-БОГОБОРСТВОМ-

Свеска: 309 | Правда и право
... чини, чини по праведном зако- ну бог не може да чини оно што није праведно, иначе не би био бог нажалост, ове и овакве тврдње знају да изазову дубоку кризу у човековом животу и у њего- вом односу са богом неретко се те кризе завршавају кризом вере, сумњом у божију егзистенцију и конач- ним негирањем бога – атеизмом, па и антитеизмом (богоборством) зашто је то тако? то је тако јер смо поверовали да има бога и да тај бог не само да је створио свет, већ тај свет држи у постојању бог је присутан у свету, прису- тан у нашим животима и догађањима кроз које про- лазимо овај наш став је потпуно исправан за нас, који верујемо у бога, ово је неоспорна истина у чему је проблем? проблем је у овом другом, у правди како? зар између бога и правде може бити супротно- сти? да, може бити супротности онда када вечном и нествореном богу ставимо у сапостојање и некакве вечне принципе чинећи то, бога приморавамо да делује према тим вечним принципима, иначе му оду- зимамо право да буде бог ти вечни принципи су позитивна одређења бога, његови атрибути без којих он не може да буде бог бог је бог само док поштује те наше вечне принципе којима смо бога дефинисали: доброту, праведност, љубав тако испада да – поред вечног бога – постоје и веч- ни закони, вечни принципи исправног деловања ти вечни закони, чак, логички претходе богу јер је бог дужан да им се повинује у најбољем случају, ти зако- ни су савечни са богом, постоје паралелно са њим но, опет је бог дужан да им се повинује у противном, он ризикује да изгуби право да буде бог са оваквим схватањем нисмо далеко да у току свог живота своју веру доведемо у кризу и да потпуно одбацимо бога тада долази до изражаја добро позната реченица бив- ших хришћана: „да има бога, не би ово дозволио“ онда када се наши принципи правде и праведности доведу у питање, неминован је и закључак: „нема бога“ свет заиста лежи у злу, страдању и несрећи када не би било и страдања невиних, онда би оваква слика света могла лако да се оправда а таква слика би се потпуно подударала са богом правде човек је згре- шио и зато трпи праведну казну бог је праведан, и он мора да делује по принципима праведности човечан- ство мора да буде кажњено јер је сáмо прекршило норме исправног делања чини се да овакав свет, где преступници страдају због своје кривице, потпуно оправдава бога правде али људско искуство наилази на нерешиву енигму страдања праведника, чак стра- дања невине и безазлене деце како то помирити са божијом праведношћу? како бог, будући праведан, може да допусти да једној мајци у наручју умире тек рођено чедо? зар је оно шта сагрешило? зар је – сво- јим кратким животом – нарушило принцип правед­ православни мисионар l 33 александар милојков тема броја ности? не, никако то је дете чедно и безгрешно, једнако као и анђео па, зашто бог допушта такву неправду? то су тешки моменти искуше- ња у људском животу, где човек треба да реши тај сукоб између бога и правде то су тешке, најтеже одлуке – када се човек одлучује између бога и правде очај- ници ће прихватити правду, а одбациће бога они храбрији, пак, прихватиће бога, па и по цену да прекрше принцип праведности где ли је овде мудрост, а где лудост? многи су трагали за тим одговором покуша- вајући да реше овај сукоб између бога и правде јед- ни су лагано и без великог размишљања, снагом просте логике, одбацили бога „бог је мртав“ – кли- цали су наши европски земљаци зато шопенхауеру није било тешко да објасни одакле зло и страдање у свету: „ово је најгори свет од свих могућих светова!“ шопенхауер не криви бога јер бога, једноставно, нема како може да га има и како да га назовемо творцем ако је створио најгори могући свет!? свет и страда јер је најгори да има бога правде, он то не би дозволио неки други, попут лајбница, хтели су пошто–пото да оправдају бога, да помире бога и праведност тако су настајале многе европске теоди- цеје (теодикеје, оправдања бога), које су браниле праведност божију пред чињеницама најгорег света – света који егзистира далеко ван норми праведно- сти, али за кога се ипак тврди да њиме управља бог правде но, нису само савремени европљани стајали пред овом великом апоријом сукоб бога и правде је мучио и најстарије хришћане многи нису поднели божији сукоб са прав- дом тако у другом веку јеретик маркион у ста- розаветној историји није могао да нађе ничег праведног и бога вредног он тог „ с т а р о з а в е т н о г строгог и неправед- ног бога“ није могао да помири са прав- дом зато је марки- он говорио да је то „лажни бог“ тако је мар- кион сачувао веру у правду, али је изгубио веру у бога и било је много маркиона кроз читаву историју човечанства људи су лако жртвовали бога ради принципа правде вратимо се сада србима и српској химни – бо­же прав­де постоји немали број народа који, живећи своју историју, могу да доживе и овај сукоб бога и правде срби су сигурно један од тих народа за србе патња и страдање никада нису долазили у сукоб са божијом правдом управо се ту крије мудрост коју би европа могла да научи од једног свог маленог народа иако верујући да је бог правде творац и да је присутан у неправедном свету, срби се никада нису двоумили између бога и правде за србе је зато било могуће „страдати на правди бога“, „страдати за правду божи- ју“ и „страдати по правди божијој“ срби су били све- сни и онда када страдају властитом кривицом „по правди божијој“, и онда када страдају као невине жртве „на правди бога“ и за „правду божију“ ово прво страдање, „по правди божијој“, а ради властите кривице, разумели би сви народи европе ова друго, страдање невиних и праведних, тешко ко може да схвати срби су то схватили и зато након свих правед- них и неправедних страдања – признајући и бога за бо­же прав­де виновника једних и других страдања – ипак певају: бо­же прав­де! а шта су то срби схватили (а ако има срба да то нису, морали би то што пре да схвате), а европска философија није? срби су схватили да је један бог, бог вечан и беспочетан да њему ништа не претходи, да је нестворен и да је све остало створено и њему дугује своје постојање схватили су срби да је тај божији гест стварања, гест неистраживе и неисказиве љубави божије ништа бога није приморало да ство- ри свет, он је свет створио својом слободном вољом чак и сама правда, и сама доброта и сама љубав, њему, вољи његовој дугују своје постојање управо су ту вољу божију срби ставили као меру свих мера и као закон свих закона отуда су срби о правди и неправди просуђивали узимајући вољу божију као меру по којој ће мерити зато је код срба праведно само оно што је по вољи божијој, па макар то на први поглед изгледало неправедно европска философија је урадила супротно: она је божију вољу мерила имајући као узор принципе правде а ти принципи правде нису ништа друго до људска логика коју је европа хте- ла да наметне богу зато је европа судила богу, те му дала условну пресуду да он постане праведан ако жели да остане бог будући да се бог оглушио о такву пресуду, европска философија је коначно пресудила: „бог је мртав, ми смо га убили!“ ничеов нихилизам је природна последица оваквог европског интелектуал- ног суда и овакве пресуде срби су, пак, вођени својим светим узорима, схва- тили мудрост, којој би и европску философију могли поучити божија воља је мера свих наших мера, па и мере правде и праведности да ли је нешто праведно или не, судимо тако што сагледавамо да ли је то нешто у складу са вољом божијом некада се то коси са нашом логиком, али то су тренуци кушања наше вере у вољу и промисао божији сачувамо ли веру у бога и његову промисао, сачуваћемо и веру у правду свом суду, размишљању и закључивању наметнимо божију вољу за узор, а не изврћимо ствари наопако, те не судимо богу по својој логици у противном, бићемо – као и европска философија – приморани да бирамо између бога и правде у противном, склизну- ћемо у ничеов нихилизам ове су се мудрости срби држали кроз све векове та их је мудрост и одржала зато – после свих ломова, иску- шења и неправде – поносно певају: бо­же прав­де! овим би срби, заиста, требало највише да се поносе m 34 l5/2009 за србе патња и страдање ника- да нису долазили у сукоб са божи- јом правдом управо се ту крије мудрост коју би европа могла да научи од једног свог маленог наро- да иако верујући да је бог правде творац и да је присутан у непра- ведном свету, срби се никада нису двоумили између бога и правде православни мисионар l 35 виновника једних и других страдања – ипак певају: бо­же прав­де! а шта су то срби схватили (а ако има срба да то нису, морали би то што пре да схвате), а европска философија није? срби су схватили да је један бог, бог вечан и беспочетан да њему ништа не претходи, да је нестворен и да је све остало створено и њему дугује своје постојање схватили су срби да је тај божији гест стварања, гест неистраживе и неисказиве љубави божије ништа бога није приморало да ство- ри свет, он је свет створио својом слободном вољом чак и сама правда, и сама доброта и сама љубав, њему, вољи његовој дугују своје постојање управо су ту вољу божију срби ставили као меру свих мера и као закон свих закона отуда су срби о правди и неправди просуђивали узимајући вољу божију као меру по којој ће мерити зато је код срба праведно само оно што је по вољи божијој, па макар то на први поглед изгледало неправедно европска философија је урадила супротно: она је божију вољу мерила имајући као узор принципе правде а ти принципи правде нису ништа друго до људска логика коју је европа хте- ла да наметне богу зато је европа судила богу, те му дала условну пресуду да он постане праведан ако жели да остане бог будући да се бог оглушио о такву пресуду, европска философија је коначно пресудила: „бог је мртав, ми смо га убили!“ ничеов нихилизам је природна последица оваквог европског интелектуал- ног суда и овакве пресуде срби су, пак, вођени својим светим узорима, схва- тили мудрост, којој би и европску философију могли поучити божија воља је мера свих наших мера, па и мере правде и праведности да ли је нешто праведно или не, судимо тако што сагледавамо да ли је то нешто у складу са вољом божијом некада се то коси са нашом логиком, али то су тренуци кушања наше вере у вољу и промисао божији сачувамо ли веру у бога и његову промисао, сачуваћемо и веру у правду свом суду, размишљању и закључивању наметнимо божију вољу за узор, а не изврћимо ствари наопако, те не судимо богу по својој логици у противном, бићемо – као и европска философија – приморани да бирамо између бога и правде у противном, склизну- ћемо у ничеов нихилизам ове су се мудрости срби држали кроз све векове та их је мудрост и одржала зато – после свих ломова, иску- шења и неправде – поносно певају: бо­же прав­де! овим би срби, заиста, требало највише да се поносе m за србе је зато било могуће „страдати на правди бога“, „страдати за правду божију“ и „страдати по правди божијој“ срби су били свесни и онда када страдају властитом кривицом „по правди божијој“, и онда када страдају као невине жртве „на правди бога“ и за „правду божију“ разговор водила: варја перковић тема броја шта ће рећи јusticia данас 36 l5/2009 и тако, док смо седели у једном од притвора, лечи- лишта, сигурних кућа, прихватилишта, школ- ских клупа, аутобуса, док смо мирни пили кафу у недељно подне, запитали смо се где је овде христос, мисли ли ко на њега, ја, ти од кога ко очекује последњу реч? у жељи да повежемо бога и правду, разговор смо повели са адвокатом, господином зора- ном перовићем, некадашњим судијом општинског и окружног