-БОГОЉУБЉЕ-

Свеска: 370 | Блажени миротворци
... (ср 2 кор 6, 10) зато, од сада па до последњега даха свога, браћо и сестре, позивамо и позиваћемо све и сваког, почев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сва- ке друге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на братољу- биво јединомислије уместо саможивог јед- ноумља и похлепе, на богољубље и човеко- љубље на то свето, човека и народа једино достојно дело, позивамо сваког брата србина и сестру српкињу у отаџбини и расејању, сву нашу браћу и сестре по вери у православној васељени и хришћанском свету уопште, као и све људе и народе добре воље ми лично гајимо љубав према свима без разлике и бла- госиљамо све потомство светог саве, ма где били, све хришћане и све људе без разлике као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватамо као првенство служења, жртве и кр- ста нису наше него христове речи које кажу: „ко хоће да буде међу вама први, нека буде свима слуга!“ жртва је темељ јединства и у цр- квеном и у народном саборном животу, као и у свим областима друштвеног делања, а крст је једина непролазна слава човекова  извод из беседе његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског павла на устоличењу у саборној цркви у београду 3 децембра 1990 године позивамо и позиваћемо све и сваког, по- чев од самог себе, на покајничку духовну обнову, као темељ и предуслов сваке дру- ге обнове и преображаја; на праштање и мирење, на љубав и јединство, на брато- љубиво јединомислије уместо саможивог једноумља и похлепе, на богољубље и човекољубље тема броја 30 6 / 2019 сећајући се прохујалих лета, свети сава је сматрао да треба забележити делић онога што се догодило да га вео заборава заувек не прекрије после првог пада цари- града, њему је стигло писмо на свету гору из србије од браће, великог жупана стефа- на првовенчаног и кнеза вукана то писмо су обојица потписали и зато их сава помиње по имену савина браћа су била узнемирена догађајима о којима су слушали: „ево, у стра- ни тој узбунише се народи, а блажени отац наш симеон (монашко име немањино), који нам је био господар и учитељ тамо лежи ра- ди тога молимо за твоју молитву, да нас го- спода ради не презреш узми часне мошти господина нам, симеона и донеси нам га овамо да се благослов његов покаже испу- њен на нама“ ту је свети сава послушао браћу, отворио гроб и подигао мошти и са њима кренуо на далек и неизвестан пут у то време путовање је било веома ризично, јер је „много мете- тема броја из казивања првовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олакшање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде то значи да су се стефан и вукан ту над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили свети сава и помирење браће др ђорђе вуковић пренос моштију св симеона мироточивог и помирење браће, фреска из сопоћана (извор: википедија) новембар / децембар 2019 31 жа било у тим странама“, али под покровом пречисте богородице и молитвама светог симеона, прошао је здрав и неповређен до своје земље кад је стигао до границе, пре- шао је у хвосно, а глас о њему је стигао до браће они су одмах окупили епископе, је- реје, игумане са монасима и бољаре са на- родом да му изађу у сусрет по предању, до сусрета је дошло у месту полумир (данас ушће) радујући се и веселећи се, дочекали су мошти које су немањини синови преузе- ли на себе да пренесу у студеницу и поло- жили у спремљени гроб тог догађаја сећао се веома живо и стефан првовенчани он се латио пера да искаже своје мишљење о тим збивањима најпре је поменуо своје опширно писмо светом сави, у коме је подсетио на све проблеме који су се јавили после очеве смрти: „јер он (вукан) остави заповеди господина и оца својега (св симеона), и би преступник јер изведе иноплеменике (угре) на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их, не послу- шав, свирепи, заповеди господа, који рече: послушај оца и матер, и остало али, иако су с њиме иноплемени пукови били много- бројни, силе божије никако није било с њи- ма, по завету и по молитви онога светога“ (симеона) упркос надмоћи, противничке силе су биле поражене, и „победих их силом својом“, па га бог, по молитвама св симеона пред престолом творца, „поврати ме опет у отачаство своје“ зато сада стефан моли бра- та да пренесе очеве мошти у земљу, „јер се оскврни земља наша безакоњем нашим и би убијена крвљу“ у овом потресном све- дочанству, које цитира у житију светог си- меона, стефан подсећа да је он по очевом благослову преузео престо уместо вукана, али да му вукан то није опростио мада су га отац и мајка (немања – у монаштву симеон, и ана – у монаштву анастасија) заклели на верност брату, у вукану је наставила да ти- ња жудња за влашћу када су се родитељи, једно за другим упокојили, вукан је нашао сараднике у страним народима уз њихову помоћ извршио је преврат у земљи и до- могао се великожупанског престола тада је стефан првовенчани потражио помоћ на страни, и оснажен, успео да победи своје противнике првовенчани је опростио по- раженом брату, а вукан је признао стефа- нову превласт без обзира на формално по- мирење, мржња је наставила да живи неким својим невидљивим током крв је била про- ливена на обе стране, а и властела је под- стицала браћу на међусобну заваду велики жупан је просто осећао да се подиже нови тема броја св симеон мироточиви и св василије велики, фреска из сопоћана (извор: википедија) 32 6 / 2019 тема броја талас непријатељства и да ће земља поново огрезнути у немире и он је видео да својим силама неће моћи превладати обновљени талас старе мржње, који је почео да се по- диже схватио је да му треба вишња помоћ и да то може очекивати од моштију свог оца, који је управо био канонизован на светој гори свети сава је разумео молбу свог бра- та и у писму му поручио: „посланство твоје примив с љубављу и молбе твоје не преви- дев, мошти твојег светог, које желиш, носим и сам путујем са њима, и с часним црнцима (= црнорисцима, прим ред) светога места овог (хиландара), у којем изволи живети господин овај свети зато се, драги (брате), спремај на сретање његово“ прочитавши ове речи, са чујним уздахом из дубине ду- ше, првовенчани је пао на колена и са суза- ма у очима узнео молитву захвалности богу одмах је позвао епископе, јереје и монахе и заједно са њима пошао на место сусрета када је пресрео поворку, која је носила мо- шти, учинили су свеноћну молитву и службу на том месту су сви појали „с кандилима и пријатним мирисима“ мошти су пренели у студеницу и положили у гроб, који је свети спремио себи за живота из казивања пр- вовенчаног постаје јасно да је преношење моштију донело толико жуђени мир и олак- шање у народу нестало је страха од рата и братоубилачке заваде стефан и вукан су се над моштима, пред окупљеним народом, свештенством