мерљива корист је њена мера тако, могуће је волети „више“ и „мање“, зависно од користи коју соп- ство (self) има страх и користољубље данашњи љубавници су плашљивци и трговци први „воле“ из страха, јер је пред њима ауторитет који им може на- удити, може им ускратити задовољство да себе љубе може њихову хемију из за- довољства преобратити у патњу, праву у погрешну хемијску реакцију други „во- ле“ са надом на добру плату очекују по- вољан стимуланс својој радосној хемији центар свега је сопство (self) други је објекат као такав он је потребан, као ла- борант који ће канути праву супстанцу у self-епрувету свет је скуп објеката који стоји пред сопством на човеку је да пре- позна корист и ауторитет, силу која му може наудити или донети корист неки од објеката то могу „више“ а неки „мање“ зато неке ваља „више“ а неке „мање“ во- лети, а неке презирати мера свега је соп- ство (self), хемија ваља се човеку борити за своју срећу, за своју хемијску реакцију и то се данас зове љубав зато је данашњем свету, па чак и оном који себе сматра побожним, показива- ње праве љубави, „која не тражи своје“ (1кор 13, 5), лудост крст је лудост (1кор 1, 18), јер на њему умире сопство ради жи- вота другог ко ће онда још крст назвати љубављу? нико други него лудаци, ко- је бог изабра да посраме мудре (1кор 1, 27) које то мудраце? оне који су мудрост преобратили у лукавост – плашљивце и трговце љубавнике из „долине плача“ живе мртваце мртве животе оксимо- роне а ко су луди, које је бог изабрао? то су светитељи његови луди овоме све- ту они који су умрли себи, да би у њима живео христос (гал 2, 20) богозналци истинити човекољупци личности побе- дили су страх и шићарџијство покопали су самољубље показали су љубав праву „волио бих иу паклу бити,само срби богу дасе врате“ (свети владика николај велимировић) александар милојков љубав светитељâ септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 17 и једино могућу – која не тражи своје то су хероји љубав и храброст су неодвоји- ве храброст је љубав која се не мери, не раздваја – једна и једина љубав љубав је храброст пред богом и храброст пред чо- веком храброст да се каже „не“ богу без човека и „не“ човеку без бога љубав пре- ма богу неодвојива од љубави према бли- жњему (мк 12, 30–31) личност побожност лишена светитељâ не мо- же ово разумети њој је ово богохуљење за такву побожност ниједан човек није вредан бога светитељи, пак, кажу да је сваки ближњи вредан колико и сусрет са богом, вредан раја побожност без све- титељâ је ништа друго него егоизам обо- јен у религиозност хоће да ућаре награ- ду од бога чули су да добро награђује и то се данас зове љубав према богу пла- шљивци и трговци човекољубље лишено светитељâ не мо- же ово разумети узели су у руке „ока- мов бријач“ и одсецају бога он је суви- шан, веле, за постојање љубави према човеку обријана, осакаћена љубав љу- бав без бића, без истине феномен сине и нестане мртви живот живо мртвило оксиморон светитељи, пак, љубав пре- ма ближњем уносе у свету литургију, у божије синовство, у однос са богом у рај у царство божије у вечност у исти- ну „љубав никада не престаје“ (1кор 13, 8) љубав личност светитељ исти- на биће синоними светитељска етика храброст која пи- та: „шта ће ти рај, земаљски или небески, ако си сам? чему се можеш сам радова- ти?“ може ли човек као самац постојати? не, јер је створен по лику божијем лич- ност један није самац али, није ни рас- паднуто мноштво личност је јединица која у себи крије тајанствено мноштво један којег нема без многих несливено и нераздељиво избриши из себе све своје ближње и запитај се ко си? знаш ли од- говор? не без твојих ближњих нема ни твојег „ја“, твог идентитета без њих си само гомила молекула, хемија, епрувета бућкуриша избриши из себе бога и из- губићеш смисао свега што чиниш по- стаћеш роб нужности, којем је једино смрт загарантована небиће са твојом смрћу, умреће и све твоје љубави безбо- жник живот без живота оскиморон личност је јединица којау себи кријетајанствено мноштво један којег нема без многих несливено и нераздељиво свети силуан атонски, детаљ са иконе 18 l православни мисионар l 5/2012 хришћанска етика не сакати љубав учини је вечном, јер права љубав „никада не престаје“ (1кор 13, 8) но, пред вечност, пред бога живога, изађи као личност, као је- диница која је саткана од мноштва, по узору на свога творца јер, ако оца не- ма без сина и духа светога (једног без многих), онда ни тебе нема без твојих ближњих ако те вечност прими, буди храбар и питај: „господе, а где су бли- жњи моји? хоћеш ли и њих помило- вати љубави моје ради?“ не бој се ни у пакао да сиђеш, ради њих јер, такав пакао траже светитељи, највећи прија- тељи божији мојсије, у старом завету, молио је бога за народ свој, за њихо- во спасење, па и по цену да он сконча у паклу апостол павле је то исто чи- нио у новом завету ево, у наше дане, не тако давно, то је чинио и светитељ из рода нашега, владика николај, ко- ји се паклу радује, „само срби богу да се врате“ свети силуан атонски и дивни старац софроније сахаров, мо- лили су се и плакали за „целог адама“ ко је „цели адам“? човечанство један човек, једна природа људска коју про- јављују многе ипостаси (многи људи, многе личности) може ли ишта уте- шити тугу светитељâ ако адам поново не буде цео? љубав је тајна велика хо- свети силуан атонски и дивнистарац софроније сахаров молилисусе и плакали за „целог адама“ свети николај жички и свети силуан атонски септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 19 ће ли она дефинитивно спасити свет? само светитељи знају сигуран одговор они који су на путу светости могу само да се замисле, да питају знати одговор значи постати светитељ знати одговор значи познати љубав али, ко ће дана- шњег човека научити љубави? ко ће га ослободити од разних заблуда и суро- гата љубави? нико други до светитељи они су видело света, учитељи љубави зато је свету потребна етика али, не било која етика већ светитељска, она која води савршенству – љубави све- титељска етика је потребна као педагог врлина, као анагог онима који су на пу- ту светости до савршенства – до љуба- ви тек када човек научи да се љубављу не назива свашта, већ једно и једино са- вршенство, тек тада сазнаће одговоре на тешка питања имаће знање знање поистовећено са љубављу светост а која су то питања? ако таква љу- бав, каква је светитељска, заиста сиђе у пакао, неће ли пакао нестати? ако бог спасава личност, а ње нема без односа са другим личностима, са ближњима, шта то значи? хоће ли господ ради јед- ног праведника, ради његове љубави, помиловати и ближње његове? није ли и авраму обећао да ће помиловати чи- тав један град грешника, содому, само ако се у њему нађе десет праведника? хоће ли, ако помилује нас, помилова- ти и наше ближње чија је можда једи- на праведност била та што су волели и били вољени? такви какви јесу неса- вршени грешни, али вољени толико вољени да је идентитет без њих незами- слив или ће их ипак раздвојити од нас? неће ли тада осакатити личност ко- ју спасава? ако је сакати, одвајајући је од ближњих, како је онда спасава? као индивидуе? али, зар живот није сабра- ње, „цели адам“, насупрот смрти која је раздвајање, распадање, „атомизаци- ја адама“? нисам ли распаднут човек ако сам без својих ближњих који су ме чинили постојећим, давали ми иденти- тет, личност? где сам ја, у којем рају, ако нема ближњих мојих? ту је бог, рећи ће неко али, ја волим и бога и ближњег немогуће је то двоје раздвојити а оста- ти личност нису ли ради тога светите- љи искали од бога пакао? и неће ли баш та љубав победити и испразнити пакао? не знам светитељи знају аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији љубав као начин живота – архимандрит софроније сахаров (1896–1993) 20 l православни мисионар l 5/2012 темаброја:православље и родољубље септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 21 однос хришћанства и родољубља у великој мери повезан је са од- носом хришћанства и нације постоје различити погледи на појам нације, национализма и патриотизма многобројни теоретичари, социолози и политиколози, али и теолози и рели- гијски философи, дали су свој допри- нос тумачењу ових односа сам појам родољубља није једноставно дефини- сати постоје становишта по којима су национализам и родољубље идентич- не категорије, али постоје и супротна мишљења не постоји универзална дефиници- ја национализма, већ многобројне са различитим и често супротстављеним значењима појам национализма да- нас је најчешће негативног карактера – због тога што је та идеја означена као катализатор многих ратова и покретач међуетничке мржње у том контексту национализам се не посматра само као љубав према сопственој нацији, већ и као искључивост према другима и пре- лазна фаза ка шовинизму (мржњи пре- ма другим народима) због неминовне повезаности са политиком, елементар- но осећање љубави према сопственој земљи и своме народу на које свако има право врло често је било и јесте пред- мет идеолошке манупулације и зло- употребе такав је случај са поделом т ема бро ј а хришћанскаљубав према домовини не може сматрати да је њен највиши циљслужење њеним интересима и њеној моћи - њен циљје њен духовни раст,стваралаштво, просветљење исветост домовине геориј феоов владимир марјановић хришћански патриотизам 22 l православни мисионар l 5/2012 грађана на „патриоте“ и „издајнике“ зато је веома важно знати у каквом су односу православна вера, родољубље и патриотизам идеја хришћанског патриотизма у рпц у православној традицији и култу- ри родољубље и отачаствољубље имају веома велики значај у руској право- славној цркви дефинисан је појам хри- шћанског патриотизма овај концепт је изнет у документу основи социјалне концепције руске православне цркве, у оквиру посебног поглавља о односу цркве и нације одмах по објављива- њу овог документа, појам хришћанског патриотизма критиковали су либерал- но-секуларни кругови ван цркве, али и појединци у самој цркви без обзира на то, основи социјал- не концепције су обавезујући за руску православну цркву и изражавају њене ставове о различитим друштвеним пи- тањима аргументи којима се образла- же хришћанско схватање патриотизма су углавном агиографски свети дими- трије солунски је говорио: „господе, ако погубиш град овај, и ја ћу с њима погинути, ако ли га спасиш, и ја ћу бити спасен“ полазећи од ових речи, руски светитељи попут светог сергија радо- њешког, светог филарета московског или светог јована кронштатског по- зивали су вернике на љубав и оданост према својој земаљској отаџбини, као и на поштовање њених закона хришћански патриотизам подразу- мева и спремност на личну жртву, уче- ствовање у јавним пословима земље, као и допринос развоју националне особености и културе у основи ова- ко схваћеног патриотизма јесте љубав према ближњем: „православни хри- шћанин је позван да љуби своју отаџ- бину, која поседује одређену територи- хришћански патрио- тизам подразумеваи спремностналичну жртву,учествовањеу јавним пословимазе- мље,каои допринос развојунационалне особеностиикултуре црква свете тројице у москви, саграђена 1634 године (церковь „троицы в никитниках“) септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 23 т ема бро ј а ју, али и своју браћу по крви, која живе у целом свету таква љубав је један од начина да се испуни заповест божија о љубави према ближњем, што укључује љубав према својој породици, сапле- меницима и суграђанима“ (основи со- цијалне концепције руске православне цркве, 2007:28) родољубље иако се афирмативно говори о ро- дољубљу и патриотизму, у документу се квалификују као грех екстремни национализам, ксенофобија, етничка искључивост, расизам и насиље, а као мисија цркве истиче се рад на поми- рењу завађених народа: „подела на- рода на боље и горе, као и унижавање било које етничке или грађанске наци- је у супротности је са православном етиком утолико пре су у несагласју са православљем учења која нацију по- стављају на место бога или пак веру своде на један од аспеката национал- не самосвести супротстављајући се таквим греховним појавама, право- славна црква остварује мисију поми- рења између завађених нација и њихо- вих представника“ (основи социјалне концепције руске православне цркве, 2007:27–28) идеја хришћанског патриотизма екс- плицитно се помиње само у поглављу у коме се обрађује однос цркве и нације међутим, ова идеја долази до изражаја у целом документу, нарочито при обра- ди актуелних друштвених тема попут односа цркве и државе, цркве и поли- тике или међународних односа и гло- бализације концепт хришћанског па- триотизма приметан је и у документу основи учења руске православне цр- кве о достојанству, слободи и људским правима у коме се разматра питање од- носа православља и људских права иако су специфично руски право- славни документ који одражава зва- ничне ставове московске патријар- шије, основи социјалне концепције по речима епископа иринеја бачког за- право представљају „социјално учење православне цркве уопште“ (основи социјалне концепције руске православ- не цркве, 2007:8) извор: јубиларно заседање архијерејског сабора руске православне цркве, основи социјалне концепције руске православне цркве, нови сад, беседа, 2007, стр 8, 27–28 24 l православни мисионар l 5/2012 избављени род недавно ме привукла једна рече- ница из новог завета, коју сам прочитао онако необавезно, ви- ше да бих прошао текст који је требало да читам и тумачим ђацима у школи рече- ница је из откривења јовановог, тог та- јанственог и пророчког, понекад тешко разумљивог списа реченица гласи: јер си био заклан и крвљу својом искупио си богу нас из свакога рода и језика и наро- да и племена и учинио си их богу нашем царевима и свештеницима и цароваће на земљи (откр 5, 9-10) док сам читао наглас ове речи апостола јована, искр- сло је питање: који је то род, народ, племе из којег нас је јагње (њему се приписује искупљење), тј христос искупио, узео и учинио нас царевима и свештеницима? народ изабрани у старом завету, реч израиљ је најпре била везана за патријарха јакова, јер је владимир пекић род из којег нас је избавио христос је управоонај род којисебе,свој идентитет гради на непријатељству према другоме, билочовеку било народу надежда петровић са особљем ваљевске болнице 1915 године септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 25 то име које му је сам бог, након рвања са њим, дао доцније, реч израиљ је си- ноним за народ божији, народ којег је бог извео из земље египатске, из дома ропскога (уп изл 20, 2), који му је оми- лео и који је изабрао да му служи као знамење тог служења и љубави која би требало да буде узајамна, дао им је за- повести које треба да поштују многи савремени изучаваоци библије сматрају да је под појмом израиљ био обједињен верско-социјални покрет који су чини- ли разна племена, делови народâ и групâ које су се са њима сусретале кроз њихов излазак и путовање у обећану земљу заиста, када читамо књигу изласка, па и потом левитску (која је препуна пропи- са и уредби које су постојале међу изра- иљцима), видимо да је израиљ сабрање не само јеврејског него и других народа да сви они, било групе, било појединци, препознавши позив од бога придружу- ју се овом, за то време (можда и данас) необичном савезу они немају владара, немају цара, немају човека који госпо- дари над њима – него им је све то нико други до сам бог, а они су међусобно јед- наки дакле, израиљ је верски покрет, његов идентитет лежи у заједници са богом живим и истинитим; они су заи- ста, како то свети оци говоре, праслика цркве христове затварање но, како су се населили у палестину (ханан), и како је време све више дели- ло њихове потомке од тог славно и чу- десно склопљеног завета; како су насту- пиле многе недаће и ропства и страдања – овај саборни доживљај другог човека, других народа је јењавао, странац више није имао права као пре и гледан је са по- дозрењем на послетку је дошло до тога да су јевреји израиљ поистоветили са својим народом и да је онај који је хтео да прихвати завет са богом, морао при- хватити и да буде јеврејин то нам је и те како очигледно у новом завету, у одно- су христових савременика према завету као и наметању обрезања хришћанима из многобоштва још у старом завету овакав поглед на свет је био критико- ван две књиге, књига о рути и књига пророка јоне нам управо говоре о про- мишљању бога о целом свету и о томе да човека просто не одређује његова наци- онална припадност, све и да припада на- роду који је био јеврејима омражен српски удес код нас срба постоји врло често ово, ако не поистовећивање, а оно бар повла- чење паралеле између судбине израиља и наше заиста, наша национална исто- рија је прожета најпре просвећењем реч- ју христовом (не заборавимо да су прве речи написане на језику словена речи јеванђеља), а потом славном средњове- ковном историјом која се претворила у крах и тамно ропство под турцима, где је сваки дан био борба та живот и иден- титет (то се не може одвојити) уисти- ну, историјске околности нису нам биле наклоњене ипак, након ослобођења од турака, од окова ропства, и ми смо по- летели у свом заносу чак дотле да смо понекад своју нацију поистовећивали са својом вером, где неко није могао бити србин а да није православац помути- ли смо ствари, поистоветили свој народ са црквом упали смо у исту замку, у исто искушење које је помрачило стари израиљ кулминација овог заноса, овог сањалачког у нама (пре кошмарног) је довела наш (на)род до уплитања у игре моћника последњих година 20 века и, опет, великог страдања али и мржње; али и тога да нас је овај сан потпуно из- вео из стварности којој смо мислили (мислимо) да припадамо т ема бро ј а 26 l православни мисионар l 5/2012 светли примери да ово јесте сан (кошмар) говоре нам наши преци, неписмени српски сељаци, без бечких или московских диплома наш романописац стеван јаковљевић у свом роману српска трилогија наводи пример на со- лунском фронту српски војници на васкрс 1917 године, разменивши по- здраве са бугарима, на молбу својих непријатеља за које знају да су неми- лосрдни, да заробљеника не оставља- ју, излазе из ровова и дају им своја следовања хлеба и хране још бољи пример је прича која је из тог доба; српски коњаник води свога коња, а у седлу рањени бугарски војник нико други до сам краљ петар, видевши ову сцену, говори војнику зна ли он да је у седлу бугарин и да му је он смртни непријатељ а тај српски „геџа“, измо- рен од хода, усахлог лица од неспава- ња, глади и борбе каже краљу петру (парафразирам): „не знате ви ништа, величанство! док се борио против мене био ми је непријатељ овако ра- њен, он је човек коме треба помоћ“ чињеница је и да се српска војска за- разила од тифуса који су јој пренели аустроугарски рањеници, а које је она прихватила после колубарске битке љубав према непријатељима враћајући се речима апостола јова- на, убеђен сам да је род из којег нас је избавио христос (и даље нас сваким даном избавља) управо онај род који себе, свој идентитет гради на непри- јатељству према другоме, било човеку на солунскомфрон- тусрпскивојницина васкрс1917године,раз- менивши поздравеса бугарима,на молбу својихнепријатељаза које знају дасунеми- лосрдни, дазаробље- никанеостављају,из- лазеизрововаи дају имсвојаследовања хлебаихране краљ петар i карађорђевић са српским војницима на фронту (током првог светског рата) септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 27 т ема бро ј а било народу сетимо се громогласних речи св владике николаја у лондону у храму св павла где виче на бри- танце да се покају, да клекну и затр- же опроштај од бога што га нису при- звали и што су наметнули сраман мир великом немачком народу – владика из народа који је половину мушког становништва изгубио у рату наши нам преци говоре и сведоче да је наш (на)род дубоко јеванђелски – јер је- ванђељем које је написао поменути апостол јован му и историја почиње – дубоко укорењен, мимо свих исто- ријом обремењених и наметнутих не- пријатељстава, у речи христове: а ја вам кажем: љубите непријатеље сво- је, благосиљајте оне који вас куну, чи- ните добро онима који вас мрзе и мо- лите се за оне који вас вређају и гоне
... сам заповедио да те хране онде“ (1цар 17, 3–4) прогон настали су сушни дани, вода је неста- јала, земља је пуцала од жеђи биљке и шума су се сасушили, стока је измуче- на бесциљно лутала, све је личило на велику жалост језавеља није призна- вала сушу за казну божију, већ је са ве- ћином народа оптуживала илију – да је разгневио богове уследила је потера за илијом после неуспеха у хватању илије, уследила је освета над осталим господњим пророцима које је убијала међутим, слуга ахавов авдија (веран богу) је уз ризик на сигурно (у једну пе- ћину) склонио стотину пророка (1цар 18, 4) када је поток пресушио и када у израиљу више није било безбедно за илију, господ наређује слузи своме да иде у страну земљу код жене удовице у сарепту сидонску (1цар 17, 8–9) ова странкиња је веровала у истинитог бо- га, живећи у сиромаштву са сином је- динцем, љубазно је удомила странца све што је имала била је прегршт бра- шна у здели и мало уља у крчагу мисли- ла је када то зготови да са сином поједе и да умру „не бој се, иди зготови како си рекла, али умеси прво мени један кола- чић од тога, па после готови себи и сину, јер овако вели господ бог да се брашно из зделе и уље у крчагу неће потроши- ти, док господ не пусти дажда на земљу“ (1цар 17, 13–14) ово је била њена нај- већа проба вере и гостољубља годину дана је трајало ово гостољубље и све је било како је илија и рекао ме- ђутим, син ове феничанке изненада се разболе и издахну тад је и она укори- стари завет септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 13 ла илију – да је он због њених грехова уморио сина њеног илија је узео дете у наручје и однео га у своју одају, помо- ливши се над дететом три пута господу, и господ услиши молитву, и поврати се живот детињи удовица из сарепте по- делила је своје „мрвице“ са илијом, а за- узврат господ је сачувао њен и синовљев живот и данас је тако по речи господ- њој: „који вас прима, мене прима, а који прима мене, прима онога који ме је по- слао“ (мт 10, 40) непрестано се илија усрдно молио – да се срца израиљаца одврате од идо- лопоклонства и врате верности богу видевши њихове патње, био је веома жалостан земља у коју их је јахве довео била је земља у којој је текло „млеко и мед“, али незахвалан народ пристао је на неверство бог обилно троши „ризнице своје, да дâ дажд земљи на време, и да благослови свако дело руку човекових ако узаслушаш заповести господа бога својега, које ти заповедам да их држиш и твориш“ (5мојс 28, 12–13) код цара ахава после три године и шест месеци, го- спод је послао илију ахаву јер ће пу- стити „дажд на земљу“ цар и пророк су стајали лицем у лице испуњен мр- жњом према илији, ахав је тешког ср- ца изговорио прекорне речи: „јеси ли ти онај што несрећу доноси на израи- ља“ заслепљен грехом и даље одбија да се покаје тражећи кривицу у невином илији увређен, ревнујући за јахвеа, илија одбацује ахавове оптужбе, об- јављујући цару да је невоља дошла због његових грехова и грехова израиљског народа (1цар 18, 18) стојећи тако чвр- сто пред царем ахавом, илија захте- ва „да се сви израиљци окупе на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка ваалових и четири стотине пророка из луга“ заиста, ахав је сместа послушао, као да је пророк владар а он поданик на том брду су подигнути ол- тари у славу ваала, а насупрот стајао је разваљен олтар господњи илија је ста- јао као једини који је дошао да брани част господњу на кармилу онај кога је цело царство сматрало кривим за све невоље захтева да се за- кољу два јунца на два жртвеника, са др- вима и без огња „тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име го- сподње, па који се бог одазове огњем, онај је бог“ ово је био најразумнији предлог који нико није могао одбити призивали су они ваала од јутра до под- не уз сва чарања (мучења, урлања ) одговора није било изабравши „дванаест каменова, према броју синова јакова“, илија од те разва- лине (од остатака олтара) начини олтар у име господње око њега је ископао ров, положио је жртву како треба и наредио да се прелије водом, како би се сав опкоп (ров) водом испунио илија позива народ на покајање, не би ли било уклоњено про- клетство изречено над израиљевом зе- мљом, поклони се до земље и подиже сво- је руке према небу, и помоли се: „господе боже авраамов, исаков и јаковљев, нека данас познају да си ти бог у израиљу и да сам ја твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ово“ (1цар 18, 36) сјај пламена обасјао је планину а жр- тва је горела била је то велика сличност илија јестајао као једини којије дошао да брани част господњу 14 l православни мисионар l 5/2012 са стубом огњеним код црвеног мора, који је раздвајао израиљ од египатске војске народ је одао страхопоштова- ње једином, истинитом и невидљивом јахвеу: „господ је бог, господ је бог!“ – узвикивао је преплашен народ конач- но, израиљ се покајао и постидео због срамног служења ваалу ваалови проро- ци нису показали покајање за своја зло- дела, и јахве је допустио њихово уни- штење (изл 34, 13; бр 25, 4) ово дело божијег допуштења извршио је војвода јуј, који је преотео престо од јорама, ахавовог унука 841 године и казнио је- завељу бацивши је кроз прозор палате валове пророке је на превару сакупио у самаријском храму и погубио их (2цар 10, 18–27) из ведра неба није било никаквих видљивих знакова да ће бити кише оно што је јахве открио илији по вери и молитви његовој, илија саопштава ахаву: „иди, једи и пиј јер уји велик дажд“ (1цар 18, 41) седам пута илија шаље слугу свога да оде на место одакле се могло видети средоземно мо- ре, како би потврдио има ли облака тек седми пут појављује се „мали облачак као длан“ илија није чекао да се небо замра- чи од кишних облака, већ је вером својом у том видео малом облачку обиље кише, и послао је слугу ахаву са поруком: „пре- жи и иди да те не ухвати дажд!“ илија је био човек велике и чврсте вере због таквих карактеристика, бог га при- зва за мисију у овој најозбиљнијој кризи израиљског народа „ако можеш верова- ти, све је могуће ономе који верује!“ (мк 9, 23) вера је дакле, суштински чинилац успешне молитве (јевр 11, 6) овај божи- ји весник је пример храбрости, истрајно- сти и непоколебљивости у љубазном делу према поквареном цару пример свима који тврде да служе богу, а у сопственим очима изгледају врло велики борба из- међу добра и зла, вере и невере код људи не престаје, па ни код славног и достојног сваке хвале непоколебљивог илије сумња после свега доживљеног, а на претње језавељине, осетио је умор, малаксање – вера му је ослабила илија се повлачи у долину, склања се и одваја од онога који му је дао све у једном тренутку, удаљен и усамљен, сео је да се одмори и пожелео да умре: „доста је већ господе, прими ду- шу моју, јер нисам бољи од отаца својих!“ (1цар 19, 4) у људском искуству је тако – да у тренутку највећег познања и сигур- ности наступи обесхрабрење, туга и тре- нуци тешкоће да се истраје у вери, да је бог и даље онај исти који нас воли и који нам помаже човек губи ослонац у богу и постаје роб сумње, окован неверовањем ово налазимо и у примеру верног јова, у данима невоље и мрака, када он каже: „не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић!“ (јов 3, 3) бог не одустаје ако се илија за тренутак уморио и обесхрабрио, повлачећи се у себе, бог ни- је одустао да му помогне како би истра- јао до коначне победе свог искушаног слугу суочио је са питањем „шта ћеш ти ту, илија?“ – упита га анђео господњи плачним гласом изрекао је илија приго- вор: „ревновах веома за господа, оста- дох сам и сад траже душу моју“ али ан- ђео захтева да илија изађе пред господа, на гору кармил брдо је познато по лепо- ти – када се слава и хвала богу узносила тог тренутка, бог се открива слузи сво- ме „гласом тихим и танким“ (ово је сила божија која мења срца) његова љутња је престала дух се стишао и омекшао и илија сада постаде понизан слуга пре- стари завет септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 15 ступници у израиљу неће проћи нека- жњено – каже господ илији „иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску и када дођеш помажи азаила за цара над сиријом, а јуја за цара над израиљем, а јелисеја, сина сафатова помажи за про- рока место себе јер ко утече од мача азаилова њега ће погубити јуј, а ко утече од мача јујева, њега ће погубити јелисеј“ (1цар 19, 15–17) клонулост може да обузме и најодва- жнију веру и ослаби најчвршћу вољу али небо неће изневерити никога у данима мука и невоља господ од свакога очекује верност и свакоме даје снагу према по- треби илија ће прећи јордан, као што ће то учинити и господ исус христос више стотина година касније он хода полако разговарајући са јелисејем, све док се не појави огњени ветар, који га одвоји од земље и однесе у небо сада, пред своју смрт, илија са јелисејем „предузима пут у израиљску прошлост: иду до јерихона и чудесно прелазе реку јордан (у обрнутом смеру од израиљског уласка у обећану земљу), и завршава свој живот тамо где је и мојсије умро“7 аутор служи као парох у белановици, у архијерејском намесништву качерском, епархија жичка 7 илија томић, старозаветни пророци, београд 2006, стр 88 клонулост може даобу- зме и најодважнију веру и ослаби најчвршћу вољу али небо неће изневерити никогау данима мука и невоља свети пророк јелисеј, средњовековна икона 16 l православни мисионар l 5/2012 хришћанска етика свашта се данас зове љубав та реч је постала отрцана флоскула ко- јом празноглавци крију своју лу- дост и подерана рита којом бестидници крију срамоту своје голотиње реч љубав је постала лицемерно покривало најве- ћег непријатеља љубави – самољубља и егоизма из слободе, љубав је свучена у нужност поистовећена је са хемијом постала је име за страст име за грех мртвачка шминка жива смрт мртви живот оксиморон љубав је постала мерљива корист је њена мера тако, могуће је волети „више“ и „мање“, зависно од користи коју соп- ство (self) има страх и користољубље данашњи љубавници су плашљивци и трговци први „воле“ из страха, јер је пред њима ауторитет који им може на- удити, може им ускратити задовољство да себе љубе може њихову хемију из за- довољства преобратити у патњу, праву у погрешну хемијску реакцију други „во- ле“ са надом на добру плату очекују по- вољан стимуланс својој радосној хемији центар свега је сопство (self) други је објекат као такав он је потребан, као ла- борант који ће канути праву супстанцу у self-епрувету свет је скуп објеката који стоји пред сопством на човеку је да пре- позна корист и ауторитет, силу која му може наудити или донети корист неки од објеката то могу „више“ а неки „мање“ зато неке ваља „више“ а неке „мање“ во- лети, а неке презирати мера свега је соп- ство (self), хемија ваља се човеку борити за своју срећу, за своју хемијску реакцију и то се данас зове љубав зато је данашњем свету, па чак и оном који себе сматра побожним, показива- ње праве љубави, „која не тражи своје“ (1кор 13, 5), лудост крст је лудост (1кор 1, 18), јер на њему умире сопство ради жи- вота другог ко ће онда још крст назвати љубављу? нико други него лудаци, ко- је бог изабра да посраме мудре (1кор 1, 27) које то мудраце? оне који су мудрост преобратили у лукавост – плашљивце и трговце љубавнике из „долине плача“ живе мртваце мртве животе оксимо- роне а ко су луди, које је бог изабрао? то су светитељи његови луди овоме све- ту они који су умрли себи, да би у њима живео христос (гал 2, 20) богозналци истинити човекољупци личности побе- дили су страх и шићарџијство покопали су самољубље показали су љубав праву „волио бих иу паклу бити,само срби богу дасе врате“ (свети владика николај велимировић) александар милојков љубав светитељâ септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 17 и једино могућу – која не тражи своје то су хероји љубав и храброст су неодвоји- ве храброст је љубав која се не мери, не раздваја – једна и једина љубав љубав је храброст пред богом и храброст пред чо- веком храброст да се каже „не“ богу без човека и „не“ човеку без бога љубав пре- ма богу неодвојива од љубави према бли- жњему (мк 12, 30–31) личност побожност лишена светитељâ не мо- же ово разумети њој је ово богохуљење за такву побожност ниједан човек није вредан бога светитељи, пак, кажу да је сваки ближњи вредан колико и сусрет са богом, вредан раја побожност без све- титељâ је ништа друго него егоизам обо- јен у религиозност хоће да ућаре награ- ду од бога чули су да добро награђује и то се данас зове љубав према богу пла- шљивци и трговци човекољубље лишено светитељâ не мо- же ово разумети узели су у руке „ока- мов бријач“ и одсецају бога он је суви- шан, веле, за постојање љубави према човеку обријана, осакаћена љубав љу- бав без бића, без истине феномен сине и нестане мртви живот живо мртвило оксиморон светитељи, пак, љубав пре- ма ближњем уносе у свету литургију, у божије синовство, у однос са богом у рај у царство божије у вечност у исти- ну „љубав никада не престаје“ (1кор 13, 8) љубав личност светитељ исти- на биће синоними светитељска етика храброст која пи- та: „шта ће ти рај, земаљски или небески, ако си сам? чему се можеш сам радова- ти?“ може ли човек као самац постојати? не, јер је створен по лику божијем лич- ност један није самац али, није ни рас- паднуто мноштво личност је јединица која у себи крије тајанствено мноштво један којег нема без многих несливено и нераздељиво избриши из себе све своје ближње и запитај се ко си? знаш ли од- говор? не без твојих ближњих нема ни твојег „ја“, твог идентитета без њих си само гомила молекула, хемија, епрувета бућкуриша избриши из себе бога и из- губићеш смисао свега што чиниш по- стаћеш роб нужности, којем је једино смрт загарантована небиће са твојом смрћу, умреће и све твоје љубави безбо- жник живот без живота оскиморон личност је јединица којау себи кријетајанствено мноштво један којег нема без многих несливено и нераздељиво свети силуан атонски, детаљ са иконе 18 l православни мисионар l 5/2012 хришћанска етика не сакати љубав учини је вечном, јер права љубав „никада не престаје“ (1кор 13, 8) но, пред вечност, пред бога живога, изађи као личност, као је- диница која је саткана од мноштва, по узору на свога творца јер, ако оца не- ма без сина и духа светога (једног без многих), онда ни тебе нема без твојих ближњих ако те вечност прими, буди храбар и питај: „господе, а где су бли- жњи моји? хоћеш ли и њих помило- вати љубави моје ради?“ не бој се ни у пакао да сиђеш, ради њих јер, такав пакао траже светитељи, највећи прија- тељи божији мојсије, у старом завету, молио је бога за народ свој, за њихо- во спасење, па и по цену да он сконча у паклу апостол павле је то исто чи- нио у новом завету ево, у наше дане, не тако давно, то је чинио и светитељ из рода нашега, владика николај, ко- ји се паклу радује, „само срби богу да се врате“ свети силуан атонски и дивни старац софроније сахаров, мо- лили су се и плакали за „целог адама“ ко је „цели адам“? човечанство један човек, једна природа људска коју про- јављују многе ипостаси (многи људи, многе личности) може ли ишта уте- шити тугу светитељâ ако адам поново не буде цео? љубав је тајна велика хо- свети силуан атонски и дивнистарац софроније сахаров молилисусе и плакали за „целог адама“ свети николај жички и свети силуан атонски септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 19 ће ли она дефинитивно спасити свет? само светитељи знају сигуран одговор они који су на путу светости могу само да се замисле, да питају знати одговор значи постати светитељ знати одговор значи познати љубав али, ко ће дана- шњег човека научити љубави? ко ће га ослободити од разних заблуда и суро- гата љубави? нико други до светитељи они су видело света, учитељи љубави зато је свету потребна етика али, не било која етика већ светитељска, она која води савршенству – љубави све- титељска етика је потребна као педагог врлина, као анагог онима који су на пу- ту светости до савршенства – до љуба- ви тек када човек научи да се љубављу не назива свашта, већ једно и једино са- вршенство, тек тада сазнаће одговоре на тешка питања имаће знање знање поистовећено са љубављу светост а која су то питања? ако таква љу- бав, каква је светитељска, заиста сиђе у пакао, неће ли пакао нестати? ако бог спасава личност, а ње нема без односа са другим личностима, са ближњима, шта то значи? хоће ли господ ради јед- ног праведника, ради његове љубави, помиловати и ближње његове? није ли и авраму обећао да ће помиловати чи- тав један град грешника, содому, само ако се у њему нађе десет праведника? хоће ли, ако помилује нас, помилова- ти и наше ближње чија је можда једи- на праведност била та што су волели и били вољени? такви какви јесу неса- вршени грешни, али вољени толико вољени да је идентитет без њих незами- слив или ће их ипак раздвојити од нас? неће ли тада осакатити личност ко- ју спасава? ако је сакати, одвајајући је од ближњих, како је онда спасава? као индивидуе? али, зар живот није сабра- ње, „цели адам“, насупрот смрти која је раздвајање, распадање, „атомизаци- ја адама“? нисам ли распаднут човек ако сам без својих ближњих који су ме чинили постојећим, давали ми иденти- тет, личност? где сам ја, у којем рају, ако нема ближњих мојих? ту је бог, рећи ће неко али, ја волим и бога и ближњег немогуће је то двоје раздвојити а оста- ти личност нису ли ради тога светите- љи искали од бога пакао? и неће ли баш та љубав победити и испразнити пакао? не знам светитељи знају аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији љубав као начин живота – архимандрит софроније сахаров (1896–1993) 20 l православни мисионар l 5/2012 темаброја:православље и родољубље септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 21 однос хришћанства и родољубља у великој мери повезан је са од- носом хришћанства и нације постоје различити погледи на појам нације, национализма и патриотизма многобројни теоретичари, социолози и политиколози, али и теолози и рели- гијски философи, дали су свој допри- нос тумачењу ових односа сам појам родољубља није једноставно дефини- сати постоје становишта по којима су национализам и родољубље идентич- не категорије, али постоје и супротна мишљења не постоји универзална дефиници- ја национализма, већ многобројне са различитим и често супротстављеним значењима појам национализма да- нас је најчешће негативног карактера – због тога што је та идеја означена као катализатор многих ратова и покретач међуетничке мржње у том контексту национализам се не посматра само као љубав према сопственој нацији, већ и као искључивост према другима и пре- лазна фаза ка шовинизму (мржњи пре- ма другим народима) због неминовне повезаности са политиком, елементар- но осећање љубави према сопственој земљи и своме народу на које свако има право врло често је било и јесте пред- мет идеолошке манупулације и зло- употребе такав је случај са поделом т ема бро ј а хришћанскаљубав према домовини не може сматрати да је њен највиши циљслужење њеним интересима и њеној моћи - њен циљје њен духовни раст,стваралаштво, просветљење исветост домовине геориј феоов владимир марјановић хришћански патриотизам 22 l православни мисионар l 5/2012 грађана на „патриоте“ и „издајнике“ зато је веома важно знати у каквом су односу православна вера, родољубље и патриотизам идеја хришћанског патриотизма у рпц у православној традицији и култу- ри родољубље и отачаствољубље имају веома велики значај у руској право- славној цркви дефинисан је појам хри- шћанског патриотизма овај концепт је изнет у документу основи социјалне концепције руске православне цркве, у оквиру посебног поглавља о односу цркве и нације одмах по објављива- њу овог документа, појам хришћанског патриотизма критиковали су либерал- но-секуларни кругови ван цркве, али и појединци у самој цркви без обзира на то, основи социјал- не концепције су обавезујући за руску православну цркву и изражавају њене ставове о различитим друштвеним пи- тањима аргументи којима се образла- же хришћанско схватање патриотизма су углавном агиографски свети дими- трије солунски је говорио: „господе, ако погубиш град овај, и ја ћу с њима погинути, ако ли га спасиш, и ја ћу бити спасен“ полазећи од ових речи, руски светитељи попут светог сергија радо- њешког, светог филарета московског или светог јована кронштатског по- зивали су вернике на љубав и оданост према својој земаљској отаџбини, као и на поштовање њених закона хришћански патриотизам подразу- мева и спремност на личну жртву, уче- ствовање у јавним пословима земље, као и допринос развоју националне особености и културе у основи ова- ко схваћеног патриотизма јесте љубав према ближњем: „православни хри- шћанин је позван да љуби своју отаџ- бину, која поседује одређену територи- хришћански патрио- тизам подразумеваи спремностналичну жртву,учествовањеу јавним пословимазе- мље,каои допринос развојунационалне особеностиикултуре црква свете тројице у москви, саграђена 1634 године (церковь „троицы в никитниках“) септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 23 т ема бро ј а ју, али и своју браћу по крви, која живе у целом свету таква љубав је један од начина да се испуни заповест божија о љубави према ближњем, што укључује љубав према својој породици, сапле- меницима и суграђанима“ (основи со- цијалне концепције руске православне цркве, 2007:28) родољубље иако се афирмативно говори о ро- дољубљу и патриотизму, у документу се квалификују као грех екстремни национализам, ксенофобија, етничка искључивост, расизам и насиље, а као мисија цркве истиче се рад на поми- рењу завађених народа: „подела на- рода на боље и горе, као и унижавање било које етничке или грађанске наци- је у супротности је са православном етиком утолико пре су у несагласју са православљем учења која нацију по- стављају на место бога или пак веру своде на један од аспеката национал- не самосвести супротстављајући се таквим греховним појавама, право- славна црква остварује мисију поми- рења између завађених нација и њихо- вих представника“ (основи социјалне концепције руске православне цркве, 2007:27–28) идеја хришћанског патриотизма екс- плицитно се помиње само у поглављу у коме се обрађује однос цркве и нације међутим, ова идеја долази до изражаја у целом документу, нарочито при обра- ди актуелних друштвених тема попут односа цркве и државе, цркве и поли- тике или међународних односа и гло- бализације концепт хришћанског па- триотизма приметан је и у документу основи учења руске православне цр- кве о достојанству, слободи и људским правима у коме се разматра питање од- носа православља и људских права иако су специфично руски право- славни документ који одражава зва- ничне ставове московске патријар- шије, основи социјалне концепције по речима епископа иринеја бачког за- право представљају „социјално учење православне цркве уопште“ (основи социјалне концепције руске православ- не цркве, 2007:8) извор: јубиларно заседање архијерејског сабора руске православне цркве, основи социјалне концепције руске православне цркве, нови сад, беседа, 2007, стр 8, 27–28 24 l православни мисионар l 5/2012 избављени род недавно ме привукла једна рече- ница из новог завета, коју сам прочитао онако необавезно, ви- ше да бих прошао текст који је требало да читам и тумачим ђацима у школи рече- ница је из откривења јовановог, тог та- јанственог и пророчког, понекад тешко разумљивог списа реченица гласи: јер си био заклан и крвљу својом искупио си богу нас из свакога рода и језика и наро- да и племена и учинио си их богу нашем царевима и свештеницима и цароваће на земљи (откр 5, 9-10) док сам читао наглас ове речи апостола јована, искр- сло је питање: који је то род, народ, племе из којег нас је јагње (њему се приписује искупљење), тј христос искупио, узео и учинио нас царевима и свештеницима? народ изабрани у старом завету, реч израиљ је најпре била везана за патријарха јакова, јер је владимир пекић род из којег нас је избавио христос је управоонај род којисебе,свој идентитет гради на непријатељству према другоме, билочовеку било народу надежда петровић са особљем ваљевске болнице 1915 године септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 25 то име које му је сам бог, након рвања са њим, дао доцније, реч израиљ је си- ноним за народ божији, народ којег је бог извео из земље египатске, из дома ропскога (уп изл 20, 2), који му је оми- лео и који је изабрао да му служи као знамење тог служења и љубави која би требало да буде узајамна, дао им је за- повести које треба да поштују многи савремени изучаваоци библије сматрају да је под појмом израиљ био обједињен верско-социјални покрет који су чини- ли разна племена, делови народâ и групâ које су се са њима сусретале кроз њихов излазак и путовање у обећану земљу заиста, када читамо књигу изласка, па и потом левитску (која је препуна пропи- са и уредби које су постојале међу изра- иљцима), видимо да је израиљ сабрање не само јеврејског него и других народа да сви они, било групе, било појединци, препознавши позив од бога придружу- ју се овом, за то време (можда и данас) необичном савезу они немају владара, немају цара, немају човека који госпо- дари над њима – него им је све то нико други до сам бог, а они су међусобно јед- наки дакле, израиљ је верски покрет, његов идентитет лежи у заједници са богом живим и истинитим; они су заи- ста, како то свети оци говоре, праслика цркве христове затварање но, како су се населили у палестину (ханан), и како је време све више дели- ло њихове потомке од тог славно и чу- десно склопљеног завета; како су насту- пиле многе недаће и ропства и страдања – овај саборни доживљај другог човека, других народа је јењавао, странац више није имао права као пре и гледан је са по- дозрењем на послетку је дошло до тога да су јевреји израиљ поистоветили са својим народом и да је онај који је хтео да прихвати завет са богом, морао при- хватити и да буде јеврејин то нам је и те како очигледно у новом завету, у одно- су христових савременика према завету као и наметању обрезања хришћанима из многобоштва још у старом завету овакав поглед на свет је био критико- ван две књиге, књига о рути и књига пророка јоне нам управо говоре о про- мишљању бога о целом свету и о томе да човека просто не одређује његова наци- онална припадност, све и да припада на- роду који је био јеврејима омражен српски удес код нас срба постоји врло често ово, ако не поистовећивање, а оно бар повла- чење паралеле између судбине израиља и наше заиста, наша национална исто- рија је прожета најпре просвећењем реч- ју христовом (не заборавимо да су прве речи написане на језику словена речи јеванђеља), а потом славном средњове- ковном историјом која се претворила у крах и тамно ропство под турцима, где је сваки дан био борба та живот и иден- титет (то се не може одвојити) уисти- ну, историјске околности нису нам биле наклоњене ипак, након ослобођења од турака, од окова ропства, и ми смо по- летели у свом заносу чак дотле да смо понекад своју нацију поистовећивали са својом вером, где неко није могао бити србин а да није православац помути- ли смо ствари, поистоветили свој народ са црквом упали смо у исту замку, у исто искушење које је помрачило стари израиљ кулминација овог заноса, овог сањалачког у нама (пре кошмарног) је довела наш (на)род до уплитања у игре моћника последњих година 20 века и, опет, великог страдања али и мржње; али и тога да нас је овај сан потпуно из- вео из стварности којој смо мислили (мислимо) да припадамо т ема бро ј а 26 l православни мисионар l 5/2012 светли примери да ово јесте сан (кошмар) говоре нам наши преци, неписмени српски сељаци, без бечких или московских диплома наш романописац стеван јаковљевић у свом роману српска трилогија наводи пример на со- лунском фронту српски војници на васкрс 1917 године, разменивши по- здраве са бугарима, на молбу својих непријатеља за које знају да су неми- лосрдни, да заробљеника не оставља- ју, излазе из ровова и дају им своја следовања хлеба и хране још бољи пример је прича која је из тог доба; српски коњаник води свога коња, а у седлу рањени бугарски војник нико други до сам краљ петар, видевши ову сцену, говори војнику зна ли он да је у седлу бугарин и да му је он смртни непријатељ а тај српски „геџа“, измо- рен од хода, усахлог лица од неспава- ња, глади и борбе каже краљу петру (парафразирам): „не знате ви ништа, величанство! док се борио против мене био ми је непријатељ овако ра- њен, он је човек коме треба помоћ“ чињеница је и да се српска војска за- разила од тифуса који су јој пренели аустроугарски рањеници, а које је она прихватила после колубарске битке љубав према непријатељима враћајући се речима апостола јова- на, убеђен сам да је род из којег нас је избавио христос (и даље нас сваким даном избавља) управо онај род који себе, свој идентитет гради на непри- јатељству према другоме, било човеку на солунскомфрон- тусрпскивојницина васкрс1917године,раз- менивши поздравеса бугарима,на молбу својихнепријатељаза које знају дасунеми- лосрдни, дазаробље- никанеостављају,из- лазеизрововаи дају имсвојаследовања хлебаихране краљ петар i карађорђевић са српским војницима на фронту (током првог светског рата) септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 27 т ема бро ј а било народу сетимо се громогласних речи св владике николаја у лондону у храму св павла где виче на бри- танце да се покају, да клекну и затр- же опроштај од бога што га нису при- звали и што су наметнули сраман мир великом немачком народу – владика из народа који је половину мушког становништва изгубио у рату наши нам преци говоре и сведоче да је наш (на)род дубоко јеванђелски – јер је- ванђељем које је написао поменути апостол јован му и историја почиње – дубоко укорењен, мимо свих исто- ријом обремењених и наметнутих не- пријатељстава, у речи христове: а ја вам кажем: љубите непријатеље сво- је, благосиљајте оне који вас куну, чи- ните добро онима који вас мрзе и мо- лите се за оне који вас вређају и гоне
Свеска: 327 | Православље и родољубље
... Фотографија на насловној страни корице: Српска војска под небеским покровитељством фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Служити Богу и Отаџбини фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Родољубље као одговорност према генерацијама које долазе фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI свеска 327, септембар / октобар 2012 misionar PraVosLaVni септембар/октобар 2012 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: православље и родољубље Фотографија на полеђини корице: Црква Лазарица у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Дуг љубави према своме роду 3 Светачник О једном позиву и два одговора 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Григорије Ниски Предговор Олимпијади 6 Стари Завет Пророк Илија и цар Ахав 10 Хришћанска етика Љубав светитељâ 16 Тема броја Хришћански патриотизам 21 Избављени род 24 Сећање на мученичког и бесмртног вожда 29 Разговор са пуковником др Бориславом Гроздићем Хришћанско отачаствољубље 34 Православна Црква и здрав патриотизам 39 Шта је право родољубље? 42 Повратак у Очев дом Још једно путовање у Православље 44 Моје путовање ка Православљу: кратак преглед 48 Многодетне хришћанске породице Шемићи из Раковице 52 Светли ликови историје СПЦ Смерни патријарх Сава IV 61 Поезија О нади 64 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Српска војска под небеским покровитељством фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Служити Богу и Отаџбини фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Родољубље као одговорност према генерацијама које долазе фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI свеска 327, септембар / октобар 2012 misionar PraVosLaVni септембар/октобар 2012 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: православље и родољубље Фотографија на полеђини корице: Црква Лазарица у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Дуг љубави према своме роду 3 Светачник О једном позиву и два одговора 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Григорије Ниски Предговор Олимпијади 6 Стари Завет Пророк Илија и цар Ахав 10 Хришћанска етика Љубав светитељâ 16 Тема броја Хришћански патриотизам 21 Избављени род 24 Сећање на мученичког и бесмртног вожда 29 Разговор са пуковником др Бориславом Гроздићем Хришћанско отачаствољубље 34 Православна Црква и здрав патриотизам 39 Шта је право родољубље? 42 Повратак у Очев дом Још једно путовање у Православље 44 Моје путовање ка Православљу: кратак преглед 48 Многодетне хришћанске породице Шемићи из Раковице 52 Светли ликови историје СПЦ Смерни патријарх Сава IV 61 Поезија О нади 64 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
6
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
...зато су људи могли да „показују“ и „доказују“ сво- јеБОГОВЕ 📌 кроз слике и статуе бивајући у
истој стварности и у истом свету са чове-
ком, богови су били описиви појмовима
света
...зато су људи могли да „показују“ и „доказују“ сво- је
МЕТА инфо: Р:18730 К:145949 Д:81
| Свеска 331 |
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... бића, међу њима и човек отуда су разли- ке међу бићима биле само у квалитету на најнижем ступњу била су бића без словесно- сти и бесмртности – биљке и животиње на другом је био човек – словесан и смр- тан на трећем, највишем ступњу били су богови – словесни и бесмртни зато су људи могли да „показују“ и „доказују“ сво- је богове кроз слике и статуе бивајући у истој стварности и у истом свету са чове- ком, богови су били описиви појмовима света тако, личили су на животиње, једну или комбинацију више њих понекад су личили и на човека, некада самог, некада смешаног са животињом библијски бог библијски бог представљао је заиста нешто ново не, јахве није био само још један међу боговима, који се од осталих разликовао по неком облику или својству библијски бог и библијска вера у бога била је сасвим јединствена, друга- чија од свих до тада познатих вера старог израиља није била само специфична због тога што је била мо- нотеистичка трагове некаквог монотеизма налазимо и код једног фараона из xiv века пре нове ере фараон се звао ехнатон, а обожавао је једног бога, атона, кога је по- истоветио са сунчевим кругом поред тога, и сам старозаветни монотеизам прошао је једну своју еволутивну фазу – од монола- трије до монотеизма монолатрија је обо- жавање једнога бога, али без спорења да догматске теме богословље – прича о емануилу (i) бога нико није видео никад; јединородни син који је у наручју оца, он га објави (јн 1, 18) александар милојков спас–емануил, икона руског иконописца симона ушакова, 1697 г 16 3/2013 постоје и други, „туђи“ богови монотеи- зам, пак, подразумева чврсту веру да по- стоји само један бог светац израиљев дакле, старозаветна вера није била нешто ново само у смислу монотеизма наспрам општераширеног политеизма сам бог старог израиља је, у односу на плејаду блискоисточних божанстава, био заиста нешто ново тај бог није припадао истој стварности којој припада човек ја- хве је потпуно други у односу на свет он је трансцендентан свету између њега и света постоји бићевна, онтолошка раз- лика, а не само квалитативна разлика, једне и исте стварности, као код богова других, блискоисточних народа зато је јахве изван свакога појма, изван сваке мисли и речи, неизрецив, неописив и неизобразив зато је и назван „светац“ израиљев (јевр qadoš), јер је потпуно други, неприступачан и несазнатљив (као што су сазнатљиве ствари наше- га света) јахве се управо као такав и открива: „ја сам бог, а не човек, светац усред вас“ (ос 11, 9) овде реч „светац“ треба разумети као „потпуно други и другачији“, у односу на људе и створени свет, а не као пуку квалитативну разлику између бога и света отуда је израиљ- цима најстроже забрањено изобража- вање бога, било кроз слике или кипове: „не гради себи лика резана нити какве слике“ (изл 20, 4) јер, свако изобра- жавање подразумева наше, људске пој- мове, појмове створеног света будући да се тим појмовима не може изобразити неизобразиви бог, светац, потпуно дру- ги и другачији од своје творевине, свако сликање, или вајање, или клесање бога у камену или дрвету представљало би лажног бога и идола јахве није бог о коме се може говорити и који се може описивати, како су то чинили други народи са својим божанствима „не узимај узалуд имена господа бога својега; јер неће пред господом бити прав ко узме име његово узалуд“ (изл 20, 7), једна је од божијих заповести датих мојсију јахвеу приличи хвала и слава хвала и слава су једини човеков одговор на божије откри- вање пророци божији пророковаху „уз гусле и псалтире и кимвале“ (1дн 25, 1) „хвалите га према сили његовој, хвалите га према високом величанству његовом“ (пс 150, 2), кличе псалмопојац како бога хвалити, како о њему богословствовати? „уз глас трубни“, „уз псалтир и гусле“, „с бубњем и весељем“, „уз кимвале громовне“ (пс 150, 3-5) реч о истинитом богу, богословље древног израиља, значило је сусрет са живим богом који се слободно открио човеку спас–емануил са архангелима михаилом и гаврилом, икона, 12 век догматске теме мај/јун 2013 17 први богослов реч о истинитом богу, богословље древног израиља, значило је сусрет са живим богом који се слободно открио човеку отуда и истинито богословље увек почиње од бога бог је први бого- слов и учитељ богословља човек бо- гослов јесте онај који је живи учесник тог великог часа богословља, сведок сусрета са живим богом бог древног израиља је бог сусрета тако се и пред- стављао својим изабраницима, својим богословима: „ја сам бог оца твојега, бог аврамов, бог исаков и бог јаковљев“ (изл 3, 6) јахве се препознавао кроз сами живот његовог изабраног народа, кроз историјско искуство он нити је био описив као „бог по себи“, нити су древни израиљци имали свест са так- вим питањем о богу људска философија тај „бог по себи“ је предмет богословља јелинског ума то је бог философа бог платонов и аристотелов и бог декар- тов бог философа није ништа друго до једна обична, али нужна „чврга“ која је покренула свет против те философ- ско-божанске чврге писао је паскал: „не могу да опростим декарту; њему би било веома мило, у целој његовој философији, да се могао проћи бога; али се није мо- гао уздржати да му не припише да је он дао почетну чвргу, да би се свет ставио у покрет; после тога њему бог више не тре- ба“ тако и богословље, које остави от- кровење, које остави сусрет и бивање са богом и претвори се у спекулацију и људ- ску философију, постаје чвргање праз- нословље које звечи таман као и чврга по празној тикви и богови других блискоисточних народа, међу којима су израиљци живели, били су некакви „богови по себи“ то су мртви објекти, идоли опи- сиви сами собом, својим облицима и особинама богослови тих богова су клесари и вајари мртвих предмета иако су замишљани као мноштво, као пантеони, ти богови су били самци, описиви сами собом богословље њи- хових богослова било је богословље црта и облика то богословље давало је богопознање као познање предмета а предмет се увек познаје „по себи“ познање предмета чине јасне линије које га одвајају од свега што је дру- го зато су предмети мртви зато су и предметни богови мртви, јер се њихо- во познање не темељи на живом одно- су, на сусрету бог сусрета бог израиљев јесте бог сусрета, бог откривења откривење и подразумева сусрет, подразумева двоје: онога који се открива и онога коме се открива зато је и истинско богословље сусрет бога са чове- ком и човека са богом сусрет две слобо- де богопознање није предметно богопо- знање је бога-са-нама-бивање емануил, или „са нама је бог“ (ис 7, 17) богословље је, дакле, прича о емануилу ту причу о емануилу, богопознање као бога-са-нама-бивање, древни израиљ жи- вео је као чежњу и ишчекивање тај сусрет и бивање са богом био је попут слутње и „страха и мрака великог“ (пост 15, 12) који обузимају човека, аврама, који је чез- нуо за датим му обећањем мојсије прила- зи „к мраку у којем беше бог“ (изл 20, 21) силазак господа „у огњу“ пред мојсија (изл 19, 18), била је обећање и утеха чежњи за светлом обећање да ће доћи „светлост која светли у тами“ (јн 1, 5) емануил или „са нама је бог“ богословље је прича о њему, о емануилу наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 18 3/2013 свети, славни, добропобед- ни мученик и правовер- ни норвешки краљ олаф (олав) ii, знан и као олаф харалдсон [olaf haraldson], био је син кнеза харалда за живота је такође био познат и као олаф дебели рођен је 995 године и владао је норвешком од 1015 до 1028 г, када је био про- гнан две године касније, пострадао је на бојном пољу у стиклстаду; убијен је због своје под- ршке хришћанској вери и због покушаја да норвешку уједини у једну државу његов спо- мен се прославља 29 јула не треба га мешати са њего- вим претходником норвешким краљем олафом i живот према снорију стурлсону (исланд- ском историчару 12 и 13 века), олаф је крштен 998 г у норвешкој, али је вероватније да је крштен 1010 године у руану, у француској, где га је кр- стио архиепископ роберт у својој раној младости, олаф је као викинг кре- нуо у енглеску, где је узео учешћа у мно- гим биткама и вре- меном постао искре- но заинтересован за хришћанство након многих перипетија изабран је за краља норвешке, и себи је за циљ одредио иско- рењивање многобоштва и постављање хришћан- ске вере за основу норвеш- ког краљевства он је велики норвешки за- конодавац и борац за цркву, и попут свога претходника олафа i, оштро се супротстављао старој вери и обичајима, посвуда градећи хришћанске светачник свети олаф норвешки он је велики норвешки законодавац и борац за цркву, и попут свога претходника олафа i, оштро се супротстављао старој вери и обичајима, посвуда градећи хришћанске цркве превод са енглеског: маријана и срећко петровић мај/јун 2013 19 цркве из енглеске је довео многе епи- скопе и свештенике, као што је краљ св кнут iv касније чинио за данску неколи- цини ових клирика се зна име (гримкел, сигфрид, рудолф, бернард) изгледа да је у потпуности преузео англосаксонски образац као модел за црквену организа- цију свог краљевства но, олаф је својим радом створио себи непријатеље, и нетрпељивост према њему је постала толико јака да су снаж- ни кланови подигли устанак против њега и обратили се за помоћ кнуту ii, краљу данске и енглеске овај им је радо помогао, те је убрзо краљ олаф свргнут, а кнут је поставио новог краља норвешке олаф је пребе- гао у кијевску русију, и то- ком путовања неко време је провео у шведској, у про- винцији нерке, где је, према локалним легендама, крстио многе обраћенике након двогодишњег про- гонства, олаф се са војском вратио у норвешку по при- стизању у норвешку, сусрео се код стиклестада са по- буњеницима које је предво- дило норвешко племство ту се 29 јула 1030 године оди- грала позната битка краљ кнут и данци нису узимали учешћа у овој бици краљ олаф се уз своје војнике бо- рио са великом храброшћу, али је био смртно рањен и пао је на бојишту, наглас се молећи: „боже, помози ми!“ треба приметити да је отпор против олафа по- стојао не само због ширења хришћанства, већ у великој мери и због краљеве оштре борбе против старог порет- ка, а за уједињење норвеш- ке стога савремени норвежани олафа сматрају великим борцем за национал- ну независност култ светог олафа многа чудеса су повезана са олафовом смрћу и са обретењем његових моштију годину дана касније; веровање у олафову светост се проширило након ових зна- мења олафови пријатељи, епископ грин- кел и кнез еинар тамбескјелвер [einar tambeskjelver], положили су његово тело св олаф норвешки, новија руска икона 20 3/2013 у кивот и поставили га у олтар цркве светог климента у нидаросу (данашњем трондхејму) олафа од тада прослављају као светог не само норвежани – чији је он светитељ заштитник, већ и оста- ли западни хришћани православни хришћани га такође прослављају као једног од старих западних светих цркве из периода од пре великог раскола године 1075 његово нетрулежно тело је смештено у храм који који је касније постао катедрала у нидаросу (= трондхејму), која је заменила капелу и постала место ходочашћа током про- тестантске реформације његово тело је склоњено одатле и поново сахрањено олафа прослављају као светог не само норвежани већ и остали западни хришћани православни хришћани га прослављају као једног од старих западних светих цркве из периода од пре великог раскола међу светима отац наш анс- гар (познат такође и као анскар или оскар), апостол севера и про- светитељ данске (живео 801–865 године), био је архиепископ хам- буршко-бременски спомен овог светог прославља се на дан његовог упокојења, 3 фебруара ансгар је рођен у амијену (на северу данашње француске) неко време је живео код дан- ског краља харалда клака, а када су од луја побожног у вормсу 829 године двојица представ- ника шведске и шведског краља бјорна (björn at hauge) затражи- ла мисионаре, он је ансгару по- верио ту службу шведски представници су тврди- ли да је одређени број швеђана из- разио жељу да прими хришћанство ансгар је стигао у бирку 829 године, св ансгар, прос ветитељ севера поштовање светог олафа је процве- тало после по злу упамћене владавине свејна, кнутовог сина; после кнутове смрти 1035 г многи данци су напустили норвешку, за чим је уследила владави- на олафовог сина магнуса поштовање светог олафа се убрзано ширило адам бременски (око 1070 г) пише да се свети олаф поштује у читавој скандинавији олафов култ се додатно проширио то- ком средњег века, не само у норвешкој већ и у данској, шведској, чак до енгле- ске; у лондону, у улици харт налази се црква светог олафа, већ дуго посвећена прослављеном норвешком краљу године 1856 у кристијанији [стари назив за осло средњовековни приказ св олафа: фреска из древне шведске цркве из 12 века – överselö kyrka светачник мај/јун 2013 21 са помоћником витмаром, и тамо је основао малу заједницу у којој је најзначајнији члан био краљев паж хергеир убрзо потом, године 831 ансгар је рукоположен у епископа и постављен на катедру архиепи- скопије бременске, којој је повере- на „мисија ширења хришћанства на северу“, и тако је ансгар постао познат као апостол севера умро је 865 у бремену ансга- рово житије, vita ansgari, написао је његов наследник, архиепископ римберт светом ансгару, апостолу севера, посвећен је споменик који се налази у хамбургу, као и каме- ни крст у бирки изворник: ansgar, apostle of the north, http://wwworthodoxwikiorg/ansgar превод са енглеског: м и с петровић св ансгар, прос ветитељ севера – прим прев], главном граду норвешке, подигнута је велелепна црква светог ола- фа; у њој се чува део моштију светог ола- фа (поклон данског краљевског музеја) на норвешком грбу представљен је лав који у предњим шапама држи бојну се- киру светог олафа норвешки витешки „ред св олафа“ је 1847 г основао оскар i, краљ шведске и норвешке, у знак сећа- ња на овог краља свети олаф је познат и као rex perpetuum norvegiae – вечити краљ норвешке свети краљ олаф се такође сматра за- служним за христијанизацију исланда и фарских острва обе ове земље, које су биле под утицајем краљевине данске, чије власти су се ослободиле тек у 20 веку (исланд је независан од 1945 годи- не, а фарска острва су добила суштин- ску аутономију), постале су лутеранске током протестантске реформације ме- ђутим, иако су од њиховог удаљавања од православног предања прошли векови, свети олаф се у овим земљама и данас поштује уз велике почасти његов спо- мен на дан 29 јула, празник који се на фарском језику зове ólafsøka, или бде- ње св олафа, национални је празник фарских острва изворник: olaf of norway, http://wwworthodoxwikiorg/olaf_of_norway св ансгар, новија икона 22 3/2013 тема броја: смисао и циљ хришћанског подвига христос – цар небески: икона, синај, 7 век мај/јун 2013 23 форма и суштина хришћанског подвига хришћански подвиг подражава божански начин постојања, а то је живот у љубави данас, вероватно као и у вековима уназад, прича о нечијем подвигу напросто фасцинира људе често се с правом задивимо, када чујемо за нечије јуначке, спортске, научне и друге подвиге а то је зато јер подвиг пред- ставља нешто неуобичајено, нешто што се не среће сваки дан, и што и суштин- ски и формално одступа од уобичајеног поретка ствари и кодекса „нормалног“ људског понашања зашто ми заправо волимо приче о подвигу? један од разлога би могао бити тај, што је наш свет „ушушкан“ у свом комфору и својој монотонији па прича о подви- гу дође као право освежење, а други је можда тај што у сваком од нас чучи не- остварени homo asceticus отуда, нашу пажњу лако придобије прича о човеку аскети, који је направио радикални рез с оним што за остатак света представља суштину живота, па је одлучио да ретко једе и пије, да готово не спава, да се од- рекне тековина савремене технолошке цивилизације, да се одрекне викенд не можемо живети љубав без формалног подвига: борбе са страстима, поста, молитве, јер њима наши односи према богу и ближњима постају конкретнији илија ромић тема броја 24 3/2013 забава, каријере, да би на крају отишао толико далеко да се „одриче“ чак и ро- дитеља, браће и сестара, потомства, па је чак одлучио да живот сконча у нека- квом манастиру или, још мистичније, да се сакрије у пустињу или завуче у некакву пећину, или да се попне на ви- соки стуб (столп), и тамо нађе суштину свог живота, проводећи своје дане у не- прекидној молитви и посту истина је, православно хришћанство у свом предању обилује људима украше- ним овако узвишеним подвизима гене- рално узевши, тамо где човек стоји на- спрам бога, ту обавезно има и некаквог подвига зато и друге религије имају ис- куство аскетизма подвиг дође као своје- врсан „дуг“ који човек осећа према богу формално, подвиг је готово свуда исти, а суштински, разлика је огромна проблем настаје онда (што је обично правило!) када нас искључиво фасцинира форма хришћанског подвига, а за његову су- штину смо потпуно незаинтересовани шта је хришћански подвиг и која је његова суштина? дивна црквеносло- венска реч подвиг, означава некакво по- дизање или устајање подвиг дакле алу- дира на некакав пад; на нешто посрнуло и пало, што треба да се подигне прича о паду, сходно хришћанском предању, везује нас за наше прародитеље адама и еву, који су по својој слободној вољи изабрали да окрену леђа своме ство- ритељу, окусивши од дрвета познања (пост 3, 3–7) увели су зло које заврша- ва у смрти, као „трајно стање“ нашег постојања због тог пада, ми потомци адама и еве од тада па до „сад видимо као у огледалу“ (1кор 13, 12) ово огле- дало је такође стање, како рече лакан ми људи смо загледани у огледало, и тамо гледамо форму свога ја, и остајемо страсно задивљени њоме одрази оста- лих бића у огледалу, доживљавају се као подвиг је, тако, устајање из, и против греха подвиг је нови живот и просијавање вечног живота, у коме се живи и гледа директно „лицем у лице“ (1кор 13, 12) мај/јун 2013 25 секундарне форме јер не долазе до из- ражаја од нашег ега у огледалу с којег не скидамо погледа не налазимо бога, јер он надилази форму, нити примећу- јемо истинску љубав, јер она као сушти- на, тј начин на који постоји тројични бог – отац, син и свети дух, такође надилази форму и подразумева да дру- га бића уместо нас долазе у први план огледала ако бисмо при том и хтели подвиг, обично бирамо форму подвига потребно је дакле подигнути се, уста- ти из таквог стања, како би суштински подвиг почео како је већ одавно рече- но, хришћански подвиг подражава бо- жански начин постојања, а то је живот у љубави љубав према богу и ближњима нас толико не привлаче, јер често сме- тају нашем егу и не изгледају као да су од суштинског значаја поред тога што је љубав према богу и ближњем за хри- шћане врхунска заповест, суштина по- двига, чак и оног најстроже аскетског, јесте искључиво њихово испуњење љу- бав према богу и ближњима је суштина подвига; зато подвиг, као део хришћан- ског етоса, побеђује свет монотоније, јер ствари невидљиве у огледалу чини видљивима свакако, форма има сми- сла, али само ако као циљ има суштину подвига форма у виду поста, молитве, строге аскезе, ако постоји без љубави, „ништа ми не користи“ (1кор 13, 3) и представља само једну од ствари овога света у ком господари смрт ипак, без форме нема суштине не можемо живети љубав без формал- ног подвига: борбе са страстима, по- ста, молитве, јер њима наши односи према богу и ближњима постају кон- кретнији тачније, бог и ближњи тада постају једини видљиви објекти на нашем огледалу наш его се повлачи у други план при том, подвиг не значи да сви треба да се повучемо у пустињу и пећину, како бисмо живели њего- ву суштину где год да живимо, треба се под(в)изати; устајати у канцеларији, школи, болни- ци, стадиону то за почетак може изгле- дати и тако што ћемо устајати свима у аутобусу, што ћемо подизати свој глас сваки пут када видимо неправду, пони- жавање божијег имена и унижење на- ших ближњих и то је данас велики по- двиг, јер то готово више нико не чини! подизање, устајање, односно подвиг треба да постане „трајно стање“ нашег постојања у коме принципи, форме и одрази смрти нестају у име бога и дру- гог човека подвиг је, тако, устајање из, и против греха подвиг је нови живот и просијавање вечног живота, у коме се живи и гледа директно „лицем у лице“ (1кор 13, 12) подвиг је тако једна од многих форми васкрсења и вечног жи- вота, који су суштина и циљ нашег по- стојања као хришћана аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији тема броја 26 3/2013 свако ко озбиљно схвата веру коју исповеда, требало би да чини напор живљења по њеним начелима приближавајући се богу, човек је позван да елиминише оно што га омета на том путу заједнич- ки именитељ за стварност која људе удаљава од бога јесте грех под грехом се углавном подразумевају превелика везаност за материјална добра, одсу- ство перспективе вечности, егоизам, страсти, итд из духовних пракси свих религија учимо да се од мањих грехова најчешће иде ка већим, те да је неопход- но развијање одређене дисциплине, ве- жбање разних техника у циљу превла- давања греха или бар његовог свођења на минимум паралелно с тим, узраста- ње у врлинском животу омогућава љу- дима ступање на пут повратка богу уколико се човек не обазире на сит- није грехе, они од мањих врло лако могу постати тежи и озбиљнији потребна је, дакле, непрестана будност и предо- строжност од самог почетка аскетског живота на језику хришћанске духов- ности то се назива стално покајно рас- положење успон ка богу је увек дина- мичан, а самим тим и клизав, јер силе противљења вуку човека надоле на том путу задатак који се поставља пред подвижнике јесте развијање осетљиво- сти за грех с обзиром на то да је религијска кул- тура данашњег света прилично оскуд- на, треба констатовати одређену збрку и неразумевање неких фундаменталних појмова и категорија хришћанске вере грех се, на пример, често схвата искљу- чиво као морални преступ, али и обр- нуто – упућивање на живот по божијој вољи доживљава се као пуко морали- сање овакво гледиште није без утицаја западно-хришћанске традиције, која баштини наслеђе римског права вр- лина и грех се у том контексту поимају као јуридичке категорије, што значи да се човекова непослушност богу, као и његово искупљење, тумаче правничким терминима насупрот томе, источно-хришћанска традиција грех схвата првенствено као егзистенцијални промашај, слободно скретање с пута правог живота канони павле карастојковић подвиг као средство на путу спасења мај/јун 2013 27 у том смислу јесу путокази који човеку помажу да не скрене у амбис, односно небиће у истом контексту, догме не треба схватати као спољашње пропи- се наметнуте црквеним ауторитетом или апстрактне формуле хришћанског учења, већ као унутрашње догађаје духовног и мистичког искуства који у теологији добијају само формативан израз православље, дакле, даје примат божијој благодати у односу на божији закон акценат се ставља на људску слободу у чијој неприкосновености се огледа човекова потенцијална слич- ност са богом аскеза није нешто што се тиче само монаха тј људи који се заветују да ће живети доследно хришћански свако ко озбиљно схвата веру коју исповеда, требало би да је свакодневно што боље упознаје као и да чини напор живљења по њеним начелима, по мери својих да- рова и способности такав труд не под- разумева само интензивну молитву, тј духовну вертикалу, већ и хоризонталу – жртвену љубав према ближњем као икони божијој а ближњи је свако, по- готово други и другачији подвиг мора бити слободан од индивидуализма сва- ке врсте и упућен пре свега на лични од- унутрашњост древне хришћанске испоснице која се налази у данашњем либану тема броја 28 3/2013 нос са људима, односно са конкретном особом без те конкретне љубави не може бити говора о љубави према богу, јер у том случају она бива апстрактна, дакле реално непостојећа треба нагласити и то да подвиг не означава само човеково усмерење ка богу већ подразумева и божију бла- годат, која се излива као последица (али и узрок) слободног људског напо- ра подвижништво није само себи циљ – оно је средство успостављања зајед- нице са богом житија светих нам пружају обиље блиставих примера да је хришћански максимализам ипак остварив поред строгих аскетских упутстава и духовних техника, у пребогатој ризници светоот- ачке мудрости наилазимо и на аутентич- но стваралаштво, које бог првенствено и очекује од људи као креативни чин и одговор на његову свеобухватну и без- граничну љубав светитељи не пред- стављају само узоре врхунског хришћан- ског живота већ су и активни помагачи и сатрудници на пољу изградње царства божијег та изградња почиње већ овде и сада, артикулише се литургијски и на- ставља се „ванхрамовном литургијом“, служењем богу и његовој васцелој тво- ревини, а прелази у вечност, идући из славе у славу аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој подвижништво није само себи циљ – оно је средство успостављања заједнице са богом изградња царства божијег почиње већ овде и сада детаљ из цркве св аполинарија у равени мај/јун 2013 29 бог нам неће дати смисленост и оствареност без нашег пристанка, тј без наше сарадње у данашње време, у нашем окруже- њу, у друштвеној клими у којој жи- вимо хришћанска вера се поима на два начина први је тај да се она по- везује са традиционалним вредностима, обичајима, ритуалима и као неко њихо- во складиштење које ће нам помоћи да у вихору релативизма који прождире свет сачувамо оно што јесмо врло често, њи- хова неразумљивост или одсуство њи- ховог значења још више укорењује такав став у појединцима када бисмо кренули да набрајамо све „што се ваља“ и „што се не ваља“, сигурно би потрајало на при- мер, на цвети не ваља да се пере коса јер може да се расцвета врло промућуран козметички савет који може избавити девојке велике непријатности са друге стране, на те исте цвети ваља се умити водом која је пуна цвећа то подмлађу- је на божић, ни по коју цену не тре- ба излазити ван куће ићи у цркву, на литургију; неопростиво! јер шта ћемо тамо на божић?! код куће постоје риту- али, обичаји који су старији од цркве, на послетку оставио их је неки предак (деда, прадеда) и то је непроменљиво други начин поимања је да црква у великој мери инсистира на вредности- ма које су превазиђене на моралу који је потпуно демистификован и који је, на жалост, само на речима присутан у цркви тај морал је, кажу, окоштао, не- прилагођен темпу живота савременог човека у великој мери одговорност за то носимо ми хришћани који смо осла- били у вери, изгубили нит са њом – и подвижништво – корачање ка богу владимир пекић тема броја 30 3/2013 претворили је у систем ритуала које нико не сме да преиспитује најгоре је то што се поједини, који би требало да буду узор, осрамоћују и скандализују не само људе унутар цркве него још више оне ван ње поред овога, други начин се огледа и у томе да се црква склони на маргине и да се сведе на неку групу људи која има друштвено ангажоване активности, без права да доноси суд о свету међутим, шта се крије иза ових вред- ности чији смисао нам је полако клизио из руку кроз ток историје и које сада из- гледају или бајковито или превазиђено? оно што лежи иза њих јесте поглед на свет, доживљај света који је плод дија- лога са богом, сусретања са њим наи- ме, овај свет има свој почетак, којим је доведен у постојање слободном и љу- бећом вољом божијом има и свој крај дакле, неумитна чињеница овог света и свега што је у њему, укључујући и чо- века, јесте створеност, тиме ограниче- ност, тиме недовољност и тиме чежња за испуњеношћу у и кроз другога који је најпре бог, а онда и ближњи међу- тим, крај није нестанак он је преоб- ражај живота, коначни циљ постојања, испуњење живота царство божије је оно за шта је бог створио човека и свет одвајањем од бога, заснованим на егоизму, у обмани коју носи самодо- вољност, човек може себе затворити у врзино коло самоће, растрзаности, и на концу, смрти – преносећи то на сву тво- ревину ради свега овога христос стра- да и васкрсава сишавши у таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим васкрсењем, развејавши ту таму заувек управо нам у светлости ових догађаја бива откључана тајна све- та и човека свети максим исповед- ник пише: ко позна мистерију крста и погребења, сазнаће (унутарње) логосе (свег бивствујућег), док онај што је по- свећен неизрецивом силом васкрсења, познаје (претходеће стварању) мисли божије (гностички стослови, 66) историјски ток је наше својеврсно рвање (= надметање) са богом – као што је то чинио патријарх јаков, добивши након тог догађаја име израиљ – онај који се бори са богом (пост 32, 24–31) то је наше осмишљавање постојања и испуњење кроз заједницу са богом бог нас позива да сваки аспект свога живота надахнемо и осмислимо кроз и у њему, јер он је логос/смисао свега место и начин на којем се ово збива је- сте света литургија која собом, благо- даћу светога духа, осветљава и уводи у тајну божанске икономије разуме се, ми ту икономију живимо у литургији бог нам неће дати смисленост и оствареност без нашег пристанка, тј без наше сарадње не да не може, већ не жели – јер без нашег учешћа нема ни личног прихватања тог дара живо- та овде долазимо до онога сакривеног иза вредности које хришћанство собом носи: хришћански живот није само мо- рална исправност него најпре дар жи- вота у љубави са богом, као и прихва- тање тог дара слободом слобода уистину јесте достојанство које човека разликује од свих ство- рених бића и не само то, она га чини сличним самоме богу наш бог и цар, добар, предобар и сведобар створио хришћански живот није усвајање неких друштвено прихватљивих образаца, него обликовање себе по лику божијем мај/јун 2013 31 је сва словесна бића и обдарио их до- стојанством слободе једни су, зато, пријатељи његови, а други истинске слуге, неки су му слуге некорисне, други су се сасвим отуђили, а неки су му против- ници иако му ништа не могу (свети јо- ван лествичник, лествица) да бисмо постали пријатељи божији, како то наводи свети јован, потребан је под- виг реч подвиг значи кретање ка, идење напред и навише (еп атанасије јевтић, аскетика) одатле потиче глагол под– визавати (се) – што би значило кретати се ка напред и горе од ове речи се из- води термин у православној теологији – подвижништво то је стално напре- довање и узрастање, настајање по лику божијем и начину његовог живота све ово говори да хришћански жи- вот није усвајање неких друштвено прихватљивих образаца, него обли- ковање себе по лику божијем зато, хришћанске вредности нису само по- лузаборављена традиција или опте- рећење на плећима савременог човека смисао и значење подвига нам откри- ва који је хришћански, а то значи тео- лошки поглед на човека, његов живот, смисао, грешке, искушења и врлине тај поглед јесте конкретно живљење хришћанске вере која је плод сусрета са богом у томе нам се непорециво открива тајна света и човека; трагика греха као отуђења тј промашаја циља; искупљење и спасење у христу овим је обухваћен и ово обухвата хришћан- детаљ из јерусалима тема броја 32 3/2013 ски живот – можемо га слободно на- зивати подвижништво оно је дубока уплетеност у ове стварности, јер оне надахњују наш подвиг, оне су му корен и циљ, док је подвиг управо наш одго- вор на њих срж се налази у томе да се, у овом стању у коме се налазимо, од на- чина живота старог адама преокрене- мо ка начину живота новог/последњег адама – христа да живимо у подвигу, то је стална заповест божија тада је бог увек пред нама, колико год пута падали и дизали се тако у њему живимо, и крећемо се, и јесмо (дап 17, 28) баш тада, у нама се раскривају све дубине нашег бића које се, сусрећући се са богом, ношене љу- бављу његовом, очишћују, просветљују и пресаздавају према лику онога који нас је саздао (кол 3, 10) у том, и једино у том случају, нико у свету не може рећи да су наше вредности прошлост, да су превазиђене – јер је њихова вредност не од овога света, већ нико други до сам бог, за нас распети и васкрсли, чију светлост носимо, у коју се заодевамо и кроз коју се бог и отац господа нашега исуса христа прославља (уп мт 5, 16) тако испуњавамо заповест христову да будемо со земљи и светлост свету и истинити сведоци божији све до краја земље (дап 1, 8) суд овоме свету се огледа баш у томе да ова светлост јесте оно једино у чему свет себе може огледати хришћани и црква христова ту светлост не смеју да крију, нити да је замагљују ако су так- ви, биће као она бљутава со која се гази (мт 5, 13), која ничему не вреди због тога, узмимо за озбиљно то да пред го- сподом велику и непроцењиву одговор- ност имамо – да свету показујемо исти- ну његовог постојања, царство божије то не можемо без подвига, већ само кроз подвиг он је наш императив и када га испуњавамо (њему нема краја) немој- мо се гордити и сматрати себе већим од било кога, јер заиста ништа више од онога што се од нас тражи нисмо испу- нили, него смо ми непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (лк 17, 10) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду срж се налази у томе да се, у овом стању у коме се налазимо, од начина живота старог адама преокренемо ка начину живота новог/ последњег адама – христа мај/јун 2013 33 старац јосиф ватопедски православна аскеза је освећење здрава жеља, када ум делује „по природи“, ствара жудњу за богом, љубав и уопште сваку богољубиву и узвишену тежњу када се богоносни оци осврћу на „противприродни закон“ они указују на свеобухватну извито- переност коју је изазвао пад човеков и његово стално отпадништво међутим, бескрајн