суда, председником iii општинског суда, судијом врховног суда србије и некада председником одељења за борбу против организованог криминала z господине перовићу, наш разговор ће читати млади људи, савременици специфичног стања моралне свести (нећемо га олако дефинисати) посматрајући живот своје околине и живећи са искуством судијског рада, како бисте данас ока- рактерисали ауторитет права? да ли у људима постоји поштовање и поверење у институцију или се примарно ради о страху од бола, изолације? - доста дуго радим у правосуђу, цео радни век и – што се тиче стања у друштву у односу на практичну примену права – могу рећи да је сваким даном то ста- ње све лошије због чега је тако? то вероватно има везе са кризом друштва какво је стање у држави, такво је стање у праву и, може се рећи, и обрнуто да ли има наде да се стање побољша? право да кажем, скептик сам у току је реорганизација правосуђа, нај- већа од другог светског рата на овамо, па можда и у дужем временском периоду чини се да оно што је предложено нису најбоља решења – могла су нека која више одговарају друштвеном тренутку и народу којем припадамо верујем у добру вољу људи који то раде, али је време сувише кратко, а послу је требало прићи мало одговорније у крајњој линији, остаје нам да 1 јануара 2010 видимо како ће то почети уколико говоримо о кривичном праву и оним људима који су направили кривично дело, очекивано је да сви желе да избегну оно што зовемо кривичном санкцијом, казном, или неку од мера које држава предвиђа, а то су мере безбедности сви желе, али сви не успевају што се каже у народу: крупне рибе успевају да избег- ну, а ове ситне се хватају у мрежу, и то је један велики проблем можда ће реорганизација успети да проме- ни то стање млади људи су критични према друштву, они протестују, свако кривично дело које чине обја- шњавају неким видом протеста – укључујући најпро- стија дела, као што су крађа, разбојништво, па до неких тешких, каква су разне врсте убистава то је веома тужно то значи да је држава занемарила оно што зовемо превенција у томе је и веза између права и хришћанства држава (право) у сарадњи са црквом (хришћанство) може много да учини на пољу превен- ције, која је основ свега казна и друге мере које се изричу припадају репресији и санкцији, које, према православни мисионар l 37 разговор водила: варја перковић тема броја шта ће рећи јusticia данас резултатима истраживања, не дају добре резултате на дуге стазе иако имају одређену корист у том смислу се могу надовезати на речи св владике николаја велимировића да се грешник „кажњава“ како би се казном поправио и да би друге устрашио да не греше, па то може бити и резултат борбе против криминала у кривичном праву резултат да, али не сме се остати на казни, није довољно, баш као што ни у хришћан- ству није довољно страдање без свести о божијој љубави према нама, која је и већа zзакони који регулишу друштвену заједницу су дати, оформљени људским фактором да ли су, онда, из хришћанске перспективе задатости, а не датости човека загледаног у христа очима и животом, они вид дрскости према нама непозна- тој божијој правди, која је спора, али и достижна? - добро је речено – божија правда је спора, али достижна, и то достижна – увек људски закони јесу један вид дрскости с обзиром на то да онај ко – у крај- њој линији и заувек – има право судити и осудити јесте само бог ја као судија могу да судим за она дела која су ми дата у надлежност, али крајњу одлуку и дефинитиван суд у томе даје бог кроз свој опрост или тако што прекршиоца на одређен начин опомиње, исправља има ситуација које су ми познате – не про- фесионално (кад пресудимо, даље се том особом која је осуђена и издржава казну затвора баве неки други људи), већ приликом обилазака затвора – кад видим да се многа осуђена лица у тим тренуцима враћају богу, односно, од њега траже избављење виде своју грешку, схватају пропусте и, колико сам приметио, искрено желе да исправе те грешке можда је читаоцима познато да су у затворима отворене капелице и параклиси у којима се редовно служи литургија, па сам јед- ном приликом присуствовао и био изненађен бројем пристуних затворе- ника био сам и веома обрадован јер сматрам да је и она казна која је дата од човека, у законом предвиђеном поступку, дала резултат, а још више то што је човек схватио свој грех, што покушава да се искупи кроз институцију цркве мислим да се велики број људи са издржавања казне врати преображен не толико деловањем система и људи који се несумњиво труде, него, верујте, више деловањем појединаца, свештених лица и уз њихову помоћ сама издвојеност од света је тешка издвоје- ност од породице, радног места, ранијег живота итд ипак, она истовремено може бити позитивна реци- мо, ако је неко био у наркоманском друштву, позитив- но га је издвојити изолација је позитивна кад се размишља о делу, увиђа се сопствена грешка, па још ако се наиђе на човека добре воље да помогне у том смислу опет издвајам служитеље цркве, који уз помоћ овлашћених лица из министарства правде и лица из затвора, па онда, и уз жељу тих затвореника, могу помоћи, а затвореници добити опрост, олакшање, чиме се и самој затворској казни коју су издржавали даје један дубљи смисао они су издвојени, али су са богом, што значи да нису напуштени, а то је већ један корак даље од гледања на казну као на вид дрскости према закону божијем zда ли је спровођеље земаљске правде по принципу „око за око“ баш толико једноставно, или у „одсе- цању“ казне учествују и неки други параметри (етички, духовни, емпатични према опште- људском итд)? 38 l5/2009 - процес одмеравања казне је веома компликован и тежак у поступку треба утврдити све чињенице, оне које иду у прилог окривљеном и оне које га терете мени је пре отприлике тридесет година, када сам иза- бран, председник суда рекао: „ви можете утврдити чињенице које су важне за предмет, можете на те чињенице применити материјално право, али ако нисте добри као људи, онда не можете бити ни добри као судије“ судија пре свега мора бити квалитетан човек што сам старији, уверавам се да судија мора бити и добар хришћанин, а о томе говори и моје лич- но искуство, које сам прикупио до крштења – у четр- десет и петој години живота вратићу се на одмеравање казне такав задатак је веома деликатан на пример, у јавности се може фор- мирати одређена слика о неком догађају, па кад суд изрекне казну која је блажа по мишљењу јавности, настаје ерупција незадовољства то је зато што суд води рачуна о свим параметрима: ту је ранији живот окривљеног, његова породична ситуација, прилике под којима је дело учинио, евентуални допринос жртве свему што се десило, а ту је важно и време про- текло од извршења дела, став окривљеног према делу рецимо, ако он покаже искрено кајање, које суд може да процени у конкретној ситуацији, то је другачије него кад је окривљени егоистичан, каже да му је све- једно што се дело десило итд суд је увек у ситуацији да каже: ми смо одмерили ову казну, а постоји право жалбе од стране окривљеног или тужиоца и онда дру- гостепени суд одлучује о казни још једном, а и после те одлуке постоје одређене корекције јер се грешке дешавају zу сусрету прекршиоца и „богиње са теразијама у рукама“, без обзира на њене затворене очи, укључена је и личност тог једног човека, све оно што собом носи као стечено (биолошки, социјално) и задобијено сазревањем гледамо ли кроз ту призму, можете ли рећи када је човеку са одговорном службом као што је ваша најтеже? - у животу сваког судије и сваког адвоката постоје те ситуације, с тим што је у адвокатури нешто лакше: ви слушате окривљеног, он тврди да дело није извр- шио, ви прихватите ту тезу и заступате је мада често видите да су чињенице против ње схватате да одлу- ка није ваша, већ судијина поједине судије праве компромис са собом, са чињеницама, па, рецимо, у одређеним случајевима дају оно што зовемо услов- ном осудом у земљи је велики број условних осуда, али је од 31 августа 2009 пооштрено кривично зако- нодавство, па ће број условних осуда бити знатно мањи за дела као што су силовања, блуд са малолет- ницима, дрога, трговина људима, чак је и минимум казне подигнут, а за поменута дела то је пет година затвора судији је најтеже одмерити казну он треба да је непристрасан, лишен било каквог притиска мене у судијској каријери нико није позвао телефоном и рекао: у том предмету уради то и то, а и да је тога било, извесно је да не бих могао учинити захтевано исто важи и за положај надређеног могао сам коле- гу позвати да дискутујемо о предмету, али никад да утичем на њега јер је то аутономна одлука судије, и у томе и јесте смисао независног судства – судија је у доношењу одлуке потпуно слободан он одговара својој савести ту је још једна веза: судије, суда и божијих закона свако на тој функцији је, у мањој или већој мери, све- стан овога, па био и атеиста конкретан предмет ми је тешко издвојити било је предмета који се односе на злочине албанских терориста на косову, када су се доносиле велике пресуде од 14, 15 година само за стражаре на брдима, а онда су се, у објективној проце- ни доказа, те казне се смањивале то је била емотивно осетљива ситуација често сам изрицао и смртне казне или ове које их замењују (од четрдесет година), и ту, верујте, ни тада ни сада нисам имао дилему кад сам мислио да је потребно изрећи такву казну, ја је изрекнем смртна казна се у нашој земљи више не извршава лично, највише осуде сам гајио према родитељима који зло- стављају децу, и то је оно што зовемо православни мисионар l 39 насиљем у породици, а што је сад процесуирано као посебно кривично дело ви сваки дан то видите у новинама: тукао децу шакама, сломио ребро, повре- дио главу таква дела на мене остављају, да тако кажем, један загорчан утисак zпонавља ли се данас дилема раскољникова (злочин и казна, фмдостојевски) у неким правде жељним, али неснађеним младим људима? да ли данашњи раскољников васкрсава? - дилема раскољникова се понавља свуда и увек, чак и у данашњим условима грешка је за људе, људ- ски је и тражити освету због учињеног греха, али она доноси задовољство за један дан, а опроштај за цео живот мислим да је то добро речено опраштање је кључ, то и господ чини развијање те врсте свести је веома важно за наш народ потребно је точак окрену- ти у другом смеру а да ли се раскољникови понавља- ју? рекао бих: да са једне стране, кад би сви поступа- ли по божијим заповестима, не би било криминала објективно, то је немогуће постоји, ипак, простор у којем црква игра велику улогу и може допринети нашем очекивању да се стопа криминала у држави смањи са друге стране, знам да је тешко бити млад, сећам се наше младости, дилема и раскршћа решење тражити у заједници, хришћанској, ослања- ти се на помоћ која није људска, тј на божију помоћ, мислим да је то суштина почетка све своје дилеме и тешкоће износити у исповести и што више разговара- ти, разговарати са старијима од себе, са родитељима, рођацима, тражити помоћ и она ће извесно доћи времена су тегобна и захтевна, држава се налази у кризи, народ је у извесном лутању млади су у јед- ном тешком положају, без посла, без перспективе, без идеја шта ће и где ће међутим, ја, који сам 40 година био ван цркве, данас видим да је то једно пропало време за мене, то су „године које су појели скакавци“, иако сам тада постигао највеће успехе свог живота у материјалном погледу, осећам се поно- во рођеним тек кад сам се вратио христу и дожовео ту врсту заједништва то је живот нови и смислени- ји, који живим, односно бирам га сваким даљим кораком то је заокружење мојих досадашњих