и племством јавно измирили и савин ученик доментијан је писао о преносу немањиних моштију у србију из- лажући ток догађаја, у делу житије светог саве, он се придржава описа првовенчаног који, песнички, надахнуто проширује наро- чито је упечатљива драматичност сусрета са моштима: „љубазни син његов (првовенча- ни) са свом децом отачаства његова љуба- зно дотичући се и дрхћући слатким устима целиваху и горким сузама кропљаху свете мошти“ у даљем опису, доментијан бележи: „и преведоше га синови његови са духов- ним песмама и добромирисним кадионица- ма“, ка спремљеном гробу у студеницу овде је изричито наглашено учешће синова, мада се стефан првовенчани и вукан не помињу по имену оба сина су, значи, плакала из свег срца над очевим моштима сцена преноса је била насликана у ма- настирима: студеница, сопоћани и грацу, а најбоље се очувала управо у задужбини св краља уроша, сина првовенчаног краља на фресци у сопоћанима, приказана су два сина како својим рукама преносе носиљку на којој лежи тело упокојеног стефана не- мање првовенчани и вукан су окружени са по четири младића описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопо- ћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ не- мањиних присутни су били, сада је сасвим јасно, не само синови, него и унуци савина браћа су хтела да и њихово потомство узме учешће у овом веома значајном догађају за српски народ додајмо и да се у полумиру (ушће), налази једна веома стара црква, за коју предање тврди да је саграђена у знак сусрета немањиних синова са очевим мо- штима занимљиво је да прозори на овој цр- кви, по начину грађења, подсећају на прозо- ре у манастиру градац, што би говорило да потичу из истог времена  описујући пренос немањиних моштију, доментијанов ученик теодосије, као да коментарише ову сопоћанску фреску, када каже да су у церемонији учествовали „синови и синови синова“ немањиних новембар / децембар 2019 33 од усвајања православне хришћанске вје- ре , гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче пе- риоди наше историје током којих су делови српског народа уништавани и асимиловани, а током којих су сличну судбину доживјели и српски манастири и гусле као наш наци- онални инструмент међутим, упркос свим недаћама, срби су опстали, као и њихове духовне светиње такође, опстале су и гусле и многи стихови њима опевани, у којима је похрањена сва српска историја и мудрост потребна да се народ одупре недаћама ко- је данас, као можда никад до сада, прете опстанку српског народа у настојању да ту мудрост не заборавимо и да гусле у сваки српски дом вратимо, у београду, 6 марта 2010 године, основана је школа гусала „сан- дић“ прегаоци у школи гусала, окупљени око свог умјетничког руководиоца вукојице сандића, око православне вјере, христа и часнога крста и гусала као завјетног ковче- га свих људских врлина, почели су окупљати младе људе и учити их гуслању и пјевању уз гусле, етно пјесмама, здравицама, бесједама, а све то проткано вјером, културом и истори- јом српског народа српска традиција и обичаји гусле и црква биле су нераздвојне у очувању српског народа кроз вијекове о природи те нераскидиве везе сведоче периоди наше историје ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити школа гусала „сандић“ приредио вукашин рончевић 34 6 / 2019 кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познава- ња гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата, ме- ђу којима су се истакли гусларско вече у скц шумице, затим концерти под називом мојко- вачка академија, духовна напојница, гусларско причешће, васкршња академија, бисерје са из- воришта, неутуљени жар и други, затим не- колико гусларских кампова, као и добротвор- но вече за обнову цркве св козме и дамјана са поносом можемо истаћи да је школа гусала „сандић“ приредила неколико добротворних концерата и успела да прикупи средства за ку- повину великог звона за цркву сабора св јо- вана крститеља на белим водама (жарково) у низу догађаја организованих од стране школе гусала „сандић“, одржан је гусларски концерт у задужбини илије м коларца, са вјечитом темом будимо људи, са том чуве- ном реченицом његове светости блажено- почившег патријарха павла том приликом премијерно је изведена епска песма под насловом „житије патријарха павла“ у десе- терцу, аутора драгослава брновића (песму преносимо у наставку овог текста), коју су казивали гуслари, србски православни пој- ци, етно појци, рецитатори, бесједничари и глумци такође, изведен је и драмско-лир- ски игроказ, који је у најљепшем свјетлу представио лик нашег блажено почившег патријарха павла школа гусала „сандић“ ће, уз божију по- моћ, и даље чувати искру у камену за „бу- дућа нека покољења“ да би могли ватру наложити  српска традиција и обичаји кроз школу гусала је до сада прошло преко 500 полазника различитог узраста и познавања гуслања и пјевања уз гусле школа је до сада, организовала преко 30 концерата новембар / децембар 2019 35 житије патријарха павла драгослав м брновић да запјевам са скромнијем пером, епским стихом и дубоком вјером, беспримјерном србском поглавару, преданоме цркви и олтару који чистом душом и образом, пут животни, светосавском стазом са духовним подвигом утаба, корацима, смјерног, божијег раба, па нек гусле, вјековјече њега, патријарха павла почившега! славонија, роди га питома на оџаку стојчевића дома; крсно име гојко, њему даше, босиоком миропомазаше па благослов прими од господа да његовим путевима хода тек што живот овоземни поче, с три године остаде сироче! тад је гојка и малог душана, прихватила тетка самохрана; онда драга, чоек-жена права, гаји братска пилад голишава, ко мајка им привржена била док се својих докопају крила гојко снаге бијаше слабачке да послове обавља тежачке, ал’ из њега одише бистрина, па га божија одведе судбина у господње манастирско здање, ђе је школско стијецао знање; кад заврши нижу гимназију, уписа се на богословију! митрополит петар зимоњићу, препознаде у бистром младићу: гори љубав и искрена жеља да стазама крене јеванђеља, јер пороке од себе одгони и сваког се непочинства клони, од пакости и од злобе бјежи, члан је друштва „трезвене младежи“ које гаји духовне врлине, трагом божије правде и истине! младог гојка, господскога лица, у друштву су звали „пјевалица“, јер се гласом у хору издваја као славуј из блаженог раја! са успјехом, смјерна младост ова, стекао је звање богослова; па почетком другог свјетског рата београду закуца на врата, грађевину ради да преживи, овај њежни момак болешљиви! вољом бога и богородице, игуман је из „свете тројице“, школског друга позвао да пожури у овчарско-кабларској клисури, да господње служи литургије, али дуго ту остао није, јер је онда бања ковиљача затражила вјерског предавача, избјегличкој дјеци преко дрине, херцег босне и србске крајине; тад се гојку остварила жеља – доби звање вјероучитеља но ево ти јада и невоље, изненада, тешко се разбоље, љекари му отворено зборе – здравље му је сваког дана горе! даноноћно гојко бога моли да опакој болести одоли и молитвом храбри себе сама: „све је боже у твојим рукама!