... бића, међу њима и човек отуда су разли- ке међу бићима биле само у квалитету на најнижем ступњу била су бића без словесно- сти и бесмртности – биљке и животиње на другом је био човек – словесан и смр- тан на трећем, највишем ступњу били су богови – словесни и бесмртни зато су људи могли да „показују“ и „доказују“ сво- је богове кроз слике и статуе бивајући у истој стварности и у истом свету са чове- ком, богови су били описиви појмовима света тако, личили су на животиње, једну или комбинацију више њих понекад су личили и на човека, некада самог, некада смешаног са животињом библијски бог библијски бог представљао је заиста нешто ново не, јахве није био само још један међу боговима, који се од осталих разликовао по неком облику или својству библијски бог и библијска вера у бога била је сасвим јединствена, друга- чија од свих до тада познатих вера старог израиља није била само специфична због тога што је била мо- нотеистичка трагове некаквог монотеизма налазимо и код једног фараона из xiv века пре нове ере фараон се звао ехнатон, а обожавао је једног бога, атона, кога је по- истоветио са сунчевим кругом поред тога, и сам старозаветни монотеизам прошао је једну своју еволутивну фазу – од монола- трије до монотеизма монолатрија је обо- жавање једнога бога, али без спорења да догматске теме богословље – прича о емануилу (i) бога нико није видео никад; јединородни син који је у наручју оца, он га објави (јн 1, 18) александар милојков спас–емануил, икона руског иконописца симона ушакова, 1697 г 16 3/2013 постоје и други, „туђи“ богови монотеи- зам, пак, подразумева чврсту веру да по- стоји само један бог светац израиљев дакле, старозаветна вера није била нешто ново само у смислу монотеизма наспрам општераширеног политеизма сам бог старог израиља је, у односу на плејаду блискоисточних божанстава, био заиста нешто ново тај бог није припадао истој стварности којој припада човек ја- хве је потпуно други у односу на свет он је трансцендентан свету између њега и света постоји бићевна, онтолошка раз- лика, а не само квалитативна разлика, једне и исте стварности, као код богова других, блискоисточних народа зато је јахве изван свакога појма, изван сваке мисли и речи, неизрецив, неописив и неизобразив зато је и назван „светац“ израиљев (јевр qadoš), јер је потпуно други, неприступачан и несазнатљив (као што су сазнатљиве ствари наше- га света) јахве се управо као такав и открива: „ја сам бог, а не човек, светац усред вас“ (ос 11, 9) овде реч „светац“ треба разумети као „потпуно други и другачији“, у односу на људе и створени свет, а не као пуку квалитативну разлику између бога и света отуда је израиљ- цима најстроже забрањено изобража- вање бога, било кроз слике или кипове: „не гради себи лика резана нити какве слике“ (изл 20, 4) јер, свако изобра- жавање подразумева наше, људске пој- мове, појмове створеног света будући да се тим појмовима не може изобразити неизобразиви бог, светац, потпуно дру- ги и другачији од своје творевине, свако сликање, или вајање, или клесање бога у камену или дрвету представљало би лажног бога и идола јахве није бог о коме се може говорити и који се може описивати, како су то чинили други народи са својим божанствима „не узимај узалуд имена господа бога својега; јер неће пред господом бити прав ко узме име његово узалуд“ (изл 20, 7), једна је од божијих заповести датих мојсију јахвеу приличи хвала и слава хвала и слава су једини човеков одговор на божије откри- вање пророци божији пророковаху „уз гусле и псалтире и кимвале“ (1дн 25, 1) „хвалите га према сили његовој, хвалите га према високом величанству његовом“ (пс 150, 2), кличе псалмопојац како бога хвалити, како о њему богословствовати? „уз глас трубни“, „уз псалтир и гусле“, „с бубњем и весељем“, „уз кимвале громовне“ (пс 150, 3-5) реч о истинитом богу, богословље древног израиља, значило је сусрет са живим богом који се слободно открио човеку спас–емануил са архангелима михаилом и гаврилом, икона, 12 век догматске теме мај/јун 2013 17 први богослов реч о истинитом богу, богословље древног израиља, значило је сусрет са живим богом који се слободно открио човеку отуда и истинито богословље увек почиње од бога бог је први бого- слов и учитељ богословља човек бо- гослов јесте онај који је живи учесник тог великог часа богословља, сведок сусрета са живим богом бог древног израиља је бог сусрета тако се и пред- стављао својим изабраницима, својим богословима: „ја сам бог оца твојега, бог аврамов, бог исаков и бог јаковљев“ (изл 3, 6) јахве се препознавао кроз сами живот његовог изабраног народа, кроз историјско искуство он нити је био описив као „бог по себи“, нити су древни израиљци имали свест са так- вим питањем о богу људска философија тај „бог по себи“ је предмет богословља јелинског ума то је бог философа бог платонов и аристотелов и бог декар- тов бог философа није ништа друго до једна обична, али нужна „чврга“ која је покренула свет против те философ- ско-божанске чврге писао је паскал: „не могу да опростим декарту; њему би било веома мило, у целој његовој философији, да се могао проћи бога; али се није мо- гао уздржати да му не припише да је он дао почетну чвргу, да би се свет ставио у покрет; после тога њему бог више не тре- ба“ тако и богословље, које остави от- кровење, које остави сусрет и бивање са богом и претвори се у спекулацију и људ- ску философију, постаје чвргање праз- нословље које звечи таман као и чврга по празној тикви и богови других блискоисточних народа, међу којима су израиљци живели, били су некакви „богови по себи“ то су мртви објекти, идоли опи- сиви сами собом, својим облицима и особинама богослови тих богова су клесари и вајари мртвих предмета иако су замишљани као мноштво, као пантеони, ти богови су били самци, описиви сами собом богословље њи- хових богослова било је богословље црта и облика то богословље давало је богопознање као познање предмета а предмет се увек познаје „по себи“ познање предмета чине јасне линије које га одвајају од свега што је дру- го зато су предмети мртви зато су и предметни богови мртви, јер се њихо- во познање не темељи на живом одно- су, на сусрету бог сусрета бог израиљев јесте бог сусрета, бог откривења откривење и подразумева сусрет, подразумева двоје: онога који се открива и онога коме се открива зато је и истинско богословље сусрет бога са чове- ком и човека са богом сусрет две слобо- де богопознање није предметно богопо- знање је бога-са-нама-бивање емануил, или „са нама је бог“ (ис 7, 17) богословље је, дакле, прича о емануилу ту причу о емануилу, богопознање као бога-са-нама-бивање, древни израиљ жи- вео је као чежњу и ишчекивање тај сусрет и бивање са богом био је попут слутње и „страха и мрака великог“ (пост 15, 12) који обузимају човека, аврама, који је чез- нуо за датим му обећањем мојсије прила- зи „к мраку у којем беше бог“ (изл 20, 21) силазак господа „у огњу“ пред мојсија (изл 19, 18), била је обећање и утеха чежњи за светлом обећање да ће доћи „светлост која светли у тами“ (јн 1, 5) емануил или „са нама је бог“ богословље је прича о њему, о емануилу наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 18 3/2013 свети, славни, добропобед- ни мученик и правовер- ни норвешки краљ олаф (олав) ii, знан и као олаф харалдсон [olaf haraldson], био је син кнеза харалда за живота је такође био познат и као олаф дебели рођен је 995 године и владао је норвешком од 1015 до 1028 г, када је био про- гнан две године касније, пострадао је на бојном пољу у стиклстаду; убијен је због своје под- ршке хришћанској вери и због покушаја да норвешку уједини у једну државу његов спо- мен се прославља 29 јула не треба га мешати са њего- вим претходником норвешким краљем олафом i живот према снорију стурлсону (исланд- ском историчару 12 и 13 века), олаф је крштен 998 г у норвешкој, али је вероватније да је крштен 1010 године у руану, у француској, где га је кр- стио архиепископ роберт у својој раној младости, олаф је као викинг кре- нуо у енглеску, где је узео учешћа у мно- гим биткама и вре- меном постао искре- но заинтересован за хришћанство након многих перипетија изабран је за краља норвешке, и себи је за циљ одредио иско- рењивање многобоштва и постављање хришћан- ске вере за основу норвеш- ког краљевства он је велики норвешки за- конодавац и борац за цркву, и попут свога претходника олафа i, оштро се супротстављао старој вери и обичајима, посвуда градећи хришћанске светачник свети олаф норвешки он је велики норвешки законодавац и борац за цркву, и попут свога претходника олафа i, оштро се супротстављао старој вери и обичајима, посвуда градећи хришћанске цркве превод са енглеског: маријана и срећко петровић мај/јун 2013 19 цркве из енглеске је довео многе епи- скопе и свештенике, као што је краљ св кнут iv касније чинио за данску неколи- цини ових клирика се зна име (гримкел, сигфрид, рудолф, бернард) изгледа да је у потпуности преузео англосаксонски образац као модел за црквену организа- цију свог краљевства но, олаф је својим радом створио себи непријатеље, и нетрпељивост према њему је постала толико јака да су снаж- ни кланови подигли устанак против њега и обратили се за помоћ кнуту ii, краљу данске и енглеске овај им је радо помогао, те је убрзо краљ олаф свргнут, а кнут је поставио новог краља норвешке олаф је пребе- гао у кијевску русију, и то- ком путовања неко време је провео у шведској, у про- винцији нерке, где је, према локалним легендама, крстио многе обраћенике након двогодишњег про- гонства, олаф се са војском вратио у норвешку по при- стизању у норвешку, сусрео се код стиклестада са по- буњеницима које је предво- дило норвешко племство ту се 29 јула 1030 године оди- грала позната битка краљ кнут и данци нису узимали учешћа у овој бици краљ олаф се уз своје војнике бо- рио са великом храброшћу, али је био смртно рањен и пао је на бојишту, наглас се молећи: „боже, помози ми!“ треба приметити да је отпор против олафа по- стојао не само због ширења хришћанства, већ у великој мери и због краљеве оштре борбе против старог порет- ка, а за уједињење норвеш- ке стога савремени норвежани олафа сматрају великим борцем за национал- ну независност култ светог олафа многа чудеса су повезана са олафовом смрћу и са обретењем његових моштију годину дана касније; веровање у олафову светост се проширило након ових зна- мења олафови пријатељи, епископ грин- кел и кнез еинар тамбескјелвер [einar tambeskjelver], положили су његово тело св олаф норвешки, новија руска икона 20 3/2013 у кивот и поставили га у олтар цркве светог климента у нидаросу (данашњем трондхејму) олафа од тада прослављају као светог не само норвежани – чији је он светитељ заштитник, већ и оста- ли западни хришћани православни хришћани га такође прослављају као једног од старих западних светих цркве из периода од пре великог раскола године 1075 његово нетрулежно тело је смештено у храм који који је касније постао катедрала у нидаросу (= трондхејму), која је заменила капелу и постала место ходочашћа током про- тестантске реформације његово тело је склоњено одатле и поново сахрањено олафа прослављају као светог не само норвежани већ и остали западни хришћани православни хришћани га прослављају као једног од старих западних светих цркве из периода од пре великог раскола међу светима отац наш анс- гар (познат такође и као анскар или оскар), апостол севера и про- светитељ данске (живео 801–865 године), био је архиепископ хам- буршко-бременски спомен овог светог прославља се на дан његовог упокојења, 3 фебруара ансгар је рођен у амијену (на северу данашње француске) неко време је живео код дан- ског краља харалда клака, а када су од луја побожног у вормсу 829 године двојица представ- ника шведске и шведског краља бјорна (björn at hauge) затражи- ла мисионаре, он је ансгару по- верио ту службу шведски представници су тврди- ли да је одређени број швеђана из- разио жељу да прими хришћанство ансгар је стигао у бирку 829 године, св ансгар, прос ветитељ севера поштовање светог олафа је процве- тало после по злу упамћене владавине свејна, кнутовог сина; после кнутове смрти 1035 г многи данци су напустили норвешку, за чим је уследила владави- на олафовог сина магнуса поштовање светог олафа се убрзано ширило адам бременски (око 1070 г) пише да се свети олаф поштује у читавој скандинавији олафов култ се додатно проширио то- ком средњег века, не само у норвешкој већ и у данској, шведској, чак до енгле- ске; у лондону, у улици харт налази се црква светог олафа, већ дуго посвећена прослављеном норвешком краљу године 1856 у кристијанији [стари назив за осло средњовековни приказ св олафа: фреска из древне шведске цркве из 12 века – överselö kyrka светачник мај/јун 2013 21 са помоћником витмаром, и тамо је основао малу заједницу у којој је најзначајнији члан био краљев паж хергеир убрзо потом, године 831 ансгар је рукоположен у епископа и постављен на катедру архиепи- скопије бременске, којој је повере- на „мисија ширења хришћанства на северу“, и тако је ансгар постао познат као апостол севера умро је 865 у бремену ансга- рово житије, vita ansgari, написао је његов наследник, архиепископ римберт светом ансгару, апостолу севера, посвећен је споменик који се налази у хамбургу, као и каме- ни крст у бирки изворник: ansgar, apostle of the north, http://wwworthodoxwikiorg/ansgar превод са енглеског: м и с петровић св ансгар, прос ветитељ севера – прим прев], главном граду норвешке, подигнута је велелепна црква светог ола- фа; у њој се чува део моштију светог ола- фа (поклон данског краљевског музеја) на норвешком грбу представљен је лав који у предњим шапама држи бојну се- киру светог олафа норвешки витешки „ред св олафа“ је 1847 г основао оскар i, краљ шведске и норвешке, у знак сећа- ња на овог краља свети олаф је познат и као rex perpetuum norvegiae – вечити краљ норвешке свети краљ олаф се такође сматра за- служним за христијанизацију исланда и фарских острва обе ове земље, које су биле под утицајем краљевине данске, чије власти су се ослободиле тек у 20 веку (исланд је независан од 1945 годи- не, а фарска острва су добила суштин- ску аутономију), постале су лутеранске током протестантске реформације ме- ђутим, иако су од њиховог удаљавања од православног предања прошли векови, свети олаф се у овим земљама и данас поштује уз велике почасти његов спо- мен на дан 29 јула, празник који се на фарском језику зове ólafsøka, или бде- ње св олафа, национални је празник фарских острва изворник: olaf of norway, http://wwworthodoxwikiorg/olaf_of_norway св ансгар, новија икона 22 3/2013 тема броја: смисао и циљ хришћанског подвига христос – цар небески: икона, синај, 7 век мај/јун 2013 23 форма и суштина хришћанског подвига хришћански подвиг подражава божански начин постојања, а то је живот у љубави данас, вероватно као и у вековима уназад, прича о нечијем подвигу напросто фасцинира људе често се с правом задивимо, када чујемо за нечије јуначке, спортске, научне и друге подвиге а то је зато јер подвиг пред- ставља нешто неуобичајено, нешто што се не среће сваки дан, и што и суштин- ски и формално одступа од уобичајеног поретка ствари и кодекса „нормалног“ људског понашања зашто ми заправо волимо приче о подвигу? један од разлога би могао бити тај, што је наш свет „ушушкан“ у свом комфору и својој монотонији па прича о подви- гу дође као право освежење, а други је можда тај што у сваком од нас чучи не- остварени homo asceticus отуда, нашу пажњу лако придобије прича о човеку аскети, који је направио радикални рез с оним што за остатак света представља суштину живота, па је одлучио да ретко једе и пије, да готово не спава, да се од- рекне тековина савремене технолошке цивилизације, да се одрекне викенд не можемо живети љубав без формалног подвига: борбе са страстима, поста, молитве, јер њима наши односи према богу и ближњима постају конкретнији илија ромић тема броја 24 3/2013 забава, каријере, да би на крају отишао толико далеко да се „одриче“ чак и ро- дитеља, браће и сестара, потомства, па је чак одлучио да живот сконча у нека- квом манастиру или, још мистичније, да се сакрије у пустињу или завуче у некакву пећину, или да се попне на ви- соки стуб (столп), и тамо нађе суштину свог живота, проводећи своје дане у не- прекидној молитви и посту истина је, православно хришћанство у свом предању обилује људима украше- ним овако узвишеним подвизима гене- рално узевши, тамо где човек стоји на- спрам бога, ту обавезно има и некаквог подвига зато и друге религије имају ис- куство аскетизма подвиг дође као своје- врсан „дуг“ који човек осећа према богу формално, подвиг је готово свуда исти, а суштински, разлика је огромна проблем настаје онда (што је обично правило!) када нас искључиво фасцинира форма хришћанског подвига, а за његову су- штину смо потпуно незаинтересовани шта је хришћански подвиг и која је његова суштина? дивна црквеносло- венска реч подвиг, означава некакво по- дизање или устајање подвиг дакле алу- дира на некакав пад; на нешто посрнуло и пало, што треба да се подигне прича о паду, сходно хришћанском предању, везује нас за наше прародитеље адама и еву, који су по својој слободној вољи изабрали да окрену леђа своме ство- ритељу, окусивши од дрвета познања (пост 3, 3–7) увели су зло које заврша- ва у смрти, као „трајно стање“ нашег постојања због тог пада, ми потомци адама и еве од тада па до „сад видимо као у огледалу“ (1кор 13, 12) ово огле- дало је такође стање, како рече лакан ми људи смо загледани у огледало, и тамо гледамо форму свога ја, и остајемо страсно задивљени њоме одрази оста- лих бића у огледалу, доживљавају се као подвиг је, тако, устајање из, и против греха подвиг је нови живот и просијавање вечног живота, у коме се живи и гледа директно „лицем у лице“ (1кор 13, 12) мај/јун 2013 25 секундарне форме јер не долазе до из- ражаја од нашег ега у огледалу с којег не скидамо погледа не налазимо бога, јер он надилази форму, нити примећу- јемо истинску љубав, јер она као сушти- на, тј начин на који постоји тројични бог – отац, син и свети дух, такође надилази форму и подразумева да дру- га бића уместо нас долазе у први план огледала ако бисмо при том и хтели подвиг, обично бирамо форму подвига потребно је дакле подигнути се, уста- ти из таквог стања, како би суштински подвиг почео како је већ одавно рече- но, хришћански подвиг подражава бо- жански начин постојања, а то је живот у љубави љубав према богу и ближњима нас толико не привлаче, јер често сме- тају нашем егу и не изгледају као да су од суштинског значаја поред тога што је љубав према богу и ближњем за хри- шћане врхунска заповест, суштина по- двига, чак и оног најстроже аскетског, јесте искључиво њихово испуњење љу- бав према богу и ближњима је суштина подвига; зато подвиг, као део хришћан- ског етоса, побеђује свет монотоније, јер ствари невидљиве у огледалу чини видљивима свакако, форма има сми- сла, али само ако као циљ има суштину подвига форма у виду поста, молитве, строге аскезе, ако постоји без љубави, „ништа ми не користи“ (1кор 13, 3) и представља само једну од ствари овога света у ком господари смрт ипак, без форме нема суштине не можемо живети љубав без формал- ног подвига: борбе са страстима, по- ста, молитве, јер њима наши односи према богу и ближњима постају кон- кретнији тачније, бог и ближњи тада постају једини видљиви објекти на нашем огледалу наш его се повлачи у други план при том, подвиг не значи да сви треба да се повучемо у пустињу и пећину, како бисмо живели њего- ву суштину где год да живимо, треба се под(в)изати; устајати у канцеларији, школи, болни- ци, стадиону то за почетак може изгле- дати и тако што ћемо устајати свима у аутобусу, што ћемо подизати свој глас сваки пут када видимо неправду, пони- жавање божијег имена и унижење на- ших ближњих и то је данас велики по- двиг, јер то готово више нико не чини! подизање, устајање, односно подвиг треба да постане „трајно стање“ нашег постојања у коме принципи, форме и одрази смрти нестају у име бога и дру- гог човека подвиг је, тако, устајање из, и против греха подвиг је нови живот и просијавање вечног живота, у коме се живи и гледа директно „лицем у лице“ (1кор 13, 12) подвиг је тако једна од многих форми васкрсења и вечног жи- вота, који су суштина и циљ нашег по- стојања као хришћана аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији тема броја 26 3/2013 свако ко озбиљно схвата веру коју исповеда, требало би да чини напор живљења по њеним начелима приближавајући се богу, човек је позван да елиминише оно што га омета на том путу заједнич- ки именитељ за стварност која људе удаљава од бога јесте грех под грехом се углавном подразумевају превелика везаност за материјална добра, одсу- ство перспективе вечности, егоизам, страсти, итд из духовних пракси свих религија учимо да се од мањих грехова најчешће иде ка већим, те да је неопход- но развијање одређене дисциплине, ве- жбање разних техника у циљу превла- давања греха или бар његовог свођења на минимум паралелно с тим, узраста- ње у врлинском животу омогућава љу- дима ступање на пут повратка богу уколико се човек не обазире на сит- није грехе, они од мањих врло лако могу постати тежи и озбиљнији потребна је, дакле, непрестана будност и предо- строжност од самог почетка аскетског живота на језику хришћанске духов- ности то се назива стално покајно рас- положење успон ка богу је увек дина- мичан, а самим тим и клизав, јер силе противљења вуку човека надоле на том путу задатак који се поставља пред подвижнике јесте развијање осетљиво- сти за грех с обзиром на то да је религијска кул- тура данашњег света прилично оскуд- на, треба констатовати одређену збрку и неразумевање неких фундаменталних појмова и категорија хришћанске вере грех се, на пример, често схвата искљу- чиво као морални преступ, али и обр- нуто – упућивање на живот по божијој вољи доживљава се као пуко морали- сање овакво гледиште није без утицаја западно-хришћанске традиције, која баштини наслеђе римског права вр- лина и грех се у том контексту поимају као јуридичке категорије, што значи да се човекова непослушност богу, као и његово искупљење, тумаче правничким терминима насупрот томе, источно-хришћанска традиција грех схвата првенствено као егзистенцијални промашај, слободно скретање с пута правог живота канони павле карастојковић подвиг као средство на путу спасења мај/јун 2013 27 у том смислу јесу путокази који човеку помажу да не скрене у амбис, односно небиће у истом контексту, догме не треба схватати као спољашње пропи- се наметнуте црквеним ауторитетом или апстрактне формуле хришћанског учења, већ као унутрашње догађаје духовног и мистичког искуства који у теологији добијају само формативан израз православље, дакле, даје примат божијој благодати у односу на божији закон акценат се ставља на људску слободу у чијој неприкосновености се огледа човекова потенцијална слич- ност са богом аскеза није нешто што се тиче само монаха тј људи који се заветују да ће живети доследно хришћански свако ко озбиљно схвата веру коју исповеда, требало би да је свакодневно што боље упознаје као и да чини напор живљења по њеним начелима, по мери својих да- рова и способности такав труд не под- разумева само интензивну молитву, тј духовну вертикалу, већ и хоризонталу – жртвену љубав према ближњем као икони божијој а ближњи је свако, по- готово други и другачији подвиг мора бити слободан од индивидуализма сва- ке врсте и упућен пре свега на лични од- унутрашњост древне хришћанске испоснице која се налази у данашњем либану тема броја 28 3/2013 нос са људима, односно са конкретном особом без те конкретне љубави не може бити говора о љубави према богу, јер у том случају она бива апстрактна, дакле реално непостојећа треба нагласити и то да подвиг не означава само човеково усмерење ка богу већ подразумева и божију бла- годат, која се излива као последица (али и узрок) слободног људског напо- ра подвижништво није само себи циљ – оно је средство успостављања зајед- нице са богом житија светих нам пружају обиље блиставих примера да је хришћански максимализам ипак остварив поред строгих аскетских упутстава и духовних техника, у пребогатој ризници светоот- ачке мудрости наилазимо и на аутентич- но стваралаштво, које бог првенствено и очекује од људи као креативни чин и одговор на његову свеобухватну и без- граничну љубав светитељи не пред- стављају само узоре врхунског хришћан- ског живота већ су и активни помагачи и сатрудници на пољу изградње царства божијег та изградња почиње већ овде и сада, артикулише се литургијски и на- ставља се „ванхрамовном литургијом“, служењем богу и његовој васцелој тво- ревини, а прелази у вечност, идући из славе у славу аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој подвижништво није само себи циљ – оно је средство успостављања заједнице са богом изградња царства божијег почиње већ овде и сада детаљ из цркве св аполинарија у равени мај/јун 2013 29 бог нам неће дати смисленост и оствареност без нашег пристанка, тј без наше сарадње у данашње време, у нашем окруже- њу, у друштвеној клими у којој жи- вимо хришћанска вера се поима на два начина први је тај да се она по- везује са традиционалним вредностима, обичајима, ритуалима и као неко њихо- во складиштење које ће нам помоћи да у вихору релативизма који прождире свет сачувамо оно што јесмо врло често, њи- хова неразумљивост или одсуство њи- ховог значења још више укорењује такав став у појединцима када бисмо кренули да набрајамо све „што се ваља“ и „што се не ваља“, сигурно би потрајало на при- мер, на цвети не ваља да се пере коса јер може да се расцвета врло промућуран козметички савет који може избавити девојке велике непријатности са друге стране, на те исте цвети ваља се умити водом која је пуна цвећа то подмлађу- је на божић, ни по коју цену не тре- ба излазити ван куће ићи у цркву, на литургију; неопростиво! јер шта ћемо тамо на божић?! код куће постоје риту- али, обичаји који су старији од цркве, на послетку оставио их је неки предак (деда, прадеда) и то је непроменљиво други начин поимања је да црква у великој мери инсистира на вредности- ма које су превазиђене на моралу који је потпуно демистификован и који је, на жалост, само на речима присутан у цркви тај морал је, кажу, окоштао, не- прилагођен темпу живота савременог човека у великој мери одговорност за то носимо ми хришћани који смо осла- били у вери, изгубили нит са њом – и подвижништво – корачање ка богу владимир пекић тема броја 30 3/2013 претворили је у систем ритуала које нико не сме да преиспитује најгоре је то што се поједини, који би требало да буду узор, осрамоћују и скандализују не само људе унутар цркве него још више оне ван ње поред овога, други начин се огледа и у томе да се црква склони на маргине и да се сведе на неку групу људи која има друштвено ангажоване активности, без права да доноси суд о свету међутим, шта се крије иза ових вред- ности чији смисао нам је полако клизио из руку кроз ток историје и које сада из- гледају или бајковито или превазиђено? оно што лежи иза њих јесте поглед на свет, доживљај света који је плод дија- лога са богом, сусретања са њим наи- ме, овај свет има свој почетак, којим је доведен у постојање слободном и љу- бећом вољом божијом има и свој крај дакле, неумитна чињеница овог света и свега што је у њему, укључујући и чо- века, јесте створеност, тиме ограниче- ност, тиме недовољност и тиме чежња за испуњеношћу у и кроз другога који је најпре бог, а онда и ближњи међу- тим, крај није нестанак он је преоб- ражај живота, коначни циљ постојања, испуњење живота царство божије је оно за шта је бог створио човека и свет одвајањем од бога, заснованим на егоизму, у обмани коју носи самодо- вољност, човек може себе затворити у врзино коло самоће, растрзаности, и на концу, смрти – преносећи то на сву тво- ревину ради свега овога христос стра- да и васкрсава сишавши у таму смрти, непрозирни мрак гроба, христос је за- сијао својим васкрсењем, развејавши ту таму заувек управо нам у светлости ових догађаја бива откључана тајна све- та и човека свети максим исповед- ник пише: ко позна мистерију крста и погребења, сазнаће (унутарње) логосе (свег бивствујућег), док онај што је по- свећен неизрецивом силом васкрсења, познаје (претходеће стварању) мисли божије (гностички стослови, 66) историјски ток је наше својеврсно рвање (= надметање) са богом – као што је то чинио патријарх јаков, добивши након тог догађаја име израиљ – онај који се бори са богом (пост 32, 24–31) то је наше осмишљавање постојања и испуњење кроз заједницу са богом бог нас позива да сваки аспект свога живота надахнемо и осмислимо кроз и у њему, јер он је логос/смисао свега место и начин на којем се ово збива је- сте света литургија која собом, благо- даћу светога духа, осветљава и уводи у тајну божанске икономије разуме се, ми ту икономију живимо у литургији бог нам неће дати смисленост и оствареност без нашег пристанка, тј без наше сарадње не да не може, већ не жели – јер без нашег учешћа нема ни личног прихватања тог дара живо- та овде долазимо до онога сакривеног иза вредности које хришћанство собом носи: хришћански живот није само мо- рална исправност него најпре дар жи- вота у љубави са богом, као и прихва- тање тог дара слободом слобода уистину јесте достојанство које човека разликује од свих ство- рених бића и не само то, она га чини сличним самоме богу наш бог и цар, добар, предобар и сведобар створио хришћански живот није усвајање неких друштвено прихватљивих образаца, него обликовање себе по лику божијем мај/јун 2013 31 је сва словесна бића и обдарио их до- стојанством слободе једни су, зато, пријатељи његови, а други истинске слуге, неки су му слуге некорисне, други су се сасвим отуђили, а неки су му против- ници иако му ништа не могу (свети јо- ван лествичник, лествица) да бисмо постали пријатељи божији, како то наводи свети јован, потребан је под- виг реч подвиг значи кретање ка, идење напред и навише (еп атанасије јевтић, аскетика) одатле потиче глагол под– визавати (се) – што би значило кретати се ка напред и горе од ове речи се из- води термин у православној теологији – подвижништво то је стално напре- довање и узрастање, настајање по лику божијем и начину његовог живота све ово говори да хришћански жи- вот није усвајање неких друштвено прихватљивих образаца, него обли- ковање себе по лику божијем зато, хришћанске вредности нису само по- лузаборављена традиција или опте- рећење на плећима савременог човека смисао и значење подвига нам откри- ва који је хришћански, а то значи тео- лошки поглед на човека, његов живот, смисао, грешке, искушења и врлине тај поглед јесте конкретно живљење хришћанске вере која је плод сусрета са богом у томе нам се непорециво открива тајна света и човека; трагика греха као отуђења тј промашаја циља; искупљење и спасење у христу овим је обухваћен и ово обухвата хришћан- детаљ из јерусалима тема броја 32 3/2013 ски живот – можемо га слободно на- зивати подвижништво оно је дубока уплетеност у ове стварности, јер оне надахњују наш подвиг, оне су му корен и циљ, док је подвиг управо наш одго- вор на њих срж се налази у томе да се, у овом стању у коме се налазимо, од на- чина живота старог адама преокрене- мо ка начину живота новог/последњег адама – христа да живимо у подвигу, то је стална заповест божија тада је бог увек пред нама, колико год пута падали и дизали се тако у њему живимо, и крећемо се, и јесмо (дап 17, 28) баш тада, у нама се раскривају све дубине нашег бића које се, сусрећући се са богом, ношене љу- бављу његовом, очишћују, просветљују и пресаздавају према лику онога који нас је саздао (кол 3, 10) у том, и једино у том случају, нико у свету не може рећи да су наше вредности прошлост, да су превазиђене – јер је њихова вредност не од овога света, већ нико други до сам бог, за нас распети и васкрсли, чију светлост носимо, у коју се заодевамо и кроз коју се бог и отац господа нашега исуса христа прославља (уп мт 5, 16) тако испуњавамо заповест христову да будемо со земљи и светлост свету и истинити сведоци божији све до краја земље (дап 1, 8) суд овоме свету се огледа баш у томе да ова светлост јесте оно једино у чему свет себе може огледати хришћани и црква христова ту светлост не смеју да крију, нити да је замагљују ако су так- ви, биће као она бљутава со која се гази (мт 5, 13), која ничему не вреди због тога, узмимо за озбиљно то да пред го- сподом велику и непроцењиву одговор- ност имамо – да свету показујемо исти- ну његовог постојања, царство божије то не можемо без подвига, већ само кроз подвиг он је наш императив и када га испуњавамо (њему нема краја) немој- мо се гордити и сматрати себе већим од било кога, јер заиста ништа више од онога што се од нас тражи нисмо испу- нили, него смо ми непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (лк 17, 10) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду срж се налази у томе да се, у овом стању у коме се налазимо, од начина живота старог адама преокренемо ка начину живота новог/ последњег адама – христа мај/јун 2013 33 старац јосиф ватопедски православна аскеза је освећење здрава жеља, када ум делује „по природи“, ствара жудњу за богом, љубав и уопште сваку богољубиву и узвишену тежњу када се богоносни оци осврћу на „противприродни закон“ они указују на свеобухватну извито- переност коју је изазвао пад човеков и његово стално отпадништво међутим, бескрајн
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
Одреднице:
7
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
...исповеда као непознату, вишу силу или, пак, да измишља лажнеБОГОВЕ
📌
и идоле, не би ли утолио своју жеђ за по-
знањем бога почетак богословља је, се-
тимо се речи светог григорија са почет-
ка, ре
...исповеда као непознату, вишу силу или, пак, да измишља лажне
МЕТА инфо: Р:18289 К:144064 Д:80
| Свеска 332 |
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... доноси сами божански логос, очева реч која је постала тело (јн 1, 14) без њега би богословље било немогуће завршило би се на оном једном питању, постоји ли бог творевина би посведочи- ла да постоји, али човек ништа даље не би могао да каже о њему био би препуштен да га вечно исповеда као непознату, вишу силу или, пак, да измишља лажне богове и идоле, не би ли утолио своју жеђ за по- знањем бога почетак богословља је, се- тимо се речи светог григорија са почет- ка, реч о оцу, сину и светоме духу реч о светој тројици то почетно, утемељујуће знање богословља доноси господ исус христос оваплоћењем сина божијег по- чео је и траје велики час богословља наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији богословље је реч о богу, о светој тројици досезање одговора о овим питањима, богословље, свети григорије пореди са пењањем на гору са улажењем у облаке, по узору на мојсија догматске теме јул/август 2013 17 васкрсење христово као основ и по- четак новога живота, како га ми хришћани доживљавамо и трудимо се да сведочимо својим животима, не по- сматра се тако од стране осталих људи овде ћемо се дотаћи неких погледа и ми- шљења која се могу назрети у различи- тим културним аспектима данашњице кренимо од филма како је филмска индустрија настала у 20 веку и у истом доживела вртоглави успех, није зане- мариво како се у њој приказује човек у својој вечној дилеми живота или потпу- ног одсуства истог након земног бити- сања ако обратимо пажњу на оно што нас овде занима, људи који су завршили свој земаљски живот, ако се и врате међу живе, у филмским екранизацијама се обично приказују као некаква изопаче- на бића, тзв зомбији, вампири, дракуле итд они фактички ходају и попуњавају наш исти животни простор као ходајући лешеви - непомјанули свој живот, ако се то тако може назвати, одржавају тако што живим људима пију крв њихов из- глед је стравичан овим описом смо се подсетили неких општих свима познатих чињеница шта је онда оно што нас зани- ма у овим представама? прво питање је зашто се повратак у живот готово увек приказује у овом облику, као нешто нега- тивно и као нека опасност живима ако се присетимо догађаја из светога писма, и у старом и у новом завету се описују догађаји у којима су пророци (у старом завету илија васкрсава сина удовице код које је становао (1цар 17, 18-24) и хри- стос (у новом завету његово васкрсење и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17) и кћерке јаира старешине (мт 9, 18-26) васкрсавали мртве, а у опису њихових живота након повратка из мртвих не по- мињу се догађаји који би потврдили да су враћени доживели трансформацију у извитоперена бића то су по светоме писму били људи до своје друге кончине достојни људског достојанства са циљем да својим другим животом сведоче и проповедају нови живот који ће започе- ти о христовом другом доласку људи преко слике данас упијају знање о свему и свачему књига је свакако сред- ство које ће увек имати место у обра- зовању и васпитавању данас визуелно књига по свом саставу изгледа другачије него пре тачно је да слика вреди хиљаду речи, и више већина људи данас тешко да би се одлучила да чита литературу у којој нема пуно слика разлог је у медији- ма који све нуде као на тацни не тражећи од човека да сам у својој глави креира и савремени изазови васкрсење у очима савременог човека зашто се повратак у живот готово увек приказује као нешто негативно и као нека опасност живима? љубомир петронијевић 18 4/2013 порука христова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар способна да победи болест и смрт замисли догађаје, људе и свет тиме се шири опасност некритичког усвајања и прихватања свега и свачега и злата и смећа све је на истој страни листа, па по чему се то они уопште разликују? свесни смо сензационализма којим се жели постићи приказивањем ове врсте филма, као и циљне групе којој је на- мењен, али поред тога питамо се зашто је свако друго приказивање у мањини данашњи човек сигурно није равноду- шан пред питањем смрти она је из угла материјализма коначан крај после којег остаје само сећање на дотичну особу да би неко веровао у васкрсење он припа- да или православној цркви или другим хришћанским заједницама порука хри- стова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар спо- собна да победи болест и смрт он по свом устајању из гроба није одмах пре- познат баш из разлога што није повезан са пропадљивошћу овога света наука је сада на добром путу, а можда у скоријој будућности открије начин продужетка људског живота да ли са тим иде и жи- вот продужен у вечно постојање? одго- вор за нас верне је прилично јасан не може се ићи у вечност без онога ко у њој пребива и ко је дарује свакоме ко је истински тражи човек је у данашњем времену свако- дневно „бомбардован“ разним информа- цијама помислимо како би и којом брзи- ном у данашње време била пренета вест о смрти пророка који је уморен и поред очитих доказа да није крив за наводне оп- тужбе да ли би то и данас била новост? сведоци смо да међународни судови до- носе ослобађајуће пресуде за уморавање или протеривање хиљада незаштићених (сетимо се само нашег народа из српске крајине) и шта се поводом тога чини вест, односно благовест о христовој по- беди, данас би била једна у мору других - не истих, али многобројних савремени изазови јул/август 2013 19 тема којом се бавимо отвара још нека питања на земљиној кугли данас живи преко 6 милијарди људи питање жи- вотног простора је постало од пресуд- не важности самим тим наметнуло се питање гробаља која су све већа, што је довело до питања кремације, па се све чешће чују предлози да она постане оба- везна за свакога човека не би ли се тако на једном месту и у једној згради у фор- ми праха похранило неколико стотина хиљада људи да ли је то прагматично и ефикасно? из житија светих знамо да су многи мученици спаљивани на ломачама и да је од њих остао само прах, али данас неки то бирају као своје право не обази- рући се довољно на причу о догађају пр- вог дана недеље човеково враћање у прах је по божијем обећању устројено природ- ним процесом (тачније по законима пале природе) свако „убрзање“ тог процеса не показује да је човек добро схватио поруку васкрслог бога добри бог који љуби своја створења спушта се и рукама својим враћа своју децу себи враћа их из смрти у живот и гласно им поручује: смрт је болест која се може прележати! смрт је тама која траје само до појаве вечне светлости! смрт је предворје новог живота! 20 4/2013 тема броја: светородна лоза немањића: историјско сећање и духовне смернице лоза немањића, фреска из манастира дечани, рад из 1346/1347 године јул/август 2013 21 стефан немања: кратак историјски приказ ни у време највеће славе немања није заборављао да се захвали богу, а ни мајци божијој па је подигао чувени манастир богородице евергетиде (доброчинитељке) у студеници житије стефана немање, у мона- штву симеона, родоначелника светородне династије немањи- ћа, богато је важним догађајима честе смене на престолу великих жупана раш- ке оставиле су траг на његово рођење и младост у једном таквом превирању, браћа су протерала завиду, немањиног оца, који је са породицом прешао у су- седну, пријатељску зету, у место рибни-с цу (подгорица) тамо му се родио нај- млађи син немања (око 1113) скривен од прогонитеља, завида је крстио сина у латинској цркви то га је мучило и чим се вратио у рашку, одвео је сина у цркву св апостола петра и павла да га тада- шњи епископ помаже миром „и друго крштење прими“ временом, немањина породица се уздигла, а најстарији син тихомир је постао велики жупан када је доспео до младићког узраста, немања се оженио аном и добио на управу жупе, односно области око топлице, ибра, ра- сине и суве реке приликом проласка кроз србију, ромејски цар манојло i комнин се срео са немањом, похвалио га због врлина, доделио му чин и покло- нио жупу дубочицу – крај око данашњег лесковца (око 1160) као жупан, немања се посветио по- дизању манастира св богородице, који је поверио ани да се о њему брине, а затим градњи манастира светог нико- ле, у којем су археолози открили празан гроб, који никад није био коришћен, па се сматра да се већ тада немања спремао за царство небеско према доментијану, браћа су замерила немањи што је поди- гао више задужбина од њих и на превару су га позвали на саветовање, ухватили и оковали у тамници, немања није губио веру, већ се молио богу и мајци божијој, св николи и св ђорђу, па је на чудесан начин ослобођен окова избио је рат у којем је немања победио поражен, ти- хомир је отишао у ромејско царство, са- др ђорђе вуковић тема броја 22 4/2013 купио војску најамника и кренуо на бра- та немању уочи битке, по немањиној жељи, служена је литургија у звечану те ноћи, једном свештенику се јавио св ђорђе у сну и обећао да ће се борити на немањиној страни сутрадан, немања је победио у боју код пантина, а тихомир је страдао у повлачењу, у реци ситни- ци (1168) уследио је период краткотрај- не мирне владавине, када је немања у знак захвалности за ову победу сазидао храм св ђорђа изненада је отпочео рат са ромејском империјом и цар манојло комнин је повео силну војску на срби- ју (1172) желећи да поштеди земљу и народ, немања се једно вече појавио у царевом логору и добровољно се пре- дао, а цар jе поштедео немању и повео га са собом у цариград тамо је немања доживео разна искушења, али се храбро држао његово држање одушевило је јев- статија, тада предавача на високој школи у цариграду, а потом архијереја солун- ског, који је о немањи имао само речи хвале после неког времена, ромејски цар се измирио са немањом и вратио га на престо великих жупана познато је да је немања сваке године слао поклоне ма- настиру богородице евергетиде у цари- граду у знак захвалности за избављење после смрти цара манојла (1180), из- бијају сукоби и свађе у цариграду око власти, долази до смене династије и чи- тавог низа ратова немања се укључио у многе догађаје свог времена, па је успео да осамостали и прошири своју државу по- ред осталог, „поврати диоклетију и дал- мацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју“ (стефан првовенчани о свом оцу) свечано је дочекао цара фри- дриха i барбаросу у нишу (1189), скло- пио мир са бугарском династијом асе- новаца и са царем исаком ii анђелом последње војевање је имао са угрима, када су му помогли ромеји (византинци) да одоли непријатељу, а затим да склопи мир (1193) резултате своје владавине, немања је описао у повељи за хиландар: „и обнових своју дедовину и утврдих божјом помоћу“, и обезбедио, „помоћу божјом са свих страна мојој влада- вини мир и тихост“ водио је рачуна о верским питањима и са епископом раш- ким јефтимијем сазвао је сабор против богумила ни у време највеће славе није заборављао да се захвали богу, а ни мај- ци божијој па је подигао чувени мана- стир богородице евергетиде (доброчи- нитељке) у студеници када су немања и супруга ана поже- лели дете, помолили су се богу и завето- вали да ће после његовог рођења живети у уздржању тако је на чудесан начин у бога измољен растко немањић када је растко порастао родитељи су му дали на управу хумску земљу, али је он одбегао у свету гору за њим је послата потера, али је растко успео да се замонаши, под име- ном сава после прве жалости, немања јул/август 2013 23 и ана су ово примили као вољу божију и почели помагати сави на његовом мо- нашком путу када се навршило време сава је позвао оца да се одрекне власти и пође монашким путем и отац је послу- шао најмлађег сина на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анаста- сија симеон се повукао у студеницу, док се анастасија повукла у богородичин манастир са анастасијом у монахиње је отишла и једна кћерка, под именом јефи- мија, чији су гроб открили у топлици мада стар и при крају живота, си- меон (који је име узео по св симеону богопримцу) кренуо је у свету гору и тако још једном потврдио не само љубав на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анастасија тема броја манастир студеница, задужбина великог жупана стефана немање из 1190 године 24 4/2013 према сину и према мајци божијој, него и према ромејском царству (византији) са којим је имао неспоразума и ратова симеон се прво подвизавао у ватопеду, где су саградили једну келију крај олта- ра, да би могао да држи молитвено пра- вило када је решено да потраже место за градњу српског манастира, симеон је био слаб па су његов одар носила два коња тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара временом, успели су и да прошире имање хиланда- ра, а помагао их је и стефан првовенча- ни, који је тада био велики жупан си- меон је првовенчаном послао крст који је носио око врата, са жељом да, у знаку овог крста, победи све противнике као давид голијата и као константин вели- ки у многим бојевима тешко болестан симеон се упокојио у хиландару, чији је ктитор и обновитељ био он је уснуо на рукама свог сина саве, на рогозини, са богородичином иконом на грудима (13 фебруар 1199 или 1200 године) убрзо се почео јављати сину у сновима и наговештавати му да ће проћи многе земље и градове као св игњатије бого- носац на први годишњи помен, након савине молитве, потекло је миро из ње- гових моштију у међувремену, вукан и стефан првовенчани су заратили око престола када су решили да се помире, стефан је позвао најмлађег брата саву да пренесе очеве мошти у србију после преноса моштију, браћа су се свечано помирила, а у студеници је, по божијем допуштењу, почело да тече миро за крај, наводимо и занимљиво сведочанство доментијана хиландарца – он сведочи да су већ у то време србе звали народ светог симеона тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара, за његову обнову св симеон мироточиви, фреска из краљеве цркве у манастиру студеница, око 1314 г јул/август 2013 25 духовно-историјско сећање на оца нације горостас српске историје и културе, најдалековидији политичар српског средњег века, велики неимар и задужбинар његово име немања говорило је да му је бог дао све, да му ништа не мањка ј едан од најблиставијих христових изданака српског народа јесте родо- начелник лозе немањића, стефан немања, свети симеон мироточиви црква светих апостола петра и пав- ла у старом расу биће место где ће се стефан немања правоверно крстити, где ће крстити сина светог саву и где ће се замонашити заједно са својом женом аном пре одласка у своју царску задуж- бину студеницу од ове цркве почиње нова историја немањиног народа срби припадају великој породици словенских народа иако од христа живе на балкану са другим народима, из своје прве, многољудније прапостој- бине, северне европе, овде долазе у 6 веку прво крштење срба било је у 7 веку за време ромејског цара ираклија друго, велико крштење било је за вре- ме кнеза мутимира до 891 године, када је ромејском империјом (византијом) владао цар василије ii македонац, а па-е тријарх био фотије, прозван због тога кумом свих словена хаџи драган б поповић тема броја свети сава и симеон мироточиви 26 4/2013 оно што беше пресудно за крштење срба, јесте настанак словенског писма – глагољице захваљујући светој равно- апостолној браћи ћирилу и методију, а касније и њиховим ученицима, пре свих клименту и науму српске земље у то време су биле тра- вунија (данашња херцеговина), пага-, нија –предели око реке неретве и града мостара; босна и дукља, звана и зета, где ће до 1016 године владати први српски краљ, свети јован владимир ипак, првобитна српска држава про- стирала се у сливовима реке лима, на горњој дрини заједно са пивом и та- ром, долином ибра и горњим током западне мораве, а градови су били: пљевља, бијело поље, градац (данас ча- чак, сјеница), док је главни град био рас на источној граници, који је тада при- падао далмацији гранична област са ромејским царством на југу, било је ко- сово поље, град тврђава звечан и место пилот велики ромејски цар манојло i комнин, видећи балкан као свој им- перијалистички циљ, успешно је мењао обласне господаре у србији тако ће по- сле четворице браће – уроша ii, белоша и десе – на српском небу засијати си- нови завидини, тихомир, страцимир, мирослав и најсјајнија звезда немања, који ће собом носити снажну идеју државности стефан немања је рођен 1113 годи- не по смрти свога оца, немања добија до 1159 године део српске кнежевине, од раса до ниша на позив великог цара манојла i одлази у византијски град ниш, јер је цар пожелео да упоз- на мудрог и храброг немању удивљен, цар је одликовао младог државника чином „царски сан“, уступивши му на доживотну управу део своје терито- рије, област дубочицу, околину дана- шњег лесковца све ово указивало је на горостаса срп- ске историје и културе и најдалекови- дијег политичара српског средњег века, великог неимара и задужбинара његово име немања говорило је да му је бог дао све, да му ништа не мањка то је библиј- ско име, добијено по царском подрумару немији, који опаса зидине јерусалимске за 52 дана, а својим зидарима заповеди да буду опасани мачевима и бране свети град тако је и немања био опасан мачем, градећи своју државу пуних 37 година без знања своје браће он је побожно и журно подигао две велелепне задужби- не једну, на ушћу реке косанице, посве- ћену пречистој богоматери, од које су, немаром немањиних потомака, данас видљиви само бледи остаци другу, пре- стони епископски храм посвећен све- том николају мирликијском подигао је у близини, на једном брду крај топлице док је цркву зидао, како говори његов син, биограф стефан, он је ишао бос др- жећи се речи господњих: „ко се понижа- ва узвисиће се“ (лк 18, 14) незадовољни успесима најмлађег брата и савладара, немањина браћа га св симеон мироточиви, фреска из богородичине цркве у манастиру студеница, 12 век јул/август 2013 27 окују и на превару затворе у пусту ка- мену пећину, баш као некада браћа ста- розаветног праведника јосифа тада је немању чудесно ослободио свети ђор- ђе, јер му се овај молитвено обратио још тада се немања заветовао христо- вом победоносцу да ће му: „белу цркву подићи“ то ће се догодити после нема- њине победе над браћом, удруженом са трупама ромејског војсковође теодора падијата, 1166 године у бици код града пантина на космету тада се најстари- ји тихомир удавио у реци ситници, а страцимир и мирослав су се заклели немањи на верност ђурђеви ступови у древном расу завршени су 1171 годи- не, али не као стајна тачка, већ су били прожети бригом за спасењем и жељом да се народ његов сачува не само број- чано већ и правоверно пошто историју треба мислити, не- мања ће тражити савезнике и ван ви- зантијског царства, са угарима и мле- цима, али ће 1172 претрпети пораз, и пред цара манојла првог отићи голо- глав и босоног са конопцем око врата и ланцем у рукама о томе историча- ри евстатије и манас говоре: „храбри цар манојло успео је да покори велики, српски народ и њиховог прослављеног вођу немању који је врло висок и леп човек, варварин широких рамена и ле- пог изгледа; он је успео да украси царев тријумф, али је дочекан од житеља ца- риграда са поругама“ три године после, око 1175 стефан немања и његова жена ана, српска принцеза из босне, у позним година- ма, добиће трећег, од бога измољеног сина растислава због кога се заветова- ше да ће после његовог рођења живети као брат и сестра њега од миља про- зваше растко идеја уједињења и проширења срп- ских земаља неће напуштати немању он ће са угарским краљем белом тре- ћим освојити задар и северну далма- цију, поново напасти ромејско царство и заузети браничево и београд и већ 1183 године српска држава се прости- рала до приморја, у којој је град котор заузимао важно место у времену када није ратовао (као и већина његових све- тих потомака), градио је цркве, али и слао велике прилоге најсветијим мести- ма: у палестини, цркви светих апосто- ла петра и павла у риму, цркви светог димитрија у солуну обновио је цркву сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су неизбрисиви траг у историји српског народа тема броја 28 4/2013 светих архангела у скопљу и сазидао манастир казновиће, кончул, где ће се 1690 године склонити са свештенством и народом од турске заседе патријарх српски арсеније iii чарнојевић ипак, немањино срце, и поред знања које ути- че на општи доживљај светости, желело је да се одужи милостивој заштитници мајчице божије коју је све време осе- ћао једном приликом док је ловио, на пустом месту ловишта зверова у ибру, код реке студенице у моменту одлучи да баш ту оснује манастир желећи да избегне казну безумног богаташа из је- ванђеља, он ће искористити земаљско благо за стицање небеског, непролазног блага, знајући и за речи светог василија великог да је заборав бога био главни разлог грехопада првог човека град- ња студеничког манастира посвећеног богородици добротворки започета је 1183 године и трајала је десетак година немања ће неуморно надгледати зи- дање манастира и како пише стефан првовенчани, тада свој ум уздизаше до висине небеског јерусалима, постајући и сам његов грађанин и баш у то вре- ме када радови у студеници беху при- вођени крају, пратећи животе својих синова, немања је замишљао најмлађег растислава на своме месту, давши му с почетка управу над хумом, данашњом херцеговином али то није била и воља божија, јер је растко жудео да постане монах светогорски, што се промислом божијим и збило но монашки чин није чекао само сина, већ и оца – после многих писама, свети сава посла јед- студеница и хиландар ће остати највећа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом саборна црква манастира хиландар, посвећена ваведењу пресвете богородице јул/август 2013 29 но оштро писмо оцу, да ако не дође код њега на свету гору до њиховог сусрета неће доћи не само на земљи него ни и у вечности, а својој мајци такође предло- жи монашки завет очева туга за сином, али и брига за угађањем богу учинили су да немања 1196 године у сабору у дежеви напусти престо у корист сред- њег сина стефана, а већ на благовести исте године, узме на себе, као и његова ана анђелски лик монашење обави у петровој цркви, у расу, епископ кали- ник симеон оде у његову студеницу, а анастасија у богородични манастир у топлици после десетогодишњег ра- станка, 2 новембра 1197 године монах симеон свечано стиже у ватопед симеон је тада имао 84 године, а сава 27 био је то велики дан за свету гору, јер до тада ниједан православни владар није дошао у њу као обичан монах од- мах потом отац и син подигоше у вато- педу још конака, као и манастир прос- фору ускоро добијају дозволу од цара, за обнову запустелог хиландара, али у име ватопеда, после чега сава имаше чудесан сусрет са тајанственим мона- хом који га саветова да хиландар подиг- ну као самостални српски манастир са овом идејом симеон ће послати саву, по други пут, код свог пријатеља алек- сија анђела у цариграду сава ће кона- чити у евергетидском богородичином манастиру, али ће отићи и у цркву пре- мудрости божије и влахернску цркву по царевој повељи хиландар постаде српски манастир, који ће изграђивати не само свети симеон и сава, већ и свети кнез лазар, као и данашњи срп- ски неимари иако у туђој земљи, симеон је тада спокојно, у српској кући, очекивао своју кончину то ће се догодити 13 фебруара 1199 године пред смрт, саву благосло- ви следећим речима: „о мој благослове, нека си благословен“ речима псалма: „све што дише нека хвали господа“, пре- дао је свој дух богу лежећи скромно на рогозини и каменом под главом из ње- говог прослављеног тела убрзо потече миро и изниче винова лоза која до данас рађа и помаже бездетним родитељима сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су, и данас остављају, неизбрисиви траг у истори- ји српског народа симеон је данас у царици свих српских цркава, својој за- дужбини студеници заједно са светом анастасијом и светим симоном, дају- ћи пример и поуку коју треба разуме- ти, усвојити и поред свих немањићких задужби- на, студеница и хиландар ће остати нај- већа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом, да се по речима светог варсонуфија „и рад у добродетељи рачуна у молитву господу“ говоре о језику државности и култури народној која је прожета веч- ношћу и истином господњом свети симеон и свети сава су нам пружили руку, да њиховом руком уђемо у цркву за коју свети оци кажу, да је корен цр- кве на небу, а да су се њене гране хри- стом спустиле у време, у историју свети симеон и свети немањићи су схватили основну поруку божанског добра човеку: „ти се побрини за божије, а бог ће се побринути за тебе“ због тога су постали бољи преци од својих пото- мака, мада то нису хтели, јер су желели да постану свети преци бољих потома- ка зато браћо и сестре, пред родитеља клекнимо на једно колено, а пред светог симеона и свете потомке његове клек- нимо на оба колена, замоливши их да бога умоле да се заволимо, да опрости- мо и покајемо се аутор је дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије тема броја 30 4/2013 немањићи као великани духовне борбе загребемо ли површину, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју мудрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на голготи преокренуо смрт у живот уопштено гледајући, обележавање миланског едикта јесте својевр- сно враћање у срце (лат recordare), а тиме и у сећање, у хришћанске осно- ве европске цивилизације миланским едиктом отворена је могућност да свет без страха прими јеванђеље христово али то је истовремено и непрекидна и адска опасност по само хришћанство која траје 17 векова зашто опасност? из разлога што је јеванђеље скандал за овај свет и његов поредак, а препуштање свету зарад проповеди може ставити у запећак проповедано друкчије речено, искушење да слободу у христу замени- мо слободом овога света није да хри- шћани нису и не падају у то искушење за нас србе, поред светих и равноа- постолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смирено- умљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмисле- но су нас у њој утврдили и утрли ме- рило нашег идентитета и немањићи, а међу њима први, њихов родоначел- ник, преподобни симеон мироточи- ви (стефан немања) посматрајући живот преп симеона не можемо да не видимо како су се у њему управо ове две слободе које смо помињали сукобљавале, како је опасан овај свет и његов кнез, али и како га је христос победио и побеђује у лику и кроз живот сваког свог угодника да појаснимо, слобода није само избор, она је достојанство кроз које човек једино и може бити човек, а тиме нас упућује на то да слобода јесте срж постојања и да указује на то шта и како јесмо јед- ноставније речено, кроз властиту сло- боду показујемо свој живот, живимо га владимир пекић јул/август 2013 31 и потврђујемо његову вредност – али и супротно у личности стефана немање су се су- кобљавали овај свет и јеванђеље он се, што је најбитније, сукобљавао не сме- мо заборавити да говоримо о његовој борби, не о неком безличном детаљу, примеру историје и сл да ли је покле- као у тој борби? можда је још тачније питање, је ли посртао у тој борби? били бисмо „лажни сведоци“ ако бисмо рек- ли да није колико год житија покуша- вала да оправдају поступке стефана немање, данашњем човеку они никако не улазе у „шаблон“ понашања једног свеца да би преузео власт и осамо- сталио се од византије, он побеђује у бици код пантина свог брата тихоми- ра (који гине том приликом) ратује са византијом, шири своје поседе и земље напокон, прогони богумиле из ср- бије на врло суров начин за данашњег човека није ли у овим ситуацијама стефан немања подлегао искушењу овога света; није ли се препустио њего- вом поретку? но, не мање од њега, његови потомци из владарске династије, нису ли и они поклекли када је у питању власт која у овом свету врло брзо и лако може од служења (мт 20, 25–26) прећи у самов- лашће и глад за њом краља радослава је збацио са престола његов брат вла- дислав, чему се противио тада остаре- ли сава милутин је изиграо договор у дежеву са својим братом драгутином – који је уз помоћ угарске свргао свог оца уроша – и одбио да за наследника одреди његовог сина милутин осле-о пљује свога сина стефана дечанског, из страха да му не преотме престо, док цар душан учествује у погубљењу свога оца свим овим превратима, злобама, сплеткама заједнички је именитељ – властољубље оно потиче од овога све- та и показује слободу коју овај свет даје за нас србе, поред светих и равноапостолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смиреноумљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмислено су нас у њој утврдили и утрли мерило нашег идентитета немањићи а међу њима први, њихов родоначелник, преподобни симеон мироточиви (стефан немања) тема броја 32 4/2013 питање које остаје јесте да ли је то уисти- ну слобода? набрајајући укратко сукобе међу не- мањићима, у којима можемо често пре- познати оне библијске и архетипске при- мере греха, мржње и зла (каин и авељ, исав и јаков, јосиф и његова браћа, давид и авесалом итд), намеће нам се питање – како је ова лоза светородна? како су го- тово сви (осим душана) просијали као свети? није ли и то усуд и игра политике? ово је само површно гледање, одме- равање класично за свет и његове вред- ности међутим, загребемо ли површи- ну, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју му- дрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на гол- готи преокренуо смрт у живот најпре, очигледно је да су бивали ду- боко свесни својих слабости, своје „ада- мовштине“ и потребе да свој лик кроз дубину покајања уподобе христу ту слику ћемо најпре наћи у потресним де- таљима житија светог симеона када је био бачен у пећину злобом своје браће, слично јосифу (пост 37, 20–24), и док се моли св великомученику георгију: јер ваистину достојан би ти, свети стра- далче христов, угодивши владици своме христу a ja грешни и недостојни јављам се господу но којим очима ја помрачени смем погледати ка небеској висини, или којим ћу уснама призвати страшног оца и тебе, свети? но сажаливши се, страдалче христов, на мене страсног и бедног, похитај господу своме исусу христу, који ти је обећао испуњавати прошења, да ме светим именом твојим избави сада ове муке и уза, да ти послу- жим, свети, све дане живота мога, до последњег даха свога, на начин који буде угодан висини страдања твога, милошћу и милосрђем христа који те је прославио манастир жича, задужбина краља стефана првовенчаног (потоњег преподобног монаха симона) јул/август 2013 33 и овенчао у целом свету, на све векове, амин! (житије св симеона); или када у кошуљи са канапом око врата себе преда- је византијском цару манојлу ii комнину који га тако пониженог води улицама ца- риграда; или опроштајна беседа стефана немање приликом ступања са престола после којег је примио монашки постриг у студеници: а сада отпустите мене, владара свога, с миром, да очи моје виде спасење, које господ уготови пред лицем свију људи, светлост на откривење наро- дима и у славу вама, пастви мојој јер ви- дим како је све људско, што не остаје по- сле смрти, сујета; не остаје богатство, не остаје слава, јер кад смрт дође, она све то уништи због тога се узалуд пашти- мо кратак је пут којим ходимо; живот је наш дим, пара, земља и прах за мало се јавља, и убрзо нестаје стога је ваистину све таштина овај живот је сенка и сан, и ни за шта се пашти сваки земнородни, као што књиге рекоше: када и сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су зајед– но цареви и убоги зато, чеда моја драга, пустите ме брзо да идем видети утехе израиљеве (житије св симеона) таквог, препуног смирења, бог га про- славља, над његовим светим моштима измири браћу и даде да они точе свето миро роду његовом у светлу овога треба разумевати као израз истинског покаја- ња и преображаја монашење краља сте- фана првовенчаног (симон), радослава (јован), драгутина (теоктист), преко 40 задужбина краља милутина – међу њима грачаница, бањска, хиландарски храм – чије мошти почивају у цркви св недеље у софији, покајање, молитву и чудесно исцељење стефана дечанског као нај- лепши украс свеколике лозе и најдивни- јег међу њима, „одбеглог принца“ који је просијао као духовни отац целог рода српског, светог саву узимајући ово у обзир свети симеон, као родоначелник, са светим савом, заи- ста ову лозу чини светородном, као и сви њени владари при том нам открива баш кроз њихове слабости, мане, падове, то да су они истинско достојанство како своје тако и своје државе видели у неисказивој, нествореној и просветљујућој красоти лика христовог зато, њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о ду- бокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству бо- жијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог управо због тога морамо себи понављати, стално се сећати (лат recordare) на ком камену смо утврђе- ни и шта одређује наш идентитет, те какву и колику одговорност имамо једни према другима и пред својим потомцима аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о дубокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству божијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог тема броја 34 4/2013 светородна лоза немањића истинска вера православна је била и остала жива магнетна духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, потом иза њих лазаревићи, балшићи, црн
