-БОГОЉУБИВА-

Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... који проповеда истинско сунце света христа бога нашега“ дакле и сам оваплоћени бог, исус христос представља светлост или, како би рекао доментијан, пресветлост када пише о преназначеном ро|ењу будућег светитеља саве, доментијан наводи да су његови родитељи, стефан немања и ана, примили благодатну богосветлу радост: „и потом заче богољубива ана у својој утроби, и роди по божијој вољи сина, добро изникли изданак од доброга корена, у коме родитељи његови примише богосветлу радост“ божанску нестворену светлост о којој доментијан толико говори, човек прима (одн види) правом вером: „ка тој истинској светлости пут је права вера, која нас уводи у вечни живот и бесконачну светлост господа нашега исуса христа“ треба на крају рећи и то да је хиландарски јеромонах доментијан лепотом свог богословског језика инспирисао и сред- њовековне српске зографе (живописце, фрескописце) ишчитавајући доментијанова житија, црквени уметници, фасцинирани његов- ом теологијом светлости, желели су да сликом изразе ту исту мисао тако је у манастиру сопоћани зограф читаву позадину унутрашњег храмовног живописа прекрио златом, и тиме на једним другим језиком изразио прекрасно доментијаново учење о божанској светлости православни мисионар 15 светли ликови историје српске православне цркве његово учење 16 васкрс 2/2008 говорити о генију, универзалном, оствареном човеку након смрти натчовека, у време уздиза- ња још несагледаног идола, тешко је xxи век агре- сивно доноси широку понуду псеудо - талената, оних који се не стичу акцијом, већ пасивизацијом сопственог бића савременост оштро сукобљава духовни живот и социјалну афирмацију, стварајући мучан и шизофрен осећај у појединцу ме|утим, осврт у прошлост открива путоказе на тлу србије xв века ће се наћи једна аутентична људска фигура - за нас сада свети деспот стефан лазаревић мало га и оскудно помињемо, мало знамо, а много нам је дато стефан је пето дете кнеза лазара након четири кћери, ро|ен 1374 или 1375 године васпитан је у духу православно - византијске дворске традиције у младости је стекао образовање, неприкосновено у односу на све друге племиће тадашњих српских земаља истицао се у ратним вештинама још за живота свог оца природни ток је нагло пресечен битком на косову - народ је остао обезглављен, земља пред извесношћу ропства тада је стефанова личност и добила подстицај прва се наметнула владарска улога постављен је насред материјалне, културне и духовне пустиње, истовремено притешњен двоструким утицајима, тј под претњом турске, и будним оком угарске, ослоњен на несложну српску браћу прихвата вазалство према турцима, пријатељује са угарима и дубровчанима и дипломатски одржава србију на ногама све до смрти 1427 године писац деспотове биографије, константин, дивио се чувању добрих односа са свим силама, чак је истакао да је закратко постигнут толико жељени, а скоро никад могућ, живот србије изнад истока и запада чињеница да је ропски положај стефан подносио најбоље од околних владара доказана је у записима о скоро пријате- љским односима са бајазитом за којег ратује као вазал ратовао је храбро, не бежећи од смрти, не лажући султана и кад је био оклеветан за издајство каква је снага потребна да се не окрене мач на оцеу- бицу, колика љубав и свест која и непријатеља чини пријатељем? карактеристична је по својој трагичној димнезији, битка код ангоре 1402 године: стефан три пута узастопно улази у битку да спаси бајазита, заслужује дивљење татарског во|е, а након тога изморен се повлачи и на свом тлу ратује са ђур|ем и истим турцима који му окрећу ле|а као месец посред звезда, како каже константин, он плени мудрошћу западне племиће, постаје угледни члан змајевог реда витезова краља @игмунда, а истовремено одржава добре односе са претенден- тима на турски престо који се непрекидно смењују и ратују свом народу је био велики препородитељ нетипичан владар, изузетне лепоте и држања, а без развратних навика, строг према поданицима, милостив према сиротињи, један од оних ретких људи према којима нико не остаје равнодушан препород је био апсолутан - привредни (законик о рудницима), државотворни (престоница постаје београд), духовни (подижу се манастири широм моравске србије и даље, нпр манасија) културна