“ једне ноћи снива како жури ка овчарско-кабларској клисури, и следећег пренијет’ је дана на носила до храма вујана, да ту чами до последњег даха, изолован од других монаха молитвом је и постом најстрожим и свемоћним благословом божијим, преживио на голој причести и спаси се од тешке болести! из вујана жив и здрав путује и у храму благовештењу је, пружи му се животна прилика, српска традиција и обичаји 36 6 / 2019 јер у братству свих искушеника, једини је био међу њима што факултет богословски има; у манастир господњи јовање, јеромонах – добио је звање; а у тврдо овчарско стијење, замонашен у благовештење; поново се архипастир роди – у павла се гојко препороди, христовога апостола име, да до смрти поноси се њиме, оправда га на сваком кораку док му тјело почину у раку; шест година у манастир рача, духовношћу братство је ојача у призрену, душановом граду, будио је и вјеру и наду у исуса христа спаситеља са катедре вјероучитеља; васпитава свештенство будуће да је црква кров господње куће за своја је марљива дијела именован за протосинђела, уз то звање у јеромонаха, за труд вјери до последњег даха, на све службе и на литургије, неуморно, даноноћно бдије, постдипломске заврши студије и успјешно рад дипломски даде у атини, престолу хеладе одлуком је синода светога устоличен са помоћу бога, за епископа рашко-призренскога! нема мјеста широм епархије које пјешке обишао није, обнављао цркве порушене, литургије служио свештене, а монаштво и свештенство множи, као смјерни изасланик божији; освештава србску земљу свету сађену ту на равном космету обилази манастирска здања, одржава црквена имања и будно их чувао од пљачке, арнаута и банде дивљачке; србски народ позива на слогу да са вјером враћају се богу; да истрају и да се не селе, јер народне пословице веле: да од злога вазда има горе а ничија не гори до зоре! пише дневник шиптарског насиља и планове њиховога циља, још државне упозори власти да му србе спасе од пропасти; дневник шаље светоме синоду, шта се србском дешава народу: жалио се у београду влади, какав терор косовом се ради, а они су њему отписали да се власти у приштини жали, а приштинска влада одговара: „косово је вилајет шиптара!“ новембар / децембар 2019 37 моли павле бога са висине: „опрости им не знају шта чине!“ молитвама свевишњега куми да крвнике наше уразуми у њујорк је једном свједочио и скупштини свјетској предочио о страдању цркве и народа којему се отима слобода, но је свјетска заједница глува и нијема да србе сачува! у времешној, изнемоглој снази, епархију пјешке обилази; пјевао је у црквеном хору, сам је своју крпио одору; својом руком обућу ушива и на разум вјернике позива, ријечима: „останимо људи, јер на крају, сваком господ суди“ живио је животом аскете, лишен мржње, злобе и сујете; свакодневно пријетње добија од безумне банде пустахија, и много је физичких напада на косову доживио тада, ал’ му вазда господ снагу даје да на светој дужности истраје тешка болест крену једног дана патријарха да слама германа, дуга болест лијека му нема, господу се на истину спрема полусвјестан герман са постеље синоду је рек’о задње жеље, и духовну браћу благослови да патријарх столичи се нови; онда господ и судбина даде – на владику павла избор паде у саборној цркви крај олтара, устоличи синод поглавара уз црквене, духовне обреде, литургију и мудре бесједе, објавише светосавска звона патријарха новог србског трона! патријарх се обратио њима са бираним, скромним ријечима: „слабашне су моје снаге, знајте, ал’ дужности прихватам се дате, господња је помоћ моја нада која ме је држала до сада; а мој програм, то вам нећу крити, христово ће јеванђеље бити!“ у најтеже патријарх вријеме на нејака плећа прими бреме, вјерници се чуде кад га виде када пјешке београдом иде, ил’ у градском превозу док стоји, ђе још такав патријарх постоји?! српском роду он савјете даје да пред богом, искрено се каје, па ће души наћи вјечног мира, боже драги, смјернога пастира, којему су често вјеровали и безбожни брави, залутали, јер таквога монашког мелема, све до саве светитеља нема но шиптарски крећу терористи да се космет од срба очисти, још цијелу државу захвата црна авет грађанскога рата; а патријарх стиже на све стране на линије борбене одбране, па ратнике србске благослови да остану прави витезови, да се држе витешких врлина, да се клоне звјерства и злочина; код бораца свети завјет буди: „најпрече је да будемо људи!“ у бесједи на свако је мјесто ту изреку понављао често! стизао је често преко дрине, широм босне и херцеговине, и хрватском у српске крајине; вршио је службе и опела над војничка крвава тијела, и утучен над судбином њином опрао их свештенијем вином, и још служи свете литургије да не буде више погибије а послије подлога напада осионих сила са запада, обилази косовске пољане, живи светац, без страха и мане; српска традиција и обичаји 38 6 / 2019 пролазио ђе граната грува, ал’ претече јер га господ чува! но, тешко је описати пером духовника огрнутог вјером и набројит’ његове врлине на крилима правде и истине литерарна његова издања вриједна су сваког поштовања: аутор је „великог типика“, па „требника“ и „молитвеника“, много богослужбенијех књига резултат је његовог подвига! кроз „питања и кроз одговоре“ и „молитве и молбе“ говоре, вриједне су студије и књиге духовника свенародне бриге; још тумачи јеванђеље христа, „октоиха“ одштампао триста, црнојевић ђорђа штампарије, а то нико прије њега није; још обнови вјековну светињу и митрополију на цетињу, и духовну академију је острошкога свеца василије у србињу отвори крај дрине за вјернике из херцеговине, још у школе наук вјере врати, свако српче бога да прихвати, и још безброј отворио здања што дубоког вреде поштовања! на духовно, академско вече, и матија бећковићу рече: „не постоји мањега човјека да се боље види из далека, нити лакшег господњега раба, да духовну стазу дубље таба“ уз молитву: „господе помози да се срби врате братској слози“, православном мапом од свијета сва је мјеста обишао света, траговима иш’о вјере праве, и стазама светитеља саве патријарха плату прим’о није, но живио од скромне пензије! због година и оронулости тражио је по божијој милости да га с трона у сабор смијене, ал’ му молбе нису услишене болест тешка, под бременом љета, допао је болничког кревета, ал’ под јастук болничке постеље држао је свето јеванђеље; тадеју се често витовнику исповједа на молитвенику с деведесет и пет пуних љета причести се с болничког кревета, заспа, ал’ се не пробуди више, анђели му душу прихватише, па се вину у свету неђељу, на истину христу спаситељу кад тестамент његов отворише, а у њему задња жеља пише: да сахрањен буде у гробницу у манастир свети – раковицу; да присуство камера не треба, нит снимање на дану погреба; још напис’о бјеше аманете, да не носе цвијетне букете, но да прилог мјесто тога ставе за доградњу храма светог саве; „све остало како вас бог учи, нека сабор и синод одлучи“ три су вјерска дошла поглавара на бденију павла патријар’а, непрегледне прилазе колоне да се одру његовом поклоне митрополит брдско-црногорски опроштај је одрж’о боговски, и цитате наводио неке, и павлове божанске изреке трећег дана, из саборног храма, поворка се крену улицама, иза одра, погребног ковчега, раковици донесоше њега док вјерници горке сузе лију, манастирска звона болно бију; патријарха прими вјечна рака, нек му буде црна земља лака, да му господ у насеља своја дадне души мира и покоја и уз древне звуке са гусала вјечна слава и вјечна му хвала!!! српска традиција и обичаји новембар / децембар 2019 39 интервју црква је заједница која нас теши, исцељује, крепи и радује она нас лечи од савремених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности једино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најважнијим животним темама интервју са историчаром мирославом илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са црквама и верским заједницама љубав и одговорност српске цркве разговор водио: бранислав илић поштовани господине илићу, будући да је ова година заодевена радошћу великог ју- билеја, замолио бих вас да кажете неколи- ко речи о значају аутокефалије за српску цркву? – када говоримо о осам векова аутокефа- лије српске православне цркве треба да знамо да је реч о највећем јубилеју у исто- рији српског народа свети сава и његов отац стефан немања отворили су нову пер- спективу свом народу установили су обра- зац личног и колективног организовања живота без узимања у обзир тог модела ми не можемо бити способни да препознамо и схватимо савремене изазове и да примени- мо адекватан приступ у њиховом решавању стога, налазећи се још увек у „транзицији“ и тражењу себе, прослава јубилеја 800 година самосталности спц нам долази као својевр- сна и огромна „помоћ пријатеља“ моја генерација је током одрастања у малој мери имала развијену свест о наци- оналној и верској припадности једностав- но речено, српство као вредност није било у довољној мери афирмисано самим тим, ни основни појмови о цркви, народу, наци- оналној култури нису били јасно одређени криза 90-их година и распад југославије не- миновно су пред нас поставили нова питања и изазове управо тада, на сцени се дешава велики повратак мајци цркви тај повратак, који још увек траје, састоји се у тражењу од- говора на егзистенцијална питања: ко смо, зашто нам се све ово дешава и који је смисао нашег постојања? када су срби остали без средњовековне државе, њену улогу је преузела црква све- ти сава, увидевши геополитичку позицију српског народа и сва искушења која то но- си, свом народу је оставио цркву христову као највећу вредност и најјачи интегративни фактор српска црква је покривала готово сав српски етнички простор и доказ је да је српска заједница била могућа и онда када није било државе она је све србе везивала у једну нераскидиву заједницу, заједницу бо- 40 6 / 2019 интервју га и људи пећка патријаршија и карловачка митрополија су очувале наше име, језик и православну веру сви наши првојерарси и епископи ради- ли су, заправо, исто оно што је радио и као модел установио наш свети сава: бринули о свом народу као добри пастири, градили духовну, просветну, културну, здравствену и привредну инфраструктуру имали страте- шки приступ животу у жичи је одржана централна прослава великог јубилеја реците нам нешто о дому спасовом – манастиру жича? – ја бих издвојио једно мишљење у духу наведеног питања када је реч о српским цр- квама и манастирима увек ми прво на ум до- лазе школске екскурзије, а општи је утисак да оне код наше деце не изазивају довољно пажње ту је од кључног значаја улога мен- тора, али и родитеља да би код најмлађих изазвао позитивна осећања у сусрету са на- родном повешћу, професор историје мора бити одушевљен за идеју родољубља на тај начин ће се развити осећање припадности заједници са пуном свешћу о личној улози и одговорности јер када деци кажете да су и жича и кембриџ стари осам векова они ће почети да вас слушају и знаће да нису „тикве без корена“ а када буду посетили царску ла- вру жичку, срце ће им бити пуно радости да ли можете да наведете неки конкретан пример, како кажете, светосавског модела функционисања? – тај модел, тј образац је видљив у број- ним епизодама српске повеснице мени је посебно драг пример изузетности српске за- једнице у трсту након што је град добио ста- тус слободне трговачке луке, један број срба из боке, херцеговине и босне је тамо мигри- рао и формирао моћну привредну заједни- цу међутим, на самом почетку, тршћански срби су формирали црквено-школску ауто- номију као темељ из којег ће нићи матери- јални успеси на чувеном тргу понте росо, где су срби и југословени куповали фарме- рице, налазе се три српске палате и српска црква светог спиридона једна од њих је и чувена палата спиридона гопчевића, срби- на-римокатолика из боке она има два улаза и изнад сваког две статуе: са леве стране су кнез лазар и кнегиња милица, са десне ми- лош обилић и косовка девојка колики број срба из златног доба социјализма је отишао у трст са тим сазнањем? да ли наша деца у средњошколским путовањима посећују овај бисер медитерана? према вашем мишљењу, шта је толико сна- жно мотивисало светог саву да реализује свој огромни стваралачки и предузетнич- ки потенцијал? – хришћанска љубав свети сава је градио своју личност не као апстрактну категорију, већ као категорију која има своје утемељење у светој тројици одатле је долазила његова огромна духовна снага и постојаност из та- кве позиције свети сава прецизно сагледава смисао живота и поставља високе циљеве пред себе, а самим тим, и пред свој народ у свим временима и ми, савремени срби, смо позвани да будемо истинске личности и да активно учествујемо у креирању национал- не историје свети сава је неизмерно волео свој народ и показао да је једина права љубав она ко- ја је спремна на велику жртву он је аутоке- фалност видео не само као државни, већ пре свега као идентитетски идеал хришћанског формата он јесте био истински родољубив и то је осећање које је наследио од оца и мај- ке, али он и сви немањићи су изнад свега би- ли припадници хришћанске васељене јер, примера ради, немањићи нису били даро- давци само на српском етничком простору они су били ктитори и приложници у светој земљи, у јерусалиму, у