... доноси сами божански логос, очева реч која је постала тело (јн 1, 14) без њега би богословље било немогуће завршило би се на оном једном питању, постоји ли бог творевина би посведочи- ла да постоји, али човек ништа даље не би могао да каже о њему био би препуштен да га вечно исповеда као непознату, вишу силу или, пак, да измишља лажне богове и идоле, не би ли утолио своју жеђ за по- знањем бога почетак богословља је, се- тимо се речи светог григорија са почет- ка, реч о оцу, сину и светоме духу реч о светој тројици то почетно, утемељујуће знање богословља доноси господ исус христос оваплоћењем сина божијег по- чео је и траје велики час богословља наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији богословље је реч о богу, о светој тројици досезање одговора о овим питањима, богословље, свети григорије пореди са пењањем на гору са улажењем у облаке, по узору на мојсија догматске теме јул/август 2013 17 васкрсење христово као основ и по- четак новога живота, како га ми хришћани доживљавамо и трудимо се да сведочимо својим животима, не по- сматра се тако од стране осталих људи овде ћемо се дотаћи неких погледа и ми- шљења која се могу назрети у различи- тим културним аспектима данашњице кренимо од филма како је филмска индустрија настала у 20 веку и у истом доживела вртоглави успех, није зане- мариво како се у њој приказује човек у својој вечној дилеми живота или потпу- ног одсуства истог након земног бити- сања ако обратимо пажњу на оно што нас овде занима, људи који су завршили свој земаљски живот, ако се и врате међу живе, у филмским екранизацијама се обично приказују као некаква изопаче- на бића, тзв зомбији, вампири, дракуле итд они фактички ходају и попуњавају наш исти животни простор као ходајући лешеви - непомјанули свој живот, ако се то тако може назвати, одржавају тако што живим људима пију крв њихов из- глед је стравичан овим описом смо се подсетили неких општих свима познатих чињеница шта је онда оно што нас зани- ма у овим представама? прво питање је зашто се повратак у живот готово увек приказује у овом облику, као нешто нега- тивно и као нека опасност живима ако се присетимо догађаја из светога писма, и у старом и у новом завету се описују догађаји у којима су пророци (у старом завету илија васкрсава сина удовице код које је становао (1цар 17, 18-24) и хри- стос (у новом завету његово васкрсење и васкрсење сина удовице (лк 7, 11-17) и кћерке јаира старешине (мт 9, 18-26) васкрсавали мртве, а у опису њихових живота након повратка из мртвих не по- мињу се догађаји који би потврдили да су враћени доживели трансформацију у извитоперена бића то су по светоме писму били људи до своје друге кончине достојни људског достојанства са циљем да својим другим животом сведоче и проповедају нови живот који ће започе- ти о христовом другом доласку људи преко слике данас упијају знање о свему и свачему књига је свакако сред- ство које ће увек имати место у обра- зовању и васпитавању данас визуелно књига по свом саставу изгледа другачије него пре тачно је да слика вреди хиљаду речи, и више већина људи данас тешко да би се одлучила да чита литературу у којој нема пуно слика разлог је у медији- ма који све нуде као на тацни не тражећи од човека да сам у својој глави креира и савремени изазови васкрсење у очима савременог човека зашто се повратак у живот готово увек приказује као нешто негативно и као нека опасност живима? љубомир петронијевић 18 4/2013 порука христова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар способна да победи болест и смрт замисли догађаје, људе и свет тиме се шири опасност некритичког усвајања и прихватања свега и свачега и злата и смећа све је на истој страни листа, па по чему се то они уопште разликују? свесни смо сензационализма којим се жели постићи приказивањем ове врсте филма, као и циљне групе којој је на- мењен, али поред тога питамо се зашто је свако друго приказивање у мањини данашњи човек сигурно није равноду- шан пред питањем смрти она је из угла материјализма коначан крај после којег остаје само сећање на дотичну особу да би неко веровао у васкрсење он припа- да или православној цркви или другим хришћанским заједницама порука хри- стова односно његова победа смрти је упућена свакоме и свима он је устао као нова и обновљена божија твар спо- собна да победи болест и смрт он по свом устајању из гроба није одмах пре- познат баш из разлога што није повезан са пропадљивошћу овога света наука је сада на добром путу, а можда у скоријој будућности открије начин продужетка људског живота да ли са тим иде и жи- вот продужен у вечно постојање? одго- вор за нас верне је прилично јасан не може се ићи у вечност без онога ко у њој пребива и ко је дарује свакоме ко је истински тражи човек је у данашњем времену свако- дневно „бомбардован“ разним информа- цијама помислимо како би и којом брзи- ном у данашње време била пренета вест о смрти пророка који је уморен и поред очитих доказа да није крив за наводне оп- тужбе да ли би то и данас била новост? сведоци смо да међународни судови до- носе ослобађајуће пресуде за уморавање или протеривање хиљада незаштићених (сетимо се само нашег народа из српске крајине) и шта се поводом тога чини вест, односно благовест о христовој по- беди, данас би била једна у мору других - не истих, али многобројних савремени изазови јул/август 2013 19 тема којом се бавимо отвара још нека питања на земљиној кугли данас живи преко 6 милијарди људи питање жи- вотног простора је постало од пресуд- не важности самим тим наметнуло се питање гробаља која су све већа, што је довело до питања кремације, па се све чешће чују предлози да она постане оба- везна за свакога човека не би ли се тако на једном месту и у једној згради у фор- ми праха похранило неколико стотина хиљада људи да ли је то прагматично и ефикасно? из житија светих знамо да су многи мученици спаљивани на ломачама и да је од њих остао само прах, али данас неки то бирају као своје право не обази- рући се довољно на причу о догађају пр- вог дана недеље човеково враћање у прах је по божијем обећању устројено природ- ним процесом (тачније по законима пале природе) свако „убрзање“ тог процеса не показује да је човек добро схватио поруку васкрслог бога добри бог који љуби своја створења спушта се и рукама својим враћа своју децу себи враћа их из смрти у живот и гласно им поручује: смрт је болест која се може прележати! смрт је тама која траје само до појаве вечне светлости! смрт је предворје новог живота! 20 4/2013 тема броја: светородна лоза немањића: историјско сећање и духовне смернице лоза немањића, фреска из манастира дечани, рад из 1346/1347 године јул/август 2013 21 стефан немања: кратак историјски приказ ни у време највеће славе немања није заборављао да се захвали богу, а ни мајци божијој па је подигао чувени манастир богородице евергетиде (доброчинитељке) у студеници житије стефана немање, у мона- штву симеона, родоначелника светородне династије немањи- ћа, богато је важним догађајима честе смене на престолу великих жупана раш- ке оставиле су траг на његово рођење и младост у једном таквом превирању, браћа су протерала завиду, немањиног оца, који је са породицом прешао у су- седну, пријатељску зету, у место рибни-с цу (подгорица) тамо му се родио нај- млађи син немања (око 1113) скривен од прогонитеља, завида је крстио сина у латинској цркви то га је мучило и чим се вратио у рашку, одвео је сина у цркву св апостола петра и павла да га тада- шњи епископ помаже миром „и друго крштење прими“ временом, немањина породица се уздигла, а најстарији син тихомир је постао велики жупан када је доспео до младићког узраста, немања се оженио аном и добио на управу жупе, односно области око топлице, ибра, ра- сине и суве реке приликом проласка кроз србију, ромејски цар манојло i комнин се срео са немањом, похвалио га због врлина, доделио му чин и покло- нио жупу дубочицу – крај око данашњег лесковца (око 1160) као жупан, немања се посветио по- дизању манастира св богородице, који је поверио ани да се о њему брине, а затим градњи манастира светог нико- ле, у којем су археолози открили празан гроб, који никад није био коришћен, па се сматра да се већ тада немања спремао за царство небеско према доментијану, браћа су замерила немањи што је поди- гао више задужбина од њих и на превару су га позвали на саветовање, ухватили и оковали у тамници, немања није губио веру, већ се молио богу и мајци божијој, св николи и св ђорђу, па је на чудесан начин ослобођен окова избио је рат у којем је немања победио поражен, ти- хомир је отишао у ромејско царство, са- др ђорђе вуковић тема броја 22 4/2013 купио војску најамника и кренуо на бра- та немању уочи битке, по немањиној жељи, служена је литургија у звечану те ноћи, једном свештенику се јавио св ђорђе у сну и обећао да ће се борити на немањиној страни сутрадан, немања је победио у боју код пантина, а тихомир је страдао у повлачењу, у реци ситни- ци (1168) уследио је период краткотрај- не мирне владавине, када је немања у знак захвалности за ову победу сазидао храм св ђорђа изненада је отпочео рат са ромејском империјом и цар манојло комнин је повео силну војску на срби- ју (1172) желећи да поштеди земљу и народ, немања се једно вече појавио у царевом логору и добровољно се пре- дао, а цар jе поштедео немању и повео га са собом у цариград тамо је немања доживео разна искушења, али се храбро држао његово држање одушевило је јев- статија, тада предавача на високој школи у цариграду, а потом архијереја солун- ског, који је о немањи имао само речи хвале после неког времена, ромејски цар се измирио са немањом и вратио га на престо великих жупана познато је да је немања сваке године слао поклоне ма- настиру богородице евергетиде у цари- граду у знак захвалности за избављење после смрти цара манојла (1180), из- бијају сукоби и свађе у цариграду око власти, долази до смене династије и чи- тавог низа ратова немања се укључио у многе догађаје свог времена, па је успео да осамостали и прошири своју државу по- ред осталог, „поврати диоклетију и дал- мацију, отачаство и рођење своје, праву дедовину своју“ (стефан првовенчани о свом оцу) свечано је дочекао цара фри- дриха i барбаросу у нишу (1189), скло- пио мир са бугарском династијом асе- новаца и са царем исаком ii анђелом последње војевање је имао са угрима, када су му помогли ромеји (византинци) да одоли непријатељу, а затим да склопи мир (1193) резултате своје владавине, немања је описао у повељи за хиландар: „и обнових своју дедовину и утврдих божјом помоћу“, и обезбедио, „помоћу божјом са свих страна мојој влада- вини мир и тихост“ водио је рачуна о верским питањима и са епископом раш- ким јефтимијем сазвао је сабор против богумила ни у време највеће славе није заборављао да се захвали богу, а ни мај- ци божијој па је подигао чувени мана- стир богородице евергетиде (доброчи- нитељке) у студеници када су немања и супруга ана поже- лели дете, помолили су се богу и завето- вали да ће после његовог рођења живети у уздржању тако је на чудесан начин у бога измољен растко немањић када је растко порастао родитељи су му дали на управу хумску земљу, али је он одбегао у свету гору за њим је послата потера, али је растко успео да се замонаши, под име- ном сава после прве жалости, немања јул/август 2013 23 и ана су ово примили као вољу божију и почели помагати сави на његовом мо- нашком путу када се навршило време сава је позвао оца да се одрекне власти и пође монашким путем и отац је послу- шао најмлађег сина на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анаста- сија симеон се повукао у студеницу, док се анастасија повукла у богородичин манастир са анастасијом у монахиње је отишла и једна кћерка, под именом јефи- мија, чији су гроб открили у топлици мада стар и при крају живота, си- меон (који је име узео по св симеону богопримцу) кренуо је у свету гору и тако још једном потврдио не само љубав на сабору у расу, немања је пред епископом калиником и окупљеном властелом предао власт средњем сину стефану првовенчаном, а најстаријег вукана заветовао да живи у љубави са братом (1196) тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им имена: симеон и анастасија тема броја манастир студеница, задужбина великог жупана стефана немање из 1190 године 24 4/2013 према сину и према мајци божијој, него и према ромејском царству (византији) са којим је имао неспоразума и ратова симеон се прво подвизавао у ватопеду, где су саградили једну келију крај олта- ра, да би могао да држи молитвено пра- вило када је решено да потраже место за градњу српског манастира, симеон је био слаб па су његов одар носила два коња тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара временом, успели су и да прошире имање хиланда- ра, а помагао их је и стефан првовенча- ни, који је тада био велики жупан си- меон је првовенчаном послао крст који је носио око врата, са жељом да, у знаку овог крста, победи све противнике као давид голијата и као константин вели- ки у многим бојевима тешко болестан симеон се упокојио у хиландару, чији је ктитор и обновитељ био он је уснуо на рукама свог сина саве, на рогозини, са богородичином иконом на грудима (13 фебруар 1199 или 1200 године) убрзо се почео јављати сину у сновима и наговештавати му да ће проћи многе земље и градове као св игњатије бого- носац на први годишњи помен, након савине молитве, потекло је миро из ње- гових моштију у међувремену, вукан и стефан првовенчани су заратили око престола када су решили да се помире, стефан је позвао најмлађег брата саву да пренесе очеве мошти у србију после преноса моштију, браћа су се свечано помирила, а у студеници је, по божијем допуштењу, почело да тече миро за крај, наводимо и занимљиво сведочанство доментијана хиландарца – он сведочи да су већ у то време србе звали народ светог симеона тако је са одра симеон изабрао погодно место где се налазио запустели манастир хиландар, а сава је измолио све потребне дозволе код светогорских власти и ромејског цара, за његову обнову св симеон мироточиви, фреска из краљеве цркве у манастиру студеница, око 1314 г јул/август 2013 25 духовно-историјско сећање на оца нације горостас српске историје и културе, најдалековидији политичар српског средњег века, велики неимар и задужбинар његово име немања говорило је да му је бог дао све, да му ништа не мањка ј едан од најблиставијих христових изданака српског народа јесте родо- начелник лозе немањића, стефан немања, свети симеон мироточиви црква светих апостола петра и пав- ла у старом расу биће место где ће се стефан немања правоверно крстити, где ће крстити сина светог саву и где ће се замонашити заједно са својом женом аном пре одласка у своју царску задуж- бину студеницу од ове цркве почиње нова историја немањиног народа срби припадају великој породици словенских народа иако од христа живе на балкану са другим народима, из своје прве, многољудније прапостој- бине, северне европе, овде долазе у 6 веку прво крштење срба било је у 7 веку за време ромејског цара ираклија друго, велико крштење било је за вре- ме кнеза мутимира до 891 године, када је ромејском империјом (византијом) владао цар василије ii македонац, а па-е тријарх био фотије, прозван због тога кумом свих словена хаџи драган б поповић тема броја свети сава и симеон мироточиви 26 4/2013 оно што беше пресудно за крштење срба, јесте настанак словенског писма – глагољице захваљујући светој равно- апостолној браћи ћирилу и методију, а касније и њиховим ученицима, пре свих клименту и науму српске земље у то време су биле тра- вунија (данашња херцеговина), пага-, нија –предели око реке неретве и града мостара; босна и дукља, звана и зета, где ће до 1016 године владати први српски краљ, свети јован владимир ипак, првобитна српска држава про- стирала се у сливовима реке лима, на горњој дрини заједно са пивом и та- ром, долином ибра и горњим током западне мораве, а градови су били: пљевља, бијело поље, градац (данас ча- чак, сјеница), док је главни град био рас на источној граници, који је тада при- падао далмацији гранична област са ромејским царством на југу, било је ко- сово поље, град тврђава звечан и место пилот велики ромејски цар манојло i комнин, видећи балкан као свој им- перијалистички циљ, успешно је мењао обласне господаре у србији тако ће по- сле четворице браће – уроша ii, белоша и десе – на српском небу засијати си- нови завидини, тихомир, страцимир, мирослав и најсјајнија звезда немања, који ће собом носити снажну идеју државности стефан немања је рођен 1113 годи- не по смрти свога оца, немања добија до 1159 године део српске кнежевине, од раса до ниша на позив великог цара манојла i одлази у византијски град ниш, јер је цар пожелео да упоз- на мудрог и храброг немању удивљен, цар је одликовао младог државника чином „царски сан“, уступивши му на доживотну управу део своје терито- рије, област дубочицу, околину дана- шњег лесковца све ово указивало је на горостаса срп- ске историје и културе и најдалекови- дијег политичара српског средњег века, великог неимара и задужбинара његово име немања говорило је да му је бог дао све, да му ништа не мањка то је библиј- ско име, добијено по царском подрумару немији, који опаса зидине јерусалимске за 52 дана, а својим зидарима заповеди да буду опасани мачевима и бране свети град тако је и немања био опасан мачем, градећи своју државу пуних 37 година без знања своје браће он је побожно и журно подигао две велелепне задужби- не једну, на ушћу реке косанице, посве- ћену пречистој богоматери, од које су, немаром немањиних потомака, данас видљиви само бледи остаци другу, пре- стони епископски храм посвећен све- том николају мирликијском подигао је у близини, на једном брду крај топлице док је цркву зидао, како говори његов син, биограф стефан, он је ишао бос др- жећи се речи господњих: „ко се понижа- ва узвисиће се“ (лк 18, 14) незадовољни успесима најмлађег брата и савладара, немањина браћа га св симеон мироточиви, фреска из богородичине цркве у манастиру студеница, 12 век јул/август 2013 27 окују и на превару затворе у пусту ка- мену пећину, баш као некада браћа ста- розаветног праведника јосифа тада је немању чудесно ослободио свети ђор- ђе, јер му се овај молитвено обратио још тада се немања заветовао христо- вом победоносцу да ће му: „белу цркву подићи“ то ће се догодити после нема- њине победе над браћом, удруженом са трупама ромејског војсковође теодора падијата, 1166 године у бици код града пантина на космету тада се најстари- ји тихомир удавио у реци ситници, а страцимир и мирослав су се заклели немањи на верност ђурђеви ступови у древном расу завршени су 1171 годи- не, али не као стајна тачка, већ су били прожети бригом за спасењем и жељом да се народ његов сачува не само број- чано већ и правоверно пошто историју треба мислити, не- мања ће тражити савезнике и ван ви- зантијског царства, са угарима и мле- цима, али ће 1172 претрпети пораз, и пред цара манојла првог отићи голо- глав и босоног са конопцем око врата и ланцем у рукама о томе историча- ри евстатије и манас говоре: „храбри цар манојло успео је да покори велики, српски народ и њиховог прослављеног вођу немању који је врло висок и леп човек, варварин широких рамена и ле- пог изгледа; он је успео да украси царев тријумф, али је дочекан од житеља ца- риграда са поругама“ три године после, око 1175 стефан немања и његова жена ана, српска принцеза из босне, у позним година- ма, добиће трећег, од бога измољеног сина растислава због кога се заветова- ше да ће после његовог рођења живети као брат и сестра њега од миља про- зваше растко идеја уједињења и проширења срп- ских земаља неће напуштати немању он ће са угарским краљем белом тре- ћим освојити задар и северну далма- цију, поново напасти ромејско царство и заузети браничево и београд и већ 1183 године српска држава се прости- рала до приморја, у којој је град котор заузимао важно место у времену када није ратовао (као и већина његових све- тих потомака), градио је цркве, али и слао велике прилоге најсветијим мести- ма: у палестини, цркви светих апосто- ла петра и павла у риму, цркви светог димитрија у солуну обновио је цркву сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су неизбрисиви траг у историји српског народа тема броја 28 4/2013 светих архангела у скопљу и сазидао манастир казновиће, кончул, где ће се 1690 године склонити са свештенством и народом од турске заседе патријарх српски арсеније iii чарнојевић ипак, немањино срце, и поред знања које ути- че на општи доживљај светости, желело је да се одужи милостивој заштитници мајчице божије коју је све време осе- ћао једном приликом док је ловио, на пустом месту ловишта зверова у ибру, код реке студенице у моменту одлучи да баш ту оснује манастир желећи да избегне казну безумног богаташа из је- ванђеља, он ће искористити земаљско благо за стицање небеског, непролазног блага, знајући и за речи светог василија великог да је заборав бога био главни разлог грехопада првог човека град- ња студеничког манастира посвећеног богородици добротворки започета је 1183 године и трајала је десетак година немања ће неуморно надгледати зи- дање манастира и како пише стефан првовенчани, тада свој ум уздизаше до висине небеског јерусалима, постајући и сам његов грађанин и баш у то вре- ме када радови у студеници беху при- вођени крају, пратећи животе својих синова, немања је замишљао најмлађег растислава на своме месту, давши му с почетка управу над хумом, данашњом херцеговином али то није била и воља божија, јер је растко жудео да постане монах светогорски, што се промислом божијим и збило но монашки чин није чекао само сина, већ и оца – после многих писама, свети сава посла јед- студеница и хиландар ће остати највећа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом саборна црква манастира хиландар, посвећена ваведењу пресвете богородице јул/август 2013 29 но оштро писмо оцу, да ако не дође код њега на свету гору до њиховог сусрета неће доћи не само на земљи него ни и у вечности, а својој мајци такође предло- жи монашки завет очева туга за сином, али и брига за угађањем богу учинили су да немања 1196 године у сабору у дежеви напусти престо у корист сред- њег сина стефана, а већ на благовести исте године, узме на себе, као и његова ана анђелски лик монашење обави у петровој цркви, у расу, епископ кали- ник симеон оде у његову студеницу, а анастасија у богородични манастир у топлици после десетогодишњег ра- станка, 2 новембра 1197 године монах симеон свечано стиже у ватопед симеон је тада имао 84 године, а сава 27 био је то велики дан за свету гору, јер до тада ниједан православни владар није дошао у њу као обичан монах од- мах потом отац и син подигоше у вато- педу још конака, као и манастир прос- фору ускоро добијају дозволу од цара, за обнову запустелог хиландара, али у име ватопеда, после чега сава имаше чудесан сусрет са тајанственим мона- хом који га саветова да хиландар подиг- ну као самостални српски манастир са овом идејом симеон ће послати саву, по други пут, код свог пријатеља алек- сија анђела у цариграду сава ће кона- чити у евергетидском богородичином манастиру, али ће отићи и у цркву пре- мудрости божије и влахернску цркву по царевој повељи хиландар постаде српски манастир, који ће изграђивати не само свети симеон и сава, већ и свети кнез лазар, као и данашњи срп- ски неимари иако у туђој земљи, симеон је тада спокојно, у српској кући, очекивао своју кончину то ће се догодити 13 фебруара 1199 године пред смрт, саву благосло- ви следећим речима: „о мој благослове, нека си благословен“ речима псалма: „све што дише нека хвали господа“, пре- дао је свој дух богу лежећи скромно на рогозини и каменом под главом из ње- говог прослављеног тела убрзо потече миро и изниче винова лоза која до данас рађа и помаже бездетним родитељима сви симеонови сродници, по крвној и духовној линији, оставили су, и данас остављају, неизбрисиви траг у истори- ји српског народа симеон је данас у царици свих српских цркава, својој за- дужбини студеници заједно са светом анастасијом и светим симоном, дају- ћи пример и поуку коју треба разуме- ти, усвојити и поред свих немањићких задужби- на, студеница и хиландар ће остати нај- већа љубав светог симеона и његовог саве ове задужбине, заједно са свима другима, подсећају и говоре до данас о врлинама неба које човек добија душом, да се по речима светог варсонуфија „и рад у добродетељи рачуна у молитву господу“ говоре о језику државности и култури народној која је прожета веч- ношћу и истином господњом свети симеон и свети сава су нам пружили руку, да њиховом руком уђемо у цркву за коју свети оци кажу, да је корен цр- кве на небу, а да су се њене гране хри- стом спустиле у време, у историју свети симеон и свети немањићи су схватили основну поруку божанског добра човеку: „ти се побрини за божије, а бог ће се побринути за тебе“ због тога су постали бољи преци од својих пото- мака, мада то нису хтели, јер су желели да постану свети преци бољих потома- ка зато браћо и сестре, пред родитеља клекнимо на једно колено, а пред светог симеона и свете потомке његове клек- нимо на оба колена, замоливши их да бога умоле да се заволимо, да опрости- мо и покајемо се аутор је дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије тема броја 30 4/2013 немањићи као великани духовне борбе загребемо ли површину, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју мудрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на голготи преокренуо смрт у живот уопштено гледајући, обележавање миланског едикта јесте својевр- сно враћање у срце (лат recordare), а тиме и у сећање, у хришћанске осно- ве европске цивилизације миланским едиктом отворена је могућност да свет без страха прими јеванђеље христово али то је истовремено и непрекидна и адска опасност по само хришћанство која траје 17 векова зашто опасност? из разлога што је јеванђеље скандал за овај свет и његов поредак, а препуштање свету зарад проповеди може ставити у запећак проповедано друкчије речено, искушење да слободу у христу замени- мо слободом овога света није да хри- шћани нису и не падају у то искушење за нас србе, поред светих и равноа- постолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смирено- умљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмисле- но су нас у њој утврдили и утрли ме- рило нашег идентитета и немањићи, а међу њима први, њихов родоначел- ник, преподобни симеон мироточи- ви (стефан немања) посматрајући живот преп симеона не можемо да не видимо како су се у њему управо ове две слободе које смо помињали сукобљавале, како је опасан овај свет и његов кнез, али и како га је христос победио и побеђује у лику и кроз живот сваког свог угодника да појаснимо, слобода није само избор, она је достојанство кроз које човек једино и може бити човек, а тиме нас упућује на то да слобода јесте срж постојања и да указује на то шта и како јесмо јед- ноставније речено, кроз властиту сло- боду показујемо свој живот, живимо га владимир пекић јул/август 2013 31 и потврђујемо његову вредност – али и супротно у личности стефана немање су се су- кобљавали овај свет и јеванђеље он се, што је најбитније, сукобљавао не сме- мо заборавити да говоримо о његовој борби, не о неком безличном детаљу, примеру историје и сл да ли је покле- као у тој борби? можда је још тачније питање, је ли посртао у тој борби? били бисмо „лажни сведоци“ ако бисмо рек- ли да није колико год житија покуша- вала да оправдају поступке стефана немање, данашњем човеку они никако не улазе у „шаблон“ понашања једног свеца да би преузео власт и осамо- сталио се од византије, он побеђује у бици код пантина свог брата тихоми- ра (који гине том приликом) ратује са византијом, шири своје поседе и земље напокон, прогони богумиле из ср- бије на врло суров начин за данашњег човека није ли у овим ситуацијама стефан немања подлегао искушењу овога света; није ли се препустио њего- вом поретку? но, не мање од њега, његови потомци из владарске династије, нису ли и они поклекли када је у питању власт која у овом свету врло брзо и лако може од служења (мт 20, 25–26) прећи у самов- лашће и глад за њом краља радослава је збацио са престола његов брат вла- дислав, чему се противио тада остаре- ли сава милутин је изиграо договор у дежеву са својим братом драгутином – који је уз помоћ угарске свргао свог оца уроша – и одбио да за наследника одреди његовог сина милутин осле-о пљује свога сина стефана дечанског, из страха да му не преотме престо, док цар душан учествује у погубљењу свога оца свим овим превратима, злобама, сплеткама заједнички је именитељ – властољубље оно потиче од овога све- та и показује слободу коју овај свет даје за нас србе, поред светих и равноапостолних кирила и методија, који су нам у свој својој величини и смиреноумљу (понизности) открили и увели нас у слободу у христу, недвосмислено су нас у њој утврдили и утрли мерило нашег идентитета немањићи а међу њима први, њихов родоначелник, преподобни симеон мироточиви (стефан немања) тема броја 32 4/2013 питање које остаје јесте да ли је то уисти- ну слобода? набрајајући укратко сукобе међу не- мањићима, у којима можемо често пре- познати оне библијске и архетипске при- мере греха, мржње и зла (каин и авељ, исав и јаков, јосиф и његова браћа, давид и авесалом итд), намеће нам се питање – како је ова лоза светородна? како су го- тово сви (осим душана) просијали као свети? није ли и то усуд и игра политике? ово је само површно гледање, одме- равање класично за свет и његове вред- ности међутим, загребемо ли површи- ну, видећемо да носећи своје слабости, борећи се са њима, од стефана немање до уроша нејаког, сви владари ове лозе су умели да преокрену и изиграју му- дрост овога света и победе га лудошћу јеванђеља баш као што је господ на гол- готи преокренуо смрт у живот најпре, очигледно је да су бивали ду- боко свесни својих слабости, своје „ада- мовштине“ и потребе да свој лик кроз дубину покајања уподобе христу ту слику ћемо најпре наћи у потресним де- таљима житија светог симеона када је био бачен у пећину злобом своје браће, слично јосифу (пост 37, 20–24), и док се моли св великомученику георгију: јер ваистину достојан би ти, свети стра- далче христов, угодивши владици своме христу a ja грешни и недостојни јављам се господу но којим очима ја помрачени смем погледати ка небеској висини, или којим ћу уснама призвати страшног оца и тебе, свети? но сажаливши се, страдалче христов, на мене страсног и бедног, похитај господу своме исусу христу, који ти је обећао испуњавати прошења, да ме светим именом твојим избави сада ове муке и уза, да ти послу- жим, свети, све дане живота мога, до последњег даха свога, на начин који буде угодан висини страдања твога, милошћу и милосрђем христа који те је прославио манастир жича, задужбина краља стефана првовенчаног (потоњег преподобног монаха симона) јул/август 2013 33 и овенчао у целом свету, на све векове, амин! (житије св симеона); или када у кошуљи са канапом око врата себе преда- је византијском цару манојлу ii комнину који га тако пониженог води улицама ца- риграда; или опроштајна беседа стефана немање приликом ступања са престола после којег је примио монашки постриг у студеници: а сада отпустите мене, владара свога, с миром, да очи моје виде спасење, које господ уготови пред лицем свију људи, светлост на откривење наро- дима и у славу вама, пастви мојој јер ви- дим како је све људско, што не остаје по- сле смрти, сујета; не остаје богатство, не остаје слава, јер кад смрт дође, она све то уништи због тога се узалуд пашти- мо кратак је пут којим ходимо; живот је наш дим, пара, земља и прах за мало се јавља, и убрзо нестаје стога је ваистину све таштина овај живот је сенка и сан, и ни за шта се пашти сваки земнородни, као што књиге рекоше: када и сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су зајед– но цареви и убоги зато, чеда моја драга, пустите ме брзо да идем видети утехе израиљеве (житије св симеона) таквог, препуног смирења, бог га про- славља, над његовим светим моштима измири браћу и даде да они точе свето миро роду његовом у светлу овога треба разумевати као израз истинског покаја- ња и преображаја монашење краља сте- фана првовенчаног (симон), радослава (јован), драгутина (теоктист), преко 40 задужбина краља милутина – међу њима грачаница, бањска, хиландарски храм – чије мошти почивају у цркви св недеље у софији, покајање, молитву и чудесно исцељење стефана дечанског као нај- лепши украс свеколике лозе и најдивни- јег међу њима, „одбеглог принца“ који је просијао као духовни отац целог рода српског, светог саву узимајући ово у обзир свети симеон, као родоначелник, са светим савом, заи- ста ову лозу чини светородном, као и сви њени владари при том нам открива баш кроз њихове слабости, мане, падове, то да су они истинско достојанство како своје тако и своје државе видели у неисказивој, нествореној и просветљујућој красоти лика христовог зато, њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о ду- бокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству бо- жијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог управо због тога морамо себи понављати, стално се сећати (лат recordare) на ком камену смо утврђе- ни и шта одређује наш идентитет, те какву и колику одговорност имамо једни према другима и пред својим потомцима аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду њихови поступци, као владара, нису само политичке игре или пуко грабљење моћи, већ знање о дубокој одговорности пред богом, датој им кроз призив да руководе својим родом најпре га управљајући ка царству божијем и напајајући га из слатког извора јеванђеља христовог тема броја 34 4/2013 светородна лоза немањића истинска вера православна је била и остала жива магнетна духовна еванђелска снага, коју су неговали светородни немањићи, потом иза њих лазаревићи, балшићи, црн
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
Одреднице:
8
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
...и његова жена фла- вија домицила због свог неверовања у митскеБОГОВЕ 📌 рима, а ћерка клименто-
ве сестре, прогнана због вере у христа
на острво понцу јероним приповеда,
да су у његово време (то јест
...и његова жена фла- вија домицила због свог неверовања у митске
МЕТА инфо: Р:20628 К:166673 Д:92
| Свеска 333 |
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
... не ослања на земни мач, по- литику цезара и на сјај трона, већ само на божију правду и веру оних људи у чијим срцима је засијала божија свет- лост конзулу флавију клименту није помогло сродство са императором и он је постао мученик за „безбожност“ је била окривљена и његова жена фла- вија домицила због свог неверовања у митске богове рима, а ћерка клименто- ве сестре, прогнана због вере у христа на острво понцу јероним приповеда, да су у његово време (то јест крајем 4 и почетком 5 века) поклоници често посећивали на острву понци преби- валиште ове исповеднице породица мученика флавијâ оставила је исто- рији своју фамилијарну усипалницу, која се проширила и постала општим гробљем хришћана године 1865 археолошки проналасци су потврдили да хришћанске катаком- бе домицилине на via adreatinа у риму доиста имају свој зачетак у усипалници флавијâ из 1 века откривен је био и до тада непознати улаз у ове катакомбе, са фрагментима фрескописа у класичном стилу, што указује на 1 век, епоху не- рона, а потом пронађен код овог улаза и надпис: „усипалница флавијâ“ како историја, тако и археологија све- доче о помешаном социјалном саставу хришћана у освит хришћанства тако је било и тако ће остати сунце с неба подједнако обасјава и богате и сиромаш- не, познате и непознате – истина божија једнако озарује људску душу, ма ко био чо- век, ма како се он називао у овом земном животу, пролазном као јутарња роса архиепископ јован (шаховској) извор: апокалипсис мелкого греха археп јован, фотографија из 1950 г 10 5/2013 богословље је попут небеске лестви- це али, није лествица успињања у сећању на бога већ лествица говора о богу док су на прву лествицу позвани сви хришћани без изузетка, на ову дру- гу позвани су неки, по промислу и дару духа светога како апостол павле све- дочи, дух је један, али су његови даро- ви различити зато, нисмо сви пророци, учитељи, исцелитељи, чудотворци, јези- кословци (1 кор 12, 28–30) тако је и са богословљем и оно је дар духа светога који се његовим промислом даје некима, ради изграђивања цркве и служења богу и ближњима дакле, не може свако бого- словствовати већ, једни говоре, а други расуђују (1 кор 14, 29) отуда, свети гри- горије богослов не забрањује непрестано сећање, већ говорење о богу нажалост, како у време светог григо- рија тако и данас, људи често немају меру и свест о различитости дарова духа све- тога скретање пажње на то питање разу- мева се као вређање и потцењивање нечије интелигенције, образовања, црквености неки мисле да су начитаност, аналитичка способност и формално образовање до- вољни да би се могло богословствовати има и оних других, који су још убеђенији у своје „право“ да богословствују такви мисле да чак није потребно никакво об- разовање, никакав посебни благослов и призив, већ да је потребно само бити и осећати се црквен, осећати се „побожним“ и „надахнутим“ такви, како говори свети григорије богослов, изједначавају, не при- мећујући разлику, два различита појма: сећање на бога и говор о богу богословље је говор о богу оно је у блиској и нераски- дивој вези са сећањем на бога, са цркве- ношћу, са молитвом и животом у христу не може бити богослов онај који све ово нема међутим, није одмах и богослов сва- ко онај који све ово има богослов, да би био богослов, мора да буде оцрковљени човек али, оцрковљени човек није и не мора да буде богослов сви чланови црк- ве имају заједнички темељ црквености, те- мељ живота у христу – без којег се не могу назвати хришћанима на том заједничком темељу постављају се и различити, посеб- ни дарови, које дух свети додељује како хоће и коме хоће тако, неки су предивни појци, неки умешни иконописци, неки су велики пастири, исповедници, утеши- тељи, исцелитељи богословље је један од тих посебних дарова који стоји на зајед- ничком темељу живота у христу да би човек хришћанин разумео и прихватио ово, потребна је темељна хришћанска врлина – смирење нажалост, смирења често мањка хришћани покуша- вају, без ове темељне врлине, да граде даљу догматске теме богословље – када, коме и колико?(iii) бога нико није видео никад; јединородни син који је у наручју оца, он га објави (јн 1, 18) александар милојков септембар/октобар 2013 11 грађевину живота у христу немајући пра- вог темеља – смирења – те грађевине пре или касније доживљавају своје потресе па и рушења тако је било и у време светог григорија богослова, у време великих по- треса у цркви и тада су људи мислили да свако може богословство- вати у јеку тријадолошких и христолошких расправа „богословствовало“ се чак и на пијаци о томе сведо- чи свети григорије ниски, савременик и сатрудник светог григорија богосло- ва светитељ, са дозом иро- није сведочи следеће: „неки који су се тек јуче и прекјуче отргли од најтежих физич- ких послова, одједном су постали професори бого- словије а други опет, који су изгледа били слуге, које су толико пута извлачиле батине да су морали да по- бегну од ропског рада, сад пуни неке важности фило- софирају о појму недоку- чивости свугде је много таквих људи: по улицама, пијацама, трговима, на рас- крсницама то су и трговци платном, мењачи новца, продавци намирница ти их питаш за новац, а они философирају о рођеном и нерођеном (богу сину и богу оцу) човек хоће да сазна цену хлеба, а они одговарају – отац је већи од сина желиш да се оба- вестиш да ли је спремљено купатило, а они ти кажу – син је постао из небића“ и управо су такве приче правиле велике смутње у народу треба ли подсећати и на наше време? на ново- печене „стручњаке“ за догматику, литур- гику, који су цркви направили и још увек праве немале проблеме и смутње? и узрок је поново исти – немање темеља жи- вота у христу, смирења и прихватања свог дара и службе у цркви нажалост, иде се лествица божанског усхођења, руска икона из око 1650 г 12 5/2013 логиком „ако можеш ти, што не могу и ја – зашто си ти бољи од мене?“ тада се бого- словље претвара у празнословље, а праз- нослови умишљају да су богослови не само да свако не може бити бого- слов већ и они који јесу богослови треба да имају меру њима свети григорије бо- гослов говори о тој мери – када, коме и колико треба богословствовати но, пре тога, григорије говори о достојанству бо- гослова каже да „није свако способан за дискусију о богу“ богословље није за оне „који гамижу по земљи“ богословље је за оне који су „кроз дотично разматрање истраживали и прошли“, али који су пре тога – и то је по речима светитеља најваж- није – „очистили или чисте душу и тело“ шта ово значи? две су поуке прва каже да је за богословље потребно истраживање дакле, потребно је богословско образо- вање друга поука каже да оно што мора да претходи и прати то образовање јесте живот у христу то значи да богослови нису пуки интелектуалци, а богословље само интелектуална дисциплина бого- словљем се не може бавити неко ко није црквен и неко ко не ради на свом упо- добљавању христу и јеванђељском етосу они који су испунили оба ова услова и имају благослов цркве – они су богосло- ви таквима пак свети григорије одређује поменуту троструку меру прво, када треба богословствова- ти? онда када се „миром одвојимо од спољашње прљавштине и смутње те свој ум не вежемо за зле и варљиве облике као што се лепа слова мешају са ружнима или миомирис мирисних уља са блатом“ шта ово значи? значи да је потребан смирени ум, неоптерећен славом и користољубљем овога света богословље није „бизнис“ нити се боголовствује земаљске плате ради богословље није философско надму- дривање и надметање интелектуалаца, па да је циљ, сам по себи, увијена красноре- чивост оно је упознавање бога и служење, кроз то упознавање, ближњем и цркви богословље, реч о богу, јесте говор који прожима живот цркве, приближавајући тај живот човековој словесности – узро- кујући тако вољно и словесно прихватање бога и цркве од стране оних који слушају уколико богословље не изграђује црк- ву, није богословље нашем времену и те како прети опасност одвајања богословља од црквеног тела, те његово свођење на пуки интелектуализам и на дијалог из- међу малог броја богословских интелек- туалаца нема богословља без ваљаног образовања, али нема богословља ни ако се оно претвори у бесплодни академизам богословље мора да храни словесно тело цркве то је његов основни задатак друго, коме треба говорити о богу? „онима којима је то уживање, а не једна из- међу осталих забава, па се и о богу из заба- ве брбља после коњских трка, позоришта, песама, стомака и онога што је испод сто- мака“ свети григорије овде понавља хри- стово упутство – не дајте светиње псима и не бацајте бисере пред свиње (мт 7, 6) богословље је светиња јер о светоме го- вори зато, тај бисер треба нудити онима који га воле и цене и онима који показују добру вољу да о њему размисле првима да буде на даљу изградњу и пут ка савр- шенству и светости, а другима као призив на покајање треба говорити онима који желе и који су, у смирењу, спремни да чују богословље треба да учвршћује, говорећи онима коју су у цркви и да призива, гово- рећи онима који су ван цркве увек и сваг- да, епицентар богословља јесте и треба да о богу се може и говорити и ћутати и ћутање о неизрецивом богу је неодвојиви део богословља догматске теме септембар/октобар 2013 13 буде црква прави богослов треба, сходно овоме, да одреди меру када ће говорити, а када ће ћутати, водећи рачуна да и сам буде достојан било свог говорења било ћутања јер, о богу се може и говорити и ћутати и ћутање о неизрецивом богу је неодвојиви део богословља богослов треба да одлучи шта ће и када употреби- ти – говор, као оружје овога века или пак ћутање, као тајну будућег века и треће, о чему и колико треба бого- словствовати? „о ономе што смо сами до- сегнули и онолико колико може поднети способност и могућност онога који слу- ша“, каже на крају свети григорије ово је важна поука богословима, али и онима који богословље воле да слушају богослов не сме да наступа верујући да „све зна“ не само у овом већ ни у будућем веку човек се неће зау- ставити у богопознању вечно ће се кретати у њему, што ће му бити све већа наслада, улажење из сла- ве у славу (2 кор 3, 18) тај вечни и слатки ход у богопознању све- ти максим исповедник назива „вечнокрећућим стајањем“ ако је то тако у будућем веку, када ће престати историјски покрет (зато свети максим говори о „стајању“), али неће престати напредак у богопознању и наслади богом (зато свети максим говори о „вечнокрећућем“), онда то тек треба да важи у садашњем веку, који је оптерећен променом и пролазношћу зато, богослов треба да говори до границе до које је и сам дошао опет, то је немогуће ако нема оне темељне врлине – смирења без смирења богослов не може да одреди меру себи, те уместо да прославља бога на корист цркве почиње да прославља себе на штету цркви богословље се тада претвара у гордословље поново се по- казује да је и за говор и слушање о богу потребно смирење одредивши себи меру, богослов тре- ба да ту меру помера у складу са моћи- без смирења богослов не може да одреди меру себи, те уместо да прославља бога на корист цркве почиње да прославља себе на свети григорије богослов , фреска штету цркви 14 5/2013 „и он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као па- стире и учитеље, за усавршавање светих у делу служења, за сазидање тела хри- стова“, читамо у посланици ефесцима (еф 4, 11–12) свештеници су призвани милошћу божијом, а не својом заслу- гом или пак каквом предодређеношћу на најузвишенију службу која постоји на земљи „ми смо анђели цркве“, бла- говести јеванђелист јован (отк 2, 1–8), „ми смо управитељи разноврсне благо- дати божије“, казује нам првоврховни апостол петар (1 пт 4, 10), „ми смо и пастири словесних оваца божијих“, чи- тамо код пророка језекије (јез 34, 3–4) исто тако, „ми смо и они који су чули молитве хиротоније, када смо се сло- жили са чињеницом да залог који нам је поверен сачувамо до последњега сво- га даха, јер ћемо о њему бити питани о другом и страшном доласку великог бога и спаситеља исуса христа“ три одељка светог писма посебно добро обухватају најосновније карактеристике које треба да красе онога који је обучен у благодат свештенства „молим вас, јереји божији, ја сужањ у господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подно- сећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство духа свезом мира“ (еф 4, 1–3) владати се достојно звања свеш- теници су призвани на најузвишенију службу јер седе заједно са христом и ца- рују заједно са њим свештеницима не приличи да срамоте своје достојанство, чинећи дела која су недостојна христа требамо заволети начин живота који жива реч презвитер милан ђорђевић ма оних који га слушају јер, богословље треба да храни, а храна се даје сразмер- но узрасту и стању стомака добра храна једнима може бити кост у грлу и отров другима уместо да их храни и подиже може да их загуши и удави, да их убије зато је потребно одредити меру бого- словља – као лествицу у пењању и уз- растању опет, ту је потребно двоструко смирење – оног који говори и оног који слуша онај који богословствује не треба то да чини са циљем да покаже сву своју величину и ученост богослов треба да служи, а не да се хвали и размеће и ту је опасност да се богословље претвори у гордословље, иако богослов говори само до границе до које је и сам дошао с дру- ге стране, и они који слушају или читају би требало да знају своју меру читање богословске литературе треба да буде под будним оком духовног оца да се не би десило, што је нажалост често, да они који су на почетку подвижничке лестви- це узимају храну за оне који су на сре- дини или на врху тада, уместо духовне користи и они и црква имају само штету јер, нити су способни да разумеју, нити да испуне оно што су прочитали тада не само да имају властиту штету већ ту ште- ту почињу да шире по цркви, осуђујући и клевећући а све је то, поново, јер нема темељне врлине – смирења јер да га је било, свако би смирен умео себи да нађе меру, јер би умео да пита, затражи благо- слов и послуша свог свештеника и духов- ника шта, када и како треба да чини како би напредовао у животу у христу богословље је дар и онима који бого- словствују и онима који слушају – само онда док постоји смирење богословље постаје ватра и злословље уколико изо- стану смирење и разборитост, било код оних који богословствују или код оних који слушају аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији догматске теме септембар/октобар 2013 15 приличи презвитерском звању и на сва- ком месту сведочити распетог и васкрс- лог христа живети онако како приличи грађанима царства христовог са сваком смиреношћу смиреност је основа сваке врлине, и она треба да краси личност свештеника, како у речима и по- ступцима према пријатељу, тако, ако не и још више према ономе ко нам то није са кротошћу онај ко је смирен, као први плод тог смирења пројављује кро- тост онај ко је кротак у њему не постоје покрети незадовољства, он има располо- жење духа које чини да се он не узнеми- рава никаквом овоземаљском страшћу са дуготрпљењем трпљење је преко потребна врлина данашњем свештен- ству, као што је увек и била потребна знајући речи апостола павла: „свачим смо угњетавани, али не потиштени, збуњивани, прогоњени, свагда носећи на телу умирање господа исуса, да се и живот исусов на телу нашему пока- же“ (2 кор 4 8–10) подносимо све не- пријатности које се неминовно појављују на путу спасења, сва искушења ради до- брочинстава и мисионарења христовог јеванђеља спремност на жртву је мера искрене љубави подносећи један другога у љубави ако имамо љубави онда ће нам лако бити подносити другога то значи тужног уте- шити, неразумног уразумити, поправи- ти онога који греши, одбранити онога кога вређају, односно применити речи онога који нас позива да се угледамо на њега као што се он угледао на христа свима сам био све старајући се да чувате јединство духа свезом мира дух свети све нас уједињује у једно тело христово иако је свако од нас јединствена и непоновљива личност, са посебним местом у цркви, морамо браћо саслужитељи чувати то јединство, јер као пастири стада одгова- рамо за удове христовога тела „епископ (односно презвитер) треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да по- учава, не пијаница, не убица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљу- бив, који својим домом добро управља не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу а треба да има и добро сведочанство од оних који су на- пољу, да не би упао у срамоту и замку ђа- вољу“ (1 тим 3, 2–6) основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу свештеници су призвани милошћу божијом, а не својом заслугом или пак каквом предодређеношћу на најузвишенију службу која постоји на земљи 16 5/2013 по тумачењу блаженог теодорита, као и имајући у виду чињеницу да одмах након наведеног одељка светог писма, апостол даје упутстава за ђаконску службу, ми знамо да под називом епи- скоп, апостол мисли на презвитере без мане свештеник треба да уложи сав свој труд како би водио беспрекоран живот, да не би давао повода за било какав прекор сва паства треба да се угледа на свог пастира, и да по његовом уређују свој сопствени живот свеште- ник треба бити једне жене муж, жене која ће од малена бити припремана за такав подвиг у животу супруга свеш- теника треба у свим добрим делима да буде његова помоћница, да они заједно своју децу васпитавају како доликује свештеничкој породици углед свеште- ничке породице је од велике важности, јер данашњи човек ипак највише учи ако му се покаже личним примером, а опет захваљујући том угледу свака бесе- да, свака реч свештенослужитеља ће до- бити на тежини ма где да је изговорена да буде кадар поучавати овако нас на личном примеру поучава апостол павле „јер ако проповедам јеванђеље, нема ми похвале, јер и обавеза нала- же и тешко мени ако не проповедам јеванђеље јер ако ово учиним од своје воље плату имам“(1 кор 9, 16–17) од свештеника се очекује да непрестано по- учава народ не мисли се ту на неку крас- норечивост, која је ипак дар божији, већ се мисли на ватрену ревност и спрем- ност да на сваком месту бити проповед- ник христов, а опет бити кадар свакоме приближити тајне јеванђеља на начин који је њему пријемчив да би могао друге поучавати свештеник мора најпре бити сам поучен, то постиже ако непре- стано себе усавршава читањем светог писма, као и другу разноврсну литера- туру, јер у парохији имамо људе разне струке и разног степена образовања свестраност је врло пожељна врлина која треба да краси свештенослужитеља не пијаница, не убица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљубив наведене особине су довољно јасне и не захтевају посебну пажњу и појашњења не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу а треба да има и до- бро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и замку ђавољу овај стих се пре свега односи на оне који су призвани на епископску службу јер се од њих очекује да изаберу и поставе пастире над стадом божијим, али посма- трајући историјски чин рукоположења некада је сама црква (односно заједница верних имала далеко већи утицај на ода- бир личности која ће бити постављена за свештенослужитеља), данас имамо да кроз одговарање „достојан“ пројављује се слагање заједнице верних „презвитере који су међу вама молим, ја који сам сапрезвитер и сведок хри- стових страдања, и заједничар у слави која ће се јавити: пасите стадо божије, које вам је поверено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по богу, не због нечасног добитка, него од срца, нити као да господарите наследством божјим, него будите углед стаду, и кад се јави архипастир примићете венац славе који не вене“ (1 пт 5, 1–4) од свештеника се очекује да непрестано поучава народ не мисли се ту на неку красноречивост, која је ипак дар божији, већ се мисли на ватрену ревност и спремност да на сваком месту бити проповедник жива реч септембар/октобар 2013 17 одломак из посланице апостола пе- тра даје нам јасне смернице за наше богоугодно служење дужни смо своју службу вршити пре свега из љубави, ако је вршимо из љубави бићемо и пример целом нашем стаду, ако вршимо из љуба- ви ништа нам неће тешко пасти, нећемо се према пастви односити као господари, већ као они који су спремни свима бити све у име христово ако истрајемо и успемо сачувати стадо које на је повере- но примићемо венац славе који не вене, тај венац славе јесте циљ нашега живота – заједница са васкрслим христом из наведених сведочанстава божијих, можемо извести закључак колико је ви- соко, свето и мукотрпно служење свеш- теника божијег светој цркви и у којој мери он, уколико је срдачно и са пажњом пастир себи и своме стаду, самоодречни добар војник исуса христа (2 тим 2, 3), добровољни мученик који ратује добар рат, бори се добрим подвигом вере за живот вечни (1 тим 1, 18) након свега изнесеног из богате ри- знице наше свете цркве, лако се може родити питање у свакоме од нас, а за ово ко је способан (2 кор 2, 16) где наћи так- ве трудбенике који се немају чега стиде- ти и који право управљају речју истине (2 тим 2, 15) одговор нам је дат још на рукополо- жењу: божанска благодат која лечи не- моћи и допуњује недостатке оствариће своју силу и у немоћи (2 кор 12 9), али само уколико се делатељ на њиви господњој управља христовим сми- реноумљем, коме бог даје благодат (1 пт 5, 5) аутор је свештеник y епархији вр
... не ослања на земни мач, по- литику цезара и на сјај трона, већ само на божију правду и веру оних људи у чијим срцима је засијала божија свет- лост конзулу флавију клименту није помогло сродство са императором и он је постао мученик за „безбожност“ је била окривљена и његова жена фла- вија домицила због свог неверовања у митске богове рима, а ћерка клименто- ве сестре, прогнана због вере у христа на острво понцу јероним приповеда, да су у његово време (то јест крајем 4 и почетком 5 века) поклоници често посећивали на острву понци преби- валиште ове исповеднице породица мученика флавијâ оставила је исто- рији своју фамилијарну усипалницу, која се проширила и постала општим гробљем хришћана године 1865 археолошки проналасци су потврдили да хришћанске катаком- бе домицилине на via adreatinа у риму доиста имају свој зачетак у усипалници флавијâ из 1 века откривен је био и до тада непознати улаз у ове катакомбе, са фрагментима фрескописа у класичном стилу, што указује на 1 век, епоху не- рона, а потом пронађен код овог улаза и надпис: „усипалница флавијâ“ како историја, тако и археологија све- доче о помешаном социјалном саставу хришћана у освит хришћанства тако је било и тако ће остати сунце с неба подједнако обасјава и богате и сиромаш- не, познате и непознате – истина божија једнако озарује људску душу, ма ко био чо- век, ма како се он називао у овом земном животу, пролазном као јутарња роса архиепископ јован (шаховској) извор: апокалипсис мелкого греха археп јован, фотографија из 1950 г 10 5/2013 богословље је попут небеске лестви- це али, није лествица успињања у сећању на бога већ лествица говора о богу док су на прву лествицу позвани сви хришћани без изузетка, на ову дру- гу позвани су неки, по промислу и дару духа светога како апостол павле све- дочи, дух је један, али су његови даро- ви различити зато, нисмо сви пророци, учитељи, исцелитељи, чудотворци, јези- кословци (1 кор 12, 28–30) тако је и са богословљем и оно је дар духа светога који се његовим промислом даје некима, ради изграђивања цркве и служења богу и ближњима дакле, не може свако бого- словствовати већ, једни говоре, а други расуђују (1 кор 14, 29) отуда, свети гри- горије богослов не забрањује непрестано сећање, већ говорење о богу нажалост, како у време светог григо- рија тако и данас, људи често немају меру и свест о различитости дарова духа све- тога скретање пажње на то питање разу- мева се као вређање и потцењивање нечије интелигенције, образовања, црквености неки мисле да су начитаност, аналитичка способност и формално образовање до- вољни да би се могло богословствовати има и оних других, који су још убеђенији у своје „право“ да богословствују такви мисле да чак није потребно никакво об- разовање, никакав посебни благослов и призив, већ да је потребно само бити и осећати се црквен, осећати се „побожним“ и „надахнутим“ такви, како говори свети григорије богослов, изједначавају, не при- мећујући разлику, два различита појма: сећање на бога и говор о богу богословље је говор о богу оно је у блиској и нераски- дивој вези са сећањем на бога, са цркве- ношћу, са молитвом и животом у христу не може бити богослов онај који све ово нема међутим, није одмах и богослов сва- ко онај који све ово има богослов, да би био богослов, мора да буде оцрковљени човек али, оцрковљени човек није и не мора да буде богослов сви чланови црк- ве имају заједнички темељ црквености, те- мељ живота у христу – без којег се не могу назвати хришћанима на том заједничком темељу постављају се и различити, посеб- ни дарови, које дух свети додељује како хоће и коме хоће тако, неки су предивни појци, неки умешни иконописци, неки су велики пастири, исповедници, утеши- тељи, исцелитељи богословље је један од тих посебних дарова који стоји на зајед- ничком темељу живота у христу да би човек хришћанин разумео и прихватио ово, потребна је темељна хришћанска врлина – смирење нажалост, смирења често мањка хришћани покуша- вају, без ове темељне врлине, да граде даљу догматске теме богословље – када, коме и колико?(iii) бога нико није видео никад; јединородни син који је у наручју оца, он га објави (јн 1, 18) александар милојков септембар/октобар 2013 11 грађевину живота у христу немајући пра- вог темеља – смирења – те грађевине пре или касније доживљавају своје потресе па и рушења тако је било и у време светог григорија богослова, у време великих по- треса у цркви и тада су људи мислили да свако може богословство- вати у јеку тријадолошких и христолошких расправа „богословствовало“ се чак и на пијаци о томе сведо- чи свети григорије ниски, савременик и сатрудник светог григорија богосло- ва светитељ, са дозом иро- није сведочи следеће: „неки који су се тек јуче и прекјуче отргли од најтежих физич- ких послова, одједном су постали професори бого- словије а други опет, који су изгледа били слуге, које су толико пута извлачиле батине да су морали да по- бегну од ропског рада, сад пуни неке важности фило- софирају о појму недоку- чивости свугде је много таквих људи: по улицама, пијацама, трговима, на рас- крсницама то су и трговци платном, мењачи новца, продавци намирница ти их питаш за новац, а они философирају о рођеном и нерођеном (богу сину и богу оцу) човек хоће да сазна цену хлеба, а они одговарају – отац је већи од сина желиш да се оба- вестиш да ли је спремљено купатило, а они ти кажу – син је постао из небића“ и управо су такве приче правиле велике смутње у народу треба ли подсећати и на наше време? на ново- печене „стручњаке“ за догматику, литур- гику, који су цркви направили и још увек праве немале проблеме и смутње? и узрок је поново исти – немање темеља жи- вота у христу, смирења и прихватања свог дара и службе у цркви нажалост, иде се лествица божанског усхођења, руска икона из око 1650 г 12 5/2013 логиком „ако можеш ти, што не могу и ја – зашто си ти бољи од мене?“ тада се бого- словље претвара у празнословље, а праз- нослови умишљају да су богослови не само да свако не може бити бого- слов већ и они који јесу богослови треба да имају меру њима свети григорије бо- гослов говори о тој мери – када, коме и колико треба богословствовати но, пре тога, григорије говори о достојанству бо- гослова каже да „није свако способан за дискусију о богу“ богословље није за оне „који гамижу по земљи“ богословље је за оне који су „кроз дотично разматрање истраживали и прошли“, али који су пре тога – и то је по речима светитеља најваж- није – „очистили или чисте душу и тело“ шта ово значи? две су поуке прва каже да је за богословље потребно истраживање дакле, потребно је богословско образо- вање друга поука каже да оно што мора да претходи и прати то образовање јесте живот у христу то значи да богослови нису пуки интелектуалци, а богословље само интелектуална дисциплина бого- словљем се не може бавити неко ко није црквен и неко ко не ради на свом упо- добљавању христу и јеванђељском етосу они који су испунили оба ова услова и имају благослов цркве – они су богосло- ви таквима пак свети григорије одређује поменуту троструку меру прво, када треба богословствова- ти? онда када се „миром одвојимо од спољашње прљавштине и смутње те свој ум не вежемо за зле и варљиве облике као што се лепа слова мешају са ружнима или миомирис мирисних уља са блатом“ шта ово значи? значи да је потребан смирени ум, неоптерећен славом и користољубљем овога света богословље није „бизнис“ нити се боголовствује земаљске плате ради богословље није философско надму- дривање и надметање интелектуалаца, па да је циљ, сам по себи, увијена красноре- чивост оно је упознавање бога и служење, кроз то упознавање, ближњем и цркви богословље, реч о богу, јесте говор који прожима живот цркве, приближавајући тај живот човековој словесности – узро- кујући тако вољно и словесно прихватање бога и цркве од стране оних који слушају уколико богословље не изграђује црк- ву, није богословље нашем времену и те како прети опасност одвајања богословља од црквеног тела, те његово свођење на пуки интелектуализам и на дијалог из- међу малог броја богословских интелек- туалаца нема богословља без ваљаног образовања, али нема богословља ни ако се оно претвори у бесплодни академизам богословље мора да храни словесно тело цркве то је његов основни задатак друго, коме треба говорити о богу? „онима којима је то уживање, а не једна из- међу осталих забава, па се и о богу из заба- ве брбља после коњских трка, позоришта, песама, стомака и онога што је испод сто- мака“ свети григорије овде понавља хри- стово упутство – не дајте светиње псима и не бацајте бисере пред свиње (мт 7, 6) богословље је светиња јер о светоме го- вори зато, тај бисер треба нудити онима који га воле и цене и онима који показују добру вољу да о њему размисле првима да буде на даљу изградњу и пут ка савр- шенству и светости, а другима као призив на покајање треба говорити онима који желе и који су, у смирењу, спремни да чују богословље треба да учвршћује, говорећи онима коју су у цркви и да призива, гово- рећи онима који су ван цркве увек и сваг- да, епицентар богословља јесте и треба да о богу се може и говорити и ћутати и ћутање о неизрецивом богу је неодвојиви део богословља догматске теме септембар/октобар 2013 13 буде црква прави богослов треба, сходно овоме, да одреди меру када ће говорити, а када ће ћутати, водећи рачуна да и сам буде достојан било свог говорења било ћутања јер, о богу се може и говорити и ћутати и ћутање о неизрецивом богу је неодвојиви део богословља богослов треба да одлучи шта ће и када употреби- ти – говор, као оружје овога века или пак ћутање, као тајну будућег века и треће, о чему и колико треба бого- словствовати? „о ономе што смо сами до- сегнули и онолико колико може поднети способност и могућност онога који слу- ша“, каже на крају свети григорије ово је важна поука богословима, али и онима који богословље воле да слушају богослов не сме да наступа верујући да „све зна“ не само у овом већ ни у будућем веку човек се неће зау- ставити у богопознању вечно ће се кретати у њему, што ће му бити све већа наслада, улажење из сла- ве у славу (2 кор 3, 18) тај вечни и слатки ход у богопознању све- ти максим исповедник назива „вечнокрећућим стајањем“ ако је то тако у будућем веку, када ће престати историјски покрет (зато свети максим говори о „стајању“), али неће престати напредак у богопознању и наслади богом (зато свети максим говори о „вечнокрећућем“), онда то тек треба да важи у садашњем веку, који је оптерећен променом и пролазношћу зато, богослов треба да говори до границе до које је и сам дошао опет, то је немогуће ако нема оне темељне врлине – смирења без смирења богослов не може да одреди меру себи, те уместо да прославља бога на корист цркве почиње да прославља себе на штету цркви богословље се тада претвара у гордословље поново се по- казује да је и за говор и слушање о богу потребно смирење одредивши себи меру, богослов тре- ба да ту меру помера у складу са моћи- без смирења богослов не може да одреди меру себи, те уместо да прославља бога на корист цркве почиње да прославља себе на свети григорије богослов , фреска штету цркви 14 5/2013 „и он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као па- стире и учитеље, за усавршавање светих у делу служења, за сазидање тела хри- стова“, читамо у посланици ефесцима (еф 4, 11–12) свештеници су призвани милошћу божијом, а не својом заслу- гом или пак каквом предодређеношћу на најузвишенију службу која постоји на земљи „ми смо анђели цркве“, бла- говести јеванђелист јован (отк 2, 1–8), „ми смо управитељи разноврсне благо- дати божије“, казује нам првоврховни апостол петар (1 пт 4, 10), „ми смо и пастири словесних оваца божијих“, чи- тамо код пророка језекије (јез 34, 3–4) исто тако, „ми смо и они који су чули молитве хиротоније, када смо се сло- жили са чињеницом да залог који нам је поверен сачувамо до последњега сво- га даха, јер ћемо о њему бити питани о другом и страшном доласку великог бога и спаситеља исуса христа“ три одељка светог писма посебно добро обухватају најосновније карактеристике које треба да красе онога који је обучен у благодат свештенства „молим вас, јереји божији, ја сужањ у господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подно- сећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство духа свезом мира“ (еф 4, 1–3) владати се достојно звања свеш- теници су призвани на најузвишенију службу јер седе заједно са христом и ца- рују заједно са њим свештеницима не приличи да срамоте своје достојанство, чинећи дела која су недостојна христа требамо заволети начин живота који жива реч презвитер милан ђорђевић ма оних који га слушају јер, богословље треба да храни, а храна се даје сразмер- но узрасту и стању стомака добра храна једнима може бити кост у грлу и отров другима уместо да их храни и подиже може да их загуши и удави, да их убије зато је потребно одредити меру бого- словља – као лествицу у пењању и уз- растању опет, ту је потребно двоструко смирење – оног који говори и оног који слуша онај који богословствује не треба то да чини са циљем да покаже сву своју величину и ученост богослов треба да служи, а не да се хвали и размеће и ту је опасност да се богословље претвори у гордословље, иако богослов говори само до границе до које је и сам дошао с дру- ге стране, и они који слушају или читају би требало да знају своју меру читање богословске литературе треба да буде под будним оком духовног оца да се не би десило, што је нажалост често, да они који су на почетку подвижничке лестви- це узимају храну за оне који су на сре- дини или на врху тада, уместо духовне користи и они и црква имају само штету јер, нити су способни да разумеју, нити да испуне оно што су прочитали тада не само да имају властиту штету већ ту ште- ту почињу да шире по цркви, осуђујући и клевећући а све је то, поново, јер нема темељне врлине – смирења јер да га је било, свако би смирен умео себи да нађе меру, јер би умео да пита, затражи благо- слов и послуша свог свештеника и духов- ника шта, када и како треба да чини како би напредовао у животу у христу богословље је дар и онима који бого- словствују и онима који слушају – само онда док постоји смирење богословље постаје ватра и злословље уколико изо- стану смирење и разборитост, било код оних који богословствују или код оних који слушају аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији догматске теме септембар/октобар 2013 15 приличи презвитерском звању и на сва- ком месту сведочити распетог и васкрс- лог христа живети онако како приличи грађанима царства христовог са сваком смиреношћу смиреност је основа сваке врлине, и она треба да краси личност свештеника, како у речима и по- ступцима према пријатељу, тако, ако не и још више према ономе ко нам то није са кротошћу онај ко је смирен, као први плод тог смирења пројављује кро- тост онај ко је кротак у њему не постоје покрети незадовољства, он има располо- жење духа које чини да се он не узнеми- рава никаквом овоземаљском страшћу са дуготрпљењем трпљење је преко потребна врлина данашњем свештен- ству, као што је увек и била потребна знајући речи апостола павла: „свачим смо угњетавани, али не потиштени, збуњивани, прогоњени, свагда носећи на телу умирање господа исуса, да се и живот исусов на телу нашему пока- же“ (2 кор 4 8–10) подносимо све не- пријатности које се неминовно појављују на путу спасења, сва искушења ради до- брочинстава и мисионарења христовог јеванђеља спремност на жртву је мера искрене љубави подносећи један другога у љубави ако имамо љубави онда ће нам лако бити подносити другога то значи тужног уте- шити, неразумног уразумити, поправи- ти онога који греши, одбранити онога кога вређају, односно применити речи онога који нас позива да се угледамо на њега као што се он угледао на христа свима сам био све старајући се да чувате јединство духа свезом мира дух свети све нас уједињује у једно тело христово иако је свако од нас јединствена и непоновљива личност, са посебним местом у цркви, морамо браћо саслужитељи чувати то јединство, јер као пастири стада одгова- рамо за удове христовога тела „епископ (односно презвитер) треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да по- учава, не пијаница, не убица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљу- бив, који својим домом добро управља не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу а треба да има и добро сведочанство од оних који су на- пољу, да не би упао у срамоту и замку ђа- вољу“ (1 тим 3, 2–6) основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу свештеници су призвани милошћу божијом, а не својом заслугом или пак каквом предодређеношћу на најузвишенију службу која постоји на земљи 16 5/2013 по тумачењу блаженог теодорита, као и имајући у виду чињеницу да одмах након наведеног одељка светог писма, апостол даје упутстава за ђаконску службу, ми знамо да под називом епи- скоп, апостол мисли на презвитере без мане свештеник треба да уложи сав свој труд како би водио беспрекоран живот, да не би давао повода за било какав прекор сва паства треба да се угледа на свог пастира, и да по његовом уређују свој сопствени живот свеште- ник треба бити једне жене муж, жене која ће од малена бити припремана за такав подвиг у животу супруга свеш- теника треба у свим добрим делима да буде његова помоћница, да они заједно своју децу васпитавају како доликује свештеничкој породици углед свеште- ничке породице је од велике важности, јер данашњи човек ипак највише учи ако му се покаже личним примером, а опет захваљујући том угледу свака бесе- да, свака реч свештенослужитеља ће до- бити на тежини ма где да је изговорена да буде кадар поучавати овако нас на личном примеру поучава апостол павле „јер ако проповедам јеванђеље, нема ми похвале, јер и обавеза нала- же и тешко мени ако не проповедам јеванђеље јер ако ово учиним од своје воље плату имам“(1 кор 9, 16–17) од свештеника се очекује да непрестано по- учава народ не мисли се ту на неку крас- норечивост, која је ипак дар божији, већ се мисли на ватрену ревност и спрем- ност да на сваком месту бити проповед- ник христов, а опет бити кадар свакоме приближити тајне јеванђеља на начин који је њему пријемчив да би могао друге поучавати свештеник мора најпре бити сам поучен, то постиже ако непре- стано себе усавршава читањем светог писма, као и другу разноврсну литера- туру, јер у парохији имамо људе разне струке и разног степена образовања свестраност је врло пожељна врлина која треба да краси свештенослужитеља не пијаница, не убица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљубив наведене особине су довољно јасне и не захтевају посебну пажњу и појашњења не новокрштен, да се не би погордио и упао у осуду ђавољу а треба да има и до- бро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и замку ђавољу овај стих се пре свега односи на оне који су призвани на епископску службу јер се од њих очекује да изаберу и поставе пастире над стадом божијим, али посма- трајући историјски чин рукоположења некада је сама црква (односно заједница верних имала далеко већи утицај на ода- бир личности која ће бити постављена за свештенослужитеља), данас имамо да кроз одговарање „достојан“ пројављује се слагање заједнице верних „презвитере који су међу вама молим, ја који сам сапрезвитер и сведок хри- стових страдања, и заједничар у слави која ће се јавити: пасите стадо божије, које вам је поверено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по богу, не због нечасног добитка, него од срца, нити као да господарите наследством божјим, него будите углед стаду, и кад се јави архипастир примићете венац славе који не вене“ (1 пт 5, 1–4) од свештеника се очекује да непрестано поучава народ не мисли се ту на неку красноречивост, која је ипак дар божији, већ се мисли на ватрену ревност и спремност да на сваком месту бити проповедник жива реч септембар/октобар 2013 17 одломак из посланице апостола пе- тра даје нам јасне смернице за наше богоугодно служење дужни смо своју службу вршити пре свега из љубави, ако је вршимо из љубави бићемо и пример целом нашем стаду, ако вршимо из љуба- ви ништа нам неће тешко пасти, нећемо се према пастви односити као господари, већ као они који су спремни свима бити све у име христово ако истрајемо и успемо сачувати стадо које на је повере- но примићемо венац славе који не вене, тај венац славе јесте циљ нашега живота – заједница са васкрслим христом из наведених сведочанстава божијих, можемо извести закључак колико је ви- соко, свето и мукотрпно служење свеш- теника божијег светој цркви и у којој мери он, уколико је срдачно и са пажњом пастир себи и своме стаду, самоодречни добар војник исуса христа (2 тим 2, 3), добровољни мученик који ратује добар рат, бори се добрим подвигом вере за живот вечни (1 тим 1, 18) након свега изнесеног из богате ри- знице наше свете цркве, лако се може родити питање у свакоме од нас, а за ово ко је способан (2 кор 2, 16) где наћи так- ве трудбенике који се немају чега стиде- ти и који право управљају речју истине (2 тим 2, 15) одговор нам је дат још на рукополо- жењу: божанска благодат која лечи не- моћи и допуњује недостатке оствариће своју силу и у немоћи (2 кор 12 9), али само уколико се делатељ на њиви господњој управља христовим сми- реноумљем, коме бог даје благодат (1 пт 5, 5) аутор је свештеник y епархији вр
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
... МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара септембар/октобар 2013 1 Фотографија на насловној страни корице: Цар Константин Велики (Музеј Капитолини, Рим) Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије Фото: ђакон Владислав Голић Фотографија на трећој страни корице: Црква Премудрости Божије у Цариграду Фото: shutterstockcom Фотографија на полеђини корице: Овим побеђуј! (Ђурђевдански крст у Крагујевцу) Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 333, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2013 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара Реч уредника Милански едикт: седамнаест векова касније 2 Светачник Светост на путевима љубави и странпутицама гордости 4 Историја хришћанства Надкласна истина 6 Догматске теме Богословље – када, коме и колико? (III) 10 Жива реч Основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу 14 Тема броја Тринаести апостол 19 Празно место 23 Цар Константин и Света Земља 27 Слобода за стваралаштво: Милански едикт 28 У сусрет јубилеју Миланског едикта Разговор са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве 31 1700 година Миланског едикта 36 Српски владари и култ Св Константина Великог 38 Милански едикт – смисао јубилеја 40 Милански едикт као вечна поука 43 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Пакистану 46 Повратак у Очев дом Како је хиндуиста са Фиџија постао православни свештеник 53 Многодетне хришћанске породице Самохрана мајка Николина и њена деца 55 Књижевност Хамлет 61 2 5/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази
... МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара септембар/октобар 2013 1 Фотографија на насловној страни корице: Цар Константин Велики (Музеј Капитолини, Рим) Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије Фото: ђакон Владислав Голић Фотографија на трећој страни корице: Црква Премудрости Божије у Цариграду Фото: shutterstockcom Фотографија на полеђини корице: Овим побеђуј! (Ђурђевдански крст у Крагујевцу) Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 333, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2013 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара Реч уредника Милански едикт: седамнаест векова касније 2 Светачник Светост на путевима љубави и странпутицама гордости 4 Историја хришћанства Надкласна истина 6 Догматске теме Богословље – када, коме и колико? (III) 10 Жива реч Основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу 14 Тема броја Тринаести апостол 19 Празно место 23 Цар Константин и Света Земља 27 Слобода за стваралаштво: Милански едикт 28 У сусрет јубилеју Миланског едикта Разговор са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве 31 1700 година Миланског едикта 36 Српски владари и култ Св Константина Великог 38 Милански едикт – смисао јубилеја 40 Милански едикт као вечна поука 43 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Пакистану 46 Повратак у Очев дом Како је хиндуиста са Фиџија постао православни свештеник 53 Многодетне хришћанске породице Самохрана мајка Николина и њена деца 55 Књижевност Хамлет 61 2 5/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази
Одреднице:
9
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...26, 38–39 сократ, учитељ великог платона, оптужен је да хули наБОГОВЕ 📌 и да
квари омладину осуђен је на смрт
окружен својим пријатељима, који су
га будно слушали у тамници, мирно је
чекао смрт
...26, 38–39 сократ, учитељ великог платона, оптужен је да хули на
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... (откр 21, 1) аутор је парох у белановици, епархија жичка „сви они који на прави начин негују философију ни за чим другим не теже него да умру и буду мртви“ платон, федон „жалосна је душа моја до смрти оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова“ јеванђеље по матеју 26, 38–39 сократ, учитељ великог платона, оптужен је да хули на богове и да квари омладину осуђен је на смрт окружен својим пријатељима, који су га будно слушали у тамници, мирно је чекао смрт на његовом лицу била је ра- дост тешио је своје пријатеље доказима о бесмртности душе страх од смрти од- гоњен је дијалектичком нужношћу ум је смирио сократа исус, учитељ рибара које је изабрао за своје апостоле, оптужен је да се гради јед- нак богу, да се издаје за месију (христа) и да је због тога богохулитељ (мк 14, 61–64) који заводи изабрани божији народ, израиљ осуђен је на смрт његови прија- тељи, ученици његови које је изабрао за је- ванђелске апостоле, оставили су га самог у тами гетсиманског врта спавали су док је био искушаван од туге и страха пред до- лазећом смрћу на његовом лицу биле су зној и сузе тешио се молитвом оцу страх од смрти одгоњен је вером у оца и при- хватањем воље његове љубав према оцу је исусу давала наду зашто се човек сократ не боји смрти? зашто се човек исус боји смрти? зашто је првоме душа весела, а другоме тужна? због тога што се човек, истина, живот и смрт разликују у очима једног и дру- гог није сократ лагао његово умовање ишло је ка истини, у добром правцу, али није коначно стигло до ње он је стигао до александар милојков стари завет новембар/децембар 2013 9 догматске теме спознаје до које може стићи облагодаће- ни, божанском иконичношћу почашћени људски ум ипак, сократ није стигао до краја, до циља дивном и смиреном му- драцу сократу недостајао је отац недо- стајао је други коначни и истинити одго- вор о животу и смрти христос, богочовек, доноси управо ту целовиту философију живота ипак, она није тако чврсто и безбедно ушушкана у дијалектичку нужност није ушушкана у умом гарантовану удобност која је сокра- ту измамила осмех на лицу христова на- ука наставља иза те удобности зато је она потрес од којег навиру зној и сузе вера у другог вера у оца то је потрес који је не- опходан да би се истина заокружила, да би живот надвладао смрт где се сократ зауставио? пред каквим одговором на питање о животу и смрти? и исус и сократ поистовећивали су исти- ну са живим и постојећим али, откуда онда да се сократ радује смрти? зашто философ сократ хита ка смрти? отуда што је и живот и смрт гледао на један и једини начин шта је живот, по сократу? живо и истинито је оно што је просто, једноставно, без делова оно је нужно живо и постојеће јер је у њему не- могућа промена, немогуће је распадање и раздвајање таква је управо душа цела и једноставна, несастављена зато је бесмрт- на оно што је састављено, оно је и смртно смрт је распадање и раздвајање сложеног такав је човек, као психосоматско биће он је састављен из двоје: душе (психи) и тела (сома) а и само тело је састављено из мноштва елемената отуда, по сокра- ту, човек, као психосоматско биће и није истинито биће зато и треба да тежи да умре, јер се тиме ослобађа сложености опстаје душа као једина проста, несло- жена и зато бесмртна зато је душа исти- нито биће истина је простота, оно што је једно и недељиво смрт је раздвајање раздвајања има само тамо где има и сло- жености тамо где је сложеност, тамо је и променљивост тамо где је променљивост не може бити истине јер, истина је увек иста истина јесте душа се не може распа- сти и раздвојити јер је проста, није из де- лова зато је истинита и зато је жива душа је оно што јесте у сократу зато се сократ радује смрт је, заправо, бег из лажи у истину бег из привида и променљиве сложености у истиниту једноставност то је бег у живот христос говори да су истина и живот у јединствености, а не у једноставности он се оцу моли да „сви једно буду“, по узору на његово и очево јединство (јн 17, 21) христос говори о животу који је сложен сократова радост и христова туга смрт сократова, уље на платну (жак-луј давид, 1787) 10 6/2013 од многих, али ипак истинит јер је једин- ствен онтологија о којој говори христос не искључује ону сократову већ указује на њену краткоћу и недовољност отуда су и свети оци говорили, наизглед кон- традикторно, о бесмртној души, али и о њеној вечној смрти хришћански оци поновили су оно што је говорио и му- дри сократ јер, и њихов учитељ је гово- рио о души која је „претежнија од јела“ (лк 12, 23) храбрио их је учитељ да се не боје „оних који убијају тело а души не могу наудити“ (мт 10, 28) заиста, слично је и сократ храбрио пријатеље своје али, сократ није сазнао да се и душа може по- губити, заједно са телом није, јер није стигао до коначне истине и живота зато није ни знао за ту страшну смрт душе како то умире душа? умире овим: „ника- да вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње“ (мт 7, 23) смрт јесте распадање и одвајање душа не умире, јер се не може распасти будући да је једноставна, без делова у себи самој не може се раздвојити ову сократову му- дрост поновили су и свети оци али, душа се може раздвојити од бога и та раздвоје- ност представља њену смрт отуда су оци говорили да је душа бесмртна али да ипак може да умре зато што бити жив не значи, како је сократ мислио, бити једноставан, а не бити сложен односно, та бесмртност о којој је говорио сократ, за свете оце, поучене христом, није довољна да би се говорило о животу бити жив, за оне који су поучени христовој онтологији, значи бити у јединству са другима тако, бити жив значи јединство душе и тела али, ни то још увек није довољно бити жив зна- чи увести то психосоматско биће човека у однос са богом и ближњима тек у том уз- ношењу себе у однос са богом и ближњи- ма настаје идентитет, личност то је жи- вот конкретног, непоновљивог човека, са својим именом и идентитетом бити жив, у правом и пуном смислу те речи, значи имати свој идентитет тај и такав живот не може обезбедити бесмртна душа, сама по себи јер, иако остаје бесмртна јер је нераспадљива, она није способна да са- чува сократа од смрти душа сократова вапи да воли и буде вољена, заједно са својим телом без те љубави бога и чове- ка, сократова душа остаје бесмртна али вечно умирућа а сократ, без те љубави, остаје заувек мртав хришћански оци, поучени јеванђељем, говорили су дакле о смрти и животу мис- лећи на двоје са једне стране, бесмртност следује ономе што је просто, а тиме и не- распадљиво у том смислу, душа је бес- мртна – што значи да је, будући проста, нераспадљива као таква, остаће заувек жива ту су се оци сложили са сократом, с тим што, за свете оце, душа неће заувек бити без свог тела и телу, након васкр- сења, следује бесмртност бесмртан тре- ба да буде човек, а не само његова душа ипак, оци цркве су отишли даље, тамо где сократ није живот у потпуном и ко- начном смислу значио је живог човека са конкретним именом и идентитетом зна- чио је постојање конкретне личности тог пак живота нема без другог, великог и ма- лог другог – бога и ближњих јер, тај иден- титет који значи живу личност не извире из бесмртне душе већ из љубавног једин- ства са другим – богом и ближњима зато, коначна формула хришћанске онтологије гласи: волим и вољен сам, дакле постојим сходно овоме, смрт човека, у оном првом значењу, за свете оце било је, као и за молитва у гетсиманији, минијатура из јеванђелистара који се чува у манастиру дионисијату догматске теме новембар/децембар 2013 11 сократа, раздвајање душе од тела у дру- гом значењу, смрт је раздвајање душе од бога то је оно христово на судњем дану: „никада вас нисам знао; идите од мене“ отуда бива јасно зашто су свети оци го- ворили да душа може да умре иако су, у исто време, тврдили да је она бесмртна бесмртност, ону о којој је учио сократ, лако је појаснити и лако је разумети зато ваљда та бесмртност и има много приста- лица зато, јер има снагу да убеди дија- лектиком има снагу да ушушка човека у самога себе, у ослонац на властити ум и ра- зум човек је најспокојнији када му влас- тити разум, снагом својих когнитивних сила, даје одобрење бесмртни силогизам утеха коју је философија пружила човеку: 1 премиса: распада се и умире само оно што је сложено; 2 премиса: душа је проста; закључак: душа не умире! душа је бесмртна! ко може одолети овако сигурној ра- дости? може ли се ико чудити зашто је сократ био храбар до самог краја? не, сократ није волео смрт напротив, сократ је волео живот живот, односно једноставност, без сложености и проме- на смрт је за сократа била капија пред којом се одбацивала свака сложеност и свака промена и кроз коју се улази- ло у истинити, бесмртни свет то и јесте био задатак философије силна и моћна лекција снагом њене дијалектике пада- ла је свака сумња и неизвесност зато су и сократови пријатељи будни разум и дијалектика трезне и буде, имајући моћ да убеде човека и тиме га умире зато је и сократ радостан бесмртност о којој говори христос није лако појаснити она је несместива у дијалектичке форме она нема снагу убеђивања које води човека у спокојство напротив, она често захтева да разум и дијалектика одступе захтева не остајање у себи већ излазак из себе, екстазу ка друго- ме та бесмртност је загледање и поуздање у другог зато христос дрхти и плаче у гетсиманском врту он исказује бесмртни парасилогизам: 1 премиса: оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова (мт 26, 39); 2 премиса: или, или, лима савах- тани? (боже мој, боже мој, зашто си ме оставио?); закључак: али не како ја хоћу, него како ти (оче) нека буде воља твоја (мт 26, 39; 42) ко ће прихватити овакву проповед, овакву лекцију? она је лишена сваке си- гурности и ушушканости коју нуди ра- зум ко ће ово прихватити, кад закључак не следи из премиса? премисе не импли- цирају онакав закључак, онакву одлуку христово предање вољи очевој је сулудо ко ће се радовати овом парасилогизму? мало ко зато је христос сам, у зноју и сузама његови пријатељи нису будни као сократови они спавају богочовек пролази кроз агонију у гетсиманском врту, остављен од својих пријатеља и уче- ника у њему дрхти његово човештво, јер га христос изводи из властите комоције и ушушканости његови зној и сузе по- казују да је пут до истине трновит и узак бивајући излазак из себе, истина престаје да буде силогизована утеха она постаје догађај постајући догађај, истина по- стаје живот екстаза ка другоме љубав и поверење личност, као коначно и исти- нито постојање христови следбеници и трагаоци за истином морају бити спрем- ни да је поистовете не са силогизованом удобношћу, већ са животом уместо дија- лектичке лагодности, нуди им се драма и потрес нуди им се крст: „ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“ (мт 16, 24) нека крстоносци заволе и сократа и нека по- мену његову бесмртну душу, не би ли је спасили од смрти аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 12 6/2013 у најтежим данима по србију, на коју је 1914 године ударила моћна аустроугарска царевина, председ- ник српске владе никола пашић позива тадашњег јеромонаха николаја велими- ровића у ниш и шаље га у енглеску и америку – да проповеда праведну ствар за србију и њен мученички народ, и да сузбија аустроугарску пропаганду кад га је николај упитао: „a шта да кaжем?“, пашић му одговара: „kашће ти се само“ јеромонах николај одмах полази за ен- глеску, а одатле иде и до америке па се понова враћа у енглеску где непрекидно држи бројна предавања и многе беседе: у црквама, на универзитетима, у биоскоп- ским дворанама, по хотелима, колеџи- ма, приватним клубовима, кућама објашњава са колико тешкоће ср- бија води праведну борбу против аустроугарске, која је планирала да је збрише са мапе света и у таквим приликама овај божији човек и јеромонах успео је да от- вори очи и црквеним људима и светачник личност св владике николаја жичког као спона између србије и енглеске епископ џорџ бел за владику николаја је рекао: „чудесан човек – да! велики патриота – да! али, он је био и више од тога он је био пророк божији – не само пророк божије милости, већ и божијег суда“ протојереј милун с костић 6/2013 најтежим данима по србију, на коју је 1914 године ударила моћна аустроугарска царевина, председ- ник српске владе никола пашић позива тадашњег јеромонаха николаја велими- ровића у ниш и шаље га у енглеску и америку – да проповеда праведну ствар за србију и њен мученички народ, и да сузбија аустроугарску пропаганду кад га је николај упитао: „a шта да кaжем?“, пашић му одговара: „kашће ти се само“ јеромонах николај одмах полази за ен- глеску, а одатле иде и до америке па се понова враћа у енглеску где непрекидно држи бројна предавања и многе беседе: у црквама, на универзитетима, у биоскоп- ским дворанама, по хотелима, колеџи- ма, приватним клубовима, кућама објашњава са колико тешкоће ср- бија води праведну борбу против аустроугарске, која је планирала да је збрише са мапе света и у таквим приликама овај божији човек и јеромонах успео је да от- вори очи и црквеним људима и фотографија јеромонаха николаја велимировића из друге деценије 20 века новембар/децембар 2013 13 политичарима и народу моћне британ- ске империје, и да их придобије за српску страну само неке од тих беседа и преда- вања николаја велимировића објављене су у књигама на енглеском језику под на- словима: „душа србије“, „србија у свет- лости и мраку“, „духовни препород евро- пе“ и „агонија цркве“ међу првим говорима и предавањима николајевим била је тема „место србије у људској историји“ ово је одмах објавио одбор за проучавање међународних веза, као прву свеску у серији књига у овој књижици објављене су теме: „борба из- међу надчовека и свечовека“, затим „пре и после битке на косову“, „васкрсење по- нижених против гордих“, „демократија и јунаштво у теорији и пракси“, „велика борба за велику идеју – то је све“, „увек истинита према самој себи“ ову књижи- цу николај је посветио писцу и полити- чару ситону вотсону (seton watson), и написао: „драги докторе ситон вотсон, у овим најтрагичнијим и најузвишенијим данима у нашој српској историји ја пос- већујем вама ове речи које се односе на мој народ – велики у идеалима и велики у страдањима ово је моја захвалност вама, који нас волите зато што нас разумете“ (лондон, 10 октобра 1915 г) под поднасловом: „демократија и хе- роизам“ николај цитира једног енглес- ког и једног француског аутора, који су у то време писали и говорили о срби- ма тако николај у предавању каже: „др дилон је рекао: као феникс из пепела тако је србија устала из небића у биће, и постала одједном пијемонт јужних словена и главни фактор у међународ– ним догађајима“ затим цитира фран- цуског аутора мориса бареа (maurice barres): „срби, сиромашни браниоци европске цивилизације кроз много ве- кова, ови јунаци у крпама и сандалама, заслужују поштовање целога света“ колико су његове речи и његове про- поведи и предавања о страдању срба дотакла срца његових слушалаца види се и из тога што је у енглеској створен српски помоћни фонд, чији је покрови- тељ постала краљица лично, а председ- ници су му били епископ лондонски и бертрам кристијан (bertram christian), a секретар ситон вотсон у то време најпознатије енглеске нови- не тајмс издале су часопис штампан под бројем 3 од 27 априла 1915 са великим насловом „историја рата“ и са сликом ре- гента александра у униформи часопис је у целини посвећен србима и њиховој борби у првом светском рату, и штам- пан је са многим илустрацијама друга страница је посвећена многим апелима за помоћ србији највећи наслов је „србији треба ваша помоћ“, а испод тога налази се телеграм од лејди пеџет у телеграму каже: „услове не вреди описивати да би се спасли жи- воти важно је послати више медицинске и хируршке опреме свега нам је нестало немогуће је решити све ово ако одмах не примимо помоћ“ поред овога напомиње се шта је све српски помоћни фонд већ послао и шта треба сада да пошаље у ча- сопису се упућује и где и како треба сла- ти прилоге у новцу, како ћебад, јастуке и чаршаве, а како пакете1 јеромонах николај се августа месеца 1915 године, нашао и у америци, у чи- кагу, да тамо држи предавања и говоре; тамо је за српску и југословенску ствар придобио србе, хрвате, па и американце свих професија, тако да су многи од њих дошли на солунски фронт како би помог- 1 поменута лејди пеџет је иначе много помогла србима, заједно са многим добровољцима из британије, не само у току првог светског рата, него и у току другог светског рата бројна њена одликовања данас висе на зиду дома светог владике николаја у лондону она је дала је да се на плочи направи и лик драже михаиловића, који се налази не зиду цркве св саве и на коме пише: „признање за храброст од лејди пеџет“ 14 6/2013 ли србији и савезничким армијама да се ослободи србија и створи југославија аутору овог текста је причао паро- хијанин миладин новаковић, који је у другом светском рату припадао четницима војводе момчила ђујића, да се и његов отац после боравка ни- колаја у америци вратио и отишао, са још многима, као добровољац на со- лунски фронт није онда ни чудо што ће после рата начелник енглеске армије изјавити: „отац николај је био трећа армија“ за српску ствар из америке николај се вратио у енглеску и наста- вио са држањем говора и предавања по целој енглеској тако ће почети да се штампају његови говори издају се на енглеском и књиге које показују муд- рост николајеву, његово стрпљење и истрајност требало би много простора да би се цитирало више из његове књи- ге душа србије, те ћемо цитирати само завршетак ове књиге: „србија је сада најсличнија гробљу, пу- ном тишине, костију и хијена ипак, по- следњи акт велике трагедије није смрт већ васкрсење ја не верујем да ће србија заувек умрети али, ако се и то догоди, па иако на кратко време, ја бих написао на светом гробу моје мученичке земље најбољи епитаф – овде почива лојалан пријатељ енглеске“ ето тако је умео да говори николај кога је бог дао српском роду у најтежим време- нима зато ће архиепископ кентеберијски рандал кантуар 1916 г почети свој пред- говор николајевој књизи србија у свет– лости и мраку следећим речима: „присуство оца николаја велимиро- вића у енглеској за последњих неколико месеци донело је многим круговима, са којим је он био у контакту, и нову пору- ку и нови апел учвршћен личношћу и захвалношћу која сија све топлије и боље што га више знамо“ у говору који је одржао у кентерберијској катедрали, ком је присутан и сам архие- пископ кентерберијски, николај каже: „ја ћу говорити не да бих вас учио него да бих вам захвалио ја морам да вам захвалим у име српске нације и у своје име“ николај у том говору каже како је енглеска пода- рила свету шекспира, милтона, њутона, хершела, велингтона, нелсона, кардинала њумена и многе друге он се захваљује и многим болничарима и докторима који су помрли у србији храбро спасавајући срп- ске животе, па додаје: „србија ће радије за- боравити себе него енглеске животе жрт- воване у овим моментима катастрофе“ николај непрекидно организује сусрете са људима, држи говоре и предавања и све је више оних чија срца открављује за србе и србију неуморно радећи за добро срп- дела владике николаја објављена на енглеском језику током првог светског рата светачник новембар/децембар 2013 15 ског народа остао је у енглеској 4 године, односно до 1919 године, када је изабран за епископа жичког да поменемо само нека његова преда- вања: енглеска и србија, србија за крст и слободу, душа србије, место србије у људској историји, религија и национал- ност у србији, српска трагедија, србија у миру, србија у оружју једна од најчуве- нијих остала је његова беседа у катедрали св павла у лондону на видовдан 1916 године, пред више од десет хиљада при- сутних, где је био присутан и краљ ђорђе и крем енглеског друштва због ограни- ченог времена цитираћу само почетак и завршетак ове беседе он је своју бесе- ду почео речима: „господо и пријатељи, дошао сам из србије, из европске поноћи тамо ни- где ни зрачка светлости сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли па ипак, ми нејаки у све- му,
... (откр 21, 1) аутор је парох у белановици, епархија жичка „сви они који на прави начин негују философију ни за чим другим не теже него да умру и буду мртви“ платон, федон „жалосна је душа моја до смрти оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова“ јеванђеље по матеју 26, 38–39 сократ, учитељ великог платона, оптужен је да хули на богове и да квари омладину осуђен је на смрт окружен својим пријатељима, који су га будно слушали у тамници, мирно је чекао смрт на његовом лицу била је ра- дост тешио је своје пријатеље доказима о бесмртности душе страх од смрти од- гоњен је дијалектичком нужношћу ум је смирио сократа исус, учитељ рибара које је изабрао за своје апостоле, оптужен је да се гради јед- нак богу, да се издаје за месију (христа) и да је због тога богохулитељ (мк 14, 61–64) који заводи изабрани божији народ, израиљ осуђен је на смрт његови прија- тељи, ученици његови које је изабрао за је- ванђелске апостоле, оставили су га самог у тами гетсиманског врта спавали су док је био искушаван од туге и страха пред до- лазећом смрћу на његовом лицу биле су зној и сузе тешио се молитвом оцу страх од смрти одгоњен је вером у оца и при- хватањем воље његове љубав према оцу је исусу давала наду зашто се човек сократ не боји смрти? зашто се човек исус боји смрти? зашто је првоме душа весела, а другоме тужна? због тога што се човек, истина, живот и смрт разликују у очима једног и дру- гог није сократ лагао његово умовање ишло је ка истини, у добром правцу, али није коначно стигло до ње он је стигао до александар милојков стари завет новембар/децембар 2013 9 догматске теме спознаје до које може стићи облагодаће- ни, божанском иконичношћу почашћени људски ум ипак, сократ није стигао до краја, до циља дивном и смиреном му- драцу сократу недостајао је отац недо- стајао је други коначни и истинити одго- вор о животу и смрти христос, богочовек, доноси управо ту целовиту философију живота ипак, она није тако чврсто и безбедно ушушкана у дијалектичку нужност није ушушкана у умом гарантовану удобност која је сокра- ту измамила осмех на лицу христова на- ука наставља иза те удобности зато је она потрес од којег навиру зној и сузе вера у другог вера у оца то је потрес који је не- опходан да би се истина заокружила, да би живот надвладао смрт где се сократ зауставио? пред каквим одговором на питање о животу и смрти? и исус и сократ поистовећивали су исти- ну са живим и постојећим али, откуда онда да се сократ радује смрти? зашто философ сократ хита ка смрти? отуда што је и живот и смрт гледао на један и једини начин шта је живот, по сократу? живо и истинито је оно што је просто, једноставно, без делова оно је нужно живо и постојеће јер је у њему не- могућа промена, немогуће је распадање и раздвајање таква је управо душа цела и једноставна, несастављена зато је бесмрт- на оно што је састављено, оно је и смртно смрт је распадање и раздвајање сложеног такав је човек, као психосоматско биће он је састављен из двоје: душе (психи) и тела (сома) а и само тело је састављено из мноштва елемената отуда, по сокра- ту, човек, као психосоматско биће и није истинито биће зато и треба да тежи да умре, јер се тиме ослобађа сложености опстаје душа као једина проста, несло- жена и зато бесмртна зато је душа исти- нито биће истина је простота, оно што је једно и недељиво смрт је раздвајање раздвајања има само тамо где има и сло- жености тамо где је сложеност, тамо је и променљивост тамо где је променљивост не може бити истине јер, истина је увек иста истина јесте душа се не може распа- сти и раздвојити јер је проста, није из де- лова зато је истинита и зато је жива душа је оно што јесте у сократу зато се сократ радује смрт је, заправо, бег из лажи у истину бег из привида и променљиве сложености у истиниту једноставност то је бег у живот христос говори да су истина и живот у јединствености, а не у једноставности он се оцу моли да „сви једно буду“, по узору на његово и очево јединство (јн 17, 21) христос говори о животу који је сложен сократова радост и христова туга смрт сократова, уље на платну (жак-луј давид, 1787) 10 6/2013 од многих, али ипак истинит јер је једин- ствен онтологија о којој говори христос не искључује ону сократову већ указује на њену краткоћу и недовољност отуда су и свети оци говорили, наизглед кон- традикторно, о бесмртној души, али и о њеној вечној смрти хришћански оци поновили су оно што је говорио и му- дри сократ јер, и њихов учитељ је гово- рио о души која је „претежнија од јела“ (лк 12, 23) храбрио их је учитељ да се не боје „оних који убијају тело а души не могу наудити“ (мт 10, 28) заиста, слично је и сократ храбрио пријатеље своје али, сократ није сазнао да се и душа може по- губити, заједно са телом није, јер није стигао до коначне истине и живота зато није ни знао за ту страшну смрт душе како то умире душа? умире овим: „ника- да вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње“ (мт 7, 23) смрт јесте распадање и одвајање душа не умире, јер се не може распасти будући да је једноставна, без делова у себи самој не може се раздвојити ову сократову му- дрост поновили су и свети оци али, душа се може раздвојити од бога и та раздвоје- ност представља њену смрт отуда су оци говорили да је душа бесмртна али да ипак може да умре зато што бити жив не значи, како је сократ мислио, бити једноставан, а не бити сложен односно, та бесмртност о којој је говорио сократ, за свете оце, поучене христом, није довољна да би се говорило о животу бити жив, за оне који су поучени христовој онтологији, значи бити у јединству са другима тако, бити жив значи јединство душе и тела али, ни то још увек није довољно бити жив зна- чи увести то психосоматско биће човека у однос са богом и ближњима тек у том уз- ношењу себе у однос са богом и ближњи- ма настаје идентитет, личност то је жи- вот конкретног, непоновљивог човека, са својим именом и идентитетом бити жив, у правом и пуном смислу те речи, значи имати свој идентитет тај и такав живот не може обезбедити бесмртна душа, сама по себи јер, иако остаје бесмртна јер је нераспадљива, она није способна да са- чува сократа од смрти душа сократова вапи да воли и буде вољена, заједно са својим телом без те љубави бога и чове- ка, сократова душа остаје бесмртна али вечно умирућа а сократ, без те љубави, остаје заувек мртав хришћански оци, поучени јеванђељем, говорили су дакле о смрти и животу мис- лећи на двоје са једне стране, бесмртност следује ономе што је просто, а тиме и не- распадљиво у том смислу, душа је бес- мртна – што значи да је, будући проста, нераспадљива као таква, остаће заувек жива ту су се оци сложили са сократом, с тим што, за свете оце, душа неће заувек бити без свог тела и телу, након васкр- сења, следује бесмртност бесмртан тре- ба да буде човек, а не само његова душа ипак, оци цркве су отишли даље, тамо где сократ није живот у потпуном и ко- начном смислу значио је живог човека са конкретним именом и идентитетом зна- чио је постојање конкретне личности тог пак живота нема без другог, великог и ма- лог другог – бога и ближњих јер, тај иден- титет који значи живу личност не извире из бесмртне душе већ из љубавног једин- ства са другим – богом и ближњима зато, коначна формула хришћанске онтологије гласи: волим и вољен сам, дакле постојим сходно овоме, смрт човека, у оном првом значењу, за свете оце било је, као и за молитва у гетсиманији, минијатура из јеванђелистара који се чува у манастиру дионисијату догматске теме новембар/децембар 2013 11 сократа, раздвајање душе од тела у дру- гом значењу, смрт је раздвајање душе од бога то је оно христово на судњем дану: „никада вас нисам знао; идите од мене“ отуда бива јасно зашто су свети оци го- ворили да душа може да умре иако су, у исто време, тврдили да је она бесмртна бесмртност, ону о којој је учио сократ, лако је појаснити и лако је разумети зато ваљда та бесмртност и има много приста- лица зато, јер има снагу да убеди дија- лектиком има снагу да ушушка човека у самога себе, у ослонац на властити ум и ра- зум човек је најспокојнији када му влас- тити разум, снагом својих когнитивних сила, даје одобрење бесмртни силогизам утеха коју је философија пружила човеку: 1 премиса: распада се и умире само оно што је сложено; 2 премиса: душа је проста; закључак: душа не умире! душа је бесмртна! ко може одолети овако сигурној ра- дости? може ли се ико чудити зашто је сократ био храбар до самог краја? не, сократ није волео смрт напротив, сократ је волео живот живот, односно једноставност, без сложености и проме- на смрт је за сократа била капија пред којом се одбацивала свака сложеност и свака промена и кроз коју се улази- ло у истинити, бесмртни свет то и јесте био задатак философије силна и моћна лекција снагом њене дијалектике пада- ла је свака сумња и неизвесност зато су и сократови пријатељи будни разум и дијалектика трезне и буде, имајући моћ да убеде човека и тиме га умире зато је и сократ радостан бесмртност о којој говори христос није лако појаснити она је несместива у дијалектичке форме она нема снагу убеђивања које води човека у спокојство напротив, она често захтева да разум и дијалектика одступе захтева не остајање у себи већ излазак из себе, екстазу ка друго- ме та бесмртност је загледање и поуздање у другог зато христос дрхти и плаче у гетсиманском врту он исказује бесмртни парасилогизам: 1 премиса: оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова (мт 26, 39); 2 премиса: или, или, лима савах- тани? (боже мој, боже мој, зашто си ме оставио?); закључак: али не како ја хоћу, него како ти (оче) нека буде воља твоја (мт 26, 39; 42) ко ће прихватити овакву проповед, овакву лекцију? она је лишена сваке си- гурности и ушушканости коју нуди ра- зум ко ће ово прихватити, кад закључак не следи из премиса? премисе не импли- цирају онакав закључак, онакву одлуку христово предање вољи очевој је сулудо ко ће се радовати овом парасилогизму? мало ко зато је христос сам, у зноју и сузама његови пријатељи нису будни као сократови они спавају богочовек пролази кроз агонију у гетсиманском врту, остављен од својих пријатеља и уче- ника у њему дрхти његово човештво, јер га христос изводи из властите комоције и ушушканости његови зној и сузе по- казују да је пут до истине трновит и узак бивајући излазак из себе, истина престаје да буде силогизована утеха она постаје догађај постајући догађај, истина по- стаје живот екстаза ка другоме љубав и поверење личност, као коначно и исти- нито постојање христови следбеници и трагаоци за истином морају бити спрем- ни да је поистовете не са силогизованом удобношћу, већ са животом уместо дија- лектичке лагодности, нуди им се драма и потрес нуди им се крст: „ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“ (мт 16, 24) нека крстоносци заволе и сократа и нека по- мену његову бесмртну душу, не би ли је спасили од смрти аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 12 6/2013 у најтежим данима по србију, на коју је 1914 године ударила моћна аустроугарска царевина, председ- ник српске владе никола пашић позива тадашњег јеромонаха николаја велими- ровића у ниш и шаље га у енглеску и америку – да проповеда праведну ствар за србију и њен мученички народ, и да сузбија аустроугарску пропаганду кад га је николај упитао: „a шта да кaжем?“, пашић му одговара: „kашће ти се само“ јеромонах николај одмах полази за ен- глеску, а одатле иде и до америке па се понова враћа у енглеску где непрекидно држи бројна предавања и многе беседе: у црквама, на универзитетима, у биоскоп- ским дворанама, по хотелима, колеџи- ма, приватним клубовима, кућама објашњава са колико тешкоће ср- бија води праведну борбу против аустроугарске, која је планирала да је збрише са мапе света и у таквим приликама овај божији човек и јеромонах успео је да от- вори очи и црквеним људима и светачник личност св владике николаја жичког као спона између србије и енглеске епископ џорџ бел за владику николаја је рекао: „чудесан човек – да! велики патриота – да! али, он је био и више од тога он је био пророк божији – не само пророк божије милости, већ и божијег суда“ протојереј милун с костић 6/2013 најтежим данима по србију, на коју је 1914 године ударила моћна аустроугарска царевина, председ- ник српске владе никола пашић позива тадашњег јеромонаха николаја велими- ровића у ниш и шаље га у енглеску и америку – да проповеда праведну ствар за србију и њен мученички народ, и да сузбија аустроугарску пропаганду кад га је николај упитао: „a шта да кaжем?“, пашић му одговара: „kашће ти се само“ јеромонах николај одмах полази за ен- глеску, а одатле иде и до америке па се понова враћа у енглеску где непрекидно држи бројна предавања и многе беседе: у црквама, на универзитетима, у биоскоп- ским дворанама, по хотелима, колеџи- ма, приватним клубовима, кућама објашњава са колико тешкоће ср- бија води праведну борбу против аустроугарске, која је планирала да је збрише са мапе света и у таквим приликама овај божији човек и јеромонах успео је да от- вори очи и црквеним људима и фотографија јеромонаха николаја велимировића из друге деценије 20 века новембар/децембар 2013 13 политичарима и народу моћне британ- ске империје, и да их придобије за српску страну само неке од тих беседа и преда- вања николаја велимировића објављене су у књигама на енглеском језику под на- словима: „душа србије“, „србија у свет- лости и мраку“, „духовни препород евро- пе“ и „агонија цркве“ међу првим говорима и предавањима николајевим била је тема „место србије у људској историји“ ово је одмах објавио одбор за проучавање међународних веза, као прву свеску у серији књига у овој књижици објављене су теме: „борба из- међу надчовека и свечовека“, затим „пре и после битке на косову“, „васкрсење по- нижених против гордих“, „демократија и јунаштво у теорији и пракси“, „велика борба за велику идеју – то је све“, „увек истинита према самој себи“ ову књижи- цу николај је посветио писцу и полити- чару ситону вотсону (seton watson), и написао: „драги докторе ситон вотсон, у овим најтрагичнијим и најузвишенијим данима у нашој српској историји ја пос- већујем вама ове речи које се односе на мој народ – велики у идеалима и велики у страдањима ово је моја захвалност вама, који нас волите зато што нас разумете“ (лондон, 10 октобра 1915 г) под поднасловом: „демократија и хе- роизам“ николај цитира једног енглес- ког и једног француског аутора, који су у то време писали и говорили о срби- ма тако николај у предавању каже: „др дилон је рекао: као феникс из пепела тако је србија устала из небића у биће, и постала одједном пијемонт јужних словена и главни фактор у међународ– ним догађајима“ затим цитира фран- цуског аутора мориса бареа (maurice barres): „срби, сиромашни браниоци европске цивилизације кроз много ве- кова, ови јунаци у крпама и сандалама, заслужују поштовање целога света“ колико су његове речи и његове про- поведи и предавања о страдању срба дотакла срца његових слушалаца види се и из тога што је у енглеској створен српски помоћни фонд, чији је покрови- тељ постала краљица лично, а председ- ници су му били епископ лондонски и бертрам кристијан (bertram christian), a секретар ситон вотсон у то време најпознатије енглеске нови- не тајмс издале су часопис штампан под бројем 3 од 27 априла 1915 са великим насловом „историја рата“ и са сликом ре- гента александра у униформи часопис је у целини посвећен србима и њиховој борби у првом светском рату, и штам- пан је са многим илустрацијама друга страница је посвећена многим апелима за помоћ србији највећи наслов је „србији треба ваша помоћ“, а испод тога налази се телеграм од лејди пеџет у телеграму каже: „услове не вреди описивати да би се спасли жи- воти важно је послати више медицинске и хируршке опреме свега нам је нестало немогуће је решити све ово ако одмах не примимо помоћ“ поред овога напомиње се шта је све српски помоћни фонд већ послао и шта треба сада да пошаље у ча- сопису се упућује и где и како треба сла- ти прилоге у новцу, како ћебад, јастуке и чаршаве, а како пакете1 јеромонах николај се августа месеца 1915 године, нашао и у америци, у чи- кагу, да тамо држи предавања и говоре; тамо је за српску и југословенску ствар придобио србе, хрвате, па и американце свих професија, тако да су многи од њих дошли на солунски фронт како би помог- 1 поменута лејди пеџет је иначе много помогла србима, заједно са многим добровољцима из британије, не само у току првог светског рата, него и у току другог светског рата бројна њена одликовања данас висе на зиду дома светог владике николаја у лондону она је дала је да се на плочи направи и лик драже михаиловића, који се налази не зиду цркве св саве и на коме пише: „признање за храброст од лејди пеџет“ 14 6/2013 ли србији и савезничким армијама да се ослободи србија и створи југославија аутору овог текста је причао паро- хијанин миладин новаковић, који је у другом светском рату припадао четницима војводе момчила ђујића, да се и његов отац после боравка ни- колаја у америци вратио и отишао, са још многима, као добровољац на со- лунски фронт није онда ни чудо што ће после рата начелник енглеске армије изјавити: „отац николај је био трећа армија“ за српску ствар из америке николај се вратио у енглеску и наста- вио са држањем говора и предавања по целој енглеској тако ће почети да се штампају његови говори издају се на енглеском и књиге које показују муд- рост николајеву, његово стрпљење и истрајност требало би много простора да би се цитирало више из његове књи- ге душа србије, те ћемо цитирати само завршетак ове књиге: „србија је сада најсличнија гробљу, пу- ном тишине, костију и хијена ипак, по- следњи акт велике трагедије није смрт већ васкрсење ја не верујем да ће србија заувек умрети али, ако се и то догоди, па иако на кратко време, ја бих написао на светом гробу моје мученичке земље најбољи епитаф – овде почива лојалан пријатељ енглеске“ ето тако је умео да говори николај кога је бог дао српском роду у најтежим време- нима зато ће архиепископ кентеберијски рандал кантуар 1916 г почети свој пред- говор николајевој књизи србија у свет– лости и мраку следећим речима: „присуство оца николаја велимиро- вића у енглеској за последњих неколико месеци донело је многим круговима, са којим је он био у контакту, и нову пору- ку и нови апел учвршћен личношћу и захвалношћу која сија све топлије и боље што га више знамо“ у говору који је одржао у кентерберијској катедрали, ком је присутан и сам архие- пископ кентерберијски, николај каже: „ја ћу говорити не да бих вас учио него да бих вам захвалио ја морам да вам захвалим у име српске нације и у своје име“ николај у том говору каже како је енглеска пода- рила свету шекспира, милтона, њутона, хершела, велингтона, нелсона, кардинала њумена и многе друге он се захваљује и многим болничарима и докторима који су помрли у србији храбро спасавајући срп- ске животе, па додаје: „србија ће радије за- боравити себе него енглеске животе жрт- воване у овим моментима катастрофе“ николај непрекидно организује сусрете са људима, држи говоре и предавања и све је више оних чија срца открављује за србе и србију неуморно радећи за добро срп- дела владике николаја објављена на енглеском језику током првог светског рата светачник новембар/децембар 2013 15 ског народа остао је у енглеској 4 године, односно до 1919 године, када је изабран за епископа жичког да поменемо само нека његова преда- вања: енглеска и србија, србија за крст и слободу, душа србије, место србије у људској историји, религија и национал- ност у србији, српска трагедија, србија у миру, србија у оружју једна од најчуве- нијих остала је његова беседа у катедрали св павла у лондону на видовдан 1916 године, пред више од десет хиљада при- сутних, где је био присутан и краљ ђорђе и крем енглеског друштва због ограни- ченог времена цитираћу само почетак и завршетак ове беседе он је своју бесе- ду почео речима: „господо и пријатељи, дошао сам из србије, из европске поноћи тамо ни- где ни зрачка светлости сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли па ипак, ми нејаки у све- му,
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
10
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...људи египта, да одговоре овој дрској девојци која вређаБОГОВЕ
📌
дошло је педесет учитеља мудраци,
говорници, магови на разне начине су
покушавали да пронађу аргументе како
би ућуткали ту б
...људи египта, да одговоре овој дрској девојци која вређа
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... су хришћани били прогоњени међу онима који су били одведени пред цара била је и екатерина мудра, лепа, богата јединица, ћерка властелина стоји без страха божијом благодаћу, својом мудрошћу и знањем оспорила је судију владар издаје наредбу да се сабе- ру најмудрији људи египта, да одговоре овој дрској девојци која вређа богове дошло је педесет учитеља мудраци, говорници, магови на разне начине су покушавали да пронађу аргументе како би ућуткали ту безочну девојку на једну њихову реч екатерина је имала десет да дода мудра, разборита и кротка, разо- ружава и без речи оставља учитеље сле- дећег трена чује се само њен глас да, не постоји приговор мудри су занемели она им говори о христу а они слушају владар је ван себе сада је и њих окренула против њега нечувено, да их остави без речи једна девојка! и они сви скрушено исповедају да прихватају њену веру и они су са христом! крвљу мученичком обојена је александрија најпре мудраци затим сви који су по- веровали у христа и исповедили га а на крају екатерина невеста христова неко од слугу је тајно узео њено изму- чено тело које је толико мука истрпе- чудом божијим тело светитељке стигло је до врха синајског полуострва манасир св екаерине на синају (фоо: berthold werner, wikimediaorg) 10 3/2014 материк ло опрао га је, обукао, оплакао тајно и сахранио, како и доликује кажу да како су године пролазиле све је више било погрома и страха није по- знато како су свете мошти доспеле дале- ко од александрије кажу да су их анђели однели далеко од неверних пренели су их у арабијску пустињу и тамо су их по- ложили на највиши врх синајског полу- острва ко зна да ли је то тако било, али је сигурно да је чудом божијим тело све- титељке стигло до тамо прича се још да су пустињаци који су живели у шпиљама у околини видели анђеле како лете тамо високо један од њих је добио заповест од господа да се попне на врх опреми- ли су се бакљама и свећама, тамјаном, и кренули да се пењу певајући псал- ме далек је пут, успон је заморан брдо високо и дивље врућина све гори а старци се пењу стигли су до врха тамо, на највишој тачки, проналазе нешто попут шпиље, а унутра кивот са светим телом не- распаднутим! нетакнутим протеклим временом и мирише као расцветала ружа са сузама појући испосници је узеше и почеше да се спуштају ка мана- стиру који се налазио у средишту доли- не: манастир преображења на путу им је нестало воде сатима су се спушта- ли знојави, уморни, изгладнели, али пре свега жедни неколико их се оне- свестило „мало воде!“, дозивали су у мукама невесту божију и тамо где су молили, гле, у једном тренутку прелете изнад њих јаребица, а из њених крила потече млаз свеже воде да, догодило се чудо! у огољеној пустињи, међу сте- нама брда старци су пронашли извор пронашли су извор јаребице пили су, освежили се, напунили своје мехове и наставили своју литију два дана, три стигли су у манастир положили су у кивот драгоцено свето тело и чувају га тамо као какво благо вековима! манастир је променио име зову га „ма- настир свете екатерине“, а онај високи врх, највиши у арабији, су назвали „брдо свете екатерине“ тако га знају сви онај ко би се попео горе на врх видео би и данас чудо: стена коју је дотакло свето тело, када су га подигли монаси, надула се као да је жива и камен је обликовао предивно жен- ско тело на овој стени монаси су сагради- ли прелепу црквицу, поставили су свету трпезу на којој приносе дарове с г а извор: http://wwwpemptousiagr мудра, разборита и кротка, разоружава и без речи оставља учитеље прсен из манасира св екаерине, синај (фоо: wikimediaorg) мај/јун 2014 11 претпоставља се да су солуњани, чувши од апостола проповед о другом доласку господа, пред- ставили себи да ће се он савршити неи- зоставно у току њиховог живота и да ће учесницима његових добара бити само они који буду живи у том моменту из ове мисли су се рађала питања: а шта ће бити са већ умрлима, а од незнања како да се оно реши – долазила је и забрину- тост и за њихову судбину, а заједно са тим и за своју, зато што је сваки могао умрети раније апостол пише у складу са овим: господ ће доћи, али царство ње- гово неће бити на земљи он ће сићи са неба; к њему ће у сретање бити узети и живи и мртви, који ће ради тога васкрс- нути раније – и тамо свагда пребивати са господом овим се појаснила она страна другог доласка, која је остала тамном за солуњане и развејала се свака забрину- тост за судбину умрлих међутим, сам долазак се није представљао у потпуној слици, што апостол и није имао у виду; овде су указана само два његова момента – почетак и крај средине одвијања суда апостол се није дотакао, јер је речено било довољно за умиривање забринутих посланица солуњанима, стих 13: нећемо пак, браћо, да вам буде не- познато шта је са онима који су ус- нули, да не бисте туговали као они који немају наде нећемо, да вам буде непознато – обрт речи, који је уобичајен за св павла, када он хоће да обрати посебну пажњу својих читалаца на неки предмет, поново ли расуђује о њему или у случају да само на- помиње нећемо, да вам буде непознато; дакле хоћу да ви знате; хоћу да вам са- општим тачно схватање о стању умрлих, ради вашег умиривања за време свог бо- равка код њих, он није успео да им све са- општи о овом предмету сада допуњује оно што недостаје, и што је збуњивало солуњане појашњавањем ствари, апо- стол хоће да их умири шта је са онима који су уснули – у вези са умрлима, који су овде названи уснулима, као што и приличи називати их, пишући верујућима о васкрсењу, о коме се овде започиње реч под умр- лима, сходно току речи, апостол овде подразумева верујуће хришћане, иако је свакако он учио свуда, да сви људи – не само хришћани, него и јудејци и незна- бошци – нису само бесмртни по души, него треба да васкрсну и са телом, да би примили праведну плату за оно што су са телом учинили, било то добро или да не бисте туговали као они који немају наде хришћани, који очекују после смрти бољи начин постојања, не треба да жале, него да се радују због оних који су отишли превод са руског: небојша ћосовић 12 3/2014 свети оци тумаче свето писмо зло (2 кор 5, 10) овде није реч о свима, већ само о верујућима да не бисте туговали апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских његов циљ је да одстрани не- умерено туговање за умрлима, у које је солуњане повргло незнање о томе, како ће умрли постати причасницима вечног у христу блаженства он као да каже: ја ћу вам то објаснити – и онда нећете имати разлога да тугујете јер, како каже златоусти, „многи предмети гурају у тугу, само зато што их не познајемо; међутим, када их добро упознамо, одба- цујемо тугу“ код солуња- на се не види незнање или неверовање у васкрсење, и апостол „не говори тако са њима, јер нису веро- вали у васкрсење, него зато што су без обзира на то, оплакивали умр- ле“ (златоусти) као они који немају наде ово „они“ односи се и на део јудејаца, зато што су међу њима садукеји одба- цивали васкрсење мртвих, и на све незнабошце, који нису имали ни појма о ва- скрсењу мртвих, а сам за- гробни живот су затрпали изопаченим маштаријама, дајући повод многима да и сасвим одбаце бесмрт- ност зато их апостол на- зива онима који наде не- мају (еф 2, 12) њихови писци су говорили: наде су својина живих, а умрли су безнадежни (теокрит) сунце залази и излази, а нама чим се једном угаси светиљка живота, предстоји вечна ноћ (катул) нико се још није вратио од оних, које је захватила хладна пауза живота (лукреције) таквима је својствено да оплакују умрле, „зато што су сви умрли за њих ништа“ (златоусти) хришћани, који очекују после смрти бољи начин по- стојања, не треба да жале, него да се ра- дују због оних који су отишли, јер су оба- мај/јун 2014 13 свеи теофан заворник вили трку и иду да добију припремљени венац (2 тим 4, 8) каква је мисао код апостола у овом поређењу: као они? да ли он хоће да одстрани сваку жалост, говорећи: да ви уопште не тугујете, као што тугују они који немају наде, или само каже: да не тугујете у оној мери, у којој тугују они блажени теодорит прихвата последње: „апостол уопште не забрањује жаљење, него одбацује неумереност туге и теши надом у васкрсење а онима који не- мају ове наде, оправдано је да се пре- дају неумереној тузи управо зато није рекао: умрли, него уснули – да би у са- мом називу понудио утеху, јер за сном следи буђење“ св јован златоусти инсистира на првом: „жалити за умр- лима, својствено је онима који немају наде и стварно, душа која уопште не зна о васкрсењу и ову смрт сматрајући смрћу (тј уништењем), природно ту- гује за умрлима, као о погинулима, ту- гује и безутешно плаче; а ти, који че- каш васкрсење, због чега плачеш?“ сходно духу вере и надања хришћан- ског, последње је умесније за хришћане, јер је за њих смрт изгубила свој жалац и ко јасно и са убеђењем созерцава шта очекује хришћане после смрти, тај неће плакати за умрлима прво је попустљи- вије према нашим немоћима може и овако: започињи од умерене туге и уз- лази са бодром душом пред лице смр- ти, испраћајући умрле, као што се ис- праћају они који иду у другу земљу, ради бољег живота свети теофан затворник наслов изворника: толкованiе посланiя св апостола павла к солунянамь (первого и второго), изд москов сретенского мон-я, 1998 * текст представља извод из књиге тумачење св теофана на прву и другу посланицу апостола павла солуњанима која ће ускоро бити објављена у издању издавачке куће „каленић“ апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских св а павле, икона, еаљ: ра ајана хара (фоо: aidanharticonscom) 14 3/2014 свети оци тумаче свето писмо у јануарском броју православног ми- сионара изнели смо неколико закљу- чака у вези са могућношћу разумевања човековог духовног живота рекли смо да се он може правилно разумети, ако у виду имамо његов исход осим тога, на- чин човековог живота се може и мења- ти управо с обзиром на исход дилема коју смо у тада поставили је гласила: да ли човеков начин живота стоји у вези са спасењем? или другим речима: да ли етика, као учење о морално исправ- ном начину живота, стоји у вези са спа- сењем? ако стоји, онда наша рубрика има своје место у православном миси- онару и у мисији наше цркве уопште у прошлом броју смо навели да улога у значај етике могу бити спорни из два разлога: 1 могућа су различита схватања етике и 2 могућа су различита схватања њеног значаја за спасење бавећи се пр- вим проблемом закључили смо да један тип етике заиста одговара христовом учењу реч је о врлинској етици она одговара христовом учењу из разлога што нагласак ставља на човеково уну- трашње биће, а не на његова дела: носи- лац добра је човек украшен врлинама, а не дело само по себи другим речима, човек треба првенствено да буде добар, у дубини свога бића, а дела ће из њега неминовно исијавати тако схваћену етику смо назвали онтолошка етика у овом броју православног мисионара ћемо се бавити дилемом која нам је пре- остала: различитим схватањима значаја етике за спасење суштинско и релативно најпре морамо разликовати суштин- ски значај од релативног када је неки услов истовремено и неопходан и до- вољан за остварење неког циља, тада је реч о услову који има суштински зна- чај да појаснимо: неопходан услов је онај без којег се циљ не може постићи, али такав услов не мора бити истовре- мено и довољан да би се циљ постигао на пример, неопходно је да ваздух са- држи кисеоник да би човек живео, али постојање кисеоника није само по себи довољно да би човек живео са друге стране, довољно је да се човеку онемо- гући дисање да би преминуо, али оне- могућавање дисања није неопходно да за такво нешто – то се може постићи на различите начине етика би, дакле, имала суштински значај за спасење уколико би важила као неопхо- дан и довољан услов спасења ипак, такво схватање улоге етике умањује значај крста христовог, јер се испоставља да би сам чо- век, без помоћи божије, могао да достигне спасење то би значило и да је спасење не- етика: потребан, али не и довољан услов спасења стеван јовановић тајна спасења је увек у сарадњи енергија, природа и воља бога и човека мај/јун 2014 15 трагом христовим какав догађај и некакво стање мимо бога такав закључак изводе све антропоцен- тричне етике (односно етике ко је се усред- сређују на човека и његове моћи) спасење као заједница за православне, спасење није ништа друго до заједница са оцем и сином у духу светоме ако бисмо хтели да ту заједницу опишемо уз помоћ плодова које дух свети у нама доноси, онда бисмо рекли: спасење је заједница са светом тројицом у љуба- ви, у радости, у миру, у благодати и у свим другим плодовима духа (види гал 5, 22) ту заједницу је син собом објавио, упра- во објављујући оца духом светим; којим се оваплотио, којим је живео, проповедао и чуда чинио, којим је васкрсао и којега је напослетку послао да сведочи сина и оца и да собом уводи заједницу у људе (види јн 14, 23)1 и људе у заједницу, то јесте цркву дакле, ми не смемо заборавити да чо- веку није могуће да постане истински добар (= оствари све своје духовне по- тенцијале), осим ако у дубини његовог бића не засија благодат духа светога без бога човек би можда и могао да достигне некакав идеал праведности, али ни као такав човек не био уподобљен богу, то јест његовом начину постојања2 и наве- дених разлога, јасно је да, за православ- не, без уподобљавања божијем начину постојања нема спасења дакле, чове- ков труд без дејства духа не може бити спасоносан победу, то јесте спасење, је извојевао христос, а дарује нам је уте- шитељ, тј дух свети она је за човека, 1 иако на овоме месту није експлицитно наведен дух свети као онај којим се отац и син настањују у чо- веку, контекст читавог 14 и 15 поглавља не оставља могућност да се другачије закључи уосталом, по пра- вославном учењу, где делује један од свете тројице, ту делују и друга двојица и обратно 2 божији начин постојања је савршена заједница оца, сина и духа 16 3/2014 трагом христовим бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до сувишак ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12)3 свим силама! подвиг је, ви- димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички јер спасење није у човековој самодо- вољности и самозатворености, него је у заједници са богом и 2 божије царство (= спасење) освајају они који се свим силама труде решење наше загонетке је сада већ очигледно: људски напори представљају нужан, али не и довољан услов спасења нужан, јер без њих спа- сење није могуће, а недовољан јер спа- сење долази од бога (оно је учествовање у светотројичном начину постојања) у том случају, хришћанска етика, као учење о начину живота који „не жало- сти духа“ (види: еф 4, 30), заиста има важну улогу делу мисији цркве сарадња бога и човека у погледу расправе о значају етике спасење, требало би следити здрав дио- физитизам, диотелитизам и диоенерги- зам православне цркве другим речима: тајна спасења није само у енергији бога, нити само у енергији човека; није ни само у природи бога, нити само у при- роди човека; није ни само у вољи бога, нити само у вољи човека, него је увек у сарадњи енергија, природа и воља ми православни то исповедамо и живимо јер, бог у делу спасења не нарушава чо- као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима почиње литургија, тако не смемо занемарити ни речи „у миру изиђимо“, којима се она завршава бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12) димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички мај/јун 2014 17 векову слободну вољу, нити раствара његову природу у својој, нити умањује значај његовог подвига, већ свему томе придаје значај и достојанство својим оваплоћењем, начином живота, васкр- сењем и вазнесењем значај хришћанске етике на крају желимо да изнесемо још једну напомену у вези са ствари која често уно- си збрку у расправе о односу хришћанске етике према спасењу наиме, неретко се наводи и о томе можемо читати у број- ним чланцима савремених теолога, да у есхатолошкој перспективи (тј у цар- ству божијем) неће бити етике, него само онтологије (= пуноће заједнича- рења са богом) међутим, тај аргумент није у стању да умањи значај хришћан- ске етике најпре из разлога што смо ми још нисмо у вечности и још увек нисмо у пуноћи царства осим тога, чак и када би та пуноћа била остварена у историји, као што ће бити остварена у вечности, чак ни тада етика не би иш- чезла она би постала дескриптивна – њом би тај стечени начин постојања био описиван, али не још и нормиран ипак, суштински значај хришћанске етике тиме не би био умањен на при- мер: када говоримо матерњим језиком, тада не мислимо о граматичким прави- лима и нормама али шта бисмо добили ако бисмо говорили на матерњем језику кршећи граматичка правила? то сасвим сигурно не би био складан, уређен и смислен говор дакле, са сигурношћу можемо тврдити да би промена начина живота на горе, чак и код човека светог и непорочног живота, довела до губит- ка благодати духа светога и резултова- ла би његовим падом апостол павле опомиње: „не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје“ (1 кор 15, 33) ако зли разговори кваре, шта ћемо рећи за недоличан начин живота? предокушај царства као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима по- чиње литургија, тако не смемо занема- рити ни речи „у миру изиђимо“, који- ма се она завршава дакле, наравно да смо позвани да предокушај царства, тј да мир и благодат духа светога, задр- жимо у срцима; наравно да из живота будућег века црпимо идентитет; али историјску димензију не смемо прене- брегнути предокушајем смо позвани, мотивисани, управо на промену начи- на живота, а тиме и промену самога живота; позвани смо на труд, зала- гање, на подвиг, а све то бива у духу светоме, као љубазни одговор на љу- бав христову, којом смо већ приведени оцу отуда је занема
... су хришћани били прогоњени међу онима који су били одведени пред цара била је и екатерина мудра, лепа, богата јединица, ћерка властелина стоји без страха божијом благодаћу, својом мудрошћу и знањем оспорила је судију владар издаје наредбу да се сабе- ру најмудрији људи египта, да одговоре овој дрској девојци која вређа богове дошло је педесет учитеља мудраци, говорници, магови на разне начине су покушавали да пронађу аргументе како би ућуткали ту безочну девојку на једну њихову реч екатерина је имала десет да дода мудра, разборита и кротка, разо- ружава и без речи оставља учитеље сле- дећег трена чује се само њен глас да, не постоји приговор мудри су занемели она им говори о христу а они слушају владар је ван себе сада је и њих окренула против њега нечувено, да их остави без речи једна девојка! и они сви скрушено исповедају да прихватају њену веру и они су са христом! крвљу мученичком обојена је александрија најпре мудраци затим сви који су по- веровали у христа и исповедили га а на крају екатерина невеста христова неко од слугу је тајно узео њено изму- чено тело које је толико мука истрпе- чудом божијим тело светитељке стигло је до врха синајског полуострва манасир св екаерине на синају (фоо: berthold werner, wikimediaorg) 10 3/2014 материк ло опрао га је, обукао, оплакао тајно и сахранио, како и доликује кажу да како су године пролазиле све је више било погрома и страха није по- знато како су свете мошти доспеле дале- ко од александрије кажу да су их анђели однели далеко од неверних пренели су их у арабијску пустињу и тамо су их по- ложили на највиши врх синајског полу- острва ко зна да ли је то тако било, али је сигурно да је чудом божијим тело све- титељке стигло до тамо прича се још да су пустињаци који су живели у шпиљама у околини видели анђеле како лете тамо високо један од њих је добио заповест од господа да се попне на врх опреми- ли су се бакљама и свећама, тамјаном, и кренули да се пењу певајући псал- ме далек је пут, успон је заморан брдо високо и дивље врућина све гори а старци се пењу стигли су до врха тамо, на највишој тачки, проналазе нешто попут шпиље, а унутра кивот са светим телом не- распаднутим! нетакнутим протеклим временом и мирише као расцветала ружа са сузама појући испосници је узеше и почеше да се спуштају ка мана- стиру који се налазио у средишту доли- не: манастир преображења на путу им је нестало воде сатима су се спушта- ли знојави, уморни, изгладнели, али пре свега жедни неколико их се оне- свестило „мало воде!“, дозивали су у мукама невесту божију и тамо где су молили, гле, у једном тренутку прелете изнад њих јаребица, а из њених крила потече млаз свеже воде да, догодило се чудо! у огољеној пустињи, међу сте- нама брда старци су пронашли извор пронашли су извор јаребице пили су, освежили се, напунили своје мехове и наставили своју литију два дана, три стигли су у манастир положили су у кивот драгоцено свето тело и чувају га тамо као какво благо вековима! манастир је променио име зову га „ма- настир свете екатерине“, а онај високи врх, највиши у арабији, су назвали „брдо свете екатерине“ тако га знају сви онај ко би се попео горе на врх видео би и данас чудо: стена коју је дотакло свето тело, када су га подигли монаси, надула се као да је жива и камен је обликовао предивно жен- ско тело на овој стени монаси су сагради- ли прелепу црквицу, поставили су свету трпезу на којој приносе дарове с г а извор: http://wwwpemptousiagr мудра, разборита и кротка, разоружава и без речи оставља учитеље прсен из манасира св екаерине, синај (фоо: wikimediaorg) мај/јун 2014 11 претпоставља се да су солуњани, чувши од апостола проповед о другом доласку господа, пред- ставили себи да ће се он савршити неи- зоставно у току њиховог живота и да ће учесницима његових добара бити само они који буду живи у том моменту из ове мисли су се рађала питања: а шта ће бити са већ умрлима, а од незнања како да се оно реши – долазила је и забрину- тост и за њихову судбину, а заједно са тим и за своју, зато што је сваки могао умрети раније апостол пише у складу са овим: господ ће доћи, али царство ње- гово неће бити на земљи он ће сићи са неба; к њему ће у сретање бити узети и живи и мртви, који ће ради тога васкрс- нути раније – и тамо свагда пребивати са господом овим се појаснила она страна другог доласка, која је остала тамном за солуњане и развејала се свака забрину- тост за судбину умрлих међутим, сам долазак се није представљао у потпуној слици, што апостол и није имао у виду; овде су указана само два његова момента – почетак и крај средине одвијања суда апостол се није дотакао, јер је речено било довољно за умиривање забринутих посланица солуњанима, стих 13: нећемо пак, браћо, да вам буде не- познато шта је са онима који су ус- нули, да не бисте туговали као они који немају наде нећемо, да вам буде непознато – обрт речи, који је уобичајен за св павла, када он хоће да обрати посебну пажњу својих читалаца на неки предмет, поново ли расуђује о њему или у случају да само на- помиње нећемо, да вам буде непознато; дакле хоћу да ви знате; хоћу да вам са- општим тачно схватање о стању умрлих, ради вашег умиривања за време свог бо- равка код њих, он није успео да им све са- општи о овом предмету сада допуњује оно што недостаје, и што је збуњивало солуњане појашњавањем ствари, апо- стол хоће да их умири шта је са онима који су уснули – у вези са умрлима, који су овде названи уснулима, као што и приличи називати их, пишући верујућима о васкрсењу, о коме се овде започиње реч под умр- лима, сходно току речи, апостол овде подразумева верујуће хришћане, иако је свакако он учио свуда, да сви људи – не само хришћани, него и јудејци и незна- бошци – нису само бесмртни по души, него треба да васкрсну и са телом, да би примили праведну плату за оно што су са телом учинили, било то добро или да не бисте туговали као они који немају наде хришћани, који очекују после смрти бољи начин постојања, не треба да жале, него да се радују због оних који су отишли превод са руског: небојша ћосовић 12 3/2014 свети оци тумаче свето писмо зло (2 кор 5, 10) овде није реч о свима, већ само о верујућима да не бисте туговали апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских његов циљ је да одстрани не- умерено туговање за умрлима, у које је солуњане повргло незнање о томе, како ће умрли постати причасницима вечног у христу блаженства он као да каже: ја ћу вам то објаснити – и онда нећете имати разлога да тугујете јер, како каже златоусти, „многи предмети гурају у тугу, само зато што их не познајемо; међутим, када их добро упознамо, одба- цујемо тугу“ код солуња- на се не види незнање или неверовање у васкрсење, и апостол „не говори тако са њима, јер нису веро- вали у васкрсење, него зато што су без обзира на то, оплакивали умр- ле“ (златоусти) као они који немају наде ово „они“ односи се и на део јудејаца, зато што су међу њима садукеји одба- цивали васкрсење мртвих, и на све незнабошце, који нису имали ни појма о ва- скрсењу мртвих, а сам за- гробни живот су затрпали изопаченим маштаријама, дајући повод многима да и сасвим одбаце бесмрт- ност зато их апостол на- зива онима који наде не- мају (еф 2, 12) њихови писци су говорили: наде су својина живих, а умрли су безнадежни (теокрит) сунце залази и излази, а нама чим се једном угаси светиљка живота, предстоји вечна ноћ (катул) нико се још није вратио од оних, које је захватила хладна пауза живота (лукреције) таквима је својствено да оплакују умрле, „зато што су сви умрли за њих ништа“ (златоусти) хришћани, који очекују после смрти бољи начин по- стојања, не треба да жале, него да се ра- дују због оних који су отишли, јер су оба- мај/јун 2014 13 свеи теофан заворник вили трку и иду да добију припремљени венац (2 тим 4, 8) каква је мисао код апостола у овом поређењу: као они? да ли он хоће да одстрани сваку жалост, говорећи: да ви уопште не тугујете, као што тугују они који немају наде, или само каже: да не тугујете у оној мери, у којој тугују они блажени теодорит прихвата последње: „апостол уопште не забрањује жаљење, него одбацује неумереност туге и теши надом у васкрсење а онима који не- мају ове наде, оправдано је да се пре- дају неумереној тузи управо зато није рекао: умрли, него уснули – да би у са- мом називу понудио утеху, јер за сном следи буђење“ св јован златоусти инсистира на првом: „жалити за умр- лима, својствено је онима који немају наде и стварно, душа која уопште не зна о васкрсењу и ову смрт сматрајући смрћу (тј уништењем), природно ту- гује за умрлима, као о погинулима, ту- гује и безутешно плаче; а ти, који че- каш васкрсење, због чега плачеш?“ сходно духу вере и надања хришћан- ског, последње је умесније за хришћане, јер је за њих смрт изгубила свој жалац и ко јасно и са убеђењем созерцава шта очекује хришћане после смрти, тај неће плакати за умрлима прво је попустљи- вије према нашим немоћима може и овако: започињи од умерене туге и уз- лази са бодром душом пред лице смр- ти, испраћајући умрле, као што се ис- праћају они који иду у другу земљу, ради бољег живота свети теофан затворник наслов изворника: толкованiе посланiя св апостола павла к солунянамь (первого и второго), изд москов сретенского мон-я, 1998 * текст представља извод из књиге тумачење св теофана на прву и другу посланицу апостола павла солуњанима која ће ускоро бити објављена у издању издавачке куће „каленић“ апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских св а павле, икона, еаљ: ра ајана хара (фоо: aidanharticonscom) 14 3/2014 свети оци тумаче свето писмо у јануарском броју православног ми- сионара изнели смо неколико закљу- чака у вези са могућношћу разумевања човековог духовног живота рекли смо да се он може правилно разумети, ако у виду имамо његов исход осим тога, на- чин човековог живота се може и мења- ти управо с обзиром на исход дилема коју смо у тада поставили је гласила: да ли човеков начин живота стоји у вези са спасењем? или другим речима: да ли етика, као учење о морално исправ- ном начину живота, стоји у вези са спа- сењем? ако стоји, онда наша рубрика има своје место у православном миси- онару и у мисији наше цркве уопште у прошлом броју смо навели да улога у значај етике могу бити спорни из два разлога: 1 могућа су различита схватања етике и 2 могућа су различита схватања њеног значаја за спасење бавећи се пр- вим проблемом закључили смо да један тип етике заиста одговара христовом учењу реч је о врлинској етици она одговара христовом учењу из разлога што нагласак ставља на човеково уну- трашње биће, а не на његова дела: носи- лац добра је човек украшен врлинама, а не дело само по себи другим речима, човек треба првенствено да буде добар, у дубини свога бића, а дела ће из њега неминовно исијавати тако схваћену етику смо назвали онтолошка етика у овом броју православног мисионара ћемо се бавити дилемом која нам је пре- остала: различитим схватањима значаја етике за спасење суштинско и релативно најпре морамо разликовати суштин- ски значај од релативног када је неки услов истовремено и неопходан и до- вољан за остварење неког циља, тада је реч о услову који има суштински зна- чај да појаснимо: неопходан услов је онај без којег се циљ не може постићи, али такав услов не мора бити истовре- мено и довољан да би се циљ постигао на пример, неопходно је да ваздух са- држи кисеоник да би човек живео, али постојање кисеоника није само по себи довољно да би човек живео са друге стране, довољно је да се човеку онемо- гући дисање да би преминуо, али оне- могућавање дисања није неопходно да за такво нешто – то се може постићи на различите начине етика би, дакле, имала суштински значај за спасење уколико би важила као неопхо- дан и довољан услов спасења ипак, такво схватање улоге етике умањује значај крста христовог, јер се испоставља да би сам чо- век, без помоћи божије, могао да достигне спасење то би значило и да је спасење не- етика: потребан, али не и довољан услов спасења стеван јовановић тајна спасења је увек у сарадњи енергија, природа и воља бога и човека мај/јун 2014 15 трагом христовим какав догађај и некакво стање мимо бога такав закључак изводе све антропоцен- тричне етике (односно етике ко је се усред- сређују на човека и његове моћи) спасење као заједница за православне, спасење није ништа друго до заједница са оцем и сином у духу светоме ако бисмо хтели да ту заједницу опишемо уз помоћ плодова које дух свети у нама доноси, онда бисмо рекли: спасење је заједница са светом тројицом у љуба- ви, у радости, у миру, у благодати и у свим другим плодовима духа (види гал 5, 22) ту заједницу је син собом објавио, упра- во објављујући оца духом светим; којим се оваплотио, којим је живео, проповедао и чуда чинио, којим је васкрсао и којега је напослетку послао да сведочи сина и оца и да собом уводи заједницу у људе (види јн 14, 23)1 и људе у заједницу, то јесте цркву дакле, ми не смемо заборавити да чо- веку није могуће да постане истински добар (= оствари све своје духовне по- тенцијале), осим ако у дубини његовог бића не засија благодат духа светога без бога човек би можда и могао да достигне некакав идеал праведности, али ни као такав човек не био уподобљен богу, то јест његовом начину постојања2 и наве- дених разлога, јасно је да, за православ- не, без уподобљавања божијем начину постојања нема спасења дакле, чове- ков труд без дејства духа не може бити спасоносан победу, то јесте спасење, је извојевао христос, а дарује нам је уте- шитељ, тј дух свети она је за човека, 1 иако на овоме месту није експлицитно наведен дух свети као онај којим се отац и син настањују у чо- веку, контекст читавог 14 и 15 поглавља не оставља могућност да се другачије закључи уосталом, по пра- вославном учењу, где делује један од свете тројице, ту делују и друга двојица и обратно 2 божији начин постојања је савршена заједница оца, сина и духа 16 3/2014 трагом христовим бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до сувишак ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12)3 свим силама! подвиг је, ви- димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички јер спасење није у човековој самодо- вољности и самозатворености, него је у заједници са богом и 2 божије царство (= спасење) освајају они који се свим силама труде решење наше загонетке је сада већ очигледно: људски напори представљају нужан, али не и довољан услов спасења нужан, јер без њих спа- сење није могуће, а недовољан јер спа- сење долази од бога (оно је учествовање у светотројичном начину постојања) у том случају, хришћанска етика, као учење о начину живота који „не жало- сти духа“ (види: еф 4, 30), заиста има важну улогу делу мисији цркве сарадња бога и човека у погледу расправе о значају етике спасење, требало би следити здрав дио- физитизам, диотелитизам и диоенерги- зам православне цркве другим речима: тајна спасења није само у енергији бога, нити само у енергији човека; није ни само у природи бога, нити само у при- роди човека; није ни само у вољи бога, нити само у вољи човека, него је увек у сарадњи енергија, природа и воља ми православни то исповедамо и живимо јер, бог у делу спасења не нарушава чо- као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима почиње литургија, тако не смемо занемарити ни речи „у миру изиђимо“, којима се она завршава бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12) димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички мај/јун 2014 17 векову слободну вољу, нити раствара његову природу у својој, нити умањује значај његовог подвига, већ свему томе придаје значај и достојанство својим оваплоћењем, начином живота, васкр- сењем и вазнесењем значај хришћанске етике на крају желимо да изнесемо још једну напомену у вези са ствари која често уно- си збрку у расправе о односу хришћанске етике према спасењу наиме, неретко се наводи и о томе можемо читати у број- ним чланцима савремених теолога, да у есхатолошкој перспективи (тј у цар- ству божијем) неће бити етике, него само онтологије (= пуноће заједнича- рења са богом) међутим, тај аргумент није у стању да умањи значај хришћан- ске етике најпре из разлога што смо ми још нисмо у вечности и још увек нисмо у пуноћи царства осим тога, чак и када би та пуноћа била остварена у историји, као што ће бити остварена у вечности, чак ни тада етика не би иш- чезла она би постала дескриптивна – њом би тај стечени начин постојања био описиван, али не још и нормиран ипак, суштински значај хришћанске етике тиме не би био умањен на при- мер: када говоримо матерњим језиком, тада не мислимо о граматичким прави- лима и нормама али шта бисмо добили ако бисмо говорили на матерњем језику кршећи граматичка правила? то сасвим сигурно не би био складан, уређен и смислен говор дакле, са сигурношћу можемо тврдити да би промена начина живота на горе, чак и код човека светог и непорочног живота, довела до губит- ка благодати духа светога и резултова- ла би његовим падом апостол павле опомиње: „не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје“ (1 кор 15, 33) ако зли разговори кваре, шта ћемо рећи за недоличан начин живота? предокушај царства као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима по- чиње литургија, тако не смемо занема- рити ни речи „у миру изиђимо“, који- ма се она завршава дакле, наравно да смо позвани да предокушај царства, тј да мир и благодат духа светога, задр- жимо у срцима; наравно да из живота будућег века црпимо идентитет; али историјску димензију не смемо прене- брегнути предокушајем смо позвани, мотивисани, управо на промену начи- на живота, а тиме и промену самога живота; позвани смо на труд, зала- гање, на подвиг, а све то бива у духу светоме, као љубазни одговор на љу- бав христову, којом смо већ приведени оцу отуда је занема
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
1. 38382 / ...и поистовећивана са одређеним бо- жанством тако, имали смо БОГОВЕ мора, подземља (хада), вина, али и богове љу- бави, лепоте, рата, итд поред оваквог (поли)теизма, налази- мо још једну ид...