крета- ња младима, опет, поручујем: редовно присуствујте литургији, редовно се обраћајте духовном лицу, активно живите са другим људима, живите без поро- ка колико год је могуће тада ће живот бити враћен на прави пут, односно пут смисла и задовољства, а вра- тиће га једна моћнија и снажнија рука од ваше m татјана радић тема броја права и правде нема без љубави 40 l5/2009 почетак пута добра јесте чињење онога што је праведно (приче соломонове 16,7); јер, од праведних дела најпре крећемо ка блаженом животу (св василије велики, шестоднев) година 2009, 21 век, технолошка револуција, индустријско и постиндустријско доба, капитализам, новци, оружје, информатичко, а и постинформатичко доба, небројено много болести зависности, различите употребе ресурса и 75 преминулих имиграната из африке на путу ка земљама европске уније бродић, којим су имигранти кренули из либије, триполија, после само три дана остао је без горива мали број оних који су преживели (свега њих петоро) тврдили су да су многи бродови пролазили поред њих, али да им нико са тих бродова није понудио помоћ за којом су наши имигранти (читај: људска бића) вапили! они су остали мало затим и без воде и без хране само један рибарски брод у току три недеље агоније понудио им је мало хлеба и воде, да би их, затим, препустио судбини имигранти су по пореклу из судана, либерије, обале слоноваче и сијера леонеа, а за свој пут за који су мислили да их води у светлу будућност, ка земљи где царује напредак, равноправност, једнакост, где постоји социјална сигурност, морали су да плате од 800 до 1000 долара и то само до италије шта рећи, а не испасти глуп? како објаснити право и правду у данима када већина мисли о својој правди и свом праву? да ли је правда човечија мерљива од стране хришћанина који једино може да познаје правду божију? и како поставити друштвене норме и вредности, а водити рачуна о свима који очекују задовољење своје сопствене правде и свог сопственог поимања права? веома, веома тешко! тражећи одговор на горе наведена питања, и на још већи број оних које нисам поменула, углавном бих наилазила на цитат јеванђеља по јовану „заповест нову дајем вам: да љубите једни друге“ (јн 13,34) упућивање на оног другог, на љубав, на поштовање, на саосећање, на јединство може се прочитати на сваком кораку почнимо православни мисионар l 41 татјана радић тема броја права и правде нема без љубави од светог писма, прошетајмо се кроз обраћања светих отаца, дођимо до аналитичке литературу, што да не и до лаких љубавних романаили мићалена (шпанских серија), увидећемо да сви говоре о оном другом, о љубави, пажњи, саосећању, самилости, тежњи да остваримо заједницу, патњи и болу због губитка итд па, опет, као да се у реалном свету врло мало тога дешава ето, на броду је умрло 75 људи остављених од стране оних других који су туда пролазили, у америци убијено је на свиреп начин седморо деце, нађени су у камп приколици, у србији се отварају женске и мушке куће сигурности у којима брачни сапутници наместо да плове бродом љубави, они стрмоглаво беже од онога ко би требало/ла да буде онај/а прави/а ближњи свети козма етолски у једној од својих поука позива људе који су се ту окупили да одговоре на питање да ли ко од њих може рећи да воли кога од своје браће међу присутнима један, по имену коста, одговори да он може рећи, јер он воли своју браћу после много питања и набрајања на који начин бисмо могли да покажемо љубав своју, а на који начин јесмо лицемери, свети козма етолски овако збори: - волиш ли оно сирото дете? – волим га – да га волиш, донео би и њему, које је наго, једну кошуљицу, да се и оно моли за душу твоју онда би била истинита љубав, али сада је мањкава зар није, моји хришћани? угарцима не пунимо амбар свој, а са лажом љубављу не идемо у рај верујем да се питате због чега се у тексту говори о љубави, а не о праву и правди разлог је једноставан: права и правде нема без љубави та љубав она је одговорна, она је ангажована, она је свевремена не иштимо само за себе да други делају према нашим начелима, погледајмо шта је нама потребно да бисмо другима то дали трудимо се да нам није потребна универзална декларација о људским правима, конвенција о правима детета, декларација о елиминацији свих облика нетолеранције и дискриминације јер томе нема краја будимо људи, као што каже његова светост патријарх српски г павле m свети козма етолски овако збори: - волиш ли оно сирото дете? – волим га – да га волиш, донео би и њему, које је наго, једну кошуљицу, да се и оно моли за душу твоју 42 l5/2009 немања андријашевић тема броја утицај легализ ма на црквену свест тема која се дотиче сваког човека на овоме свету јесте и однос права и правде верујем да је човек од вајкада постављао ово питање увид који правне енциклопедије и уџбеници из уво­да у пра­во дају о овој теми, објашњавају и износе став да у праву постоји дело и постоји санкција која му следи и одређује га; ово је каузални однос у протекле две деценије у медијима смо много пута слушали и много пута олако доносили суд да ли је нека личност или неки догађај у светлости правде лични вредносни суд први моменат који треба истаћи се односи на то да сваки (одрастао) човек уласком у живот цркве носи у себи једну клицу опасности од тога да свој претходни живот, са својим системом и мерилима вредности, пренесе на план личног живота у цркви тако се логи- ка у којој смо провели дотадашњи живот покушава накалемити на живот у цркви, па га, у извесном сми- слу, и одређује неко ће сматрати да је овакво разми- шљање најзаступљеније код психолога, неко код философа, а неко код социолога, али сматрам да и људи просечног (најбројнијег, средњошколског) обра- зовања, носе опасност од овога ово погрешно пове- зивање и преношење често прераста у каузални однос из оваквог става човек почиње да размишља и гради свој став о праву и правди, као битној компоненти у свом животу тако у центар тог одлучивања и сагледа- вања ствари ставља себе и свој вредносни суд (о неко- ме или нечему) бојим се да је ту посреди једно тихо одбацивање бога, његово удаљавање из нашег живо- та, од нашег размишљања живот у цркви, благодатни живот у светим тај- нама сведочи да је ово у потпуној супротности са библијом, која уводи бога у историју, а тиме и у наш свакодневни живот добар пример нам пружају дела апостолска у петнаестој глави, где се говори и опису- је јерусалимски сабор 49 л г (51 лета господњег) тема је била питање примања незнабожаца у цркву и да ли они морају да се обрезују решење које су донели апостоли, сабрани са презвитерима, свело је – у правном смислу – сав дотадањи закон на неколи- ко неопходних одредаба (да се чувају идолских жрта- ва, блуда и да оно што њима није мило другима да не чине) ове битне одлуке, донете после озбиљног сукоба апостола и презвитера, донете су и решене на сабору апостоли и презвитери нису решавали ова питања на простом изношењу аргумената (а пред­ православни мисионар l 43 немања андријашевић тема броја утицај легализ ма на црквену свест ставници обе групе су имали јаке и разложне аргу- менте) јер би се то онда решавало на искључиво људски начин, односно на нивоу палости апостоли и презвитери су призвали светог духа и чекали интервенцију – помоћ божију у братском, заједнич- ком, саборском одлучивању зато на крају одлуке сабора саопштавају нам речима: „јер угодно би све- томе духу и нама“ (дап 15,28) други моменат се огледа у томе да се многи наши верници свакодневно налазе пред искушењем да – пратећи мас-медије – примају бројне информације, а у протеклим годинама се веома често појављују сенза- ционалне и невероватне вести и о спц, као и „стању у њој“ то пред верницима понекад ствара искушење да подлегну испразности у испитивању и истражива- њу некаквих страшних и запањујућих исти­на које се износе о цркви у овоме животу никада до краја и у потпуности не можемо са сигурношћу рећи да је ово или оно апсолутна истина; да је овај или онај догађај апсолутна слика тога и тога; да је овај или онај човек (био) само такав или само онакав књига о јову оно што је верујућем човеку пружено представља неизрецив и немерив дар, а то је да сазна и осети оно- га који је истина (јн 14, 6) то је оно што сваки верник може да носи у своме бићу и да сведочи у своме сва- кодневном животу све­то пи­смо је богат извор за проучавање ове теме и (наизглед) лако решивог пита- ња и сâм де­ка­лог почиње од негативног одређења – заповеда нам шта да не чинимо у то време, потреба за правдом је родила ту „правну поставку“ не само код изабраног народа, већ и код осталих народа и цивилизација (према сведочанствима археолога, која су нам откривена и сачувана) данас је другачије, и сматрам да данас право у многоме одређује оно што је праведно, а поставка почиње од тога да је одређени правни субјект то и то, и онда следи санкција која је (природна) последица за преступ или нарушавање овакве поставке ипак, ста­ри за­вет нам даје и књи­гу о јо­ву, тешку и не лако разумљиву јов испуњава сваку правду, правичан је, а књи­га нам сведочи да логика исправности и испуњавања сваке правде праведном јову није гарант да ће се ствари у животу одвијати на жељени начин између бога и нас нема каузалног односа и поставке, која је природан резултат нашег чињења да бисмо разумели живот у цркви и отвори- ли се за разумевање књи­ге о јо­ву, али и, касније, све- дочења но­вог за­ве­та о христовој спасоносној жртви, треба да узмемо живог и директног учешћа у сједиња- вању са сунцем правде центар нашег живота у цркви, у вери, јесте христос, који нас позива да му дођемо уморни и натоварени, и он ће нас одморити и растеретити верујући људи знају и исповедају да је глава цркве онај који је с правом назван сунце прав- де то је, дакле, једина правда којој се окрећемо, и којој следимо; христос – сунце правде, центар је наше вере и нашег живота наше схватање права и правде има своје полазиште у овој нашој вери и испо- ведању бадава нам је ако прихватамо закон, али не и законодавца, као што учинише у но­во­ме за­ве­ту неприхватање христа је за последицу имало извође- ње законодавца пред суд, па онда и пред римски суд (римско право), а последица је осуда христа на (нај- срамнију) смрт наш народ често парцијално и повремено цитира све­то пи­смо остављајући христа – сунце правде по страни а јеванђеље прихваћено и тумачено мимо христа доводи до тога да се удаљавамо од христа црква нам кроз богослужбени живот и богословље дарује простор који је неопходан да бисмо истински и потпуно могли разумети и прихватити правду божију у овоме животу, и на овоме свету тако нам је дата могућност да надилазимо сву тренутну нело- гичност и неправедност права и правде – без обзира на то што нам се правда чини далеком или спором и, тако, „испитујући и истражујући писма“, сви заједно очекујемо парусију – други долазак хри- стов, који је једина истина, и који је остварење и испуњење сваке правде, тако дуго очекиване у овоме животу, и на овом свету m александар савић тема броја живот праве дника мења свет 44 l5/2009 нисам сигуран да ли сам довољно компетентан да причам о овој теми јер – кад год сам током живо- та имао прилику да бирам, бирао сам природне наспрам друштвених наука а ту, чини се, нема правде ни – права ту је, што би на реклами рекли, или је­си или ни­си но, када мало боље размислим о праву и правичности, долази питање истине – а она има озбиљне везе са науком изгледа да онај унутрашњи осећај права који имамо, или онај који нам је наметнут васпитањем или школо- вањем, у пракси баш и нема много примене у породи- ци често имамо прилике да чујемо: „не лажи!