италији, бугарској, грчкој и другде, што само говори о њиховој хришћанској авангардности они су били на- ционални, али су истовремено били способ- ни да буду и наднационални ви сте почетком године у великој право- славној гимназији новосадској одржали предавање на тему „задужбинарски етос новембар / децембар 2019 41 интервју немањића“ где је тајна српског задужби- нарства? – најпре треба истаћи да је од свих заду- жбина аутокефалија највећа задужбинар- ство има дуго историјско трајање у српском народу и неодвојиви је део православне хришћанске традиције и српског национал- ног идентитета уопште узев, историја цркве и историја српског народа је како то бележи, блажене успомене, прота радован биговић, историја задужбинарства српско задужбинарство, којем је печат дао сâм свети сава, развија вредности хри- шћанске етике: пре свега оно се бави чове- ком бави се и економским и технолошким напретком јер га директно стимулише, али се изнад свега бави човеком са друге стра- не, задужбинарски етос можемо дефинисати као високоразвијени систем вредности чији је основни циљ уверење да појединац свој смисао постојања може пронаћи једино у заједници и да једино кроз идеју давања тој истој заједници може себе реализовати као личност и економски напредовати после немањића, лазаревићи и бранко- вићи су наставили традицију ктиторства и задужбинарства фрушкогорски манастири постају настављачима светосавског пра- вославља то су били нови центри духовне културе у којима се програмски наглашавао континуитет са претходним периодом уоп- ште, са губитком државности, црква је била та која је чувала дух задужбинарства у аустријској монархији срби су били у неравноправној цивилизацијској борби због настојања беча и пеште да систем- ски слабе српски народ у културном и духовном смислу, најпре реагује митро- полит београдско-карловачки мојсије петровић он улаже сав иметак у школу с циљем да изведе народ из таме незнања почетком 1728 у њу је уписано 128 ђака, од којих је већина била сиромашна и није могла да плати смештај зато родољуби- ви митрополит један део митрополијског двора преправља у интернат њега следе митрополити вићентије јовановић, који доводи учитеље из кијева, и авангардни висарион павловић, који оснива духов- ну академију – прву српску високу школу која означава почетак универзитетског школства у срба задужбинарство је било концентрисано у оквиру неколико најзначајнијих установа српског народа то су српска православна црква, матица српска, универзитет у бео- граду, српска краљевска академија (касније сану), спд привредник из загреба 42 6 / 2019 као државни службеник имате другачији увид у сарадњу цркве и државе какво је ваше искуство на том пољу и како бисте окарактерисали ову сарадњу? – од 2016 године сектор за сарадњу са цр- квама и верским заједницама је припојен се- кретаријату за културу тај потез је био пот- пуно оправдан и сувисао, јер је наша култура пре свега хришћанска култура када погле- дамо списак непокретних културних добара од изузетног значаја у ап војводини виде- ћемо да верски објекти имају више од 80% удела у том смислу важна је улога српске православне цркве и других цркава и вер- ских заједница које имају изузетну историј- ску, државотворну и цивилизацијску улогу у обликовању, очувању и развијању идентите- та српског народа и свих других етничких и верских група које живе у републици србији додајмо још да љубав и одговорност наше српске цркве надилази границе републике србије и обухвата читав српски етнички и културни простор када пажљивије сагледамо стваралачку улогу цркве у области културе, видећемо да су њени носиоци манастири, богомоље, ри- знице, музеји, архиви, научно-истраживачке установе, библиотеке, специјализоване шко- ле и установе, уметничке и конзерваторско- рестаураторске радионице, културно-умет- ничка друштва, хорови и друге установе и удружења то је огроман капитал чији потен- цијали доприносе укупном друштвеном раз- воју и бољем квалитету живота појединца на крају нашег разговора, који би био ваш закључак у погледу свега реченог, и шта бисте поручили читаоцима православног мисионара? – црква је заједница која нас теши, исце- љује, крепи и радује она нас лечи од са- времених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности је- дино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најва- жнијим животним темама повратак преда- њу услов је за личну и колективну обнову ми нећемо постати бољи ако променимо идентитет, ако се отуђимо тако размишља- ју робови ми православни хришћани смо личности, домаћини ми ћемо победити он- да када се вратимо себи – када постанемо достојни наших немањића, нашег стефана немање, нашег светог саве, наших устаника, косовских и солунских див-јунака, наших те- сле и пупина, николаја и јустина  када погледамо списак непокретних културних добара од изузетног значаја у ап војводини видећемо да верски објекти имају више од 80% удела у том смислу важна је улога српске православне цркве и других цркава и верских заједница у обликовању, очувању и развијању идентитета српског народа и свих других етничких и верских група које живе у републици србији интервју новембар / децембар 2019 43 света земља храм је грађен по моделу древних византијских храмова у основи крстообразни и са куполом налик на куполу цариградске свете софије са осмостраним тамбуром и 24 прозора иконостас за храм је донесен из москве спасо-вазнесењски манастир на маслиновој гори јелена јонић архимандрит антонин капустин, начелник руске духовне мисије у јерусалиму, купио је 1879 године земљиште југоисточно од ме- ста спаситељевог вазнесења, на самом врху маслинске горе, у намери да на том месту из- гради православни храм посвећен вазнесењу христовом већ наредне године почела су ископавања и том приликом су откривени мозаици храма на месту обретења главе светог јована кр- ститеља на мозаицима су приказане птице, рибе, као и приказ манастира часног крста из периода од 6 до 9 века, као и натпис о неком јакову, јерменском епископу поред овога от- кривени су и мозаици византијског стила из 6 века, мозаик са грчким натписом „теодосије, славна кувикуларија“ из 5 века, као и бројне гробнице са мозаичним украсима сви ови на- лази су указивали да је на овом месту на ма- слинској гори још у античко време постојала велика и богата некропола са низом храмова како грчких тако и јерменских недалеко од места обретења главе св јова- на крститеља на маслинској гори, налази се и велика камен-стена на којој је по предању пре- света богородица стајала за време вазнесења господа исуса христа приликом откопавања око ове стене, архимандрит антонин је забеле- жио да је откривен велики позлаћени мозаик са много комада белог мермера, као и постоља два стуба из 5 и 6 века из сачуваних записа, по- знато