2. 85555 / ...пожари, болести, упа- ди непријатеља) – јер су разгневили БОГОВЕ, , којима нису хтели да приносе жртве наведене непогоде сматране су за казну богова атеизам сократов сада долазимо до ...
3. 88708 / ...је, наиме, осуђен на смрт под оптужбом да не поштује државне БОГОВЕ (дакле, за безбожништво или атеизам) и да квари омладину свој живот сократ је скончао не чекавши извршење смртне ка...
4. 89297 / ...и тамошњу пророчицу питију од те пророчице, која је тумачила БОГОВЕ, , сократ добија одговор да је најмудрији човек на свету – управо због свог става „знам да ништа не знам“ платонов б...
1. 38382 / ...и поистовећивана са одређеним бо- жанством тако, имали смо БОГОВЕ мора, подземља (хада), вина, али и богове љу- бави, лепоте, рата, итд поред оваквог (поли)теизма, налази- мо још једну ид...
2. 85555 / ...пожари, болести, упа- ди непријатеља) – јер су разгневили БОГОВЕ, , којима нису хтели да приносе жртве наведене непогоде сматране су за казну богова атеизам сократов сада долазимо до ...
3. 88708 / ...је, наиме, осуђен на смрт под оптужбом да не поштује државне БОГОВЕ (дакле, за безбожништво или атеизам) и да квари омладину свој живот сократ је скончао не чекавши извршење смртне ка...
4. 89297 / ...и тамошњу пророчицу питију од те пророчице, која је тумачила БОГОВЕ, , сократ добија одговор да је најмудрији човек на свету – управо због свог става „знам да ништа не знам“ платонов б...
11
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протератиБОГОВЕ
📌
из света правећи јасни раз-
лику између нествореног бо-
га и створеног света, библија
ће утрти пут коначном рушењу мито-
лошке
...много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... као такав је трансценден- тан, недоступан опажању и појмовном схватању слично овоме тврдиће и библија, али још јасније и радикалније од платона као нико до тада, могли би- смо тако рећи, библија ће истаћи разлику и другост природа бога и света (тво- ревине) много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати богове из света правећи јасни раз- лику између нествореног бо- га и створеног света, библија ће утрти пут коначном рушењу мито- лошке слике света нећемо претерати ако кажемо да је велико питање да ли бисмо имали данашњу науку да није би- ло библијског (али свакако и философ- вера у бога и наука божанска геометрија: христос као архитекта свемира, илуминација на пергаменту, 13 век (codex vindobonensis 2554, f 1) „бога је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати“ платон верује и познаје бога онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен 18 5/2014 ског) ослобођења света од богова јер, да би човек испитивао творевину мо- рао је прво да престане да је се плаши да доживи творевину као творевину, да схвати да она није божанство да сунце и месец нису богови већ твар чак твар нижа од човека ове поруке управо до- носи библија, на својим првим страни- цама књиге постања демитологизујући свет и изгонећи божанско из света, библија представља бога као оног који није од овога света библијски израз за бога светац (јевр qadoš) управо то и означава – светац је онај који је други, другачији, одвојен од овога света као такав, бог је непри- ступачан, невидљив, несазнатљив, нео- писив, неисказив (јер, све ове сазнајне моћи тичу се познања овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међу њима је св григорије богослов (iv век) слику бога и света о којој смо горе говорили григорије ће појаснити кроз тумачење старозаветне скиније скинија (или шатор) је била прва, најстарија бого- службена грађевина у старом завету њу је, по упутству божијем, подигао мојсије, након изласка из египатског ропства имала је три дела сам ша- тор је имао два дела, који су међусобно били раздвојени завесом (слично ол- тарској прегради у нашим данашњим храмовима) први део се звао светиња над светињама у њој се налазио ков- чег завета са таблицама десет божи- јих заповести, које је мојсије добио на синају у светињу над светињама није смео да улази нико осим првосвеште- ника, а и он само једном годишње (на празник измирења са богом, јом ки- пур) светиња над светињама је сма- трана за обитавалиште јахвеа (бога) она је била одвојена завесом од другог дела који се звао светиња у овај други део су свакодневно, поред првосвеште- ника, улазили и свештеници у овоме григорије богослов види слику бога и анђеоског света светиња над свети- њама представља слику обитавалишта бога и због тога је одвојена завесом од светиње која представља слику оби- тавања анђела као што видимо, кроз слику скиније, у првом плану је непри- ступачност која означава апсолутну природну одвојеност бога и творевине (конкретно, анђела) трећи део скини- је био је нешто налик на наше данашње црквене порте и звао се светиште ње- му су имали приступ сви израиљци у светишту су приношене жртве, врши- ла су се дневна богослужења и друге обредне радње верни народ и левити (нешто слично нашим данашњим ђа- конима) су могли да бораве само ту, у светишту григорије богослов тумачи да светиште представља слику нашег света, који је опет двојен од анђеоског, а затим и од божанског и опет је у пр- вом плану неприступачност неко ће питато, па како су онда људи (проро- у дијалогу са атеизмом септембар/октобар 2014 19 ци) виђали анђеле, чак и бога, у старом завету? да, виђали су, али не анђеле и бога какви они заиста јесу, већ њихова јављања (ангелофаније и теофаније), која су снисхођења човеку, у мери ка- ко и колико он може да види и спозна дакле, никада људи нису видели пра- ву природу анђела или бога веза света (људи) и бога, односно веза светишта са светињом над светињама, могућа је само посредно, преко првосвештени- ка за нас хришћане првосвештеник у старом завету представља слику но- возаветног првосвештеника – богочо- века господа исуса христа то, дакле, значи да је наша „веза“ са божанским, наше знање бога могуће само кроз ње- га – „нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) сукоб вере и науке ово су две важне ствари које су, на- жалост, временом заборављене тран- сцедентност бога која је узрокована његовом апсолутном природно друго- шћу у односу на створени свет и бого- човек као једина „верификација“ бога, једини доказ бога и једини садржај чо- вековог знања бога нажалост, ове две темељне ствари није временом забо- равио само „препорођени“ и „просве- ћени“ европски интелект већ и многи хришћани на том тужном забораву стоје данашње сукобљавање вере (хри- шћанске) у бога и науке тако, једни не- гирају бога због науке, а други негира- ју науку због бога авај, греше и једни и други ако је бог изван овога света, ако је као такав трансцендентан, не- приступачан опажају, мишљењу и из- ражавању од стране човека, онда наука не може ништа да каже о њему наука не може доказати његово постојање, а још мање може доказати његово не- постојање наука за предмет свог ис- питивања може имати само створени свет, а никако бога и колико год наука успела да опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало на младића тог узраста уместо туге, потиштености и депресије, најчешћих реакција у таквим ситуаци- јама, млади томислав доноси храбру и узвишену одлуку да преостало кратко време свог живота посвети богу одлу- чује да се замонаши то је била свецела егзистенцијална предаја његовог бића богу као да је на тај начин испунио оно што тражи литургијски стих: „сами се- бе и једни друге христу богу предајмо“ од тада он постаје, у правом смислу и у пoтпуности, чедо свог небеског родите- ља (очев омиљени израз) следи одлазак у миљков манастир примају га руски монаси избегли из бољшевичке русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње најдубљи утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тадеј много научио непосред- но се уверио у то шта значи показати личним примером хришћанске врлине, шта значи имати смирење (како изгледа када је домаћин куће смирен и кротак), шта значи када смирени човек осети божији благослов „на кога ћу погледа- ти, само на смиреног и кротког“ – отац је често користио ову реченицу као па- рафразу на речи пророка исаије: „али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од моје речи“ (ис 66, 2) отац нам је, с тим у вези, причао да је једном приликом у свом искушеничком периоду, док је чувао манастирске овце, читајући псалтир лагано утонуо у сан овце су „искористиле“ прилику, отишле су у туђе њиве и направиле штету сеља- цима они су одмах отишли да се жале игуману отац тадеј је очекивао да ће бити строго кажњен или изгрђен ме- ђутим, игуман га је само топло погледао и благо рекао да се то више не понови његова љубав и смиреност за оца тадеја биле су истовремено најснажнија опоме- на и највреднија по(р)ука посвећење са каквом је послушношћу и смире- њем отац тадеј прихватао савете и упут- ства игумана и осталих монаха сведочи његово казивање о можда најдубљем ду- ховном искуству које је имао у том пе- риоду наиме, оци су му објаснили мо- нашко молитвено правило, подучили су га како да се моли, дали су му бројанице у руке и рекли су му да полако, пажљиво и усрдно изговара речи молитве: „госпо- де исусе христе, сине и слове божији, богородице ради, помилуј ме грешног“ са детињим поверењем он је то чинио и испуњавао оно што му је речено усле- дило је чудесно искуство исусова моли- тва је потекла у његовом уму и срцу сама од себе! био је тада као на трећем небу ништа земаљско га није дотицало отац је то стање непрекидне и спонтане мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушј
... као такав је трансценден- тан, недоступан опажању и појмовном схватању слично овоме тврдиће и библија, али још јасније и радикалније од платона као нико до тада, могли би- смо тако рећи, библија ће истаћи разлику и другост природа бога и света (тво- ревине) много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати богове из света правећи јасни раз- лику између нествореног бо- га и створеног света, библија ће утрти пут коначном рушењу мито- лошке слике света нећемо претерати ако кажемо да је велико питање да ли бисмо имали данашњу науку да није би- ло библијског (али свакако и философ- вера у бога и наука божанска геометрија: христос као архитекта свемира, илуминација на пергаменту, 13 век (codex vindobonensis 2554, f 1) „бога је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати“ платон верује и познаје бога онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен 18 5/2014 ског) ослобођења света од богова јер, да би човек испитивао творевину мо- рао је прво да престане да је се плаши да доживи творевину као творевину, да схвати да она није божанство да сунце и месец нису богови већ твар чак твар нижа од човека ове поруке управо до- носи библија, на својим првим страни- цама књиге постања демитологизујући свет и изгонећи божанско из света, библија представља бога као оног који није од овога света библијски израз за бога светац (јевр qadoš) управо то и означава – светац је онај који је други, другачији, одвојен од овога света као такав, бог је непри- ступачан, невидљив, несазнатљив, нео- писив, неисказив (јер, све ове сазнајне моћи тичу се познања овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међу њима је св григорије богослов (iv век) слику бога и света о којој смо горе говорили григорије ће појаснити кроз тумачење старозаветне скиније скинија (или шатор) је била прва, најстарија бого- службена грађевина у старом завету њу је, по упутству божијем, подигао мојсије, након изласка из египатског ропства имала је три дела сам ша- тор је имао два дела, који су међусобно били раздвојени завесом (слично ол- тарској прегради у нашим данашњим храмовима) први део се звао светиња над светињама у њој се налазио ков- чег завета са таблицама десет божи- јих заповести, које је мојсије добио на синају у светињу над светињама није смео да улази нико осим првосвеште- ника, а и он само једном годишње (на празник измирења са богом, јом ки- пур) светиња над светињама је сма- трана за обитавалиште јахвеа (бога) она је била одвојена завесом од другог дела који се звао светиња у овај други део су свакодневно, поред првосвеште- ника, улазили и свештеници у овоме григорије богослов види слику бога и анђеоског света светиња над свети- њама представља слику обитавалишта бога и због тога је одвојена завесом од светиње која представља слику оби- тавања анђела као што видимо, кроз слику скиније, у првом плану је непри- ступачност која означава апсолутну природну одвојеност бога и творевине (конкретно, анђела) трећи део скини- је био је нешто налик на наше данашње црквене порте и звао се светиште ње- му су имали приступ сви израиљци у светишту су приношене жртве, врши- ла су се дневна богослужења и друге обредне радње верни народ и левити (нешто слично нашим данашњим ђа- конима) су могли да бораве само ту, у светишту григорије богослов тумачи да светиште представља слику нашег света, који је опет двојен од анђеоског, а затим и од божанског и опет је у пр- вом плану неприступачност неко ће питато, па како су онда људи (проро- у дијалогу са атеизмом септембар/октобар 2014 19 ци) виђали анђеле, чак и бога, у старом завету? да, виђали су, али не анђеле и бога какви они заиста јесу, већ њихова јављања (ангелофаније и теофаније), која су снисхођења човеку, у мери ка- ко и колико он може да види и спозна дакле, никада људи нису видели пра- ву природу анђела или бога веза света (људи) и бога, односно веза светишта са светињом над светињама, могућа је само посредно, преко првосвештени- ка за нас хришћане првосвештеник у старом завету представља слику но- возаветног првосвештеника – богочо- века господа исуса христа то, дакле, значи да је наша „веза“ са божанским, наше знање бога могуће само кроз ње- га – „нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) сукоб вере и науке ово су две важне ствари које су, на- жалост, временом заборављене тран- сцедентност бога која је узрокована његовом апсолутном природно друго- шћу у односу на створени свет и бого- човек као једина „верификација“ бога, једини доказ бога и једини садржај чо- вековог знања бога нажалост, ове две темељне ствари није временом забо- равио само „препорођени“ и „просве- ћени“ европски интелект већ и многи хришћани на том тужном забораву стоје данашње сукобљавање вере (хри- шћанске) у бога и науке тако, једни не- гирају бога због науке, а други негира- ју науку због бога авај, греше и једни и други ако је бог изван овога света, ако је као такав трансцендентан, не- приступачан опажају, мишљењу и из- ражавању од стране човека, онда наука не може ништа да каже о њему наука не може доказати његово постојање, а још мање може доказати његово не- постојање наука за предмет свог ис- питивања може имати само створени свет, а никако бога и колико год наука успела да опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало на младића тог узраста уместо туге, потиштености и депресије, најчешћих реакција у таквим ситуаци- јама, млади томислав доноси храбру и узвишену одлуку да преостало кратко време свог живота посвети богу одлу- чује да се замонаши то је била свецела егзистенцијална предаја његовог бића богу као да је на тај начин испунио оно што тражи литургијски стих: „сами се- бе и једни друге христу богу предајмо“ од тада он постаје, у правом смислу и у пoтпуности, чедо свог небеског родите- ља (очев омиљени израз) следи одлазак у миљков манастир примају га руски монаси избегли из бољшевичке русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње најдубљи утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тадеј много научио непосред- но се уверио у то шта значи показати личним примером хришћанске врлине, шта значи имати смирење (како изгледа када је домаћин куће смирен и кротак), шта значи када смирени човек осети божији благослов „на кога ћу погледа- ти, само на смиреног и кротког“ – отац је често користио ову реченицу као па- рафразу на речи пророка исаије: „али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од моје речи“ (ис 66, 2) отац нам је, с тим у вези, причао да је једном приликом у свом искушеничком периоду, док је чувао манастирске овце, читајући псалтир лагано утонуо у сан овце су „искористиле“ прилику, отишле су у туђе њиве и направиле штету сеља- цима они су одмах отишли да се жале игуману отац тадеј је очекивао да ће бити строго кажњен или изгрђен ме- ђутим, игуман га је само топло погледао и благо рекао да се то више не понови његова љубав и смиреност за оца тадеја биле су истовремено најснажнија опоме- на и највреднија по(р)ука посвећење са каквом је послушношћу и смире- њем отац тадеј прихватао савете и упут- ства игумана и осталих монаха сведочи његово казивање о можда најдубљем ду- ховном искуству које је имао у том пе- риоду наиме, оци су му објаснили мо- нашко молитвено правило, подучили су га како да се моли, дали су му бројанице у руке и рекли су му да полако, пажљиво и усрдно изговара речи молитве: „госпо- де исусе христе, сине и слове божији, богородице ради, помилуј ме грешног“ са детињим поверењем он је то чинио и испуњавао оно што му је речено усле- дило је чудесно искуство исусова моли- тва је потекла у његовом уму и срцу сама од себе! био је тада као на трећем небу ништа земаљско га није дотицало отац је то стање непрекидне и спонтане мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушј
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
12
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
...различитих народа, допуштала да на свој начин поштују својеБОГОВЕ 📌 то је
омогућавало мир у империји једина ствар
коју су разни народи под римским императором морали да чине, јесте указивањ
...различитих народа, допуштала да на свој начин поштују своје
МЕТА инфо: Р:25145 К:189541 Д:105
| Свеска 364 |
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... смирнов-бркић, in hoc signo vinces, београд 2011, стр 17–19 5 чарлс метсон одал, константин и хришћанско царство, београд 2013, стр 164 брзо незнабошци су увидели да хришћани представљају посебно друштво и заједницу у односу на јевреје римска држава је својим поданицима, припадницима различитих народа, допуштала да на свој начин поштују своје богове то је омогућавало мир у империји једина ствар коју су разни народи под римским императором морали да чине, јесте указивање верности риму, и то на конкретан начин створен је култ римског цара, који је подразумевао чин његовог признавања за божанску личност верност римској држави огледала се у испуњавању тог државног култа његова суштина била је у томе да грађанин сагори мало тамјана пред царевим кипом и на тај начин, божанским поштовањем цара, призна апсолутну власт државе ко то није поштовао, сматрао се политичким противником цара и римске државе сваки римљанин је формално држао прописе овога култа као обавезу према држави, тачније као друштвено-политичку обавезу тешко је разлучити да ли је жртвовање чињено чисто као израз политичке лојалности према цару или је била присутна и одређена религијска идеја званични рим је овде занимала само практична страна и исправност обреда, а не веровања људи учесника у обреду 6 с друге стране, римски грађанин је смисао свог живота, питање истине и вере у бога или богове, могао да упражњава у ма којој другој вери, учењу, култу божанско поклоњење императору је било световна, друштвено-политичка ствар 7 међутим, хришћанска вера је од почетка била различита у односу на националне религије поробљених народа римске империје хришћанство је себе доживљавало као универзалну веру – благовест о господу христу, цару који собом доноси царство небеско и спасење од смрти та вера била је намењена свим народима 6 мирко сајловић, милански едикт у контексту реформи iii и iv века, београд 2011, стр 80 7 бобан стојковић, историја хришћанске цркве, београд 2012, стр 52–53 историја хришћанства новембар / децембар 2018 7 човек двадесет и првог века готово ни по чему не личи на човека двадесетог века, а далеко је од човека претходних векова његова свакодневница је другачија, а навике и прећутни обичаји друштва сада су у потпуности условљени новим научним и технолошким напретком ово је доба дигитализације свега што се може дигитализовати, а понекад и оних ствари које не треба подвргавати овим процесима, али се ипак подвргавају позивајући се на практичност можда то делом и јесте проблем – савремени човек је превише окупиран практичношћу и у стању је да занемари, па чак и жртвује, квалитет нечега зарад те практичности медицина, као и све друге сфере живота, у стопу прати ове обичаје савременог човека и њима се подвргава зато данас свака телесна или психичка сметња има своју шифру која нам уношењем у систем омогућује бесплатно или парцијално бесплатно набављање медикамената за третман те сметње звучи практично и конзистентно, али само онда када се односи на систем али, има ли ичег практичног у томе да људи једни друге посматрају кроз ове шифре и само кроз систем? дехуманизација медицине о дехуманизацији медицине писао је фуко (michel foucault) у својој књизи „рађање клинике“ (the birth of clinic) фуко тврди да се нису променила само имена болести и њихова класификација, већ и сам приступ пацијентима и начин третирања истих медицинско особље пацијента гледа „медицинским погледом“ (medical gaze) који их дехуманизује и означава их као групу органа, а не као особу овакав приступ лекара критикује и жан-клод ларше (jean-claude larchet), али његова критика не погађа само медицинске раднике проблем је, како каже ларше, то што људи на неки начин преузимају ову перцепцију од лекара ево шта он пише о болестима: „посматрајући их, наиме, као аутономне реалности чисто физиолошке природе и као такве подложне искључиво техничком третману и само на телесном плану, савремена медицина ретко помаже болеснику да их прихвати већ га, напротив, наводи да сматра да су његово стање и судбина потпуно у рукама лекара, да се његове тешкоће могу отклонити само медицинским третманом, да своју болест и своје патње може да живи једино тако што ће од медицине пасивно чекати излечење и олакшање“ дослован превод речи „исихија“ је „мир“, „мировање“, „тишина“, али за православне подвижнике ова реч од давнина представља нешто више од тога: тражење тог и таквог унутрашњег мира у човеку, а преко њега сједињење са богом као јединим извором истинског мира теологија болести: савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма јана крстић теологија и медицина 8 6/ 2018 човек данашњице се у потпуности ослања на овакав медицински третман, те је заборавио постојање било какве алтернативе овом третману може се приметити да они који се данас окрећу алтернативним начинима лечења и различитим видовима алтернативне медицине, то скоро увек раде онда, када медицина практикована у званичним институцијама нема решење за њихов проблем ипак, неки наши савременици сматрају да овакав приступ није добар већ смо навели фукоа и ларшеа, а строгу критику оваквом приступу лечења износи и руски теолог и психолог (практический психолог) сергеј лазарев (сергей николаевич лазарев) ларше и лазарев овом проблему не приступају само теоријски (поготово лазарев), већ нуде начине за спровођење једног вида алтернативне медицине: лечење хришћанством лечење хришћанством иако смо овај вид лечења овде назвали „алтернативним“, тешко је рећи да он то стварно јесте, с обзиром на то да је далеко старије од савременог начина корене овог начина лечења проналазимо још код средњовековних филозофа, а најјасније се овакви ставови формирају кроз исихазам дослован превод речи „исихија“ је „мир“, „мировање“, „тишина“, али за православне подвижнике ова реч од давнина представља нешто више од тога оно што карактерише човека и свет који га окружује је немир, па човек стално тежи спокојству митрополит амфилохије (радовић) у лоцирању овог мира прави одличну аналогију: „и као што нам искуство свједочи да се мирно море не налази на морској површини него у дубини мора, тако, по опиту светих подвижника, и унутрашњи мир твари и човјека треба тражити у дубинама човјека и твари, и ‘с оне стране „тих дубина“’ исихиа представља баш то: тражење тог и таквог унутрашњег мира у човеку, а преко њега сједињење са богом као јединим извором истинског мира најбољи превод за овај појам је онај који нуди јустин поповић: молитвено тиховање у овом тексту истражићемо начине лечења које нуде свети григорије палама и јован лествичник, као и њихово уклапање у живот савременог човека на самом крају, даћемо суд о потребности овог начина лечења савременог човека молитвеним тиховањем до светлости учење светог григорија паламе може се посматрати кроз теолошки спор са варламом калабријским његово дело тријаде истовремено представља и полемику између ове двојице, и главно сведочанство садржаја и смисла паламине мисли тријаде се састоје од три дела прва тријада говори о многобожачкој филозофији и њеним опасностима, методама исихастичке молитве и о питањима спознавања бога у другој тријади, палама јавно побија варламове ставове, а нарочито тезу да спознавање филозофије човеку може донети спасење трећа тријада се такође односи теологија и медицина jean-claude larchet (извор: orthodoxwikiorg) новембар / децембар 2018 9 теологија и медицина на варлама, представља одговор на његове антиисихастичке трактате и ту палама систематски излаже своје учење о обожењу и о таворској светлости као нествореној божијој енергији трећа тријада такође садржи учења о разликама између божанских енергија и божанске суштине прва фаза полемике између паламе и варлама је везана за разлику између филозофије и теологије, као и за питање богопознања по варламу, грчки филозофи су били уздигнути на исти ниво спознаје као мојсије и пророци он не прави разлику између филозофије и теологије у смислу богопознања, јер и једна и друга, по његовом мишљењу, имају за циљ спознавање бога и обе то подједнако омогућују палама одбацује варламову представу о јединству знања и повлачи оштру разлику између филозофије и теологије постоје две врсте знања, или мудрости, а то су светска и божанска мудрост филозофија почиње чулним опажањем, а завршава се спознајом створених реалности изнад тога почиње божија мудрост и она представља мистичко и неизрециво созерцање вечне светлости филозофи не могу да објасне оно што је невидљиво и непролазно јер немају ово искуство просветљења оно што највише карактерише учење светог григорија паламе и исихаста, јесте учење о овом другом начину спознаје бог је савршено неизрецив, неспознатљив и недоступан по суштини, али он постаје доступан и спознатљив човеку преко својих енергија ту је и разлика између божанске суштине (ουσία) и енергије (ενέργεια) бог је у својој суштини неспознатљив, али јесте спознатљив кроз своје енергије које су човеку доступне преко молитвеног тиховања молитвеним тиховањем човек је способан не само да спозна, него и да види бога који му се открива као светлост „то је светлост која се јавља кроз тајанствено просветљење, а познају је само они који је се удостоје она је уипостазирана, не зато што има своју ипостас, већ зато што је дух шаље у другу ипостас, где се заправо созерцава тада се исправно назива уипостазирано, јер се не созерцава сама у себи, нити у суштини, већ у ипостаси“ о врлинама и пороцима свети јован лествичник своје учење о хришћанском аскетизму најексплицитније износи у делу лествица идеју за назив за ово дело, лествичник је узео из старозаветне приче о јакову који је у сну видео лествицу по којој се пењу и силазе анђели, а чије је подножје стајало на земљи и врх додиривао небо овде лествица такође представља и ступњевит пут који почиње одрицањем од свега световног, а завршава се постизањем душевног спокојства лествица је подељена на тридесет глава које садрже поуке где свака глава одговара одређеној врлини или пороку у средишту учења светог јована лествичника је човек који је изложен опасним дејствима страсти страст 10 6/ 2018 свети григорије палама, архиепископ солунски је болест душе која је последица дејства демонске силе и греха страст у свом развоју пролази кроз четири фазе прва фаза је проста помисао у којој не учествује воља и у којој још нема греха друга фаза је спајање са овим помислима и ту је присутан вољни моменат трећа фаза огледа се у пристанку на оно што се појавило, тј у сједињењу вољног момента са уживањем четврта и последња фаза јесте поробљавање душе и трајно присуство њој саблажњиве мисли лествичник прави и класификацију страсти где је на првом месту стомакоугађање, а на последњем месту је гордост и сујета стомакоугађање је капија страсти и са њиме све почиње, док се гордост манифестује као наметање себе сваком другом бићу, па чак и богу сергеј лазарев се слаже са лествичником по питању озбиљности греха гордости аргумент који наводи јесте само прапочело зла: један од анђела се супротставио богу баш због осећања веће важности у односу на друге и у односу на човека гордост је окренула сатанаила против бога, и зато заслужује посебно место међу људским гресима и треба је се највише пазити као супротност гордости, на врху лествице, лествичник је поставио љубав као покретачку силу љубав је живот анђела, извор чудеса, вечито напредовање и љубав не мисли о злу кроз своје дело лествичник придаје посебну пажњу сећању на смрт као једном од главних аскетских делања овај аспект хришћанског аскетизма овде нам је посебно важан јер је у многоме везан за теологију болести о узроцима болести своју књигу теологија болести ларше започиње потрагом за узроцима болести по хришћанском предању, узрок људске болести је једнак узроку људске грешности и смртности – адамов и евин грех због овог греха први људи су прогоњени из еденског врта, због њега постају смртни, а човекова смртност је извор његове патње и његових болести о првобитном пореклу болести ларше цитира паламу: „одакле долазе слабости, болести и остала зла због којих наступа смрт? одакле потиче сама смрт? од нашег непокоравања божанској заповести, кршења правила које нам је одредио бог, нашег првобитног греха у божијем рају тако болести и немоћи сваке врсте проистичу из греха“ ову мисао не треба погрешно схватати узрок људске болешљивости јесте првобитни грех прародитеља, али ово не значи и да је узрок болести сваког појединца његов лични грех ако се, рецимо, ја разболим, један од узрока моје болести свакако јесте потенција и склоност људског бића ка болестима, која је ту због адамовог и евиног греха ипак, један од узрока моје болести свакако не мора бити неки од мојих грехова односно кршење неке од божијих заповести као аргумент ларше наводи болешљивост неких монаха чији живот можемо сматрати готово безгрешним, док постоје многобројни грешници чије је тело у изванредном здравственом стању ипак, из овога закључујемо да је смрт повезана са болешћу, не само због тога што болест често завршава смрћу, већ и зато што је на један други начин смрт, тј смртност, узрок болести како нам у овоме помаже сећање на смрт које помиње јован лествичник? сећања на смрт страх од смрти је, како каже лествичник, својство природе ипак, од њега не треба бежати и смрт не треба заборављати, већ је потребно присећати је се што је чешће могуће „као што је хлеб потребнији од сваке друге хране, тако је и сећање на смрт потребније од свакога другог подвига сећање на смрт подстиче монахе који живе у заједници на труд и дубоко размишљање, па штавише и на радосно подношење увреда а код оних који живе у безмолвију, оно доводи до престанка бриге о било чему земаљском, до непрекидне молитве и чувања ума те врлине су и мати и кћи сећања на смрт“ касније лествичник каже: „онај који хоће стално да у себи држи помисао на смрт и на суд божији, а предаје се бригама и пословима земаљским, личи на човека који би хтео да плива, а да не покреће руке“ можемо приметити два фактора сећања на смрт који чине ову делатност исцељујућом теологија и медицина новембар / децембар 2018 11 први фактор је извежбавање стрпљења у болести сведочанства о значају стрпљења су многобројна – појам трпљења у хришћанству не представља врлину само због окрепљења које пружа духу, већ и зато што подсећа на христа стрпљење такође указује и на помирљивост човека са ситуацијом у којој се налази, а то свакако јесте један од важних аспеката сећања на смрт други фактор сећања на смрт је одвајање овог од вечног живота смрт је само телесна, и што смо свеснији тога, то ћемо мирнији бити и у болести и у смрти мир и спокојност у болести се показала делотворном и у телесним, а поготово у психичким сметњама рецимо, скоро свака неуроза у психологији представља одсуство мира у човековом духу овај други фактор сећања на смрт, фактор одвајања овог од вечног живота, јасније је изложен кроз учење григорија паламе јаз између душе и тела као што смо већ помињали раније, када смо разматрали учење светог григорија паламе, два су начина спознаје, а само један од та два води до бога први, филозофски приступ, везан је за чулни свет и ван њега не може да трансцендира други, теолошки приступ, спознаје бога кроз његове енергије, а пут спознаје везан је за молитвено тиховање како ово спознавање бога може бити делотворно за људе који се сукобљавају са различитим телесним болестима? молитвено тиховање као такво нас само нагони на дистанцираност од телесних осећаја, пријатних или непријатних то се дешава услед фокусирања читавог бића на нешто вансветовно – на божанске енергије спознавањем истих, наша душа је ближа надчулном свету, а даља је од чулног света самим тим, телесне непогоде које су нас снашле постају мање важне, јер бивамо усмерени на своју душу и постајемо свесни пролазности телесних патњи због њиховог обитавања у овосветовној реалности ово је важно за преживљавање различитих болести, јер што се мање поистовећујемо са сопственим телом, то ћемо мање осећати патње којим је оно подвргнуто својатање тела и поистовећивање са њим наводи нас на приврженост телесним осећајима, како пријатним, тако и непријатним молитвеним тиховањем можемо своју душу довести у стање делимичног или потпуног занемаривања телесног бола у корист фокусираности на много важније ствари – на спознају бога и нас самих кроз божанске енергије као што смо на самом почетку поменули, савремени човек се готово у потпуности удаљио од ових начина лечења ипак, ови начини лечења, а и превенције болести, потребне су савременом човеку приметно је, да је због тога, у последњих неколико деценија оријентална култура практиковања јоге, пилатеса и осталих медитативних делатности, јако популарна у западном свету хтели то данас да признамо или не, научно-технолошки развој, тежња ка практичности и објективизација многих аспеката нашег живота нагони нас на занемаривање душе и духовних осећаја мира, спокојства и равнотеже јаз између душе и тела никада није био већи, с обзиром на то да смо тело подвргли различитим видовима механизовања, а душу одгурнули у неки превише апстрактни и далеки свет, као да она није у нама читање древних православних теолога-аскета, са макар оквирним освртом на позадину њихове мисли, може нам помоћи у превазилажењу овог јаза теологија и медицина онај који хоће стално да у себи држи помисао на смрт и на суд божији, а предаје се бригама и пословима земаљским, личи на човека који би хтео да плива, а да не покреће руке 12 6/ 2018 тема последњих времена у нашој црквеној, али и широј јавности, изазива опречне реакције и коментаре у једном броју електронских и штампаних медија, као и у разговорима неких верника, преовлађују драматични и апокалиптични тонови који изазивају зебњу, страх и забринутост за себе и своје најближе у тим круговима се непрестано говори о владавини антихриста и времену највеће тираније у историји човечанства, потирању свих хришћанских вредности и, коначно, прогону хришћана са друге стране, академско богословље отворено заобилази ову тему, вероватно због њеног пророчког садржаја и далеког, неодређеног времена када треба да се одиграју ови драматични догађаји оба приступа потенцијално могу водити у крајност апокалиптичност и драматичност говора о овој теми може код једног броја верника да изазове смутњу која ће на крају довести до опсесивног страха и губитка вере преовладаће негативне емоције и доживљаји, што се може одразити на снагу и квалитет вере, као и на укупно психичко стање неких верника игнорисање ове теме, насупрот томе, води ка неразумевању времена у коме живимо, пасивизацији и неспремности да се уоче знаци „тајне безакоња“ ово безакоње, иако је тајно, не значи да није присутно напротив познати стих из друге посланице солуњанима светог апостола павла који каже да „тајна безакоња већ дејствује, само док се не уклони онај који сад задржава“ (2 сол 2, 7), свети јустин ћелијски тумачи на следећи начин: „шта је то што спречава, што задржава – τὸ κατέχον – антихриста да се јави сада, или сутра, или прексутра, или ма када сем ’у своје време’? црква христова: благодатна делатност цркве христове у свету, благодатна сила и власт њена: власт над нечистим дусима (мт 10, 1); власт да изгони ђаволе из људи, из света (мк 3, 15); власт и сила да сузбија свако зло и разраста свако добро; власт да спасава људе од греха, смрти и ђавола; власт над паклом“ (ср мт 16, 18) светитељ додаје: „вера људи у христа такође је сила која задржава и спречава да се јави антихрист али, када се у роду људском буде нагло почела гасити вера у господа христа; када се већина људи у својој слободи буду драговољно опредељивали за зло, и чинили зло, и волели зло; и када их бог, по жељама срца њиховог буде пустио да потону у нечистоту, у срамне сласти, у покварен ум, и они буду чинили сваку неправду, сваки грех, са свесним богоборством и злољубљем (ср рим 1, 24–31); и када кроз сва та добровољна људска зла ђаволи овладају већином људи који су се одрекли вере у јединог спаситеља света господа христа; – тада ће господ допустити да се јави и њихов врховни вођ христоборства антихрист, коме они хрле и јуре кроз, своја добровољна зла“ са тим у вези треба имати у виду и пророчко тумачење светог теофана затворника у коме он истиче и улогу власти: „пошто ће хришћанска етика шта је то што спречава, што задржава – τὸ κατέχον – антихриста да се јави сада, или сутра, или прексутра, или ма када сем ’у своје време’?
... смирнов-бркић, in hoc signo vinces, београд 2011, стр 17–19 5 чарлс метсон одал, константин и хришћанско царство, београд 2013, стр 164 брзо незнабошци су увидели да хришћани представљају посебно друштво и заједницу у односу на јевреје римска држава је својим поданицима, припадницима различитих народа, допуштала да на свој начин поштују своје богове то је омогућавало мир у империји једина ствар коју су разни народи под римским императором морали да чине, јесте указивање верности риму, и то на конкретан начин створен је култ римског цара, који је подразумевао чин његовог признавања за божанску личност верност римској држави огледала се у испуњавању тог државног култа његова суштина била је у томе да грађанин сагори мало тамјана пред царевим кипом и на тај начин, божанским поштовањем цара, призна апсолутну власт државе ко то није поштовао, сматрао се политичким противником цара и римске државе сваки римљанин је формално држао прописе овога култа као обавезу према држави, тачније као друштвено-политичку обавезу тешко је разлучити да ли је жртвовање чињено чисто као израз политичке лојалности према цару или је била присутна и одређена религијска идеја званични рим је овде занимала само практична страна и исправност обреда, а не веровања људи учесника у обреду 6 с друге стране, римски грађанин је смисао свог живота, питање истине и вере у бога или богове, могао да упражњава у ма којој другој вери, учењу, култу божанско поклоњење императору је било световна, друштвено-политичка ствар 7 међутим, хришћанска вера је од почетка била различита у односу на националне религије поробљених народа римске империје хришћанство је себе доживљавало као универзалну веру – благовест о господу христу, цару који собом доноси царство небеско и спасење од смрти та вера била је намењена свим народима 6 мирко сајловић, милански едикт у контексту реформи iii и iv века, београд 2011, стр 80 7 бобан стојковић, историја хришћанске цркве, београд 2012, стр 52–53 историја хришћанства новембар / децембар 2018 7 човек двадесет и првог века готово ни по чему не личи на човека двадесетог века, а далеко је од човека претходних векова његова свакодневница је другачија, а навике и прећутни обичаји друштва сада су у потпуности условљени новим научним и технолошким напретком ово је доба дигитализације свега што се може дигитализовати, а понекад и оних ствари које не треба подвргавати овим процесима, али се ипак подвргавају позивајући се на практичност можда то делом и јесте проблем – савремени човек је превише окупиран практичношћу и у стању је да занемари, па чак и жртвује, квалитет нечега зарад те практичности медицина, као и све друге сфере живота, у стопу прати ове обичаје савременог човека и њима се подвргава зато данас свака телесна или психичка сметња има своју шифру која нам уношењем у систем омогућује бесплатно или парцијално бесплатно набављање медикамената за третман те сметње звучи практично и конзистентно, али само онда када се односи на систем али, има ли ичег практичног у томе да људи једни друге посматрају кроз ове шифре и само кроз систем? дехуманизација медицине о дехуманизацији медицине писао је фуко (michel foucault) у својој књизи „рађање клинике“ (the birth of clinic) фуко тврди да се нису променила само имена болести и њихова класификација, већ и сам приступ пацијентима и начин третирања истих медицинско особље пацијента гледа „медицинским погледом“ (medical gaze) који их дехуманизује и означава их као групу органа, а не као особу овакав приступ лекара критикује и жан-клод ларше (jean-claude larchet), али његова критика не погађа само медицинске раднике проблем је, како каже ларше, то што људи на неки начин преузимају ову перцепцију од лекара ево шта он пише о болестима: „посматрајући их, наиме, као аутономне реалности чисто физиолошке природе и као такве подложне искључиво техничком третману и само на телесном плану, савремена медицина ретко помаже болеснику да их прихвати већ га, напротив, наводи да сматра да су његово стање и судбина потпуно у рукама лекара, да се његове тешкоће могу отклонити само медицинским третманом, да своју болест и своје патње може да живи једино тако што ће од медицине пасивно чекати излечење и олакшање“ дослован превод речи „исихија“ је „мир“, „мировање“, „тишина“, али за православне подвижнике ова реч од давнина представља нешто више од тога: тражење тог и таквог унутрашњег мира у човеку, а преко њега сједињење са богом као јединим извором истинског мира теологија болести: савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма јана крстић теологија и медицина 8 6/ 2018 човек данашњице се у потпуности ослања на овакав медицински третман, те је заборавио постојање било какве алтернативе овом третману може се приметити да они који се данас окрећу алтернативним начинима лечења и различитим видовима алтернативне медицине, то скоро увек раде онда, када медицина практикована у званичним институцијама нема решење за њихов проблем ипак, неки наши савременици сматрају да овакав приступ није добар већ смо навели фукоа и ларшеа, а строгу критику оваквом приступу лечења износи и руски теолог и психолог (практический психолог) сергеј лазарев (сергей николаевич лазарев) ларше и лазарев овом проблему не приступају само теоријски (поготово лазарев), већ нуде начине за спровођење једног вида алтернативне медицине: лечење хришћанством лечење хришћанством иако смо овај вид лечења овде назвали „алтернативним“, тешко је рећи да он то стварно јесте, с обзиром на то да је далеко старије од савременог начина корене овог начина лечења проналазимо још код средњовековних филозофа, а најјасније се овакви ставови формирају кроз исихазам дослован превод речи „исихија“ је „мир“, „мировање“, „тишина“, али за православне подвижнике ова реч од давнина представља нешто више од тога оно што карактерише човека и свет који га окружује је немир, па човек стално тежи спокојству митрополит амфилохије (радовић) у лоцирању овог мира прави одличну аналогију: „и као што нам искуство свједочи да се мирно море не налази на морској површини него у дубини мора, тако, по опиту светих подвижника, и унутрашњи мир твари и човјека треба тражити у дубинама човјека и твари, и ‘с оне стране „тих дубина“’ исихиа представља баш то: тражење тог и таквог унутрашњег мира у човеку, а преко њега сједињење са богом као јединим извором истинског мира најбољи превод за овај појам је онај који нуди јустин поповић: молитвено тиховање у овом тексту истражићемо начине лечења које нуде свети григорије палама и јован лествичник, као и њихово уклапање у живот савременог човека на самом крају, даћемо суд о потребности овог начина лечења савременог човека молитвеним тиховањем до светлости учење светог григорија паламе може се посматрати кроз теолошки спор са варламом калабријским његово дело тријаде истовремено представља и полемику између ове двојице, и главно сведочанство садржаја и смисла паламине мисли тријаде се састоје од три дела прва тријада говори о многобожачкој филозофији и њеним опасностима, методама исихастичке молитве и о питањима спознавања бога у другој тријади, палама јавно побија варламове ставове, а нарочито тезу да спознавање филозофије човеку може донети спасење трећа тријада се такође односи теологија и медицина jean-claude larchet (извор: orthodoxwikiorg) новембар / децембар 2018 9 теологија и медицина на варлама, представља одговор на његове антиисихастичке трактате и ту палама систематски излаже своје учење о обожењу и о таворској светлости као нествореној божијој енергији трећа тријада такође садржи учења о разликама између божанских енергија и божанске суштине прва фаза полемике између паламе и варлама је везана за разлику између филозофије и теологије, као и за питање богопознања по варламу, грчки филозофи су били уздигнути на исти ниво спознаје као мојсије и пророци он не прави разлику између филозофије и теологије у смислу богопознања, јер и једна и друга, по његовом мишљењу, имају за циљ спознавање бога и обе то подједнако омогућују палама одбацује варламову представу о јединству знања и повлачи оштру разлику између филозофије и теологије постоје две врсте знања, или мудрости, а то су светска и божанска мудрост филозофија почиње чулним опажањем, а завршава се спознајом створених реалности изнад тога почиње божија мудрост и она представља мистичко и неизрециво созерцање вечне светлости филозофи не могу да објасне оно што је невидљиво и непролазно јер немају ово искуство просветљења оно што највише карактерише учење светог григорија паламе и исихаста, јесте учење о овом другом начину спознаје бог је савршено неизрецив, неспознатљив и недоступан по суштини, али он постаје доступан и спознатљив човеку преко својих енергија ту је и разлика између божанске суштине (ουσία) и енергије (ενέργεια) бог је у својој суштини неспознатљив, али јесте спознатљив кроз своје енергије које су човеку доступне преко молитвеног тиховања молитвеним тиховањем човек је способан не само да спозна, него и да види бога који му се открива као светлост „то је светлост која се јавља кроз тајанствено просветљење, а познају је само они који је се удостоје она је уипостазирана, не зато што има своју ипостас, већ зато што је дух шаље у другу ипостас, где се заправо созерцава тада се исправно назива уипостазирано, јер се не созерцава сама у себи, нити у суштини, већ у ипостаси“ о врлинама и пороцима свети јован лествичник своје учење о хришћанском аскетизму најексплицитније износи у делу лествица идеју за назив за ово дело, лествичник је узео из старозаветне приче о јакову који је у сну видео лествицу по којој се пењу и силазе анђели, а чије је подножје стајало на земљи и врх додиривао небо овде лествица такође представља и ступњевит пут који почиње одрицањем од свега световног, а завршава се постизањем душевног спокојства лествица је подељена на тридесет глава које садрже поуке где свака глава одговара одређеној врлини или пороку у средишту учења светог јована лествичника је човек који је изложен опасним дејствима страсти страст 10 6/ 2018 свети григорије палама, архиепископ солунски је болест душе која је последица дејства демонске силе и греха страст у свом развоју пролази кроз четири фазе прва фаза је проста помисао у којој не учествује воља и у којој још нема греха друга фаза је спајање са овим помислима и ту је присутан вољни моменат трећа фаза огледа се у пристанку на оно што се појавило, тј у сједињењу вољног момента са уживањем четврта и последња фаза јесте поробљавање душе и трајно присуство њој саблажњиве мисли лествичник прави и класификацију страсти где је на првом месту стомакоугађање, а на последњем месту је гордост и сујета стомакоугађање је капија страсти и са њиме све почиње, док се гордост манифестује као наметање себе сваком другом бићу, па чак и богу сергеј лазарев се слаже са лествичником по питању озбиљности греха гордости аргумент који наводи јесте само прапочело зла: један од анђела се супротставио богу баш због осећања веће важности у односу на друге и у односу на човека гордост је окренула сатанаила против бога, и зато заслужује посебно место међу људским гресима и треба је се највише пазити као супротност гордости, на врху лествице, лествичник је поставио љубав као покретачку силу љубав је живот анђела, извор чудеса, вечито напредовање и љубав не мисли о злу кроз своје дело лествичник придаје посебну пажњу сећању на смрт као једном од главних аскетских делања овај аспект хришћанског аскетизма овде нам је посебно важан јер је у многоме везан за теологију болести о узроцима болести своју књигу теологија болести ларше започиње потрагом за узроцима болести по хришћанском предању, узрок људске болести је једнак узроку људске грешности и смртности – адамов и евин грех због овог греха први људи су прогоњени из еденског врта, због њега постају смртни, а човекова смртност је извор његове патње и његових болести о првобитном пореклу болести ларше цитира паламу: „одакле долазе слабости, болести и остала зла због којих наступа смрт? одакле потиче сама смрт? од нашег непокоравања божанској заповести, кршења правила које нам је одредио бог, нашег првобитног греха у божијем рају тако болести и немоћи сваке врсте проистичу из греха“ ову мисао не треба погрешно схватати узрок људске болешљивости јесте првобитни грех прародитеља, али ово не значи и да је узрок болести сваког појединца његов лични грех ако се, рецимо, ја разболим, један од узрока моје болести свакако јесте потенција и склоност људског бића ка болестима, која је ту због адамовог и евиног греха ипак, један од узрока моје болести свакако не мора бити неки од мојих грехова односно кршење неке од божијих заповести као аргумент ларше наводи болешљивост неких монаха чији живот можемо сматрати готово безгрешним, док постоје многобројни грешници чије је тело у изванредном здравственом стању ипак, из овога закључујемо да је смрт повезана са болешћу, не само због тога што болест често завршава смрћу, већ и зато што је на један други начин смрт, тј смртност, узрок болести како нам у овоме помаже сећање на смрт које помиње јован лествичник? сећања на смрт страх од смрти је, како каже лествичник, својство природе ипак, од њега не треба бежати и смрт не треба заборављати, већ је потребно присећати је се што је чешће могуће „као што је хлеб потребнији од сваке друге хране, тако је и сећање на смрт потребније од свакога другог подвига сећање на смрт подстиче монахе који живе у заједници на труд и дубоко размишљање, па штавише и на радосно подношење увреда а код оних који живе у безмолвију, оно доводи до престанка бриге о било чему земаљском, до непрекидне молитве и чувања ума те врлине су и мати и кћи сећања на смрт“ касније лествичник каже: „онај који хоће стално да у себи држи помисао на смрт и на суд божији, а предаје се бригама и пословима земаљским, личи на човека који би хтео да плива, а да не покреће руке“ можемо приметити два фактора сећања на смрт који чине ову делатност исцељујућом теологија и медицина новембар / децембар 2018 11 први фактор је извежбавање стрпљења у болести сведочанства о значају стрпљења су многобројна – појам трпљења у хришћанству не представља врлину само због окрепљења које пружа духу, већ и зато што подсећа на христа стрпљење такође указује и на помирљивост човека са ситуацијом у којој се налази, а то свакако јесте један од важних аспеката сећања на смрт други фактор сећања на смрт је одвајање овог од вечног живота смрт је само телесна, и што смо свеснији тога, то ћемо мирнији бити и у болести и у смрти мир и спокојност у болести се показала делотворном и у телесним, а поготово у психичким сметњама рецимо, скоро свака неуроза у психологији представља одсуство мира у човековом духу овај други фактор сећања на смрт, фактор одвајања овог од вечног живота, јасније је изложен кроз учење григорија паламе јаз између душе и тела као што смо већ помињали раније, када смо разматрали учење светог григорија паламе, два су начина спознаје, а само један од та два води до бога први, филозофски приступ, везан је за чулни свет и ван њега не може да трансцендира други, теолошки приступ, спознаје бога кроз његове енергије, а пут спознаје везан је за молитвено тиховање како ово спознавање бога може бити делотворно за људе који се сукобљавају са различитим телесним болестима? молитвено тиховање као такво нас само нагони на дистанцираност од телесних осећаја, пријатних или непријатних то се дешава услед фокусирања читавог бића на нешто вансветовно – на божанске енергије спознавањем истих, наша душа је ближа надчулном свету, а даља је од чулног света самим тим, телесне непогоде које су нас снашле постају мање важне, јер бивамо усмерени на своју душу и постајемо свесни пролазности телесних патњи због њиховог обитавања у овосветовној реалности ово је важно за преживљавање различитих болести, јер што се мање поистовећујемо са сопственим телом, то ћемо мање осећати патње којим је оно подвргнуто својатање тела и поистовећивање са њим наводи нас на приврженост телесним осећајима, како пријатним, тако и непријатним молитвеним тиховањем можемо своју душу довести у стање делимичног или потпуног занемаривања телесног бола у корист фокусираности на много важније ствари – на спознају бога и нас самих кроз божанске енергије као што смо на самом почетку поменули, савремени човек се готово у потпуности удаљио од ових начина лечења ипак, ови начини лечења, а и превенције болести, потребне су савременом човеку приметно је, да је због тога, у последњих неколико деценија оријентална култура практиковања јоге, пилатеса и осталих медитативних делатности, јако популарна у западном свету хтели то данас да признамо или не, научно-технолошки развој, тежња ка практичности и објективизација многих аспеката нашег живота нагони нас на занемаривање душе и духовних осећаја мира, спокојства и равнотеже јаз између душе и тела никада није био већи, с обзиром на то да смо тело подвргли различитим видовима механизовања, а душу одгурнули у неки превише апстрактни и далеки свет, као да она није у нама читање древних православних теолога-аскета, са макар оквирним освртом на позадину њихове мисли, може нам помоћи у превазилажењу овог јаза теологија и медицина онај који хоће стално да у себи држи помисао на смрт и на суд божији, а предаје се бригама и пословима земаљским, личи на човека који би хтео да плива, а да не покреће руке 12 6/ 2018 тема последњих времена у нашој црквеној, али и широј јавности, изазива опречне реакције и коментаре у једном броју електронских и штампаних медија, као и у разговорима неких верника, преовлађују драматични и апокалиптични тонови који изазивају зебњу, страх и забринутост за себе и своје најближе у тим круговима се непрестано говори о владавини антихриста и времену највеће тираније у историји човечанства, потирању свих хришћанских вредности и, коначно, прогону хришћана са друге стране, академско богословље отворено заобилази ову тему, вероватно због њеног пророчког садржаја и далеког, неодређеног времена када треба да се одиграју ови драматични догађаји оба приступа потенцијално могу водити у крајност апокалиптичност и драматичност говора о овој теми може код једног броја верника да изазове смутњу која ће на крају довести до опсесивног страха и губитка вере преовладаће негативне емоције и доживљаји, што се може одразити на снагу и квалитет вере, као и на укупно психичко стање неких верника игнорисање ове теме, насупрот томе, води ка неразумевању времена у коме живимо, пасивизацији и неспремности да се уоче знаци „тајне безакоња“ ово безакоње, иако је тајно, не значи да није присутно напротив познати стих из друге посланице солуњанима светог апостола павла који каже да „тајна безакоња већ дејствује, само док се не уклони онај који сад задржава“ (2 сол 2, 7), свети јустин ћелијски тумачи на следећи начин: „шта је то што спречава, што задржава – τὸ κατέχον – антихриста да се јави сада, или сутра, или прексутра, или ма када сем ’у своје време’? црква христова: благодатна делатност цркве христове у свету, благодатна сила и власт њена: власт над нечистим дусима (мт 10, 1); власт да изгони ђаволе из људи, из света (мк 3, 15); власт и сила да сузбија свако зло и разраста свако добро; власт да спасава људе од греха, смрти и ђавола; власт над паклом“ (ср мт 16, 18) светитељ додаје: „вера људи у христа такође је сила која задржава и спречава да се јави антихрист али, када се у роду људском буде нагло почела гасити вера у господа христа; када се већина људи у својој слободи буду драговољно опредељивали за зло, и чинили зло, и волели зло; и када их бог, по жељама срца њиховог буде пустио да потону у нечистоту, у срамне сласти, у покварен ум, и они буду чинили сваку неправду, сваки грех, са свесним богоборством и злољубљем (ср рим 1, 24–31); и када кроз сва та добровољна људска зла ђаволи овладају већином људи који су се одрекли вере у јединог спаситеља света господа христа; – тада ће господ допустити да се јави и њихов врховни вођ христоборства антихрист, коме они хрле и јуре кроз, своја добровољна зла“ са тим у вези треба имати у виду и пророчко тумачење светог теофана затворника у коме он истиче и улогу власти: „пошто ће хришћанска етика шта је то што спречава, што задржава – τὸ κατέχον – антихриста да се јави сада, или сутра, или прексутра, или ма када сем ’у своје време’?
