-БОГОБОЈАЖЉИВОСТ-
1
Свеска: 355 | Блажени милостиви
...милостиви и бог и људи пре милосрђа господ истичеБОГОБОЈАЖЉИВОСТ 📌 као сиро-
маштво духом које се темељи на смирењу,
јер адам пада због високоумља – гордости,
а господ нас као нови адам по
...милостиви и бог и људи пре милосрђа господ истиче
МЕТА инфо: Р:24547 К:180853 Д:100
 | Свеска 355 |
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... да се у зло тоне постепено као у живо блато господ даје де- веточлани рецепт за спасење од сваког суда како се постепено приближава његовом за- грљају спасења блаженстава има девет, али пажњу пле- ни пето блаженство блажени милостиви јер ће бити помиловани према милостивима су милостиви и бог и људи пре милосрђа господ истиче богобојажљивост као сиро- маштво духом које се темељи на смирењу, јер адам пада због високоумља – гордости, а господ нас као нови адам подиже смире- њем потом су блажени и који плачу, не са- мо због своје грешности већ и због грехова својих ближњих ту су се посебно истакли они који су даром суза оплакивали грехе свих људи у својим клијетима да би постали кротки људи не треба да буду неосетљиви на животне проблеме и да се гневе, већ да се суздржавају и побеђују себе свакодневно кротки се гневе само када је потребно: на своје грехове и греховне мисли блаженство у коме господ истиче гладне и жедне правде ради, такође је пре блаженства о милостиви- ма – пре милостивости човек треба да буде праведан како милостињу не би раздавао од украденога и од оног што је стекао неком преваром у јеванђелској причи када господ исцељује сухоруког у суботу, ми смо ти сухо- руки тј немилостиви који када пружимо ру- ку милосрђа другоме уствари је пружамо ка богу који нас тако исцељује од немилосрђа и себичности, док је субота овде симболика тема броја нашу веру потврђујемо делима милосрђа и то кроз читав живот милостивост међу осталим блаженствима хаџи драган б поповић беседа на гори, средњовековни мозаик (извор: myocnnet) 20 3 / 2017 дана у коме се суздржавамо да не грешимо, поручују свети оци од наше вере нећемо имати користи нити ми нити ико други ако је не потврдимо де- лима милосрђа, и то потврђујући је до краја живота тек тада можемо да почнемо да се надамо да ће шесто блаженство о чистоти срца и гледању бога почети да буде у нашем видокругу чистота срца је савршенство које се, међутим, не постиже само праведношћу и милосрђем већ чистотом мисли, пошто свака нечистота из срца излази срце је, под- сетимо, главни орган богопознања и човеко- љубља миротворство је степеница врли- не где човек не живи само у миру с богом и другима, већ друге мири предупређујући да до свађе не долази миротворци се зато на- зивају синови божији, јер је и нас јединород- ни син божији измирио са својим оцем сви праведници које други прогоне због њихове врлине, даровитости, доброте, због право- славне вере, а они не ропћу и остају у нео- суђивању својих прогонитеља и трпљењу, су блажени прогнани правде ради јер је њихово царство небеско није блажен свако ко под- носи срамоту већ највише онај којег срамоте христа ради и то клеветом беседећи о овом блаженству господ је првенствено мислио на своје апостоле и учитеље цркве који ће због њега бити срамоћени на крају величан- ствене беседе о блаженствима месија исти- че значај трпељивости у тежини подвига за своје следбенике, али помиње и радост, под- сећајући све на награду и велику плату на небесима јер зна да су многи кренули добро, али нису претрпели до краја, због искушења, и на крају себи одузимали живот (цар саул, цар замрије, ахитофел, јуда искариотски) људи милостива срца, који плачу и кају се због себе и свих, имају љубави да сагледају све људске слабости сваког ближњег и да их управо због тога воле онакве какви они јесу снагом вечне љубави која не попушта они ће умилостивити бога који ће и њима све ми- лостиво опростити аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја блаженстава је девет господ ходи у слободи, њега хвалите! светом земљом и по води њему појите! блаженством људима годи само слушајте блаженства су све врлине, њима живите! прво смиреност милине, тако дишите! друго покајање тишине богу вапите треће блаженство је кротост, о њем’ мислите! четвртим сија праведност, њега желите! пето милосрђа вредност, грехе бришите шесто јесте срца чиста, мисли бистрите! седмо миротворством блиста, ближњег љубите! осмо прогон ради христа бога славите деветим блаженством силним, венац иштете! кораком страдања крилним, небо грабите! загрљајем тим свесилним круну добисте девет рајских то су крака, радост имајте! сваки од њих јесте квака, рај отварајте! веселост је њима свака плату примисте мај / јун 2017 21 од оснивања, у манастиру студеници по- стојао је обичај даривања сиротиње о већим празницима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани посту- пају самарићански (види лк 10, 35) игуман манастира (38 глава студеничког типика) прикупљао је од братије прилоге и распо- дељивао их потребитима на манастирска врата, монаси су износили храну, стару оде- ћу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (према: студенички типик – цароставник манастира студенице, при- редио томислав јовановић, београд, 1994) међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близи- ни ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни, па им није било лако доћи ни отићи њихово збрињавање је изискивало додатни напор јер, они нису били спремни да се замонаше, нити би им то било при- кладно у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очувало мир манастирској братији и збринуло невољне поклонике решавајући овај проблем, све- ти сава српски као да је имао у виду јеван- ђелску и светоотачку поуку светог симеона новог богослова: „а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: ‘имајући храну и одећу, будимо задовољни’ (1тим 6, 8)“ размишља- јући о овом проблему и имајући пред со- бом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих гостионицу сазидасмо, испросивши место од неког хри- стољубивог, у којој ћемо страној браћи од- мора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их удостојимо бриге“ (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, светов- њаци, они који нису припадници монашког братства, а „немоћни“ су болесници у прво- битном пројекту манастира студенице није била предвиђена просторија за њихов сме- штај, већ је накнадно требало обезбедити зграду, било да се сазида, било да се откупи на савину молбу, одазвао се неко од право- славних срба, који је манастиру приложио свој земљишни посед (плац), ради зидања гостионице поуке о самарићанству, свети сава преки- да краћим излагањем о устројству братства и правилима понашања (39 глава) да би се ова монашка заједница одржала светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве пренепороч- не и пресвете владичице наше богородице и славног мученика полиевкта и молитвама блаженог оца симеона спомен светога оца симеона мироточивог показује да је већ би- ла извршена његова канонизација (1201), ако не и пренос његових моштију (1208) управо теодосије хиландарац напомиње у тема броја о световњацима који одседају на студеничком метоху неизоставно брине игуман примери милосрђа према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић 22 3 / 2017 житију светог саве да је манастир студени- ца постао стециште бројних поклоника по- сле преноса симеонових моштију и да је ме- ђу њима био знатан број болесних који су од мироточивих моштију добијали исцељење свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9/22 јануара), којем је посвећена велелепна црква у цариграду (524–527) та црква је, према мишљењу архитеката, послу- жила светом цару јустинијану i као један од узора за цркву свете софије лепота цркве је била толика да су млечани поједине стубове и капителе пренели (xiii век) у своју престо- ницу, на пјацету, лево од храма светог мар- ка, коју и данас красе за мошти овог светитеља, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи покло- ник: „од светог полиевкта долази исцеље- ње грозница и других болести“ моштима овог светитеља вероватно су се поклонили и немања (када га је манојло довео у престо- ницу), и сава, који је више пута долазио до константинопоља такође, помен мученика полиевкта може да укаже да је студеничка болница била намењена првенствено обо- лелим од грознице поменуту 39 главу типика свети сава за- вршава обећањем да ће наставити да при- ча о претходној теми, што заиста испуњава у наредној глави у следећој глави почиње подсећањем да она представља испуњење обећања „рекох горе нешто мало о болесној браћи нашој“ св сава овде још једном под- влачи да су световњаци и монаси браћа, без обзира што их дели начин подвижништва и још једном ће нагласити да се о њима који одседају на студеничком метоху неизостав- но брине игуман – „игумановој вољи, све што се тиче бриге о њима, наложено је“, који има обавезу да разуме њихове потребе и да се замисли над њиховим проблемима – „јер треба и о њима више знати“ послушајмо сад глас светог саве који су слушали архиепископи и патријарси, краље- ви и цареви српски: „заповедамо, дакле да се изабере болеснима ћелија која је по изгледу добро успела болница; и постеље поставити болеснима за лежање и одмор, и работника им дати како би им помогао у свему“ по овим речима, србима савиног времена добро је било познато како изгледа болница и који су стандарди у погледу њеног „изгледа“, од из- бора локације до архитектонских захтева, па није било потребе да их додатно коментари- ше од постојећих зграда једна је могла да се преуреди да буде болница, а келије да буду болесничке собе регулисању је подлегала само управа над болницом и рад помоћног особља јер, је постојање болнице у оквиру манастирског комплекса била новина за то време управа над болницом била је у надле- жности манастирског игумана број „работ- ника“ био је сталан у редовним приликама, док се у случајевима појачаног оболевања, како је то наглашено у следећој реченици, могао удвостручити у таквим приликама, у болесничке собе уносило се „огњиште од ме- тала сковано и преносиво“, које се још нази- вало арул велики „а на њему ћете болеснима укроп топити и друго што им је за утеху, по могућство, што је за јело и за остале потребе“ према томе, манастирска болница је има- ла исту функцију као и сам манастир она је била место утехе, место где су потребити налазили одмор, негу, храну, лекове, олак- шање мука које су им раздирале и тело и душу зато су болесници морали да осете да неко о њима брине – „игуман свагда, не ретко, у болницу нека долази и свесрдно по- сећује братију и свакоме доноси потребно“ као што свевидеће око божије све види и све зна, тако и игуман мора знати све о болесни- цима и надомештати им оно што недостаје, за чим чезну наравно, треба водити рачуна да се не појаве неумесни захтеви које није могуће испунити – „ипак не дозвољавамо да (болесници) извољевају“ тако су заузи- мањем светог саве подигнуте гостионица за болесне поклонике по јеванђелском узору и манастирска болница за болесне монахе по стандардима оног времена захтевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово поглавље подсећа- њем да ће они који претрпе до краја прими- ти награду од бога тема броја мај / јун 2017 23 црква је велика породица срођена са богом она није друштвена организа- ција за разлику од чисто телесне породице, у којој су бројна тела врло често некрште- на и неосвећена, црква је духовна и света породица само у њој телесне породице задобијају светост, која је богом заповеђе- на: будите свети! она је освећени део на греховном земном шару, део вечности из вечности, предукус раја пре стварног раја у њој је бог глава–ум, који указује и води на пут, истину и вечни живот (јн 14, 6), и који свеукупну творевину своју усмерава ка се- би, беспочетном и вечном у њој су крштене душе, новорођене духом светим – духовни очеви и духовне мајке (кумови) и духовна деца (кумчад) они су крштењем постали чланови нове обитељи, која верује у васкр- сење мртвих и у „живот будућег века“, и која живи том и таквом вером а само таква ве- ра свој духовни живот храни црквеним бо- гослужењима, надасве светом литургијом, вишедетне хришћанске породице смисао постојања човека јесте усавршавање и узрастање у меру раста пуноће христове – исто је и у породици породица икодиновић радмила грујић 24 3 / 2017 која врхуни у светом причешћу самим жи- вим богом, крсно-васкрслим господом ису- сом христом и његовом божанском вечно- шћу ко се овога лишава, лишава се вечног живота, а то значи и вечне љубави из које је створен за вечност, јер бог је сушта љубав; ограничава себе на привременост, ради ко- је није створен, и окива себе греховношћу света који сав у злу лежи без цркве нема спасења породице, о којима пишемо, не лишавају се тога међу њима је и ова коју смо упозна- ли у београду, у цркви св георгија на бано- вом брду благослов да о њима пишемо дао је отац недељко божић речима: „на литурги- ји дечаци чтецирају, а сви остали су са баком маријом у првом реду њихов позитиван пример треба да истичемо“ игор (44) и катарина икодиновић (40) и њихова петорка: ана (13), милош (12), милан (10), иван (7), и марија (4) из разговора са њима сазнали смо да и они цркву доживља- вају као велику и свету породицу, а она им је много радости и утехе пружила док су били у канади, и то је био разлог што су остали два- наест а планирали само четири године игор је доктор електротехнике и тренутно ради као руководилац пројеката (project manager) у компанији hdl design house у београду, ко- ја сарађује са страним фирмама и бави се микрочиповима, а катарина, дипломирани правник, по повратку из канаде, основала је удружење за стране језике word whiz: енгле- ски, француски, немачки, руски одзив је до- бар, а открила нам је да за руски и немачки има професорицу попадију, која је мајка 11– оро деце, ирину војводић игорови родитељи су из околине чачка он је јединац катарина има само брата, а њен отац, крста бабић, је из села горња сла- тина, република српска, а мајка оливера из алексинца њен отац је из вишедетне поро- дице, има седморо браће и две сестре живе у лепој кући која има приземље и два спрата, коју су купили по повратку из канаде пре че- тири године, а са њима живи и игорова мај- ка марија са њима је живео и игоров отац милан, који се упокојио 2013 године најпре су живели у стану игорових родитеља на ла- будовом брду у канади је рођено све петоро деце, а бака марија је сваки пут одлазила у канаду да помогне снаји после порођаја игоре, зашто сте отишли баш у канаду? радио сам као асистент на електротехнич- ком факултету и колега ми је рекао да треба овде да се отвори једна канадска фирма која нуди посао, и питао ме да ли сам се пријавио пријавим се, без јасне намере и жеље да ће од тога ишта бити кад су ме на интервјуу пи- тали да ли бих желео да одем у канаду, одмах сам рекао „не“, што их је зачудило, но ипак сам био примљен али, нешто се искомпли- ковало и нису овде отворили фирму питао сам катарину да ли се слаже да идемо у кана- ду и тако смо отишли, али са идејом да оста- немо 3–4 године како је бити странац? игор: канада је земља емиграната и ту се човек не осећа толико као странац у торон- ту има доста наших људи и са њима смо се дружили има четири наше цркве, за разлику од других делова канаде где наши људи ду- го морају да чекају на исповест док не дође свештеник тамо смо упознали нашег духов- ног оца василија томића поверио сам му: „оче, овде ме много плаћају, ја то не заслу- жујем“ он ми је рекао: „синко, не секирај се, све ће они то да ти наплате“ тако је и било што је најгоре, ти си везан – боље си мате- ријално ситуиран, али си укључен у креди- те прво смо изнајмљивали стан, па купили стан, па га продали и купили кућу, што је био добар потез, јер су, кад смо решили да се вратимо, цене веома скочиле и ту смо има- ли добру зараду кад су деца довољно одра- сла, схватио сам да ако пређемо ту преломну тачку више нећемо моћи да се вратимо отац василије нам је дао благослов за повратак, чак нас и подстакао у канади је позитив- но то што породице са ниским примањима имају врсту заштите, финансијску подршку од стране друштва, и не могу да падну у пот- пуно сиромаштво, што погодује вишедетним породицама вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 25 како сте се упознали и где сте се венчали? катарина: упознали смо се на рођендану код заједничке пријатељице и врло брзо смо се и венчали у цркви св апостола и јеванђе- листе марка у београду урезало нам се у памћење: „оно што бог састави, да човек не растави“ у браку смо 15 година који је ваш пут до праве вере? је ли било чуда? катарина: нисам васпитавана у пуноћи вере нити сам крштена као дете, него тек са 24 године, у цркви св илије у миријеву, где смо живели, али смо поштовали велике пра- знике и наше обичаје имала сам 15 година кад ми је мајка умрла, а 21 кад ми је отац из- ненада умро, иако није био болестан остала сам са братом млађим 10 година и морала сам да радим и да студирам, јер је породич- на пензија била мала дипломирала сам у браку рана смрт мајке, а потом и оца, је била прекретница у мом животу која ме је навела да се суочим са пролазношћу живота схва- тила сам да човек нема снагу да сам прева- зиђе све тешкоће већ му је потребна божи- ја помоћ игор: ни ја као дете нисам био у прилици да упознам сву лепоту и духовну пуноћу живота у христу крсну славу, светог николу, славили су моји деда и баба, али не и моји родитељи та удаљеност од господа је чинила да као дете осећам страх од све- га лошег што може да се деси у животу, би- ло мени било ближњима касније, као млад човек, пролазећи кроз личне падове, како у односу са другима, тако и са самим собом, имао сам страшан немир у души, схватио сам да нешто није у реду са мојим виђењем света какво ми је понуђено кроз школовање и у породици слично сам увидео и у одно- су на виђење своје личности и других људи без доброг саветника, тај раскорак је у мени једно време изазивао душевне патње и ду- ховна лутања и, назвао бих то чудом, у мојој 20–ој години почео сам да тражим истину вероватно захваљујући оном неизбрисивом печату који је господ ставио на моју душу, не- ке од тих истина су ми се откриле, а убрзо потом и сам господ осетио сам божије при- суство и познао да постоји бог то је био мој спас такође, схватио сам да ме љубав према другим људима чини веома срећним убрзо након тога се десило једно од безброј чу- да којима нас господ спасава – моја рука је, вођена божанским промислом, сама крену- вишедетне хришћанске породице 26 3 / 2017 ла ка новом завету који је годинама стајао на полици нетакнут и за који ја, срамота је рећи, нисам ни знао какву спасоносну исти- ну садржи сећам се само да сам пре тога осетио зрак светлости који ме је изнутра обасјао и пао на мене који сам дотле лутао у тами читање јеванђеља је за мене било, нећу претерати, као мелем на рану, као вода жедном у пустињи или храна прегладнелом сиромаху свака христова реч је падала на моје срце, а јеванђелске истине су лечиле моју изнемоглу душу упознавање бога кроз живот, речи и дела господа исуса христа до- вело је до мог преображаја и жеље да се кр- стим у манастиру раковица са 24 године на- кон мог духовног рођења, почиње мој живот као хришћанина испрва нисам много знао о цркви, литургији, посту, светој тајни пока- јања и исповести и многе друге ствари, али и ту је господ нашао начина да ме, кроз бра- ћу и сестре у цркви, научи шта је потребно и упути на прави пут друго је чудо божије, мислим, што је моја мајка потом кренула за мном христовим путем будући да је крште- на као мала, наставила је тамо где је ратом и потоњим безбожним друштвеним поретком била заустављена као дете по њеном сведо- чењу, и њој се догодило чудо, након њених искрених молитви богу, након много година бездетног живота и несрећних дешавања у породици, она је мене зачела да ли сматрате да сте права хришћанска породица? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли истог духовника? игор: нашу децу крстили смо док су били бебе смисао постојања човека јесте усавр- шавање и узрастање у меру раста пуноће христове, а исто је и у породици најважнија је љубав и праштање у том смислу, ми смо прешли далек пут, али смо још увек далеко од жељеног идеала раслабљени данашњим начином живота, где журба и световни жи- вот остављају мало места духовном расту, често се све своди на рутину и губи се на дубини и суштини најважније је, ипак, сво- ју веру стално сведочити, макар у малој ме- ри, јер онда ће она бити примљена срцем од свих укућана трудимо се да редовно при- суствујемо литургијама недељом и празни- цима читамо јутарње молитве и пре сваког јела, а деца често и вечерње, док смо ми ста- рији ту недовољно ревносни дечаци неде- љом и празницима служе у олтару, а старија ћерка пева у црквеном хору слично је било и у торонту, где сам једно време био и пред- седник црквено–школске општине светог архангела гаврила у време када је оснивана нова парохија и припремана градња цркве, а катарина је била у колу српских сестара наш парох и духовник у торонту, отац васи- лије томић, рекао ми је једном нешто што ми се урезало као велика истина: „твоја жена је мера твоје светости“ другим речима, ако ми- слим да моја жена није толико духовно јака колико мислим да би требало да буде, онда треба прво да погледам себе исто је тако са децом у београду, духовно нас води наш па- рох, отац недељко божић, из цркве св вели- комученика георгија које су духовне књиге оставиле посебан утисак на вас? највише књиге св владике николаја, мо- литве на језеру, пророчка поема небеска вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 27 литургија, као и охридски пролог, који смо читали свакодневно, и то нам је давало посе- бан осећај за почетак радног дана катари- на: моја прва књига је била од оца тадеја ка- кве су ти мисли такав ти је живот три пута сам је прочитала и у томе проналазила себе и, наравно, многе књиге владике николаја у чему је суштина хришћанског васпита- ња? како се деца васпитавају за задобијање светости, да буду иконе божије? игор: хришћанско васпитавање је прено- шење деци јеванђелског виђења света ве- рујућих родитеља његова суштина је уче- ње деце љубави према богу и врлинском животу који води спасењу оно се неретко коси са друштвеним трендовима, што, по- ред иначе захтевне духовне борбе коју подразумева хришћанско васпитање деце, додатно отежава посао родитеља то је на- рочито видљиво у савременом друштву где је све углавном подређено задовољењу личних потреба и страсти и где има врло мало места за љубав и жртву, како према господу, тако и према својим ближњима једини начин да родитељи „воде борбу са светом“ за спасење своје деце је да се нај- пре они сами утврде у вери, а потом да сво- јим примером буду узор и деци али и сами родитељи су растрзани између световних обавеза и духовне раслабљености зато је једини сигуран пут оцрковљење породице, односно привезивање крхког брода наших живота за сигуран брод христове цркве то, пре свега, подразумева редовно прису- ство службама у храму, поштовање посто- ва и освећење светим тајнама покајања, исповести и причешћа притом је важно да деца веру приме срцем, како би њихов живот у христу био трајно утврђен у све- му овоме много може да помогне и међу- собно дружење људи и деце из верујућих породица тако родитељи могу међусобно да размењују искуства о изазовима са ко- јима се суочавају у подизању своје деце, а деца да осете да припадају већој породи- ци православне цркве христове осим то- га, битно је и да деца сведоче своју веру својим понашањем, како у кући, тако и у школи и друштву неопходно је да се деца усавршавају учећи веронауку у школи, во- ђењем духовних разговора, читањем или на друге конкретне начине, као што је по- моћ у олтару током службе или певањем у црквеном хору, а све у складу са узрастом и могућностима које школе деца уче и у чему су посебно та- лентована? имају ли и додатне активности? катарина: најстарија ана иде у седми раз- ред основне школе, милош у шести, милан трећи, иван први, а марија је још у вртићу одлични су ђаци ана је посебно таленто- вана за уметност и језике учи и говори три страна језика: енглески, француски и немач- ки, а од ове године је почела редовно да пе- ва у хору наше цркве св ђорђа захвални смо и нашим пријатељима из канаде, који су са великом љубављу препознали њен тале- нат и помогли јој да га развије, оцу василију и госпођи мари, вођи дечијег хора цркве св арх гаврила у торонту, као и нашој пријате- вишедетне хришћанске породице 28 3 / 2017 љици јелени савић, која је члан црквеног хора и била члан хора народног позоришта милош и милан су математичари и већ су освајали неке награде ове године милош је освојио прву награду на такмичењу пангеа, а на истом такмичењу, као и на такмичењима друштва математичара србије и архимедес милан је освојио друге награде осим тога, сви дечаци воле спорт две године су трени- рали фудбал, потом пливање, а од ове године и кошарку најмлађи иван тренира фудбал и он, као и браћа, показује таленат за матема- тику сва тројица, такође, говоре и уче више страних језика иван показује и таленат за певање а сви воле и да цртају најмлађа ма- рија је тек почела да учи слова, а већ се ви- ди да веома воли цртање, рецитовање и да ужива у физичким активностима игор: као и већина дечака тог узраста, милош и милан воле да играју игрице међутим, треба рећи да деца тог узраста немају снагу да контро- лишу пориве које такве активности изази- вају, па им то временски ограничавамо ана је, с друге стране, активна на друштвеним мрежама делом је то позитивно, јер нпр на тај начин одржава контакт са нашим и сво- јим пријатељима из канаде, а данас, нарочи- то за децу у њеном добу, то је постало и део друштвеног статуса ми, као родитељи, при- чом покушавамо да утичемо на децу да све те активности држе на разумном нивоу и у облику који није духовно штетан проблеми у вези са коришћењем рачунара и интерне- та су нови за већину родитеља, а постали су, нажалост, општи у данашњем друштву, што видимо и из наших разговора са пријатељи- ма деце сличног узраста да ли сматрате да је и школа постала по- мало виртуелна? да ли сте чули каква нам духовност стиже из европе, тзв „сексуал- но злостављање деце“, и то треба да зажи- ви код нас од вртића до средњих школа? у том уџбенику се каже да је „породица најопасније место за васпитавање деце у модерном друштву“ – тј извор злоставља- ња деце игор: све иде у лошем правцу осећамо да то није добронамерно ми смо у канади већ вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 29 видели и схватили из приче наших људи из цркве и ван ње шта се ту заправо дешава, да је систем тако направљен да не можете то- ме одолети ту оба родитеља морају да буду на изузетно високом духовном нивоу да би могли своју децу да заштите јер, ви морате прво да негирате оно чему их уче, па да им објасните, што је много већи посао него да их учите како треба хвала богу, тамо помаже и наша црква родитељима и деци својим ду- ховним саветима, али је проблем што се деца релативно рано одвајају од родитеља и од- лазе на школовање, и бивају више изложени тим утицајима једном јеврејском режисеру један јеврејин „из сенке“ је открио да је глав- ни удар на школу, а циљ разбијање породи- це заиста и школа постаје виртуелна, јер она више нема васпитну улогу, и званично је из њеног имена избачено оно „васпитна“, него је само образовна ми, родитељи, већ са на- шом децом пролазимо то искуство, директно знамо какве тешкоће изазива то избацивање васпитне улоге из школе једини предмет ко- ји васпитава децу јесте веронаука, и зато је изложена притисцима и нападима да се из- баци наша деца воле веронауку, али се жале да су ти часови често скраћени јер се прекла- пају са другим „важнијим“ предметима многи хришћани планирају породицу, ди- ректно поучени примером својих родитеља, нарочито после другог светског рата коли- ко је то у духу православне вере? ко вама планира бројност деце? каква су била благо- словена стања код катарине? игор: човек се рађа по божијој вољи и труду родитеља много грешимо што своју вољу, обично представљену у виду плани- рања породице, претпостављамо божијој вољи ако се то планирање ради кроз уздр- жање, уз обострану сагласност супружника, онда оно може имати оправдања међутим, то најчешће није случај, већ се своди на за- довољење страсти без сврхе кроз контра- цепцију или, што је ужасно, кроз убиство нерођене деце ми себе сматрамо сарад- ницима у божијем плану најважније је увек имати на уму да нас је сам бог поучио да је најбоља за нас воља божија и понављати: „нека буде воља твоја“! катарина: све труд- ноће су биле нормалне, као и порођаји, али са иваном се догодило велико чудо он се није на време окренуо па ми је био заказан царски рез а пре тога на порођају је умрла моја добра другарица, што ме је јако пого- дило плакала сам за драгом другарицом и помало стрепела за себе, и почела да се мо- лим богу тада сам у сну видела дивну жену у великој светлости која ми је рекла: „не бој се, биће све добро“ кад сам дошла на контро- лу, ултразвук је показао да је беба окренута како треба докторка се веома изненадила и вишедетне хришћанске породице 30 3 / 2017 рекла ми да је редак случај да се беба окре- не у задњој недељи и рекла ми: „иди кући и чекај природан порођај“! игор: многи на- ши пријатељи, и хришћани и нехришћани, молили су се за катарину, и верујемо да је и то помогло катарина: рађање јесте напор за мајку, али је награда велика сматрам да се рађањем деце жене заиста спасавају, јер их мајчинство учи подношењу жртве и без- условној љубави кроз родитељство жена и човек могу да сагледају да је божја воља у ствари неизмерна љубав бога према човеку игор: рађање је и чин родољубља, нарочи- то у земљи опустошеној белом кугом, као што је наша без деце неће имати ко да носи, не само обавезе које намеће држава, већ и ужа породица многи родитељи данас оста- ју сами, јер нема ко да брине о њима, а да не говоримо о бездетним породицама нај- чешћи разлог који се наводи за мањи број деце у породици је материјални, али је то обично само изговор за нашу себичност и маловерје јака, у смислу бројности, и здра- ва, у духовном смислу, породица је ослонац не само себи, већ и друштву у целини држа- ва би, у том смислу, могла много да помогне тако што би мајкама са више деце пружила осећај сигурности дајући им неке олакши- це, било кроз директна давања за свако дете или кроз рачунање пензионог стажа мајке су у суштини кажњене, јер морају и да раде и подижу породицу да и не говоримо о (не) култури послодаваца, односно, дискримина- цији жена приликом запошљавања у васкршњој посланици патријарх иринеј је дао посебну подршку вишедетним поро- дицама шта бисте ви препоручили као под- стицај породицама са мало деце? интересантно је оно што сам чуо, и овде и у канади, од наших старијих људи – нису рекли да им је жао што нису много више за- радили новца него што нису имали више де- це мислим да је то неки показатељ и да би наша земља морала у некој мери да помогне вишедетним породицама, макар да симбо- лично покаже бригу о породици ми имамо срећу да нам бака много помаже споменуо бих и препоруку блаженопочившег влади- ке данила крстића: „природно да је дар де- теродија најважнији за опстанак србадије а тај проблем прираштаја, многодетности, можемо решити само ако у целом нашем народу пробудимо послушност богу, који је заповедио: рађајте се и множите се! значи, ако се младожења ломи око избора: кола или колевке, онда парох треба да саветује нововенчаним супружницима да изаберу колевку, јер лепо дете је жива статуа створе- на за живот вечни“ исто нам поручује и св владика николај: „дај боже да се срби сложе, умноже и обоже“ вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 31 у руској православној цркви су забрину- ти новом редакцијом кривичног закони- ка који забрањује телесно кажњавање деце као аргумент, представници рпц се позивају на свето писмо које „разматра могућност ра- зумног коришћења физичке казне из љубави, као неодвојивог дела права родитеља, која су установљена богом“ сагласно изјави па- тријаршијске комисије за питања породице, заштите материнства и деце, због тога могу да настрадају и добросавесни родитељи ко- ји кажњавају своју децу „умерено и разумно“ лентару је говорила са председником те комисије, протојерејем димитријем смирно- вим о томе како треба правилно васпитавати децу из изјаве патријаршијске комисије за питања породице може се извући закључак да православна црква одобрава физичко кажњавање деце? – потребно је да правилно прочи- тамо руске текстове уопште не одобрава, већ прихвата као крајњу меру изјава је дата поводом нове редакци- је члана 116 кривичног законика, „батине“ у народу су га чак прогласили законом о за- брани васпитања бојимо се да све то мо- же довести до кривичног поступка против добросавесних родитеља, који воле сво- ју децу за обичну шљапку по гузи или чак подвикивање, које заштитници права де- тета сада могу да сматрају психолошким насиљем, могу да вас пошаљу на служење затворске казне до две године дугачко одвајање са мамом или татом ће нанети де- тету много већу штету него умерен и разу- ман ударац по гузи, који ће дете заборавити до вечери појам „умерен“ је различит за све можда би требало да се законодавно одреди граница „разумности“, да не бисмо пали у искушење? – код нас у кривичном зако- нику не постоји појам „крава“ и како онда ја сада да једем говедину? а жабљи ба- таци? са овим такође имамо велики про- блем и замисли- те, сунце код нас сија требало би хришћански брак и породица црква не позива да се бију деца црква позива да се деца воле, да се крсте родитеље да се венчају, све да опраштају и држе постове где су заштитници права када убијају децу у сирији или украјини? нема их они штите нашу децу зашто? зато што их воле? беседа са протојерејем димитријем смирновим о томе како са мером кажњавати децу „каиш боље плетени “ разговор водила: наталија грањина 32 3 / 2017 и то такође описати у закону по овом пита- њу ми можемо да дођемо до лудила ако ми не схватамо шта значи разумно кажњавање – значи потврђујемо свој потпуни идиотизам тада би требало да нас ограде жичаном огра- дом и лопатом хране пшеницом заштитници права који се баве проблемом насиља говоре о томе да све породичне трагедије управо и потичу од тих ћушки – заштитнике права издржавају специ- јалне западне агентуре где су заштитници права када убијају децу у сирији или укра- јини? нема их они штите нашу децу зашто? зато што их воле? на грчком оне који воле децу називају педофилима треба гледати ситуацију видите, на пример: прелазим вр- ло прометан аутопут у левој руци држим кофер у десној дете мој малиша почиње да се отима шта мислите да треба да се уради? да клекнем пред њим, ставим руке на груди: „васа, то није лепо?“ а све вре- ме око нас јуре кола да се брзо заустави малиша који не разуме опасност, зато што још увек има расејану свест, може се ура- дити само ћушком а нама наша вољена држава у оваквом случају прети затвором, а заштитници права ће то да истражују, пи- шу извештаје патријаршијска комисија је против прекомерне умешаности државе у дела породице држава – то је чиновник, а чиновник никада не може да воли дете ви- ше од родитеља зашто се ви бојите да ће нови закон бити обавезно искоришћен против родитеља? – сваки човек има оне који га не воле ја сам уверен у једно: било који закон мора би- ти разуман и праведан а тога овде нема ја сам уверен да ће наш председник, владимир владимирович путин, пре него што потпише овај предлог закона, да се пажљиво упозна са њим ми нисмо мислили да ће овакав за- кон тако брзо прихватити мислили смо да ће он до јесени да чека, и да ће друштво још мо- ћи да да своје мишљење практично у свим земљама су уведене казне за домаће насиље ове недеље је у француској усвојен закон по коме за шљапке и шамаре детету могу да вас осуде на три године – ми живимо у русији са својом традици- јом и културом руским родитељима прети озбиљна опасност са запада и овако је код нас у кризи породица, имамо врло много развода, деца су непослушна, развраћују се кинематографијом, естрадом, медијима, посебно интернетом ако погледамо какве речи размењују петаци у „вконтакте“ (руски фејсбук, прим прев) можемо да оседимо а овде још имамо – не смеш да их зауставиш! да ли су и вас кажњавали у детињству? – само једном ме је истукао отац и сада се сећам тога, колико сам био крив зашто? – био сам безобразан и ви се на њега не љутите? – не, наравно захвалан сам му зашто не ударити дечака, ако је рецимо, он опсовао баку? сећам се једног од својих парохијана, говорио је да је врло захвалан своме оцу ко- ји га је некада истукао „зашто?“, питам „за- то што сам дошао из школе где сам пушио“ обећао ми је, ако нађе још једну цигарету, да ће ме убити од тада он не пуши и отац му је управо сачувао здравље тај мушкарац сада има 45 година апсолутно би могао да оболи од рака али он се сада тога сећа са љубављу према покојном оцу ево, тако се то одразило на његову психу да ли су други методи васпитања мање ефектни? – нико не говори да су шљапке начин вас- питања не, то је крајња мера као доживотна казна у кривичном законику, на пример тако је и овде отац и мајка би могли да му укажу на то: „твоје понашање превазилази све гра- нице немој да будеш сурово кажњен“ хришћански брак и породица мај / јун 2017 33 хришћански брак и породица а колико се може примењивати крајна мера, а да она не постане навика? – мислим, да у току живота, не више од три пута при чему у врло кратком периоду моје четрдесетогодишње педагошко искуство го- вори да је то ефективно само од 9 до 12 годи- на пре тог узраста или после је само штета ово се односи само на дечаке због чега? – код млађих не наилази на разумевање код њих се јавља осећај да су се понели пре- ма њима престрого као резултат родитељи могу да добију супротну реакцију: дете може да постане лажљивац, издајник и кукавица а шеснаестогодишњи дечко ће, насупрот ово- ме, рећи: „боље да ме и удариш, него да ми све то говориш“ он ће много лакше прежи- вети каиш од неког тамо „поповања“ на овом делу одрастања нека друга средства постају виша мера од 9 до 12 година је најосетљиви- ји узраст, почетак одрастања тада и почињу дечије крађе, пушење у овом узрасту крајња мера, једном годишње, потпуно може да зау- стави малог човека јер се памти сирочиће и девојчице не треба дирати де- војчице имају нежну душу, и телесне казне се памте цео живот и поистовећују се са увре- дом – а то је штетно за душу не смемо никада никога тући руком, ногом, или неким јаким предметом за то се одувек код нас у русији употребљавао витамин „к“ метла од прућа? – метла је сувишна, пошто може да остави трагове каиш боље плетени, јер је мек и ви- ше утиче психолошки него што причињава стваран бол ударити ћушку и тући су потпу- но различити појмови сада свако почиње да се подсмева и руга томе што црква позива да се бију деца црква позива да се деца воле, да се крсте родитеље да се венчају, све да опра- штају и држе постове извор: лентаru превод: душка здравковић, православна породица, мај 2017 крајем великог поста ужи круг јавности био је уздрман вешћу о новим „образов- ним пакетима“ које је министарство про- свете (мп) увело у наставу широм србије ти пакети, који се наводно баве образовањем о сексуалном насиљу, уствари су били спре- мљени тако да нашој деци промовишу изо- пачену сексуалност и све врсте настраности и разврата, док су упоредо са тим садржајем нудили и екстремно антипородичну пропа- ганду примера ради, ауторке пакета у јед- ном делу обимног „градива“ постављале су питање: „да ли је породица безбедно ме- сто?“ на које саме одговарају: „породични дом је, у ствари, најопасније место у модер- ном друштву“ сличне поруке су прожимале целокупни садржај пакета, који су требали да уђу у наставу од вртића до средње школе (за децу узраста од 3 до 18 година) овакав антихришћански садржај, који је пласиран кроз читав школски систем, алар- мирао је многе родитеље и то не само оне верујуће узнемирени овако очигледним и бруталним нападом на душе, тела и умове њихове деце, родитељи су у спрези са про- светним радницима и одређеним бројем директора покренули широку иницијативу отпора и обавештавања јавности пресуд- ну улогу у обавештавању шире јавности од- играло је удружење грађана „ко нам трује децу“ (кнтд), чији председник зоран јова- новић каже: „након проучавања овог спор- ног и проблематичног садржаја, закључили смо да предложено `градиво` више личи на сексуални водич и ширење идеологије хо- мосексуализма него на било какву заштиту деце од сексуалног насиља мобилисали смо јавност, алармирали цело чланство, писали министарству просвете, у неку ру- ку представљали главни штаб акције“, каже јовановић осим обавештавања јавности и широког круга свештенства, битан фактор отпора чи- ниле су и удружене акције родитеља: ван- редни родитељски састанци, савети родите- ља, петиције тако је интернет петицију коју је покренуо „центар за заштиту породице“ само у првом дану потписало 5 000 људи, хришћански брак и породица 34 3 / 2017 а укупно пре повлачења пакета, петиција је имала више од 10 000 потписника просвет- ни радници су се такође удружили, из чега је произашло саопштење синдиката просвете (успрс) којим се мп позива да хитно повуче пакете из наставе иако највећи део јавности није био упо- знат са овим дешавањима, углавном због ћу- тања великих медијских кућа, мп је добро осетило да даље инсистирање на примени пакета може да доведе до масовне побуне, те је због тога по хитном поступку повукло „образовне пакете“ из наставе за право- славне хришћане ово је била велика радост, али и упозорење наиме, добро је познато да је у неким западним државама (као што су нпр сједињене америчке државе и кана- да), хомосексуална пропаганда већ дубоко зашла у школске системе у тим земљама, као и у неким другим, постоје разноразни покрети отпора, који имају за циљ да одбра- не децу од насилног излагања порнограф- ским, развратним и мужеложничким (хомо- сексуалним) материјалима овакви покрети отпора указују да је уплив ове врсте идео- логије у школе постао глобални проблем на глобални продор пипака лгбт (лезбијског, геј, би – и транс–сексуалног) екстремизма душе наше деце су нападнуте и наша родитељска дужност је да их бранимо! наставни програм за разврат србије марко спасеновић мај / јун 2017 35 указује и закон који је државна дума руске федерације донела 2013 године, којим се забрањује пропаганда која детету реклами- ра нетрадиционалне вредности и сексуалне односе у нашој земљи овакав закон не постоји, а до сада није постојао ни организован отпор против такве врсте пропаганде стога су се временом одређене интересне групе успе- шно позиционирале у свим сферама нашег друштва, све до самог министарства про- свете, које справља васпитно-образовни програм за нашу децу у мп постоји „група за заштиту од насиља и дискриминације“, која је овај и овакав програм развила и пла- сирала, у сарадњи са невладином организа- цијом „инцест траума центар – београд“ та група већ дуже време око наше деце плете мрежу чији је до сада најекстремнији про- извод управо овај збир „образовних пакета“ бура која се у вези пакета подигла у јавно- сти, а коју је у корену хранио српски хри- шћански дух, можда ће се после прве „побе- де“ стишати у том случају, уколико не дође до коренитих измена у мп, сличне програ- ме можемо очекивати поново у будућности поучени овим скорашњим искуством, твор- ци тог програма ће вероватно наредних пу- та бити суптилнији у његовом спровођењу, уводећи га кришом кроз различите настав- не предмете стога православни хришћани први морају држати широм отворене очи јер је од суштинске важности да приметимо сваку опасност која прети нашој деци и да их од те опасности заштитимо сваки родитељ би требало да се упозна са повученим „образовним пакетима“, чи- ји је садржај јавно доступан на интернету постоји опасност да ће делови ових паке- та бити пласирани на друге начине и наш први задатак је да их препознамо уколи- ко, не дај боже, такав садржај препознамо у наставном програму нашег детета, треба имати на уму да нисмо усамљени, нити је- дини којима то може да смета обавезно треба да обавестимо свештенство и питамо шта можемо да учинимо после обавешта- вања свештеника, наредни корак је да оба- вестимо своје ближње не смемо се либити да „галамимо“ о оваквим проблемима на родитељским састанцима, пред директо- ром школе, у својој широј породици или на послу душе наше деце су нападнуте и на- ша родитељска дужност је да их бранимо! уосталом, како се показало, верујући на- род није усамљен у овој борби – напротив, у србији су усамљени они који овакву про- паганду већ годинама пажљиво припрема- ју и спроводе напослетку, треба да знамо да право ро- дитеља на васпитавање детета у складу са сопственим уверењима штите устав репу- блике србије, универзална декларација о људским правима, конвенција ун о прави- ма детета, међународни пакт о грађанским и политичким правима, као и неколико пресуда европског суда за људска права у канадским школама се чак нуди и фор- мулар који родитељ може да попуни, кроз који се разјашњава каква врста садржаја је пригодна, а каква није за дете тог родите- ља то би могао да буде добар превентивни модел и за србију надамо се и усрдно мо- лимо богу да ће немили догађај са „обра- зовним пакетима“ бити почетак прочишће- ња српске просвете извор: wwwpravoslavniroditeljorg хришћански брак и породица антихришћански садржај „образовних пакета“, који је пласиран кроз читав школски систем, алармирао је многе родитеље и то не само оне верујуће 36 3 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, днев- ници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непоновљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих зовем се иван м, из новог сада сам, имам двадесет три године у заједници сам два- десет пет месеци, због проблема које сам имао са алкохолом и коцком, тачније, рулетом и апаратима почео бих са својим сведочанством и вра- тио бих се у детињство, које је, колико се се- ћам, слично као и код свих дечака породи- ца је била добра према мени, завршио сам основну и средњу школу, играо сам фудбал први