обнова расте на темељима византијског хуманиз- ма, свежег даха духовности, преписивачка и пре- водилачка делатност се шири под његовим утица- јем и утвр|ује историјску и верску свест народа сам, на попришту зле крви, он изнова и изнова расте као витез, чувајући себе од других и друге од себе највећа су спотицања о сопствене напрслине, па је проблем унутрашњег сукоба у деспотовини (брат вук и сестрић ђура| окрећу му ле|а, тражећи варја перковић хомо универсалис заспа свети деспот стефан православни мисионар свој део територије) отежавао све дипломатске и домаће акције, а пре свега трајно нарушавао деспо- тов унутрашњи мир и здравље пукотина унутар стефановог бића двоструко је одре|ена: спољни непријатељи били су слика оног зла које незвано долази, и мач га гони теже су биле повреде срца, најинтимније туге услед сукоба са братом, услед младости која је гинула за идеал, и само од бога имала права тражити помоћ сензибилан и уметности наклоњен од младости, деспотов дух је испливао као најдубљи основ његовог бића, и снажан, као и сви остали аспекти, сагледао је далеко испред себе неопозиву истину: просвета и култура су последња (или прва?) одбрана физички угроженог народа, и појединца, тј на згаришту и пепелу остају само плодови духа књижевни афинитети су најтише и најснажније проговорили о њему то је простор интиме, где је конце своје земаљске егзистенције везивао за небо, и тако плео читав живот у једном броју дела читамо свест о победи али и извесности смрти, са призвуком меланхолије човека којег живот није миловао ни на једном пољу приказ сукоба лазареве војске и турске (натпис на косовском стубу) поис- товећен је са небеском битком, иза које остаје обас- јана победа, златни зрак над црном прашином сваки сукоб на земљи у деспотовим стиховима пре- раста у симбол вечне борбе бога љубави и сила таме слово љубве, блиско целовитој песми, разрешење за сваку кризу слути у стварању неприсутне лепоте, све кроз следовање принципу qубави - она све превазилази деспот путује од израженог личног бола ка универзалној и готово хуманистичкој жељи да се одавно зава|ено човечанство измири тај основ његовог приватног бића, заљубљен у живот и жељан рајскога мира, исклијао је све друге дарове и усмерио их ка непрестаном усавршавању, при чему је граница одре|ена сусретом са богом највећа загонетка остале су његове очи: светле као сунце које исијава светлост, али га ми никад до краја не спознамо (по речима животописца) деспот стефан је умро нагло, изморен и болестан, посвећујући последње мисли и жеље добру србије наредбом: по ђур|а, по ђур|а несвакидашња природа спојила је ратника, владара, песника и теолога у истоветност qубав као циљ поткива сваки његов корак: она се брани у рату, жели да се мири, јеца за изгубљеним рајем, пева лепоти дарованог света, издише изговарајући ту|е име стога, свети деспот стефан живећи за оно што превазилази њега самог, даровима израстајући из праха косовских мученика, негира време и вековима ће бити необорива парадигма сваком србину, јер као остварена личност успоставља немушти контакт са савременим тренутком и његовим појединцем, даје јасан путоказ за лично и колективно - национално освешћење и узрастање српски светитељи ле србије лазаревић проблем који уоче, пре или касније, сви који се темељније баве учењем, јесте проблем опширности, и непотребно затрпавање инфор- мацијама, са једне, и неопходност да се зна од свега по мало, не би ли открили ствари које нас знимају, те таленте који су нам дати, са друге стране где је права мера квантитета и квалитета је суштинско питање када се говори о образо- вању, како оном формалном, школском, тако и оном образовању које стичемо ван институција и које је по правилу нама блискије и занимљиви- је, управо из разлога јер та знања стичемо само- иницијативно недостатак основног богословског знања, поз- навања основног катихизиса, је проблем са којим су суочене генерације које су одрастале у време комунистичке власти, када, уколико нису основ- но верско образовање добили у кући, у класич- ном школском образовању нису имали прилику да сазнају никакве информације о богу и вери ова суштинска тематика је била заоби|ена мно- ги ће рећи, шта смета непознавање бога, да би чо- век био добар научник? тешко је наћи научника (да ли их уопште