“ а када се дете јави на телефон, а са друге стране је неко непоже- љан, родитељи често кажу: „реци: нисам ту!“ конфликт, или дволичност (да не кажемо схизофрено стање) које преносимо деци у школи учимо да богати треба да помажу сиромашнима, а имамо прилике да видимо да (већински) богат свет ради све, само не помаже потре- битима; напротив, покушавају да их што више искори- сте као хришћани, ипак не очекујемо да ћемо правду добити овде и сада сетимо се само мученика из првих векова хришћанства – где је ту била правичност но, они су своју правду достигли суд је нешто што је оста- вљено за будући век и знамо ко је судија не суди, да ти се не би судило звучи познато ипак, по слабости сва- ког човека, неправда боли и стога очекујемо задовоље- ње правде овде и сада управо је ово прави моменат да размислимо шта је то правда сваки човек очекује задовољење правде овде и сада, али немају сви људи исти појам правде напротив, људи о томе шта је праведно често имају управо супротне ставове нисмо ли сведоци невероватног бро- ја спорова по судовима, где нам често буде и смешно око чега се људи све расправљају и траже правду? и обе стране су апсолутно убеђене да су у праву и, тако, ређајући примере, чини нам се да ту нема баш много места за право и за правду, бар не ону коју сви углавном очекују, о којој причају али, право и правда би требало да се живе и ту је место где може- мо да научимо понешто из сфере науке ту је: један – један теорија је теорија док се не докаже да је увек истинита или да је треба одбацити или уобличити (на пример: теорија релативитета, дарвинова теорија и сл), а закон је оно што примењујемо са извесном сигурношћу да је истинит (на пример, закон о одржа- њу енергије или кирхофови закони) није баш да се научници тако лако договарају шта је истина или шта је исправније, али се ти спорови најчешће завршавају на папиру иако и међу научницима има примера неправде, за то нису криви закони и теорије, него људи када бисмо овај шаблон некако могли да препише- мо у реални живот, са стварним проблемима, када бисмо макар имали неки универзални закон, који би нам увек говорио шта је право моменат само – ми познајемо истину! шта нам више треба? потребан нам је искрен, лични однос са истином а када имамо однос са истином, право и правда се некако намећу као реалност живота јер не могу живети у лажи а љубити истину и правду а ко је та истина? христос каже: „ја сам пут, истина и живот“ (јован 14, 6) а са христом се у најличнијем и најприснијем односу сусрећемо и причешћујемо њиме на литургији живе- ти са христом, литургијски живети, позив је сваког хришћанина а такав живот, уколико је искрен и доследан, правичан је а то је оно што је овом свету највише потребно – живот праведника и истинољуби- вог човека то је оно што мења свет m живети са христом, литургијски живети, позив је сваког хришћанина а такав живот, уколико је искрен и доследан, правичан је а то је оно што је овом свету највише потребно – живот праведника и истинољубивог човека православни мисионар l 45 александар савић тема броја живот праве дника мења свет 46 l5/2009 владимир марјановић тема броја неколико речи о социјалној правди социјална правда је данас једна од вредности на коју се многи често позивају опште је познато да не само та, него и бројне дуге вред- ности које се сматрају општељудским и уни- верзалним, произилазе из хришћанства више него за било коју другу, то важи за социјалну правду о односу православља и социјалне правде данас нема много информација, текстова, дискусија некако се то не сматра темом којом се занимају православни, већ се више приписује невладиним организа- цијама, политичким партијама друштвена правда се различи- то разуме и различито схвата друштвена правда за хришћа- не повлачи однос према једној специфичној друштвеној групи – радницима питање хришћанског односа према социјалној правди тиче се, најпре, односа према онима који раде од свог рада, а то су радници због негатив- ног соц-реалистичког наслеђа, данас није једноставно ревита- лизовати ову тему, али се мора констатовати да је радничко питање, поред осталог, и дубоко духовно питање често заборављамо да је господ наш исус христос овде, на земљи, био дрводеља и да је потекао из поро- дице радника дрводеља – његов отац, свети пра- в е д н и јосиф, био је рад- н и к , радни- ци су православни мисионар l 47 владимир марјановић тема броја неколико речи о социјалној правди били и његови ученици, свети апостоли, рибари; први хришћани су такође најчешће долазили из ових слојева треба подсетити да радник није само фабрички радник у данашњем времену данашњи радници су веома често лишени основног људског достојанства, принуђени да раде за веома мале накнаде, често непријављени, без права на нерадну недељу, у веома тешким условима, са неограниченим («флексибил- ним») радним временом а сви ови пробеми се и те како тичу верујућих људи све­то пи­смо и ста­рог и но­вог за­ве­та пуно је опо- мена богатим људима, који су веома често зарађивали на туђој муци и на туђем раду у остваривању правде у радним и социјално-економским односима, правед- на плата и право на накнаду јесу веома важан инстру- мент јер радницима омогућавају да стекну и земаљска добра и дају им могућност за достојанствен живот њихових породица и њих самих прости договор између радника и послодаваца у погледу висине надокнаде не може се окарактерисати као праведан јер она не сме бити мања од износа који је потребан за издржавање радника од слободе уговора и договора далеко је старија природна правда у документу руске православне цркве осно­ви со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је, у поглављу 6, рад и ње­го­ви пло- до­ви, стоји следеће: 66 рад­ник има пра­во да ко­ри­сти пло­до­ве сво­га ра­да: «ко са­ди ви­но­град и не је­де од ро­да ње­го­ва? или ко чу­ва ста­до и од мле­ка ста­да не је­де?ко оре, тре­ба у на­ди да оре, и ко вр­ше у на­ди, при­ми­ће по сво­је­му на­да­њу» (1 кор 9, 7–10) цр­ква учи да од­би­ја­ње пла- ћа­ња по­ште­ног ра­да је­сте не са­мо кри­вич­но де­ло про- тив чо­ве­ка, не­го и грех пред бо­гом све­то пи­смо го­во­ри: «не­мој вре­ђа­ти на­јам­ни­ка по­дај му на­јам ње­гов исти данда не би за­ви­као на те­бе ка го­спо­ду, и би­ло би ти грех»”(изл 24, 14–15) «те­шко оно­ме ко се слу­жи бли­жњем сво­јим ни за шта и за пла­ту за труд ње­гов не да­је му» (јер 22, 13) «гле, ва­пи­је пла­та рад­ни­ка ко­ји су по­жње­ли њи­ве ва­ше, ко­ју сте им за­ки­ну­ли, и ва­па­ји же­те­ла­ца до­ђо­ше до уши­ју го­спо­да са­ва­о­та» (јак5,4) по­ред то­га, за­по­вест бо­жи­ја на­ре­ђу­је рад­ни­ци­ма да бри­ну о они­ма ко­ји из раз­ли­чи­тих раз­ло­га не мо­гу са­ми да за­ра­ђу­ју се­би за жи­вот – о не­моћ­ни­ма, бо­ле­сни­ци- ма, до­шља­ци­ма, из­бе­гли­ца­ма, си­ро­ча­ди и удо­ви­ца­ма – и да де­ле са њи­ма пло­до­ве сво­га ра­да, «да би те бла- го­сло­вио го­спод бог твој у сва­ком по­слу ру­ку тво­јих» (изл 24, 19–22) на­ста­вља­ју­ћи на зе­мљи слу­жбу го­спо­да хри­ста, ко­ји је се­бе по­и­сто­ве­тио упра­во са уне­сре­ће­ни­ма, цр­ква увек сту­па у за­шти­ту сла­бих и не­моћ­них због то­га она по­зи­ва дру­штво на пра­вед­ну рас­по­де­лу про- из­во­да ра­да, при че­му бо­га­ти по­ма­же си­ро­ма­шно­га, здрав-бо­ле­сно­га, рад­но–спо­со­бан - оста­ре­ло­га ду­хов­но бла­го­ста­ње и са­мо­о­др­жа­ње дру­штва мо­гу­ће је са­мо та­да ка­да се оси­гу­ра­ва­ње жи­во­та, здра­вља и ми­ни­му- ма бла­го­ста­ња свих гра­ђа­на сма­тра без­у­слов­ним при- о­ри­те­том при рас­по­де­ли ма­те­ри­јал­них сред­ста­ва1 данас има много богатих људи који су веома мило- срдни према цркви и спремни су да је веома богато даривају, али су према својим запосленима веома немилосрдни и сматрају да према њима немају никаве одговорности руководећи се принципом да раде што више за што мање новца православни морају бити социјално свесни и стре- мити правди у социјалној сфери јер духовни живот није нешто резервисано само за недељу преподне или тренутке личне молитве – он обухвата целокупан наш живот укључујући и социјални и економски у том смсилу, драгоцене су нам речи свете мати марије маришке: „хришћанска љубав нас учи да дајемо бра- ту не само духовне дарове, него и дарове материјалне ми смо дужни да му дамо и нашу последњу хаљину и наш последњи залогај хлеба за такав пут потребни су подједнако и лично милосрђе и најшира социјална делатност»2 m 1 осно­ви со­ци­јал­не кон­цеп­ци­је ру­ске пра­во­слав­не цр­кве, беседа, нови сад, 87-88 2 по­мо­зи нам ви­шњи бо­же, 354, 356 соња рапајић црква и друштво 48 l5/2009 визуализација / оваплоћење/ сјећања знате сећања су врло важна важно је запамтити прошлост, да би будућност била боља морамо да се носимо са тешким историјама не можемо их није их добро гурнути под тепих, јер ће се кад-тад појави- ти морамо се носити са духовима прошлости, да би свет био бољи и друштво отвореније1 шта је сјећање? треба разликовати сјећање од памћења памћење представља уобразиљу неког чулног доживљаја или чување неког умног поимања представа настаје чув- ствено, док се умствене ствари усвајају учењем за оно што није чувствено – доживљено, не постоји други начин усвајања, осим учења може се рећи да је сјећање резултат памћења док је памћење само складиштење података, сјећање је про- цес – представља изношење тих података у одређеном историјском тренутку сјећање, притом, није само поновно цитарање безбројних беживотних фрагмена- та, већ би требало бити имагинативна реконструкција или конструкција заснована на низу односа, станови- шта, искустава свако наше искуство и сазнање бива даље развијено у сјећању и памћењу сјећање треба разликовати и од историје: док је сје- ћање живо, рођено, и формирало се у живим заједни- цама, историја је покушај реконструкције нечега што је било прије, увијек некомплетна и проблематична професор тодор куљић у култури сећања каже: „организовано друштвено памћење није само склади- штење искуства из прошлости његова важнија 1 арх данијел либескинд у интервјуу политици, 2 маја 2008 функција је и структуисање резултата општења којима група одређује властити особен однос према свету и себи памћење склапа селективне садржаје прошлости у смисаони поредак, успоставља склад у прихватању и тумачењу света, али не само чувањем одређених садржаја, већ и заборавом других 2 “ оно чега се сјећам утиче на оно што сам сада и на оно што ћу бити сјећање је нит која повезује нâс сада и овдје – како са онима који су живјели прије нас, тако и са онима који који ће тек бити у будућности сви носимо сјећања на нека мјеста, догађаје, људе, ствари та сјећања нас одређују: ко смо и шта смо она нас вежу са другим људима – појединцима и групама – са одређеном културом или цивилизацијом, и то не само у садашњем тренутку, већ и кроз прошлост и у будућности: са онима чије животе не можемо ни зами- слити она нас чине дијелом одређеног круга на осно- ву њих стварамо одређене архетипове и дајемо ствари- ма, појавама, облицима значења, што све скупа стоји у основи нашег разумијевања свијета, и не само разуми- јевања, већ и стварања – уграђујемо то своје сјећање и у оно што сáми стварамо дјелујући у простору, имамо могућност да преобра- жавамо одређени простор, да му дамо смисао и значе- ње архитекти у стварању нечег новог често користе сјећање које се односи на сáмо мјесто, на нека друга мјеста, нека лична сјећања или дио заједничког сјећа- ња неке заједнице заједничко – колективно сјећање би било скуп свих појединачних сјећања и искустава сваки појединац у 2 тодор куљић: култура сећања, 2004 православни