проблеми почињу крајем основне школе када се први пут сусрећем с алкохолом, пивом, вином примећујем да ми се свиђа да будем под дејством алкохола, да могу лако да ступим у контакт и комуницирам са девојка- ма, да сам отворенији, јачи, снажнији и негде ми се свидео тај осећај алкохол, касније, временом прелази у навику свакодневног ко- ришћења, где се у почетку то није ни примећи- вало, нити сам то осетио, ни признао сам себи да имам с тим проблем што се тиче коцке, ру- лета, тикета и апаратâ, такође бих рекао да то почиње крајем основне школе, где са својим другарима мало „проверавамо срећу“ и игра- мо чисто ради досаде први пут се сусрећем са већом количином новца са седамнаест–осам- наест година тада сам се заљубио у тај осећај новца, моћи, друштва: све може да се ради, све може да се купи адреналин и тај доживљај, као и сама помисао да може да се са малом количином новца стигне до огромне суме за само пар сати (или чак неколико минута) мени је ушао у навику и начин размишљања, начин живота завршавам средњу школу, нисам био лош ђак у кући се отприлике претпоставља- ло да сам већ почео да се коцкам кат- кад ме виђају пијаног, али сам био вешт манипулатор и доносио лепе оцене, снала- зио се да то прикријем када сам завршио средњу школу, са осамнаест–деветнаест го- дина, почињем да радим и на пијаци као земља живих сведочанство ивана м мај / јун 2017 37 трговац и у грађевинским фирмама као по- моћни радник, добијам плату и дневницу проблема код мене није било што се тиче ра- да, али све те паре што бих зарадио одмах бих користио за своја задовољства: одмах бих коц- као, пио, чашћавао, проводио се тада већ улазим у прве сукобе са мајком и са очухом, јер када бих потрошио све паре, онда сам вадио из новчаника новац који није мој, продавао злато, алат, каблове за струју свашта сам радио да би држао тај ритам живота ни- сам то признавао себи док ме, наравно, нису избацили из куће у двадесет и првој години јер је све прелило чашу, поготово када сам почео да правим и позајмице стално сам био под не- ким притиском, депресијом, лудилом, стално сам измишљао начин како да дођем до новца и то је мене одвојило од моје породице која је, богу хвала, нормална, вредна, поштена ка- да сам истеран из куће, осетио сам шта значи имати одговорност да купим храну, да платим подстанарство први пут сам то осетио и ни- сам био у стању то да урадим, јер сам трошио сав свој новац на ствари које нису нормалне и којима нисам могао да одолим пре него што сам ушао у заједницу, вуцарао сам се по ули- ци, све сам прилике искористио код другара, и позајмице сам, наравно, свакакве искори- стио, нисам имао ни да вратим дугове спавао сам по парковима, по каналима, у жбуновима, некад трезан, некад под дејством алкохола почео сам да се осећам као неки бескућник, лудак јаки налети депресије, помрачење ума, стрес после шест месеци таквог живота, без породице, на улици, кад су сви дигли руке од мене, затражио сам помоћ у заједници првих годину дана ни мало лако није било јер сам морао да прихватим неке ствари и при- метим своје слабости које дуго нисам могао да прихватим пре уласка у програм у заједници се сусрећем сам са собом, са својим емоци- јама, са својим мислима учим се послушању, смирењу, учим се да прихватим неке ствари стичем нове радне и животне навике од јутра до вечери, те полако, временом, свесно или не- свесно, како то бива, ослобађам се свих старих навика остало ми је још шест месеци до самог благослова, а био сам на три провере на првој провери, први пут сам се сусрео чисте главе сам са собом и с људима ступио сам у контакт са својима на жалост, нису хтели да се виде са мном, јер су били љути и нису веровали да сам се променио ја сам то прихватио и вратио сам се у заједницу био сам шест месеци, изашао на другу проверу опет сам покушао да ступим у контакт с њима и даље нису могли, тј нису хте- ли да чују за мене недавно сам био и на трећој провери и тек тада сам се, коначно, видео и са браћом и са сестром и с очухом и с мамом не- како је све било онако као у сну, као у бајци за све оно што сам молио, то се обистинило мо- гу да се вратим кући на пролеће немам више налете депресије, лудила, размишљања како ћу да позајмим, како ћу да коцкам, како ћу да лудујем осећам се врло добро тешка је заједница, али помогла ми је изола- ција и сам начин живота овде да дођем себи и да увидим неке ствари једва чекам да идем да радим, да упознам девојку, да будем са својом породицом, да идем на посао једва чекам да живим било ми је на корист и то потврђујем личним доживљајем и осећањима кроз овај период, пре заједнице и у самој заједници и, ето, пред крај заједнице сад шта ће бити и ка- ко ће бити даље, на мени је и свестан сам то- га на мени је знам да не треба да се плашим, само треба да се трудим ето, толико од мене опростите и хвала вам земља живих немам више налете депресије, лудила, размишљања како ћу да позајмим, како ћу да коцкам, како ћу да лудујем осећам се врло добро 38 3 / 2017 мај / јун 2017 39 по изласку из пустиње након кушања од стране ђавола, свето писмо сведочи да исус пође по галилеји учећи по синагогама и проповедајући јеванђеље о царству и исце- љујући сваку болест и сваку немоћ у народу, те да је за њим је ишло много народа из га- лилеје, декапоља, јерусалима, јудеје (мт 4, 23–25) када се накупило много народа исус се попе на гору и каза им беседу на гори, на којој је изрекао девет блаженстава гора блаженства се по мишљењу многих богослова налази у галилеји недалеко од ка- пернаума, док је по некима беседа на гори из- говорена на сионској гори тридесетих годи- на 20 века фрањевачки монаси су извршили археолошка ископавања на гори недалеко од капернаума и том приликом су откривени те- мељи ранохришћанске цркве из 4 века са мо- заицима недалеко од тог места 1937 године су изградили цркву гроб лазара четвородневног село витанија смештено је 3 км источно од јерусалима, данас је то ал-елзарија (арап = место лазарево) у њему је живео лазар са се- страма маријом и мартом славни догађај ла- заревог васкрсења црква слави као лазареву суботу лазар је касније постао епископ на кипру, а цар лав мудри је у цариграду изгра- дио храм посвећен лазару четвородневном и 980 године пренео мошти светог лазара у цариград када су том приликом откопали ла- заров гроб у граду китији, на кипру, нашли су мермерну плочу, на којој је стајао натпис „ла- зар четвородневни, пријатељ христов“ светиње свете земље гора блаженства се по мишљењу многих бог
... да се у зло тоне постепено као у живо блато господ даје де- веточлани рецепт за спасење од сваког суда како се постепено приближава његовом за- грљају спасења блаженстава има девет, али пажњу пле- ни пето блаженство блажени милостиви јер ће бити помиловани према милостивима су милостиви и бог и људи пре милосрђа господ истиче богобојажљивост као сиро- маштво духом које се темељи на смирењу, јер адам пада због високоумља – гордости, а господ нас као нови адам подиже смире- њем потом су блажени и који плачу, не са- мо због своје грешности већ и због грехова својих ближњих ту су се посебно истакли они који су даром суза оплакивали грехе свих људи у својим клијетима да би постали кротки људи не треба да буду неосетљиви на животне проблеме и да се гневе, већ да се суздржавају и побеђују себе свакодневно кротки се гневе само када је потребно: на своје грехове и греховне мисли блаженство у коме господ истиче гладне и жедне правде ради, такође је пре блаженства о милостиви- ма – пре милостивости човек треба да буде праведан како милостињу не би раздавао од украденога и од оног што је стекао неком преваром у јеванђелској причи када господ исцељује сухоруког у суботу, ми смо ти сухо- руки тј немилостиви који када пружимо ру- ку милосрђа другоме уствари је пружамо ка богу који нас тако исцељује од немилосрђа и себичности, док је субота овде симболика тема броја нашу веру потврђујемо делима милосрђа и то кроз читав живот милостивост међу осталим блаженствима хаџи драган б поповић беседа на гори, средњовековни мозаик (извор: myocnnet) 20 3 / 2017 дана у коме се суздржавамо да не грешимо, поручују свети оци од наше вере нећемо имати користи нити ми нити ико други ако је не потврдимо де- лима милосрђа, и то потврђујући је до краја живота тек тада можемо да почнемо да се надамо да ће шесто блаженство о чистоти срца и гледању бога почети да буде у нашем видокругу чистота срца је савршенство које се, међутим, не постиже само праведношћу и милосрђем већ чистотом мисли, пошто свака нечистота из срца излази срце је, под- сетимо, главни орган богопознања и човеко- љубља миротворство је степеница врли- не где човек не живи само у миру с богом и другима, већ друге мири предупређујући да до свађе не долази миротворци се зато на- зивају синови божији, јер је и нас јединород- ни син божији измирио са својим оцем сви праведници које други прогоне због њихове врлине, даровитости, доброте, због право- славне вере, а они не ропћу и остају у нео- суђивању својих прогонитеља и трпљењу, су блажени прогнани правде ради јер је њихово царство небеско није блажен свако ко под- носи срамоту већ највише онај којег срамоте христа ради и то клеветом беседећи о овом блаженству господ је првенствено мислио на своје апостоле и учитеље цркве који ће због њега бити срамоћени на крају величан- ствене беседе о блаженствима месија исти- че значај трпељивости у тежини подвига за своје следбенике, али помиње и радост, под- сећајући све на награду и велику плату на небесима јер зна да су многи кренули добро, али нису претрпели до краја, због искушења, и на крају себи одузимали живот (цар саул, цар замрије, ахитофел, јуда искариотски) људи милостива срца, који плачу и кају се због себе и свих, имају љубави да сагледају све људске слабости сваког ближњег и да их управо због тога воле онакве какви они јесу снагом вечне љубави која не попушта они ће умилостивити бога који ће и њима све ми- лостиво опростити аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја блаженстава је девет господ ходи у слободи, њега хвалите! светом земљом и по води њему појите! блаженством људима годи само слушајте блаженства су све врлине, њима живите! прво смиреност милине, тако дишите! друго покајање тишине богу вапите треће блаженство је кротост, о њем’ мислите! четвртим сија праведност, њега желите! пето милосрђа вредност, грехе бришите шесто јесте срца чиста, мисли бистрите! седмо миротворством блиста, ближњег љубите! осмо прогон ради христа бога славите деветим блаженством силним, венац иштете! кораком страдања крилним, небо грабите! загрљајем тим свесилним круну добисте девет рајских то су крака, радост имајте! сваки од њих јесте квака, рај отварајте! веселост је њима свака плату примисте мај / јун 2017 21 од оснивања, у манастиру студеници по- стојао је обичај даривања сиротиње о већим празницима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани посту- пају самарићански (види лк 10, 35) игуман манастира (38 глава студеничког типика) прикупљао је од братије прилоге и распо- дељивао их потребитима на манастирска врата, монаси су износили храну, стару оде- ћу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (према: студенички типик – цароставник манастира студенице, при- редио томислав јовановић, београд, 1994) међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близи- ни ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни, па им није било лако доћи ни отићи њихово збрињавање је изискивало додатни напор јер, они нису били спремни да се замонаше, нити би им то било при- кладно у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очувало мир манастирској братији и збринуло невољне поклонике решавајући овај проблем, све- ти сава српски као да је имао у виду јеван- ђелску и светоотачку поуку светог симеона новог богослова: „а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: ‘имајући храну и одећу, будимо задовољни’ (1тим 6, 8)“ размишља- јући о овом проблему и имајући пред со- бом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих гостионицу сазидасмо, испросивши место од неког хри- стољубивог, у којој ћемо страној браћи од- мора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их удостојимо бриге“ (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, светов- њаци, они који нису припадници монашког братства, а „немоћни“ су болесници у прво- битном пројекту манастира студенице није била предвиђена просторија за њихов сме- штај, већ је накнадно требало обезбедити зграду, било да се сазида, било да се откупи на савину молбу, одазвао се неко од право- славних срба, који је манастиру приложио свој земљишни посед (плац), ради зидања гостионице поуке о самарићанству, свети сава преки- да краћим излагањем о устројству братства и правилима понашања (39 глава) да би се ова монашка заједница одржала светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве пренепороч- не и пресвете владичице наше богородице и славног мученика полиевкта и молитвама блаженог оца симеона спомен светога оца симеона мироточивог показује да је већ би- ла извршена његова канонизација (1201), ако не и пренос његових моштију (1208) управо теодосије хиландарац напомиње у тема броја о световњацима који одседају на студеничком метоху неизоставно брине игуман примери милосрђа према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић 22 3 / 2017 житију светог саве да је манастир студени- ца постао стециште бројних поклоника по- сле преноса симеонових моштију и да је ме- ђу њима био знатан број болесних који су од мироточивих моштију добијали исцељење свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9/22 јануара), којем је посвећена велелепна црква у цариграду (524–527) та црква је, према мишљењу архитеката, послу- жила светом цару јустинијану i као један од узора за цркву свете софије лепота цркве је била толика да су млечани поједине стубове и капителе пренели (xiii век) у своју престо- ницу, на пјацету, лево од храма светог мар- ка, коју и данас красе за мошти овог светитеља, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи покло- ник: „од светог полиевкта долази исцеље- ње грозница и других болести“ моштима овог светитеља вероватно су се поклонили и немања (када га је манојло довео у престо- ницу), и сава, који је више пута долазио до константинопоља такође, помен мученика полиевкта може да укаже да је студеничка болница била намењена првенствено обо- лелим од грознице поменуту 39 главу типика свети сава за- вршава обећањем да ће наставити да при- ча о претходној теми, што заиста испуњава у наредној глави у следећој глави почиње подсећањем да она представља испуњење обећања „рекох горе нешто мало о болесној браћи нашој“ св сава овде још једном под- влачи да су световњаци и монаси браћа, без обзира што их дели начин подвижништва и још једном ће нагласити да се о њима који одседају на студеничком метоху неизостав- но брине игуман – „игумановој вољи, све што се тиче бриге о њима, наложено је“, који има обавезу да разуме њихове потребе и да се замисли над њиховим проблемима – „јер треба и о њима више знати“ послушајмо сад глас светог саве који су слушали архиепископи и патријарси, краље- ви и цареви српски: „заповедамо, дакле да се изабере болеснима ћелија која је по изгледу добро успела болница; и постеље поставити болеснима за лежање и одмор, и работника им дати како би им помогао у свему“ по овим речима, србима савиног времена добро је било познато како изгледа болница и који су стандарди у погледу њеног „изгледа“, од из- бора локације до архитектонских захтева, па није било потребе да их додатно коментари- ше од постојећих зграда једна је могла да се преуреди да буде болница, а келије да буду болесничке собе регулисању је подлегала само управа над болницом и рад помоћног особља јер, је постојање болнице у оквиру манастирског комплекса била новина за то време управа над болницом била је у надле- жности манастирског игумана број „работ- ника“ био је сталан у редовним приликама, док се у случајевима појачаног оболевања, како је то наглашено у следећој реченици, могао удвостручити у таквим приликама, у болесничке собе уносило се „огњиште од ме- тала сковано и преносиво“, које се још нази- вало арул велики „а на њему ћете болеснима укроп топити и друго што им је за утеху, по могућство, што је за јело и за остале потребе“ према томе, манастирска болница је има- ла исту функцију као и сам манастир она је била место утехе, место где су потребити налазили одмор, негу, храну, лекове, олак- шање мука које су им раздирале и тело и душу зато су болесници морали да осете да неко о њима брине – „игуман свагда, не ретко, у болницу нека долази и свесрдно по- сећује братију и свакоме доноси потребно“ као што свевидеће око божије све види и све зна, тако и игуман мора знати све о болесни- цима и надомештати им оно што недостаје, за чим чезну наравно, треба водити рачуна да се не појаве неумесни захтеви које није могуће испунити – „ипак не дозвољавамо да (болесници) извољевају“ тако су заузи- мањем светог саве подигнуте гостионица за болесне поклонике по јеванђелском узору и манастирска болница за болесне монахе по стандардима оног времена захтевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово поглавље подсећа- њем да ће они који претрпе до краја прими- ти награду од бога тема броја мај / јун 2017 23 црква је велика породица срођена са богом она није друштвена организа- ција за разлику од чисто телесне породице, у којој су бројна тела врло често некрште- на и неосвећена, црква је духовна и света породица само у њој телесне породице задобијају светост, која је богом заповеђе- на: будите свети! она је освећени део на греховном земном шару, део вечности из вечности, предукус раја пре стварног раја у њој је бог глава–ум, који указује и води на пут, истину и вечни живот (јн 14, 6), и који свеукупну творевину своју усмерава ка се- би, беспочетном и вечном у њој су крштене душе, новорођене духом светим – духовни очеви и духовне мајке (кумови) и духовна деца (кумчад) они су крштењем постали чланови нове обитељи, која верује у васкр- сење мртвих и у „живот будућег века“, и која живи том и таквом вером а само таква ве- ра свој духовни живот храни црквеним бо- гослужењима, надасве светом литургијом, вишедетне хришћанске породице смисао постојања човека јесте усавршавање и узрастање у меру раста пуноће христове – исто је и у породици породица икодиновић радмила грујић 24 3 / 2017 која врхуни у светом причешћу самим жи- вим богом, крсно-васкрслим господом ису- сом христом и његовом божанском вечно- шћу ко се овога лишава, лишава се вечног живота, а то значи и вечне љубави из које је створен за вечност, јер бог је сушта љубав; ограничава себе на привременост, ради ко- је није створен, и окива себе греховношћу света који сав у злу лежи без цркве нема спасења породице, о којима пишемо, не лишавају се тога међу њима је и ова коју смо упозна- ли у београду, у цркви св георгија на бано- вом брду благослов да о њима пишемо дао је отац недељко божић речима: „на литурги- ји дечаци чтецирају, а сви остали су са баком маријом у првом реду њихов позитиван пример треба да истичемо“ игор (44) и катарина икодиновић (40) и њихова петорка: ана (13), милош (12), милан (10), иван (7), и марија (4) из разговора са њима сазнали смо да и они цркву доживља- вају као велику и свету породицу, а она им је много радости и утехе пружила док су били у канади, и то је био разлог што су остали два- наест а планирали само четири године игор је доктор електротехнике и тренутно ради као руководилац пројеката (project manager) у компанији hdl design house у београду, ко- ја сарађује са страним фирмама и бави се микрочиповима, а катарина, дипломирани правник, по повратку из канаде, основала је удружење за стране језике word whiz: енгле- ски, француски, немачки, руски одзив је до- бар, а открила нам је да за руски и немачки има професорицу попадију, која је мајка 11– оро деце, ирину војводић игорови родитељи су из околине чачка он је јединац катарина има само брата, а њен отац, крста бабић, је из села горња сла- тина, република српска, а мајка оливера из алексинца њен отац је из вишедетне поро- дице, има седморо браће и две сестре живе у лепој кући која има приземље и два спрата, коју су купили по повратку из канаде пре че- тири године, а са њима живи и игорова мај- ка марија са њима је живео и игоров отац милан, који се упокојио 2013 године најпре су живели у стану игорових родитеља на ла- будовом брду у канади је рођено све петоро деце, а бака марија је сваки пут одлазила у канаду да помогне снаји после порођаја игоре, зашто сте отишли баш у канаду? радио сам као асистент на електротехнич- ком факултету и колега ми је рекао да треба овде да се отвори једна канадска фирма која нуди посао, и питао ме да ли сам се пријавио пријавим се, без јасне намере и жеље да ће од тога ишта бити кад су ме на интервјуу пи- тали да ли бих желео да одем у канаду, одмах сам рекао „не“, што их је зачудило, но ипак сам био примљен али, нешто се искомпли- ковало и нису овде отворили фирму питао сам катарину да ли се слаже да идемо у кана- ду и тако смо отишли, али са идејом да оста- немо 3–4 године како је бити странац? игор: канада је земља емиграната и ту се човек не осећа толико као странац у торон- ту има доста наших људи и са њима смо се дружили има четири наше цркве, за разлику од других делова канаде где наши људи ду- го морају да чекају на исповест док не дође свештеник тамо смо упознали нашег духов- ног оца василија томића поверио сам му: „оче, овде ме много плаћају, ја то не заслу- жујем“ он ми је рекао: „синко, не секирај се, све ће они то да ти наплате“ тако је и било што је најгоре, ти си везан – боље си мате- ријално ситуиран, али си укључен у креди- те прво смо изнајмљивали стан, па купили стан, па га продали и купили кућу, што је био добар потез, јер су, кад смо решили да се вратимо, цене веома скочиле и ту смо има- ли добру зараду кад су деца довољно одра- сла, схватио сам да ако пређемо ту преломну тачку више нећемо моћи да се вратимо отац василије нам је дао благослов за повратак, чак нас и подстакао у канади је позитив- но то што породице са ниским примањима имају врсту заштите, финансијску подршку од стране друштва, и не могу да падну у пот- пуно сиромаштво, што погодује вишедетним породицама вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 25 како сте се упознали и где сте се венчали? катарина: упознали смо се на рођендану код заједничке пријатељице и врло брзо смо се и венчали у цркви св апостола и јеванђе- листе марка у београду урезало нам се у памћење: „оно што бог састави, да човек не растави“ у браку смо 15 година који је ваш пут до праве вере? је ли било чуда? катарина: нисам васпитавана у пуноћи вере нити сам крштена као дете, него тек са 24 године, у цркви св илије у миријеву, где смо живели, али смо поштовали велике пра- знике и наше обичаје имала сам 15 година кад ми је мајка умрла, а 21 кад ми је отац из- ненада умро, иако није био болестан остала сам са братом млађим 10 година и морала сам да радим и да студирам, јер је породич- на пензија била мала дипломирала сам у браку рана смрт мајке, а потом и оца, је била прекретница у мом животу која ме је навела да се суочим са пролазношћу живота схва- тила сам да човек нема снагу да сам прева- зиђе све тешкоће већ му је потребна божи- ја помоћ игор: ни ја као дете нисам био у прилици да упознам сву лепоту и духовну пуноћу живота у христу крсну славу, светог николу, славили су моји деда и баба, али не и моји родитељи та удаљеност од господа је чинила да као дете осећам страх од све- га лошег што може да се деси у животу, би- ло мени било ближњима касније, као млад човек, пролазећи кроз личне падове, како у односу са другима, тако и са самим собом, имао сам страшан немир у души, схватио сам да нешто није у реду са мојим виђењем света какво ми је понуђено кроз школовање и у породици слично сам увидео и у одно- су на виђење своје личности и других људи без доброг саветника, тај раскорак је у мени једно време изазивао душевне патње и ду- ховна лутања и, назвао бих то чудом, у мојој 20–ој години почео сам да тражим истину вероватно захваљујући оном неизбрисивом печату који је господ ставио на моју душу, не- ке од тих истина су ми се откриле, а убрзо потом и сам господ осетио сам божије при- суство и познао да постоји бог то је био мој спас такође, схватио сам да ме љубав према другим људима чини веома срећним убрзо након тога се десило једно од безброј чу- да којима нас господ спасава – моја рука је, вођена божанским промислом, сама крену- вишедетне хришћанске породице 26 3 / 2017 ла ка новом завету који је годинама стајао на полици нетакнут и за који ја, срамота је рећи, нисам ни знао какву спасоносну исти- ну садржи сећам се само да сам пре тога осетио зрак светлости који ме је изнутра обасјао и пао на мене који сам дотле лутао у тами читање јеванђеља је за мене било, нећу претерати, као мелем на рану, као вода жедном у пустињи или храна прегладнелом сиромаху свака христова реч је падала на моје срце, а јеванђелске истине су лечиле моју изнемоглу душу упознавање бога кроз живот, речи и дела господа исуса христа до- вело је до мог преображаја и жеље да се кр- стим у манастиру раковица са 24 године на- кон мог духовног рођења, почиње мој живот као хришћанина испрва нисам много знао о цркви, литургији, посту, светој тајни пока- јања и исповести и многе друге ствари, али и ту је господ нашао начина да ме, кроз бра- ћу и сестре у цркви, научи шта је потребно и упути на прави пут друго је чудо божије, мислим, што је моја мајка потом кренула за мном христовим путем будући да је крште- на као мала, наставила је тамо где је ратом и потоњим безбожним друштвеним поретком била заустављена као дете по њеном сведо- чењу, и њој се догодило чудо, након њених искрених молитви богу, након много година бездетног живота и несрећних дешавања у породици, она је мене зачела да ли сматрате да сте права хришћанска породица? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли истог духовника? игор: нашу децу крстили смо док су били бебе смисао постојања човека јесте усавр- шавање и узрастање у меру раста пуноће христове, а исто је и у породици најважнија је љубав и праштање у том смислу, ми смо прешли далек пут, али смо још увек далеко од жељеног идеала раслабљени данашњим начином живота, где журба и световни жи- вот остављају мало места духовном расту, често се све своди на рутину и губи се на дубини и суштини најважније је, ипак, сво- ју веру стално сведочити, макар у малој ме- ри, јер онда ће она бити примљена срцем од свих укућана трудимо се да редовно при- суствујемо литургијама недељом и празни- цима читамо јутарње молитве и пре сваког јела, а деца често и вечерње, док смо ми ста- рији ту недовољно ревносни дечаци неде- љом и празницима служе у олтару, а старија ћерка пева у црквеном хору слично је било и у торонту, где сам једно време био и пред- седник црквено–школске општине светог архангела гаврила у време када је оснивана нова парохија и припремана градња цркве, а катарина је била у колу српских сестара наш парох и духовник у торонту, отац васи- лије томић, рекао ми је једном нешто што ми се урезало као велика истина: „твоја жена је мера твоје светости“ другим речима, ако ми- слим да моја жена није толико духовно јака колико мислим да би требало да буде, онда треба прво да погледам себе исто је тако са децом у београду, духовно нас води наш па- рох, отац недељко божић, из цркве св вели- комученика георгија које су духовне књиге оставиле посебан утисак на вас? највише књиге св владике николаја, мо- литве на језеру, пророчка поема небеска вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 27 литургија, као и охридски пролог, који смо читали свакодневно, и то нам је давало посе- бан осећај за почетак радног дана катари- на: моја прва књига је била од оца тадеја ка- кве су ти мисли такав ти је живот три пута сам је прочитала и у томе проналазила себе и, наравно, многе књиге владике николаја у чему је суштина хришћанског васпита- ња? како се деца васпитавају за задобијање светости, да буду иконе божије? игор: хришћанско васпитавање је прено- шење деци јеванђелског виђења света ве- рујућих родитеља његова суштина је уче- ње деце љубави према богу и врлинском животу који води спасењу оно се неретко коси са друштвеним трендовима, што, по- ред иначе захтевне духовне борбе коју подразумева хришћанско васпитање деце, додатно отежава посао родитеља то је на- рочито видљиво у савременом друштву где је све углавном подређено задовољењу личних потреба и страсти и где има врло мало места за љубав и жртву, како према господу, тако и према својим ближњима једини начин да родитељи „воде борбу са светом“ за спасење своје деце је да се нај- пре они сами утврде у вери, а потом да сво- јим примером буду узор и деци али и сами родитељи су растрзани између световних обавеза и духовне раслабљености зато је једини сигуран пут оцрковљење породице, односно привезивање крхког брода наших живота за сигуран брод христове цркве то, пре свега, подразумева редовно прису- ство службама у храму, поштовање посто- ва и освећење светим тајнама покајања, исповести и причешћа притом је важно да деца веру приме срцем, како би њихов живот у христу био трајно утврђен у све- му овоме много може да помогне и међу- собно дружење људи и деце из верујућих породица тако родитељи могу међусобно да размењују искуства о изазовима са ко- јима се суочавају у подизању своје деце, а деца да осете да припадају већој породи- ци православне цркве христове осим то- га, битно је и да деца сведоче своју веру својим понашањем, како у кући, тако и у школи и друштву неопходно је да се деца усавршавају учећи веронауку у школи, во- ђењем духовних разговора, читањем или на друге конкретне начине, као што је по- моћ у олтару током службе или певањем у црквеном хору, а све у складу са узрастом и могућностима које школе деца уче и у чему су посебно та- лентована? имају ли и додатне активности? катарина: најстарија ана иде у седми раз- ред основне школе, милош у шести, милан трећи, иван први, а марија је још у вртићу одлични су ђаци ана је посебно таленто- вана за уметност и језике учи и говори три страна језика: енглески, француски и немач- ки, а од ове године је почела редовно да пе- ва у хору наше цркве св ђорђа захвални смо и нашим пријатељима из канаде, који су са великом љубављу препознали њен тале- нат и помогли јој да га развије, оцу василију и госпођи мари, вођи дечијег хора цркве св арх гаврила у торонту, као и нашој пријате- вишедетне хришћанске породице 28 3 / 2017 љици јелени савић, која је члан црквеног хора и била члан хора народног позоришта милош и милан су математичари и већ су освајали неке награде ове године милош је освојио прву награду на такмичењу пангеа, а на истом такмичењу, као и на такмичењима друштва математичара србије и архимедес милан је освојио друге награде осим тога, сви дечаци воле спорт две године су трени- рали фудбал, потом пливање, а од ове године и кошарку најмлађи иван тренира фудбал и он, као и браћа, показује таленат за матема- тику сва тројица, такође, говоре и уче више страних језика иван показује и таленат за певање а сви воле и да цртају најмлађа ма- рија је тек почела да учи слова, а већ се ви- ди да веома воли цртање, рецитовање и да ужива у физичким активностима игор: као и већина дечака тог узраста, милош и милан воле да играју игрице међутим, треба рећи да деца тог узраста немају снагу да контро- лишу пориве које такве активности изази- вају, па им то временски ограничавамо ана је, с друге стране, активна на друштвеним мрежама делом је то позитивно, јер нпр на тај начин одржава контакт са нашим и сво- јим пријатељима из канаде, а данас, нарочи- то за децу у њеном добу, то је постало и део друштвеног статуса ми, као родитељи, при- чом покушавамо да утичемо на децу да све те активности држе на разумном нивоу и у облику који није духовно штетан проблеми у вези са коришћењем рачунара и интерне- та су нови за већину родитеља, а постали су, нажалост, општи у данашњем друштву, што видимо и из наших разговора са пријатељи- ма деце сличног узраста да ли сматрате да је и школа постала по- мало виртуелна? да ли сте чули каква нам духовност стиже из европе, тзв „сексуал- но злостављање деце“, и то треба да зажи- ви код нас од вртића до средњих школа? у том уџбенику се каже да је „породица најопасније место за васпитавање деце у модерном друштву“ – тј извор злоставља- ња деце игор: све иде у лошем правцу осећамо да то није добронамерно ми смо у канади већ вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 29 видели и схватили из приче наших људи из цркве и ван ње шта се ту заправо дешава, да је систем тако направљен да не можете то- ме одолети ту оба родитеља морају да буду на изузетно високом духовном нивоу да би могли своју децу да заштите јер, ви морате прво да негирате оно чему их уче, па да им објасните, што је много већи посао него да их учите како треба хвала богу, тамо помаже и наша црква родитељима и деци својим ду- ховним саветима, али је проблем што се деца релативно рано одвајају од родитеља и од- лазе на школовање, и бивају више изложени тим утицајима једном јеврејском режисеру један јеврејин „из сенке“ је открио да је глав- ни удар на школу, а циљ разбијање породи- це заиста и школа постаје виртуелна, јер она више нема васпитну улогу, и званично је из њеног имена избачено оно „васпитна“, него је само образовна ми, родитељи, већ са на- шом децом пролазимо то искуство, директно знамо какве тешкоће изазива то избацивање васпитне улоге из школе једини предмет ко- ји васпитава децу јесте веронаука, и зато је изложена притисцима и нападима да се из- баци наша деца воле веронауку, али се жале да су ти часови често скраћени јер се прекла- пају са другим „важнијим“ предметима многи хришћани планирају породицу, ди- ректно поучени примером својих родитеља, нарочито после другог светског рата коли- ко је то у духу православне вере? ко вама планира бројност деце? каква су била благо- словена стања код катарине? игор: човек се рађа по божијој вољи и труду родитеља много грешимо што своју вољу, обично представљену у виду плани- рања породице, претпостављамо божијој вољи ако се то планирање ради кроз уздр- жање, уз обострану сагласност супружника, онда оно може имати оправдања међутим, то најчешће није случај, већ се своди на за- довољење страсти без сврхе кроз контра- цепцију или, што је ужасно, кроз убиство нерођене деце ми себе сматрамо сарад- ницима у божијем плану најважније је увек имати на уму да нас је сам бог поучио да је најбоља за нас воља божија и понављати: „нека буде воља твоја“! катарина: све труд- ноће су биле нормалне, као и порођаји, али са иваном се догодило велико чудо он се није на време окренуо па ми је био заказан царски рез а пре тога на порођају је умрла моја добра другарица, што ме је јако пого- дило плакала сам за драгом другарицом и помало стрепела за себе, и почела да се мо- лим богу тада сам у сну видела дивну жену у великој светлости која ми је рекла: „не бој се, биће све добро“ кад сам дошла на контро- лу, ултразвук је показао да је беба окренута како треба докторка се веома изненадила и вишедетне хришћанске породице 30 3 / 2017 рекла ми да је редак случај да се беба окре- не у задњој недељи и рекла ми: „иди кући и чекај природан порођај“! игор: многи на- ши пријатељи, и хришћани и нехришћани, молили су се за катарину, и верујемо да је и то помогло катарина: рађање јесте напор за мајку, али је награда велика сматрам да се рађањем деце жене заиста спасавају, јер их мајчинство учи подношењу жртве и без- условној љубави кроз родитељство жена и човек могу да сагледају да је божја воља у ствари неизмерна љубав бога према човеку игор: рађање је и чин родољубља, нарочи- то у земљи опустошеној белом кугом, као што је наша без деце неће имати ко да носи, не само обавезе које намеће држава, већ и ужа породица многи родитељи данас оста- ју сами, јер нема ко да брине о њима, а да не говоримо о бездетним породицама нај- чешћи разлог који се наводи за мањи број деце у породици је материјални, али је то обично само изговор за нашу себичност и маловерје јака, у смислу бројности, и здра- ва, у духовном смислу, породица је ослонац не само себи, већ и друштву у целини држа- ва би, у том смислу, могла много да помогне тако што би мајкама са више деце пружила осећај сигурности дајући им неке олакши- це, било кроз директна давања за свако дете или кроз рачунање пензионог стажа мајке су у суштини кажњене, јер морају и да раде и подижу породицу да и не говоримо о (не) култури послодаваца, односно, дискримина- цији жена приликом запошљавања у васкршњој посланици патријарх иринеј је дао посебну подршку вишедетним поро- дицама шта бисте ви препоручили као под- стицај породицама са мало деце? интересантно је оно што сам чуо, и овде и у канади, од наших старијих људи – нису рекли да им је жао што нису много више за- радили новца него што нису имали више де- це мислим да је то неки показатељ и да би наша земља морала у некој мери да помогне вишедетним породицама, макар да симбо- лично покаже бригу о породици ми имамо срећу да нам бака много помаже споменуо бих и препоруку блаженопочившег влади- ке данила крстића: „природно да је дар де- теродија најважнији за опстанак србадије а тај проблем прираштаја, многодетности, можемо решити само ако у целом нашем народу пробудимо послушност богу, који је заповедио: рађајте се и множите се! значи, ако се младожења ломи око избора: кола или колевке, онда парох треба да саветује нововенчаним супружницима да изаберу колевку, јер лепо дете је жива статуа створе- на за живот вечни“ исто нам поручује и св владика николај: „дај боже да се срби сложе, умноже и обоже“ вишедетне хришћанске породице мај / јун 2017 31 у руској православној цркви су забрину- ти новом редакцијом кривичног закони- ка који забрањује телесно кажњавање деце као аргумент, представници рпц се позивају на свето писмо које „разматра могућност ра- зумног коришћења физичке казне из љубави, као неодвојивог дела права родитеља, која су установљена богом“ сагласно изјави па- тријаршијске комисије за питања породице, заштите материнства и деце, због тога могу да настрадају и добросавесни родитељи ко- ји кажњавају своју децу „умерено и разумно“ лентару је говорила са председником те комисије, протојерејем димитријем смирно- вим о томе како треба правилно васпитавати децу из изјаве патријаршијске комисије за питања породице може се извући закључак да православна црква одобрава физичко кажњавање деце? – потребно је да правилно прочи- тамо руске текстове уопште не одобрава, већ прихвата као крајњу меру изјава је дата поводом нове редакци- је члана 116 кривичног законика, „батине“ у народу су га чак прогласили законом о за- брани васпитања бојимо се да све то мо- же довести до кривичног поступка против добросавесних родитеља, који воле сво- ју децу за обичну шљапку по гузи или чак подвикивање, које заштитници права де- тета сада могу да сматрају психолошким насиљем, могу да вас пошаљу на служење затворске казне до две године дугачко одвајање са мамом или татом ће нанети де- тету много већу штету него умерен и разу- ман ударац по гузи, који ће дете заборавити до вечери појам „умерен“ је различит за све можда би требало да се законодавно одреди граница „разумности“, да не бисмо пали у искушење? – код нас у кривичном зако- нику не постоји појам „крава“ и како онда ја сада да једем говедину? а жабљи ба- таци? са овим такође имамо велики про- блем и замисли- те, сунце код нас сија требало би хришћански брак и породица црква не позива да се бију деца црква позива да се деца воле, да се крсте родитеље да се венчају, све да опраштају и држе постове где су заштитници права када убијају децу у сирији или украјини? нема их они штите нашу децу зашто? зато што их воле? беседа са протојерејем димитријем смирновим о томе како са мером кажњавати децу „каиш боље плетени “ разговор водила: наталија грањина 32 3 / 2017 и то такође описати у закону по овом пита- њу ми можемо да дођемо до лудила ако ми не схватамо шта значи разумно кажњавање – значи потврђујемо свој потпуни идиотизам тада би требало да нас ограде жичаном огра- дом и лопатом хране пшеницом заштитници права који се баве проблемом насиља говоре о томе да све породичне трагедије управо и потичу од тих ћушки – заштитнике права издржавају специ- јалне западне агентуре где су заштитници права када убијају децу у сирији или укра- јини? нема их они штите нашу децу зашто? зато што их воле? на грчком оне који воле децу називају педофилима треба гледати ситуацију видите, на пример: прелазим вр- ло прометан аутопут у левој руци држим кофер у десној дете мој малиша почиње да се отима шта мислите да треба да се уради? да клекнем пред њим, ставим руке на груди: „васа, то није лепо?“ а све вре- ме око нас јуре кола да се брзо заустави малиша који не разуме опасност, зато што још увек има расејану свест, може се ура- дити само ћушком а нама наша вољена држава у оваквом случају прети затвором, а заштитници права ће то да истражују, пи- шу извештаје патријаршијска комисија је против прекомерне умешаности државе у дела породице држава – то је чиновник, а чиновник никада не може да воли дете ви- ше од родитеља зашто се ви бојите да ће нови закон бити обавезно искоришћен против родитеља? – сваки човек има оне који га не воле ја сам уверен у једно: било који закон мора би- ти разуман и праведан а тога овде нема ја сам уверен да ће наш председник, владимир владимирович путин, пре него што потпише овај предлог закона, да се пажљиво упозна са њим ми нисмо мислили да ће овакав за- кон тако брзо прихватити мислили смо да ће он до јесени да чека, и да ће друштво још мо- ћи да да своје мишљење практично у свим земљама су уведене казне за домаће насиље ове недеље је у француској усвојен закон по коме за шљапке и шамаре детету могу да вас осуде на три године – ми живимо у русији са својом традици- јом и културом руским родитељима прети озбиљна опасност са запада и овако је код нас у кризи породица, имамо врло много развода, деца су непослушна, развраћују се кинематографијом, естрадом, медијима, посебно интернетом ако погледамо какве речи размењују петаци у „вконтакте“ (руски фејсбук, прим прев) можемо да оседимо а овде још имамо – не смеш да их зауставиш! да ли су и вас кажњавали у детињству? – само једном ме је истукао отац и сада се сећам тога, колико сам био крив зашто? – био сам безобразан и ви се на њега не љутите? – не, наравно захвалан сам му зашто не ударити дечака, ако је рецимо, он опсовао баку? сећам се једног од својих парохијана, говорио је да је врло захвалан своме оцу ко- ји га је некада истукао „зашто?“, питам „за- то што сам дошао из школе где сам пушио“ обећао ми је, ако нађе још једну цигарету, да ће ме убити од тада он не пуши и отац му је управо сачувао здравље тај мушкарац сада има 45 година апсолутно би могао да оболи од рака али он се сада тога сећа са љубављу према покојном оцу ево, тако се то одразило на његову психу да ли су други методи васпитања мање ефектни? – нико не говори да су шљапке начин вас- питања не, то је крајња мера као доживотна казна у кривичном законику, на пример тако је и овде отац и мајка би могли да му укажу на то: „твоје понашање превазилази све гра- нице немој да будеш сурово кажњен“ хришћански брак и породица мај / јун 2017 33 хришћански брак и породица а колико се може примењивати крајна мера, а да она не постане навика? – мислим, да у току живота, не више од три пута при чему у врло кратком периоду моје четрдесетогодишње педагошко искуство го- вори да је то ефективно само од 9 до 12 годи- на пре тог узраста или после је само штета ово се односи само на дечаке због чега? – код млађих не наилази на разумевање код њих се јавља осећај да су се понели пре- ма њима престрого као резултат родитељи могу да добију супротну реакцију: дете може да постане лажљивац, издајник и кукавица а шеснаестогодишњи дечко ће, насупрот ово- ме, рећи: „боље да ме и удариш, него да ми све то говориш“ он ће много лакше прежи- вети каиш од неког тамо „поповања“ на овом делу одрастања нека друга средства постају виша мера од 9 до 12 година је најосетљиви- ји узраст, почетак одрастања тада и почињу дечије крађе, пушење у овом узрасту крајња мера, једном годишње, потпуно може да зау- стави малог човека јер се памти сирочиће и девојчице не треба дирати де- војчице имају нежну душу, и телесне казне се памте цео живот и поистовећују се са увре- дом – а то је штетно за душу не смемо никада никога тући руком, ногом, или неким јаким предметом за то се одувек код нас у русији употребљавао витамин „к“ метла од прућа? – метла је сувишна, пошто може да остави трагове каиш боље плетени, јер је мек и ви- ше утиче психолошки него што причињава стваран бол ударити ћушку и тући су потпу- но различити појмови сада свако почиње да се подсмева и руга томе што црква позива да се бију деца црква позива да се деца воле, да се крсте родитеље да се венчају, све да опра- штају и држе постове извор: лентаru превод: душка здравковић, православна породица, мај 2017 крајем великог поста ужи круг јавности био је уздрман вешћу о новим „образов- ним пакетима“ које је министарство про- свете (мп) увело у наставу широм србије ти пакети, који се наводно баве образовањем о сексуалном насиљу, уствари су били спре- мљени тако да нашој деци промовишу изо- пачену сексуалност и све врсте настраности и разврата, док су упоредо са тим садржајем нудили и екстремно антипородичну пропа- ганду примера ради, ауторке пакета у јед- ном делу обимног „градива“ постављале су питање: „да ли је породица безбедно ме- сто?