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
1. 36919 / ...грађанин је смисао свог живота, питање истине и вере у бога или БОГОВЕ, , могао да упражњава у ма којој другој вери, учењу, култу божанско поклоњење императору је било световна, друштвено-...
1. 36919 / ...грађанин је смисао свог живота, питање истине и вере у бога или БОГОВЕ, , могао да упражњава у ма којој другој вери, учењу, култу божанско поклоњење императору је било световна, друштвено-...
13
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
...државу следбеници господа ису- са христа нису поштовали римскеБОГОВЕ 📌 и
сходно томе нису им се клањали осим тога,
нису признавали цареве за божанства по
римском схватању, религија је била одраз
...државу следбеници господа ису- са христа нису поштовали римске
МЕТА инфо: Р:25432 К:195942 Д:108
| Свеска 366 |
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... обраћали много пажње на хришћанство сматрали су га једним од многобројних верских учења са истока како је број верника непрекидно растао, поједини владари почели су да про- гоне хришћане то су чинили зато што су сма- трали да хришћанство представља опасност по римску државу следбеници господа ису- са христа нису поштовали римске богове и сходно томе нису им се клањали осим тога, нису признавали цареве за божанства по римском схватању, религија је била одраз друштва којим се народ везивао за државу и исказивао јој лојалност хри- шћани су имали дру г а ч и ј е схва тање, по коме ре- лигија изра- жава однос бога и чо- века без историја хришћанства отац модерне црквене историје, василије в болотов пише како је први прогон хришћана организован од стране императора клаудија (41–54) већина историчара цркве ипак се слаже са чињеницом да је први велики прогон хришћана организован у време императора нерона (54–68) прогон цркве у периоду раног хришћанства раде с булајић римски колосеум – место страдања светог игњатија богоносца март / април 2019 7 обзира на његово порекло тако су римљани видели хришћане као безбожнике који се су- протстављају њиховим божанским заштит- ницима, одбијајући да се клањају идолима хришћани су оптуживани и за најстрашније злочине као што су родоскрнављење и љу- дождерство (пошто су се тајно састајали на гробљима и то ноћу, говорили о љубави из- међу браће и сестара у христу, и о евхари- стији односно о причешћу телом и крвљу христовом) 2 такав начин понашања хришћа- на, према мишљењу римских власти, иза- зивао је „гнев богова према целој држави“ 3 сматрали да се на тај начин подрива темељ римске државе препознајући их као „анома- лију“ римског друштва и носиоце радикалне верске новине, стране римској религиозној традицији, држава је прогонила хришћане више на основу јавног мњења него на осно- ву законског утемељења 4 државни прогони хришћана били су редовна појава у прва три века прогони, додуше, нису били у свим де- ловима царства, нити су сви цареви подјед- нако прогонили хришћане иако отац модерне црквене историје, ва- силије в болотов пише како је први прогон хришћана организован од стране импера- тора клаудија (41–54), већина историчара цркве ипак се слаже са чињеницом да је први велики прогон хришћана организован у време императора нерона (54–68) 5 кор- нелије тацит у својим „аналима“ наводи да су „хришћани гоњени због криминала“, а не због вере 6 нешто касније хришћани су би- ли криви због самог имена други прогони- 2 џозеф х линч, историја средњовековне цркве, бе- оград 1999, стр 18 3 александра смирнов- бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 22-23 4 мирко сајловић, милански едикт у контексту ре- форми iii и iv века, београд 2011, стр 12 5 петар малицки, историја хришћанске цркве, бео- град 1993, стр 49; јевсевије поповић, опћа црквена историја, књ1, београд- бања лука 2005, стр 247 6 радомир в поповић, појмовник црквене историје, београд 2011, стр 24 тељ хришћана био је цар домицијан (81–86) он је био веома неповерљив према свима, а посебно према хришћанима једна од мно- гих жртава прогона био је домицијанов брат од стрица, конзул флавије климент и жена му домицила од цара трајана (98–117) др- жавна власт је почела да гони хришћане на основу њихових религијских убеђења 7 тада је мученички пострадао игњатије, епископ антиохије у сирији трајановим законским одредбама против хришћана руководили су се и његови наследници, цареви адри- јан (117–138) и антоније пије (138–161) цар марко аурелије (161–180), иако је био обра- зован, био је сујеверан за велике временске непогоде и епидемије у царству оптуживао је хришћане и сходно томе доносио законе против њих у његово време је пострадао ју- стин философ (165 године) цар септимије север (193–211) настојао је само да сузбије даље ширење хришћанства свирепо гоње- ње хришћана десило се за време владавине цара декија трајана (249–251) цар је насто- јао да обнови стару римску духовност, с тога су му хришћани били главна сметња после декија трајана велики прогонитељ хришћа- на био је цар валеријан (253–260) у почетку владавине није обраћао пажњу на хришћан- ске заједнице, али после четири године вла- давине отпочели су страшни прогони упере- ни углавном против црквене јерархије тада су мученички пострадали кипријан, епископ картагине и ксист, епископ рима са својим ђаконом лаврентијем цар галијен (260–268), као и његови наследници престали су у на- редном периоду (око 40 година), да прогоне хришћане 8 последње године историје ране цркве до светог цара константина великог, обележиће кратак крвави период у црквеној историји познатији као велико гоњење под царем диоклецијаном (284–305) и његовим наследницима 7 петар малицки, историја хришћанске цркве, бео- град 1993, стр 51 8 радомир в поповић, појмовник црквене историје, београд 2011, стр 25 историја хришћанства 8 2 / 2019 након посебне молитвено-поучне при- преме у виду припремних недељâ, и кроз прихватање одређених духовно-врлин- ских ступњева на које нас подсећају еван- ђелске перикопе и химнографија припрем- них недељâ, закорачили смо на сигуран пут четрдесетодневног подвига и поста као што се биљке и дрвеће у пролеће по- ново рађају и препорађају, тако се душе наше за време свете четрдесетнице препо- рађају од огреховљености због тога и јед- на богослужбена химна период свете че- трдесетнице назива духовним пролећем и светим временом и ваистину, по примеру спаситељевог четрдесетодневног поста, ми кроз пост и молитву преображавамо душе своје, како бисмо што спремнији дочекали празник над празницима како би овај све- штени период године био саображен са на- шим духовним и телесним подвигом, црква нам је од својих почетака подарила велико- посна богослужења која су заодевена покај- ним карактером и молитвеном лепотом саставни део човековог бића је потреба за постом и подвигом, јер је и сâма човеко- ва природа дубоко подвижничка према ре- чима високопреосвештеног митрополита црногорско-приморског амфилохија: „пост је промена философије живота, јер нема истинске обнове људског бића, нема проме- не човеку, праве, моралне, духовне, економ- ске и душевне, без поста“ пост је дело бо- жије које нас приближава ангелима и њиме се чистимо од страсти, како нас богомудро поучава свети симеон, архиепископ солун- ски постом се мојсеј удостојио да прими закон из руке божије; постом илија затвори небо те не би кише три године и шест ме- сеци; постом се данило спасе лавова у пе- ћини; постом цар давид уздиже срце своје ка господу; постом цар јосафат без борбе сатре своје непријатеље; постом се спасе град нинива од пропасти; постом постаде јован крститељ највећим човеком међу сви- ма од жене рођеним и најзад, није ли и сâм господ отпочео своје божанско дело спасе- ња људи, управо постом? света четрдесет- ница за нас представља један вид духовног изазова, духовног труда и напора кроз који корачамо ритмом великопосних богослуже- ња у једној триодској стихири појемо: пост није уздржавање од хране које само врши- мо, него плот која је на нама, мучи нас да је умиримо и тако достојни будемо причешћа, јагњета за свет закланог вољом сина божи- јег, и духовно празнујемо из мртвих спасите- живот у христу као што се биљке и дрвеће у пролеће поново рађају и препорађају, тако се душе наше за време свете четрдесетнице препорађају од огреховљености због тога и једна богослужбена химна период свете четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом о великом посту и великопосним богослужењима света четрдесетница освештано време духовног препорода бранислав илић март / април 2019 9 љево васкрсење; на висину доброчинства да се уздигнемо будући да се хришћански живот и богослу- жбено правило увек међусобно прожимају, великопосно богослужење представља пу- токаз који нас руководи и држи нас увек буд- нима у овој радосној тузи великог поста бо- гослужбену књигу посни триод са слободом можемо назвати књигом поста будући да са- држи богату химнографију која нас подсећа на греховност и ништавност, а у нама побуђу- је жељу за покајањем назив триод потиче од најкарактеристичније химнографске врсте у великом посту – трипеснеца, тј канона од три песме (суботом четири), који су углавном дело светих теодора и јосифа студита у три- оду је сачуван стари систем читања канонâ: недељом свих девет песама због бденија, осталим данима по једна од прве до пете редом заједно са осмом и деветом; суботом четворопеснец од шесте до девете у многим свештеним обитељима постоји лепа пракса да еклисијарх пред почетак вечерњег бого- служења уочи недеље о митару и фарисеју, поставља сточић пред спаситељевом ико- ном, а на њега полаже посни триод након прочитане катизме канонарх одлази до сто- чића и учинивши земни поклон целива ико- ну спаситеља, затим чини још један земни поклон и узима триод који односи за десну певницу како нас подсећа прота алексан- дар шмеман: химне триода највећим делом су састављене после настанка катихумената (крштења одраслих и неопходне припреме кандидата за крштење) стога њихов главни акценат није на крштењу, него на покајању употреба светог писма на богослужењу усрдније је присутна у данима свете четр- живот у христу откуда ћу почети са оплакивањем дела мог грешног живота, шта ли ћу узети као почетак садашњем ридању, христе? но ти, као милостив даруј ми опроштај грехова не беше у животу тренутака без греха, нема ни дела ни злобе које ја, спаситељу, не учиних, и не сагреших умом и речима, и жељом, и нерадом, и мислима и делима, као нико никада помилуј, спаситељу, мене који сам сагрешио, покрени ум мој на покајање, прими мене који се кајем, и смилуј се на мене који вапијем: сагреших ти, спаси ме; учиних безакоње, помилуј ме христос је постао човек и призвао на покајање разбојнике и грешнике; душо, покај се и отвориће ти се двери царства божијег, које покајани фарисеји и цариници и прељубници преотимају постивши четрдесет дана у пустињи, господ на крају огладне, показујући оно што је човечанско душо, немој се олењити, него ако ти се придружи непријатељ, молитвом и постом одбаци га од ногу твојих (одабрани стихови из великог покајног канона светог андреја критског) 10 2 / 2019 десетнице и она је заснована на два прин- ципа: удвостручено читање псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књигâ постања, пророка исаије и прича соломонових срце великопосних богослужења чини ли- тургија пређеосвећених дарова која пред- ставља јединствени израз пастирског иску- ства цркве које се огледа у бризи за човека у виду чешћег причешћивања и заједничаре- ња са господом у светим тајнама тела и крви господње према древном типику цркве, у седмичне дане током свете четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служи- ти „пуну“ литургију (изузев ако се у те дане догоди празник благовести), јер је радост ев- харистијског славља неспојива са покајним карактером великог поста и великопосних богослужења према речима оца алексан- дра шмемана: „можемо да разумемо зашто је евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо видети – главни израз цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према небеском царству“ а „синови царства“, каже христос, не могу да посте док је са њима женик литургија пре- ђеосвећених дарова служи се само за вре- ме свете четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица великог поста; у четвртак пете седмице, на велики понеде- љак, велики уторак и велику среду може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице великог поста, у случају да у те дане падне свети који у типику има знак +, или пак хра- мовни свети ако смо рекли да пост подразумева под- виг васцелог бића човечијег, једна од нај- видљивијих особености великопосних бо- гослужења јесте чињење великих метанија (земних поклона) чињењем метанија на ви- дљив начин показујемо да и наше тело уче- ствује у молитви и предавању вољи божијој, али и символизује наше делатно покајање врхунац великопосне поезије садржан је у великом покајном канону светог андреја критског овај канон пева се на великом по- вечерју у прва четири дана свете четрдесет- нице, као и на јутрењу четвртка пете недеље великог поста молитва светог јефрема сирина предста- вља саставни део готово свих великопосних богослужења, али и личних молитвених ва- паја које са сваком усрдношћу узносимо господу у благословеним данима великог поста господе и владико живота мога, дух лењо- сти, мрзовоље, властољубља и празносло- вља, не дај ми дух целомудрености, смиреноумља, тр- пљења и љубави, даруј мени, слуги твоме о, господе царе, даруј ми да сагледам своје грехове и да не осуђујем браћу и сестре своје, јер си благословен у векове векова амин велики духоносни и богоносни светитељ свети лука кримски, ову великопосну моли- тву назива молитвом чистог срца зато што се излила из савршено очишћеног срца ве- ликог подвижника светог јефрема сирина отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце преподобни јефрем сирин не само да моли бога да му подари дух врлинâ и да га осло- боди духа порока, него и то, да не буде чак ни трага од порока и да душа буде христом миомирисна, јер много се лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока као припадници цркве христове, суоче- ни смо са свештеним и благословеним иску- ством, да је велики пост један од најсветијих периода у току једне године то је освештани период благодарећи којем бивамо духовно препорођени, узрастајући уз тајанствену ле- ствицу световрлинског живота, припремају- ћи се усрдно за празник над празницима! „почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге очистимо душу, очисти- мо тело уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љу- бављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање христа бога и свето васкрсење“ (стихира на господи во- звах сирне недеље) живот у христу март / април 2019 11 однос несвесног („потенцијал спремности“) и свесног („моменат одлуке“) у либето- вом експерименту и питање онтолошког ста- туса слободе доводе нас и до питања односа две равни нашег (људског) бића – личности и суштине (или природе) пре него што присту- пимо теолошком тумачењу ове проблематике, размотрићемо још неке важне увиде из науч- ног и философског угла најпре да разјаснимо шта подразумевамо под две равни бића када говоримо о човеку суштина или природа би била општа раван, док би личност била појединачна раван би- ћа тако, суштина (или природа) би био човек овим појмом обухватамо све људске јединке, зато је то општа раван бића личност би би- ла неки конкретан човек: петар, марко или јован у либетовом експерименту, тачније у његовом тумачењу, општост или природа поистoвећена је са електричним дешавањима у мозгу, док је личност поистовећена са све- сношћу субјекта, а ова опет са индикатором слободне одлуке између ове две равни бића направљена је супротстављеност или, боље речено, супротност наиме, електрична актив- ност мозга представља несвесну активност природе која је као таква одређена непромен- љивим природним законитостима као таква природа представља нужност и датост све- сном субјекту (личности), који са друге стране себе доживљава као слободног у одлуци да- кле, личност, која се овде поистовећује са све- сним субјектом, представља слободу питање које се овде поставља јесте: где је ту онтологи- ја? односно, шта је ту заиста постојеће? приро- да и/или личност? видели смо, једно строго натуралистичко тумачење, какво је пружио сем харис (у својој књизи free will), као оно што заиста постоји ис- тиче природне процесе у мозгу, док лични до- живљај слободе одлучивања види као илузију ако бисмо хтели да личност и њен доживљај слободе одлучивања ставимо у онтолошку раван, то јест да укажемо на стварност њеног постојања, онда бисмо морали да је ставимо у неки однос са њеном сопственом природом један од начина довођења ове две равни би- ћа, личности и (њене) природе, јесте њихово потпуно поистовећивање такав вид тумаче- ња није ништа друго до, да га тако назовемо, модификовани натурализам тако, у једној за- нимљивој научно-популарној књизи 7 лекција из физике, њена аутор, реномирани теоријски физичар карло ровели одређеност наше при- роде (дакле, нужност) и слободу „помирује“ на следећи начин најпре, ровели поставља добро нам позната питања која смо срели и у тумачењу либетовог експеримента: „једно питање у вези са нама посебно нас оставља у стању з
... обраћали много пажње на хришћанство сматрали су га једним од многобројних верских учења са истока како је број верника непрекидно растао, поједини владари почели су да про- гоне хришћане то су чинили зато што су сма- трали да хришћанство представља опасност по римску државу следбеници господа ису- са христа нису поштовали римске богове и сходно томе нису им се клањали осим тога, нису признавали цареве за божанства по римском схватању, религија је била одраз друштва којим се народ везивао за државу и исказивао јој лојалност хри- шћани су имали дру г а ч и ј е схва тање, по коме ре- лигија изра- жава однос бога и чо- века без историја хришћанства отац модерне црквене историје, василије в болотов пише како је први прогон хришћана организован од стране императора клаудија (41–54) већина историчара цркве ипак се слаже са чињеницом да је први велики прогон хришћана организован у време императора нерона (54–68) прогон цркве у периоду раног хришћанства раде с булајић римски колосеум – место страдања светог игњатија богоносца март / април 2019 7 обзира на његово порекло тако су римљани видели хришћане као безбожнике који се су- протстављају њиховим божанским заштит- ницима, одбијајући да се клањају идолима хришћани су оптуживани и за најстрашније злочине као што су родоскрнављење и љу- дождерство (пошто су се тајно састајали на гробљима и то ноћу, говорили о љубави из- међу браће и сестара у христу, и о евхари- стији односно о причешћу телом и крвљу христовом) 2 такав начин понашања хришћа- на, према мишљењу римских власти, иза- зивао је „гнев богова према целој држави“ 3 сматрали да се на тај начин подрива темељ римске државе препознајући их као „анома- лију“ римског друштва и носиоце радикалне верске новине, стране римској религиозној традицији, држава је прогонила хришћане више на основу јавног мњења него на осно- ву законског утемељења 4 државни прогони хришћана били су редовна појава у прва три века прогони, додуше, нису били у свим де- ловима царства, нити су сви цареви подјед- нако прогонили хришћане иако отац модерне црквене историје, ва- силије в болотов пише како је први прогон хришћана организован од стране импера- тора клаудија (41–54), већина историчара цркве ипак се слаже са чињеницом да је први велики прогон хришћана организован у време императора нерона (54–68) 5 кор- нелије тацит у својим „аналима“ наводи да су „хришћани гоњени због криминала“, а не због вере 6 нешто касније хришћани су би- ли криви због самог имена други прогони- 2 џозеф х линч, историја средњовековне цркве, бе- оград 1999, стр 18 3 александра смирнов- бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 22-23 4 мирко сајловић, милански едикт у контексту ре- форми iii и iv века, београд 2011, стр 12 5 петар малицки, историја хришћанске цркве, бео- град 1993, стр 49; јевсевије поповић, опћа црквена историја, књ1, београд- бања лука 2005, стр 247 6 радомир в поповић, појмовник црквене историје, београд 2011, стр 24 тељ хришћана био је цар домицијан (81–86) он је био веома неповерљив према свима, а посебно према хришћанима једна од мно- гих жртава прогона био је домицијанов брат од стрица, конзул флавије климент и жена му домицила од цара трајана (98–117) др- жавна власт је почела да гони хришћане на основу њихових религијских убеђења 7 тада је мученички пострадао игњатије, епископ антиохије у сирији трајановим законским одредбама против хришћана руководили су се и његови наследници, цареви адри- јан (117–138) и антоније пије (138–161) цар марко аурелије (161–180), иако је био обра- зован, био је сујеверан за велике временске непогоде и епидемије у царству оптуживао је хришћане и сходно томе доносио законе против њих у његово време је пострадао ју- стин философ (165 године) цар септимије север (193–211) настојао је само да сузбије даље ширење хришћанства свирепо гоње- ње хришћана десило се за време владавине цара декија трајана (249–251) цар је насто- јао да обнови стару римску духовност, с тога су му хришћани били главна сметња после декија трајана велики прогонитељ хришћа- на био је цар валеријан (253–260) у почетку владавине није обраћао пажњу на хришћан- ске заједнице, али после четири године вла- давине отпочели су страшни прогони упере- ни углавном против црквене јерархије тада су мученички пострадали кипријан, епископ картагине и ксист, епископ рима са својим ђаконом лаврентијем цар галијен (260–268), као и његови наследници престали су у на- редном периоду (око 40 година), да прогоне хришћане 8 последње године историје ране цркве до светог цара константина великог, обележиће кратак крвави период у црквеној историји познатији као велико гоњење под царем диоклецијаном (284–305) и његовим наследницима 7 петар малицки, историја хришћанске цркве, бео- град 1993, стр 51 8 радомир в поповић, појмовник црквене историје, београд 2011, стр 25 историја хришћанства 8 2 / 2019 након посебне молитвено-поучне при- преме у виду припремних недељâ, и кроз прихватање одређених духовно-врлин- ских ступњева на које нас подсећају еван- ђелске перикопе и химнографија припрем- них недељâ, закорачили смо на сигуран пут четрдесетодневног подвига и поста као што се биљке и дрвеће у пролеће по- ново рађају и препорађају, тако се душе наше за време свете четрдесетнице препо- рађају од огреховљености због тога и јед- на богослужбена химна период свете че- трдесетнице назива духовним пролећем и светим временом и ваистину, по примеру спаситељевог четрдесетодневног поста, ми кроз пост и молитву преображавамо душе своје, како бисмо што спремнији дочекали празник над празницима како би овај све- штени период године био саображен са на- шим духовним и телесним подвигом, црква нам је од својих почетака подарила велико- посна богослужења која су заодевена покај- ним карактером и молитвеном лепотом саставни део човековог бића је потреба за постом и подвигом, јер је и сâма човеко- ва природа дубоко подвижничка према ре- чима високопреосвештеног митрополита црногорско-приморског амфилохија: „пост је промена философије живота, јер нема истинске обнове људског бића, нема проме- не човеку, праве, моралне, духовне, економ- ске и душевне, без поста“ пост је дело бо- жије које нас приближава ангелима и њиме се чистимо од страсти, како нас богомудро поучава свети симеон, архиепископ солун- ски постом се мојсеј удостојио да прими закон из руке божије; постом илија затвори небо те не би кише три године и шест ме- сеци; постом се данило спасе лавова у пе- ћини; постом цар давид уздиже срце своје ка господу; постом цар јосафат без борбе сатре своје непријатеље; постом се спасе град нинива од пропасти; постом постаде јован крститељ највећим човеком међу сви- ма од жене рођеним и најзад, није ли и сâм господ отпочео своје божанско дело спасе- ња људи, управо постом? света четрдесет- ница за нас представља један вид духовног изазова, духовног труда и напора кроз који корачамо ритмом великопосних богослуже- ња у једној триодској стихири појемо: пост није уздржавање од хране које само врши- мо, него плот која је на нама, мучи нас да је умиримо и тако достојни будемо причешћа, јагњета за свет закланог вољом сина божи- јег, и духовно празнујемо из мртвих спасите- живот у христу као што се биљке и дрвеће у пролеће поново рађају и препорађају, тако се душе наше за време свете четрдесетнице препорађају од огреховљености због тога и једна богослужбена химна период свете четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом о великом посту и великопосним богослужењима света четрдесетница освештано време духовног препорода бранислав илић март / април 2019 9 љево васкрсење; на висину доброчинства да се уздигнемо будући да се хришћански живот и богослу- жбено правило увек међусобно прожимају, великопосно богослужење представља пу- токаз који нас руководи и држи нас увек буд- нима у овој радосној тузи великог поста бо- гослужбену књигу посни триод са слободом можемо назвати књигом поста будући да са- држи богату химнографију која нас подсећа на греховност и ништавност, а у нама побуђу- је жељу за покајањем назив триод потиче од најкарактеристичније химнографске врсте у великом посту – трипеснеца, тј канона од три песме (суботом четири), који су углавном дело светих теодора и јосифа студита у три- оду је сачуван стари систем читања канонâ: недељом свих девет песама због бденија, осталим данима по једна од прве до пете редом заједно са осмом и деветом; суботом четворопеснец од шесте до девете у многим свештеним обитељима постоји лепа пракса да еклисијарх пред почетак вечерњег бого- служења уочи недеље о митару и фарисеју, поставља сточић пред спаситељевом ико- ном, а на њега полаже посни триод након прочитане катизме канонарх одлази до сто- чића и учинивши земни поклон целива ико- ну спаситеља, затим чини још један земни поклон и узима триод који односи за десну певницу како нас подсећа прота алексан- дар шмеман: химне триода највећим делом су састављене после настанка катихумената (крштења одраслих и неопходне припреме кандидата за крштење) стога њихов главни акценат није на крштењу, него на покајању употреба светог писма на богослужењу усрдније је присутна у данима свете четр- живот у христу откуда ћу почети са оплакивањем дела мог грешног живота, шта ли ћу узети као почетак садашњем ридању, христе? но ти, као милостив даруј ми опроштај грехова не беше у животу тренутака без греха, нема ни дела ни злобе које ја, спаситељу, не учиних, и не сагреших умом и речима, и жељом, и нерадом, и мислима и делима, као нико никада помилуј, спаситељу, мене који сам сагрешио, покрени ум мој на покајање, прими мене који се кајем, и смилуј се на мене који вапијем: сагреших ти, спаси ме; учиних безакоње, помилуј ме христос је постао човек и призвао на покајање разбојнике и грешнике; душо, покај се и отвориће ти се двери царства божијег, које покајани фарисеји и цариници и прељубници преотимају постивши четрдесет дана у пустињи, господ на крају огладне, показујући оно што је човечанско душо, немој се олењити, него ако ти се придружи непријатељ, молитвом и постом одбаци га од ногу твојих (одабрани стихови из великог покајног канона светог андреја критског) 10 2 / 2019 десетнице и она је заснована на два прин- ципа: удвостручено читање псалтира (који се у току једне седмице прочита два пута) и потпуно читање из књигâ постања, пророка исаије и прича соломонових срце великопосних богослужења чини ли- тургија пређеосвећених дарова која пред- ставља јединствени израз пастирског иску- ства цркве које се огледа у бризи за човека у виду чешћег причешћивања и заједничаре- ња са господом у светим тајнама тела и крви господње према древном типику цркве, у седмичне дане током свете четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служи- ти „пуну“ литургију (изузев ако се у те дане догоди празник благовести), јер је радост ев- харистијског славља неспојива са покајним карактером великог поста и великопосних богослужења према речима оца алексан- дра шмемана: „можемо да разумемо зашто је евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо видети – главни израз цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према небеском царству“ а „синови царства“, каже христос, не могу да посте док је са њима женик литургија пре- ђеосвећених дарова служи се само за вре- ме свете четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица великог поста; у четвртак пете седмице, на велики понеде- љак, велики уторак и велику среду може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице великог поста, у случају да у те дане падне свети који у типику има знак +, или пак хра- мовни свети ако смо рекли да пост подразумева под- виг васцелог бића човечијег, једна од нај- видљивијих особености великопосних бо- гослужења јесте чињење великих метанија (земних поклона) чињењем метанија на ви- дљив начин показујемо да и наше тело уче- ствује у молитви и предавању вољи божијој, али и символизује наше делатно покајање врхунац великопосне поезије садржан је у великом покајном канону светог андреја критског овај канон пева се на великом по- вечерју у прва четири дана свете четрдесет- нице, као и на јутрењу четвртка пете недеље великог поста молитва светог јефрема сирина предста- вља саставни део готово свих великопосних богослужења, али и личних молитвених ва- паја које са сваком усрдношћу узносимо господу у благословеним данима великог поста господе и владико живота мога, дух лењо- сти, мрзовоље, властољубља и празносло- вља, не дај ми дух целомудрености, смиреноумља, тр- пљења и љубави, даруј мени, слуги твоме о, господе царе, даруј ми да сагледам своје грехове и да не осуђујем браћу и сестре своје, јер си благословен у векове векова амин велики духоносни и богоносни светитељ свети лука кримски, ову великопосну моли- тву назива молитвом чистог срца зато што се излила из савршено очишћеног срца ве- ликог подвижника светог јефрема сирина отуда таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце преподобни јефрем сирин не само да моли бога да му подари дух врлинâ и да га осло- боди духа порока, него и то, да не буде чак ни трага од порока и да душа буде христом миомирисна, јер много се лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока као припадници цркве христове, суоче- ни смо са свештеним и благословеним иску- ством, да је велики пост један од најсветијих периода у току једне године то је освештани период благодарећи којем бивамо духовно препорођени, узрастајући уз тајанствену ле- ствицу световрлинског живота, припремају- ћи се усрдно за празник над празницима! „почнимо време поста припремивши се за духовне подвиге очистимо душу, очисти- мо тело уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се усавршавајући се у њима са љу- бављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање христа бога и свето васкрсење“ (стихира на господи во- звах сирне недеље) живот у христу март / април 2019 11 однос несвесног („потенцијал спремности“) и свесног („моменат одлуке“) у либето- вом експерименту и питање онтолошког ста- туса слободе доводе нас и до питања односа две равни нашег (људског) бића – личности и суштине (или природе) пре него што присту- пимо теолошком тумачењу ове проблематике, размотрићемо још неке важне увиде из науч- ног и философског угла најпре да разјаснимо шта подразумевамо под две равни бића када говоримо о човеку суштина или природа би била општа раван, док би личност била појединачна раван би- ћа тако, суштина (или природа) би био човек овим појмом обухватамо све људске јединке, зато је то општа раван бића личност би би- ла неки конкретан човек: петар, марко или јован у либетовом експерименту, тачније у његовом тумачењу, општост или природа поистoвећена је са електричним дешавањима у мозгу, док је личност поистовећена са све- сношћу субјекта, а ова опет са индикатором слободне одлуке између ове две равни бића направљена је супротстављеност или, боље речено, супротност наиме, електрична актив- ност мозга представља несвесну активност природе која је као таква одређена непромен- љивим природним законитостима као таква природа представља нужност и датост све- сном субјекту (личности), који са друге стране себе доживљава као слободног у одлуци да- кле, личност, која се овде поистовећује са све- сним субјектом, представља слободу питање које се овде поставља јесте: где је ту онтологи- ја? односно, шта је ту заиста постојеће? приро- да и/или личност? видели смо, једно строго натуралистичко тумачење, какво је пружио сем харис (у својој књизи free will), као оно што заиста постоји ис- тиче природне процесе у мозгу, док лични до- живљај слободе одлучивања види као илузију ако бисмо хтели да личност и њен доживљај слободе одлучивања ставимо у онтолошку раван, то јест да укажемо на стварност њеног постојања, онда бисмо морали да је ставимо у неки однос са њеном сопственом природом један од начина довођења ове две равни би- ћа, личности и (њене) природе, јесте њихово потпуно поистовећивање такав вид тумаче- ња није ништа друго до, да га тако назовемо, модификовани натурализам тако, у једној за- нимљивој научно-популарној књизи 7 лекција из физике, њена аутор, реномирани теоријски физичар карло ровели одређеност наше при- роде (дакле, нужност) и слободу „помирује“ на следећи начин најпре, ровели поставља добро нам позната питања која смо срели и у тумачењу либетовог експеримента: „једно питање у вези са нама посебно нас оставља у стању з
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
14
Свеска: 370 | Блажени миротворци
...књиге, односи се, како он то јасно каже – само на натприроднеБОГОВЕ
📌
ја закључујем следеће новоатеизам пред-
ставља борбу (антитеизам) против бога
аврама, исака и јакова, против библијског,
отк
...књиге, односи се, како он то јасно каже – само на натприродне
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... да је са њиме и осталим „јахачима“ појам атеизма еволуирао) наиме, докинс отво- рено у својој књизи заблуда о богу каже да под теизмом подразумева искључиво веру у натприродног, персоналног (читај: библиј- ског, хришћанског) бога реч заблуда, из на- слова докинсове књиге, односи се, како он то јасно каже – само на натприродне богове ја закључујем следеће новоатеизам пред- ставља борбу (антитеизам) против бога аврама, исака и јакова, против библијског, откривеног бога зашто то закључујем? за- то што ни једна друга „опција“ божанског не излази из природног у политеизму, било оном древном блиско-источном и антич- ком или данашњем живом будистичком и хиндуистичком, божанско није натприрод- но у свим политеистичким системима при- рода је једна – из ње је и у њој је све посто- јеће, ма били то људи или лична и безлична божанства у пантеизму је још очигледније поклапање природног и божанског дакле, ако докинс теизам дефинише искључиво као веру у натприроно божанство (а дефи- нише га управо тако), онда је атеизам не- веровање искључиво у то натприродно бо- жанство – у бога аврама, исака и јакова са овим се свакако не би сложили многи дана- шњи атеисти и зато је атеизам „четворице јахача“ – новоатеизам пре неколико месеци из штампе је изашла књига вера и атеизам, аутора др александра милојкова основу књиге представљају њего- ви чланци објављени у протеклој деценији у православном мисионару честитамо нашем сталном сараднику и члану редакције на овој књизи, уз жељу да његова реч допре до свих оних којима је упућена редакција православног мисионара у дијалогу са атеизмом 24 6 / 2019 тема броја: блажени миротворци заповести блаженстава, руска икона из 17 века, државни историјски музеј, москва (извор: schoolorthpatrru) новембар / децембар 2019 25 тема броја: блажени миротворци у време када је било популарно да се на те- левизији прати избор за „мис света“, сви ми који смо били уз телевизор могли смо да, као најчешћи одговор на питање: „шта највише желиш?“, од светских лепотица чујемо да желе миру у свету та кратка изјава поновљена од стране многих које су дефиловале подијумом управо је показатељ да је оно о чему се најви- ше и најгласније прича и што се жели, оно што највише недостаје и што нам, парадоксално, уопште ни не смета да не говоримо о томе ко- лико је то показатељ површности онога шта је кроз историју људског рода био идеал ка коме се тежи иза површности се крије идеолошки предзнак мира који се предочава широким народним масама на начин који је прихва- тљив у времену у којем живимо према томе, управо су најдубље потребе човека често слу- жиле као основа за идеолошко оправдање на- метања силе и моћи још од старог века, владари египта и месо- потамије су своје жеље за доминацијом прав- дали њиховом обавезом да очувају поредак и мир који су богови установили пред претњом хаоса за античке грке, сви који не прихватају њихов поглед на свет, тј уређење полиса како су они замишљали, третирани су као варвари укључујући и, рецимо, персијанце римљани су из „великодушних“ побуда и „бриге“ за све народе њима познатог света желели да својом империјом свима донесу pax romana та идеја државног мира и божанског порекла државе је била алиби за освајања, уништавања и суро- во кажњавање народа римска идеја је претр- пела извесне промене са „христијанизацијом“ империје, па је онда обоготворена држава, како су је римљани схватали, постала одраз и слика небеског и вечног устројства васеље- не која указује на хришћанску идеју царства божијег на челу са једним царем који ико- низује божију власт отуда су многи римски/ византијски владари себе сматрали дужним да штите праву веру хришћана, да кажњавају отпаднике и шире то „једноначалије“ другим народима који су, по грчком моделу, сматра- ни варварима колико је све то заправо било, не христијанизација рима, већ романизација хришћанства, остаје отворено питање уз то иде и чињеница да су римски/ромејски вла- дари приликом чувања истина хришћанске вере, често гонили управо хришћане и оне које данас славимо као свете оце, мученике и исповеднике вере (сетимо се само страда- ња која су претрпели св јован дамаскин, св тарасије цариградски, св теодор студит, св стефан нови, св максим исповедник) идеје француске буржоаске револуције наполеон је хтео да наметне целој европи алиби за та- ко нешто је била „добробит“ грађана свих др- жава које је израбљивало племство сличан наратив су и бољшевици проповедали пред, током и после октобарске револуције само је уместо капитализма и буржоаског друштва био комунизам и друштво једнаких хитлеро- ве и мусолинијеве идеје нацизма и фашизма су успеле да уједине не само немачку и ита- лију, него су симпатисане и од многих у евро- пи и након њих, и данас имамо „мир“ који нам хришћанство говори да начин на који бог ствара мир тражи наше активно учешће жели да будемо његови сарадници мир у свету тема броја владимир пекић 26 6 / 2019 тема броја сервирају сад и остале велике силе не рачу- најући фашизам и нацизам, остале идеје које се овде помињу и које у себи носе тежњу за миром и благостањем управо је човек злоупо- требио зарад потребе да влада другима гото- во је обавезујућа матрица да велики и моћни покушавају да „просвете“ мале ако се ослободимо ове идеолошке основе, видећемо да су многа филозофска и религио- зна учења покушавала да објасне шта је мир тако су, на пример, стоици објашњавали да је мир једна врста безметежности (атаракси- ја) и помирености човека са чињеницом да не може да контролише космичка дешавања нити законе природе недаће и зло који су присутни су неминовност, и борба са њима је узалудна треба са миром прихватити и лоше као и добро у питању је било свакако уну- трашње осећање мира које се и испољавало кроз човеково понашање одатле и изрека да неко стоички подноси неправду или зло ако узмемо будизам као пример, видећемо да по- стоје поклапања са стоицизмом с тим што је будизам радикалнији у смислу да од човека као појединца тражи, не мирно прихватање невоље као нешто на шта не може да утиче, већ да је заправо сва невоља илузија човеко- вог сопства истински мир се налази у ослобо- ђењу од сопства, тј поништавању своје личне егзистенције у наше време, иако политичка, идеја демо- кратије у себи носи схватање да подела вла- сти омогућава сваком човеку да учествује у њој и да остави простора за другога да зајед- но деле живот ово је само мали осврт на све могуће покушаје дефинисања мира иако можемо у наведеним схватањима ви- дети сличност са хришћанством, ипак посто- је и разлике једна од најкарактеристичнијих мисли присутних у хришћанској вери јесте мисао о миру у беседи на гори коју нам доноси апостол матеј, христос на њеном почетку го- вори чувена „блаженства“ од тих девет рече- ница, које представљају паралелу са декало- гом, једна се односи на мир и гласи: „блажени миротворци, јер ће се синови божији назвати“ (мт 5, 9; уп мт 7, 12; лк 6, 31; рим 12, 18; јевр 12, 14) оно што одмах упада у очи јесте да хри- стос не говори о неком индивидуалном миру, миру појединца који се не тиче других људи реч коју користи је „миротворци“, дакле они који стварају мир, не они који траже само свој сопствени јер такав мир може, и врло често јесте, бежање од стварности живота у вла- ститу представу умишљене самодовољности где вера бива само параван иза кога се крије егоизам ти, дакле, који творе мир назваће се синовима божијим а бог јесте бог мира (види јевр 13, 20) према томе, и они који ову особи- ну негују, слични су богу у тој мери да их хри- стос назива синовима божијим на известан начин, он их изједначава са собом то чини због тога што је управо он, син божији постао човек да би измирио бога и људски род; не само људски род већ целокупну творевину христос својим искупитељским делом оличе- ним у страдању и васкрсењу показује бога као миротворца тако у еф 2, 14–18 пише: „јер он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, укинувши тијелом својим за- кон са његовим заповијестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новога човјека, стварајући мир; и да помири са богом и једне и друге у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему и он дошавши бла- говијести мир вама који сте далеко и онима који су близу јер кроз њега имамо и једни и други приступ ка оцу у једном духу“ (уп кол 1, 20) христос је основ новог начина постојања које као своју основну манифестацију има мир између бога и људи, као и људи међусобно начин на који тај мир остварује христос јесте заснован на безусловној љубави божијој, чи- ји је он, као син божији, носилац и показатељ овде безусловна љубав не значи само да нас бог безусловно воли, него и да нас својом љу- бављу ни са чим не условљава „јер бог тако завоље свијет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, не- го да има живот вјечни“ (јн 3,16) једино што тражи христос је да вером прихватимо да он јесте спаситељ света и син божији стога је љубав и мир о којем говори хришћанска ве- ра лишен наметљивости, а тиме и потребом за доминацијом над другим управо ту ненаме- новембар / децембар 2019 27 тљивост господ показује и то баш на голготи за разлику од других филозофских и ре- лигиозних уверења која истичу појединачни мир, мирење са неумитношћу судбине и своје властите ништавности у апсолутном значењу те речи, хришћанство говори да начин на који бог ствара мир тражи наше активно учешће жели да будемо његови сарадници он ни- је бог који из своје узвишене позиције моћи, власти и вечности нама беднима, смртнима и немоћнима држи лекције оно што он жели јесте да нас повеже тако да „и једни и други имамо приступ ка оцу“, тј да сви чинимо један живи организам који јесте црква (уп 1 кор 12) бити у цркви значи делити живот божији са другима црква као тај живи организам, тј тело христово по речима апостола павла, је- сте слика царства божијег које се на мистички (нашем уму непојмљив), начин оприсутњује у историји уводећи нас кроз причешће у иску- ство таквог живота литургија као слика царства, међутим, ни- је доступна свима штавише малобројни од оних који се називају хришћанима бивају на њој присутни и то увиђају још трагичније је у којој мери и они који су сваке недеље присут- ни то увиђају али, ако бар у идеалној предста- ви сматрамо као хришћани да је литургијско искуство ништа мање него та заједница љуба- ви и мира бога и творевине, онда задржавање нашег сведочења само на томе да недељом и празником посетимо храм јесте ништа мање бежање од стварности које је присутно у нпр стоицизму и будизму миротворце тражи хри- стос, а не оне који су достигли само свој уну- трашњи мир далеко до тога да није потребан бити хришћанин значи имати потребу да тај мир буде присутан овде и сада; да се показује и у овом свету и веку што значи да је испуња- вање христових речи у свакодневном животу оприсутњење царства божијег на земљи то значи да мир о којем говори јеванђеље тре- ба да буде пренет на друге, сведочен други- ма и то по цену личног страдања, уколико је потребно колико су данас хришћани за то спремни и вољни може се проверити једино на основу тога колико стварају мир, најпре једни међу другима, а онда и са онима који су им стран- ци речи нису довољне може се десити да се у оној христовој параболи баш његови следбе- ници покажу као лење слуге (уп мт 25, 24–30; лк 19, 12–27) или, још горе, као оне мисице с почетка текста тема броја миротворце тражи христос, а не оне који су достигли само свој унутрашњи мир далеко до тога да није потребан бити хришћанин значи имати потребу да тај мир буде присутан овде и сада; да се показује и у овом свету и веку свет у коме живимо је препун привида они не настају само случајно, нашом непа- жњом они настају по нечијим плановима љу- ди се тако, као у позоришту лутака, крећу док неко вуче конце ти диригенти из мрака, често се представљају као миротворци називају зло- чине успостављањем мира, уништавају древне културе под изговором чувања мира од кога и против кога, они увек умеју да образложе у своју корист баш у томе је разлика између њих и јеванђелских миротвораца који се помињу у господњој беседи на гори кога бисмо данас могли назвати истинским миротворцима? на ово питање није лако дати одговор, али чини се, да уколико утврдимо где мир борави, онде ћемо пронаћи и миротворце ово путовање нема унапред утврђено крета- ње то нам говори да смо мир изгубили или не- где успут заборавили ипак, све што је вредно треба потражити као онај јеванђелски бисер који због кога човек све распрода како би баш њега купио све благо без њега, ништа је мир се тако тражи, али на крају он прона- лази нас јер, мир је сам господ наш исус хри- стос када ми због њега, због цркве као тела његовог, умемо да претрпимо, да не узврати- мо истом мером ономе ко ремети мир, а да не постанемо исти као он, онда се мир настањује у срцима нашим то није наша слабост, већ са- страдавање са христом који је поднео многе неправде ипак, греха није учинио трабало би на прво место да ставимо потребу да се не огрешимо о друге чак и онда када видимо да њихово понашање није какво би требало да бу- де, када увидимо њихову заблуделост уколико уђемо у такмичење за истеривање правде по човеку, мира нећемо имати временом ћемо постати исти као они које смо критиковали, а да то и не приметимо коначну правду овоме свету донеће господ када буде поново долазио царство његово ни- је од овога света иако знамо да на земљи чо- век не може направити рај, морамо се трудити да не дозволимо да направи пакао једини на- чин је истрајно и достојанствено сведочење да крст христов још има ко да носи уколико га ми будемо носили, можда помогнемо још некоме да се осмели на овај подвиг, који уместо опте- рећења телу, доноси мир души тема броја уколико уђемо у такмичење за истеривање правде по човеку, мира нећемо имати временом ћемо постати исти као они које смо критиковали, а да то и не приметимо о миротворцима миротворство у српској историји у историји српског народа постоје два ве- личанствена примера миротворства један је свети сава, који је измирењем завађене браће повратио не само породични мир, већ је благотворно дејство братског ми- ра донело плодове у свенародном животу други пример је свети краљ драгутин који је уступио брату престо како би очувао мир у земљи остао је упамћен више као ктитор манастира, иако су и области којима је упра- вљао биле веома уређене без његовог ми- ротворства свети краљ милутин никада не би био један од највећих владара у историји нашег народа презвитер александар р јевтић 28 6 / 2019 благодатна помоћ божја јесте и прва по- треба народа божјег, сазваног и сабраног у свето богочовечанско јединство цркве као тела христова; у тим оквирима и најпреча по- треба, данас можда више него икада, и нашег верног и крстоносног православног српског народа уосталом, то је и једина стварна по- треба свега света, био свет тога свестан или не био нарочито у овом времену застрашу- јућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човековог самоу- билачког раскола са јединим миротворцем, са оним који је мир наш – богочовеком христом, једним од свете тројице али сва- ко историјско време, па и наше, такво какво јесте, у цркви се преображава у час христов, „у време погодно“ и „најпогодније време“, у „дан спасења“ – сада и овде (2 кор 6, 2) то даље значи да смо сви ми хришћани призва- ни да будемо сарадници божји у христовом делу спасења нашег и спасења света: „у све- му се показујмо као слуге божје: у трпљењу многом, у невољама“, али исто тако, ако не и више, „у бдењима, у постовима, у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у духу све- томе, у љубави нелицемерној, у речи истине, у сили божјој, са оружјем праведности“ (2 тема броја једина стварна потреба свега света, био свет тога свестан или не био нарочито у овом времену застрашујућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човековог самоубилачког раскола са јединим миротворцем, са оним који је мир наш – богочовеком христом патријарх српски павле: праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе новембар / децембар 2019 29 кор 6, 4–7) јер, само тако ћемо бити они који ништа немају, а све поседују, сиромаси који многе обогаћују христом (ср 2 кор 6, 10) зато, од сада па до последњега даха свога, браћо и сестре, позивамо и позиваћемо све и сваког, почев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сва- ке друге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на братољу- биво јединомислије уместо саможивог јед- ноумља и похлепе, на богољубље и човеко- љубље на то свето, човека и народа једино достојно дело, позивамо сваког брата србина и сестру српкињу у отаџбини и расејању, сву нашу браћу и сестре по вери у православној васељени и хришћанском свету уопште, као и све људе и народе добре воље ми лично гајимо љубав према свима без разлике и бла- госиљамо све потомство светог саве, ма где били, све хришћане и све људе без разлике као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватамо као првенство служења, жртве и кр- ста нису наше него христове речи које кажу: „ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима слуга!“ жртва је темељ јединства и у цр- квеном и у народном саборном животу, као и у свим областима друштвеног делања, а крст је једина непролазна слава човекова извод из беседе његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског павла на устоличењу у саборној цркви у београду 3 децембра 1990 године позивамо и позиваћемо све и сваког, по- чев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сваке дру- ге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на брато- љубиво јединомислије уместо саможивог једноумља и похлепе, на богољубље и човекољубље тема броја 30 6 / 2019 сећајући се прохујалих лета, свети сава је сматрао да треба забележити делић онога што се догодило да га вео заборава заувек не прекрије после првог пада цари- града, њему је стигло писмо на свету гору из србије од браће, великог жупана стефа- на првовенчаног и кнеза вукана то писмо су обојица потписали и зато их сава помиње по имену савина браћа су била узнемирена догађајима о којима су слушали: „ево, у стра- ни тој узбунише се народи, а блажени отац наш симеон (монашко име немањино), који нам је био господар и учитељ тамо лежи ра- ди тога молимо за твоју молитву, да нас го- спода ради не презреш узми часне мошти господина нам, симеона и донеси нам га овамо да се благослов његов покаже испу- њен на нама“ ту је свети сава послушао браћу, отворио гроб и подигао мошти и са њима кренуо на далек и неизвестан пут у то време путовање је било веома ризично, јер је „много мете- тема броја из казивања првовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олакшање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде то значи да су се стефан и вукан ту над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили свети сава и помирење браће др ђорђе вуковић пренос моштију св симеона мироточивог и помирење браће, фреска из сопоћана (извор: википедија) новембар / децембар 2019 31 жа било у тим странама“, али под покровом пречисте богородице и молитвама светог симеона, прошао је здрав и неповређен до своје земље кад је стигао до границе, пре- шао је у хвосно, а глас о њему је стигао до браће они су одмах окупили епископе, је- реје, игумане са монасима и бољаре са на- родом да му изађу у сусрет по предању, до сусрета је дошло у месту полумир (данас ушће) радујући се и веселећи се, дочекали су мошти које су немањини синови преузе- ли на себе да пренесу у студеницу и поло- жили у спремљени гроб тог догађаја сећао се веома живо и стефан првовенчани он се латио пера да искаже своје мишљење о тим збивањима најпре је поменуо своје опширно писмо светом сави, у коме је подсетио на све проблеме који су се јавили после очеве смрти: „јер он (вукан) остави заповеди господина и оца својега (св симеона), и би преступник јер изведе иноплеменике (угре) на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их, не послу- шав, свирепи, заповеди господа, који рече: послушај оца и матер, и остало али, иако су с њиме иноплемени пукови били много- бројни, силе божије никако није било с њи- ма, по завету и по молитви онога светога“ (симеона) упркос надмоћи, противничке силе су биле поражене, и „победих их силом својом“, па га бог, по молитвама св симеона пред престолом творца, „поврати ме опет у отачаство своје“ зато сада стефан моли бра- та да пренесе очеве мошти у земљу, „јер се оскврни земља наша безакоњем нашим и би убијена крвљу“ у овом потресном све- дочанству, које цитира у житију светог си- меона, стефан подсећа да је он по очевом благослову преузео престо уместо вукана, али да му вукан то није опростио мада су га отац и мајка (немања – у монаштву симеон, и ана – у монаштву анастасија) заклели на верност брату, у вукану је наставила да ти- ња жудња за влашћу када су се родитељи, једно за другим упокојили, вукан је нашао сараднике у страним народима уз њихову помоћ извршио је преврат у земљи и до- могао се великожупанског престола тада је стефан првовенчани потражио помоћ на страни, и оснажен, успео да победи своје противнике првовенчани је опростио по- раженом брату, а вукан је признао стефа- нову превласт без обзира на формално по- мирење, мржња је наставила да живи неким својим невидљивим током крв је била про- ливена на обе стране, а и властела је под- стицала браћу на међусобну заваду велики жупан је просто осећао да се подиже нови тема броја св симеон мироточиви и св василије велики, фреска из сопоћана (извор: википедија) 32 6 / 2019 тема броја талас непријатељства и да ће земља поново огрезнути у немире и он је видео да својим силама неће моћи превладати обновљени талас старе мржње, који је почео да се по- диже схватио је да му треба вишња помоћ и да то може очекивати од моштију свог оца, који је управо био канонизован на светој гори свети сава је разумео молбу свог бра- та и у писму му поручио: „посланство твоје примив с љубављу и молбе твоје не преви- дев, мошти твојег светог, које желиш, носим и сам путујем са њима, и с часним црнцима (= црнорисцима, прим ред) светога места овог (хиландара), у којем изволи живети господин овај свети зато се, драги (брате), спремај на сретање његово“ прочитавши ове речи, са чујним уздахом из дубине ду- ше, првовенчани је пао на колена и са суза- ма у очима узнео молитву захвалности богу одмах је позвао епископе, јереје и монахе и заједно са њима пошао на место сусрета када је пресрео поворку, која је носила мо- шти, учинили су свеноћну молитву и службу на том месту су сви појали „с кандилима и пријатним мирисима“ мошти су пренели у студеницу и положили у гроб, који је свети спремио себи за живота из казивања пр- вовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олак- шање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде стефан и вукан су се над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили и савин ученик доментијан је писао о преносу немањиних моштију у србију из- лажући ток догађаја, у делу житије светог саве, он се придржава описа првовенчаног који, песнички, надахнуто проширује наро- чито је упечатљива драматичност сусрета са моштима: „љубазни син његов (првовенча- ни) са свом децом отачаства његова љуба- зно дотичући се и дрхћући слатким устима целиваху и горким сузама кропљаху свете мошти“ у даљем опису, доментијан бележи: „и преведоше га синови његови са духов- ним песмама и добромирисним кадионица- ма“, ка спремљеном гробу у студеницу овде је изричито наглашено учешће синова, мада се стефан првовенчани и вукан не помињу по имену оба сина су, значи, плакала из свег срца над очевим моштима сцена преноса је била насликана у ма- настирима: студеница, сопоћани и грацу, а најбоље се очувала управо у задужбини св краља уроша, сина првовенчаног краља на фресци у сопоћанима, приказана су два сина како својим рукама преносе носиљку на којој лежи тело упокојеног стефана не- мање првовенчани и вукан су окружени са по четири младића описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопо- ћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ не- мањиних присутни су били, сада је сасвим јасно, не само синови, него и унуци савина браћа су хтела да и њихово потомство узме учешће у овом веома значајном догађају за српски народ додајмо и да се у полумиру (ушће), налази једна веома стара црква, за коју предање тврди да је саграђена у знак сусрета немањиних синова са очевим мо- штима занимљиво је да прозори на овој цр- кви, по начину грађења, подсећају на прозо- ре у манастиру градац, што би говорило да потичу из истог времена описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопоћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ немањиних новембар / децембар 2019 33 од усвајања православне хришћанске вје- ре , гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче пе- риоди наше историје током којих су делови српског народа уништавани и асимиловани, а током којих су сличну судбину доживјели и српски манастири и гусле као наш наци- онални инструмент међутим, упркос свим недаћама, срби су опстали, као и њихове духовне светиње такође, опстале су и гусле и многи стихови њима опевани, у којима је похрањена сва српска историја и мудрост потребна да се народ одупре недаћама ко- је данас, као можда никад до сада, прете опстанку српског народа у настојању да ту мудрост не заборавимо и да гусле у сваки српски дом вратимо, у београду, 6 марта 2010 године, основана је школа гусала „сан- дић“ прегаоци у школи гусала, окупљени око свог умјетничког руководиоца вукојице сандића, око православне вјере, христа и часнога крста и гусала као завјетног ковче- га свих људских врлина, почели су окупљати младе људе и учити их гуслању и пјевању уз гусле, етно пјесмама, здравицама, бесједама, а све то проткано вјером, културом и истори- јом српског народа српска традиција и обичаји гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче периоди наше историје ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити школа гусала „сандић“ приредио вукашин рончевић 34 6 / 2019 кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познава- ња гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата, ме- ђу којима су се истакли гусларско вече у скц шумице, затим концерти под називом мојко- вачка академија, духовна напојница, гусларско причешће, васкршња академија, бисерје са из- воришта, неутуљени жар и други, затим не- колико гусларских кампова, као и добротвор- но вече за обнову цркве св козме и дамјана са поносом можемо истаћи да је школа гусала „сандић“ приредила неколико добротворних концерата и успела да прикупи средства за ку- повину великог звона за цркву сабора св јо- вана крститеља на белим водама (жарково) у низу догађаја организованих од стране школе гусала „сандић“, одржан је гусларски концерт у задужбини илије м коларца, са вјечитом темом будимо људи, са том чуве- ном реченицом његове светости блажено- почившег патријарха павла том приликом премијерно је изведена епска песма под насловом „житије патријарха павла“ у десе- терцу, аутора драгослава брновића (песму преносимо у наставку овог текста), коју су казивали гуслари, србски православни пој- ци, етно појци, рецитатори, бесједничари и глумци такође, изведен је и драмско-лир- ски игроказ, који је у најљепшем свјетлу представио лик нашег блажено почившег патријарха павла школа гусала „сандић“ ће, уз божију по- моћ, и даље чувати искру у камену за „бу- дућа нека покољења“ да би могли ватру наложити српска традиција и обичаји кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познавања гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата новембар / децембар 2019 35 житије патријарха павла драгослав м брновић да запјевам са скромнијем пером, епским стихом и дубоком вјером, беспримјерном србском поглавару, преданоме цркви и олтару који чистом душом и образом, пут животни, светосавском стазом са духовним подвигом утаба, корацима, смјерног, божијег раба, па нек гусле, вјековјече њега, патријарха павла почившега! славонија, роди га питома на оџаку стојчевића дома; крсно име гојко, њему даше, босиоком миропомазаше па благослов прими од господа да његовим путевима хода тек што живот овоземни поче, с три године остаде сироче! тад је гојка и малог душана, прихватила тетка самохрана; онда драга, чоек-жена права, гаји братска пилад голишава, ко мајка им привржена била док се својих докопају крила гојко снаге бијаше слабачке да послове обавља тежачке, ал’ из њега одише бистрина, па га божија одведе судбина у господње манастирско здање, ђе је школско стијецао знање; кад заврши нижу гимназију, уписа се на богословију! митрополит петар зимоњићу, препознаде у бистром младићу: гори љубав и искрена жеља да стазама крене јеванђеља, јер пороке од себе одгони и сваког се непочинства клони, од пакости и од злобе бјежи, члан је друштва „трезвене младежи“ које гаји духовне врлине, трагом божије правде и истине! младог гојка, господскога лица, у друштву су звали „пјевалица“, јер се гласом у хору издваја као славуј из блаженог раја! са успјехом, смјерна младост ова, стекао је звање богослова; па почетком другог свјетског рата београду закуца на врата, грађевину ради да преживи, овај њежни момак болешљиви! вољом бога и богородице, игуман је из „свете тројице“, школског друга позвао да пожури у овчарско-кабларској клисури, да господње служи литургије, али дуго ту остао није, јер је онда бања ковиљача затражила вјерског предавача, избјегличкој дјеци преко дрине, херцег босне и србске крајине; тад се гојку остварила жеља – доби звање вјероучитеља но ево ти јада и невоље, изненада, тешко се разбоље, љекари му отворено зборе – здравље му је сваког дана горе! даноноћно гојко бога моли да опакој болести одоли и молитвом храбри себе сама: „све је боже у твојим рукама!“ једне ноћи снива како жури ка овчарско-кабларској клисури, и следећег пренијет’ је дана на носила до храма вујана, да ту чами до последњег даха, изолован од других монаха молитвом је и постом најстрожим и свемоћним благословом божијим, преживио на голој причести и спаси се од тешке болести! из вујана жив и здрав путује и у храму благовештењу је, пружи му се животна прилика, српска традиција и обичаји 36 6 / 2019 јер у братству свих искушеника, једини је био међу њима што факултет богословски има; у манастир господњи јовање, јеромонах – добио је звање; а у тврдо овчарско стијење, замонашен у благовештење; поново се архипастир роди – у павла се гојко препороди, христовога апостола име, да до смрти поноси се њиме, оправда га на сваком кораку док му тјело почину у раку; шест година у манастир рача, духовношћу братство је ојача у призрену, душановом граду, будио је и вјеру и наду у исуса христа спаситеља са катедре вјероучитеља; васпитава свештенство будуће да је црква кров господње куће за своја је марљива дијела именован за протосинђела, уз то звање у јеромонаха, за труд вјери до последњег даха, на све службе и на литургије, неуморно, даноноћно бдије, постдипломске заврши студије и успјешно рад дипломски даде у атини, престолу хеладе одлуком је синода светога устоличен са помоћу бога, за епископа рашко-призренскога! нема мјеста широм епархије које пјешке обишао није, обнављао цркве порушене, литургије служио свештене, а монаштво и свештенство множи, као смјерни изасланик божији; освештава србску земљу свету сађену ту на равном космету обилази манастирска здања, одржава црквена имања и будно их чувао од пљачке, арнаута и банде дивљачке; србски народ позива на слогу да са вјером враћају се богу; да истрају и да се не селе, јер народне пословице веле: да од злога вазда има горе а ничија не гори до зоре! пише дневник шиптарског насиља и планове њиховога циља, још државне упозори власти да му србе спасе од пропасти; дневник шаље светоме синоду, шта се србском дешава народу: жалио се у београду влади, какав терор косовом се ради, а они су њему отписали да се власти у приштини жали, а приштинска влада одговара: „косово је вилајет шиптара!“ новембар / децембар 2019 37 моли павле бога са висине: „опрости им не знају шта чине!“ молитвама свевишњега куми да крвнике наше уразуми у њујорк је једном свједочио и скупштини свјетској предочио о страдању цркве и народа којему се отима слобода, но је свјетска заједница глува и нијема да србе сачува! у времешној, изнемоглој снази, епархију пјешке обилази; пјевао је у црквеном хору, сам је своју крпио одору; својом руком обућу ушива и на разум вјернике позива, ријечима: „останимо људи, јер на крају, сваком господ суди“ живио је животом аскете, лишен мржње, злобе и сујете; свакодневно пријетње добија од безумне банде пустахија, и много је физичких напада на косову доживио тада, ал’ му вазда господ снагу даје да на светој дужности истраје тешка болест крену једног дана патријарха да слама германа, дуга болест лијека му нема, господу се на истину спрема полусвјестан герман са постеље синоду је рек’о задње жеље, и духовну браћу благослови да патријарх столичи се нови; онда господ и судбина даде – на владику павла избор паде у саборној цркви крај олтара, устоличи синод поглавара уз црквене, духовне обреде, литургију и мудре бесједе, објавише светосавска звона патријарха новог србског трона! патријарх се обратио њима са бираним, скромним ријечима: „слабашне су моје снаге, знајте, ал’ дужности прихватам се дате, господња је помоћ моја нада која ме је држала до сада; а мој програм, то вам нећу крити, христово ће јеванђеље бити!“ у најтеже патријарх вријеме на нејака плећа прими бреме, вјерници се чуде кад га виде када пјешке београдом иде, ил’ у градском превозу док стоји, ђе још такав патријарх постоји?! српском роду он савјете даје да пред богом, искрено се каје, па ће души наћи вјечног мира, боже драги, смјернога пастира, којему су често вјеровали и безбожни брави, залутали, јер таквога монашког мелема, све до саве светитеља нема но шиптарски крећу терористи да се космет од срба очисти, још цијелу државу захвата црна авет грађанскога рата; а патријарх стиже на све стране на линије борбене одбране, па ратнике србске благослови да остану прави витезови, да се држе витешких врлина, да се клоне звјерства и злочина; код бораца свети завјет буди: „најпрече је да будемо људи!“ у бесједи на свако је мјесто ту изреку понављао често! стизао је често преко дрине, широм босне и херцеговине, и хрватском у српске крајине; вршио је службе и опела над војничка крвава тијела, и утучен над судбином њином опрао их свештенијем вином, и још служи свете литургије да не буде више погибије а послије подлога напада осионих сила са запада, обилази косовске пољане, живи светац, без страха и мане; српска традиција и обичаји 38 6 / 2019 пролазио ђе граната грува, ал’ претече јер га господ чува! но, тешко је описати пером духовника огрнутог вјером и набројит’ његове врлине на крилима правде и истине литерарна његова издања вриједна су сваког поштовања: аутор је „великог типика“, па „требника“ и „молитвеника“, много богослужбенијех књига резултат је његовог подвига! кроз „питања и кроз одговоре“ и „молитве и молбе“ говоре, вриједне су студије и књиге духовника свенародне бриге; још тумачи јеванђеље христа, „октоиха“ одштампао триста, црнојевић ђорђа штампарије, а то нико прије њега није; још обнови вјековну светињу и митрополију на цетињу, и духовну академију је острошкога свеца василије у србињу отвори крај дрине за вјернике из херцеговине, још у школе наук вјере врати, свако српче бога да прихвати, и још безброј отворио здања што дубоког вреде поштовања! на духовно, академско вече, и матија бећковићу рече: „не постоји мањега човјека да се боље види из далека, нити лакшег господњега раба, да духовну стазу дубље таба“ уз молитву: „господе помози да се срби врате братској слози“, православном мапом од свијета сва је мјеста обишао света, траговима иш’о вјере праве, и стазама светитеља саве патријарха плату прим’о није, но живио од скромне пензије! због година и оронулости тражио је по божијој милости да га с трона у сабор смијене, ал’ му молбе нису услишене болест тешка, под бременом љета, допао је болничког кревета, ал’ под јастук болничке постеље држао је свето јеванђеље; тадеју се често витовнику исповједа на молитвенику с деведесет и пет пуних љета причести се с болничког кревета, заспа, ал’ се не пробуди више, анђели му душу прихватише, па се вину у свету неђељу, на истину христу спаситељу кад тестамент његов отворише, а у њему задња жеља пише: да сахрањен буде у гробницу у манастир свети – раковицу; да присуство камера не треба, нит снимање на дану погреба; још напис’о бјеше аманете, да не носе цвијетне букете, но да прилог мјесто тога ставе за доградњу храма светог саве; „све остало како вас бог учи, нека сабор и синод одлучи“ три су вјерска дошла поглавара на бденију павла патријар’а, непрегледне прилазе колоне да се одру његовом поклоне митрополит брдско-црногорски опроштај је одрж’о боговски, и цитате наводио неке, и павлове божанске изреке трећег дана, из саборног храма, поворка се крену улицама, иза одра, погребног ковчега, раковици донесоше њега док вјерници горке сузе лију, манастирска звона болно бију; патријарха прими вјечна рака, нек му буде црна земља лака, да му господ у насеља своја дадне души мира и покоја и уз древне звуке са гусала вјечна слава и вјечна му хвала!!! српска традиција и обичаји новембар / децембар 2019 39 интервју црква је заједница која нас теши, исцељује, крепи и радује она нас лечи од савремених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности једино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најважнијим животним темама интервју са историчаром мирославом илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са црквама и верским заједницама љубав и одговорност српске цркве разговор водио: бранислав илић поштовани господине илићу, будући да је ова година заодевена радошћу великог ју- билеја, замолио бих вас да кажете неколи- ко речи о значају аутокефалије за српску цркву? – када говоримо о осам векова аутокефа- лије српске православне цркве треба да знамо да је реч о највећем јубилеју у исто- рији српског народа свети сава и његов отац стефан немања отворили су нову пер- спективу свом народу установили су обра- зац личног и колективног организовања живота без узимања у обзир тог модела ми не можемо бити способни да препознамо и схватимо савремене изазове и да примени- мо адекватан приступ у њиховом решавању стога, налазећи се још увек у „транзицији“ и тражењу себе, прослава јубилеја 800 година самосталности спц нам долази као својевр- сна и огромна „помоћ пријатеља“ моја генерација је током одрастања у малој мери имала развијену свест о наци- оналној и верској припадности једностав- но речено, српство као вредност није било у довољној мери афирмисано самим тим, ни основни појмови о цркви, народу, наци- оналној култури нису били јасно одређени криза 90-их година и распад југославије не- миновно су пред нас поставили нова питања и изазове управо тада, на сцени се дешава велики повратак мајци цркви тај повратак, који још увек траје, састоји се у тражењу од- говора на егзистенцијална питања: ко смо, зашто нам се све ово дешава и који је смисао нашег постојања? када су срби остали без средњовековне државе, њену улогу је преузела црква све- ти сава, увидевши геополитичку позицију српског народа и сва искушења која то но- си, свом народу је оставио цркву христову као највећу вредност и најјачи интегративни фактор српска црква је покривала готово сав српски етнички простор и доказ је да је српска заједница била могућа и онда када није било државе она је све србе везивала у једну нераскидиву заједницу, заједницу бо- 40 6 / 2019 интервју га и људи пећка патријаршија и карловачка митрополија су очувале наше име, језик и православну веру сви наши првојерарси и епископи ради- ли су, заправо, исто оно што је радио и као модел установио наш свети сава: бринули о свом народу као добри пастири, градили духовну, просветну, културну, здравствену и привредну инфраструктуру имали страте- шки приступ животу у жичи је одржана централна прослава великог јубилеја реците нам нешто о дому спасовом – манастиру жича? – ја бих издвојио једно мишљење у духу наведеног питања када је реч о српским цр- квама и манастирима увек ми прво на ум до- лазе школске екскурзије, а општи је утисак да оне код наше деце не изазивају довољно пажње ту је од кључног значаја улога мен- тора, али и родитеља да би код најмлађих изазвао позитивна осећања у сусрету са на- родном повешћу, професор историје мора бити одушевљен за идеју родољубља на тај начин ће се развити осећање припадности заједници са пуном свешћу о личној улози и одговорности јер када деци кажете да су и жича и кембриџ стари осам векова они ће почети да вас слушају и знаће да нису „тикве без корена“ а када буду посетили царску ла- вру жичку, срце ће им бити пуно радости да ли можете да наведете неки конкретан пример, како кажете, светосавског модела функционисања? – тај модел, тј образац је видљив у број- ним епизодама српске повеснице мени је посебно драг пример изузетности српске за- једнице у трсту након што је град добио ста- тус слободне трговачке луке, један број срба из боке, херцеговине и босне је тамо мигри- рао и формирао моћну привредну заједни- цу међутим, на самом почетку, тршћански срби су формирали црквено-школску ауто- номију као темељ из којег ће нићи матери- јални успеси на чувеном тргу понте росо, где су срби и југословени куповали фарме- рице, налазе се три српске палате и српска црква светог спиридона једна од њих је и чувена палата спиридона гопчевића, срби- на-римокатолика из боке она има два улаза и изнад сваког две статуе: са леве стране су кнез лазар и кнегиња милица, са десне ми- лош обилић и косовка девојка колики број срба из златног доба социјализма је отишао у трст са тим сазнањем? да ли наша деца у средњошколским путовањима посећују овај бисер медитерана? према вашем мишљењу, шта је толико сна- жно мотивисало светог саву да реализује свој огромни стваралачки и предузетнич- ки потенцијал? – хришћанска љубав свети сава је градио своју личност не као апстрактну категорију, већ као категорију која има своје утемељење у светој тројици одатле је долазила његова огромна духовна снага и постојаност из та- кве позиције свети сава прецизно сагледава смисао живота и поставља високе циљеве пред себе, а самим тим, и пред свој народ у свим временима и ми, савремени срби, смо позвани да будемо истинске личности и да активно учествујемо у креирању национал- не историје свети сава је неизмерно волео свој народ и показао да је једина права љубав она ко- ја је спремна на велику жртву он је аутоке- фалност видео не само као државни, већ пре свега као идентитетски идеал хришћанског формата он јесте био истински родољубив и то је осећање које је наследио од оца и мај- ке, али он и сви немањићи су изнад свега би- ли припадници хришћанске васељене јер, примера ради, немањићи нису били даро- давци само на српском етничком простору они су били ктитори и приложници у светој земљи, у јерусалиму, у италији, бугарској, грчкој и другде, што само говори о њиховој хришћанској авангардности они су били на- ционални, али су истовремено били способ- ни да буду и наднационални ви сте почетком године у великој прав