је да се око ове стене налазио грчки мана- стир посвећен преподобној меланији у време инвазије персијског цара хозроја, 614 године, јерусалим је био уништен као и овај манастир, а његови монаси су били мучени и убијени тачно на остацима старог грчког манастира архимандрит антонин је саградио манастир у част вазнесења господњег поред њега, сагра- ђен је и конак у којем су се руски ходочасници најчешће задржавали по повратку из витани- је, из посете лазаревој пећини, а са овог места су могли да се диве панорами источног дела јудејске пустиње, долини реке јордан и мр- твог мора изградња храма је завршена 1885 године, са већим закашњењем, јер је у то вре- ме, због руско-турског рата, архимандрит ан- тонин морао да буде у атини храм је грађен по моделу древних византиј- ских храмова, у основи крстообразни и са ку- спасо-вазнесењски манастир, јерусалим (извор: wwwcultureru) 44 6 / 2019 света земља полом налик на куполу цариградске свете со- фије, са осмостраним тамбуром и 24 прозора иконостас за храм је донесен из москве под је прекривен мермерним плочама у чијем сре- дишњем делу су ситни комади белог мермера који потичу од једног од најстаријих манасти- ра у јерусалиму заједно са манастиром, из- грађен је и торањ-звоник висине 64 метра из русије је донето звоно тежине 4928 килограма, пречника 2,13 метра, које је постаљено на зво- ник од тог времена па до данас овај се звоник назива „руска свећа“ он и данас доминира над маслиновом гором и представља највишу гра- ђевину у јерусалиму: са њега се могу видети сви делови овога града, мртво море, долина јордана, а двогледом и средоземно море током снажног земљотреса 1927 године маслинска гора и сви храмови на њој су нај- више пострадали у манастиру су тешко били оштећени конаци, сам храм, али се звоник одржао отац антонин је намера- вао да обнови манастир, али архимандрит леонид није прихватио ову идеју, јер је та- да у манастиру био само један монах то је условило доношење одлуке да мана- стир постане женски, што је 1906 годи- не свети синод рпц и потврдио, те за исповедника поставио о партенија, а монахињу евпракију за игуманију до 1907 године у манастиру је бо- равило око 100, а већ 1914 године око 150 монахиња пре почетка пр- вог светског рата ходочасници су, из русије, у манастир донели чернигов- ску икону пресвете богородице која је постављена у олтар током првог светског рата руска духовна мисија у јерусалиму је дожи- вела много невоља скоро целокуп- но свештенство мисије је одведено у египат, а руске манастире, зграде, фарме, вртове су окупирали турски војници монашки живот на маслинској гори је престао, а спасо-вазнесењски манастир је затворен монахиње су понеле черниговску икону пре- свете богородице и пред њом су се свакоднев- но молиле за спасење и завршетак рата убрзо је богородица услишила њихове молитве и указала им је милост, због чега је ова икона на- звана брзопослушница након завршетка рата, већ у јануару 1919 године, прве су се вратиле монахиње из александрије и манастир је поно- во оживео године 1951 монахиња тамара, ћерка ве- ликог војводе константина константино- вича романова, именована је за игуманију манастира и ову функцију је вршила све до 1975 године, када је у присуству јордан- ског краља хусеина прослављена стогоди- шњица руске духовне мисије у јерусалиму и данас је овај женски манастир активан у њему је сестринство од 5 монахиња и припада московском патријархату руске духовне мисије у јерусалиму последњих пар година је веома посећен и предста- вља незаобилазно место ходочашћа ру- ских верника  спасо-вазнесењски манастир, јерусалим (извор: ruwikipediaorg) новембар / децембар 2019 45 манастир есфигмен је основан у 11 веку манастирска слава је вазнесење хри- стово смештен је на северној обали свете го- ре у подножју три брда: самарије, грбавице и зодохоса пигија (извора живота) по предању, манастир су основали цар те- одосије ii и његова сестра пулхерија (5 век), али је убрзо по оснивању срушен, тако што је на манастир пао камен са брда сачувани пи- сани извори, пак, претпостављају да је есфиг- мен основан у 11 веку први помен манастира налазимо у посла- ници павла ксиропотамског 1016 године, и у завештању монаха димитрија хамеја (1030 г), у којем се помиње теоктист, монах есфигмен- ског манастира и, коначно, у другој повељи свете горе из 1046 године до турских освајања, манастир доживљава процват захваљујући јовану v палеологу, срп- ском краљу стефану урошу и деспоту ђорђу бранковићу који су обнављали, не само мана- стирско утврђење, католикон, већ и његову економију, након више пожара и упада пира- та у 13 и 14 веку од турског освајања свете горе па све до средине 16 века манастир еф- сигмен је у великој мери био запуштен све до света гора дрвени иконостас са позлатом који је, 1813 године, урађен у овом манастиру сматра се једним од најлепших пост-византијских иконостаса на светој гори манастир есфигмен др немања јонић манастир есфигмен (извор: https://rs-latsputniknewscom) 46 6 / 2019 1569 године када је у манастиру боравио 51 монах сви су они напорно радили на обно- ви манастира, пише у једном омологу из исте године од 1655 године есфигменски монаси, по дозволи руског цара алексеја михајлови- ча, на сваких пет година посећују русију и при- купљају новчану помоћ за обнову манастира у исто време и молдавски владари су новчано помага- ли манастир почетком 18 века митрополит григорије мелник и патријарх григо- рије v новчано учествују у обнови јужног крила мана- стира који се 1722 у земљо- тресу урушио током 17 и 18 века у манастиру је по- стојала позната есфигмен- ска школа хагиографије под руководством монаха луке током народно-осло- бодилачке борбе против турака, манастир је пре- трпео велика оштећења, а његово братство прогоне, јер су се поједини грчки устаници крили у њему да- нашњи католикон, главни храм, подигао је монах теодорит 1806–1810 године, на месту ранијег храма по узору на друге светогорске католиконе, а наредне го- дине храм је освештао патријарх григорије v нарочити допринос новијој обнови мана- стира дао је митрополит касандрије игња- ције, који је сву своју уштеђевину и имовину дао за његову обнову нови католикон је по- кривен оловним кровом са 8 купола, а мер- мер за изградњу је довезен са острва тинос храм је живописао венијамин галатист 1811 а олтар захарије и макаријус 1818 нартекс су живописали 1841 го- дине јосафат, никифор, герасим и анфима дрве- ни иконостас са позлатом је урађен 1813 године и сматра се једним од нај- лепших пост-византијских иконостаса на светој гори спољну припрату је 1845 доградио патријарх јефи- мије vi, некадашњи есфиг- менски монах улазећи у манастирску порту, прво се наилази на фијалу коју је изградио игу- ман јефтимије 1815 годи- не, на истом месту где се