има?) који није дошао до бога, макар на деистички, или неки тотално апстрак- тан начин, или се и даље мучи и ломи на том питању над питањима но без бога, као алфе и омеге, онога од чега се полази и ка чему се тежи, многе науке постале би сумњиве, у најмању руку наука, ма која, сама по себи није циљ, и није ника- кав одговор наука може да буде почетак пута ка богу свакако није крај пута ако посматрамо историју науке (веома за- нимљива помоћна наука), како науке уопште, та- ко и посебних наука, физике, астрономије, био- логије можемо запазити да су закони које су у одре|еном временском периоду сматрани за ап- солутне, после неког временског периода или тотално мењани новим, или су допуњавани спе- цијалним случајевима примери релативности научних закона које ћемо овде навести односи се на астрономију и физику почев од античких философа и замишљања земље како је носе корњаче, као рав- не плоче, па до модерног доба где захваљујући сателитској технологији можемо да заиста види- мо како изгледа земља и многе удаљене планете и системи, имали смо низ теорија, које су у своје доба сматране за догму, а које су временом дока- зане као погрешне пример из физике су једна- чине којима се описује гравитационо, електрич- но и магнетно (електромагнетно) поље научни- ци су током времена откривали појединачне за- коне који се односе на гравитацију (њутн), елек- трично поље (кулонов закон), затим везу маг- нетног и електричног поља (фарадејев закон електромагнетне индукције) да би уследили оп- штији закони који обухватају поједначне случа- јеве (4 максвелове једначине које је максвел формулисао тек 1864 године) наука је ипак ограничена, но има тенденцију развијања много тога нам је познато, што пре само коју деценију нисмо знали, и ово што сада знамо је само кап у мору у односу на оно што нам предстоји уз све законе које познајемо, ми и даље не зна- мо шта је то сила или интеракција умемо неке од сила да врло добро опишемо; знамо како де- лују, али не знамо шта оне јесу суштина остаје несхватљива (вероватно и несазнатљива) ово испред написано долази као згодан увод да се помене теорија релативитета, како општа, тако и посебна овде нећемо улазити дубље у ову тематику, али можемо рећи да је ајнштајн веро- вао да постоји бог треба бити пажљив и нагласи- ти да ајнштајн није успео да пробије научни деи- зам и да до|е до бога као личности, до христа тај пут од „научног“ бога, до личности - христа, захтева прескакање једне потенцијалне баријере (да се изразимо речником квантне физике) и прелазак на виши ниво, у домен вере цркви су потребни и филолози, и психолози, 18 васкрс 2/2008 александар савић од науке ка богу и инжењери свако од нас може да допринесе у овом конкретном времену да црква одговори на конретне проблеме који се пред њу постављају свеште- ник није правник и сигурно не може да прати све прописе и законе који имају додирних тачака са црквом или парохи- јом као институцијом која има своје место у државном систе- му, али ту су верници правни- ци који ће се позабавити том тематиком ако имамо на уму оно најпретежније, трудиће- мо се да наша открића и саз- нања користимо за добробит све творевине тако|е, биће много лакше да на|емо ме- сто наше специјалности у широком свету и да на|е- мо где је место које нам у цркви припада православни мисионар 19 хришћанство и наука исак њутн, спој науке и вере научна и технолошка достигнућа садашњице на биоетичком пољу отварају потпуно нове примене истих на људски живот (како у човечном, тако и у не-човечном правцу), и у исто време имплицирају читав низ моралних дилема да ли заиста све што може да буде ура|ено, заиста и треба да се уради? јер, ако нека акција из ове области може (технички) да се спроведе у дело, да ли је иста та акција (етички) исправна? постоји једна коренита теоретска сагласност ме|у научницима, етичарима и правницима која говори о неопходности лимитирања (ограничења) техно- лошких истраживања и њихове примене мало је оних (бар у погледу теоретских истраживања) који држе до тога да треба имати неограничено поверење у научни прогрес, тражећи потпуну слободу у погледу избора научних истраживања дакле, већина људи из света науке, предосећа- јући опасност призивања неограничене слободе и поверења у науку, говори о границама науке али, о каквим