мисионар l 49 соња рапајић црква и друштво то заједничко сјећање уноси своје сопствено, а сјећа- њима и искуствима других надграђује и обогаћује сопствено сјећање и искуство сјећање једне заједни- це се – једнако као што се не може посматрати као колективно (у смислу једно исто) униформно за све – не може посматрати као једноставан скуп индиви- дуалних сјећања као што човјек постоји тек у односу на другог човјека, у односу на заједницу којој припа- да, тако и сва наша појединачна сјећања – када се ста- ве под заједнички именитељ – могу формирати зајед- ничко сјећање и могу се сагледавати у односу на цје- лину и у односу једно на друго тек тада добијају ври- једност, и тек тако су се (одувијек) у појединим култу- рама кроз искуства генерација формирала заједничка значења кроз разне обичаје, ритуале, традиције, институције, форме, симболе, језик, принципе само памћење – без сјећања – нестаје заједно с нама, а како у човјековој природи постоји тежња ка вјечности, тако постоји и тежња да се то сјећање мате- ријализује и овјековјечи на неки начин материјали- зујући своје сјећање на људе, догађаје, мјеста, оста- вљамо не само трагове о предмету сјећања, него и о себи loci memoriae - мјесто сјећања „мјесто сјећања (lieu de mémoire) је било који зна- чајан ентитет било материјалне или нематеријалне природе, који је помоћу људске воље или временом постао симболички елемент насљеђа било које зајед- нице“3 ријеч је било о конкретном материјалном објекту с јасно дефинисаним координатама у просто- ру, било о апстрактном објекту, производу интелекта оваква мјеста су повезана са колективним сјећањем заједнице и код ње буде одређене емоције, носе дубља значења то су сва она мјеста на којима се сјећање кри- сталише и отјеловљује, као што су: • мјеста попут архива, музеја, цркава, палата, гро- баља и меморијала, • појмови и обичаји попут прослава, покољења, гесла и свих ритуала, • објекти као што су насљедство, комеморативни споменици, уџбеници, амблеми, симболи оваква мјеста особеност су и специфичност одре- ђених култура, заједница свака култура, цивилиза- ција народ, носи неке себи својствене начине чувања сјећања и његовог изражавања у материјалном обли- ку кроз споменике, музеје, књижевност, друге видове умјетности, а данашња цивилизација и кроз низ савремених медија – филм, фотографију, видеоанима- ције, интерактивне мапе све су то мјеста сјећања пјер нори сматра да су мјеста сјећања вјештачка и свјесно конструисана помажу нам да призовемо про- шлост, која је неопходна да би живот у свременом свијету добио смисао4 њихова сврха је да зауставе процес заборављања и шире жељу да се сјећа када је ријеч о мјестима у географском и архитек- 3 pierre nora: a lieu de memoire, 1996 4 cornelius j holtorf,: monumental past: the life-histories of megalit- hic monuments in mecklenburg-vorpommern (germany), (https://tspace libraryutorontoca/citd/holtorf)/ визуализација / оваплоћење/ сјећања тонском смислу, треба правити разлику између оних мјеста сјећања чије су координате једнаке координа- тама догађаја, мјеста, људи на које отјеловљују сјећа- ње, и оних других мјеста – „измјештених“ људи – иако мијењају мјеста пребивалишта – са собом носе сјећања као дио идентитета, а тим својим сеобама носе и потребу за изражавањем тог сјећања поставља се питање како оваплотити сјећање у простору, и то на два нивоа – личном и заједничком чувари сјећања сајмон бронер говори: „одрастао сам са холокау- стом, као дијете у породици пољских јевреја, који су преживјели гето и концентрационе логоре слушао сам о посебним значењима проистеклим из мјеста нашег поријекла - аушвица ту су биле приче, али није било ствари то је било само знање лишено гробова и биљега, док великим напорима у посљедње двије деце- није није креиран пејзаж споменика наглашавајући говор значења у дизајну то је био идентитет разапет између неколико завичаја: пољска, израел, сједињене државе, са главним питањем мјеста меморијализаци- је, и истинског надахнућа - гдје је пригодан и за кога ако је удаљеност проузроковала развлачење поста- вљања договореног клективног значења, она је такође ојачала идентитет дозвољавајући мистификације стварности"5 5 simon j bronner: inventing and invoking tradition in holocaust memorials, wwwtempleedu посматрајући све те меморијале и музеје – чуваре сјећања, који у многим случајевима не бивају тери- торијално везани за сама мјеста логора и страдања јер људи сјећања носе са собом на друга мјеста, у друге земље, гдје страдања није ни било, видимо потребу људи за изражавањем сјећања и сопственог идентитета сáмо по себи, неко мјесто, неки објекат не носи сјећање, не чува га, као што дух мејста не постоји сâм по себи – без људи који тај простор користе и који су ти који му дају одређена значења и смисао како је могуће отјеловити сјећање далеко од мјеста за које је оно директно везано, исто тако је могуће да неко мјесто свјесно или небригом и нема- ром буде заборављено аутентична мјеста имају ту предност што имају ту могућност да свједоче на лицу мјеста, у директној вези са мјестом и окруже- њем са оригиналним експонатима тиме смањујући степен апстракције то посјетиоцу омогућава боље и лакше разумијевање и памћење сјећање и памћење сваке заједнице увијек почињу од ње сáме, а тек онда се везују за друге неко мјесто сјећања најприје добија смисао у сопственој заједни- ци, па тек онда може попримити шири значај сјећа- ње на јасеновац (и његова материјализација на нивоу организованих друштвених и државних структура) било је запостевљено пуна два десетљећа у европи, америци и израелу данас постоји на хиљаде музеја и меморијала посвећених сјећању на холокауст при томе се сваке године планирају и подижу десетине нових6 бивају подигнути од стране појединаца, локалних и вјерских заједница, институ- ција, држава та мјеста сваке године посјети бар оно- лико људи колико је страдалих на том мјесту посјета музејума и споменицима страдалим – поред човјекове потребе за знањем – носи потребу за одавањем поча- сти страдалима кроз ту посјету са друге стране, број посјетилаца расте са порастом човјекове свијести и знања о догађајима доња градина доњу градину, све укупно са главним годишњим поменом, на ком се окупи и неколико хиљада људи, посјети свега 10–15000 људи преко граничног прела- за у непосредној близини годишње прође неколико десетина пута више, а знатан број људи прође и жеље- зничком пругом која тангира јасеновац већина возо- ва и не стаје на станици јасеновац шта помисли страни путник када прође поред каменог цвијета на осами? да ли помисли и да ли уопште зна да су скоро три четврт вијека прије њега том пругом депортовани вагони и вагони људи на пут без повратка? вјероват- но и не може да зна сјећање, тј позив на сјећање треба да изађе из оквира музеја, меморијала, књига тај позив би тре- бало да буде упућен сваком путнику који прелази уну 6 james e young: the texture of memory, yale university press и саву у доњој градини / јасеновцу, односно сваком оном путнику који прође кроз станицу јасеновац – кроз умјетничку интервенцију у јавном простору и јасну информацију на мјесту пролаза, на мјесту деша- вања за разлику од public art-а, циљ споменика у јавном простору није да привуче пажњу на сáмог себе – ликовност, материјализацију, неко дјело прије, већ да јасно позове на прошлост треба да посматрача позо- ве на оно што стоји иза самог споменика овакви мали позиви би требало да се десе не само на мјестима у близини неких великих меморијала, већ и на најо- бичнијим мјестима градског живота историјске би трагове требало налазити у свако- дневном животу – проткане, а не изоловане одго- вор на питање како град чува сјећање на своје „бив- ше“ грађане покушао је дати гинтер демнигс кроз пројекат „камени спотицања“ (stumbling stones) изра- дивши 6000 бронзаних коцки 10x10x10 цм са натпи- сом овдје је живио: име и презиме, година рођења – година депортације – смрт такве коцке је поста- вљао на мјестима посљедњих пребивалишта тих особа широм њемачке, аустрије, мађарске и холан- дије позивајући данашње грађане на размишљање и одговорност нашли су се и они који су му директно, на лицу мјеста, помогли да камен спотицања угради у мозаик сјећања града, што је корак даље јер и сва- ког појединца позива да директно и лично активно учествује у помену и отјеловљењу сјећања m 50 l5/2009 православни мисионар l 51 тонском смислу, треба правити разлику између оних мјеста сјећања чије су координате једнаке координа- тама догађаја, мјеста, људи на које отјеловљују сјећа- ње, и оних других мјеста – „измјештених“ људи – иако мијењају мјеста пребивалишта – са собом носе сјећања као дио идентитета, а тим својим сеобама носе и потребу за изражавањем тог сјећања поставља се питање како оваплотити сјећање у простору, и то на два нивоа – личном и заједничком чувари сјећања сајмон бронер говори: „одрастао сам са холокау- стом, као дијете у породици пољских јевреја, који су преживјели гето и концентрационе логоре слушао сам о посебним значењима проистеклим из мјеста нашег поријекла - аушвица ту су биле приче, али није било ствари то је било само знање лишено гробова и биљега, док великим напорима у посљедње двије деце- није није креиран пејзаж споменика наглашавајући говор значења у дизајну то је био идентитет разапет између неколико завичаја: пољска, израел, сједињене државе, са главним питањем мјеста меморијализаци- је, и истинског надахнућа - гдје је пригодан и за кога ако је удаљеност проузроковала развлачење поста- вљања договореног клективног значења, она је такође ојачала идентитет дозвољавајући мистификације стварности"5 5 simon j bronner: inventing and invoking tradition in holocaust memorials, wwwtempleedu посматрајући све те меморијале и музеје – чуваре сјећања, који у многим случајевима не бивају тери- торијално везани за сама мјеста логора и страдања јер људи сјећања носе са собом на друга мјеста, у друге земље, гдје страдања није ни било, видимо потребу људи за изражавањем сјећања и сопственог идентитета сáмо по себи, неко мјесто, неки објекат не носи сјећање, не чува га, као што дух мејста не постоји сâм по себи – без људи који тај простор користе и који су ти који му дају одређена значења и смисао како је могуће отјеловити сјећање далеко од мјеста за које је оно директно везано, исто тако је могуће да неко мјесто свјесно или небригом и нема- ром буде заборављено аутентична мјеста имају ту предност што имају ту могућност да свједоче на лицу мјеста, у директној вези са мјестом и окруже- њем са оригиналним експонатима тиме смањујући степен апстракције то посјетиоцу омогућава боље и лакше разумијевање и памћење сјећање и памћење сваке заједнице увијек почињу од ње сáме, а тек онда се везују за друге неко мјесто сјећања најприје добија смисао у сопственој заједни- ци, па тек онда може попримити шири значај сјећа- ње на јасеновац (и његова материјализација на нивоу организованих друштвених и државних структура) било је запостевљено пуна два десетљећа у европи, америци и израелу данас постоји на хиљаде музеја и меморијала посвећених сјећању на холокауст при томе се сваке године планирају и подижу десетине нових6 бивају подигнути од стране појединаца, локалних и вјерских заједница, институ- ција, држава та мјеста сваке године посјети бар оно- лико људи колико је страдалих на том мјесту посјета музејума и споменицима страдалим – поред човјекове потребе за знањем – носи потребу за одавањем поча- сти страдалима кроз ту посјету са друге стране, број посјетилаца расте са порастом човјекове свијести и знања о догађајима доња