налазила ранија фијала из времена јована v палеоло- га фијала има 8 стубова ве- заних мермерним парапе- том са скулптурном декорацијом на стубове належе купола насупрот улазу у католикон, смештена је тр- пезарија, коју је 1810 године, такође изградио игуман јефтимије трпезарија је фрескописана света гора манастир есфигмен (извор: wwwpenzinrs) католикон манастира есфигмен (извор: wwwflickrcom) икона богородица неувењива, манастир есфигмен света гора новембар / децембар 2019 47 1811 године на жалост ове фреске су поцрнеле у току пожара који су подметнули турски војни- ци за време ослободилачких ратова у 19 веку поред католикона, манастир есфигмен има још 13 параклиса, 8 на његовом синору и 5 у кареји и њеној околини најзначајнији параклиси су они посвећени пресветој бо- городици и светим архангелима који се на- лазе са обе стране на улазу у католикон, док су осталих 6 параклиса у разним деловима манастира ови параклиси нису живописа- ни, али се у њима налазе преносиве иконе значајно место у историји манастира има пећина светог антонија печерског која је смештена на око 300 метара изнад манасти- ра овај светитељ је био оснивач кијевско- печерске лавре и истовремено је био покре- тач монаштва у русији ризница манастира је смештена преко пута нартекса католикона, и у њој се чувају мно- гобројни богослужбени предмети, мошти, крстови, медаљони, одежде, као и шатор вој- сковође наполеона бонапарте у олтару се чува такозвани пулхеријин крст, ковчег са великим бројем моштију светих, као и вео- ма вредна мозаична икона исуса христа на којој десном руком благосиља, а левом држи јеванђеље ова икона је у сребрном окову на којем су изрезбарени свети апостоли икона која се недавно прославила као чу- дотворна у манастиру есфигмен, заправо је репродукција иконе пресвете богородице руже неувењиве ова на дрвету каширана икона припадала је блаженопочившем игу- ману евтимију, и по његовом упокојењу ста- вљена је на његов гроб будући да се током овоземаљског живота у својој келији увек молио пред њом игуман евтимије упоко- јио се 1999 године, а пчеле су, врло брзо пошто је сахрањен, начиниле рам од воска око лика богородице пажљиво опточивши лик мајке божије и богомладенца касније су монаси есфигмена увидевши како пче- ле на чудесан начин прослављају господа и пресвету богомајку ову икону поново унели у манастир где се и данас чува библиотека до које воде уске спиралне сте- пенице има 372 стара рукописа, од којих су 75 на пергаменту, многи су са минијатурама овде се чува и више од 2000 старих штампа- них књига, а у другом делу библиотеке који се налази у северном делу манастира смештено је око 7000 штампаних књига из 19 и 20 века данас манастир есфигмен у светогорској хије- рархији заузима 18 место  значајно место у историји манастира има пећина светог антонија печерског која је смештена на око 300 метара изнад манастира овај светитељ је био оснивач кијевско-печерске лавре и истовремено је био покретач монаштва у русији света гора рам од воска око лика богородице 48 6 / 2019 ј ош почетком прошлог века прота хаџи михаило вучетић, школски друг патријарха димитрија, на повратку са поклоњења у светој земљи, на питања својих мачвана како изгледа мисир, одговорио је: „попните се на видојевицу, погледајте у сремску митровицу – ето, мачва вам је мали мисир!“ после више деценија, одмах по завршетку другог светског рата, у мачви, у селу клењу, родио се илија ђурић, син младена и босиљке уз илију, родитељи су добили још два сина марка и јанка првенац илија је по окончаној основној школи у клењу отишао у средњу богословску школу „света три јерарха“ у манастиру крка у време када је илија учио богословију у далмацији је епископ био стефан (боца), који је рукоположио илију 1970 године илија је најпре био свештеник у шибенику, а потом је служио у кистању, а парохија је обухватала села ивошевци, бјелина и биовчино село после тога је био у бенковцу, од 1980 до 1986 године у свим тим местима био је омиљени свештеник, не само међу православним верницима године 1986 илија је са породицом (супругом босиљком и седморо деце) прешао у београд, да буде свештеник при храму покрова пресвете богородице на звездари, а са парохијском дужношћу у насељу мали мокри луг прота се ту прихватио великог сећање сећање на пријатеља и земљака протојереј-ставрофор хаџи илија м ђурић 14 јули 1946–21 јули 2019 протојереј-ставрофор александар д средојевић протојереј-ставрофор хаџи илија м ђурић новембар / децембар 2019 49 и тешког задатка, да подигне са верним народом први православни храм у овом делу београда уз божију помоћ, а у сарадњи са добрим људима из грађевинског одбора, храм посвећен св великомученику трифуну је у периоду 1994–1998 изграђен касније је храм стално улепшаван, а то се чини и данас прота илија је, са верујућим народом, на месту где је некад било сметлиште, саградио предивни храм, који служи на радост и спасење свих становника малог мокрог луга, а и шире али, он није градио само камену цркву већ је изграђивао и живу цркву – народ – тако што је неуморно мисионарио остаће упамћен као покретач парохијског билтена глас светог трифуна, једног од ретких у београду, који је објављен 69 пута до сада, у укупном тиражу од преко 130000 примерака храм је објавио и књигу о светом јовану шангајском, а у припреми је и споменица поред храма, у порти су изграђени и пратећи објекти у којима се окупља народ после службе божије, а вреди поменути да су парохијани предвођени протом илијом редовно обилазили велике српске светиње на поклоничким путовањима прота је ишао и у свету земљу, а више пута је посетио и свету гору у време грађанског рата 1991–1995, прота илија је својски помагао наш народ, па је тако и једну избегличку породицу примио у своју кућу прота илија је пензионисан 1 марта 2018 године након болести која га је мучила неколико година, мој пријатељ и земљак илија се упокојио на дан св прокопија 21 јула 2019 године сахрањен је 23 јула, у порти покрај храма, уз олтар, на месту одређеном за градитеља цркве на сахрани је било преко 30 свештеника и владика ремезијански стефан спомен плочу је урадио његов син ђакон миладин прота илија је оставио седморо деце и 23 унучади имао се рашта и родити!  