границама се овде говори? то је заиста једно специфично питање којим се бави етичка философија ипак, философска мисао на овом пољу се одликује разноврсношћу гледишта: морална гледишта се разликују у избору принци- па и вредности оних предмета којима се баве не постоји апсолутно једнозначје (једногласност) у етици: различити морални „трендови“ налажу (или, боље рећи, оправдавају) употребу различитих принципа и вредности који пред- стављају гранични зид (који раздвајају) исправно од погрешног у научној пракси управо због овога, кључно питање философске дебате у пољу биоетике више није: „да ли је неопходно дати (усадити) науци и технологији етичке принципе?“, већ питање гласи: „какву етику за биоетику?“ дакле, које су то етичке апсо- лутне вредности и принципи којих се човек мора придржавати и од којих не сме одступати у научним истраживањима? и управо на овом нивоу (метабиоетике) улога философије је јасна, јер се управо на овом нивоу философија бави дис- тинкцијом (разлучењем) доброг од зла на пољу науке можемо приметити и разликовати две главне позиције у биоетици: концепцију „секуларизма“, и концепцију „личности“ првопоменута концеп- ција покушава да оправда етички избор аутоном- но и емпиријски у односу на човека сваки појед- инац доноси свој лични морални избор, без икаквог односа или одговорности према богу секуларни метод етичке анализе је „чињенични“ (или емпиријски), у смислу да се истина потвр|ује емпиријском верификацијом чињеница: истина (и, изнад свега, морална истина), може бити само физичка (никако метафизичка) оваква концеп- ција трага за логички одрживим и кохерентним аргументима који би имали примат при етичком избору са друге стране, „личносна“ концепција у биоетици има за своју основу онтолошки персо- нализам, као философски став који респектује људски живот у свим његовим аспектима онтолошки персонализам доживљава личност као центар биоетике на бази онтолошког кон- цепта личности, могуће је оправдати фундамен- талне принципе персоналистичке биоетике : а) фундаментална вредност живота, б) принцип тоталитета, или терапеутски принцип, в) прин- цип слободе и одговорности, г) принцип породице, е) принцип друштвености најважнији став ове концепције гласи да се људски живот мора поштовати од момента зачећа, до момента тоталне (церебралне, медицинске) смрти кључна биоетичка питања, као што су проблем абортуса, еутаназије, генетског инжињеринга и клонирања, све више добијају на значају и заузи- мају значајно место у данашњем секуларизованом свету који покушава да постави „савременог“ човека на пиједестал моћи присталице „напред- них“ идеја, који под паролом слободе човечанства заступају ове проблеме у сопственом интересу, 20 васкрс 2/2008 борислав петрић биоетика готово да не узимају у обзир разматрање трагичних последица биоетичких истраживања на које црква све више указује у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог православна црква, из тог разлога, са правом говори о људском животу као о дару примљеном од бога, што конкретно значи да је бог једини господар живота и смрти, док је човеку поверен одговоран задатак унапре|ења и чувања живота qудски живот је свет управо зато јер своје порек- ло налази у господу светост живота није рез- ервисана за изабране, већ је универзална без обзира на индивидуално уверење дакле, темељни став према животу, у светлу вере, каже да је бог даровао човеку живот, и да бог од човека захева да буде свестан непроцењиве вредности коју тај дар носи, као и да за њега преузме одговорност захвалност за дар човек изражава поштујући живот, чувајући и унапре|ујући га свакако да разна биоетичка питања отварају бројне садржаје живота, и траже бројне одговоре само култура живота и цивилизација љубави, утемељени у хришћанском поретку љубави, одговорности и послушања дају одговор по мери човека православни мисионар 21 у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог хришћанство и савремени изазови 22 васкрс 2/2008 православни брак, као света тајна цркве хри- стове, јесте божји благослов који је он из љубави, као једини човекољубац, подарио људи- ма бог толико воли брак да је почетак својих чуда, црквеног спасења света, поставио у кани галилеј- ској, где је претворио воду у вино на свадбеном весељу супружника предање цркве спасење брачника