градина доњу градину, све укупно са главним годишњим поменом, на ком се окупи и неколико хиљада људи, посјети свега 10–15000 људи преко граничног прела- за у непосредној близини годишње прође неколико десетина пута више, а знатан број људи прође и жеље- зничком пругом која тангира јасеновац већина возо- ва и не стаје на станици јасеновац шта помисли страни путник када прође поред каменог цвијета на осами? да ли помисли и да ли уопште зна да су скоро три четврт вијека прије њега том пругом депортовани вагони и вагони људи на пут без повратка? вјероват- но и не може да зна сјећање, тј позив на сјећање треба да изађе из оквира музеја, меморијала, књига тај позив би тре- бало да буде упућен сваком путнику који прелази уну 6 james e young: the texture of memory, yale university press и саву у доњој градини / јасеновцу, односно сваком оном путнику који прође кроз станицу јасеновац – кроз умјетничку интервенцију у јавном простору и јасну информацију на мјесту пролаза, на мјесту деша- вања за разлику од public art-а, циљ споменика у јавном простору није да привуче пажњу на сáмог себе – ликовност, материјализацију, неко дјело прије, већ да јасно позове на прошлост треба да посматрача позо- ве на оно што стоји иза самог споменика овакви мали позиви би требало да се десе не само на мјестима у близини неких великих меморијала, већ и на најо- бичнијим мјестима градског живота историјске би трагове требало налазити у свако- дневном животу – проткане, а не изоловане одго- вор на питање како град чува сјећање на своје „бив- ше“ грађане покушао је дати гинтер демнигс кроз пројекат „камени спотицања“ (stumbling stones) изра- дивши 6000 бронзаних коцки 10x10x10 цм са натпи- сом овдје је живио: име и презиме, година рођења – година депортације – смрт такве коцке је поста- вљао на мјестима посљедњих пребивалишта тих особа широм њемачке, аустрије, мађарске и холан- дије позивајући данашње грађане на размишљање и одговорност нашли су се и они који су му директно, на лицу мјеста, помогли да камен спотицања угради у мозаик сјећања града, што је корак даље јер и сва- ког појединца позива да директно и лично активно учествује у помену и отјеловљењу сјећања m писма из земље живих 52 l5/2009 драга моја мама, много пута сам се питала зашто је потребно да прођем кроз неке лоше ствари и да тек онда схватим да сам погрешила како пролази период проведен у заједници, тако схватам да сте ми све више потребни, ви и ваша подршка да бих могла да издржим да ме не схватиш погрешно и овде имам пуно љубави и разумевања, и овде сам осетила неке ствари по први пут у животу и то је оно што ме охрабрује и одржава овде сам спознала пут истине, да живим са богом, захваљујући добрим људима који имају разумевања за мене, који ми дају подршку у сваком тренутку, који верују у моје боље сутра и који се боре за моја права у спољном свету неизмерно сам им захвална за руку спаса коју су ми пружили тек сада, након годину и више дана проведених у заједнице, ја сам схватала где је мој проблем и шта је то што ме спутава у животу сусрела сам се са тим проблемом и прихватила га да бих могла да радим на њему и да га решим не дам се, а и верујем, да ће ми бог дати снаге за све то, јер све што сам до сада у животу радила заиста нема заједница неизмерне љубави православни мисионар l 53 писма из земље живих нимало смисла, све је то пролазно, у таквим стварима губим душу и стварам пакао од живота не сматрам да сам ишта изгубила, јер ми је ова заједница пружила много више од онога што сам изгубила у бесмислу падам, кајем се и устајем бог ми даје искушења, а исто тако ми пружа и руку спаса најдража моја мамице, моја је потреба да те молим да ми опростиш што нисам била баш добра онако како си ти очекивала, и да те молим да сачекаш још мало па када дођем да разговарамо више ја сам сагледала проблем зашто сам се често расправљала са тобом молим те опрости ми, трудићу се да то исправим кроз разговор и суочавања са реалношћу и верујем да ћемо уз молитву све превазићи још желим да те замолим да идеш у цркву и да се молиш за мене, то ми је нешто најважније трудим се да не причам о томе колика је моја вера, сви долазе и све и пролази, а бог је са мном у сваком тренутку верујем јер ми је у животу само то и остало хвала на разумевању и на подршци коју имам од тебе чувај ми сина, јако ми недостаје и то ми је највећа тешкоћа жељна сам га много и пресрећна што га имам, што ми је тако паметан, а исто и превише тужна што нисам поред њега реци му да га волим нека вас бог чува воли вас ана земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју овогодишњег мисионара у рубрици писма из земље живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице драга васпитачице, много пута нисам имала решење и смисао у свом животу и први пут га налазим у заједници од 25 године имам једну годину квалитетног и исправног живота него, све то по страни немам довољно снаге и речи да свима вама, добрим људима, захвалим на стрпљењу и неизмерној љубави према мени желим да знате да имам воље да издржим колико год треба само да ми бог да снаге захваљујући вашем раду и борби за мене, сачували сте и живот мог детета не знам како да вам се за све то одужим верујем да ће ми бог помоћи у свему томе и да ће све доћи на своје место ово је нешто што сам хтела да вам кажем већ дуго, али нисам знала како молим вас да ми опростите грешке да бих могла да наставим даље са заједницом, а ја ћу се потрудити да ми даљи боравак овде буде на корист много сам вам захвална, ана пресвета богородице, спаси нас! заједница неизмерне љубави 54 l5/2009 борислав продановић живот у христу / представљамо вам предграђа но вог јерусалима исти­ни­та је реч: ако са њим умре­смо, са њим ће­мо и жи­ве­ти (2 тим, 2, 11) тужно је – а често тако бива – да је православље сведено на скуп обичајности и обреда најчешће без стварног личног унутрашњег уверења у извесност хришћанске истине по инерцији овог генералног става, човеков живот од рођења до смрти само опису- је кружницу која никад не додирује своје средиште, бога причасног у православној цркви а управо тај центар чини наш живот могућим: бог описује наш живот око себе и привлачи га себи да се не прекине и не распе колико, онда, жалости његову душу када себе посветимо само спо­ља­шњо­сти пра­во­сла­вља, свему што није он, док нам у цр­кви он да­ру­је свег се­бе зна- јући да нам ништа мање није довољно а управо је то да­ва­ње свег се­бе саблазнило и многе од његових ученика: „исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело сина човечијег и не пије- те крви његове, немате живота у себи који једе тело моје и пије крв моју има живот вечни, и ја ћу га вас- крснути у последњи дан јер је тело моје истинско јело и крв моја истинско пиће који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему“ (јн 6, 53–56) „од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим“ (јн 6, 66) да ли смо заиста богу пришли до такве близине и толике блискости да ’боравимо у њему и он у нама’? или боравимо тек у спољашњости православља, где сва обичајност и ритуалност само омогућују илузију наше религиозности и привид смисла, док ми стварно боравимо ван њега и он изван нас а без тог додири- вања центра, без цркве као пречника којим смо непрестано повезани са средиштем свога живота, топлим телом и крвљу васкрслог бога, наш живот је „мртав живот“ (блажени августин) стварна вера је у диференцији живота и смрти у односима према њима је оличење културе вере, у њима се одражава владајући карактер хришћана и карактер општег мнења друштвено-духовне заједни- це, начин мишљења и осећања који управљају живо- том пре смрти чак и када смрт директно и потпуно погоди живот, то често бива оту­пље­но генералним ставом човекове индиферентности према животу и смрти јер се према смрти увек односи посредно (као према смрти другог, а не мојој) и кроз навалу мно- штва инхибираних радњи ритуализоване обичајно- сти, па чак и инхибираних осећања, која су ту ради човекове потребе да отупи тајну смрти ова ритуал- ност не припада симболизму трансцеденције, него, пре, незнању и често прераста у опсесивну ирацио- налност која је, у њеним претераним облицима (као) компулзивне ритуалности, карактеристичан израз празноверја или искривљене вере „оних који немају наде“ често се „православно опело“ под­ра­зу­ме­ва само православни мисионар l 55 борислав продановић живот у христу / представљамо вам предграђа но вог јерусалима по инерцији традиционалног припадања спољашњо- сти православља тада је овај сусрет ’заједнице ожало- шћених’ и цркве, на жалост, само случајан сусрет који се десио „силом прилика“ или „силом судбине“ а притисак ових сила човеку не допушта да дође у по­зна­ње хри­ста ису­са и си­ле вас­кр­се­ња ње­го­ва (флп 3, 10) тада је „православно опело“ само згодан начин нашег сналажења при немилом догађају нечије смрти, док је ово сналажење пре залуталост и борављење у неличном – несвесном одговору на сопствени ’мртав живот’ и потиснут осећај да су смрт и умирање исто- значни немајући живота у себи, мр­тви са­хра­њу­је­мо сво­је мр­тве (лк 9, 60) у призорима у којима свет види и препознаје само беживотно тело, смрт и гроб, хришћани вером виде знамења васкрсења и бесмртности изливених из хри- стовог тела испуњени благодаћу која је осећај вечног живота, први хришћани су једнако ишчекивали соп- ствену смрт и христов други долазак хришћанско обновом црквеног живота у новом саду, успенско гробље је преображено у место где се литургијски прослављају живот и васкрсење у капели посвећеној рођењу св јована крститеља се на богослужењима сваке недеље и празницима окупља бројна заједница у њој се сабирају људи који су ’од рођења’ у вери, као и многи преобра- ћеници у православље (из других вера или атеи- зма) ова заједница је посвећена покушају уза- јамног огледања савести, када постаје могуће међусобно разумевање и стварно саосећање и ношење бремена једни другима и ова заједница је још далеко, али ипак на путу из овог предграђа у јерусалим нови, град тражени осећање јесте очима вере загледаност у обзорје даље од овог света, привремености и смрти јер је на­ше жи­вље­ње на не­бе­си­ма, от­ку­да и спа­си­те­ља оче­ку­је­мо (флп 3, 20) са том свешћу о извесној и блиској соп- ственој смрти и у живом ишчекивању јављања небе- ског царства, први хришћани су се сабирали у слу- жби евхаристије управо на гробљима, у катакомбама – на гробовима мученика и местима њихових славних страдања, и то у ве­се­љу и ра­до­сти славећи спомен на њихова страдања и смрт, а дан страдања сматрајући даном њиховог истинског рођења! „сабравши остат- ке његовог тела, положисмо их где је и приличило ту ћемо, колико нам буде могуће, обављати сабрања у весељу и радости, и господ ће нам дати да празнујемо дан поликарповог мученичког рођења“ (посланица цркве у смирни о страдању светог поликарпа, епи- скопа смирнског +167 лета господњег) тако је од времена апостолских ученика до данас христова црква неодвојиво сабрана око моштију светитеља као знамењима заједничке наде да се ни у че­му не­ћу по­сти­де­ти, не­го да ће се хри­стос као сваг­да и са­да свом сме­ло­шћу ве­ли­ча­ти у те­лу мо­јем, би­ло жи­во­том би­ло смр­ћу (фил 1, 20) црквена свест заједнице верних је свест о за­јед­нич- кој смр­ти са надом у обећања господња, који је рекао: „још мало и свет ме више неће видети, а ви ћете ме видети, јер ја жи­вим и ви ће­те жи­ве­ти“ (јн 14, 19) ово ишчекивање живота и чини сав садржај свих богослужења, која су наше стре­мље­ње за оним што је ис­пред нас и оно се испуњава у тајни евхаристије исти је садржај