“ на које саме одговарају: „породични дом је, у ствари, најопасније место у модер- ном друштву“ сличне поруке су прожимале целокупни садржај пакета, који су требали да уђу у наставу од вртића до средње школе (за децу узраста од 3 до 18 година) овакав антихришћански садржај, који је пласиран кроз читав школски систем, алар- мирао је многе родитеље и то не само оне верујуће узнемирени овако очигледним и бруталним нападом на душе, тела и умове њихове деце, родитељи су у спрези са про- светним радницима и одређеним бројем директора покренули широку иницијативу отпора и обавештавања јавности пресуд- ну улогу у обавештавању шире јавности од- играло је удружење грађана „ко нам трује децу“ (кнтд), чији председник зоран јова- новић каже: „након проучавања овог спор- ног и проблематичног садржаја, закључили смо да предложено `градиво` више личи на сексуални водич и ширење идеологије хо- мосексуализма него на било какву заштиту деце од сексуалног насиља мобилисали смо јавност, алармирали цело чланство, писали министарству просвете, у неку ру- ку представљали главни штаб акције“, каже јовановић осим обавештавања јавности и широког круга свештенства, битан фактор отпора чи- ниле су и удружене акције родитеља: ван- редни родитељски састанци, савети родите- ља, петиције тако је интернет петицију коју је покренуо „центар за заштиту породице“ само у првом дану потписало 5 000 људи, хришћански брак и породица 34 3 / 2017 а укупно пре повлачења пакета, петиција је имала више од 10 000 потписника просвет- ни радници су се такође удружили, из чега је произашло саопштење синдиката просвете (успрс) којим се мп позива да хитно повуче пакете из наставе иако највећи део јавности није био упо- знат са овим дешавањима, углавном због ћу- тања великих медијских кућа, мп је добро осетило да даље инсистирање на примени пакета може да доведе до масовне побуне, те је због тога по хитном поступку повукло „образовне пакете“ из наставе за право- славне хришћане ово је била велика радост, али и упозорење наиме, добро је познато да је у неким западним државама (као што су нпр сједињене америчке државе и кана- да), хомосексуална пропаганда већ дубоко зашла у школске системе у тим земљама, као и у неким другим, постоје разноразни покрети отпора, који имају за циљ да одбра- не децу од насилног излагања порнограф- ским, развратним и мужеложничким (хомо- сексуалним) материјалима овакви покрети отпора указују да је уплив ове врсте идео- логије у школе постао глобални проблем на глобални продор пипака лгбт (лезбијског, геј, би – и транс–сексуалног) екстремизма душе наше деце су нападнуте и наша родитељска дужност је да их бранимо! наставни програм за разврат србије марко спасеновић мај / јун 2017 35 указује и закон који је државна дума руске федерације донела 2013 године, којим се забрањује пропаганда која детету реклами- ра нетрадиционалне вредности и сексуалне односе у нашој земљи овакав закон не постоји, а до сада није постојао ни организован отпор против такве врсте пропаганде стога су се временом одређене интересне групе успе- шно позиционирале у свим сферама нашег друштва, све до самог министарства про- свете, које справља васпитно-образовни програм за нашу децу у мп постоји „група за заштиту од насиља и дискриминације“, која је овај и овакав програм развила и пла- сирала, у сарадњи са невладином организа- цијом „инцест траума центар – београд“ та група већ дуже време око наше деце плете мрежу чији је до сада најекстремнији про- извод управо овај збир „образовних пакета“ бура која се у вези пакета подигла у јавно- сти, а коју је у корену хранио српски хри- шћански дух, можда ће се после прве „побе- де“ стишати у том случају, уколико не дође до коренитих измена у мп, сличне програ- ме можемо очекивати поново у будућности поучени овим скорашњим искуством, твор- ци тог програма ће вероватно наредних пу- та бити суптилнији у његовом спровођењу, уводећи га кришом кроз различите настав- не предмете стога православни хришћани први морају држати широм отворене очи јер је од суштинске важности да приметимо сваку опасност која прети нашој деци и да их од те опасности заштитимо сваки родитељ би требало да се упозна са повученим „образовним пакетима“, чи- ји је садржај јавно доступан на интернету постоји опасност да ће делови ових паке- та бити пласирани на друге начине и наш први задатак је да их препознамо уколи- ко, не дај боже, такав садржај препознамо у наставном програму нашег детета, треба имати на уму да нисмо усамљени, нити је- дини којима то може да смета обавезно треба да обавестимо свештенство и питамо шта можемо да учинимо после обавешта- вања свештеника, наредни корак је да оба- вестимо своје ближње не смемо се либити да „галамимо“ о оваквим проблемима на родитељским састанцима, пред директо- ром школе, у својој широј породици или на послу душе наше деце су нападнуте и на- ша родитељска дужност је да их бранимо! уосталом, како се показало, верујући на- род није усамљен у овој борби – напротив, у србији су усамљени они који овакву про- паганду већ годинама пажљиво припрема- ју и спроводе напослетку, треба да знамо да право ро- дитеља на васпитавање детета у складу са сопственим уверењима штите устав репу- блике србије, универзална декларација о људским правима, конвенција ун о прави- ма детета, међународни пакт о грађанским и политичким правима, као и неколико пресуда европског суда за људска права у канадским школама се чак нуди и фор- мулар који родитељ може да попуни, кроз који се разјашњава каква врста садржаја је пригодна, а каква није за дете тог родите- ља то би могао да буде добар превентивни модел и за србију надамо се и усрдно мо- лимо богу да ће немили догађај са „обра- зовним пакетима“ бити почетак прочишће- ња српске просвете извор: wwwpravoslavniroditeljorg хришћански брак и породица антихришћански садржај „образовних пакета“, који је пласиран кроз читав школски систем, алармирао је многе родитеље и то не само оне верујуће 36 3 / 2017 заједница „земља живих“ је ткиво које је у сталном покрету, еволуцији тако да, днев- ници и сведочења, који ће бити изнети пред вас, представљају собом једну непоновљиву реалност заправо, то јесте лично сведочење заједнице, онакве каква је она тада била и каква и даље јесте у тим очима, којима ћете и ви завирити унутар ње земља живих зовем се иван м, из новог сада сам, имам двадесет три године у заједници сам два- десет пет месеци, због проблема које сам имао са алкохолом и коцком, тачније, рулетом и апаратима почео бих са својим сведочанством и вра- тио бих се у детињство, које је, колико се се- ћам, слично као и код свих дечака породи- ца је била добра према мени, завршио сам основну и средњу школу, играо сам фудбал први проблеми почињу крајем основне школе када се први пут сусрећем с алкохолом, пивом, вином примећујем да ми се свиђа да будем под дејством алкохола, да могу лако да ступим у контакт и комуницирам са девојка- ма, да сам отворенији, јачи, снажнији и негде ми се свидео тај осећај алкохол, касније, временом прелази у навику свакодневног ко- ришћења, где се у почетку то није ни примећи- вало, нити сам то осетио, ни признао сам себи да имам с тим проблем што се тиче коцке, ру- лета, тикета и апаратâ, такође бих рекао да то почиње крајем основне школе, где са својим другарима мало „проверавамо срећу“ и игра- мо чисто ради досаде први пут се сусрећем са већом количином новца са седамнаест–осам- наест година тада сам се заљубио у тај осећај новца, моћи, друштва: све може да се ради, све може да се купи адреналин и тај доживљај, као и сама помисао да може да се са малом количином новца стигне до огромне суме за само пар сати (или чак неколико минута) мени је ушао у навику и начин размишљања, начин живота завршавам средњу школу, нисам био лош ђак у кући се отприлике претпоставља- ло да сам већ почео да се коцкам кат- кад ме виђају пијаног, али сам био вешт манипулатор и доносио лепе оцене, снала- зио се да то прикријем када сам завршио средњу школу, са осамнаест–деветнаест го- дина, почињем да радим и на пијаци као земља живих сведочанство ивана м мај / јун 2017 37 трговац и у грађевинским фирмама као по- моћни радник, добијам плату и дневницу проблема код мене није било што се тиче ра- да, али све те паре што бих зарадио одмах бих користио за своја задовољства: одмах бих коц- као, пио, чашћавао, проводио се тада већ улазим у прве сукобе са мајком и са очухом, јер када бих потрошио све паре, онда сам вадио из новчаника новац који није мој, продавао злато, алат, каблове за струју свашта сам радио да би држао тај ритам живота ни- сам то признавао себи док ме, наравно, нису избацили из куће у двадесет и првој години јер је све прелило чашу, поготово када сам почео да правим и позајмице стално сам био под не- ким притиском, депресијом, лудилом, стално сам измишљао начин како да дођем до новца и то је мене одвојило од моје породице која је, богу хвала, нормална, вредна, поштена ка- да сам истеран из куће, осетио сам шта значи имати одговорност да купим храну, да платим подстанарство први пут сам то осетио и ни- сам био у стању то да урадим, јер сам трошио сав свој новац на ствари које нису нормалне и којима нисам могао да одолим пре него што сам ушао у заједницу, вуцарао сам се по ули- ци, све сам прилике искористио код другара, и позајмице сам, наравно, свакакве искори- стио, нисам имао ни да вратим дугове спавао сам по парковима, по каналима, у жбуновима, некад трезан, некад под дејством алкохола почео сам да се осећам као неки бескућник, лудак јаки налети депресије, помрачење ума, стрес после шест месеци таквог живота, без породице, на улици, кад су сви дигли руке од мене, затражио сам помоћ у заједници првих годину дана ни мало лако није било јер сам морао да прихватим неке ствари и при- метим своје слабости које дуго нисам могао да прихватим пре уласка у програм у заједници се сусрећем сам са собом, са својим емоци- јама, са својим мислима учим се послушању, смирењу, учим се да прихватим неке ствари стичем нове радне и животне навике од јутра до вечери, те полако, временом, свесно или не- свесно, како то бива, ослобађам се свих старих навика остало ми је још шест месеци до самог благослова, а био сам на три провере на првој провери, први пут сам се сусрео чисте главе сам са собом и с људима ступио сам у контакт са својима на жалост, нису хтели да се виде са мном, јер су били љути и нису веровали да сам се променио ја сам то прихватио и вратио сам се у заједницу био сам шест месеци, изашао на другу проверу опет сам покушао да ступим у контакт с њима и даље нису могли, тј нису хте- ли да чују за мене недавно сам био и на трећој провери и тек тада сам се, коначно, видео и са браћом и са сестром и с очухом и с мамом не- како је све било онако као у сну, као у бајци за све оно што сам молио, то се обистинило мо- гу да се вратим кући на пролеће немам више налете депресије, лудила, размишљања како ћу да позајмим, како ћу да коцкам, како ћу да лудујем осећам се врло добро тешка је заједница, али помогла ми је изола- ција и сам начин живота овде да дођем себи и да увидим неке ствари једва чекам да идем да радим, да упознам девојку, да будем са својом породицом, да идем на посао једва чекам да живим било ми је на корист и то потврђујем личним доживљајем и осећањима кроз овај период, пре заједнице и у самој заједници и, ето, пред крај заједнице сад шта ће бити и ка- ко ће бити даље, на мени је и свестан сам то- га на мени је знам да не треба да се плашим, само треба да се трудим ето, толико од мене опростите и хвала вам земља живих немам више налете депресије, лудила, размишљања како ћу да позајмим, како ћу да коцкам, како ћу да лудујем осећам се врло добро 38 3 / 2017 мај / јун 2017 39 по изласку из пустиње након кушања од стране ђавола, свето писмо сведочи да исус пође по галилеји учећи по синагогама и проповедајући јеванђеље о царству и исце- љујући сваку болест и сваку немоћ у народу, те да је за њим је ишло много народа из га- лилеје, декапоља, јерусалима, јудеје (мт 4, 23–25) када се накупило много народа исус се попе на гору и каза им беседу на гори, на којој је изрекао девет блаженстава гора блаженства се по мишљењу многих богослова налази у галилеји недалеко од ка- пернаума, док је по некима беседа на гори из- говорена на сионској гори тридесетих годи- на 20 века фрањевачки монаси су извршили археолошка ископавања на гори недалеко од капернаума и том приликом су откривени те- мељи ранохришћанске цркве из 4 века са мо- заицима недалеко од тог места 1937 године су изградили цркву гроб лазара четвородневног село витанија смештено је 3 км источно од јерусалима, данас је то ал-елзарија (арап = место лазарево) у њему је живео лазар са се- страма маријом и мартом славни догађај ла- заревог васкрсења црква слави као лазареву суботу лазар је касније постао епископ на кипру, а цар лав мудри је у цариграду изгра- дио храм посвећен лазару четвородневном и 980 године пренео мошти светог лазара у цариград када су том приликом откопали ла- заров гроб у граду китији, на кипру, нашли су мермерну плочу, на којој је стајао натпис „ла- зар четвородневни, пријатељ христов“ светиње свете земље гора блаженства се по мишљењу многих бог
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
2
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
...и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључујеБОГОБОЈАЖЉИВОСТ 📌 или обратно
колико вера мења човека, како га
преображава?
подршка трпљењу је вера, а нада је помоћ
божија која нас штити вера помаж
...и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључује
МЕТА инфо: Р:25145 К:189541 Д:105
| Свеска 364 |
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... пост, према својој снази и правишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 35 вилима цркве, и пажња, која нам данас тако често недостаје, нарочито деци у том смислу, важан је физички напор или рад, као и исповест и причешће драгоцено је дружење са људима који су радосни и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључује богобојажљивост или обратно колико вера мења човека, како га преображава? подршка трпљењу је вера, а нада је помоћ божија која нас штити вера помаже да стрпљиво носимо животне тешкоће тако се човек преображава, али не у смислу да му живот постаје удобнији напротив треба уложити напор с једне стране, као самохрана мајка која се непосредно брине о четворо мале деце, а са друге стране као програмер, истрајна сам у жељи да ниједна технолошка револуција не прође без мог фокуса опет, имам и част да сам тим-лидер српске репрезентације на међународним такмичењима из информатике а та улога никако није удобна постоји много предрасуда о нашој земљи и нашем народу ван граница србије многи мисле да смо заостали, да смо неваспитани и агресивни даље, на многим такмичењима се карта наше земље приказује без косова и метохије и ми морамо врло аргументовано и брзо да реагујемо, али и да одлично познајемо међународно право, правилник такмичења и резолуције уједињених нација ја се доста трудим да своју земљу, мој град, моју струку, што достојанственије представим ван србије и ту вера много помаже да издржим на том путу који је посут трњем да ли је математика божије откривење људима? знате ли који су научници били побожни? математика је средство за рад у свакодневном животу док боравимо овде на земљи знам да су јавно исповедали своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду
... пост, према својој снази и правишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 35 вилима цркве, и пажња, која нам данас тако често недостаје, нарочито деци у том смислу, важан је физички напор или рад, као и исповест и причешће драгоцено је дружење са људима који су радосни и истовремено богобојажљиви данас, као да радост искључује богобојажљивост или обратно колико вера мења човека, како га преображава? подршка трпљењу је вера, а нада је помоћ божија која нас штити вера помаже да стрпљиво носимо животне тешкоће тако се човек преображава, али не у смислу да му живот постаје удобнији напротив треба уложити напор с једне стране, као самохрана мајка која се непосредно брине о четворо мале деце, а са друге стране као програмер, истрајна сам у жељи да ниједна технолошка револуција не прође без мог фокуса опет, имам и част да сам тим-лидер српске репрезентације на међународним такмичењима из информатике а та улога никако није удобна постоји много предрасуда о нашој земљи и нашем народу ван граница србије многи мисле да смо заостали, да смо неваспитани и агресивни даље, на многим такмичењима се карта наше земље приказује без косова и метохије и ми морамо врло аргументовано и брзо да реагујемо, али и да одлично познајемо међународно право, правилник такмичења и резолуције уједињених нација ја се доста трудим да своју земљу, мој град, моју струку, што достојанственије представим ван србије и ту вера много помаже да издржим на том путу који је посут трњем да ли је математика божије откривење људима? знате ли који су научници били побожни? математика је средство за рад у свакодневном животу док боравимо овде на земљи знам да су јавно исповедали своју веру – пупин, миланковић, коперник, ојлер али, важније од јавног декларисања је да су сви мислили довољно дубоко и да их је наука подстицала да верују у бога треба ли математички доказивати да постоји бог? на пмф-у је мирослав марковић одбранио мастер рад „математика у библијском тексту“, на основу пањинове математичке анализе математички научни радови су интересантни за читање у јеванђељу по јовану се каже: „истина ће вас ослободити“ математичари вечно трагају за истином тако да онај који познаје истину свакако познаје и ко је пут, истина и живот да ли је вера виша математика или је превазилази? неке од математичких дисциплина хармонијски се слажу у дискретну математику која вишедетне хришћанске породице 36 6/ 2018 прожима информационо-комуникационе технологије а, вера је основа свих истина, тако да свакако превазилази гранулацију математичких дисциплина увођење рачунара у школе, предузећа, установе, значи нову писменост, електронске књиге су будућност човечанства хоће ли он потпуно потиснути књиге и издавачку делатност? користим га више од половине свог живота и сведок сам да рачунар данас, сем што се користи у свим научно-истраживачким центрима, постаје и важан апарат у домаћинству гледам по старијим члановима мог домаћинства нама је рачунар заменио и велики посни кувар и телефонски именик, па и телефон са пријатељима ван србије чешће комуницирамо преко чета и имејла него телефоном али, примећујем да и моји малишани воле рачунар и да штошта корисно науче уз њега он постаје и „језик креативности“, има своју поетику како се најстарији син василије наметнуо као лидер код млађе сестре и браће, он често, док сам ја у кухињи, седи уз рачунар, а остали га посматрају са фотеље он већ зна да нађе bookmarks (пречицу) странице у browseru (прегледач) и пусти своје омиљене спотове, као и да замрзне слику, ротира је, зумира и креира неки филтер дође мени јована и каже: „мама, васа нацртао цркву светог василија“! ја погледам, и баш сам била усхићена василије замрзао слику манастира острог док је гледао спот за песму „василије свети, поносе монаха“ и насликао острог и скицирао манастир и то, лепо зграду одвојио од литице у позадини, насликао и кров и крст на врху тако да рачунар помаже и развијању перцептивних способности код најмлађих знам да у нашим вртићима не користе рачунаре под паролом да ометају деци концентрацију не бих се у то мешала, али сам сведок да су моја деца научила распознавање боја уз рачунар рачунар има велике предности у свим областима биомедицинска пракса показује да би без рачунара заиста било тешко извршити анализу 100 терабајта података и обавити сложена поређења над њима у ком узрасту је, по вашем мишљењу, препоручљиво укључивање деце у програмирање? њихово усмеравање ка конструктивном и рационалном мишљењу, може ли бити сметња за надрационално, духовно мишљење? рачунар је срачунат и ограничен, а људски ум је неограничен машина нема душу, а човек има, штавише, душа је примарна уместо да машина служи човеку, дешава се да човек служи машини, још горе, постаје њен роб живу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вероучитељ мог сина василија чак захтева да ја прекуцам награђени литерарни рад мог сина како би био објављен у школском часопису слично, сва обавештења и заказивања проба моје ћерке у црквеном хору се објављују искључиво преко фејсбук групе, тако да морам активно да пратим и фејсбук страницу хора али, с ким се дете дружи и шта гледа, то је пресудно као што се каже у псалму: благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не сједи, него му је омилио закон господњи и о закону његову мисли дан и ноћ! да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? много пута сам гостовала у средствима јавног информисања, не само у србији, већ и у иностранству више пута сам гостовала на ртс-у, тв пинк-у, студију б, али и у емисијама радио београда, радија слово љубве, на тему програмирања, о улози компјутера у породици и слично како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? у чему је суштина хришћанског васпитања? негативни утицаји се могу избећи читањем, изласком у парк, дружењем углаввишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 37 ном читам стручну литературу, али и делове светог писма и житија, књиге светог владике николаја, руске светитеље ја бих суштину хришћанског васпитања деце свела у две активности: моли се и ради деца која су добри ђаци и активни на литургији ипак имају јасну представу шта је добро, а шта није зависи колико ми родитељи учествујемо током њиховог одрастања у одабиру литературе коју читају, у избору музике ако дете ужива у чудним ритмовима музике, ако се опушта уз мрачне или површне стихове, онда смо ми родитељи заиста слепи и глуви бог нам је дао чуло вида и слуха да им помогнемо да радост и тугу деле с нама и својим друштвом уз пријатне тонове и текстове добро је да се у кући увек чује тиха духовна музика колико деци значи веронаука? како уче? у чему су посебно талентована? некад је на часовима веронауке дивно и деца долазе раздрагана, јер су слушали житија светих и одушевили се духовном снагом малих-великих људи некад само записују дефиниције теолошких појмова некад немају час, јер вероучитељ закасни ипак и вероучитељи су само људи и рефлектују све оно што виде у зборници или што су научили на семинарима хвала од срца свим вероучитељима који дан и ноћ спремају свој час и мисионаре у учионици моја деца су за сада изузетни ђаци василије и јована су прваци на школским такмичењима из математике имају баш доста награда истог дана када је сахрањен мој муж, изашао је текст у новинама под насловом они су математички шампиони, где је наведен списак победника републичког финала математичког такмичења под називом „мислиша“ василије је освојио i награду, то му је била и порука: тата је умро, сахранили смо га, ти си га нацртао и правио од лего коцки, али живот иде даље живот ти нуди перспективу а прошле године, након што је василије освојио максималних 100 поена на општинском такмичењу из два предмета, школу је посетио министар спорта и представници општине том приликом су му даровали бицикл као да су знали да није лако купити четири бицикла да се сви возе кад год пожеле василије има и литерарне награде, док јована има и бројне награде из шаха и певања, а похађа и музичку школу и учествује на литургији са хором и илија је одличан ђак, и он има похвале на такмичењима из математике, а такмичио се са старијим ђацима стефан има 3 године и за сада смо срећни што воли да рецитује и што чита са нама молитву оче наш пред ручак да ли рачунари утичу на повећање агресивности деце? да, ако деца гледају агресивне игрице, ако родитељи не васпитавају децу у хришћанском и подвижничком духу одговор се крије у житију четири римљанке: софија, вера, нада и љубав софија је остала без мужа када су девојчице имале 12, 10 и 8 година, али није имала недоумицу на суду пред царем адријаном мати софија није принеживу реч је заменио рачунар и на часовима веронауке значи ли то да моја деца нису имала среће? не, јер деца су на часовима веронауке гледала емисије коцка до коцке, коцкица или цртане филмове са причама из старог завета вишедетне хришћанске породице 38 6/ 2018 ла жртву паганској богињи, већ и у последњем часу живота своје деце проповеда веру у христа док уживо гледа страдања светих кћери деца су вам још мала, али како се изборити са наказном модом и скрнављењем тела тетовирањем када их и играчкама усмеравају ка томе (налепнице-тетоваже за дечаке и девојчице)? замке злих духова су око нас, али не смемо дозволити да буду над нама и у нама бог је уточиште сваком, и посрнулом и истрајном у вери не заборавимо да је господ рекао у јеванђељу по матеју: заиста вам кажем ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена колико деци значи учешће на литургији? довољно је обратити се псалтиру кад год имате недоумицу колико често деца треба да учествују на литургији: поштовање сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; јер гнев његов готов је да плане благо свима који се у њега уздају дакле, ако се неко у било ком тренутку одлучи да изостане на литургији, онда његова „суза нема родитеља“, као што рече мудри његош да ли за вашу породицу сада постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? од када је мој муж умро, немамо ту могућност, а до тада смо водили децу свуда: по манастирима србије, свете земље, русије, украјине, белорусије, грчке, румуније а василије и илија су са оцем два пута били на светој гори, у хиландару по благослову патријарха павла носили смо крстове из свете земље у манастир крка, гомирје, православну гимназију у загребу, јасеновац а ја сам често свуда ишла у благословеном стању писано је о томе у новинама: политици, православљу, на сајту спц-а, у часопису светосавско звонце каква су вам била благословена стања? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? хвала богу, немам непријатно искуство са порођаја осим што сам својим очима гледала како наводно најбољи гинеколог србије (по некој скорашњој анкети), прима мито срамота је колико је безвредна једна диплома и која је цена поштовања једне породиље немам поверења у лекаре који примају мито, јер бог и свети врачи нису са њима тако да немам поверења ни у сиву економију која диктира протоколе заштите и лечења вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2018 39 имате ли вашу поруку охрабрења породицама да се подстакне вишедетство? могу да кажем да бог воли све девојке и младиће који желе брак и да, ма како да су стидљиви и неодлучни, бог ће им послати у право време оног ко им је на корист и спас душе једно дете је мало, двоје се често свађа нека их буде што више из вишедетних породица потичу многи славни срби руски журнал олимпиадару објавио је интервју са мном у коме ја на дивном руском језику, сем што причам о озбиљним стручним темама, наглашавам да сваког свог ученика испраћам на мит (најпознатији амерички универзитет за математику и технику у масачусетсу), или универзитет у кембриџу речима да се на време жене српкињама и да не забораве одакле су најмлађи су мајстори анегдота верујемо, такође и ваши? наравно недавно смо ишли на дивчибаре редовном аутобуском линијом три жене нису успевале на станици у ваљеву да убаце једну торбу у пртљажник и да укажу једној девојчици да мора да уђе у аутобус и да се вози још 30 минута каже им возач: „све ћу да вас пошаљем на обуку код ове мајке са четворо деце нико ми у аутобусу није тако лепо певао“ јер, наш добри духовник, блаженопочивши отац авакум, саветовао нас је да кад год желимо да се свађамо и доказујемо да смо у праву, одмах престанемо и почнемо да певамо тако и моја деца имају своје песме за избегавање свађе, па се некад опусте чак и у јавном превозу деца су све време била уз бака наду, једину коју имају, која их води редовно на литургију, чува кад је мама на послу и коју много воле и бака, са осмехом на лицу, гледа на све њих и каже нам да је због њих најсрећнија бака јована нам је свирала на клавиру, а када су запевали, уверили смо се да је онај возач био потпуно у праву четири песме: „црвена јабука“ на грчком, „коњ“ на руском, и наше лепе песме „анђели певају“ и „ој, косово, косово“ показале су нам колико је широко дечје срце поздрављамо се са децом она нам машу својим ручицама, а са компјутера се тихо чује духовна песма господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити вишедетне хришћанске породице 40 6/ 2018 са преводом владике николаја на јапански језик све је почело прошле године, када ми је отац оливер суботић, свештеник у мом парохијском храму вазнесења господњег у жаркову, предложио да покренемо мисионарску делатност према јапану, с обзиром да сам по оцу јапанског порекла нисам имао недоумица кога одмах треба да контактирамо на том пољу, будући да одлично познајем најбољег преводиоца са српског језика на јапански у питању је г хироши јамазаки-вукелић, професор на филолошком факултету, који је већ добијао награде за најбољи превод године, превод његошевог горског вијенца на јапански, а затим и луче микрокозма и то све у јапанском седмерцу, који је еквивалент српском десетерцу у епској поезији! професора хирошија крстио је сâм митрополит сергије (тихомиров), наследник светог николаја јапанског на токијској катедри професор је раније превео и помагао графички прелом монограхришћанска етика господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин како смо превели светог владику николаја на јапански јован хонда новембар / децембар 2018 41 архиепископ сендајски г серафим (фото: pravoslavieru) фије о високим дечанима, коју већ неколико година купују јапански туристи који посећују ову велику светињу и погодио сам: професор хироши је био веома вољан да се укључи у нови мисионарски подухват после састанка нас тројице у парохијском дому у жаркову, договорили смо се да проберемо делове из мисли о добру и злу светог владике николаја и да се тај избор потом преведе на јапански, као први део теолошког опуса овог светог србина који ће бити понуђен верном народу јапана професор хироши је пристао да помогне, али због својих година и обавеза није могао да буде главни преводилац тада смо место главног преводиоца понудили другом брату у христу, такође професору на катедри за јапанологију филолошког факултета у београду, доценту далибору кличковићу брат далибор се одмах одазвао чим смо одабрали конкретне делове мисли, он се несебично дао на превод нимало лаког текста после неколико месеци озбиљног рада, текст на јапанском је предат супрузи професора хирошија, др кајоко (у крштењу анастасија) јамазаки, такође професору филолошког факултета сестра анастасија је превод прегледала, оценила као одличан, и скоро без икаквих исправки послала на преглед архиепископу сендајском серафиму (цуђие), са којим породица јамазаки негује дугогодишњи пријатељски однос жеља оца оливера била је да овај превод буде повод за почетак званичне сарадње две помесне цркве и да то буде остварено преко мисионарског одељења спц, које би штампало књигу нажалост, то у пракси није било могуће спровести у догледном временском периоду јер због извесних препрека наше мисионарско одељење већ дуже време нередовно функционише (а велико питање је када ће профункционисати у пуном капацитету, и поред добре воље и ентузијазма његових чланова) но господ је уредио да се формалности и бирократске баријере превазиђу на неочекиван начин, тако што је удесио да породица јамазаки буде у јапану на одмору и да притом посети свог пријатеља, архиепископа серафима сендајског хришћанска етика насловна страна брошуре са изабраним мислимa владике николаја велимировића на јапанском језику, у издању јапанске православне цркве из унутрашњости брошуре 42 6/ 2018 хришћанска етика када су се вратили из јапана, на наше велико изненађење, донели су већ одштампане књижице на јапанском језику! десило се следеће: архиепископ серафим је, сазнавши од породице јамазаки да је потребно прилично дуго чекати на успостављање сарадње са мисионарским одељењем спц, одлучио да, следујући вековну јапанску предузимљивост, одмах одштампа мисли светог владике николаја, и то као издање јапанске православне цркве, а да се званична сарадња на мисионарском нивоу између две цркве успостави када за то дође пуноћа времена не можемо рећи да смо незадовољни постигнутим резултатом, иако је почетна идеја о оливера била несумњиво добро решење лично, рекао бих да је свети владика николај сâм својом личношћу дао решење за нашу недоумицу јер се он – који је увек био у народу и уз народ, који се често противио окошталим бирократским процедурама, који је био апостол у изворном смислу те речи и други просветитељ српског народа – сигурно радује што се његове мисли читају на далеком истоку на јапанском језику сви знамо колико је владика николај ценио индијску, кинеску и јапанску мудрост, и да је у њима, иако су незнабожачке, умео да пронађе примере велике мудрости зато се надамо да је ово само почетак превода дела светог владике на јапански језик, а да ће званична сарадња две цркве на мисионарском плану бити ускоро успостављена, на основу првог успешно изведеног пројекта који је ангажовао српско-јапанске мисионарске снаге у току рада на прелому броја, стигло нам је писмо из кјота (јапан) од госпође анастасије-каје јамасаки, једног од преводилаца изабраних мисли владике николаја на јапански, у коме нас обавештава да је преведна књижица веома добро прихваћена у јапану и да архиепископија сендаја јапанске православне цркве већ сада припрема друго издање ове вести су нас искрено обрадовале и надамо се да ће, уз божију помоћ, ово бити само први корак у плодној сарадњи између српских и јапанских православних мисионара православна црква благовештење у сендају (професор хироши, архиепископ серафим, анастасија кајоко, сава мићитака) новембар / децембар 2018 43 од овог броја православни мисионар уводи нову рубрику под називом „милосрђе“ кроз ову рубрику биће представљен рад хуманитарне организације верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке (у даљем тексту: вдс) и других сличних организација под покровитељством православне цркве кратки историјат још од оснивања верског добротворног старатељства озваниченог уставом спц из 1932 године, а на иницијативу тадашњег патријарха варнаве, настојало се да оно заживи и добије место које му припада не само у архиепископији београдско-карловачкој, него и у свим тадашњим епархијама наше цркве међутим, неприлике које су задесиле наш народ и цркву од оснивања краљевине до конкордатске кризе и све време после тога омеле су настојање да вдс добије место које му је по првобитној намери требало припасти трагични догађаји током другог светског рата прекинули су консолидовање цркве и она је запала у тежак положај смрћу патријарха викентија, на чело спц долази патријарх герман ђорић као смирен и надасве мудар пастир, патријарх герман се није обазирао на рђаве поступке власти, него је чувао и штитио свештенство и народ са изузетним осећајем за харитативне потребе цркве, он 1967 године предлаже светом архијерејском сабору да се обнови, барем номинално, рад верског добротворног старатељства тај акт је био више борбена духовна намера него реална могућност да се план у том тренутку оствари и њиме је црква ставила до знања ненаклоњеним јој властима да се не одриче својих права упокојењем патријарха германа, кормило цркве преузима патријарх павле, који 1996 године даје благослов за обнављање рада верског добротворног старатељства протојереју-ставрофору љубодрагу петровићу са задивљујућим ентузијазмом и у складу са могућностима тога времена отац љуба ни из чега, стрпљиво, уздајући се у бога и оданост људи који су му били наклоњени, почиње да гради верско добротворно старатељство после повлачења чувеног прота љубе петровића из активне службе, почетком 2009 г на место генералног секретара вдс-а долази млади свештеник владимир марковић, који је био његово духовно чадо од првог дана, са изузетном енергимисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва верско добротворно старатељство ратко канлић и небојиша мишевић милосрђе 44 6/ 2018 патријарх варнава (росић) (1880-1937) јом, вредно, мудро и трезвено овај млади свештеник води вдс дајући целога себе, као прави ученик и настављач дела оца љубе, о владимир модернизује рад верског добротворног старатељства, оснива нове и обнавља дотадашње ресоре, уз велики труд ствара услове за почетак рада црквено-народне кухиње, мотивише сараднике да дају све од себе како би вдс опстао и напредовао отац владимир је, у протеклих десет година, постигао задивљујући успех, не само на пољу вођења вдс-а, већ и у погледу унапређења његових активности и отварања потпуно нових домена рада мисија мисија вдс-а је да сведочећи истину јеванђеља и у овим тешким временима изнађе начина да помогне најугроженијем слоју нашег друштва, трудећи се да им побољша квалитет живота и ублажи патњу, испуњавајући основне заповести љубави према богу и људима кроз дела милосрђа вдс своје активности у највећој мери, као институција архиепископије београдскокарловачке, спроводи унутар архиепископије, али неретко у сарадњи са епископима, свештеницима и верним народом других епархија делује и ван матичне епархије деловање вдс-а је организовано кроз рад седам ресора: верска просвета, ресор за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, милосрдни рад, здравствено саветовалиште, црквена штампа и црквена кухиња на челу сваког ресора се налази организатор, а координацију свих ресора врши генерални секретар у наредним бројевима православног мисионара представићемо све ресоре вдс-а и њихове активности милосрђе „за ширење верске црквене свести и хришћанског милосрђа, као и за друге послове унутрашње црквене мисије, постоји у свакој црквеној општини верско добротворно старатељство“ (устав српске православне цркве чл 178, 1) организација вдс-а на челу верског добротворног старатељства, у својству председника, налази се његова светост патријарх српски он врши надзор кроз рад скупштине, даје одобрења и благослов за реализацију донетих одлука на седницама скупштине и управног одбора и у случају непредвиђених ситуација управни одбор чини дванаест особа, које су по одређеним критеријумима, струци и афинитетима распоређене по ресорима уо је оперативни орган који спроводи у дело све донете одлуке његове светости које се односе на рад вдс-а скупштина је највиши орган вдс-а и њу сазива његова светост једном или више пута годишње поред његове светости чланови скупштине су и викарни епископи, архијерејски намесници, старешине храмова и још два делегата (представници свих седам ресора из реда лаика, који су својим радом заслужили место у скупштини) скупштина брине о основним потребама установе, у организационом, материјалном и развојном смислу генерални секретар је свештеник који оперативно води вдс у секретаријату су запослена четири службеника, два возача и кувар као хонорарни сарадник новембар / децембар 2018 45 прота љуба петровић (1933-2010) (фото: марко вујичић) у нашој помесној цркви ово 2018 лето господње заодевено је мноштвом значајних јубилејâ међу њима посебно и значајно место заузима велики јубилеј – 20 година активног и богоугодног делања радија светигора, митрополије црногорско-приморске тим поводом разговарамо са протопрезвитером николом пејовићем, главним и одговорним уредником најстарије црквене радио станице у нашој помесној цркви на празник свете педесетнице, 7 јуна давне 1998 лета господњег, блажене успомене његова светост патријарх српски павле благословио је почетак богоугодног рада радија светигора, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима оче, како бисте описали историјат и значај благословеног делања овог црквеног медија, од његовог оснивања до данас? – радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле у овоме видим први и најважнији значај и благослов који је пратио и који ће пратити рад светигоре наша улога је да вршимо мисију цркве, да искористимо оно што су плодови људског достигнућа и да их ставимо у службу божију оно што не може увијек свештеник, епископ, то чини црква православна путем медија улази у сваки дом, болницу, затвор, канцеларију, аутомобил и проповиједа ријеч божију а она је путоказ ногама нашим, многима утјеха, укрепљење, поука, пут до истинског богопознања само је богу знано какви су и колики дарови које је господ излио кроз ове двије деценије рада светигоре обасјани светодуховском радошћу, на духовски понедељак ове године, радио светигора je прославио 20 година постојања и крсну славу митрополит амфилохије је том приликом посебно нагласио да је наш васељенски радио диван и истинит сведок свих дешавања на овим просторима од ратних страдања на косову и метохији до наших дана оче, на које је све начине овај црквени радио састрадавао са својим благочестивим народом? хришћанска етика радио светигора је основан благословом митрополита амфилохија, а прве ријечи у етар изговорио је блаженопочивши патријарх павле интервју са протопрезвитером николом пејовићем главним и одговорним уредником радија светигора митрополије црногорско-приморске две деценије радија светигора разговор водио: бранислав илић 46 6/ 2018 – оно што треба нагласити је да се почетак рада поклопио са несрећним бомбардовањем југославије и великим погромом на косову и метохији то је, на првом мјесту подстакло нашег митрополита да одмах оде на косово и метохију, да буде при руци тамошњем свештенству и народу са њим су отишли и отац радомир никчевић, миладин кнежевић, монах павле (кондић) и славко живковић, први уредник нашег радија било је ту још неколико људи тако је почело са извјештавањем, разговорима са страдалног косова и метохије у једном моменту радио светигора је био једини извор информација радило се у три смјене, стално се дежурало, чекало се укључење са косова и метохије, нове информације тако је светигора одмах доживјела „ватрено крштење“ и постала најслушанија радио станица у црној гори, јер је у техничком смислу имала националну фреквенцију и могућност слушања на готово цијелој територији црне горе и ово видим, не као случајност, већ као удио у страдању, а ако бог да и у васкрсењу нашег косова и метохије осим овога, са вашим читаоцима бих подијелио и сјећање на један разговор са нашим човјеком који живи и ради у њемачкој, кроз који сам схватио колики је значај светигоре у свакодневном животу људи наиме, када сам прије неколико година посјетио манастир хиландар, срео сам групу ходочасника, срба из њемачке када сам им рекао да долазим из митрополије црногорско-приморске, један од њих је одушевљено прокоментарисао како он без светигоре не би могао да замисли свој живот прича ми да је на послу окружен људима других нација, вјера и са којима, по питању православне вјере нема никаквих заједничких тема „свако јутро када дођем на посао прво укључим на интернету радио светигору и када чујем поздрав, ’помаже бог браћо и сестре’ “, каже овај брат, „као да ми се небеса отворе“ све ове се догађало у периоду када смо имали велика искушења на радију услед два струјна удара изгорела је скоро сва опрема, радио се чуо у свега пет градохришћанска ети протопрезвитер ка никола пејовић протопрезвитер никола пејовић рођен је 28 септембра 1979 године у подгорици у родном граду завршио је гимназију „слободан шкеровић“ и дипломирао на економском факултету дипломирао је на богословском факултету светог василија острошког у фочи, док је тренутно студент постдипломских студија његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски амфилохије га је рукоположио у чин ђакона 12 јула 2009 године у цетињском манастиру службу ђакона обављао је три године при саборном храму христовог васкрсења у подгорици у чин презвитера рукоположен 29 јула 2012 године и постављен за пароха треће подгоричке парохије и старјешину храма светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика у подгоричком насељу момишићи у чин протопрезвитера рукопроизведен је на празник светих момишићких мученика 2015 године обавља послушање главног и одговорног уредника радија светигора од септембра 2011 године новембар / децембар 2018 47 ва, сигнал је био јако лош и сâм сам се у свој малодушности често питао, има ли смисла ово шта ми радимо, слуша ли ово било ко? али, ето, кроз уста и срце овог брата бог ми је открио значај светигоре и истину да ни један труд на њиви господњој није узалудан било је то за мене велико укрепљење и поука да је труд наш, а успјех божији а таквих примјера је заиста много мноштво значајних личности обележило је двадесетогодишњи рад радија светигора лепа је и благословена прилика да свакога од њих са радошћу поменемо? – двије деценије једног медија је поприлично дугачак период и у њему је прошло стотинак новинара, тонаца, теолога и немогуће их је све побројати у једном тренутку је било 40 ангажованих сарадника, а и данас их имамо отприлике толико поред поменутог првог уредника славка живковића, на радију су велики и благословени траг оставили епископи: јован (ћулибрк) и јован (пурић) кроз емисије од којих неке и данас постоје затим, свештеници: гојко перовић, јован пламенац, предраг шћепановић који су били, свако у своје вријеме директори и уредници радија и поред чињенице да их не можемо све споменути, оно што можемо је да се свима, поменутима и непоменутима, а богу знанима, захвалимо на труду и љубави коју су годинама показивали према светигори програмска схема радија је заиста богата бројним емисијама које на савршен начин доприносе да реч божија дође до срдаца верног слушалаштва оче, шта посебно наглашавате када су у питању емисије које се емитују у целодневном програму? – предуслов за стварање доброг програма је и добра техничка опремљеност, као и велика покривеност од прије двије године, послушање директора радија светигора обавља протопрезвитер-ставрофор далибор милаковић у овом периоду, уз велику помоћ и благослов митрополита амфилохија, радио светигора поново може да се слуша на 12 фреквенција и у 14 градова у црној гори са покривеношћу од преко 80 посто од 2006 године присутни смо и на интернету, гдје се на сајту нашег радија могу наћи готово сви садржаји прошле године смо урадили и нови-редизајнирани сајт од прије неколико мјесеци радимо у новим просторијама у саборном храму христовог васкрсења у оквиру радија светигоре налази се и портал митрополије, такође редизајниран са свим овим садржајима митрополија црногорскоприморска сада има један озбиљан информативни центар у коме ради око 40 сарадника, волонтера, дописника програм нашег радија је заиста разноврстан