види у превладавању, са једне стране, биолошког индивидуализма, а са друге, полности, кроз сједињење у једно брачно постојање са две личности, које више немају ме|усобно биолошко- поседнички однос, већ црквено-жртвени такав хришћански брак, који у основи има љубав ка бо- гу, остварује се као „мала црква“ брак који се склапа изме|у брачника једнако је важан за целу хришћанску заједницу, као заједни- цу љубави докле год будемо гледали на брак као на нешто што се тиче једино оних који се узимају, као на нешто што се десило само њима а не целој цркви, а кроз то и свету у целини, никад нећемо разумети истинско светотајинско значење брака као велике тајне смисао брака извире из заједни- це која се ствара изме|у два бића, али својим зна- чајем и смислом надилази ту заједницу, и обухва- та све чланове цркве у ствари, у хришћанском браку троје су се „узе- ли“: уједињена верност двоје према трећем, а тај трећи је бог присутност крста је стварна радост брака он је радосна сигурност да брачна закле- тва, гледана у перспективи вечног царства божи- јег, није дата „док нас смрт не раздвоји“, већ док нас смрт потпуно не сједини сваки православни хришћанин, који дели благодат брака са својим супружником, треба да буде свестан у сваком тре- нутку да је бог, својом љубављу и милошћу, прису- тан у његовом браку, и да ће господ тај брак и су- пружнике водити ка вечном животу, уколико брачници полажу слободу и одговоре на љубав божију истом мером господ је у кани галилејској, учинивши благо- словом брака почетак својим чудима, показао да је пут брачни уствари пут светотајинског прео- бражавња живота: да је човек у православном бра- ку позван да у подвигу љубави, слободе и жртве, а кроз саборни живот цркве, преобрази свој при- родни, индивидуалистички начин постојања у брачни, односно црквени начин, а то је начин за- једнице љубави по образу живота свете тројице православна породица суштинско својство породице јесте љубав поро- дица почива на љубави, она је оваплоћење ме|усоб- не љубави неколицине људских бића породицу не чине законске и правне дефиниције, нити је одли- кују сродна интересовања, укуси или животно доба, као ни број људи који јој припадају породица се темељи на узајамној љубави мужа и жене и на ме|у- собној љубави родитеља и деце хришћанска поро- дица се развија тако што се супружници жртвују јед- но за друго, а као родитељи, додатно се жртвују за своју децу осмишљавање женскости материнство је осмишљавање женскости, јер је оно испуњење љубави као покорности и од- говора смисао љубави није у томе да би се ра- |ала деца qубави не треба никакво оправдање; није љубав добра само зато што даје живот; баш зато што је добра она даје живот ра|ање деце као чудо брачне љубави, која да- рује нови живот, јесте богодаровани плод брач- не љубави и потврда творачке боголикости су- пружника родитељи кроз непрекидно жртво- вање предају својој деци сво своје личносно имање: суштину и енергију (свој живот, своје претке и гене, своје памћење и ви|ење, своју ле- поту и здравље, своје навике и вољу, своју љубав и знање) то самоиспражњење јесте оно чиме се биолошки родитељи преображавају у оца или мајку јер, очинство и мајчинство су духовно до- православни брак борислав петрић православни мисионар 23 стојанство, а родитељство - биолошко на исти начин је и природни брак биолошка реалност, док је брак као света тајна - црквена реалност прва дужност родитеља и васпитача јесте да „пусте децу да долазе (к господу) да им не бра- не“ (мт 19,4) у цркви, као храму божијем, деца треба да науче пве ствари о вери и о богу родитељи треба да буду, у христоликој љубави, строги у подизању своје деце, а то значи да се смирују пред децом, васпитавајући их у побо- жности и црквености првенствено личним примером господ, преко деце, која су увек нај- пре његова, а потом и својих родитеља, и пре- ко њихове једноставности, поверења, чистоте, незлопамтивости и отворености пружа утеху родитељима и најдубље их поучава зато су де- ца велики благослов божији, радост, утеха, за- датак и одговорност за сваки хришћански брак нису деца искључиви биолошки, дру- штвени или морални циљ брака, као што се че- сто погрешно тумачи, већ су његова богом да- рована пунота и лепота, печат брачне љубави која се излива кроз очинство и материнство