и смисао службе опе­ла, која није дога- ђај одвојен од литургијског живота цркве – иако је на то сведена генералним ставом – него је литургијски догађај целе цркве – по богослужбеном поретку (слу- жба опе­ла је служба ју­тре­ња, где су канон, његови тропари и кондак посвећени упокојеном и преласку душе „из смрти у живот“) и мистично (јер нашу драму растављања душе од тела осећа сво христово тело будући да смо сви честица његовог тела) искривљена вера и отупљено осећање смрти претва- рају гробља у не­кро­по­ле, „градове мртвих“ који су гро- бљанском капијом одвојени од „града живих“ и чијим се алејама пролази само приликом безнадежних испра- ћаја и разних ритуала тобожњег поштовања умрлих а у чистој светлости хришћанске културе гробља су стварна пред­гра­ђа но­вог је­ру­са­ли­ма она су стварни „градови живих“ јер бог ни­је бог мр­твих не­го бог жи­вих; јер су ње­му сви жи­ви (лк 20, 38) свет живих и свет упокојених је заједнички и јединствен – свет цркве, обједињен у чаши евхаристије, где су сви, једни још у телу, други чекајући васкрсење тела, заједно у ишчекивању другог христовог доласка; између је само граница видљивог и невидљивог јер умре­сте, и ваш је жи­вот са­кри­вен у хри­сту ису­су (кол 3,3) жи­вим – не ви­ше ја, не­го жи­ви у ме­ни хри­стос (гал 2, 20), говори св апостол павле – јер је ме­ни жи­вот хри­стос и смрт до­би­так (фил 1, 21) за истим узди- ше и свети амвросије милански – жи­вот зна­чи би­ва­ти са хри­стом, сто­га где је хри­стос, ту је жи­вот, ту је цар­ство! а то место сусрета човека и бога, место њихове непосредне блискости и сједиње- ња, јесте у уну­тра­шњо­сти пра­во­сла­вља, где бог раз- ру­ши смрт и оба­сја жи­вот и не­рас­па­дљи­вост је­ван­ђе- љем (2 тим 1, 10) m православни мисионар l 57 стеван јовановић хришћанство и култура назив mo­tion pic­tu­re долази отуда што филм пред- ставља низ слика које, пошто се пројектују, ства- рају илузију покрета иако засебне, слике филма се пројектују сукцесивно и довољно брзо да гледалац не региструје њихов дисконтинуитет, али региструје њихову различитост, што доводи до илузије кретања зенон из елеје би – сходно свом схватању бесконачне деливости простора и времена – тврдио немогућ- ност пројекције филма платон би – на основу његове онтологије – филм прогласио извором заблуда и средством заглупљивања мит о пећини би се могао назвати мит о би­о­ско­пу јер пројектор преузима улогу ватре и фигура, филмско платно улогу пећинског зида, а гледаоци незнавене робо- ве беркли би – као изразити емпиричар (рекло би се – сензуалиста) – у пројекцији филма видео имитацију божијег делања канту би, пак, могао послужити за потврду коперниканског обрта – свака човекова мисао мора бити просторно- временски дата, што би значило да се свака човекова мисао може екранизовати ово нас наводи да се замислимо над естетиком филма, то јест над њеном моћи да виртуелизује ствар- ност када говоримо о односу слике, односно филма и стварности, у основи реч је о односу естетике и онтологије захваљујући еписте- молошкој подвојености субјекта и објекта спознаје, нисмо у стању да естетику поисто- ветимо са онтологијом – да појаву изједначи- мо са предметом по себи чак и када бисмо тврдили истоветност појаве и ствари по себи, посредовање појаве као такво непре- мостив је јаз између предмета и нас ипак, једној другачијој структури људске свести ова разлика – субјект : објект – у потпуности је стра- на на митском нивоу свести непосредни доживљај стварности резултује идентитетом естетике и онтоло- гије лингвистички ниво, који и за немитотворну свест увек стоји у тесној вези са онтологијом, овде је до те мере конкретан стварима да поседује чудесну моћ онтологизовања другим речима, језик митске свести митотвори, а мит је овде једина стварност митским јези- филм у души – душа у филму 58 l5/2009 ком – стварност се да говорити управо тако – не говори се о стварности, већ стварност бива изговоре- на ово је зато што реч важи као стварност сáме ства- ри, што се најјасније види у приликом изговарања имена богова том приликом, наиме, бивају опри- сутњене све силе једнога бога као пример може послужити старозаветно табуисање имена ја­хве уоп- ште, тенденција митског говора је да именује именом је захваћена свака поједина ситуација, али и ствар може се помислити да апстрактно мишљење није својствено митској свести и, заиста, апстракција би се показала као њена рак рана сваки покушај тумаче- ња мита са аспекта немитске свести је, испоставило се, био погрешан јер се – с обзиром на аподиктичност сазнајно-теоретског модела немитотворне свести – миту приступало тражењем од њега да буде оно што он није: израз апстрактног мишљења идентитет говора, слике и стварности није издржао у условима немитске свести језик временом постаје категоријалан пратећи, али истовремено и изграђују- ћи апстрактан начин мишљења слика тај развој није могла да прати она је увек ситуирана, никада довољ- но апстрактна да прикаже опште уосталом, општу природу увек замишљамо / осликавамо као јединку, што је аристотел приметио у „проблему трећег чове- ка“ узрок овога је у условима које поставља мисао: предмет мишљења мора бити дат у простору и време- ну мислити, према томе, значи ми­сли­ти у сли­ка­ма не тврдим да је сва мисао сместива у слику, она је далеко комплекснија, поготово када је реч о појмови- ма који се у већој мери заснивају на емоцијама али тврдим да је мисао у својој основи сликовита – да је слика елемент мисли мисао је motion picture, али је, исто тако, и стварност motion picture кант би, дакле, појавност која долази нашим чулима могао назвати филмом, свакако филмом који садржи филмској индустрији још увек недоступне специјалне ефекте апстрактан начин мишљења – иако увек у мислима представљен конкретним – једна је од најзначајнијих људских тековина њиме је омогућена наука као таква, а тиме и продор у готово све сфере иманентног шта је, међутим, са трансцендентним? каква је ту улога апстрактног начина мишљења и говора? када је о античкој философији реч, трансцедентно је врхунац онтолошке другачијости задобило плотиновим фило- софским системом хришћанство је усвојило овакав начин мишљења и довело га крајњих граница учењем o creatio eh nihilio, чиме ће се тријадолошким јересима нанети одлучујући ударац какву везу речено има са филмом? тесну чињеница је да филм није кадар одго- ворити захтевима апстракције, а поготово не захтеви- ма трансценденције другачијој онтологији одговара другачија епистемологија, али и другачија лингвисти- ка говор тада постаје парадоксалан, контрадикторан јер ниједна реч није у стању да изрази доживљено апофатички облик изражавања не би био могућ путем филма, и то је његов недостатак у односу на говор на овоме пољу не важи да слика вреди хиљаду речи, она је овде – нéма између богословља и филма постоји тесна веза морамо се присетити да хришћанско искуство јасно апострофира чињеницу да је бог личнност или, пре, заједница трију личности у том случају апофатика, посматрана из угла хришћанства, није агностика, то јест немогућност знања она је познање које увек измиче детерминисању ми са богом општимо (на различите начине), а то општење је истовремено и катафатичко и апофатичко јер личност измиче оног трена када покушамо да је одредимо ово је помало шкакљива тема будући да ћемо често наићи на тврд- њу како је божија суштина апофатична и са оне стра- не познања, те да је његова личност она која је доступна знању ствари не стоје тако наиме, божија суштина би – када би била посматрана одвојено од личности бога – била агностична, потпуно недоступ- на човеку личност је та која је истовремено и спознај- на и тајновита она је не само ипостасична, већ и екстасична у својој екстаси ка другима, она се откри- ва, али – сходно својој слободи – увек може да изнена- ди: непредвидива је, не(п)одредива заједница свете тројице, али и свете тројице и човека, увек је друга- чија, нова и непоновљива јер је то однос живих лич- ности човек – као икона божија – такође је апофати- чан он је недокучив, никада до краја предвидив: увек способан да изненади богопознању, тако, можемо приступити путем човекопознања „у очима другог видом оног трећег, који је апсолутно први“ – рећи ће левинас апофатичност човека постаје јасна тек у искуству он, међутим, у искуству постаје свестан своје апсолутности ego cogito ergo (ego) sum, није ништа друго до вољно пројављивање особе у овом са­да, где је cogito променива другим речима, апофа- тичност и апсолутност иконе божије открива се у (дарованој) ситуацији немоћ филма да прикаже оно оп­ште, да буде кате- горијалан, сада изгледа као његов благослов, јер ситу­ православни мисионар l 59 ацију, која никада није иста, он изражава без муке у жељи да ситуацију саопштимо говором, нећемо одма- ћи даље од говора о њој разлог томе је чињеница да је језик категоријалан потштапамо се дескрипцијом не бисмо ли истакли јединственост, али и тада користи- мо категорије: лепо, добро, црно, велико именова- њем бисмо јој, опет, одузели комуникабилност две крајности – или саопштива, а битно окрњена или пот- пуна, а несаопштива ситуација сада се намеће пита- ње да ли је и на митском нивоу свести била могућа потпуна саопштивост у раду др богољуба шијакови- ћа mythos, physis, psyche читамо да мит – будући да је он егзистенцијална структура – од нас захтева да га доживимо мит је, тако, у потпуности саопштив искљичиво путем обреда, одакле и извире обред цркве христове одговара овом моделу свети васи- лије велики ће, тако, писати о разлици између догме и киригме про­бај­те и ви­ди­те позив је на уцерковље- ње којим се потпуни дели и саопштава остајући нео- крњен до­ђи и ви­ди позив је да доживљај забележен оком камере постане и остане заједнички не гледати о нечему / некоме, чак ни гледати су­што, није довољ- но неопходно је доживети и конкретизовати себе у ситуацији другог занемети пред посебношћу човека, загледати се у његове очи, доживети његову агонију, радовати се његовој срећи очекивати све, а остати упитан моћју да прикаже детаљ творевине, макар и најсит- нији, да га освешта и сохрани – њоме, дакле, филм сведочи о божанском, о непролазном, о светом; у томе и јесте његова свештена улога m ауто­ри­зо­ва­но из­ла­га­ње на исто­и­ме­ном окру­глом сто­лу одр­жа­ном у ва­ље­ву, но­вем­бра 2008 л г (aутор је стал­ни струч­ни са­рад­ник цен­тра за про­у­ча­ва­ње и упо­тре­бу са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке ар­хи­е­пи- ско­пи­је) свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у 60 l5/2009 facebook је један од најпознатијих и најпопуларни- јих светских интернет-пројеката по неким стати- стикама, овај сервис користи око 250 милиона људи када је реч о српској виртуелној заједници, може се рећи да се број оних који су активни чланови мери десетинама, па можда и стотинама хиљада људи а имамо у виду брзину и количину информација које теку кроз један овакав мегасервис, постаје сасвим очигледно да facebook има велики мисионарски потенцијал иако се многи свештенослужитељи и тео- лози неће сложити, интернет јесте једна непрегледна њива господња, а мисионарење путем истог је не само могуће, већ и пожељно а до­бро чи­ни­ти да вам не до­са­ди – каже свети павле старим галатима kако мисионарити на facebook-у? да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да разумемо начин функционисања овог сервиса наи- ме, на њему се, као и на мноштву других интернет-сај- това и форума, региструје чланство, а окупљаја се око група које су посвећене овој или оној области тако имамо групе чланова окупљене око неке познате