поред катихетских емисија и извјештаја из наше митрополије пратимо и сва она важна догађања и у другим епархијама српске цркве у оквиру нашег програма налазе се и најважније информације из других помјесних цркава надахнути митрополитовом личношћу која својом љубављу и жртвом грли цио свијет, од самог почетка емитовања, светигора је имала задатак да буде васељенски радио, а то значи да има интересовање и бригу за сваки уд цркве христове сваког дана се емитују житија светих, оца јустина, календар – пролог владике николаја, затим емисије које се баве тумачењем светог писма три пута недељно имамо емисију катедра у којој се емитују најинтересантнија предавања једна од наших најслушанијих емисија је питајте свештеника у којој свештеници дају одговоре на конкретна питања слушалаца велики број емисија имамо из културе, науке, историје светигора је чувар српског језика и ћириличног писма имамо емисију која се бави активностима особа са инвалидитетом, затим емисију за ромску популацију, која је једним дијелом и на ромском језику и још много других кратких и дужих форми са поносом истичем да имамо емисију која траје двије деценије – дјеца апокалипсе, коју води и уређује весна кривчевић у сарадњи са владиком јованом (ћулибрком) посебну пажњу поклањамо информативном програму у јутарњем програму имамо кратке вијести на свака два сата, хришћанска етика 48 6/ 2018 прве дуже вијести су у 14 часова, а централна информативна емисија данас актуелно је од 20 часова све ово је повезано и употпуњено добром и разноврсном духовном музиком на разним језицима емитују се и етно музика, квалитетна, стара народна музика, инструментална и класична музика, можда и по нека савременија обрада - све се то може наћи на таласима радија светигора будући да су медији постали свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова, шта је по вашем мишљењу темељ и крајњи циљ мисије цркве путем радио таласа? – живимо у времену великог утицаја медија колико су медији важан фактор показује и чињеница да све више слушамо о медијским ратовима то су најбоље осјетили политичари, који, да би владали морају прво да освоје медије, јер онда имају могућност ’испирања мозгова’ кроз сервирање онога што им иде у прилог данас се све брже живи да би могло да се преживи људи су принуђени да раде и по неколико послова, и у том амбијенту човјеку остаје могућност да се кратко информише и иде даље то условљава површно бављење стварима и појавама које доводи често до погрешног тумачења стварности у којој живимо на тој лепези разних медијских садржаја - „пијаци богова“, црква православна, не само да треба, него је и дужна из бриге за човјека да понуди и ријеч вјечнога живота црквени медији су онај олтар са кога је апостол павле проповиједао на ареопагу они су савјест људима и шанса да се живот сагледа из једне друге перспективе, царства небескога благословом његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина амфилохија, постављени сте за настојатеља подгоричког храма светих славних и добропобедних мученика момишићких шта бисте посебно нагласили када је у питању ова велика подгоричка светиња? – тако је крајем јула 2012 године, благословом митрополита амфилохија постављен сам за пароха момишићког и старјешину, по много чему, необичне и чудесне цркве светог великомученика георгија и новојављених момишићких мученика ријеч је о једном малом храму, димензија 6м са 4м, што га чини једним од најмањих парохијских храмова у српској цркви али зато велик у благодати божијој јер се у њему чувају мошти 40 дјеце мученика и два свештеномученика, који су спаљени у једном од неколико похода скадарског паше сулејмана на велики четвртак 1688 године некада манастир, рушен и обнављан неколико пута, био је потпуно запустио након ове похаре турака о страдању момишићких мученика се готово није говорило, а помен се чувао само кроз предање вођени тим предањем потомци страдалих су 1930 године затражили од тадашњег митрополита црногорскоприморског гаврила (дожића) да им дâ благослов да обнове цркву на постојећим темељима тако је црква обновљена 1936 године и у њој су похрањени остаци ових страдалника међутим, други свјетски рат, а затим и комунизам условили су да и ова светиња, као и већина других у црној гори, буде напуштена и претворена у сметлиште и свратиште за стоку тек крајем 80-их година прошлог вијека почиње обнова године 1995, црква је припремљена за богослужење и освештана чекало се 9 година да ова црква добије и првог парохијског свештеника био је то свештеник јовица ћетковић, који је 2004 године постављен за сталног пароха када је отац јовица дошао, прве недеље у цркви није било никога заустављао је људе који су пролазили и молио их да уђу у цркву да кажу ’амин’ да би могао да почне литургију била је то једна бака са којом је и започео богослужбени и парохијски живот у момишићима отац јовица је много урадио прво, почео редовно да служи, обнавља цркву, фрескопише, уређује порту, гради малу салу за потребе вјеронауке хришћанска етика новембар / децембар 2018 49 литургијска заједница је почела да расте и сада имамо за божић и васкрс око 600– 700 причасника благословом митрополита амфилохија, 2005 године су обретене мошти светих мученика и похрањене у кивот на поклоњење вјерном народу, а на његов предлог свети архијерејски сабор спц, на редовном мајском засједању 2012 године момишићке мученике прибројао је лику светих и прослављају се када и севастијски мученици 22/9 марта ове године имали смо велики јубилеј – 330 година од њиховог страдања тим поводом организован је научни скуп на тему „живот и страдање цркве и народа у зетицрној гори у хvii вијеку“ поред митрополита амфилохија, на литургији је саслуживао митрополит георгије из словачке тога дана био је организован и дјечији програм, на коме је учешћа узело око 400 дјеце полазника вјеронауке, а у вечерњим часовима имали смо и свечану академију на којој је приказан краткометражни играни филм о страдању момишићких мученика на академији су наступили бора дугић и национални ансамбл „коло“ можемо да заблагодаримо богу на динамичном и веома разноврсном животу који се одвија у овој великој светињи осим вјеронауке за дјецу и дјечијег хора, имамо и вјеронауку за одрасле, друштво добровољних давалаца крви које је једно од успешнијих у црној гори и које је до сада имало 17 акција, а у припреми је и изградња дјечијег вртића при нашој парохији који ће носити име дјеце момишићких мученика биће то први црквени вртић у црној гори заиста су велики дарови ове светиње, па позивамо све оне који дођу у подгорицу да обавезно обиђу и поклоне се момишићким мученицима са којим пастирским потребама сте посебно суочени на повереној вам парохији? – бројни су и велики проблеми са којима се људи нашега времена боре свједоци смо тога приликом боравка код светог василија у острогу многе неизлечиве болести, депресија, сиромаштво, морално посрнуће и изопачености, све су ово одлике времена у коме живимо али, од свега овога чини ми се да је највећи проблем – одсуство смисла живота и постојања често имамо осјећај да људи не знају ни одакле су дошли, ни коме иду свакодневно су изложени разном пропагандом, страхом, неизвијесношћу за будућност све то доводи људску душу до лудила тако да не чуди што су антидепресиви најпродаванији медикаменти данас млади су данас нарочито на удару од дјетињства размажени и ненавикнути на ношење крста већ у најранијој фази наметну им се циљеви које, или не достигну или достигну, али виде да то није ни изблиза оно што су очекивали и онда настаје проблем, пуцање по шавовима човјек разапет између онога што јесте и што је очекивао зато је ријеч божија и вјера у христа бога једини смисао живота сваког човјека у тој дјелатној вјери све добија смисао – и рађање, и живљење, падови и успони, и страдање и успјеси на крају, вјера осмишљава и смрт зато је улога и одговорност цркве православне данас велика од свих хришћана, а нарочито од нас свештеника и наших епископа се очекује да живимо сагласно овој вјери, јер сам сигуран да ће нас господ питати за сваку повјерену нам душу драги оче никола, благодаримо вам на овом садржајном и надахнутом разговору и користимо прилику да вама и свим делатницима на пољу црквене мисије на радију светигори, честитамо овај значајан јубилеј желећи вам свако добро од господа нашег и призивајући у погодно време његову помоћ! – хвала и вама на прилици да разговарамо велика ми је част да сам имао прилику да будем дио овог важног часописа који је препознат као озбиљно духовно гласило са бројним интересантним текстовима, разговорима и поучним причама и који траје преко 60 година, што је најбоља потврда онога што радите хришћанска етика 50 6/ 2018 у грачаници, већ дуги низ година, по традицији која траје још од 1999 године, гостује угледни грчки архимандрит партеније махериотис из солуна, дугогодишњи старешина цркве светих цара константина и царице јелене, у близини зејтинлика он је још од првог дана рата у босни и херцеговини био са нашим народом и наставио да га помаже током нато агресије и касније током српске голготе на косову и метохији овај велики пријатељ српског народа је организовао огроман број хуманитарних акција онда када је било најтеже, кад су бомбе са радиоактивним уранијумом падале по нама свештеник партеније има почасно место у грачаници уочљива је његова блискост са монасима и спонтаност са народом он грачаницу и косово и метохију доживљава као своју другу кућу – рођен сам на кипру, али сам живео у солуну 43 године тамо сам завршио теолошки факултет такође сам на филозофском факултету у солуну окончао студије археологије више од три деценије радио сам у затворима у грчкој и годинама сам као свештеник бринуо о затвореницима, колико сам могао од 1992 бавим се и мисионарењем по балкану – казује отац партаније на почетку нашег разговора како је започела ваша мисија? – повод мог првог доласка на балкан и првог сусрета са српским народом био је филм о стравичном геноциду ндх над српским народом у јасеновцу био сам згрожен! онда сам у солуну упознао грка који је некада живео у србији иначе, он и његова породица су рођени у панчеву у то време, код њих су били чланови фамилије из србије, рат је већ почео да пламти причао сам им о томе колико је на мене дубок утисак оставио филм о јасеновцу, а они су предложили да, те 1991, одемо заједно у србију и бих, и да се упознам са српским народом, да сагледам прилике, да нешто коначно научим из српске историје мој први сусрет са србијом био је у панчеву, 1992 године тамо сам упознао много драгих људи, једног сјајног лекара и неке свештенике биле су то праве српске патриоте, којима сам се дивио рат у бих је дивљао потом сам отишао у дервенту, а онда у приједор беснела је мржња, а мета су били срби уследила је моја посета болници у добоју, било је много желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор са архимандритом партенијем махериoтисом поштујте своје претке! разговор водила: биљана живковић хришћанска етика новембар / децембар 2018 51 рањених српских војника страшно младост српска покошена, људи без руку, ногу многи су остали без породица масакрирали их алијини војници, муџахедини нису срби имали ни лекова, ни постељине била је умрљана крвљу неки болнички кревети нису чак ни прекриваче имали није било завоја да се превију рањеници херојска борба српског народа у бих и тешке прилике и немаштина били су повод да организујемо хуманитарну помоћ за српске рањенике у грчку смо убрзо повели 150 дечака и девојчица, који су остали без родитеља многа српска деца тада нису била крштена угостили смо, потом, од 1993–1995 године, још 1250-оро српске деце малишани су били смештени у бројним грчким породицама у солуну, у мојој митрополији колико су љубави грци показали за српску ратну сирочад, то само бог зна пуно ми је срце, јер су рођена многа искрена и дубока пријатељства и кумства грка и срба секретар црвеног крста србије, госпођа драгица, не сећам јој се презимена, дала ми је идеју да организујемо помоћ свакога месеца, јер је било потребно помагати србе у бих, али и избеглице које су у великим таласима пристизале у србију сећам се, од почетка рата наша јавност у грчкој је била веома заинтересована, тако да сам често био позиван на телевизијске или радио емисије у грчкој да говорим о томе, како српски народ на балкану поново страда због своје православне вере срби су умирали у својој земљи, бранећи огњишта предака и слободу било је болно сећам се, једном сам гостовао на некој телевизији у северној грчкој и просто нисам могао да изађем из зграде, јер се у међувремену јавило преко 100 породица које су желеле да помогну србе чекали су ме испред зграде телевизије онда смо основали фонд за помоћ српском народу и верујте, било је дирљиво гледати грке, који су долазили и уплаћивали за страдалну православну браћу србе грци су се обавезали, да ће уплаћивати најмање по 100 немачких марака на свака три месеца за братски српски народ који је страдавао у бих два пута годишње су организоване велике хуманитарне акције помоћи из грчке шлепери су кретали према бих, према србији, сакупљали смо и возили све: храну, одећу, обућу, школски прибор, лекове, санитетски материјал када смо се враћали из србије, после обиласка и уручења помоћи, били смо видно потрешени разговарали смо и питали шта учинити да се још више помогне почеле су да се јављају грчке породице, које су желеле да прихвате и угосте српску сирочад, и децу која су преживела ратне страхоте у бих мало је држава које су се бринуле о српском народу, а срби су се борили са сцилама и харидбама сећам се да се за само један месец у солуну јавило преко 400 грчких породица, са жељом да прихвате, угосте српску децу, којима је била потребна брига и утеха убрзо су аутобуси са преко 400 српских малишана из добоја, дервенте, прњавора, приједора кренули према грчкој из приједора је било највише деце без родитеља болела нас је патња српских малишана а свет је ћутао грци су хришћанска етика 52 6/ 2018 као срчан народ, то тешко подносили били су племенити и пожртвовани ви сте у грчкој деловали у медијима? – док сам боравио у ратом захваћеним градовима у босни и херцеговини, камером сам снимао све на терену, а потом сам ишао на телевизије по целој грчкој, како би материјал убрзо био приказан сећам се, при пут, на солунској телевизији ми је дато сат времена у програму следећи пут када бих се вратио из бих или из србије, програм се продужавао на два сата а једне ноћи смо остали у студију од 18 часова до један сат после поноћи звали су људи из целе грчке, хтели су да се споје са српским породицама, да спасавају децу био сам дирнут понекад бих кришом заплакао записивао сам контакте потом је у грчку кренуло још 600 српских сиротана из босне и херцеговине, у којој је рат беснео, остављајући ужас и пустош затирана су бројна српска села а свет је о погрому срба у бих ћутао! према мојој евиденцији, за 18 година, колико смо били активни, угостили смо 2700 српских дечака и девојчица из босне и херцеговине само из приједора је било 820 дечака и девојчица који су остали без родитеља страшно је то! уз помоћ наше цркве и народа сакупили смо преко 83000 марака када смо први пут путовали у приједор, где су тада срби били најугроженији паралелно смо слали и велику хуманитарну помоћ за остале србе у бих, сваког фебруара и октобра, болницама, школама, вртићима, породицама имао сам једног пријатеља у петрову, свештеника николу није постојала црква у том селу, јер су већина срба тада били комунисти предложио сам му да почне да гради цркву и како је то кренуло? почели смо да помажемо изградњу цркве у петрову сећам се да је тадашњи владика освештао темеље био је јануар, обећао сам му да ћу донети из грчке грађевински материјал, мермер отац никола је рекао: „ми не можемо то да платимо“ – ма све је бесплатно, снаћићемо се – умирио сам га узео сам димензије будуће светиње и већ у фебруару следеће године, када су стизали пакети за децу у бих, стигао је и мермер по мери био је то повод да и други свештеници из бих траже помоћ за обнову или изградњу цркава тако смо на сличан начин, помогли изградњу 75 српских цркава у бих сећам се, једном сам отишао у велику фабрику у близини солуна и тражио да купим огромну количину мермера, за неколико цркава позвао ме власник, и питао ме где носим толики мермер одговорио сам да носим у разрушену босну и херцеговину нашој православној браћи, србима, за цркве „носи, браћи србима! све им је бесплатно“, казао ми је тај племенити грк, који није желео да се експонира тако је у кратком времену послато мермера за 27 српских цркава после извесног времена ми је предложио: „добро, хајде, сада када превоз мермера за бих не престаје, ја ћу да платим пола, а пола ти и црква“ и тако је отишло мермера за све преостале светиње онда је предложио: „овај наш договор и уговор важи док смо живи ти и ја, да помажемо српски народ и светиње“ и тако је остало сваке године сам превозио по 120 тона мермера имам све уредно записано, када и које цркве су помогнутенајвише је отишло у добој и околину на озрену је помогнуто 15 цркава, затим хришћанска етика ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам новембар / децембар 2018 53 у дервенти и околини, приједору, новом граду, костајници, босанској дубици како је даље текла ваша мисија у србији? – све до пре пет година интензивно смо помагали српски народ паралелно са тим, помагали смо и гагаузи, једно сиромашно место у молдавији, они говоре турским језиком, али су православне вероисповести у школи уче руски као страни језик преко 20000 примерака светог писма на руском језику смо штампали и поделили им, ми из солунске епархије у том делу молдавије има 27 села и три града ушли смо у сваку православну кућу и храм и делили смо свето писмо на косово и метохију сам најчешће ишао сам, а у гагаузи сам путовао са сарадником остварена су и бројна грчко-српска кумства – грчке породице које су примале српску децу, често су желели, касније, када су се она вратила у завичај, да посете децу у бих, да се увере да им је добро тако да сам неретко водио и грке у босну и херцеговину крштено је, тих ратних година, преко 750 српских малишана, хвала богу и данас живе та дивна пријатељства и кумства срба и грка! како је започела ваша мисија на косову и метохији? – било је то 1999 године, у току нато агресије на срј боравио сам осам пута у београду у току 78 дана бесомучног бомбардовања у београду је био један грчки новинар, тако смо заједно започели мисију у србији прво је из грчке пут србије путовало шест шлепера помоћи и ја са њима сећам се, бомбардовање је почело 24 марта, петак на суботу, а већ следеће седмице, на лазареву суботу, однели смо поново пет камиона помоћисрпска државна телевизија је урадила документарни филм прва хуманитарна помоћ, чини ми се да је био такав назив на косову и метохији сте били онда када је било најтеже – чим смо се организовали и кренули на косово и метохију, дошло је до проблема било је ризично али ми смо се организовали и брзо су на границу стигли грчки војници из састава кфор-а уступали су нам војна возила да бисмо пребацили помоћ за српски народ већ првих дана бомбардовања посетио сам грачаницу са тадашњим рашко-призренским епископом артемијем сам обилазио многа села и српске светиње био сам у штрпцима, пећкој патријаршији, дечанима, грачаници, светим архангелима на косову и метохији имали смо пет великих мисија: обишли смо 47 села, уништене светиње, градове ишли смо тамо где је било најпотребније посетили смо и сва села сириничке жупе доносили смо месо, храну, много лекова за децу је уплаћивано свака три месеца по 50 евра, онолико колико су митрополија у солуну и грчкој, народ и црква могли да сакупе шта никада нећете заборавити са косова и метохије? – знате, срце човека вуче да се нађе тамо где треба ако сам пожелео да будем са мојом браћом србима, болело ме је и данас ме боли велика патња и неправда, која не престаје према српском народу било је скоро немогуће да ме кфор, еулекс и униформисани албанци пусте на територију ким сећам се да су ме два пута заустављали чак и на наплатној рампи у нишу, са оцем михајлом из светих архангела онда сам молио наше војнике и они су из урошевца брзо дошли и помогли наравно, без знања команде кфор-а ноћио сам у урошевцу код грчких војника, и онда бисмо превозили њиховим војним возилима помоћ за србе хвала им! у почетку је било и грчких полицајаца на ким, па су се и они придружили обично сам боравио у грчкој војној бази али, онда је требало и да изађем са ким, а то је било још теже морао сам да тражим специјалну дозволу да напустим косово и метохију потом је на граници србије са македонијом долазио по мене један србин из куманова и возио би ме до грчке границе пешке сам прелазио границу и сналазио сам се даље до солуна, тих 70 километара у дијалогу са ате измом 54 6/ 2018 шта је оно што вас мотивише да истрајавате? ви сте и данас, после 19 година са нама на ким – нема ту рационалног објашњења осетио сам велику и неопростиву неправду, коју запад, нато, сад чине србима и нисам могао са тим да се помирим нисам могао да седим и пасивно посматрам како муче и убијају један частан, храбар народ на балкану уосталом, кроз целу нашу историју ми смо били пријатељи ми, грци, вас одлично разумемо, јер и ми имамо проблем са турцима на кипру више деценија како доживљавате српски народ? – ви сте достојанствен народ и некако сте „своји“ уз то, срби су неукротив народ! не трпе ланце западњаци зато кажу да су срби „тежак“ народ, јер не трпите њихов јарам они би да мењају србима свест! срби су вековима мучен народ, и опстају и многи вам се диве ниједан народ то не би издржао! ви сте пружили отпор нато алијанси ви сте се једини 1999 супротставили новом светском поретку и тој лицемерној европи мислим да вам управо то нато, сад, енглеска неће никада опростити зато вас и даље муче зато вам се свете оно што мене као свештеника онеспокојава, јесте чињеница да српкиње не рађају више деце то је велики проблем и то може да вам се освети на кипру је другачије, тамо гркиње рађају по 5–7 деце и држава им излази у сусрет тако се најбоље и дугорочно брани своја земља – рађањем по статистици, на кипру сада има много више православне деце, убедљиво више од турске видите, ми грци, поштујемо живот моја мајка је родила нас 16-оро деце, а десеторо је преживело а српкиње?! на жалост, мислим да ће агонија на косову и метохији још дуго трајати читао сам вашу историју није први пут да вама, србима, отимају косово и метохију и није довољно само говорити да су други криви, мада јесу морамо се ми поправљати, ми православни народи својим примером, морамо свима показати колико се воли и чува своја земља, поштују преци, светиње, а не да препуштамо да питање косова и метохије решава неко други нису други градили ваше велелепне светиње, гинули у косовском боју, него ваши преци нису албанци гинули на косову, нити су они градили високе дечане, грачаницу, свете архангеле нису ни енглези а, американци у то време нису ни постојали ви имате зашто да се борите и шта да повратите, а албанци немају, јер ким никада није, нити ће, пред богом и небом бити