тема броја - хришћански брак и породица као света тајна 24 васкрс 2/2008 данас влада парола да живимо у времену општег напретка човечанства наука и либерални дух су ти којима је поверен величанствени задатак да дају одговор на сва питања која човек поставља са- времена мудрост човечанства свела се на осећај да наука „само што није одговорила“ на сва наша питања са друге стране, свеопшти либерализам по- ставио је нове мере људске слободе наука и либе- рални дух, тако треба да задају одлучан ударац доса- дашњем „празноверју и конзервативизму“ либерални став: „ја мислим да било ко, ко је про- тив било којег начина живота, једноставно много греши“, постаје политика креатора светске истори- је наизглед мисао која прокламује људску слободу, у себи не крије само губитак људске слободе, већ овај став не води никаквом напретку људске ми- сли ка истини напротив, он је води назад у софи- стичке заблуде то да је „човек мера свих ствари“ поново се супротставља општем мерилу, добру као универзалном и независном од било чијег мишљења једна од тих величанствених добара и мера вредности јесте и породица хришћанско, здраво схватање породице и односа у њој јесте темељ здравог и просперитетног друштва да је породица заправо човек у свој својој пуно- ћи, сведоче нам речи из светога писма: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божије- му створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца свети оци цркве уче нас да је тајан- ствено и неизрециво битије бога управо заједни- ца трију лица божанства: оца и сина и светога духа то нису три бога, већ један и једини бог та- ко исто и заједница мушкарца и жене треба да бу- де једно биће уз очување две личности: „зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и при- лијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело“ (пост 2, 24) као божији промисао људског посто- јања, породица је са собом понела и величанстве- ну божију заповест: „ра|ајте се и множите се, и на- пуните земљу, и владајте њом“ (пост 1, 28) не треба бити много мудар па да се закључи да испуњење ове божије заповести заправо значи и кључ опстанка човечанства ову је заповест бог човеку усадио у ср- це, она је део здраве људске логике поуке апостола павла моралне поуке апостола павла чине темељ хри- шћанског морала и друштва његове поруке цр- кви у ефесу чине и препознатљив етос нашег срп- ског бића: „@ене, покоравајте се својим мужевима као господу мужеви, волите своје жене као што и христос заволе цркву јер који воли своју жену, са- александар милојков породица и дух православни мисионар 25 мога себе воли дјецо, слушајте своје родитеље у господу, јер је ово праведно и ви очеви, не раз- дражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци господњој“ божанствени апостол поро- дицу пореди са црквом и закључује: „тајна је ово велика“ (еф 5, 32) мере вредности које живе у колективној свести чине нас да будемо то што јесмо - људи као такве оне су општеважеће мере, мере нормалности ме- |утим, под мотом права на другачије мишљење и начин живота, нама се данас као нормални и једна- ко прихватљиви потурају стандарди које не само да су у супротности са нашом колективном свешћу и осећањима, већ их је осудио и сам бог и проклео као ненормалност питање слободе пропагирајући „право на слободу“ и „право на различитост“, дух либерализма одбацује хри- шћанске мере вредности у породичним односи- ма као „фундаменталне и конзервативне“ тај дух „нове слободе“ хришћанске односе оца, мајке и деце представља као угњетачке обично се то „угњетавање“ представља у односу мушкарца према жени и у односу родитеља према деци та- ко су ови први „угњетачи“ а ови други „угњета- вани“ идеал породице не покушавају да компро- митују само изнутра, кварећи односе у њој, она се покушава обесмислити и споља такозвана „сексуална револуција“ породицу види као једно од „права“ у човековој сексуалној орјентацији наспрам брака и породице, као заједнице му- шкарца и жене, све више се прокламује право на заједнице истих полова хомосексуалност више није ненормалност и болест, већ право избора, право на различитост данас су многе економски развијене, европске земље признале право на „брак“ особама истог пола да трагедија буде још већа, њима се приписује и право на усвајање и васпитавање деце токови