музичке групе, политичке партије или зарад промо- висања ове или оне идеје групу може формирати било који члан који своје виртуелне пријатеље позива у групу зарад дружења, размене мишљења и искуста- ва у виртуелној групи се могу отварати теме које се односе на основну тематику и на њима се често разви- јају живе и занимљиве дискусије нас интересују оне групе које се баве правосла- вљем, као и добре и лоше стране оваквог двадесетпр- вовековног мисионарења вероватно најбројнија српска група која се бави православљем је група по­што­ва­ла­ца спц има око 15000 чланова на насловној страни је је постављено неколико линкова ка видео садржајима, вести из патријаршије, а ту је и неколико интересантних дискусија групу одржава група младих ентузијаста, а и чланови су махом млади људи интересантна је група све­та ли­тур­ги­ја – наш пра- во­слав­ни иден­ти­тет, која није нарочито бројна, али се бави за православље суштинском темом група је тек у повоју, са неколико отворених тема, али ће се тек развијати група пра­во­сла­вље и жи­вот има солидан број чла- нова, нешто мање од 800, а на насловној страни су постављене оче наш и сим­вол ве­ре, као и писмо цари- градског патријарха јеремије о православној вери из 1723 л г у оквиру тема постављене су расправе које се односе на свете тајне крштења и венчања, затим о томе како треба да изгледа православни дом и како се треба понашати у храму ту су и теме о обичајима за васкрс, божић и крсне славе, али и обавештења о путовањима на косово и метохију, разни савети и упутства практична група, отворена широком кругу, на којој се може упознати са основама наше вере у групи пра­во­слав­не све­ти­ње можете наћи инфор- мације о српским манастирима на википедији, затим доживљаје верујућих у нашим православним свети- њама, као и духовне поуке удружење српски сабор две­ри, истакнуто по свом православном активизму, присутно је и на facebook-у на истоименој групи администрација групе редовно обавештава чланове о активностима покрета, као и о садржају нових бројева, а на насловној страни се може прочитати ретроспектива рада ове занимљиве групе младих људи ту је и краћи документарни филм који говори о историјату покрета, са преводом на руски најлепши манастир у зачетку је група са интересантном идејом, која је јасна из назива: нај­леп­ши ма­на­стир овде се није пријавио неки велики број чланова, али морамо похвалити идеју и надамо се успеху ове групе наш познати црквени радио све­ти­го­ра такође има своје место у овом познатом интернет-сервису ово виртуелно чвориште за сада нема дискусиони део, али је зато постављено доста емисија са линковима ка зва- ничном интернет-сајту овог популарног радија православни мисионар l 61 свештеник горан живковић црква и савремене технологије православне групе на facebook-у о највећем месту страдања православних срба у другом светском рату, јасеновцу, формирана је група са енглеским називом донт фор­гет ја­се­но­вац, која се бави овом тематиком она има скоро 10000 чланова, а богата је описима логора који су написани на енгле- ском, тако да је група отворена за све оне који су заин- тересовани за ову тематику ту су и видео-записи, документација у pdf-u, као и тропар јасеновачким новомученицима шумадијска епархија од скора има групу која јој је посвећена, али се и за њу може рећи да је у самом повоју веома је интересантна група која се зове ду­хов­на ари­сто­кра­ти­ја, а коју води ревносни београдски јереј угрин поповић ова група је у потпуности оправдала мото кога се држе чланови, а који гласи: гру­па за ода- бир дру­га­чи­је ре­ал­но­сти, ре­ал­но­сти ко­ја је у овом све- ту, али су­штин­ски ни­је од ово­га све­та, ни­је од ово­га све­та јер га пре­о­бра­жа­ва уз­во­де­ћи га ка дру­га­чи­јој ре­ал­но­сти, ре­ал­но­сти ко­ја осло­бо­ђа, али не не­ги­ра мисионарење на facebook-у може имати и негатив- не стране на њему се могу приметити и разне зилот- ске групе и групе још недовољно утврђених право- славних хришћана, али начелно ипак можемо конста- товати да је аутентично православно мисионарење на овом сервису у повоју и да му следи лепа будућност ако бог да, и биће тако m 62 l5/2009 тања накић хришћанска поетика а ја вам ка­жем казано је: ја сам го­спод бог твој, не­мој има­ти дру­гих бо­го­ва осим ме­не не пра­ви се­би идо­ла ни­ти ка­ква ли­ка не узи­мај уза­луд име­на го­спо­да бо­га сво­је­га се­ћај се да­на од­мо­ра да га свет­ку­јеш (2мој 20, 2–8) све је речено ту су смернице, путокази пут је осветљен, показан делује лако и оствариво свима доступно казано је шта је потребно, али и шта недо- звољено, забрањено ко је ко јасно је одређено, дефи- нисано нема места двојби ја сам го­спод бог твој почетак тек са дефиниса- ним односом са почетком и утврђивањем у истом може се кренути не пра­ви се­би идо­ла јер нестаје потреба за разми- шљањем о алтернативи нема је алтернатива је скре- тање, очигледна замка, избор медвеђих размера не узи­мај уза­луд име­на го­спо­га бо­га сво­је­га, реч те­шко, реч на­пор­но и не постоји у речнику личности, одговорне личности се­ћај се да­на од­мо­ра не заборави на себе, на бога, на потребу осврта на урађено, размишљање по­штуј оца сво­га и ма­тер сво­ју ти – бивши и будући нове светиљке се пале не убиј не кра­ди не све­до­чи ла­жно не по­же­ли ни­шта ту­ђе (2мој 20, 13–17) јасно, недвосмислено, конкретно и тада када ватре горе покрај пута, и тада када се пут јасније указује, долази глас глас који позива на брушење глас који позива на даљину, у дубину глас којим се хране гладни, глас пуноће јер није довољно целог себе дај глас који не укида него потврђује, тражи – пуноћу, целину и каже: а ја вам ка­жем благосиља, храбри, храни остављене, острашћене, уплашене, усамљене, гладне, жедне теши, указује на то да жели сваког, позива сваког и нема места диле- ми, нема недоумице јасно каже: « не­ће не­ста­ти ни нај­ма­њег слов­ца или јед­не цр­те из за­ко­на док се све не збу­де» закон се не укида, то мора бити јасно, спрово- ди се, али ка­за­но је: «не убиј» а ја вам ка­жем (мт 5, 22) нема места половичности, црву, лажи јер ко каже да воли бога, а не воли брата, лажа је рекао је! то је твој брат, у лицу брата себе гледаш у лицу брата свог видиш бога свог има ли места ружној мисли упуће- ној брату? да ли је могуће мислити, помислити да можеш да подигнеш руку на брата? шта је то? уби- ство? самоубиство? брушење мисли појачава светлост а ја вам ка­жем, сва­ки ко­ји по­гле­да са же­љом чи­ни пре­љу­бу у ср­цу (мт 5, 27–28) без удова живот је могућ, и без ока и без руке али како живети без срца! срце, тај кутак скривени од погледа, оклоп који штити, шкољка у којој је бисер, то зрно које собом чува, али и усмерава, одређује, спаша- ва једини сигурни кутак – угрожен је онемогућен, отврднут, разголићен, уништен љубав којом глас милује, позива, руши и последњи бедем заблуде и каже љу­би не­при­ја­те­ље сво­је савршенство – као мера раста, ништа мање савршенство – као начин савршено – као пут савршен као он лајт мотив: а жи­вим – не ви­ше ја не­го жи­ви у ме­ни хри­стос, а што са­да жи­вим у те­лу, жи­вим ве­ром си­на бо­жи­је­га, ко­ји ме за­во­ли и пре­да­де се­бе за ме­не (гал 2, 20) православни мисионар l 63 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла калимеро као што се се­но и огањ не мо­гу на­ла­зи­ти у истом ме­сту, та­ко ми­ло­ср­ђе и пра­вич­ност не мо­гу са­по­сто­ја­ти у јед­ној ду­ши и где је пра­во­су­ђе бо­жи­је? у то­ме што смо ми гре­шни­ци, а хри­стос је за нас умро? преподобни исаак сирин то отприлике овако изгледа: постоји бог који је по својој природи правда; тај бог је створио свет којим владају закони који су одраз те божије правде; онај који се покорава тим законима, живи у складу са законима, достојан је постојања, јер је део хармоније онај који не живи тако, по дефолту испада из приче и то је то прихва- тиш правила игре, која су узгред, крајње неправедна, и слободан си крајње неправедна? па наравно, јер: 1) нико ме није питао да ли уопште желим да се играм; 2) некако су ме убедили да је поштовање пра- вила боље од непоштовања, али ме још увек нису убедили да је лепше; 3) још мање ме питају да ли желим да испаднем из игре, па ипак, то је једино неизбежно правило мог бедног постојања – и то без обзира да ли поштујем или не поштујем правила неправда, па то ти је толико о томе само што: бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? рецимо да јесте, или: уколико јесте, онда је то је једини прави закон: јер законодавац је потврдио да он једнако важи и за њега – он се први у најбуквалнијем смислу покорио човеку * * * бог није правда, него љубав; бог није створио свет којим владају закони, него човек; једино чему човек треба да се покорава је човек, и то само међусобно, у смислу „један другоме“ је ли то закон? а ја вам ка­жем 64 l5/2009 од свих идеја, понекад илу­зи­ја а можда и пре­ле­сти, које красе човеково бедно постојање једна од најшар- мантнијих је свакако прав­да шармантних, и то на начин пословичне блуднице која непрестано прича о поштењу наиме, правда не само што је немогућа, него је у из­вед­би више него често и крајње неправедна зато не треба да чуди што се готово свака неправда у овоме свету чини или је учињена у име некакве правде узрок овоме проблему лежи свакако у самоме човеку и зато се нас пре свега тичу правда и правичност не као објективни, већ као крајње „субјективни“ феноме- ни; јер и хришћанство је, ма како страшно и „друштве- но неодговорно“ то звучало, пре свега субјективни феномен, феномен ср­ца а срце, како рече неко, има законе за које не зна разум и управо у сукобу разума и срца који у сваком смислу одликује људско постоја- ње, сукобу у коме срце никада не напада али се никада и не предаје, лежи узрок проблема * * * абас (опат) арно је као папски легат, да не кажем и ду­хов­ник, предводио крсташку војску која је опседа- ла град безијер у овом граду је кажу, поред 9500 католика, било и око 500 јеретика албижана који су, разуме се, били повод покретања крсташког рата пред одлучујући јуриш, војници су упитали аву како да разликују католике од јеретика према легенди, арно је лаконски одговорио: „побијте их све бог ће своје препознати“ ето: пошто је правично оно што пре свега води општем добру, а не остварењу појединачних интере- са, његова одлука је била прилично „правична“ наи- ме, оних 500 би учинило сигурно ве­ћу ште­ту него оних 9500 ко­рист веома добар пример преузимања друштвене одговорности, рекли бисмо такође, разум просветљен вером зна да нема суштинске разлике у томе да ли ће неко умрети са 3, 33 или 103 године уко- лико га, наравно, чека рајско насеље не само дру- штвено, већ у крајњем, заиста крај­њем, исходу и верски одговорно, тј пра­вич­но и не само то: пошто је покајање ствар срца и тренутка, оних 500 је имало довољно времена, пре него што су допали шака побо- жне војске, да се покаје гледајући ужасе које је проу- зроковало њихово кривоверје * * * све ово не решава проблем у питању је само тро- шење папира постоји ли решење? не знам можда да се сетимо стараца који су говорили о томе да разум треба да сиђе у срце но, та­ко се не ства­ра др­жа­ва, син­ко

Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опи­ту­ју у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Ми­лост и исти­на сре­шће се, прав­да и мир по­љу­би­ће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер сло­во уби­ја, а Дух ожи­вљу­је (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између прав­де, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и пра­ва, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за