... да је са њиме и осталим „јахачима“ појам атеизма еволуирао) наиме, докинс отво- рено у својој књизи заблуда о богу каже да под теизмом подразумева искључиво веру у натприродног, персоналног (читај: библиј- ског, хришћанског) бога реч заблуда, из на- слова докинсове књиге, односи се, како он то јасно каже – само на натприродне богове ја закључујем следеће новоатеизам пред- ставља борбу (антитеизам) против бога аврама, исака и јакова, против библијског, откривеног бога зашто то закључујем? за- то што ни једна друга „опција“ божанског не излази из природног у политеизму, било оном древном блиско-источном и антич- ком или данашњем живом будистичком и хиндуистичком, божанско није натприрод- но у свим политеистичким системима при- рода је једна – из ње је и у њој је све посто- јеће, ма били то људи или лична и безлична божанства у пантеизму је још очигледније поклапање природног и божанског дакле, ако докинс теизам дефинише искључиво као веру у натприроно божанство (а дефи- нише га управо тако), онда је атеизам не- веровање искључиво у то натприродно бо- жанство – у бога аврама, исака и јакова са овим се свакако не би сложили многи дана- шњи атеисти и зато је атеизам „четворице јахача“ – новоатеизам пре неколико месеци из штампе је изашла књига вера и атеизам, аутора др александра милојкова основу књиге представљају њего- ви чланци објављени у протеклој деценији у православном мисионару честитамо нашем сталном сараднику и члану редакције на овој књизи, уз жељу да његова реч допре до свих оних којима је упућена редакција православног мисионара у дијалогу са атеизмом 24 6 / 2019 тема броја: блажени миротворци заповести блаженстава, руска икона из 17 века, државни историјски музеј, москва (извор: schoolorthpatrru) новембар / децембар 2019 25 тема броја: блажени миротворци у време када је било популарно да се на те- левизији прати избор за „мис света“, сви ми који смо били уз телевизор могли смо да, као најчешћи одговор на питање: „шта највише желиш?“, од светских лепотица чујемо да желе миру у свету та кратка изјава поновљена од стране многих које су дефиловале подијумом управо је показатељ да је оно о чему се најви- ше и најгласније прича и што се жели, оно што највише недостаје и што нам, парадоксално, уопште ни не смета да не говоримо о томе ко- лико је то показатељ површности онога шта је кроз историју људског рода био идеал ка коме се тежи иза површности се крије идеолошки предзнак мира који се предочава широким народним масама на начин који је прихва- тљив у времену у којем живимо према томе, управо су најдубље потребе човека често слу- жиле као основа за идеолошко оправдање на- метања силе и моћи још од старог века, владари египта и месо- потамије су своје жеље за доминацијом прав- дали њиховом обавезом да очувају поредак и мир који су богови установили пред претњом хаоса за античке грке, сви који не прихватају њихов поглед на свет, тј уређење полиса како су они замишљали, третирани су као варвари укључујући и, рецимо, персијанце римљани су из „великодушних“ побуда и „бриге“ за све народе њима познатог света желели да својом империјом свима донесу pax romana та идеја државног мира и божанског порекла државе је била алиби за освајања, уништавања и суро- во кажњавање народа римска идеја је претр- пела извесне промене са „христијанизацијом“ империје, па је онда обоготворена држава, како су је римљани схватали, постала одраз и слика небеског и вечног устројства васеље- не која указује на хришћанску идеју царства божијег на челу са једним царем који ико- низује божију власт отуда су многи римски/ византијски владари себе сматрали дужним да штите праву веру хришћана, да кажњавају отпаднике и шире то „једноначалије“ другим народима који су, по грчком моделу, сматра- ни варварима колико је све то заправо било, не христијанизација рима, већ романизација хришћанства, остаје отворено питање уз то иде и чињеница да су римски/ромејски вла- дари приликом чувања истина хришћанске вере, често гонили управо хришћане и оне које данас славимо као свете оце, мученике и исповеднике вере (сетимо се само страда- ња која су претрпели св јован дамаскин, св тарасије цариградски, св теодор студит, св стефан нови, св максим исповедник) идеје француске буржоаске револуције наполеон је хтео да наметне целој европи алиби за та- ко нешто је била „добробит“ грађана свих др- жава које је израбљивало племство сличан наратив су и бољшевици проповедали пред, током и после октобарске револуције само је уместо капитализма и буржоаског друштва био комунизам и друштво једнаких хитлеро- ве и мусолинијеве идеје нацизма и фашизма су успеле да уједине не само немачку и ита- лију, него су симпатисане и од многих у евро- пи и након њих, и данас имамо „мир“ који нам хришћанство говори да начин на који бог ствара мир тражи наше активно учешће жели да будемо његови сарадници мир у свету тема броја владимир пекић 26 6 / 2019 тема броја сервирају сад и остале велике силе не рачу- најући фашизам и нацизам, остале идеје које се овде помињу и које у себи носе тежњу за миром и благостањем управо је човек злоупо- требио зарад потребе да влада другима гото- во је обавезујућа матрица да велики и моћни покушавају да „просвете“ мале ако се ослободимо ове идеолошке основе, видећемо да су многа филозофска и религио- зна учења покушавала да објасне шта је мир тако су, на пример, стоици објашњавали да је мир једна врста безметежности (атаракси- ја) и помирености човека са чињеницом да не може да контролише космичка дешавања нити законе природе недаће и зло који су присутни су неминовност, и борба са њима је узалудна треба са миром прихватити и лоше као и добро у питању је било свакако уну- трашње осећање мира које се и испољавало кроз човеково понашање одатле и изрека да неко стоички подноси неправду или зло ако узмемо будизам као пример, видећемо да по- стоје поклапања са стоицизмом с тим што је будизам радикалнији у смислу да од човека као појединца тражи, не мирно прихватање невоље као нешто на шта не може да утиче, већ да је заправо сва невоља илузија човеко- вог сопства истински мир се налази у ослобо- ђењу од сопства, тј поништавању своје личне егзистенције у наше време, иако политичка, идеја демо- кратије у себи носи схватање да подела вла- сти омогућава сваком човеку да учествује у њој и да остави простора за другога да зајед- но деле живот ово је само мали осврт на све могуће покушаје дефинисања мира иако можемо у наведеним схватањима ви- дети сличност са хришћанством, ипак посто- је и разлике једна од најкарактеристичнијих мисли присутних у хришћанској вери јесте мисао о миру у беседи на гори коју нам доноси апостол матеј, христос на њеном почетку го- вори чувена „блаженства“ од тих девет рече- ница, које представљају паралелу са декало- гом, једна се односи на мир и гласи: „блажени миротворци, јер ће се синови божији назвати“ (мт 5, 9; уп мт 7, 12; лк 6, 31; рим 12, 18; јевр 12, 14) оно што одмах упада у очи јесте да хри- стос не говори о неком индивидуалном миру, миру појединца који се не тиче других људи реч коју користи је „миротворци“, дакле они који стварају мир, не они који траже само свој сопствени јер такав мир може, и врло често јесте, бежање од стварности живота у вла- ститу представу умишљене самодовољности где вера бива само параван иза кога се крије егоизам ти, дакле, који творе мир назваће се синовима божијим а бог јесте бог мира (види јевр 13, 20) према томе, и они који ову особи- ну негују, слични су богу у тој мери да их хри- стос назива синовима божијим на известан начин, он их изједначава са собом то чини због тога што је управо он, син божији постао човек да би измирио бога и људски род; не само људски род већ целокупну творевину христос својим искупитељским делом оличе- ним у страдању и васкрсењу показује бога као миротворца тако у еф 2, 14–18 пише: „јер он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, укинувши тијелом својим за- кон са његовим заповијестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новога човјека, стварајући мир; и да помири са богом и једне и друге у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему и он дошавши бла- говијести мир вама који сте далеко и онима који су близу јер кроз њега имамо и једни и други приступ ка оцу у једном духу“ (уп кол 1, 20) христос је основ новог начина постојања које као своју основну манифестацију има мир између бога и људи, као и људи међусобно начин на који тај мир остварује христос јесте заснован на безусловној љубави божијој, чи- ји је он, као син божији, носилац и показатељ овде безусловна љубав не значи само да нас бог безусловно воли, него и да нас својом љу- бављу ни са чим не условљава „јер бог тако завоље свијет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, не- го да има живот вјечни“ (јн 3,16) једино што тражи христос је да вером прихватимо да он јесте спаситељ света и син божији стога је љубав и мир о којем говори хришћанска ве- ра лишен наметљивости, а тиме и потребом за доминацијом над другим управо ту ненаме- новембар / децембар 2019 27 тљивост господ показује и то баш на голготи за разлику од других филозофских и ре- лигиозних уверења која истичу појединачни мир, мирење са неумитношћу судбине и своје властите ништавности у апсолутном значењу те речи, хришћанство говори да начин на који бог ствара мир тражи наше активно учешће жели да будемо његови сарадници он ни- је бог који из своје узвишене позиције моћи, власти и вечности нама беднима, смртнима и немоћнима држи лекције оно што он жели јесте да нас повеже тако да „и једни и други имамо приступ ка оцу“, тј да сви чинимо један живи организам који јесте црква (уп 1 кор 12) бити у цркви значи делити живот божији са другима црква као тај живи организам, тј тело христово по речима апостола павла, је- сте слика царства божијег које се на мистички (нашем уму непојмљив), начин оприсутњује у историји уводећи нас кроз причешће у иску- ство таквог живота литургија као слика царства, међутим, ни- је доступна свима штавише малобројни од оних који се називају хришћанима бивају на њој присутни и то увиђају још трагичније је у којој мери и они који су сваке недеље присут- ни то увиђају али, ако бар у идеалној предста- ви сматрамо као хришћани да је литургијско искуство ништа мање него та заједница љуба- ви и мира бога и творевине, онда задржавање нашег сведочења само на томе да недељом и празником посетимо храм јесте ништа мање бежање од стварности које је присутно у нпр стоицизму и будизму миротворце тражи хри- стос, а не оне који су достигли само свој уну- трашњи мир далеко до тога да није потребан бити хришћанин значи имати потребу да тај мир буде присутан овде и сада; да се показује и у овом свету и веку што значи да је испуња- вање христових речи у свакодневном животу оприсутњење царства божијег на земљи то значи да мир о којем говори јеванђеље тре- ба да буде пренет на друге, сведочен други- ма и то по цену личног страдања, уколико је потребно колико су данас хришћани за то спремни и вољни може се проверити једино на основу тога колико стварају мир, најпре једни међу другима, а онда и са онима који су им стран- ци речи нису довољне може се десити да се у оној христовој параболи баш његови следбе- ници покажу као лење слуге (уп мт 25, 24–30; лк 19, 12–27) или, још горе, као оне мисице с почетка текста тема броја миротворце тражи христос, а не оне који су достигли само свој унутрашњи мир далеко до тога да није потребан бити хришћанин значи имати потребу да тај мир буде присутан овде и сада; да се показује и у овом свету и веку свет у коме живимо је препун привида они не настају само случајно, нашом непа- жњом они настају по нечијим плановима љу- ди се тако, као у позоришту лутака, крећу док неко вуче конце ти диригенти из мрака, често се представљају као миротворци називају зло- чине успостављањем мира, уништавају древне културе под изговором чувања мира од кога и против кога, они увек умеју да образложе у своју корист баш у томе је разлика између њих и јеванђелских миротвораца који се помињу у господњој беседи на гори кога бисмо данас могли назвати истинским миротворцима? на ово питање није лако дати одговор, али чини се, да уколико утврдимо где мир борави, онде ћемо пронаћи и миротворце ово путовање нема унапред утврђено крета- ње то нам говори да смо мир изгубили или не- где успут заборавили ипак, све што је вредно треба потражити као онај јеванђелски бисер који због кога човек све распрода како би баш њега купио све благо без њега, ништа је мир се тако тражи, али на крају он прона- лази нас јер, мир је сам господ наш исус хри- стос када ми због њега, због цркве као тела његовог, умемо да претрпимо, да не узврати- мо истом мером ономе ко ремети мир, а да не постанемо исти као он, онда се мир настањује у срцима нашим то није наша слабост, већ са- страдавање са христом који је поднео многе неправде ипак, греха није учинио трабало би на прво место да ставимо потребу да се не огрешимо о друге чак и онда када видимо да њихово понашање није какво би требало да бу- де, када увидимо њихову заблуделост уколико уђемо у такмичење за истеривање правде по човеку, мира нећемо имати временом ћемо постати исти као они које смо критиковали, а да то и не приметимо коначну правду овоме свету донеће господ када буде поново долазио царство његово ни- је од овога света иако знамо да на земљи чо- век не може направити рај, морамо се трудити да не дозволимо да направи пакао једини на- чин је истрајно и достојанствено сведочење да крст христов још има ко да носи уколико га ми будемо носили, можда помогнемо још некоме да се осмели на овај подвиг, који уместо опте- рећења телу, доноси мир души тема броја уколико уђемо у такмичење за истеривање правде по човеку, мира нећемо имати временом ћемо постати исти као они које смо критиковали, а да то и не приметимо о миротворцима миротворство у српској историји у историји српског народа постоје два ве- личанствена примера миротворства један је свети сава, који је измирењем завађене браће повратио не само породични мир, већ је благотворно дејство братског ми- ра донело плодове у свенародном животу други пример је свети краљ драгутин који је уступио брату престо како би очувао мир у земљи остао је упамћен више као ктитор манастира, иако су и области којима је упра- вљао биле веома уређене без његовог ми- ротворства свети краљ милутин никада не би био један од највећих владара у историји нашег народа презвитер александар р јевтић 28 6 / 2019 благодатна помоћ божја јесте и прва по- треба народа божјег, сазваног и сабраног у свето богочовечанско јединство цркве као тела христова; у тим оквирима и најпреча по- треба, данас можда више него икада, и нашег верног и крстоносног православног српског народа уосталом, то је и једина стварна по- треба свега света, био свет тога свестан или не био нарочито у овом времену застрашу- јућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човековог самоу- билачког раскола са јединим миротворцем, са оним који је мир наш – богочовеком христом, једним од свете тројице али сва- ко историјско време, па и наше, такво какво јесте, у цркви се преображава у час христов, „у време погодно“ и „најпогодније време“, у „дан спасења“ – сада и овде (2 кор 6, 2) то даље значи да смо сви ми хришћани призва- ни да будемо сарадници божји у христовом делу спасења нашег и спасења света: „у све- му се показујмо као слуге божје: у трпљењу многом, у невољама“, али исто тако, ако не и више, „у бдењима, у постовима, у чистоти, у знању, у дуготрпљењу, у благости, у духу све- томе, у љубави нелицемерној, у речи истине, у сили божјој, са оружјем праведности“ (2 тема броја једина стварна потреба свега света, био свет тога свестан или не био нарочито у овом времену застрашујућих, апокалиптичких раздора међу људима и народима, пониклих из човековог самоубилачког раскола са јединим миротворцем, са оним који је мир наш – богочовеком христом патријарх српски павле: праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе новембар / децембар 2019 29 кор 6, 4–7) јер, само тако ћемо бити они који ништа немају, а све поседују, сиромаси који многе обогаћују христом (ср 2 кор 6, 10) зато, од сада па до последњега даха свога, браћо и сестре, позивамо и позиваћемо све и сваког, почев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сва- ке друге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на братољу- биво јединомислије уместо саможивог јед- ноумља и похлепе, на богољубље и човеко- љубље на то свето, човека и народа једино достојно дело, позивамо сваког брата србина и сестру српкињу у отаџбини и расејању, сву нашу браћу и сестре по вери у православној васељени и хришћанском свету уопште, као и све људе и народе добре воље ми лично гајимо љубав према свима без разлике и бла- госиљамо све потомство светог саве, ма где били, све хришћане и све људе без разлике као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватамо као првенство служења, жртве и кр- ста нису наше него христове речи које кажу: „ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима слуга!“ жртва је темељ јединства и у цр- квеном и у народном саборном животу, као и у свим областима друштвеног делања, а крст је једина непролазна слава човекова извод из беседе његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског павла на устоличењу у саборној цркви у београду 3 децембра 1990 године позивамо и позиваћемо све и сваког, по- чев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сваке дру- ге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на брато- љубиво јединомислије уместо саможивог једноумља и похлепе, на богољубље и човекољубље тема броја 30 6 / 2019 сећајући се прохујалих лета, свети сава је сматрао да треба забележити делић онога што се догодило да га вео заборава заувек не прекрије после првог пада цари- града, њему је стигло писмо на свету гору из србије од браће, великог жупана стефа- на првовенчаног и кнеза вукана то писмо су обојица потписали и зато их сава помиње по имену савина браћа су била узнемирена догађајима о којима су слушали: „ево, у стра- ни тој узбунише се народи, а блажени отац наш симеон (монашко име немањино), који нам је био господар и учитељ тамо лежи ра- ди тога молимо за твоју молитву, да нас го- спода ради не презреш узми часне мошти господина нам, симеона и донеси нам га овамо да се благослов његов покаже испу- њен на нама“ ту је свети сава послушао браћу, отворио гроб и подигао мошти и са њима кренуо на далек и неизвестан пут у то време путовање је било веома ризично, јер је „много мете- тема броја из казивања првовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олакшање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде то значи да су се стефан и вукан ту над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили свети сава и помирење браће др ђорђе вуковић пренос моштију св симеона мироточивог и помирење браће, фреска из сопоћана (извор: википедија) новембар / децембар 2019 31 жа било у тим странама“, али под покровом пречисте богородице и молитвама светог симеона, прошао је здрав и неповређен до своје земље кад је стигао до границе, пре- шао је у хвосно, а глас о њему је стигао до браће они су одмах окупили епископе, је- реје, игумане са монасима и бољаре са на- родом да му изађу у сусрет по предању, до сусрета је дошло у месту полумир (данас ушће) радујући се и веселећи се, дочекали су мошти које су немањини синови преузе- ли на себе да пренесу у студеницу и поло- жили у спремљени гроб тог догађаја сећао се веома живо и стефан првовенчани он се латио пера да искаже своје мишљење о тим збивањима најпре је поменуо своје опширно писмо светом сави, у коме је подсетио на све проблеме који су се јавили после очеве смрти: „јер он (вукан) остави заповеди господина и оца својега (св симеона), и би преступник јер изведе иноплеменике (угре) на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их, не послу- шав, свирепи, заповеди господа, који рече: послушај оца и матер, и остало али, иако су с њиме иноплемени пукови били много- бројни, силе божије никако није било с њи- ма, по завету и по молитви онога светога“ (симеона) упркос надмоћи, противничке силе су биле поражене, и „победих их силом својом“, па га бог, по молитвама св симеона пред престолом творца, „поврати ме опет у отачаство своје“ зато сада стефан моли бра- та да пренесе очеве мошти у земљу, „јер се оскврни земља наша безакоњем нашим и би убијена крвљу“ у овом потресном све- дочанству, које цитира у житију светог си- меона, стефан подсећа да је он по очевом благослову преузео престо уместо вукана, али да му вукан то није опростио мада су га отац и мајка (немања – у монаштву симеон, и ана – у монаштву анастасија) заклели на верност брату, у вукану је наставила да ти- ња жудња за влашћу када су се родитељи, једно за другим упокојили, вукан је нашао сараднике у страним народима уз њихову помоћ извршио је преврат у земљи и до- могао се великожупанског престола тада је стефан првовенчани потражио помоћ на страни, и оснажен, успео да победи своје противнике првовенчани је опростио по- раженом брату, а вукан је признао стефа- нову превласт без обзира на формално по- мирење, мржња је наставила да живи неким својим невидљивим током крв је била про- ливена на обе стране, а и властела је под- стицала браћу на међусобну заваду велики жупан је просто осећао да се подиже нови тема броја св симеон мироточиви и св василије велики, фреска из сопоћана (извор: википедија) 32 6 / 2019 тема броја талас непријатељства и да ће земља поново огрезнути у немире и он је видео да својим силама неће моћи превладати обновљени талас старе мржње, који је почео да се по- диже схватио је да му треба вишња помоћ и да то може очекивати од моштију свог оца, који је управо био канонизован на светој гори свети сава је разумео молбу свог бра- та и у писму му поручио: „посланство твоје примив с љубављу и молбе твоје не преви- дев, мошти твојег светог, које желиш, носим и сам путујем са њима, и с часним црнцима (= црнорисцима, прим ред) светога места овог (хиландара), у којем изволи живети господин овај свети зато се, драги (брате), спремај на сретање његово“ прочитавши ове речи, са чујним уздахом из дубине ду- ше, првовенчани је пао на колена и са суза- ма у очима узнео молитву захвалности богу одмах је позвао епископе, јереје и монахе и заједно са њима пошао на место сусрета када је пресрео поворку, која је носила мо- шти, учинили су свеноћну молитву и службу на том месту су сви појали „с кандилима и пријатним мирисима“ мошти су пренели у студеницу и положили у гроб, који је свети спремио себи за живота из казивања пр- вовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олак- шање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде стефан и вукан су се над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили и савин ученик доментијан је писао о преносу немањиних моштију у србију из- лажући ток догађаја, у делу житије светог саве, он се придржава описа првовенчаног који, песнички, надахнуто проширује наро- чито је упечатљива драматичност сусрета са моштима: „љубазни син његов (првовенча- ни) са свом децом отачаства његова љуба- зно дотичући се и дрхћући слатким устима целиваху и горким сузама кропљаху свете мошти“ у даљем опису, доментијан бележи: „и преведоше га синови његови са духов- ним песмама и добромирисним кадионица- ма“, ка спремљеном гробу у студеницу овде је изричито наглашено учешће синова, мада се стефан првовенчани и вукан не помињу по имену оба сина су, значи, плакала из свег срца над очевим моштима сцена преноса је била насликана у ма- настирима: студеница, сопоћани и грацу, а најбоље се очувала управо у задужбини св краља уроша, сина првовенчаног краља на фресци у сопоћанима, приказана су два сина како својим рукама преносе носиљку на којој лежи тело упокојеног стефана не- мање првовенчани и вукан су окружени са по четири младића описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопо- ћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ не- мањиних присутни су били, сада је сасвим јасно, не само синови, него и унуци савина браћа су хтела да и њихово потомство узме учешће у овом веома значајном догађају за српски народ додајмо и да се у полумиру (ушће), налази једна веома стара црква, за коју предање тврди да је саграђена у знак сусрета немањиних синова са очевим мо- штима занимљиво је да прозори на овој цр- кви, по начину грађења, подсећају на прозо- ре у манастиру градац, што би говорило да потичу из истог времена описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопоћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ немањиних новембар / децембар 2019 33 од усвајања православне хришћанске вје- ре , гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче пе- риоди наше историје током којих су делови српског народа уништавани и асимиловани, а током којих су сличну судбину доживјели и српски манастири и гусле као наш наци- онални инструмент међутим, упркос свим недаћама, срби су опстали, као и њихове духовне светиње такође, опстале су и гусле и многи стихови њима опевани, у којима је похрањена сва српска историја и мудрост потребна да се народ одупре недаћама ко- је данас, као можда никад до сада, прете опстанку српског народа у настојању да ту мудрост не заборавимо и да гусле у сваки српски дом вратимо, у београду, 6 марта 2010 године, основана је школа гусала „сан- дић“ прегаоци у школи гусала, окупљени око свог умјетничког руководиоца вукојице сандића, око православне вјере, христа и часнога крста и гусала као завјетног ковче- га свих људских врлина, почели су окупљати младе људе и учити их гуслању и пјевању уз гусле, етно пјесмама, здравицама, бесједама, а све то проткано вјером, културом и истори- јом српског народа српска традиција и обичаји гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче периоди наше историје ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити школа гусала „сандић“ приредио вукашин рончевић 34 6 / 2019 кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познава- ња гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата, ме- ђу којима су се истакли гусларско вече у скц шумице, затим концерти под називом мојко- вачка академија, духовна напојница, гусларско причешће, васкршња академија, бисерје са из- воришта, неутуљени жар и други, затим не- колико гусларских кампова, као и добротвор- но вече за обнову цркве св козме и дамјана са поносом можемо истаћи да је школа гусала „сандић“ приредила неколико добротворних концерата и успела да прикупи средства за ку- повину великог звона за цркву сабора св јо- вана крститеља на белим водама (жарково) у низу догађаја организованих од стране школе гусала „сандић“, одржан је гусларски концерт у задужбини илије м коларца, са вјечитом темом будимо људи, са том чуве- ном реченицом његове светости блажено- почившег патријарха павла том приликом премијерно је изведена епска песма под насловом „житије патријарха павла“ у десе- терцу, аутора драгослава брновића (песму преносимо у наставку овог текста), коју су казивали гуслари, србски православни пој- ци, етно појци, рецитатори, бесједничари и глумци такође, изведен је и драмско-лир- ски игроказ, који је у најљепшем свјетлу представио лик нашег блажено почившег патријарха павла школа гусала „сандић“ ће, уз божију по- моћ, и даље чувати искру у камену за „бу- дућа нека покољења“ да би могли ватру наложити српска традиција и обичаји кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познавања гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата новембар / децембар 2019 35 житије патријарха павла драгослав м брновић да запјевам са скромнијем пером, епским стихом и дубоком вјером, беспримјерном србском поглавару, преданоме цркви и олтару који чистом душом и образом, пут животни, светосавском стазом са духовним подвигом утаба, корацима, смјерног, божијег раба, па нек гусле, вјековјече њега, патријарха павла почившега! славонија, роди га питома на оџаку стојчевића дома; крсно име гојко, њему даше, босиоком миропомазаше па благослов прими од господа да његовим путевима хода тек што живот овоземни поче, с три године остаде сироче! тад је гојка и малог душана, прихватила тетка самохрана; онда драга, чоек-жена права, гаји братска пилад голишава, ко мајка им привржена била док се својих докопају крила гојко снаге бијаше слабачке да послове обавља тежачке, ал’ из њега одише бистрина, па га божија одведе судбина у господње манастирско здање, ђе је школско стијецао знање; кад заврши нижу гимназију, уписа се на богословију! митрополит петар зимоњићу, препознаде у бистром младићу: гори љубав и искрена жеља да стазама крене јеванђеља, јер пороке од себе одгони и сваког се непочинства клони, од пакости и од злобе бјежи, члан је друштва „трезвене младежи“ које гаји духовне врлине, трагом божије правде и истине! младог гојка, господскога лица, у друштву су звали „пјевалица“, јер се гласом у хору издваја као славуј из блаженог раја! са успјехом, смјерна младост ова, стекао је звање богослова; па почетком другог свјетског рата београду закуца на врата, грађевину ради да преживи, овај њежни момак болешљиви! вољом бога и богородице, игуман је из „свете тројице“, школског друга позвао да пожури у овчарско-кабларској клисури, да господње служи литургије, али дуго ту остао није, јер је онда бања ковиљача затражила вјерског предавача, избјегличкој дјеци преко дрине, херцег босне и србске крајине; тад се гојку остварила жеља – доби звање вјероучитеља но ево ти јада и невоље, изненада, тешко се разбоље, љекари му отворено зборе – здравље му је сваког дана горе! даноноћно гојко бога моли да опакој болести одоли и молитвом храбри себе сама: „све је боже у твојим рукама!“ једне ноћи снива како жури ка овчарско-кабларској клисури, и следећег пренијет’ је дана на носила до храма вујана, да ту чами до последњег даха, изолован од других монаха молитвом је и постом најстрожим и свемоћним благословом божијим, преживио на голој причести и спаси се од тешке болести! из вујана жив и здрав путује и у храму благовештењу је, пружи му се животна прилика, српска традиција и обичаји 36 6 / 2019 јер у братству свих искушеника, једини је био међу њима што факултет богословски има; у манастир господњи јовање, јеромонах – добио је звање; а у тврдо овчарско стијење, замонашен у благовештење; поново се архипастир роди – у павла се гојко препороди, христовога апостола име, да до смрти поноси се њиме, оправда га на сваком кораку док му тјело почину у раку; шест година у манастир рача, духовношћу братство је ојача у призрену, душановом граду, будио је и вјеру и наду у исуса христа спаситеља са катедре вјероучитеља; васпитава свештенство будуће да је црква кров господње куће за своја је марљива дијела именован за протосинђела, уз то звање у јеромонаха, за труд вјери до последњег даха, на све службе и на литургије, неуморно, даноноћно бдије, постдипломске заврши студије и успјешно рад дипломски даде у атини, престолу хеладе одлуком је синода светога устоличен са помоћу бога, за епископа рашко-призренскога! нема мјеста широм епархије које пјешке обишао није, обнављао цркве порушене, литургије служио свештене, а монаштво и свештенство множи, као смјерни изасланик божији; освештава србску земљу свету сађену ту на равном космету обилази манастирска здања, одржава црквена имања и будно их чувао од пљачке, арнаута и банде дивљачке; србски народ позива на слогу да са вјером враћају се богу; да истрају и да се не селе, јер народне пословице веле: да од злога вазда има горе а ничија не гори до зоре! пише дневник шиптарског насиља и планове њиховога циља, још државне упозори власти да му србе спасе од пропасти; дневник шаље светоме синоду, шта се србском дешава народу: жалио се у београду влади, какав терор косовом се ради, а они су њему отписали да се власти у приштини жали, а приштинска влада одговара: „косово је вилајет шиптара!“ новембар / децембар 2019 37 моли павле бога са висине: „опрости им не знају шта чине!“ молитвама свевишњега куми да крвнике наше уразуми у њујорк је једном свједочио и скупштини свјетској предочио о страдању цркве и народа којему се отима слобода, но је свјетска заједница глува и нијема да србе сачува! у времешној, изнемоглој снази, епархију пјешке обилази; пјевао је у црквеном хору, сам је своју крпио одору; својом руком обућу ушива и на разум вјернике позива, ријечима: „останимо људи, јер на крају, сваком господ суди“ живио је животом аскете, лишен мржње, злобе и сујете; свакодневно пријетње добија од безумне банде пустахија, и много је физичких напада на косову доживио тада, ал’ му вазда господ снагу даје да на светој дужности истраје тешка болест крену једног дана патријарха да слама германа, дуга болест лијека му нема, господу се на истину спрема полусвјестан герман са постеље синоду је рек’о задње жеље, и духовну браћу благослови да патријарх столичи се нови; онда господ и судбина даде – на владику павла избор паде у саборној цркви крај олтара, устоличи синод поглавара уз црквене, духовне обреде, литургију и мудре бесједе, објавише светосавска звона патријарха новог србског трона! патријарх се обратио њима са бираним, скромним ријечима: „слабашне су моје снаге, знајте, ал’ дужности прихватам се дате, господња је помоћ моја нада која ме је држала до сада; а мој програм, то вам нећу крити, христово ће јеванђеље бити!“ у најтеже патријарх вријеме на нејака плећа прими бреме, вјерници се чуде кад га виде када пјешке београдом иде, ил’ у градском превозу док стоји, ђе још такав патријарх постоји?! српском роду он савјете даје да пред богом, искрено се каје, па ће души наћи вјечног мира, боже драги, смјернога пастира, којему су често вјеровали и безбожни брави, залутали, јер таквога монашког мелема, све до саве светитеља нема но шиптарски крећу терористи да се космет од срба очисти, још цијелу државу захвата црна авет грађанскога рата; а патријарх стиже на све стране на линије борбене одбране, па ратнике србске благослови да остану прави витезови, да се држе витешких врлина, да се клоне звјерства и злочина; код бораца свети завјет буди: „најпрече је да будемо људи!“ у бесједи на свако је мјесто ту изреку понављао често! стизао је често преко дрине, широм босне и херцеговине, и хрватском у српске крајине; вршио је службе и опела над војничка крвава тијела, и утучен над судбином њином опрао их свештенијем вином, и још служи свете литургије да не буде више погибије а послије подлога напада осионих сила са запада, обилази косовске пољане, живи светац, без страха и мане; српска традиција и обичаји 38 6 / 2019 пролазио ђе граната грува, ал’ претече јер га господ чува! но, тешко је описати пером духовника огрнутог вјером и набројит’ његове врлине на крилима правде и истине литерарна његова издања вриједна су сваког поштовања: аутор је „великог типика“, па „требника“ и „молитвеника“, много богослужбенијех књига резултат је његовог подвига! кроз „питања и кроз одговоре“ и „молитве и молбе“ говоре, вриједне су студије и књиге духовника свенародне бриге; још тумачи јеванђеље христа, „октоиха“ одштампао триста, црнојевић ђорђа штампарије, а то нико прије њега није; још обнови вјековну светињу и митрополију на цетињу, и духовну академију је острошкога свеца василије у србињу отвори крај дрине за вјернике из херцеговине, још у школе наук вјере врати, свако српче бога да прихвати, и још безброј отворио здања што дубоког вреде поштовања! на духовно, академско вече, и матија бећковићу рече: „не постоји мањега човјека да се боље види из далека, нити лакшег господњега раба, да духовну стазу дубље таба“ уз молитву: „господе помози да се срби врате братској слози“, православном мапом од свијета сва је мјеста обишао света, траговима иш’о вјере праве, и стазама светитеља саве патријарха плату прим’о није, но живио од скромне пензије! због година и оронулости тражио је по божијој милости да га с трона у сабор смијене, ал’ му молбе нису услишене болест тешка, под бременом љета, допао је болничког кревета, ал’ под јастук болничке постеље држао је свето јеванђеље; тадеју се често витовнику исповједа на молитвенику с деведесет и пет пуних љета причести се с болничког кревета, заспа, ал’ се не пробуди више, анђели му душу прихватише, па се вину у свету неђељу, на истину христу спаситељу кад тестамент његов отворише, а у њему задња жеља пише: да сахрањен буде у гробницу у манастир свети – раковицу; да присуство камера не треба, нит снимање на дану погреба; још напис’о бјеше аманете, да не носе цвијетне букете, но да прилог мјесто тога ставе за доградњу храма светог саве; „све остало како вас бог учи, нека сабор и синод одлучи“ три су вјерска дошла поглавара на бденију павла патријар’а, непрегледне прилазе колоне да се одру његовом поклоне митрополит брдско-црногорски опроштај је одрж’о боговски, и цитате наводио неке, и павлове божанске изреке трећег дана, из саборног храма, поворка се крену улицама, иза одра, погребног ковчега, раковици донесоше њега док вјерници горке сузе лију, манастирска звона болно бију; патријарха прими вјечна рака, нек му буде црна земља лака, да му господ у насеља своја дадне души мира и покоја и уз древне звуке са гусала вјечна слава и вјечна му хвала!!! српска традиција и обичаји новембар / децембар 2019 39 интервју црква је заједница која нас теши, исцељује, крепи и радује она нас лечи од савремених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности једино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најважнијим животним темама интервју са историчаром мирославом илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са црквама и верским заједницама љубав и одговорност српске цркве разговор водио: бранислав илић поштовани господине илићу, будући да је ова година заодевена радошћу великог ју- билеја, замолио бих вас да кажете неколи- ко речи о значају аутокефалије за српску цркву? – када говоримо о осам векова аутокефа- лије српске православне цркве треба да знамо да је реч о највећем јубилеју у исто- рији српског народа свети сава и његов отац стефан немања отворили су нову пер- спективу свом народу установили су обра- зац личног и колективног организовања живота без узимања у обзир тог модела ми не можемо бити способни да препознамо и схватимо савремене изазове и да примени- мо адекватан приступ у њиховом решавању стога, налазећи се још увек у „транзицији“ и тражењу себе, прослава јубилеја 800 година самосталности спц нам долази као својевр- сна и огромна „помоћ пријатеља“ моја генерација је током одрастања у малој мери имала развијену свест о наци- оналној и верској припадности једностав- но речено, српство као вредност није било у довољној мери афирмисано самим тим, ни основни појмови о цркви, народу, наци- оналној култури нису били јасно одређени криза 90-их година и распад југославије не- миновно су пред нас поставили нова питања и изазове управо тада, на сцени се дешава велики повратак мајци цркви тај повратак, који још увек траје, састоји се у тражењу од- говора на егзистенцијална питања: ко смо, зашто нам се све ово дешава и који је смисао нашег постојања? када су срби остали без средњовековне државе, њену улогу је преузела црква све- ти сава, увидевши геополитичку позицију српског народа и сва искушења која то но- си, свом народу је оставио цркву христову као највећу вредност и најјачи интегративни фактор српска црква је покривала готово сав српски етнички простор и доказ је да је српска заједница била могућа и онда када није било државе она је све србе везивала у једну нераскидиву заједницу, заједницу бо- 40 6 / 2019 интервју га и људи пећка патријаршија и карловачка митрополија су очувале наше име, језик и православну веру сви наши првојерарси и епископи ради- ли су, заправо, исто оно што је радио и као модел установио наш свети сава: бринули о свом народу као добри пастири, градили духовну, просветну, културну, здравствену и привредну инфраструктуру имали страте- шки приступ животу у жичи је одржана централна прослава великог јубилеја реците нам нешто о дому спасовом – манастиру жича? – ја бих издвојио једно мишљење у духу наведеног питања када је реч о српским цр- квама и манастирима увек ми прво на ум до- лазе школске екскурзије, а општи је утисак да оне код наше деце не изазивају довољно пажње ту је од кључног значаја улога мен- тора, али и родитеља да би код најмлађих изазвао позитивна осећања у сусрету са на- родном повешћу, професор историје мора бити одушевљен за идеју родољубља на тај начин ће се развити осећање припадности заједници са пуном свешћу о личној улози и одговорности јер када деци кажете да су и жича и кембриџ стари осам векова они ће почети да вас слушају и знаће да нису „тикве без корена“ а када буду посетили царску ла- вру жичку, срце ће им бити пуно радости да ли можете да наведете неки конкретан пример, како кажете, светосавског модела функционисања? – тај модел, тј образац је видљив у број- ним епизодама српске повеснице мени је посебно драг пример изузетности српске за- једнице у трсту након што је град добио ста- тус слободне трговачке луке, један број срба из боке, херцеговине и босне је тамо мигри- рао и формирао моћну привредну заједни- цу међутим, на самом почетку, тршћански срби су формирали црквено-школску ауто- номију као темељ из којег ће нићи матери- јални успеси на чувеном тргу понте росо, где су срби и југословени куповали фарме- рице, налазе се три српске палате и српска црква светог спиридона једна од њих је и чувена палата спиридона гопчевића, срби- на-римокатолика из боке она има два улаза и изнад сваког две статуе: са леве стране су кнез лазар и кнегиња милица, са десне ми- лош обилић и косовка девојка колики број срба из златног доба социјализма је отишао у трст са тим сазнањем? да ли наша деца у средњошколским путовањима посећују овај бисер медитерана? према вашем мишљењу, шта је толико сна- жно мотивисало светог саву да реализује свој огромни стваралачки и предузетнич- ки потенцијал? – хришћанска љубав свети сава је градио своју личност не као апстрактну категорију, већ као категорију која има своје утемељење у светој тројици одатле је долазила његова огромна духовна снага и постојаност из та- кве позиције свети сава прецизно сагледава смисао живота и поставља високе циљеве пред себе, а самим тим, и пред свој народ у свим временима и ми, савремени срби, смо позвани да будемо истинске личности и да активно учествујемо у креирању национал- не историје свети сава је неизмерно волео свој народ и показао да је једина права љубав она ко- ја је спремна на велику жртву он је аутоке- фалност видео не само као државни, већ пре свега као идентитетски идеал хришћанског формата он јесте био истински родољубив и то је осећање које је наследио од оца и мај- ке, али он и сви немањићи су изнад свега би- ли припадници хришћанске васељене јер, примера ради, немањићи нису били даро- давци само на српском етничком простору они су били ктитори и приложници у светој земљи, у јерусалиму, у италији, бугарској, грчкој и другде, што само говори о њиховој хришћанској авангардности они су били на- ционални, али су истовремено били способ- ни да буду и наднационални ви сте почетком године у великој прав
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
15
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
...реч заблуда из наслова ове књиге односи само на нат- природнеБОГОВЕ?📌 “
ако је ово дефиниција теизма, онда и де-
финиција атеизма добија ново значење –
атеизам је неверовање у натприродног бога,
одн
...реч заблуда из наслова ове књиге односи само на нат- природне
МЕТА инфо: Р:26419 К:195758 Д:108
| Свеска 371 |
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... у бога аврама, исака и јакова, у бога матеје, марка, луке и јована јер, теизам, по речима самог докинса, јесте вера у натприродног бога и једино је та вера заблуда и само на њу се односи наслов ње- гове књиге – заблуда о богу докинс то веома јасно каже: „имајте на уму да се реч заблуда из наслова ове књиге односи само на нат- природне богове“ ако је ово дефиниција теизма, онда и де- финиција атеизма добија ново значење – атеизам је неверовање у натприродног бога, односно у бога који је са оне стране створе- ног света, који је нестворен нема другог бога који је нестворен, који нема своју теогенезу, који јесте изван и мимо сваке космогене- зе и који је са оне стране створене природе (натприродан то и значи), осим једног и је- диног – то је светац израиљев (ис 41, 14; хе- бр quadoš=одвојен), онај који за себе каже: ја сам бог а не човек, светац усред тебе (ос 11, 9) дакле, докинсова дефиниција атеизма је – неверовање у библијског бога само то и ништа више тај појам атеизма не искључује веровање у природно божанство, те се, из поштовања према традиционалним атеисти- ма који искључују веру у било какав појам божанског, докинсов атеизам мора назвати – новоатеизмом нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачуди- у дијалогу са атеизмом историја хришћанства речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке јануар / фебруар 2020 19 нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачудити – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер новоатеизам ричарда докинса није ништа друго до нашминкани пантеизам да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? др александар милојков ти – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер но- воатеизам ричарда докинса није ништа дру- го до нашминкани пантеизам то ћу у даљем тексту и показати наиме, ричард докинс није наиван, нити неинтелигентан, нити неинформисан човек њему је прилично јасно да се класични (тра- диционални) појам атеизма тешко може бра- нити као став уз квалификацију теизма као некакве неосноване, примитивне и на разу- му непоткрепљене идеје докинсу је јасно да један општи, назовимо га философски појам бога творца (првог узрока, начела, апсолута) није ирационална идеја и да против себе има читаву интелектуалну елиту историје европ- ске цивилизације, којој и сам припада отуда он не напада тај, да га тако назовемо, општи, философски теизам, који је неспоран у читавој историји европске мисли и снажно заступљен код многих знаменитих научника, какав је и напред поменути алберт ајнштајн докинс и не покушава да негира основаност ајнштајно- вог теизма, напротив он се са њим саглашава оно што покушава јесте да направи разлику између ајнштајновог и библијског, хришћан- ског теизма јер, подсетимо се докинсовог појма новоатеизма – он негира само један конкретни теизам – библијски теизам свим силама се у својој књизи потрудио да покаже да ајнштајнова религиозност не припада том, библијском теизму – ајнштајн не верује у нат- природно божанство наиме, докинс се тру- ди да „ајштајновску релизиозност“ (синтагма припада ричарду докинсу) протумачи у пан- теистичком кључу и да, коначно, пантеизам представи као „нашминкани атеизам“ (такође, синтагма ричарда докинса) међутим, ствари стоје супротно у свом поменутом егзегетском настојању, докинс успева само једно – да свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и анализе ајнштајнових и до- кинсових ставова која то поткрепљује прво и основно што треба истаћи јесте чи- њеница да никаква научна или философска подлога није и не може бити поистовећена са исповедањем вере у јављеног, библијског и је- ванђељског бога тзв природна теологија (the- ologia nathuralis) јесте била заступљена код отаца цркве и о њој свакако говори и апостол павле када каже: јер оно што је на њему не- видљиво, од постања света умом се на ство- рењима јасно види, његова вечна сила и божан- ство (рим 1, 20) на створењима (створеној природи) види се божанска творачка сила другим речима, природна теологија не иде и не може ићи даље од закључка да творац по- стоји тој природној теологији, као начину ра- ционалног промишљања о природи која нас окружује били су склони многи мислећи људи, укључујући и знамените научнике, међу који- ма је и алберт ајнштајн свакако, то не значи да су сви они исповедали откривеног библиј- ског бога, у којег верују хришћани тешко да у дијалогу са ате измом 20 1 / 2020 је и сам ајнштајн имао такву веру у бога, иа- ко стоји чињеница да су његови и милевини синови, алберт и едвард ајнштајн, крштени у православном николајевском храму у новом саду међутим, „ајнштајновска религиозност“, заснована на природној теологији, ипак ни- је исто што и докинсова религиозност – није „нашминкани“ пантеизам следствено томе, ајнштајн није „нашминкани атеиста“, како би то докинс желео ако упоредимо ставове ајн- штајна и докинса примећујемо следеће две су кључне ствари у ајнштајновој дефиницији религиозности то је осећање да се иза све- га што искуствујемо налази нешто што наш ум не може да појми затим, да се то непојм- љиво спознаје само посредно и то као слаба- шни одраз ови ајнштајнови увиди су дубоко у сагласју са основама библијског и отачког теизма (ја лично не одустајем од тезе, коју је слично заступао и један свети јустин фило- соф, да се исправни умни закључци не могу косити са божанским откривењем, јер је и сам ум икона божија у човеку зато ме ни- када није чудило одређено сагласје између, на пример, једног платона и светих отаца цркве) наиме, ајнштајнов израз иза је овде кључан мислим да он има истоветно значе- ње као платоново описивање врховне идеје добра (бога) као epekeina tis ousias – у значе- њу, са оне стране бивства или иза појавног света видели смо да и у старом завету има- мо бога који је светац – quadoš (одвојен од створеног света) код светих отаца срећемо (гчки) израз uper (ὑπ ρ) или (латински) super и supra, у значењу изнад, којим се жели указа- ти на оностраност божанског бића такође, у исту сврху, код отаца срећемо и платоново epekeina свети григорије богослов започи- ње једну своју песму богу речима – o panton epekeina ( π ντων π κεινα – о онострани свему) сви ови изрази, укључујући и ајн- штајново иза, означавају божанску другост у односу на створени свет – управо оно про- тив чега докинс војује – божанску надпри- родност над-природан значи да је иза или изнад или с оне стране природе, односно створеног света који опажамо управо у тој над-природности или оно-страности лежи разлог непојамности бога коју и ајнштајн да- ље помиње непојаман је зато што је други и другачији по природи да је то непојамно које је иза појавног све- та друго и другачије од створеног света, то јест да се не поклапа са светом, како би то у пантеистичком кључу желео да протумачи у дијалогу са ате измом алберт и едвард ајнштајн у књизи крштених николајевског храма у новом саду јануар / фебруар 2020 21 докинс, говори ајнштајн у наставку своје ре- ченице када каже чија лепота и узвишеност до нас долазе само посредно, то јест преко створеног света (упореди са речима апосто- ла павла - умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство) ако је алберт ајнштајн имао пантеистички појам теизма, ка- ко му то учитава ричард докинс, ако су, дакле, свет (створена природа) исто што и бог, како је онда могуће да се то непојамно до нашег сазнања спушта само посредно као бледи од- раз? зар посредовање и одраз не подразуме- вају две стварности – стварност посредованог и стварност која посредује? или посредовано посредује сâмо себе? свакако, ово друго је бе- смислица посредовање подразумева посто- јање две стварности – стварност бога који је посредован и стварност света (створене при- роде) који га посредује следи да је пантеизам код алберта ајнштајна искључен али, не и код ричарда докинса он је заправо „нашминкани“ пантеиста то до- казују и његове ограде од цитираних речи ал- берта ајнштајна – не може да појми за докинса не значи заувек ће бити непојмљиво зашто се докинс ограђује? управо зато што он непојам- ност о којој говори ајнштајн не схвата као иза стварност, као оностраност (над-природност), већ као тренутно непознату природност, као тренутно непознато овдашње и, за њега, једи- не стварности отуда се то божанско-непојамно код докинса поклапа са природним (овосвет- ским) и зато је докинсова религиозност коју признаје, али због чувања других од забуне је не исповеда, заправо „нашминкани“ пантеизам докинс не крије да и њега то божанско-не- појамно одушевљава попут сваког религио- зног човека и он говори о присуству духов- не радости (како ће натурализам да објасни радост, па још духовну, питамо се?) то је пантеистичка радост која је „нашминкана“ у „духовну радост рационалног, научног схва- тања живота“ – ово је жеља за опитом панте- истичког божанства код докинса он не крије ни поетске осећаје које то божанство у њему изазива – „осећај поетског натурализма“ (не би ме зачудило да и докинс, попут светог григорија богослова, свом божанству почне да пише песме) докинсу још само недоста- је молитва па да своју религиозност заокру- жи но, будући да се ради о пантеистичкој религиозности, молитве и није могућа – јер је пантеизам безличан у појму такве рели- гиозности остају само поетска усхићеност и обожавање, који као што видимо не мањка- ју ричарду докинсу али и та религиозност, мада не подразумева надприродног и лично- сно постојећег бога, ипак пројектује неку вр- сту павловске линије богопознања као што апостол павле говори да сада видимо као у огледалу а да нам на крају следује виђење ли- цем у лице (1 кор 13, 12), тако и код докинса постоји извесна есхатолошка спознаја и он констатује да наука још увек не зна све, али да ће се све некада сазнати његова ограда од ајнштајновог става показује управо ту веру у сцијентистичку есхатологију – „речи не мо- же да појми“ не значе нужно „заувек ће бити непојмљиво“ заиста, професор ричард докинс предста- вља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују у дијалогу са ате измом професор ричард докинс представља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују 22 1 / 2020 тема броја: социјално старање цркве чудесно умножење хлебова: христос храни пет хиљада људи (јн 6, 5–15), новија икона (извор: http://orthochristiancom/) јануар / фебруар 2020 23 тема броја: социјално старање цркве када се носталгично присећамо прошло- сти у којој су наши преци били побожни, када је већина становништва била црквена, када се то сматрало нормалним, а срамно било не ићи у цркву; када је бити црквен но- сило са собом и друштвени статус, како је то и данас у неким државама иако је то крај- ње формално и спољашње, промиче нам, рецимо, чињеница да је у време првог бео- градско-карловачког митрополита мојсија петровића постојала казна за оне који сво- јој послузи не би дали дозволу да недељом долазе рано у цркву на литургију наравно, та литургија је била намењена послузи, да би господа могла касније доћи и бити виђе- на, док би ови увелико припремали недељ- ни ручак за господу која се недељом одмара очигледно да је у хришћанској једнакости тога доба било привилегованијих проблем лежи што њихова привилегованост није по- чивала на црквеним, хришћанским начели- ма а црква их је поштовала али, ако се сетимо и беседа св јована златоустог који је био својеврсни борац за социјалну правду, утемељену на његовом инсистирању на животу по писму, многи од нас данас би се осетили прозвани у његовим речима са друге стране, он није био толико оштар према имућнима и привилегованима његовог доба зато да би их подстакао на још већу врлину, већ управо због њихове окоре- лости и хладноће срца према онима који су на маргини друштва из било ког разлога ма- кар и сами били криви за то то нас води до два карактеристична места из новог завета: христовој параболи о стра- шном суду и о богаташу и убогом лазару обе су нам познате и обе се тумаче и као хри- стове приче које се односе на сиромашне и одбачене у првој, код матеја, имамо да сви они који су се нашли међу „најмањима“ хри- стовим јесу „благословени оца мојега“ јер се у тим најмањима заправо крио христос ти најмањи су управо они одбачени и они са маргине чак и они који су са оне стране за- кона јер, ако пажљиво погледамо, за оне ко- ји су у тамници не знамо зашто су тамо, да ли су заиста криви или су жртве нечије сплетке и грамзивости (уп мт 18, 23) друга прича нам не говори толико о загробном стању ду- ше, као што се учестало тумачи, него нам нај- пре говори о једном неосетљивом богаташу који је живео у потпуном благостању које га је толико отупело да ни пред својим врати- ма човека који му је био познат, а који је био сиромах и болестан, није држао за људско биће апостол лука намерно користи изразе „бјеше богат и облачаше се у скерлет и у сви- трагедија нашег времена јесте да организација у оквиру аем која се бави соци- јалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најгоре могуће начине афир- мише индивидуализам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ да ли је сиротиња „и богу тешка“? тема броја владимир пекић 24 1 / 2020 тема броја лу, и сјајно се весељаше сваки дан“ за бога- таша и „који лежаше пред вратима његовим гнојав а још и пси долажаху и лизаху гној његов“, да би нагласио контраст између њих двојице као и неосетљивост богаташа упра- во опис њиховог стања има то за мотив „фи- нале“ приче нам је познато: христос ставља мојсија и пророке као предуслов прихва- тање васкрсења из мртвих заправо, лукин циљ јесте да каже да закон управо афирми- ше бригу према сиротињи то је било нешто што се подразумевало у античком јудаизму то је био најпре лични израз побожности и поштовања закона, али је био и религиозна обавеза у тој мери да је постојао десетак ко- ји су јевреји плаћали, а који се одвајао за сиромашне иако то можемо да сагледавамо из угла некакве врсте социјалне помоћи и опште друштвене ангажованости, идеја која почи- ва већ у одредбама старог завета о сирома- шнима и удовицама (уп пнз 26, 12с; лев 27, 30; пнз 14, 28с), јесте теолошка и наслања се на идеју израиља као народа који је господ ослободио из египта, из „дома ропскога“ и због тога су дужни да управо обесправље- ном чине добро и милост код апостола луке видимо богаташа, ко- ји је по мерилима овога света, често и нама данас прихватљивим, то богатство посма- трао као дар за праведност и поштовање закона међутим, управо је убоги лазар ме- рило његовог испуњавања закона према томе, иако поменута два одломка из јеван- ђеља по матеју и луки говоре о две разли- чите ситуације и имају различите мотиве, оне се ипак додирују у чињеници да се за- повести господње испуњавају у поштова- њу оних које често сматрамо небитнима, „најмањом браћом“, убогима попут лазара јасно је да христос овде инсистира на ми- лосрђу као основној врлини која би тре- бало да краси хришћане суд божији као и препознавање онога који је васкрсао из мртвих и следовање за њим се не дешава у култним радњама у сличну заблуду је пао и старозаветни израиљ (ис 1, 11–17) а сам господ каже: „милост хоћу, а не жртвопри- ношење“ (в мт 9, 13) но, не само у јеванђељима, већ и у дру- гим новозаветним текстовима (дап 4, 32–5, 11; рим 15, 26с; 1 кор 16, 1; 1 кор 1, 26с) као и у ранохришћанским текстовима старање за немоћне и потребите је била једна од основних делатности цркве чак су и паган- ски противници хришћанства то наводи- ли као светли пример против којег немају никакав аргумент познате су нам чувене василијаде, насеља за сиромашне светог василија великог; „запаљиве“ беседе све- тог јована златоустог против богатих и њи- ховог занемаривања сиромаха и богаља или чињеница да је мермер предвиђен за цркву у константинопољу продао и новац прича о богаташу и лазару, руска икона непознатог аутора из 17 века (извор: http://iconspstguru/) јануар / фебруар 2020 25 разделио сиромасима, што је изазвало гнев престоничких великаша листа би била по- дугачка када бисмо набрајали све примере основна идеја лежи у томе да није само бо- гослужбени оквир, и није само молитва на- чин да се у нашим животима пројави тајна и слика царства божијег свети никола каваси- ла, познат по речима да се црква пројављу- је у светим тајнама, мислећи на причешће, исто тако говори да се тајна цркве открива у делима милосрђа и старању за немоћне и болесне ништа мање то није икона царства уколико се размисли јасно је да, човек ко- ме се олакшава болест, прекида гладовање, нађе кров над главом, чак и исцељује моли- твом, осећа поново своје људско достојан- ство и слободу коју му је бог даровао ту се открива та тајна царства – у једнакости и де- љењу живота тако да свима, колико је то мо- гуће, буду доступни дарови божији иако су то материјалне ствари и стварности, оне се- жу у вечност јер, ако делимо живот из исте чаше, како је могуће да се делимо по оним стварима које су од овога века и света није ли то заправо секуларност која прети цркви? данас, када је присутан један став који хри- шћанство гледа као веру финих и васпитаних људи, ситуираних, са манирима грађанске класе, била би саблазан када би неко такав могао да види христове „пратиоце“ (богаље, преваранте, ђавоимане, сиромашне, удо- вице, проститутке, разбојнике), или како апостол павле осуђује као недостојне при- часнике оне који праве поделе на агапама и вечерама господњим ускраћујући храну сиромашнима, не третирајући их равноправ- но или да оде у кухиње вдс-а и да види ка- кав профил људи тамо долази колико би се данас „великих верника“ (чак и оних који су црквени у литургијском смислу), згрозили при помисли да су ти људи њихова браћа и сестре, и то подједнако као углађена и фино васпитана хришћанска господа, свештенство, епископи? не само њихова браћа и сестре, већ они кроз које се сам христос пројављује, чак и пре него кроз свештенослужитеље, ако верујемо господњим речима трагедија нашег времена јесте да органи- зација у оквиру аем која се бави социјалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најго- ре могуће начине афирмише индивидуали- зам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ често су чак и слике људске несреће и беде обојене не- ким идеолошким предзнаком све са циљем да је то ипак далеко од нас на жалост (или, можда, на срећу), ипак није и баш зато што није, дарована нам је могућност да у делима милосрђа пројављујемо радост царства бо- жијег даривање љубави и среће некоме ко је их из било ког разлога лишен и доведен у понижавајући положај је велико дело пред господом то је смисао љубави о којој гово- ри господ и та љубав је конкретна треба је показивати код своје локалне, парохијске заједнице, где смо заједничари исте чаше тако ће наш одговор на питање „где је цар- ство божије?“ и „да ли је христос уистину бог и спаситељ?“ бити исти као и господњи одговор светом јовану крститељу: „слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље“ (мт 11, 5; уп лк 4, 18; лк 7, 20, 22) тема броја старање за немоћне и потребите била је једна од основних делатности цркве чак су и пагански противници хришћанства то наводили као светли пример против којег немају никакав аргумент 26 1 / 2020 тада ће рећи цар онима што му стоје са десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је припре- мљено од постања свијета јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјети- сте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34–37) да ли можете на почетку нашег разговора да кажете нешто о изазовима који стоје пред црквом на плану социјалне подр- шке појединцима и породицама, а који су у нашем народу дошли као последица ратних дешавања на просторима бивше југославије 90-их година, светске економ- ске кризе која траје од 2008, овим нај- новијим ратним збивањима на блиском истоку и мигрантском кризом происте- клом из тих ратних збивања? да ли црква има снаге и могућности да одговори овим изазовима? – веома ми се допада питање које сте ми поставили јер сте у њему поменули три кључна, историјска тренутка на која ми као народ и црква нисмо били спремни ни ја лично, наравно то су ситуације из којих мо- рамо да се научимо зарад будућности када се ради о деведесетим годинама сећам се свог одрастања у богословији светог саве и почетног волонтирања у верском добро- творном старатељству неколико година касније када сам био на богословском фа- култету десило ми се нешто што је опреде- лило моју жељу за активнијим учешћем у несрећама које су нас сналазиле на једном испиту владика атанасије (ракита) ме питао: „а шта си ти радио тада?“ (мислећи на време рата у босни) ја сам био збуњен питањем међутим он је инсистирао да одговорим: „шта си ти радио? шта си радио?