цивилизације нису ово токови само савремене цивилизације qудске настраности и ненормалности старе су го- тово колико и само човечанство библија их јасно осу|ује како у старом завету (лев 18, 22; 20, 13), та- ко у новом (1 кор, 6, 9-10) то каже библија, а шта ка- же човек? човек ко човек, брани се највише онда ка- да је заиста крив као што први човек када погреши рече: „@ена са којом си ме удружио, она ми даде са либерализма тема броја - хришћански брак и породица брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца 26 васкрс 2/2008 дрвета те једох“ (пост 3, 12), и прва жена исто тако, да оправда себе, рече: „змија ме превари, те једох“ (пост 3, 13) тај феномен правдања, сваљивањем кривице на другог, присутан је и данас тако ће се феминистичка острашћеност правдати ускраћеном слободом и дискрими- нацијим, а хомосексуализам некаквом посеб- ном природом наиме, хомосексуалци, по њиховој теорији и теорији научног либерал- ног духа, су то што јесу од свог ро|ења, тако су једноставно ро|ени и они само следе своју природу хомосексуалност се тако схвата исто као леворукост или боја очију то да ли су ове теорије тачне или не, хришћанима сведочи црква кроз свето писмо и свето предање онима којима црква није ваљани ауторитет, суд доноси реалност у којој живи човечанство либерализам и сексуална револуција донели се не толико прокламовану слободу и осећај идентитета, већ нешто сасвим супротно они који траже идентитет човека ван нечега што је људско, нашли су нешто сасвим друго: разводи бракова, полне болести, па чак и педофилија несумљиви су продукт „слободне сексуалне орјентације“ једном речју, несрећа је дефини- тивни продукт либералног духа поред светог писма и светог предања и несрећна реалност савременог човечанства нас све више уверава да идеали хришћанске породице нису никакви „конзервативизми“ и „стереотипи“ православно учење о породи- ци показује нам јасан пут идентитета човека као личности тај пут није сигурно трагање и ход ка себи самом, већ је то тражење и ост- варење себе у заједници са другим тамо где „жене слушају мужеве своје“ а „мужеви воле своје жене као себе саме“, тамо где деца „по- штују родитеље своје“, а родитељи „подижу децу своју и васпитавају их у господу“, тамо станује лепота живота и истински људски идентитет волећи једно друго, мушкарац ће у жени препознати свој идентитет мужевности а жена у мушкарцу свој идентитет женствено- сти изгра|ујући свој идентитет у љубави, по- моћи ће и својој деци да одрасту и постану људи тако, породица више није мноштво, већ једно, добро које чува идентитет сваке од личности породица је мала црква „тајна је ово велика“, вели апостол павле како да прона|ете човека свог живота“, „она је та“, „шта мисли ваш мушкарац?“, „колико се во- лите?“ звучи познато? готово да нема часописа (женског, нарочито!), јутарњег програма, недељне породичне емисије која се неће понудити да нам бар у једном свом сегменту реши ове дилеме поне- ке жене, а мушкарци без изузетка, на овакав приступ заколутају очима, ме|утим, негде у дубини може се назрети жеља да и наша љубавна прича изгледа баш као на филму qубав (и све оно што се подразумева под тим појмом) - има ли траженије, актуелније и профитабилније теме? најстрашније јесте то што је истинска љубав уствари скрајнута, а под њеним називом пласира се најчешће заљубљеност или сексуална привлачност то је оно шта нас прати на сваком билборду, у свакој реклами, у сваком филму чини се као да нема нијед- ног артикла у продаји који се не презентује без неке девојке или мушкарца одре|ених пропорција ме- дији, као креатори начина живљења, неуморно се труде да остану главни параметар у нашем систему вредности обухватају сваки сегмент људског живо- та не допуштајући ничему да остане лично све је дато, и у речи и у слици, све знамо како изгледа и пре него што сами доживимо плави зумбул и зелена када нешто друго нам показују старија времена један од главних медија била је песма формирана према моралним и естетским мерилима заједнице из које је потекла (а не обрнуто!) и овде је љубав осећање за које сви знају кад се о њој пева, свима је јасно о чему се ради, иако се осећања готово никад не иска- зују директно девојка се пореди са цветом, вилом, младић са сунцем, соколом; бирају се најлепше сли- ке из природе да би се