њихово зар да се забораве и изневере преци, српски владари, ктитори? ако се тако буде радило и размишљало, свака битка је унапред изгубљена своје се мора бранити! и видите, понекад сам збуњен, и питам се: зашто срби имају отпор када неки муслиман реши да пређе у православље, да се врати вери предачкој? он прво ризикује и унапред зна да ће га његови муслимани одбацити а срби се у таквим приликама чудно понашају у бих, док сам тамо мисионарио, крстио сам петорицу муслимана срби у бих само што ме нису смождили због тога мислим да је то велика грешка какво је духовно стање у грчкој? – ни код нас није баш најбоље, али неупоредиво је теже у србији има много дивних и верујућих грка, који негују своју православну веру али, и у грчкој и у српским земљама највећи је проблем придобити оне који су ван православне цркве вратити их у окриље предачке вере како их вратити? запитајмо се, колику одговорност сносимо и ми, што су многи наши сународници и данас ван цркве како доживљавате вашу мисију по затворима? – био сам 30 година духовник по затворима у грчкој, до прошле године у новембру, када сам пензионисан владика солунски је инсистирао да и даље обављам посао затворског духовника, али сам се уморио сазидали смо лепу цркву у затвору, посвећену светом елеферију сваке суботе се служи литургија и на велике празнике верујте, много је затвореника тамо крштено, па и албанаца чак сам и један албански брачни пар венчао у затвору у дијалогу са ате измом новембар / децембар 2018 55 да ли сте посетили зејтинлик? – много пута сам посетио то свето место, где у миру почивају највећи синови српског рода упознао сам ђорђа михајловића, ту легенду! било би добро, када би срби много чешће одлазили и посећивали гробове својих херојских предака свако српско дете која је било код нас у грчкој, водили смо на зејтинлик највеће српско стратиште је јасеновац како доживљавате геноцид ндх према србима? – био сам много пута на том језивом месту, несагледивом стратишту, једној од највећих српских трагедија, када су усташе, регуларна војска тадашње ндх, која је служила нацистима, хитлеру, зверски покушали да затру српски народ не знам колико је познато србима да су комунисти толерисали јасеновац и да се нису трудили да ослободе србе из логора зна се да су често сарађивали павелић и тито и водећи комунисти током другог светског рата зна се и да је тито, по завршетку другог светског рата, помогао многим хрватским злочинцима, кољачима српске деце и жена да побегну у јужну америку а за то време су наивни срби тита славили као највећег сина „југословенских народа“! ето, ја то знам јер ме је интересовало шта о томе знају срби? у грчкој се зна за дахау и аушвиц, јер се јевреји труде увек, на сваком месту и у свакој прилици, да то целом свету ставе до знања јевреји не праштају заборав и данас да се прича о холокаусту а срби о јасеновцу причају тихо и несигурно желим србима да се моле богу за мир, да спознају своју величанствену историју, да увек знају ко су, ко су им били преци да се изборе за истину о јасеновцу да се изборе за своје косово и метохију! и да у свему буду сложни, јер србима мањка национална слога разговор вођен на велику госпојину 2017 године и први пут сада објављен српско средњовековно штампарство почиње са радом монаха макарија који је на цетињу штампао пет књига како је сам оставио запис, то је било при зетској митрополији, за време митрополита вавиле и господара ђурђа црнојевића на издавању књига у зетској митрополији радило је осам монаха, што је било довољно, како се процењује, за рад на две штампарске пресе како је наше средњовековно штампарство почело са једним монахом, тако се и завршило са другим, али сада у тешко време ропства последњи познати штампар у српској земљи био је вредни јеромонах мардарије из мркшине цркве по обичају старих српских штампара, о себи је оставио само основне податке записао је да је рођен поред реке дрине имао је извесног књижевног талента и писао дуге поговоре за своје књиге са захвалношћу је спомињао људе који су му помогли у његовом послу био је веома поносан на манастир, којем је припадао и редовно га помињао уз своје име није сасвим сигурно где се налазила славна мркшина црква локација ове цркве тражена је у околини косјерића и на територији убске општине (памбуковица, стара црква у мрчићу) писана историја бележи мардарија као искусног и прослављеног штампара који је дошао у београд поставља се питање где се изучио овом нимало лаком занату? у то време штампарија у околини горажда више није радила кратко су радиле штампарије при манастиру рујну (1537) и манастиру грачаница (1539), успевши да одштампају само по једну књигу једино место где је штампарија постојала дуже времена и где је мардарије могао да стекне то драгоцено знање био је манастир милешева у милешеви су штампане три књиге: требник (1544), псалтир са последовањем (1545) и поново псалтир (1557) чини се логичним да је наш мардарије походио милешеву да се упозна са штампарским занатом у дијалогу са ате измом хришћанска књижевност 56 6/ 2018 хришћанска књижевност у реконструкцији његовог животног пута, отежавајућа чињеница је да је постојало више савременика истог имена хронолошки, први се помиње мардарије, игуман манастира бања, који је са милешевским монасима ишао у венецију, да потражи матрице („типар“) за слова (1543) други је свети мардарије, ктитор манастира боговађа, родом из херцеговине он је обновио манастир боговађу (1545) трећи је био јерођакон мардарије „из српске земље“, који је преписао један рукопис и у подужем запису пожалио се на исмаилћанско насиље, због којег је уточиште нашао у манастиру завали (1566) није познато да се иједан од ове тројице бавио штампањем књига као мркшански монах монах мардарије из мркшине цркве дошао је у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића кнез је набавио штампарску пресу не жалећи новце, како је то мардарије истакао заједно су почели да припремају јеванђеље за штампу у графичком погледу, као што се то лепо види на заставицама у књизи, мардарије се ослањао на издања свог великог претходника монаха макарија из црнојевића штампарије књиге из времена црнојевића биле су веома цењене и тражене у круговима београдске митрополије један примерак штампаног четворојеванђеља нашао се у рукама митрополита лонгина када већ у београду није имао штампарију да понови ово издање, лонгин је наручио преписивање ове књиге са оригиналног примерка „от форми црнојевића, от сложенија макаријева“ тако је презвитер вук, по наредби лонгина, митрополита београдског и сремског, преписао буђановачко четоворојеванђеље од 15 маја до 14 августа 1548 године та жеља у црквеним круговима за умножавањем црквених богослужбених књига можда је била покретач идеје међу грађанством да београд коначно добије своју прву ћириличну штампарију када је кнез радиша изненада умро (1552), цео подухват је преузео трговац трајан, чији је отац дубровчанин федерик џивов гундулић једно време био кнез ластова уз трајанову драгоцену материјалну помоћ, монах мардарије је успео да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане писана историја бележи да је монах мардарија из мркшине цркве дошао у београд на позив угледног кнеза и грађанина, радише дмитровића, као искусни и прослављени штампар успео је да доврши чувено београдско четворојеванђеље и тако постане познат као први штампар наше престонице први београдски штампар: mонах мардарије из мркшине цркве др ђорђе вуковић новембар / децембар 2018 57 познат као први штампар наше престонице у поговору књиге, мардарије се захвалио покровитељима, по угледу на свог великог претходника макарија наши историчари ово дело понекад називају четворојеванђеље тројана гундулића ни други мардаријев мецена, трајан није дуго поживео, јер се последњи пут помиње 1555 године после завршеног дела, монах мардарије из београда одлази у матични манастир, који је био посвећен вазнесењу сада је морао кренути из почетка како је записао, сам је „рукоделисао ова (штампарска) слова од железа и мједи и осталог“ свакако је морао да набави штампарске пресе тек тада, када је имао средства потребна за рад, могао је да приступи штампи успео је да отисне две књиге најпре је светлост дана угледало четворојеванђеље (1562) књига садржи подужи поговор у коме се похвалио да му је отаџбина близу дрине овом приликом, мардарије не помиње помагаче, што би говорило да је само уз помоћ братије, истрајавао на овом послу можда је он водио братство, јер се игуман помиње тек у поговору следеће књиге почетак септембра 1565 године, обележило је издавање његове последње књиге триода цветног или пентикостaра то је била његова стара жеља, али су га обавезе спречавале да је раније испуни у поговору се пожалио на старост и болест која је напредовала, па је пожурио да заврши све што је намеравао поменуо је макарија соколовића, првог патријарха обновљене српске цркве, затим митрополита смедеревског захарију, манастирског игумана саву, попа живка и дијака радула то значи да је имао неподељену подршку у целој српској цркви за свој рад са овом књигом завршава се наше знање о јеромонаху мардарију из мркшине цркве, пореклом из подриња вероватно није још дуго поживео, због болести која га је мучила успео је да одштампа три књиге, попут великих и значајних штампарија у милешеви и горажду први београдски штампар мардарије остао је упамћен и као последњи који се бавио тим занатом у српској земљи, јер су после њега ишли углавном у венецију ради штампе оставио је иза себе књиге које су се шириле на све стране тако је београдска књига стигла до сремских карловаца, сарајева, цетиња и далматинског врбника, мркшанско четворојеванђеље до крушедола, костајнице, ервеника и книнског поља, а пентикостир такође до сремских карловаца тамо су сачувани примерци ових књига реч христова објављена свету, тако се ширила међу србима посредством труда јеромонаха мардарија, коме нека је вечна слава и хвала на његовом неуморном мисионарском и просветитељском труду у једном заиста тешком времену у дијалогу са ате измом 58 6/ 2018 на срдачан позив оца душана поповића, старешине цркве светог пророка јеремије у врбовцу, крећемо пут смедерева на 15 километру аутопута београд – ниш, искључујемо се на првом скретању ка пожаревцу, а потом, прелазећи надвожњаком на леву страну аутопута, укључујемо се на локални пут за врбовац бог је обдарио овај крај обилном вегетацијом, а људи су своје куће груписали по брежуљцима „брђанског“ и „рупљанског“ краја први писани подаци сведоче да је насеље основано пре 18 века, мада је на овом подручју пронађена керамика из римског доба место је добило назив по једној врби испод које је први становник направио своју колибу и ископао бунар село је више пута мењало своју локацију данас, врбовац покрива површину од око 1650 хектара земље, а у селу има око 320 домаћинстава у српској историји овај крај је познат по 11 пуку шумадијске дивизије 1 позива, који је живот положио у борбама на врбовачким косама и церјаку, октобра 1915 године црвени вез шумадијске ношње пред почетак литургије стижемо до цркве светог јеремије већ на први поглед црква плени лепотом стила моравске школе српске средњовековне архитектуре њена бела фасада, са црвено наглашеним архитектонским и декоративним елементима, подсећа на црвени вез са беле кошуље шумадијске ношње, а декоративна ограда око цркве на везено платно пространа, зелена и цвећем уређена порта, тротоари са платоом и припутописи земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили црква светог пророка јеремије у врбовцу код смедерева са спомен–костурницом споменик који опомиње на грех заборава лела марковић новембар / децембар 2018 59 лазном стазом, само наглашавају лепоту ове грађевине у дворишту летњиковац, клупе, стазе, љуљашке, парохијски дом и спомен–плоча потпоручнику војиславу томићу, команданту 11 пешадијског пука, коју је, 2015, подигло захвално српство подно плоче, у бетону, камен који је српски ратник донео са зејтинлика двадесетих година xx века, формиран је одбор који одлучује да планирана парохијска црква добије обележје и спомен–костурнице, те се тако стварају услови да духовни суд београдске митрополије одлучује по убрзаној процедури по одобреном захтеву (дозвољава се издвајање из коларске парохије и изградња цркве), почела је градња 1936, средствима мештана врбовца живописање је завршено 1939, а потом је, на дан светог пророка јеремије, 14 маја исте године, освећена црква службу освећења је обавио епископ браничевски венијамин са свештеницима из смедерева и пожаревца, у присуству краљевог изасланика, представника војске, некадашњих заповедника и војника шумадијске дивизије и мештана како је остало забележено, чланови друштва „кнегиња зорка“ положили су букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника миливоје лазаревић, врбовачки учитељ и најангажованији члан одбора у свом говору је посебно нагласио: „овај споменик ће бити, сада и у будућности, опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињом“ земни остаци српских ратника, осим у овој костурници, налазе се и у лазаревцу, крупњу и пецкој код ваљева према неким подацима, у њој су сахрањени и посмртни остаци жена, деце и стараца из липа и околних села, које су аустроугарски војници заробили у збегу и убили лепота руског иконописања црква има статус споменика културе, као непокретно културно добро подигнута је као триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом правоугаоној основи, у коју je уписан крст, додате су три апсиде са источне, јужне и северне стране већ у припрати, над којом су галерија и звоник са куполом, отвара се пред нама црква са бројним светињама које чува током службе, стојећи у наосу, примећују се стилски другачије фреске и иконе на иконостасу, рад руског академског сликара андреја васиљевића биценка (курск, 1886–1985, кливленд) овај познати руски сликар и фрескописац је у србију дошао након октобарске револуције осликао је многе цркве и храмове по србији и у сад, путописи 60 6/ 2018 где је емигрирао после другог светског рата иако се бавио штафелајним сликарством, махом пејзажима, остао је упамћен као иконописац и фреско-сликар изнад иконостаса, фреска богородице шире од небеса, приказана је фронтално са уздигнутим рукама, погледа упртог навише док стоји на облацима окружена серафимима, у плавом мафориону преко зелене хаљине у калоти куполе приказан је христос пантократор у попрсју, обучен у црвени хитон и плави химатион, десном руком благосиља, а у левој држи отворену књигу са исписаним текстом из јеванђеља по јовану: ја сам светлост свету, ко иде за мном неће ходати у тами, него ће имати светлост живота највећи утисак остављају четири сцене у поткуполном простору, на зидовима које формирају поткуполни лукови молитва о чаши на јужном поткуполном луку на коме је приказан тренутак христове молитве богу оцу да га мимоиђе горка чаша страдања фреска пут на голготу у скученом и полукружном простору, рађена према јеванђељу по луки, приказује моменат када христу, који је поклекнуо под теретом крста, прилази симон из кирине коме се супротставља један римски војник у источном поткуполном луку је распеће у сведеној варијанти са фигуром распетог христа, приказаног допојасно на крсту, којег окружују уснули анђели и представе помраченог сунца и месеца на северном поткуполном луку, композиција полагање у гроб је изведена тако да је хоризонтала христовог тела наглашена савијеним телима осталих актера у тренутку полагања у гроб у наосу се лепотом издваја сцена васкрсења христовоггде је у средишту композиције приказан васкрсли христос у белој одори, са крстом у десној руци и нимбом око главе обасјан светлошћу испред христа су уплашени римски војници, а са једне стране гроба, у стени, анђео у стихару у сцени христовог рођења, исус христос је приказан у јаслама, у пећини, окружен фигурама марије, јосифа и пастира који му се клањају, док се у даљини виде мудраци који долазе на поклоњење пратећи витлејемску звезду иконостасна преграда је дрворезбарена у плитком рељефу у зони престоних икона налазе се представе стојећих фигура на златном фону: исуса христа, богородице са малим христом, светог јована претече, светог пророка јеремије описи фресака детаљније су дати у књизи ане д костић ђекић, „руски емигранти и црквено сликарство међуратног периода: црква у селу ратари код смедеревске паланке“ путописи новембар / децембар 2018 61 благо оном ко до вјека живи на северном зиду наоса постављена је спомен–плоча са 128 имена изгинулих, помрлих и несталих врбовчана у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912–1918 године текст посвете употпуњују његошеви стихови „благо оном ко до вјека живи имао се рашта и родити“, и амблем савеза добровољаца у краљевини србији ова спомен–плоча заменила је одштампан на папиру и урамљен поменик који се до тада налазио у спомен–костурници на западном пиластру јужног зида наоса су две спомен–плоче од црног мермера једну су поставили захвални грађани села врбовца у виду стихова војислава илића млађег, антологијског песника из околине пожаревца, који се родољубивим стиховима одужио србији, а који су прочитани на освећењу цркве на истом пиластру је и спомен–плоча, коју су поставили носиоци албанске споменице краљу александру i ујединитељу (1888–1934 године) краљев лик, у профилу, у медаљону са двоглавим орлом и круном приказан је на правоугаоној порцеланској слици постављеној на црном мермеру, испод уклесаних речи посвете после литургије, отац душан поповић, упознаје нас са историјом цркве већина икона из цркве потиче из свете земље као и велики дрвени крст између икона српских новомученика јасеновачких у цркви се чувају, у ћивоту или на иконама, честице моштију св прохора пчињског, св пророка јеремије, св стефана, св српских новомученика јасеновачких отац душан нам сведочи, уредном евиденцијом и потписима мирјана, да готово нема иконе која није мироточила ту издваја истовремено мироточење три иконе: пресвете богородице, светог пророка јеремије и светог саве (цео ореол је био покривен капљицама), дан пред почетак катастрофалних поплава у србији, док је 2 новембра 2017, крвоточила икона пресвете богородице почајевске ти трагови се још јасно виде бесмртни јунаци 11 пука за ову прилику, отац душан нам отвара велика дрвена подна врата са леве стране целивајуће иконе силазимо у малу просторију полукружне основе испод олтарског простора у ову спомен–костурницу су пренети земни остаци ратника 11 пука шумадијске дивизије 1 позива „карађорђе“ попадија биљана поповић, објашњава нам историјске прилике врбовачки путописи 62 6/ 2018 бој који се одвијао 18 и 19 октобра 1915, био је одлучујући за одржање шумадијске дивизије у одбрани положаја иако је немачка војска преко дунава извршила пробој, 11 и 19 пешадијски пук шумадијске дивизије 1 позива, подневши највећи терет и велике губитке, успео је довољно дуго да буде одступница другим јединицама и напаћеним цивилима пук је бранио врбовац, на њеним косама „да није било ове битке, ток повлачења српске војске би засигурно био другачији“, објашњава попадија у овом боју – како бележи пуковник у пензији, један од оснивача и први председник удружења потомака ратника 1912–1918, славољуб штерић, у својој књизи борбе од дунава до врбовца 1915 – артиљерци су испољили велику храброст и упорност, а код пешадинаца је било примера великог јунаштва у борби прса у прса и свесног жртвовања старешина на челу својих јединица само један од таквих примера је био и наредник пантић који је, тешко рањен, бранио одступницу војницима, са две одшрафљене бомбе, не желећи да одступи јунаштво 11 пука, тим пре је веће, јер мобилисани војници нису били оспособљени за сукоб са војно-технички надмоћнијим непријатељем у уређеној костурници и три венца: из дома карађорђевића и од министра војног краљевине југославије, донети на дан освећења цркве трећи, од удружења потомака палих ратника, на обележавању стогодишњице боја, у костурницу је унела храмовна светосавска мисионарска заједница током 2007, старањем пароха душана поповића и тадашњег председника општине смедерево, слободана миладиновића, родом из врбовца, храм и костурница су обновљени и заштићени од пропадања око 200 лобања је из сандука артиљеријске муниције пренето у нове сандуке од храстовине, застакљене са једне стране две лобање које су биле у посебном сандуку такође су издвојене у засебан, а претпоставља се да припадају официрима исајилу михајловићу, капетану 2 класе из чачка и крсти аксентијевићу, капетану 2 класе, из ужица претходни улаз у костурницу је затворен, остављен је вентилациони отвор, урађена изолација од влаге и отворен је нови улаз из наоса цркве у костурници је и часни крст, донет из свете земље октобра 2015, заједница је свечано обележила стогодишњицу ове битке, уз представнике епархије, потомака палих војника и локалне заједнице путописи новембар / децембар 2018 63 мисија оца душана о животу парохијске заједнице и слави цркве светог пророка јеремије која је обележена 18 маја, настављамо разговор у летњиковцу уз послужење и у пријатном разговору са мирјанима парохије и члановима малог црквеног хора, отац душан нам описује године од доласка на службу у овај храм слушајући след извесних необичних околности и како је управо на дан светог пророка јеремије отац душан добио службу у овој парохији, још једном увиђамо да неке ствари само господ може тако да уреди парох душан поповић је рођен 1970, у сиску, родом је из двора на уни студирао је права, а затим завршио богословију у београду ратни сукоби га затичу као вероучитеља у вргин мосту, одакле 1995, у колони са избеглим народом, долази у србију службује као вероучитељ у више места шумадијске епархије и као свештеник у плани код параћина, све до 2005, када добија службу у врбовцу, по пензионисању дотадашњег пароха, протојереја теша лукића осим сазнања стечених о овој светињи, остајемо богатији и за утисак који је на нас оставио отац душан, тумачењем света у коме живимо, духовним порукама и саветима очигледно је, да су његов елан, рад и енергија које је уложио у цркву и уређење костурнице његова мисија, да народу у врбовцу и шире, приближи духовни и историјски значај ове светиње недавно су у овој цркви обележена два битна датума српске историје: 15 септембра 2018, обележена је стогодишњица пробоја солунског фронта, што се поклопило са дочеком мироточиве надимске иконе светог цара николаја ii, која је донета у србију током обележавања стогодишњице страдања свете царске породице романов дан примирја у првом светском рату, обележен је 11 новембра 2018, светом литургијом и поменом у костурници српских војника палих у врбовачком боју 1915 године претходно су дочекане иконе светог саве и чудотворна икона свете мајке божије бајкалске утисак који је светиња оставила на нас, не бледи ни у данима после посете штавише, тај јак утисак наводи нас да и друге позивамо да кроче у овај прелепи и значајни храм, да се помоле пред њеним светим иконама и поклоне костима бесмртних јунака, који су своје животе положили за слободу, у којој сада уживају њихови потомци аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com