“ ја сам она- ко лакомислено и без довољно поштовања одговорио да сам ја тада био дете, мислећи да владика није знао добро да срачуна го- дине а онда ми је он рекао да и дете може у данима рата много да учини, може да се моли богу, да рат престане, да нема жрта- ва итд изашао сам са испита са одличном оценом, али постиђен потпуно стидео сам се, јер сам знао да је владика био сасвим у праву тада сам научио једну од најбитни- тема броја интервју са презвитером владимиром марковићем, старешином храма светих апостола петра и павла у топчидеру и секретаром верског добротворног старатељства аем цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања разговор водио: небојиша мишевић јануар / фебруар 2020 27 јих лекција на факултету схватио сам да ми православни хришћани не смемо бежати од своје одговорности за активно и исправно сведочења наше вере и од бога нам дарова- не љубави од ситуација у друштву у коме жи- вимо јер ћемо можда на тај начин учинити највише, можда померимо и коју гору сво- јом вером, можда спречимо рат, или просто обришемо коју сузу, определимо нечији жи- вот кроз благу реч и осмех тако сматрам да ни наша црква није била спремна за све несреће које су сналазиле наш народ црква је тих година доживљава- ла својеврсну унутрашњу катарзу стидљиво је грабила слободу коју је осетила, али није имала организацију која је тај дах слободе могла адекватно да дели са народом који је очекивао одговоре, поуке, утехе и изнад свега пример од недобијених одговора и лоше схваћених поука многи су се тада са- блазнили у цркви велика прилика је пропу- штена и бојим се да данас, још увек, у нашем црквеном животу осећамо последице те пропуштене шансе број наших верника се смањује брже него што као народ нестајемо, а нестајемо као народ биолошки, јер смо за- боравили да смо и духовна бића док се бо- римо за присутност у медијском простору друштва бригу о духовном животу свог на- рода смо олако препустили телевизијским и медијским магнатима и проповедницима новог доба и разним учитељима јоге и фит- неса ово говорим, јер ме ситуација неодо- љиво подсећа на те деведесете што се тиче светске економске кризе не- како је мој утисак да се та криза код нас најмање осетила будући да никада није ни прошла, ми смо на њу били потпуно на- тема броја верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови један по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби ђакон бранислав јоцић са децом из вишедетних породица која преко вдс-а иду на летовање у грчку 28 1 / 2020 тема броја викнути десило се међутим да се појавило много више људи на улицама, дестабилизо- ваних породица, психички оболелих људи и оно што нас највише боли све више болесне деце многе банке су намамиле лаковерне да им верују, многе фирме су приватизова- не и уништене, многи су остали без посла у позним годинама и у београду се одједном појавило много гладних људи то је постао тренд и другде по србији, само се крије, ни- је популарно и руши ружичасту слику ми смо били приморани да отворимо цркве- ну кухињу и она до данас ради близу десет година да ли смо поред овога спремни да пома- жемо мигрантима који долазе са истока? требало би, али сматрам нереалним тако нешто очекивати од нас када нисмо у ста- њу да о нашим људима бринемо адекват- но када немамо нити један старачки дом, вртић, немамо један кревет у београду где би могли да кажемо човеку путнику, намер- нику да се окупа и одмори од пута као што сматрам да немамо право да говоримо ни о абортусу, да је лицемерно некоме говорити о томе, а не понудити му алтернативу, то др- жава може да ради јер има сиротишта ми би требало да добар однос са државом ко- ристимо у заједничким пројектима и зајед- ничким интересима, а то је свакако здрава нација, и духовно и физички, то је социјална брига и старање где држава не може сама пример је манастир ковиљ, „земља живих“ и њихова брига за болесне од зависности други пример је присутност нашег братства манастира високи дечани на косову и мето- хији који представља стожер опстанка на- шег народа тамо братија манастира обавља посао владе и свих министарстава у малом, а са друге стране чини духовну тврђаву чију снагу и ми одавде дођемо да доживимо, јер је исцелитељска биографија презвитера владимира марковића јереј владимир марковић (4 априла 1981 ћуприја) завршио је богословију светог са- ве у београду 2001, а на православном бого- словском факултету у београду је дипломи- рао 2006 године од 2006 до 2008, ради као вероучитељ у медицинској школи у земуну, а од 2005 до 2008 ради у верском добротвор- ном старатељству аем као хонорарни слу- жбеник јануара 2008 заменио је на месту се- кретара вдс-а протојереја-ставрофора хаџи љубодрага петровића, а мало затим рукопо- ложен је у чин ђакона и постављен да служи у цркви св александра невског крајем 2008 рукоположен је у свештенички чин и распо- ређен као свештенослужитељ при храму све- тих апостола петра и павла, за који је 2016 примио и дужност старешине за свој рад у области харитативне мисије цркве у оквиру верског добротворног старатељства добио је многа признања, као и награду града бео- града за херојско дело 2015 године ожењен је са милицом, са којом има ћерке софију и дивну и сина лазара јануар / фебруар 2020 29 да ли црква има јасно дефинисане меха- низме социјалне заштите? – наша црква има у свом уставу и у њего- вом 178 члану, установу која је основана конкретно: „за ширење верске црквене све- сти и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, посто- ји у свакој црквеној општини верско добро- творно старатељство“ патријарх варнава је био велики визионар и он је на време схва- тио значај и снагу организоване цркве и у том смислу је уредио многе области нашег рада које и данас постоје ипак вдс је зажи- вео тек у време патријарха германа 1967 го- дине и то у форми различитих секција, више налик на неко културно-уметничко друштво него на институцију каква ће касније да се развије и каква је замишљена тек је благословом његове светости бла- женопочившег патријарха српског г павла 1996 године обновљен рад верског добро- творног старатељства (вдс), са протојереј- ставрофором љубодрагом петровићем на челу вдс је мало по мало постао средишња установа духовног и социјалног старања у архиепископији београдско-карловачкој тада је у нашој цркви основано и чове- кољубље, добротворна организација спц човекољубље је пред собом имало тежак задатак да постане кровна хуманитарна ор- ганизација наше српске православне цркве испуњавајући мисију која је проистекла из самог назива организације они су, пак, на- ишли на проблем организације наше цркве по епархијама, па својим системом рада ни- су успели да се наметну у свим епархијама, тако да данас функционишу као невладине организације имају увек неколико еписко- па у управном одбору, али сем тога никако не представљају органски и организациони део свеукупне српске православне цркве наша црква треба једну своју кровну ор- ганизацију, која ће помагати све епархијске и о којој ће црква да се стара и да финанси- ра њен рад пример за то налазимо у добро организованим црквама: руској православ- ној цркви и гркој цркви битно је истаћи да многе епархије наше цркве имају различите фондове у оквиру својих граница назване по различитим све- титељима делокруг и начин рада је мање више сличан, црквен, под контролом епар- хијских управних одбора и у многоме налик нашем вдс-у у београду једино сматрам да је штета што не носе исти назив, јер би се тако свеукупно ангажовање цркве у овој области лакше препознало и легитимисало у друштву у тимочкој и нишкој епархији основано је верско добротворно старатељство у брат- ској сарадњи са вдс-ом из београда већ је спроведено више заједничких акција на велику корист локалног становништва те епархијске организације и њихов плодан рад највише зависе у овом случају од добре воље и способности самих епископа треба бити искрен и признати да у овој области као црква заиста јако споро напре- дујемо, а ово је по мом мишљењу кључна тема броја отац владимир помогне и у кухињи вдс-а када је то потребно 30 1 / 2020 тема броја област мисије цркве и уколико се присети- мо речи из матејевог јеванђеља које говоре о нашем односу према потребитима (мт 25, 34–37), јасно је да ћемо управо о томе бити испитани на страшном суду поменули сте верско добротворно стара- тељство у којем сте као генерални секре- тар задужени, између осталог, за коор- динацију свих ресора уз његову светост патријарха српског иринеја предводите ову установу целу деценију шта нам мо- жете рећи о мисији и циљевима вдс-а? – наша мисија је одувек иста трудимо се да сведочимо своју хришћанску љубав кроз дела милосрђа према свима који су у некој потреби, који страдају или пате покуша- вамо да свима улијемо наду да кроз веру и трпљење следи награда духовног мира и спокоја у овоме свету и место за свакога у царству божијем како се време мења тако се и наш начин и прилаз човеку мења, али је увек искрен и реалан слабо верујемо у вир- туелну стварност, виртуелно мисионарење, пре смо за сусрет у реалности и поглед очи у очи сведоци смо разних препуцавања на ин- тернету, новинама, медијима сваке врсте где сви нешто једни другима доказују, запо- чињу разне акције и иницијативе, а у ствар- ности не знају ни ком храму припадају, беже од своје парохије, од своје заједнице а ми у ту живу заједницу верујемо верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови је- дан по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби да те живе заједнице посведоче своју живост и заиста у овом нашем делу велика подршка и најближи сарадници су нам неколико бе- оградских живих заједница и све их је више, богу хвала у београду је приметан све већи број со- цијалних случајева да ли црква има људ- ства и средстава да помогне тим људима и њиховим породицама? – београд је престоница, велики град и у њему многи покушавају да пронађу егзи- стенцију када не успеју, тешко се враћају у своју средину да признају пораз и радије остају у београду по цену да буду социјални случајеви ми и о њима бринемо, комуни- цирамо са околним епархијама, надлежним свештеницима, трудимо се да помогнемо и ту врло често нису проблем ни средства ни добри људи проблем је обично у човеку ко- ји, како наш народ каже, не жели сам себи да помогне човек уроњен у блато материјал- ног света и потрошачке свакодневице губи из вида да га бог и даље воли и да га вас- питава понекад мало суровијим методама, јер му је спасење човеково крајњи циљ па у немаштини почиње да завиди онима који имају више много смо таквих људи до сада упознали мањи је број, али не занемарљив, оних људи од којих успемо да доживимо ис- крену повратну захвалност и осетимо људ- скост онда знамо да смо на правом путу чи- њења добра управо тај доживљај пружамо и онима који дођу код нас да учине добро, да буду добротвори подсетимо их на блаженост да- вања и искреног доживљаја љубави када је давање лично обилазимо са њима потре- бите и различите установе и зато се наша породица добротвора стално шири не про- слеђујемо жиро рачун него кажемо дођите, видите, стварне људе и њихова лица као што рекох стварно, а не виртуелно како је организован рад верског добро- творног старатељства? – укратко то је један велики систем са 10 свакодневно присутних, запослених људи и преко 300 волонтера који пружају помоћ на недељном нивоу наш рад је подељен у седам области-ресора просветни, обухвата различиту бесплатну наставу најзаступље- нијих светских језика, додатну и припремну наставу за студенте и средњошколце ми- лосрдни, обухвата посете свим установама социјалне заштите града београда (домове јануар / фебруар 2020 31 за децу без родитељског старања, домове за старе, дечије болнице, стационаре за децу са сметњама у развоју) правно саветова- лиште, обезбеђује бесплатну правну помоћ у најразличитијим ситуацијама здравствено саветовалиште, кроз нашу амбуланту и нашу апотеку обезбеђује бесплатну здравствену заштиту из скоро свих медицинских специ- јалности породица, брак и васпитање, је ресор где многе породице добијају разли- чите врсте помоћи, материјалне и савето- давне посебно преко стотину вишедетних породице подржавамо кроз финансијску помоћ, породичне пакете и помоћ за огрев и школски прибор црквена кухиња пружа подршку сиромашним суграђанима у храни и прехрамбеним намирницама са две пот- пуно професионалне кухиње, једном трпе- заријом и још четири пункта свакодневно хранимо 2000 људи координација и миси- ја, је ресор у оквиру кога редовно штампамо мисионарску литературу и биоетичку која се бави духовно-социјалном подршком коју користимо у милосрдном ресору да ли постоји сарадња међу помесним црквама и у чему се она огледа? – благословом његове светости патри- јарха српског иринеја и митрополита ки- труског георгија већ пету годину за редом наставља се сарадња верског добротворног старатељства архиепископије београдско- карловачке са митрополијом китруса, ката- ринија и платамона у грчкој и ове године плод те сарадње је бесплатно летовање у катеринију испод планине олимп митрополија китруска поседује интернат за живот ученика у насељу зворонос, делу катеринија, где су богословци били смеште- ни поред зграде интерната на поседу се налази прелепа црква посвећена св муче- ници софији и њеним ћеркама вери, нади и љубави, старачки дом са преко 30 кори- сника и ресторан-кухиња где су се хранила деца из србије све ово нам је било на рас- полагању месец дана за три групе деце: за ученике српских богословија, вишедетне породице и студенте летовање је осмишљено тако да ученици- ма буде и одмор и прилика за учење сваки слободни тренутак се користи да се учени- ци опусте, оду до мора, на плажу, да се ба- ве спортовима у води, на песку и да се лепо упознају и здруже укидајући разлике које постоје међу њима, да осете да су део једне саборне цркве и једне породице тема броја 32 1 / 2020 тема броја гајимо одличну сарадњу и са о игњатијем шестаковим, са којим смо неколико догађа- ја заједнички организовали: турнир цара николаја у шаху и изложбе посвећене ру- ском цару у београдским домовима за ста- ре велику част нам је учинила издавачка кућа бернар са којом смо објавили књигу: „анђео у олтару“, и узели учешћа у дочеку оца андреја ткачова који је одржао врло за- пажено предавање у храму св саве у децембру 2017 године смо посетили и сретењски манастир и видели начина на ко- ји руска православна црква брине о потре- битима, а имали смо прилике 2015 године да упознамо и рад организације „апосто- ли“ у грчкој под руководством константина димцаса, садашњег гувернера св горе та- мо смо обишли црквене кухиње, вртиће, до- мове за старе и видели на који начин цркве- не радио станице извештавају о свему томе која је ваша порука за крај овог интер- вјуа? – волео бих да у овом периоду, када сла- вимо 800 година од аутокефалности наше свете цркве, помислимо пре свега на сво- га духовног оца светог саву он је поставио здрав однос старања о људима тиме што је христа ставио у центар живота тадашње србије где је данас христос у српском дру- штву, у друштву које не може да оздрави без христа? он треба да је главни носилац јавног оздрављења! то старање је свети са- ва имао када је оснивао прву школу и прву болницу имао је свест, не да гради државу, него да извршава еванђелску заповест хри- стову тако ни ми данас не смемо да приста- немо да нам други васпитавају нашу децу у просвети без христа и да нас туђинци трују својим отровима у здравству без истинског лекара као да се игра утакмица, а ми седи- мо на клупи ако не оздравимо свој народ, наш лек бесмртности остаће негде у запећ- ку и неће имати ко да га прими драги оче, захваљујем вам се на одво- јеном времену за разговор са жељом да вам бог подари добро здравље и да у мирним временима још дуго и часно служите у светој православној цркви на духовну корист вас, ваше породице, поверених вам од бога верника и цркве уопште – хвала и вама на братском позиву за овај разговор тема броја тема броја судбина фредерике де грааф не уклапа се у уобичајене оквире са одличним европским образовањем, са знањем пет страних језика, она се трајно настанила у русији, за коју каже: „када сам дошла у вашу земљу, сва сам се светлела од среће“ фредерика де грааф: моји корени су сада у русији превео са руског: небојша ћосовић фредерика је по први пут дошла у русију као студенткиња, 1976 године „нисам имала совјетског новца код себе, а промени- ти девизе – представљало је тада читав ро- ман отишла сам на такси-станицу и рекла: ‘молим вас, одвезите ме бесплатно до мду- а’ 1 један возач је пристао и већ у ауту ми је рекао: ‘ви просто светлите од среће нисам до сада примећивао, да је наша земља тако деловала на странце’“ „двоструки живот“ у ссср-у фредерика је водила „двоструки живот“: „устајала сам у 5 сати ујутро, да бих до почетка предавања отишла на други крај москве у храм на јутарњу службу затим сам приметила, да ме прате: очигледно, да је странкиња, која напушта студентски дом у 5 ујутро, изазивала подозрење свештеника из храма, протојереја николаја ведернико- ва, позвали су на разговор и запретили му но, када сам га замолила да ме крсти, он се није уплашио тако сам крштена марта 1977 године, и као православна добила име ма- рија – у част свете марије египћанке“ 1 московски државни универзитет – прим прев „христу ме је привео достојевски у хо- ландији на универзитету у гронингену сам учила славистику, па сам била у прилици да на руском прочитам браћу карамазове остале студенте је интересовало грађење реченица, а ја сам хтела да се удубљујем у садржај! достојевски је отворио моју ду- шу, али ја нисам знала куда да идем даље ја сам се тада чак и наљутила на писца и управо у оваквом стању сам сазнала да ће на универзитету одржати предавање ми- трополит антоније сурошки, који је дошао из енглеске, где је возглављивао епархију, која је обједињавала православне паро- хије рпц тада сам по први пут у животу видела монаха он је био у раси, и његове црне очи су сијале као ужарени угаљ вла- дика је одлично говорио енглески на кра- ју, он је објавио да ће бити посебан пријем за православне парохијане из града у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио достојевски ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромашну студенткињу, карта за ен- глеску је коштала читаво имање, но сваки пут када је требало да путујем, искрсавале су наруџбине за преводе, а ја сам могла да јануар / фебруар 2020 33 тема броја преводим са енглеског, немачког, францу- ског и руског“ чезнула сам за русијом после повратка из ссср-а и завршетка универзитета фредерика је прешла у лон- дон, где је владика антоније био стареши- на успењског катедралног храма фреде- рика је радила у лондону на клиници, а душа јој тежила ка русији: „када сам први пут дошла у русију, осетила сам да ћу не- изоставно овде живети“ но, владика анто- није није одмах благословио духовну кћи на прелаз тек почетком двехиљадите, на неколико година до своје кончине, он је рекао: „иди тамо, ти си им потребна само запамти: потребно је да се научиш великом трпљењу“ фредерики је било потребно натпросеч- но стрпљење енглеска медицинска дипло- ма у русији није важила, тако да је морала да стекне још једно високо образовање, овог пута психолога у то време се њена се- стра у холандији разболела, а дијагноза је била – рак „ја сам живела у москви са сту- дентском визом, а да бих отишла у холан- дију, потребна ми је била дозвола за излаз чиновници су ми рекли: ‘за време школске године можете изаћи из русије само јед- ном’ и ја сам се упутила ка сестри потом сам се вратила, а кроз неколико месеци њој је било сасвим лоше, она је умирала ме- ђутим, нису ми дозволили да по други пут изађем из земље кроз пола године опет сам се сусрела са овом чиновницом, она је узвикнула: ‘о, ваша сестра је умрла – да сам знала, дала бих вам дозволу за излазак!’ но, она је све одлично знала тада сам се много секирала“ последњих десет година фредерика ради у првом московском хоспису као психолог и рефлексотерапеут она олакшава безна- дежним онкоболесницима физичке и ду- шевне патње, проводећи са њима њихове последње часове и минуте на земљи глав- на идеја хосписа је да неизлечиво болесни људи имају право на достојанствену смрт, на медицинску помоћ и одлазак није мање важно ни да се помогне сродницима да се помире са болом губитка блиског човека ја сам питала фредерику како јој срце дости- же до свих пацијената; током године код ње се накупи и по 400 људи „ако не бих имала веру у живот после смрти, ја не бих могла толико радити у хоспису пред смрт настаје момент истине, када људи виде, шта је ва- жно у животу и шта је у њему вредно овде падају све лажи и све маске које је човек но- сио на и у себи у овом смислу је у хоспису више светлости, него ли у обичном животу код нас је одлична екипа лекара, сестара, волонтера хоспис је државна установа, ов- де је све бесплатно гарантујем, да овде ни- један човек није узео од пацијента ни једну рубљу, иако знам да такав случај није сву- да недавно је код нас лежао 12–годишњи дечак са тумором мозга до овога он је био у једној од престоничких дечијих болница, где је три дана јаукао и викао од болова, али нико није прилазио замислите, шта је доживљавала његова мајка, слушајући ове крике тако се наставило све док дечаков деда није донео 30 хиљада рубаља то су у ствари биле последње паре у кући како се лекари могу тако понашати?!“ сама фредерика ради бесплатно пре де- сет година, када цене станова у москви још нису биле толико чудовишне, од лондонске уштеђевине она је купила овде једнособан стан од преосталих средстава је живела не- колико година „а када се новац потрошио, у енглеској се појавио мој доброчинитељ, који је прочитао материјал о мени и сада ми ша- ље невелике суме које су довољне за храну и комуналије“ њени енглески пацијенти и данас моле фредерику да се врати, но она је све одлучила: „моји корени су сада у русији настојим да добијем двојно холандско-руско држављанство, али ако ме поставе пред из- бор – узећу руско“ разговор водила: марија поздњакова извор: „фредерика де грааф: «мои корни теперь в россии»“ еженедельник „аргу- менты и факты“, no 10 / https://aifru 34 1 / 2020 тема броја „не сматрам да је ово што радим – нека- ква мисија не волим ову реч чиним оно што ми је пред носом запослена сам овде, да бих нешто радила“ – једноставно је рекла фредерика де грааф, пресецајући моје по- кушаје да изразим одушевљење пред њом, женом која је оставила свој успешан живот на западу и дошла у русију да негује умируће болеснике сматрате ли се срећном женом? – (не оклевајући): да, зато што сам са бо- гом, зато што имам молитву и могућност да молим за болесне и још, зато што овај рад: да будем са болеснима и лечим их – одгова- ра мојој души и тако ми много даје много је потребно жртвовати, но потребно је много чему и научити се, нарочито када се нађеш у кризним ситуацијама ја осећам богатство живота, тешког, али срећног антоније сурошки: „иди, ти си тамо потребна“ зашто у русију? – то је дуга историја када сам живела у енглеској, долазила су нам деца са тешким обољењима срца њих су примали у великим болницама лондона отац михајло фортуна- тов (радио је у парохији владике антонија) ме је замолио да радим тамо у својству пре- водиоца видела сам маме са децом која су нам долазила, видела сам како им је тешко, јер то је било време после перестројке по- стојао је споразум између енглеске и русије, да се деца бесплатно оперишу, док су њихови родитељи морали сами да се снађу за путне трошкове сада још боље схватам како је ово тема броја једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ разговор са фредериком де грааф, неговатељицом тешких болесника провера живота болом превео са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2020 35 тема броја тешко, јер није само потребно наћи новац, већ и мимоићи тешкоће са чиновницима радећи као преводилац, сусретала сам мноштво мама са децом која су била у вр- ло тешком стању многа од њих су умирала за време операције, или после операције једном је дошао дечак денис, коме је било 9 година; он је боловао од стенозе, једва је ходао, болели су га врат и колена лекари су рекли да неће оперисати дениса, јер ће он и онако умрети кроз месец дана „даћемо вам колица и идите кући“, рекли су мени се то учинило тако сурово према људима који су уз велики труд дошли ту; њима фактички ни- је била остављена никаква нада управо у то време ја сам завршила универ- зитет источне медицине и акупунктуре, па сам им понудила своју помоћ нисам мисли- ла да могу да учиним много, али сам хтела да их некако подржим тако сам лечила дениса неколико недеља и на моје изненађење ње- му је било боље он је почео лакше да хода и стеноза се умањила родитељи дечака су ми рекли: „када једном будете били у русији, ми ћемо доћи код вас“ после овога два пута годишње сам, као во- лонтер, примала њега и другу децу у русији тако је и почео мој рад овде [у русији – прим ред] уочила сам каква је била потреба у овој земљи тада сам почела да размишљам о томе да се настаним овде и да повремено одлазим за енглеску, да бих тамо зарадила за живот и управо тако, постепено, донела сам одлуку да преселим, то се није догодило одједном била сам свесна да ће бити тешко пресели- ти се у русију, али на крају крајева, владика антоније ме је благословио он ми је рекао: „иди, ти си тамо потребна“ тако сам се и пре- селила 2001 године први утисци о русији различита су осећања осећања када до- лазиш на месец дана и она која се јављају када одлучиш да остајеш заувек првих пет година врло сам тешко подносила грубост и простаклук тешко је када се са тим сусре- ћеш свакодневно у трамвајима, аутобусима, осећаш недобронамерност и разједињеност међу људима тешко ми је и сада, али сам се мало привикла било ми је јасно или треба издржати или отићи јер, ако постанем као сви, мој долазак ће бити узалудан други проблем су чиновници добити визу, дозволу боравка, држављанство – у русији је све то тако сложено, да се речима не може изразити ако се не да мито, то је врло тешко ја се категорички односим према овоме: као прво немам пара, а као друго ово је против мојих принципа ипак, догодило се, када се изгубила свака нада, господ ми је послао чо- века који је помогао ово је задивљујуће, јер када сам тек била дошла скоро никога нисам знала, а моји малобројни познаници нису били на утицајним положајима али, тим је не мање помоћ долазила да ли сте успели да добијете руско држа- вљанство? – засада још нисам само дозволу боравка имам, а њу је потребно продужавати сваких пет година при томе, сваке године је по- требно да потврдим да имам средства за жи- вот, то јест да не живим на рачун државе ово је одвратна процедура ја бих волела да до- бијем држављанство и на томе сада радим ја сам мислила да је добијање држављан- ства тешко само на западу – на западу је лакше него ли овде овде је огромна корупција у москви не можеш видети широку руску душу говори се да руси нису много пријатни у свакодневној комуникацији, али да имају широку душу и да су спремни да помогну у тешком моменту да ли се слажете с тим? – то је тешко рећи, јер ја живим у москви, а овде се не може видети широка душа поне- кад питам своје пацијенте, а где је та широка руска душа? „ње више нема“, одговарају ми можда је има у провинцији, али тамо има и много пијанства москва и русија, то су две 36 1 / 2020 сасвим различите ствари овде је мање унутрашње слободе него што би се хтело шта ви сматрате унутрашњом слободом? – то да се самостално мисли и брани сво- је мишљење, чак и ако је оно у раскораку са јавним мњењем другим речима, ви хоћете да кажете да је у иностранству боље? – да, зато што је и историја сасвим друга- чија навешћу вам пример, помало смешан једном сам била у некој продавници и слу- чајно закачила рекламну лутку одмах су се око мене окупиле продавачице и све пока- зивале на мене прстом, говорећи: „ово је она, она је ово учинила!“ тада сам схватила да се иза спољашње учтивости налази врло лоше скривана, увек спремна, недоброна- мерност и жеља да се нађе кривац у русији човек има више наде да живи са богом, него ли на западу а шта вам се допада код руса? – оно што је у русији добро – то није од људи када сам после перестројке стигла овде, осећало се да однекуд долази бујица све- тлости, али то је било врло дубоко унутра сакривено осећала сам да овде човека мо- же много више да живи са богом него ли на западу овде се људи могу чинити споља неверујући, али негде у њиховој дубини, вера је остала но, у религиозном животу русије много је тога површног, обредног, али иза свега тога стоји светлост мислим, да је ово у ствари светлост светих, јер је овде много моштију у русији се осећа вр- ло упечатљиво присуство мајке божије ја осећам да су она и свети овде а то не осећам у таквој мери на западу зато ми се чини да су овде велике могућности, али за сада то још није видно на западу је велика пустош у религиозном смислу када сам овде са болесником и он умире, осећам да се слободно може говори- ти о богу, ако човек сам то хоће ја не про- поведам, али ако видим страх у очима онда човек, по правилу, радо говори о ономе че- га се боји, о вечности чини ми се да је ово много теже на западу понекад се чини да су и овде људи далеки од бога, али брже иду ка њему него на западу мислим да је ово нешто велико у русији чак и далеки од религије људи признају: „нечег има“, а на западу просто кажу: „не верујем“ зашто? – не знам
... у бога аврама, исака и јакова, у бога матеје, марка, луке и јована јер, теизам, по речима самог докинса, јесте вера у натприродног бога и једино је та вера заблуда и само на њу се односи наслов ње- гове књиге – заблуда о богу докинс то веома јасно каже: „имајте на уму да се реч заблуда из наслова ове књиге односи само на нат- природне богове“ ако је ово дефиниција теизма, онда и де- финиција атеизма добија ново значење – атеизам је неверовање у натприродног бога, односно у бога који је са оне стране створе- ног света, који је нестворен нема другог бога који је нестворен, који нема своју теогенезу, који јесте изван и мимо сваке космогене- зе и који је са оне стране створене природе (натприродан то и значи), осим једног и је- диног – то је светац израиљев (ис 41, 14; хе- бр quadoš=одвојен), онај који за себе каже: ја сам бог а не човек, светац усред тебе (ос 11, 9) дакле, докинсова дефиниција атеизма је – неверовање у библијског бога само то и ништа више тај појам атеизма не искључује веровање у природно божанство, те се, из поштовања према традиционалним атеисти- ма који искључују веру у било какав појам божанског, докинсов атеизам мора назвати – новоатеизмом нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачуди- у дијалогу са атеизмом историја хришћанства речено је да у христу постоје две природе, обједињене у једној ипостаси на тај начин антиохијци су се сложили да забораве свој сабор, и признали су кирилове одлуке јануар / фебруар 2020 19 нећемо погрешити ако тај новоатеизам назовемо, немојте се зачудити – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер новоатеизам ричарда докинса није ништа друго до нашминкани пантеизам да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? др александар милојков ти – новотеизмом (пажљиво прочитајте ову реч, нема слова „а“ – о теизму је реч) јер но- воатеизам ричарда докинса није ништа дру- го до нашминкани пантеизам то ћу у даљем тексту и показати наиме, ричард докинс није наиван, нити неинтелигентан, нити неинформисан човек њему је прилично јасно да се класични (тра- диционални) појам атеизма тешко може бра- нити као став уз квалификацију теизма као некакве неосноване, примитивне и на разу- му непоткрепљене идеје докинсу је јасно да један општи, назовимо га философски појам бога творца (првог узрока, начела, апсолута) није ирационална идеја и да против себе има читаву интелектуалну елиту историје европ- ске цивилизације, којој и сам припада отуда он не напада тај, да га тако назовемо, општи, философски теизам, који је неспоран у читавој историји европске мисли и снажно заступљен код многих знаменитих научника, какав је и напред поменути алберт ајнштајн докинс и не покушава да негира основаност ајнштајно- вог теизма, напротив он се са њим саглашава оно што покушава јесте да направи разлику између ајнштајновог и библијског, хришћан- ског теизма јер, подсетимо се докинсовог појма новоатеизма – он негира само један конкретни теизам – библијски теизам свим силама се у својој књизи потрудио да покаже да ајнштајнова религиозност не припада том, библијском теизму – ајнштајн не верује у нат- природно божанство наиме, докинс се тру- ди да „ајштајновску релизиозност“ (синтагма припада ричарду докинсу) протумачи у пан- теистичком кључу и да, коначно, пантеизам представи као „нашминкани атеизам“ (такође, синтагма ричарда докинса) међутим, ствари стоје супротно у свом поменутом егзегетском настојању, докинс успева само једно – да свој новоатеизам представи као „нашминкани“ пантеизам ево и анализе ајнштајнових и до- кинсових ставова која то поткрепљује прво и основно што треба истаћи јесте чи- њеница да никаква научна или философска подлога није и не може бити поистовећена са исповедањем вере у јављеног, библијског и је- ванђељског бога тзв природна теологија (the- ologia nathuralis) јесте била заступљена код отаца цркве и о њој свакако говори и апостол павле када каже: јер оно што је на њему не- видљиво, од постања света умом се на ство- рењима јасно види, његова вечна сила и божан- ство (рим 1, 20) на створењима (створеној природи) види се божанска творачка сила другим речима, природна теологија не иде и не може ићи даље од закључка да творац по- стоји тој природној теологији, као начину ра- ционалног промишљања о природи која нас окружује били су склони многи мислећи људи, укључујући и знамените научнике, међу који- ма је и алберт ајнштајн свакако, то не значи да су сви они исповедали откривеног библиј- ског бога, у којег верују хришћани тешко да у дијалогу са ате измом 20 1 / 2020 је и сам ајнштајн имао такву веру у бога, иа- ко стоји чињеница да су његови и милевини синови, алберт и едвард ајнштајн, крштени у православном николајевском храму у новом саду међутим, „ајнштајновска религиозност“, заснована на природној теологији, ипак ни- је исто што и докинсова религиозност – није „нашминкани“ пантеизам следствено томе, ајнштајн није „нашминкани атеиста“, како би то докинс желео ако упоредимо ставове ајн- штајна и докинса примећујемо следеће две су кључне ствари у ајнштајновој дефиницији религиозности то је осећање да се иза све- га што искуствујемо налази нешто што наш ум не може да појми затим, да се то непојм- љиво спознаје само посредно и то као слаба- шни одраз ови ајнштајнови увиди су дубоко у сагласју са основама библијског и отачког теизма (ја лично не одустајем од тезе, коју је слично заступао и један свети јустин фило- соф, да се исправни умни закључци не могу косити са божанским откривењем, јер је и сам ум икона божија у човеку зато ме ни- када није чудило одређено сагласје између, на пример, једног платона и светих отаца цркве) наиме, ајнштајнов израз иза је овде кључан мислим да он има истоветно значе- ње као платоново описивање врховне идеје добра (бога) као epekeina tis ousias – у значе- њу, са оне стране бивства или иза појавног света видели смо да и у старом завету има- мо бога који је светац – quadoš (одвојен од створеног света) код светих отаца срећемо (гчки) израз uper (ὑπ ρ) или (латински) super и supra, у значењу изнад, којим се жели указа- ти на оностраност божанског бића такође, у исту сврху, код отаца срећемо и платоново epekeina свети григорије богослов започи- ње једну своју песму богу речима – o panton epekeina ( π ντων π κεινα – о онострани свему) сви ови изрази, укључујући и ајн- штајново иза, означавају божанску другост у односу на створени свет – управо оно про- тив чега докинс војује – божанску надпри- родност над-природан значи да је иза или изнад или с оне стране природе, односно створеног света који опажамо управо у тој над-природности или оно-страности лежи разлог непојамности бога коју и ајнштајн да- ље помиње непојаман је зато што је други и другачији по природи да је то непојамно које је иза појавног све- та друго и другачије од створеног света, то јест да се не поклапа са светом, како би то у пантеистичком кључу желео да протумачи у дијалогу са ате измом алберт и едвард ајнштајн у књизи крштених николајевског храма у новом саду јануар / фебруар 2020 21 докинс, говори ајнштајн у наставку своје ре- ченице када каже чија лепота и узвишеност до нас долазе само посредно, то јест преко створеног света (упореди са речима апосто- ла павла - умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство) ако је алберт ајнштајн имао пантеистички појам теизма, ка- ко му то учитава ричард докинс, ако су, дакле, свет (створена природа) исто што и бог, како је онда могуће да се то непојамно до нашег сазнања спушта само посредно као бледи од- раз? зар посредовање и одраз не подразуме- вају две стварности – стварност посредованог и стварност која посредује? или посредовано посредује сâмо себе? свакако, ово друго је бе- смислица посредовање подразумева посто- јање две стварности – стварност бога који је посредован и стварност света (створене при- роде) који га посредује следи да је пантеизам код алберта ајнштајна искључен али, не и код ричарда докинса он је заправо „нашминкани“ пантеиста то до- казују и његове ограде од цитираних речи ал- берта ајнштајна – не може да појми за докинса не значи заувек ће бити непојмљиво зашто се докинс ограђује? управо зато што он непојам- ност о којој говори ајнштајн не схвата као иза стварност, као оностраност (над-природност), већ као тренутно непознату природност, као тренутно непознато овдашње и, за њега, једи- не стварности отуда се то божанско-непојамно код докинса поклапа са природним (овосвет- ским) и зато је докинсова религиозност коју признаје, али због чувања других од забуне је не исповеда, заправо „нашминкани“ пантеизам докинс не крије да и њега то божанско-не- појамно одушевљава попут сваког религио- зног човека и он говори о присуству духов- не радости (како ће натурализам да објасни радост, па још духовну, питамо се?) то је пантеистичка радост која је „нашминкана“ у „духовну радост рационалног, научног схва- тања живота“ – ово је жеља за опитом панте- истичког божанства код докинса он не крије ни поетске осећаје које то божанство у њему изазива – „осећај поетског натурализма“ (не би ме зачудило да и докинс, попут светог григорија богослова, свом божанству почне да пише песме) докинсу још само недоста- је молитва па да своју религиозност заокру- жи но, будући да се ради о пантеистичкој религиозности, молитве и није могућа – јер је пантеизам безличан у појму такве рели- гиозности остају само поетска усхићеност и обожавање, који као што видимо не мањка- ју ричарду докинсу али и та религиозност, мада не подразумева надприродног и лично- сно постојећег бога, ипак пројектује неку вр- сту павловске линије богопознања као што апостол павле говори да сада видимо као у огледалу а да нам на крају следује виђење ли- цем у лице (1 кор 13, 12), тако и код докинса постоји извесна есхатолошка спознаја и он констатује да наука још увек не зна све, али да ће се све некада сазнати његова ограда од ајнштајновог става показује управо ту веру у сцијентистичку есхатологију – „речи не мо- же да појми“ не значе нужно „заувек ће бити непојмљиво“ заиста, професор ричард докинс предста- вља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују у дијалогу са ате измом професор ричард докинс представља занимљив моменат у еволуцији појма атеизма новоатеизам јесте „нашминкани“ пантеизам, од којег се традиционални атеисти свакако ограђују 22 1 / 2020 тема броја: социјално старање цркве чудесно умножење хлебова: христос храни пет хиљада људи (јн 6, 5–15), новија икона (извор: http://orthochristiancom/) јануар / фебруар 2020 23 тема броја: социјално старање цркве када се носталгично присећамо прошло- сти у којој су наши преци били побожни, када је већина становништва била црквена, када се то сматрало нормалним, а срамно било не ићи у цркву; када је бити црквен но- сило са собом и друштвени статус, како је то и данас у неким државама иако је то крај- ње формално и спољашње, промиче нам, рецимо, чињеница да је у време првог бео- градско-карловачког митрополита мојсија петровића постојала казна за оне који сво- јој послузи не би дали дозволу да недељом долазе рано у цркву на литургију наравно, та литургија је била намењена послузи, да би господа могла касније доћи и бити виђе- на, док би ови увелико припремали недељ- ни ручак за господу која се недељом одмара очигледно да је у хришћанској једнакости тога доба било привилегованијих проблем лежи што њихова привилегованост није по- чивала на црквеним, хришћанским начели- ма а црква их је поштовала али, ако се сетимо и беседа св јована златоустог који је био својеврсни борац за социјалну правду, утемељену на његовом инсистирању на животу по писму, многи од нас данас би се осетили прозвани у његовим речима са друге стране, он није био толико оштар према имућнима и привилегованима његовог доба зато да би их подстакао на још већу врлину, већ управо због њихове окоре- лости и хладноће срца према онима који су на маргини друштва из било ког разлога ма- кар и сами били криви за то то нас води до два карактеристична места из новог завета: христовој параболи о стра- шном суду и о богаташу и убогом лазару обе су нам познате и обе се тумаче и као хри- стове приче које се односе на сиромашне и одбачене у првој, код матеја, имамо да сви они који су се нашли међу „најмањима“ хри- стовим јесу „благословени оца мојега“ јер се у тим најмањима заправо крио христос ти најмањи су управо они одбачени и они са маргине чак и они који су са оне стране за- кона јер, ако пажљиво погледамо, за оне ко- ји су у тамници не знамо зашто су тамо, да ли су заиста криви или су жртве нечије сплетке и грамзивости (уп мт 18, 23) друга прича нам не говори толико о загробном стању ду- ше, као што се учестало тумачи, него нам нај- пре говори о једном неосетљивом богаташу који је живео у потпуном благостању које га је толико отупело да ни пред својим врати- ма човека који му је био познат, а који је био сиромах и болестан, није држао за људско биће апостол лука намерно користи изразе „бјеше богат и облачаше се у скерлет и у сви- трагедија нашег времена јесте да организација у оквиру аем која се бави соци- јалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најгоре могуће начине афир- мише индивидуализам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ да ли је сиротиња „и богу тешка“? тема броја владимир пекић 24 1 / 2020 тема броја лу, и сјајно се весељаше сваки дан“ за бога- таша и „који лежаше пред вратима његовим гнојав а још и пси долажаху и лизаху гној његов“, да би нагласио контраст између њих двојице као и неосетљивост богаташа упра- во опис њиховог стања има то за мотив „фи- нале“ приче нам је познато: христос ставља мојсија и пророке као предуслов прихва- тање васкрсења из мртвих заправо, лукин циљ јесте да каже да закон управо афирми- ше бригу према сиротињи то је било нешто што се подразумевало у античком јудаизму то је био најпре лични израз побожности и поштовања закона, али је био и религиозна обавеза у тој мери да је постојао десетак ко- ји су јевреји плаћали, а који се одвајао за сиромашне иако то можемо да сагледавамо из угла некакве врсте социјалне помоћи и опште друштвене ангажованости, идеја која почи- ва већ у одредбама старог завета о сирома- шнима и удовицама (уп пнз 26, 12с; лев 27, 30; пнз 14, 28с), јесте теолошка и наслања се на идеју израиља као народа који је господ ослободио из египта, из „дома ропскога“ и због тога су дужни да управо обесправље- ном чине добро и милост код апостола луке видимо богаташа, ко- ји је по мерилима овога света, често и нама данас прихватљивим, то богатство посма- трао као дар за праведност и поштовање закона међутим, управо је убоги лазар ме- рило његовог испуњавања закона према томе, иако поменута два одломка из јеван- ђеља по матеју и луки говоре о две разли- чите ситуације и имају различите мотиве, оне се ипак додирују у чињеници да се за- повести господње испуњавају у поштова- њу оних које често сматрамо небитнима, „најмањом браћом“, убогима попут лазара јасно је да христос овде инсистира на ми- лосрђу као основној врлини која би тре- бало да краси хришћане суд божији као и препознавање онога који је васкрсао из мртвих и следовање за њим се не дешава у култним радњама у сличну заблуду је пао и старозаветни израиљ (ис 1, 11–17) а сам господ каже: „милост хоћу, а не жртвопри- ношење“ (в мт 9, 13) но, не само у јеванђељима, већ и у дру- гим новозаветним текстовима (дап 4, 32–5, 11; рим 15, 26с; 1 кор 16, 1; 1 кор 1, 26с) као и у ранохришћанским текстовима старање за немоћне и потребите је била једна од основних делатности цркве чак су и паган- ски противници хришћанства то наводи- ли као светли пример против којег немају никакав аргумент познате су нам чувене василијаде, насеља за сиромашне светог василија великог; „запаљиве“ беседе све- тог јована златоустог против богатих и њи- ховог занемаривања сиромаха и богаља или чињеница да је мермер предвиђен за цркву у константинопољу продао и новац прича о богаташу и лазару, руска икона непознатог аутора из 17 века (извор: http://iconspstguru/) јануар / фебруар 2020 25 разделио сиромасима, што је изазвало гнев престоничких великаша листа би била по- дугачка када бисмо набрајали све примере основна идеја лежи у томе да није само бо- гослужбени оквир, и није само молитва на- чин да се у нашим животима пројави тајна и слика царства божијег свети никола каваси- ла, познат по речима да се црква пројављу- је у светим тајнама, мислећи на причешће, исто тако говори да се тајна цркве открива у делима милосрђа и старању за немоћне и болесне ништа мање то није икона царства уколико се размисли јасно је да, човек ко- ме се олакшава болест, прекида гладовање, нађе кров над главом, чак и исцељује моли- твом, осећа поново своје људско достојан- ство и слободу коју му је бог даровао ту се открива та тајна царства – у једнакости и де- љењу живота тако да свима, колико је то мо- гуће, буду доступни дарови божији иако су то материјалне ствари и стварности, оне се- жу у вечност јер, ако делимо живот из исте чаше, како је могуће да се делимо по оним стварима које су од овога века и света није ли то заправо секуларност која прети цркви? данас, када је присутан један став који хри- шћанство гледа као веру финих и васпитаних људи, ситуираних, са манирима грађанске класе, била би саблазан када би неко такав могао да види христове „пратиоце“ (богаље, преваранте, ђавоимане, сиромашне, удо- вице, проститутке, разбојнике), или како апостол павле осуђује као недостојне при- часнике оне који праве поделе на агапама и вечерама господњим ускраћујући храну сиромашнима, не третирајући их равноправ- но или да оде у кухиње вдс-а и да види ка- кав профил људи тамо долази колико би се данас „великих верника“ (чак и оних који су црквени у литургијском смислу), згрозили при помисли да су ти људи њихова браћа и сестре, и то подједнако као углађена и фино васпитана хришћанска господа, свештенство, епископи? не само њихова браћа и сестре, већ они кроз које се сам христос пројављује, чак и пре него кроз свештенослужитеље, ако верујемо господњим речима трагедија нашег времена јесте да органи- зација у оквиру аем која се бави социјалним старањем представља својеврсни инцидент у делатности цркве време у којем живимо, тога смо барем прилично свесни, на најго- ре могуће начине афирмише индивидуали- зам, неосетљивост грамзивост и надметање у томе колико смо „срећни“ често су чак и слике људске несреће и беде обојене не- ким идеолошким предзнаком све са циљем да је то ипак далеко од нас на жалост (или, можда, на срећу), ипак није и баш зато што није, дарована нам је могућност да у делима милосрђа пројављујемо радост царства бо- жијег даривање љубави и среће некоме ко је их из било ког разлога лишен и доведен у понижавајући положај је велико дело пред господом то је смисао љубави о којој гово- ри господ и та љубав је конкретна треба је показивати код своје локалне, парохијске заједнице, где смо заједничари исте чаше тако ће наш одговор на питање „где је цар- ство божије?“ и „да ли је христос уистину бог и спаситељ?“ бити исти као и господњи одговор светом јовану крститељу: „слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље“ (мт 11, 5; уп лк 4, 18; лк 7, 20, 22) тема броја старање за немоћне и потребите била је једна од основних делатности цркве чак су и пагански противници хришћанства то наводили као светли пример против којег немају никакав аргумент 26 1 / 2020 тада ће рећи цар онима што му стоје са десне стране: ходите благословени оца мојега; примите царство које вам је припре- мљено од постања свијета јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјети- сте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34–37) да ли можете на почетку нашег разговора да кажете нешто о изазовима који стоје пред црквом на плану социјалне подр- шке појединцима и породицама, а који су у нашем народу дошли као последица ратних дешавања на просторима бивше југославије 90-их година, светске економ- ске кризе која траје од 2008, овим нај- новијим ратним збивањима на блиском истоку и мигрантском кризом происте- клом из тих ратних збивања? да ли црква има снаге и могућности да одговори овим изазовима? – веома ми се допада питање које сте ми поставили јер сте у њему поменули три кључна, историјска тренутка на која ми као народ и црква нисмо били спремни ни ја лично, наравно то су ситуације из којих мо- рамо да се научимо зарад будућности када се ради о деведесетим годинама сећам се свог одрастања у богословији светог саве и почетног волонтирања у верском добро- творном старатељству неколико година касније када сам био на богословском фа- култету десило ми се нешто што је опреде- лило моју жељу за активнијим учешћем у несрећама које су нас сналазиле на једном испиту владика атанасије (ракита) ме питао: „а шта си ти радио тада?“ (мислећи на време рата у босни) ја сам био збуњен питањем међутим он је инсистирао да одговорим: „шта си ти радио? шта си радио?“ ја сам она- ко лакомислено и без довољно поштовања одговорио да сам ја тада био дете, мислећи да владика није знао добро да срачуна го- дине а онда ми је он рекао да и дете може у данима рата много да учини, може да се моли богу, да рат престане, да нема жрта- ва итд изашао сам са испита са одличном оценом, али постиђен потпуно стидео сам се, јер сам знао да је владика био сасвим у праву тада сам научио једну од најбитни- тема броја интервју са презвитером владимиром марковићем, старешином храма светих апостола петра и павла у топчидеру и секретаром верског добротворног старатељства аем цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања разговор водио: небојиша мишевић јануар / фебруар 2020 27 јих лекција на факултету схватио сам да ми православни хришћани не смемо бежати од своје одговорности за активно и исправно сведочења наше вере и од бога нам дарова- не љубави од ситуација у друштву у коме жи- вимо јер ћемо можда на тај начин учинити највише, можда померимо и коју гору сво- јом вером, можда спречимо рат, или просто обришемо коју сузу, определимо нечији жи- вот кроз благу реч и осмех тако сматрам да ни наша црква није била спремна за све несреће које су сналазиле наш народ црква је тих година доживљава- ла својеврсну унутрашњу катарзу стидљиво је грабила слободу коју је осетила, али није имала организацију која је тај дах слободе могла адекватно да дели са народом који је очекивао одговоре, поуке, утехе и изнад свега пример од недобијених одговора и лоше схваћених поука многи су се тада са- блазнили у цркви велика прилика је пропу- штена и бојим се да данас, још увек, у нашем црквеном животу осећамо последице те пропуштене шансе број наших верника се смањује брже него што као народ нестајемо, а нестајемо као народ биолошки, јер смо за- боравили да смо и духовна бића док се бо- римо за присутност у медијском простору друштва бригу о духовном животу свог на- рода смо олако препустили телевизијским и медијским магнатима и проповедницима новог доба и разним учитељима јоге и фит- неса ово говорим, јер ме ситуација неодо- љиво подсећа на те деведесете што се тиче светске економске кризе не- како је мој утисак да се та криза код нас најмање осетила будући да никада није ни прошла, ми смо на њу били потпуно на- тема броја верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови један по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби ђакон бранислав јоцић са децом из вишедетних породица која преко вдс-а иду на летовање у грчку 28 1 / 2020 тема броја викнути десило се међутим да се појавило много више људи на улицама, дестабилизо- ваних породица, психички оболелих људи и оно што нас највише боли све више болесне деце многе банке су намамиле лаковерне да им верују, многе фирме су приватизова- не и уништене, многи су остали без посла у позним годинама и у београду се одједном појавило много гладних људи то је постао тренд и другде по србији, само се крије, ни- је популарно и руши ружичасту слику ми смо били приморани да отворимо цркве- ну кухињу и она до данас ради близу десет година да ли смо поред овога спремни да пома- жемо мигрантима који долазе са истока? требало би, али сматрам нереалним тако нешто очекивати од нас када нисмо у ста- њу да о нашим људима бринемо адекват- но када немамо нити један старачки дом, вртић, немамо један кревет у београду где би могли да кажемо човеку путнику, намер- нику да се окупа и одмори од пута као што сматрам да немамо право да говоримо ни о абортусу, да је лицемерно некоме говорити о томе, а не понудити му алтернативу, то др- жава може да ради јер има сиротишта ми би требало да добар однос са државом ко- ристимо у заједничким пројектима и зајед- ничким интересима, а то је свакако здрава нација, и духовно и физички, то је социјална брига и старање где држава не може сама пример је манастир ковиљ, „земља живих“ и њихова брига за болесне од зависности други пример је присутност нашег братства манастира високи дечани на косову и мето- хији који представља стожер опстанка на- шег народа тамо братија манастира обавља посао владе и свих министарстава у малом, а са друге стране чини духовну тврђаву чију снагу и ми одавде дођемо да доживимо, јер је исцелитељска биографија презвитера владимира марковића јереј владимир марковић (4 априла 1981 ћуприја) завршио је богословију светог са- ве у београду 2001, а на православном бого- словском факултету у београду је дипломи- рао 2006 године од 2006 до 2008, ради као вероучитељ у медицинској школи у земуну, а од 2005 до 2008 ради у верском добротвор- ном старатељству аем као хонорарни слу- жбеник јануара 2008 заменио је на месту се- кретара вдс-а протојереја-ставрофора хаџи љубодрага петровића, а мало затим рукопо- ложен је у чин ђакона и постављен да служи у цркви св александра невског крајем 2008 рукоположен је у свештенички чин и распо- ређен као свештенослужитељ при храму све- тих апостола петра и павла, за који је 2016 примио и дужност старешине за свој рад у области харитативне мисије цркве у оквиру верског добротворног старатељства добио је многа признања, као и награду града бео- града за херојско дело 2015 године ожењен је са милицом, са којом има ћерке софију и дивну и сина лазара јануар / фебруар 2020 29 да ли црква има јасно дефинисане меха- низме социјалне заштите? – наша црква има у свом уставу и у њего- вом 178 члану, установу која је основана конкретно: „за ширење верске црквене све- сти и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, посто- ји у свакој црквеној општини верско добро- творно старатељство“ патријарх варнава је био велики визионар и он је на време схва- тио значај и снагу организоване цркве и у том смислу је уредио многе области нашег рада које и данас постоје ипак вдс је зажи- вео тек у време патријарха германа 1967 го- дине и то у форми различитих секција, више налик на неко културно-уметничко друштво него на институцију каква ће касније да се развије и каква је замишљена тек је благословом његове светости бла- женопочившег патријарха српског г павла 1996 године обновљен рад верског добро- творног старатељства (вдс), са протојереј- ставрофором љубодрагом петровићем на челу вдс је мало по мало постао средишња установа духовног и социјалног старања у архиепископији београдско-карловачкој тада је у нашој цркви основано и чове- кољубље, добротворна организација спц човекољубље је пред собом имало тежак задатак да постане кровна хуманитарна ор- ганизација наше српске православне цркве испуњавајући мисију која је проистекла из самог назива организације они су, пак, на- ишли на проблем организације наше цркве по епархијама, па својим системом рада ни- су успели да се наметну у свим епархијама, тако да данас функционишу као невладине организације имају увек неколико еписко- па у управном одбору, али сем тога никако не представљају органски и организациони део свеукупне српске православне цркве наша црква треба једну своју кровну ор- ганизацију, која ће помагати све епархијске и о којој ће црква да се стара и да финанси- ра њен рад пример за то налазимо у добро организованим црквама: руској православ- ној цркви и гркој цркви битно је истаћи да многе епархије наше цркве имају различите фондове у оквиру својих граница назване по различитим све- титељима делокруг и начин рада је мање више сличан, црквен, под контролом епар- хијских управних одбора и у многоме налик нашем вдс-у у београду једино сматрам да је штета што не носе исти назив, јер би се тако свеукупно ангажовање цркве у овој области лакше препознало и легитимисало у друштву у тимочкој и нишкој епархији основано је верско добротворно старатељство у брат- ској сарадњи са вдс-ом из београда већ је спроведено више заједничких акција на велику корист локалног становништва те епархијске организације и њихов плодан рад највише зависе у овом случају од добре воље и способности самих епископа треба бити искрен и признати да у овој области као црква заиста јако споро напре- дујемо, а ово је по мом мишљењу кључна тема броја отац владимир помогне и у кухињи вдс-а када је то потребно 30 1 / 2020 тема броја област мисије цркве и уколико се присети- мо речи из матејевог јеванђеља које говоре о нашем односу према потребитима (мт 25, 34–37), јасно је да ћемо управо о томе бити испитани на страшном суду поменули сте верско добротворно стара- тељство у којем сте као генерални секре- тар задужени, између осталог, за коор- динацију свих ресора уз његову светост патријарха српског иринеја предводите ову установу целу деценију шта нам мо- жете рећи о мисији и циљевима вдс-а? – наша мисија је одувек иста трудимо се да сведочимо своју хришћанску љубав кроз дела милосрђа према свима који су у некој потреби, који страдају или пате покуша- вамо да свима улијемо наду да кроз веру и трпљење следи награда духовног мира и спокоја у овоме свету и место за свакога у царству божијем како се време мења тако се и наш начин и прилаз човеку мења, али је увек искрен и реалан слабо верујемо у вир- туелну стварност, виртуелно мисионарење, пре смо за сусрет у реалности и поглед очи у очи сведоци смо разних препуцавања на ин- тернету, новинама, медијима сваке врсте где сви нешто једни другима доказују, запо- чињу разне акције и иницијативе, а у ствар- ности не знају ни ком храму припадају, беже од своје парохије, од своје заједнице а ми у ту живу заједницу верујемо верујемо и да је циљ нашег рада (ово сам рекао када сам примао дужност секретара 2008 године), да сами себе укинемо да сви наши храмови је- дан по један препознају лепоту давања и да преузимају бригу о установама социјалне заштите које се налазе на њиховој парохији и својим парохијанима који су у потреби да те живе заједнице посведоче своју живост и заиста у овом нашем делу велика подршка и најближи сарадници су нам неколико бе- оградских живих заједница и све их је више, богу хвала у београду је приметан све већи број со- цијалних случајева да ли црква има људ- ства и средстава да помогне тим људима и њиховим породицама? – београд је престоница, велики град и у њему многи покушавају да пронађу егзи- стенцију када не успеју, тешко се враћају у своју средину да признају пораз и радије остају у београду по цену да буду социјални случајеви ми и о њима бринемо, комуни- цирамо са околним епархијама, надлежним свештеницима, трудимо се да помогнемо и ту врло често нису проблем ни средства ни добри људи проблем је обично у човеку ко- ји, како наш народ каже, не жели сам себи да помогне човек уроњен у блато материјал- ног света и потрошачке свакодневице губи из вида да га бог и даље воли и да га вас- питава понекад мало суровијим методама, јер му је спасење човеково крајњи циљ па у немаштини почиње да завиди онима који имају више много смо таквих људи до сада упознали мањи је број, али не занемарљив, оних људи од којих успемо да доживимо ис- крену повратну захвалност и осетимо људ- скост онда знамо да смо на правом путу чи- њења добра управо тај доживљај пружамо и онима који дођу код нас да учине добро, да буду добротвори подсетимо их на блаженост да- вања и искреног доживљаја љубави када је давање лично обилазимо са њима потре- бите и различите установе и зато се наша породица добротвора стално шири не про- слеђујемо жиро рачун него кажемо дођите, видите, стварне људе и њихова лица као што рекох стварно, а не виртуелно како је организован рад верског добро- творног старатељства? – укратко то је један велики систем са 10 свакодневно присутних, запослених људи и преко 300 волонтера који пружају помоћ на недељном нивоу наш рад је подељен у седам области-ресора просветни, обухвата различиту бесплатну наставу најзаступље- нијих светских језика, додатну и припремну наставу за студенте и средњошколце ми- лосрдни, обухвата посете свим установама социјалне заштите града београда (домове јануар / фебруар 2020 31 за децу без родитељског старања, домове за старе, дечије болнице, стационаре за децу са сметњама у развоју) правно саветова- лиште, обезбеђује бесплатну правну помоћ у најразличитијим ситуацијама здравствено саветовалиште, кроз нашу амбуланту и нашу апотеку обезбеђује бесплатну здравствену заштиту из скоро свих медицинских специ- јалности породица, брак и васпитање, је ресор где многе породице добијају разли- чите врсте помоћи, материјалне и савето- давне посебно преко стотину вишедетних породице подржавамо кроз финансијску помоћ, породичне пакете и помоћ за огрев и школски прибор црквена кухиња пружа подршку сиромашним суграђанима у храни и прехрамбеним намирницама са две пот- пуно професионалне кухиње, једном трпе- заријом и још четири пункта свакодневно хранимо 2000 људи координација и миси- ја, је ресор у оквиру кога редовно штампамо мисионарску литературу и биоетичку која се бави духовно-социјалном подршком коју користимо у милосрдном ресору да ли постоји сарадња међу помесним црквама и у чему се она огледа? – благословом његове светости патри- јарха српског иринеја и митрополита ки- труског георгија већ пету годину за редом наставља се сарадња верског добротворног старатељства архиепископије београдско- карловачке са митрополијом китруса, ката- ринија и платамона у грчкој и ове године плод те сарадње је бесплатно летовање у катеринију испод планине олимп митрополија китруска поседује интернат за живот ученика у насељу зворонос, делу катеринија, где су богословци били смеште- ни поред зграде интерната на поседу се налази прелепа црква посвећена св муче- ници софији и њеним ћеркама вери, нади и љубави, старачки дом са преко 30 кори- сника и ресторан-кухиња где су се хранила деца из србије све ово нам је било на рас- полагању месец дана за три групе деце: за ученике српских богословија, вишедетне породице и студенте летовање је осмишљено тако да ученици- ма буде и одмор и прилика за учење сваки слободни тренутак се користи да се учени- ци опусте, оду до мора, на плажу, да се ба- ве спортовима у води, на песку и да се лепо упознају и здруже укидајући разлике које постоје међу њима, да осете да су део једне саборне цркве и једне породице тема броја 32 1 / 2020 тема броја гајимо одличну сарадњу и са о игњатијем шестаковим, са којим смо неколико догађа- ја заједнички организовали: турнир цара николаја у шаху и изложбе посвећене ру- ском цару у београдским домовима за ста- ре велику част нам је учинила издавачка кућа бернар са којом смо објавили књигу: „анђео у олтару“, и узели учешћа у дочеку оца андреја ткачова који је одржао врло за- пажено предавање у храму св саве у децембру 2017 године смо посетили и сретењски манастир и видели начина на ко- ји руска православна црква брине о потре- битима, а имали смо прилике 2015 године да упознамо и рад организације „апосто- ли“ у грчкој под руководством константина димцаса, садашњег гувернера св горе та- мо смо обишли црквене кухиње, вртиће, до- мове за старе и видели на који начин цркве- не радио станице извештавају о свему томе која је ваша порука за крај овог интер- вјуа? – волео бих да у овом периоду, када сла- вимо 800 година од аутокефалности наше свете цркве, помислимо пре свега на сво- га духовног оца светог саву он је поставио здрав однос старања о људима тиме што је христа ставио у центар живота тадашње србије где је данас христос у српском дру- штву, у друштву које не може да оздрави без христа? он треба да је главни носилац јавног оздрављења! то старање је свети са- ва имао када је оснивао прву школу и прву болницу имао је свест, не да гради државу, него да извршава еванђелску заповест хри- стову тако ни ми данас не смемо да приста- немо да нам други васпитавају нашу децу у просвети без христа и да нас туђинци трују својим отровима у здравству без истинског лекара као да се игра утакмица, а ми седи- мо на клупи ако не оздравимо свој народ, наш лек бесмртности остаће негде у запећ- ку и неће имати ко да га прими драги оче, захваљујем вам се на одво- јеном времену за разговор са жељом да вам бог подари добро здравље и да у мирним временима још дуго и часно служите у светој православној цркви на духовну корист вас, ваше породице, поверених вам од бога верника и цркве уопште – хвала и вама на братском позиву за овај разговор тема броја тема броја судбина фредерике де грааф не уклапа се у уобичајене оквире са одличним европским образовањем, са знањем пет страних језика, она се трајно настанила у русији, за коју каже: „када сам дошла у вашу земљу, сва сам се светлела од среће“ фредерика де грааф: моји корени су сада у русији превео са руског: небојша ћосовић фредерика је по први пут дошла у русију као студенткиња, 1976 године „нисам имала совјетског новца код себе, а промени- ти девизе – представљало је тада читав ро- ман отишла сам на такси-станицу и рекла: ‘молим вас, одвезите ме бесплатно до мду- а’ 1 један возач је пристао и већ у ауту ми је рекао: ‘ви просто светлите од среће нисам до сада примећивао, да је наша земља тако деловала на странце’“ „двоструки живот“ у ссср-у фредерика је водила „двоструки живот“: „устајала сам у 5 сати ујутро, да бих до почетка предавања отишла на други крај москве у храм на јутарњу службу затим сам приметила, да ме прате: очигледно, да је странкиња, која напушта студентски дом у 5 ујутро, изазивала подозрење свештеника из храма, протојереја николаја ведернико- ва, позвали су на разговор и запретили му но, када сам га замолила да ме крсти, он се није уплашио тако сам крштена марта 1977 године, и као православна добила име ма- рија – у част свете марије египћанке“ 1 московски државни универзитет – прим прев „христу ме је привео достојевски у хо- ландији на универзитету у гронингену сам учила славистику, па сам била у прилици да на руском прочитам браћу карамазове остале студенте је интересовало грађење реченица, а ја сам хтела да се удубљујем у садржај! достојевски је отворио моју ду- шу, али ја нисам знала куда да идем даље ја сам се тада чак и наљутила на писца и управо у оваквом стању сам сазнала да ће на универзитету одржати предавање ми- трополит антоније сурошки, који је дошао из енглеске, где је возглављивао епархију, која је обједињавала православне паро- хије рпц тада сам по први пут у животу видела монаха он је био у раси, и његове црне очи су сијале као ужарени угаљ вла- дика је одлично говорио енглески на кра- ју, он је објавио да ће бити посебан пријем за православне парохијане из града у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио достојевски ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромашну студенткињу, карта за ен- глеску је коштала читаво имање, но сваки пут када је требало да путујем, искрсавале су наруџбине за преводе, а ја сам могла да јануар / фебруар 2020 33 тема броја преводим са енглеског, немачког, францу- ског и руског“ чезнула сам за русијом после повратка из ссср-а и завршетка универзитета фредерика је прешла у лон- дон, где је владика антоније био стареши- на успењског катедралног храма фреде- рика је радила у лондону на клиници, а душа јој тежила ка русији: „када сам први пут дошла у русију, осетила сам да ћу не- изоставно овде живети“ но, владика анто- није није одмах благословио духовну кћи на прелаз тек почетком двехиљадите, на неколико година до своје кончине, он је рекао: „иди тамо, ти си им потребна само запамти: потребно је да се научиш великом трпљењу“ фредерики је било потребно натпросеч- но стрпљење енглеска медицинска дипло- ма у русији није важила, тако да је морала да стекне још једно високо образовање, овог пута психолога у то време се њена се- стра у холандији разболела, а дијагноза је била – рак „ја сам живела у москви са сту- дентском визом, а да бих отишла у холан- дију, потребна ми је била дозвола за излаз чиновници су ми рекли: ‘за време школске године можете изаћи из русије само јед- ном’ и ја сам се упутила ка сестри потом сам се вратила, а кроз неколико месеци њој је било сасвим лоше, она је умирала ме- ђутим, нису ми дозволили да по други пут изађем из земље кроз пола године опет сам се сусрела са овом чиновницом, она је узвикнула: ‘о, ваша сестра је умрла – да сам знала, дала бих вам дозволу за излазак!’ но, она је све одлично знала тада сам се много секирала“ последњих десет година фредерика ради у првом московском хоспису као психолог и рефлексотерапеут она олакшава безна- дежним онкоболесницима физичке и ду- шевне патње, проводећи са њима њихове последње часове и минуте на земљи глав- на идеја хосписа је да неизлечиво болесни људи имају право на достојанствену смрт, на медицинску помоћ и одлазак није мање важно ни да се помогне сродницима да се помире са болом губитка блиског човека ја сам питала фредерику како јој срце дости- же до свих пацијената; током године код ње се накупи и по 400 људи „ако не бих имала веру у живот после смрти, ја не бих могла толико радити у хоспису пред смрт настаје момент истине, када људи виде, шта је ва- жно у животу и шта је у њему вредно овде падају све лажи и све маске које је човек но- сио на и у себи у овом смислу је у хоспису више светлости, него ли у обичном животу код нас је одлична екипа лекара, сестара, волонтера хоспис је државна установа, ов- де је све бесплатно гарантујем, да овде ни- један човек није узео од пацијента ни једну рубљу, иако знам да такав случај није сву- да недавно је код нас лежао 12–годишњи дечак са тумором мозга до овога он је био у једној од престоничких дечијих болница, где је три дана јаукао и викао од болова, али нико није прилазио замислите, шта је доживљавала његова мајка, слушајући ове крике тако се наставило све док дечаков деда није донео 30 хиљада рубаља то су у ствари биле последње паре у кући како се лекари могу тако понашати?!“ сама фредерика ради бесплатно пре де- сет година, када цене станова у москви још нису биле толико чудовишне, од лондонске уштеђевине она је купила овде једнособан стан од преосталих средстава је живела не- колико година „а када се новац потрошио, у енглеској се појавио мој доброчинитељ, који је прочитао материјал о мени и сада ми ша- ље невелике суме које су довољне за храну и комуналије“ њени енглески пацијенти и данас моле фредерику да се врати, но она је све одлучила: „моји корени су сада у русији настојим да добијем двојно холандско-руско држављанство, али ако ме поставе пред из- бор – узећу руско“ разговор водила: марија поздњакова извор: „фредерика де грааф: «мои корни теперь в россии»“ еженедельник „аргу- менты и факты“, no 10 / https://aifru 34 1 / 2020 тема броја „не сматрам да је ово што радим – нека- ква мисија не волим ову реч чиним оно што ми је пред носом запослена сам овде, да бих нешто радила“ – једноставно је рекла фредерика де грааф, пресецајући моје по- кушаје да изразим одушевљење пред њом, женом која је оставила свој успешан живот на западу и дошла у русију да негује умируће болеснике сматрате ли се срећном женом? – (не оклевајући): да, зато што сам са бо- гом, зато што имам молитву и могућност да молим за болесне и још, зато што овај рад: да будем са болеснима и лечим их – одгова- ра мојој души и тако ми много даје много је потребно жртвовати, но потребно је много чему и научити се, нарочито када се нађеш у кризним ситуацијама ја осећам богатство живота, тешког, али срећног антоније сурошки: „иди, ти си тамо потребна“ зашто у русију? – то је дуга историја када сам живела у енглеској, долазила су нам деца са тешким обољењима срца њих су примали у великим болницама лондона отац михајло фортуна- тов (радио је у парохији владике антонија) ме је замолио да радим тамо у својству пре- водиоца видела сам маме са децом која су нам долазила, видела сам како им је тешко, јер то је било време после перестројке по- стојао је споразум између енглеске и русије, да се деца бесплатно оперишу, док су њихови родитељи морали сами да се снађу за путне трошкове сада још боље схватам како је ово тема броја једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ разговор са фредериком де грааф, неговатељицом тешких болесника провера живота болом превео са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2020 35 тема броја тешко, јер није само потребно наћи новац, већ и мимоићи тешкоће са чиновницима радећи као преводилац, сусретала сам мноштво мама са децом која су била у вр- ло тешком стању многа од њих су умирала за време операције, или после операције једном је дошао дечак денис, коме је било 9 година; он је боловао од стенозе, једва је ходао, болели су га врат и колена лекари су рекли да неће оперисати дениса, јер ће он и онако умрети кроз месец дана „даћемо вам колица и идите кући“, рекли су мени се то учинило тако сурово према људима који су уз велики труд дошли ту; њима фактички ни- је била остављена никаква нада управо у то време ја сам завршила универ- зитет источне медицине и акупунктуре, па сам им понудила своју помоћ нисам мисли- ла да могу да учиним много, али сам хтела да их некако подржим тако сам лечила дениса неколико недеља и на моје изненађење ње- му је било боље он је почео лакше да хода и стеноза се умањила родитељи дечака су ми рекли: „када једном будете били у русији, ми ћемо доћи код вас“ после овога два пута годишње сам, као во- лонтер, примала њега и другу децу у русији тако је и почео мој рад овде [у русији – прим ред] уочила сам каква је била потреба у овој земљи тада сам почела да размишљам о томе да се настаним овде и да повремено одлазим за енглеску, да бих тамо зарадила за живот и управо тако, постепено, донела сам одлуку да преселим, то се није догодило одједном била сам свесна да ће бити тешко пресели- ти се у русију, али на крају крајева, владика антоније ме је благословио он ми је рекао: „иди, ти си тамо потребна“ тако сам се и пре- селила 2001 године први утисци о русији различита су осећања осећања када до- лазиш на месец дана и она која се јављају када одлучиш да остајеш заувек првих пет година врло сам тешко подносила грубост и простаклук тешко је када се са тим сусре- ћеш свакодневно у трамвајима, аутобусима, осећаш недобронамерност и разједињеност међу људима тешко ми је и сада, али сам се мало привикла било ми је јасно или треба издржати или отићи јер, ако постанем као сви, мој долазак ће бити узалудан други проблем су чиновници добити визу, дозволу боравка, држављанство – у русији је све то тако сложено, да се речима не може изразити ако се не да мито, то је врло тешко ја се категорички односим према овоме: као прво немам пара, а као друго ово је против мојих принципа ипак, догодило се, када се изгубила свака нада, господ ми је послао чо- века који је помогао ово је задивљујуће, јер када сам тек била дошла скоро никога нисам знала, а моји малобројни познаници нису били на утицајним положајима али, тим је не мање помоћ долазила да ли сте успели да добијете руско држа- вљанство? – засада још нисам само дозволу боравка имам, а њу је потребно продужавати сваких пет година при томе, сваке године је по- требно да потврдим да имам средства за жи- вот, то јест да не живим на рачун државе ово је одвратна процедура ја бих волела да до- бијем држављанство и на томе сада радим ја сам мислила да је добијање држављан- ства тешко само на западу – на западу је лакше него ли овде овде је огромна корупција у москви не можеш видети широку руску душу говори се да руси нису много пријатни у свакодневној комуникацији, али да имају широку душу и да су спремни да помогну у тешком моменту да ли се слажете с тим? – то је тешко рећи, јер ја живим у москви, а овде се не може видети широка душа поне- кад питам своје пацијенте, а где је та широка руска душа? „ње више нема“, одговарају ми можда је има у провинцији, али тамо има и много пијанства москва и русија, то су две 36 1 / 2020 сасвим различите ствари овде је мање унутрашње слободе него што би се хтело шта ви сматрате унутрашњом слободом? – то да се самостално мисли и брани сво- је мишљење, чак и ако је оно у раскораку са јавним мњењем другим речима, ви хоћете да кажете да је у иностранству боље? – да, зато што је и историја сасвим друга- чија навешћу вам пример, помало смешан једном сам била у некој продавници и слу- чајно закачила рекламну лутку одмах су се око мене окупиле продавачице и све пока- зивале на мене прстом, говорећи: „ово је она, она је ово учинила!“ тада сам схватила да се иза спољашње учтивости налази врло лоше скривана, увек спремна, недоброна- мерност и жеља да се нађе кривац у русији човек има више наде да живи са богом, него ли на западу а шта вам се допада код руса? – оно што је у русији добро – то није од људи када сам после перестројке стигла овде, осећало се да однекуд долази бујица све- тлости, али то је било врло дубоко унутра сакривено осећала сам да овде човека мо- же много више да живи са богом него ли на западу овде се људи могу чинити споља неверујући, али негде у њиховој дубини, вера је остала но, у религиозном животу русије много је тога површног, обредног, али иза свега тога стоји светлост мислим, да је ово у ствари светлост светих, јер је овде много моштију у русији се осећа вр- ло упечатљиво присуство мајке божије ја осећам да су она и свети овде а то не осећам у таквој мери на западу зато ми се чини да су овде велике могућности, али за сада то још није видно на западу је велика пустош у религиозном смислу када сам овде са болесником и он умире, осећам да се слободно може говори- ти о богу, ако човек сам то хоће ја не про- поведам, али ако видим страх у очима онда човек, по правилу, радо говори о ономе че- га се боји, о вечности чини ми се да је ово много теже на западу понекад се чини да су и овде људи далеки од бога, али брже иду ка њему него на западу мислим да је ово нешто велико у русији чак и далеки од религије људи признају: „нечег има“, а на западу просто кажу: „не верујем“ зашто? – не знам
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com