опевао њихов однос и о са- станку и о растанку, о љубавној чежњи, оствареној или забрањеној љубави пева се тако да се наглаша- ва оно есенцијално - оно лично, интимно, а уједно и универзално, својствено сваком човеку за разли- јелена ристић qубавни православни мисионар 27 ку од данашњег времена, овде постоји јасна грани- ца изме|у оног шта је фикција тј шта је песничка слика, а шта је стварност шта хоћемо да кажемо? постоји свест да, иако и ја осећам исто што и јунак неке песме, „моја прича“ не мора да буде иста као она коју сам чуо у песми како је време одмицало, и народне песме су по- стајале слободније у исказивањима емоција, али никада нису биле директне као што данас (хтели, не хтели) имамо прилике да чујемо заиста, потпуно је невероватно какве све глупости могу да у|у у данашње популар- не песме и, што је још невероватније, управо такве песме постају највећи хи- тови! да не бисмо идеализовали, и у оно време појављи- вале су се песме и са еротском тема- тиком, али се нису певале у мешови- том друштву, а по- готово не јавно манекенка и принц на белом коњу већ постајемо помало досадни са критиком савреме- ног начина живље- ња, али већина нас није свесна колико упадамо у замке данашњих креато- ра живота и колико оно чему се јавно смејемо постаје наш параметар у вредновању других људи и нашег односа према њима узмимо за пример чувену флоскулу: изглед није битан! признаћете, свако ко каже супротно звучи помало незрело неко ће бити искрен, па ће рећи да сам из- глед није пресудан, али јесте важан ако узмемо груби пресек (што подразумева да не размишљају сви на овај начин), ово су обично одговори мушког дела по- пулације врло је занимљиво одговор једног младића роман или света тајна? тема броја - хришћански брак и породица 28 васкрс 2/2008 на питање каква, по његовом мишљењу, треба да бу- де идеална жена: лепа, паметна, лепа, добра домаћи- ца тај чудесни спој манекенке и љубе син|елије је вероватно импресиван, али питање је колико је он заиста остварив који је од ова два параметра у са- временој пракси пресудан? најчешће физички, и то онај који је формиран на основу естетике пласи- ране преко медија генерално, пре ће се неко окре- нути за атрактивном, него за скромном девојком некада и несвесно, младић се тешко одлучује да „ризикује“ са неком девојком која му је пријатна, чак и занимљива, али не толико лепа на жалост, најчешће се заборавља да се до оног другог параме- тра, параметра праве духовне лепоте коме уствари сви тежимо, долази поверењем, дружењем, узајам- ним деловањем, односно трудом око некога како се чини, девојке умеју да буду још захтев- није! готово свака прижељкује принца на белом коњу, који руши све препреке и најзад долази до своје даме, која је центар његовог света подразу- мева се срећа до краја живота! неке се томе смеју тврдећи да су таква очекивања нереална ме|у- тим, много пута нису ни свесне да се, у суштини, не разликују од првих, када младића или чак мужа посматрају кроз призму својих захтева и очеки- вања „како може сад да му се спава?“, „шта може (читај: сме) да му буде важније од нашег договора (читај: мене)?“ и сл проблем настаје када ја постављам свој идеал одре|ене особе изнад реал- не особе већина нас ће се веома увредити ако нас критикују због нечег што је наша карактерна особина с друге стране, себи допуштамо да од друге особе захтевамо промене, и то не зато што њено понашање није добро за њу, него зато што нама смета често ни сами не примећујемо да смо некад више заљубљени сами у себе него у другог утицај медија видимо и у самом односу изме|у мушкарца и жене многи су прилично збуњени ка- да виде да њихова веза не почиње или се не одвија као што је утвр|ено, односно како смо навикли да видимо у филмовима нема никаквих „експлозија емоција“, тајанствености, специјалних разрешења уз ватромет почиње потајна сумња да ли је оно што се нама дешава права ствар некако очекујемо да одмах знамо да ли је тај неко особа нашег живо- та тако и све што не личи на оно што смо замисли- ли помало нам бива досадно и, разочарани, често напуштамо приче које би можда биле далеко зан- имљивије и лепше, а свакако квалитетније од оних које смо однекуд усвојили као што смо већ рекли, можемо бити прилично убе|ени да н

Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...