прота илија је, са верујућим народом, на месту где је некад било сметлиште, саградио предивни храм, који служи на радост и спасење свих становника малог мокрог луга, а и шире али, он није градио само камену цркву већ је изграђивао и живу цркву – народ – тако што је неуморно мисионарио сећање прота илија на челу литије у кочијама – фотографија из 2016 године 50 6 / 2019 хришћанска књижевност први чиниоци од значаја на којима је изграђена специфична српска тршћанска култура тичу се формирања српске православне црквене општине, као и прве српске школе српска култура у трсту – наша једина ренесанса књижевни трагови дејан војводић да је српска тршћанска колонија коју су у 18 и 19 веку чиниле већином трговачке породице оставила важан траг у овом граду на северу данашње италије чињеница је на коју се данас гледа као вредан траг српске просвећености која у та- дашњој србији услед тур- ског присуства није била могућа први чиниоци од зна- чаја на којима је ова из- грађена специфична кул- тура тичу се формирања српске православне црквене општине, као и прве српске школе тада формиране у оквирима хабзбуршке монархије да је трст, онај који су представљали срби у то време, био битна тачка културног развоја и за- мајац доброг дела српске културе, буђења писме- ности и културног препо- рода сведоче бројне везе великана српске културе у то време са србима у трсту када је у питању доситеј обрадовић, по- себно се памти његов трећи боравак у трсту 1802 године, када је по сведочењима наме- равао да ту оформи и штампарију „за град трст је везано и прво доситејево штампано дело, писмо љубезном харалампи- ју, које се сматра за манифест српског про- светитељства наиме, доситеј се приликом свог боравка у трсту 1779 године упознао са месним парохом, харалампијем мамулом, иначе србином из хрват- ске, па њему из лајпцига, априла 1783, шаље своје чувено програмско пи- смо, својеврсни фило- зофски есеј, у коме у виду манифеста излаже своје основне просветитељске идеје“ милорад павић истиче да је његов траг у трсту толики да је било речи о и тршћанској песничкој школи, која се око њега формира „доситејева востани сербије се сматра за јед- ну од најлепших српских родољубивих песама, по емотивном набоју и ле- поти лирике равној сан- та марија дела салуте лазе костића или песми црњанског ламент над београдом ова доситејева песма поникла у трсту, у тадашњем језгру српских родољуби- вих снага изван матице, стецишту и упоришту српске интелигенције, спевана међу србима који су у карађорђу и устаницима видели ре- новембар / децембар 2019 51 хришћанска књижевност ализацију вишевековног сна о слободној ср- бији, била је синтеза стремљења српске бор- бе за слободу“ за разлику од доситеја који је био прихва- ћен на сва звона, вук стефановић ка- раџић је у прво време наишао на неповерење тршћана но касније постаје прихваћен и позната је његова уло- га везана за учитеља владисављевића, коме је чак дао свог сина да га подучава ова- кво подозрење пре- ма вуку долази пре свега због тога што српска православна црква у почетку ни- је прихватала вукову реформу, те је српска дијаспора као природ- но везана за матичну цр- кву и сама на вука гледала са сумњом касније, када је већ био прихваћен, он пише: „трст је најзначајнија примор- ска општина народа нашега (по броју душа може бити и најмања, али је по богатству прва у своме народу)“ са трстом су повезани и павле соларић и јоаким вујић, међутим знатно мање него што су то вук и доситеј у њему је боравио и цр- ногорски владика петар ii петровић његош познат је и песник никола ђурковић, један од најизразитијих тршћан- ских песника, кога је у својим текстовима као претечу по- мињао милош црњански дакле, трст као одраз више културе српским интелектуалцима слу- жи као полазна тачка из које се упознају са светом, али из ког црпе снагу за узди- зање модерне срп- ске државе, које нема без просвећености и културног развоја, ком је трст дао одсутни замајац трст је као тема прису- тан и у романима наших пи- саца хх века, али и савреме- них тако се као позорница јавља у романима декартова смрт радомира константиновића и судбина и коментари радослава петковића  доситејево писмо харалампију црква светог спиридона у трсту (извор: crkvaat) доситеј обрадовић (1739–1811), литографија анастаса јовановића из 1852 г (извор: википедија) 52 6 / 2019 храмови црква на умци је саграђена у строгом српско–византијском стилу мала је по својим димензијама, али се одликује хармоничношћу архитектонских линија и одличном акустиком храм светог преображења господњег на умци гордана симеуновић на десној обали саве, двадесетак кило- метара југозападно од београда, нала- зи се живописна варошица умка као место у близини града који је имао бурну историју, умка има своје невоље и своје лепоте људи који су живели на умци, били су најпре си- ромашни сточари које је населио кнез ми- лош касније је умка постала среско место и живот у њој добио је све елементе вароши- це између два рата рата на умци су живе- ли угледни лекари, судије, трговци село и варошица умка су се прожимали и из тог заједништва стигла је племенита идеја да се на умци сагради црква пре него што је саграђена црква на умци, сва села у близини београда, на десној обали саве, најпре су при- падала остружничком храму који је саграђен 1834 године храм – црква рождества пресвете богородице, изграђена је у великој моштаници 1858 године црква је изграђена на платоу између велике моштанице и пећана на темељима старе цр- кве – брвнаре мештани велике моштанице, пећана, умке, руцке и сремчице издвојили су матери- јална средстава за грађење ове цркве ова места су сачињавала парохију умљанска парохија је 10 јануара 1946 године проглашена засеб- ном парохијом при новоподигнутом храму светог преображења господњег на умци са- чињавају је варошица умка, село умка и село руцка новообразована парохија је добила посебну канцеларију, свој печат, посебне ма- тичне књиге, дневник црквене касе, благајни- ка и црквењака и свој парохијски буџет при- ликом образовања умљанске парохије у њој је било (у сва три насеља) 378 домова са 1800 душа за пароха је изабран протојереј борис волобујев рад на подизању овог храма почео је ини- цијативом госпође јелене шуменковић, са благословом патријарха варнаве јуна 1933 године тога дана је организован привремени одбор за подизање хра- ма на умци, у који су ушли: јелена шу- менковић, као председница и благајник, тома јаковљевић, учитељ у пензији, као секретар, лазар поповић, окру- жни начелник у пензији, мирослав малетић, срески начелник, кузман милисављевић, председник општи- не на умци захваљујући раду одбо- ра, који се током времена мењао у погледу свог састава, било је могуће 1938 године приступити ударању темеља храма са благословом ње- гове светости патријарха гаврила, 16 октобра 1938 године, преосвећени дионисије, викар његове свето- сти, извршио је освећење темеља новембар / децембар 2019 53 храмови храма присуствовало је бројно свештенство и велики број мештана и гостију многи имућни људи са умке су својим ма- теријалним средствима помагали подизање цркве храм је завршен и освештан на врбицу, 8 априла 1944 године, са благословом митро- полита скопског г јосифа међу онима који су саслуживали приликом освећења био је и је- реј машан петровић, професор богословије, који је дао велики допринос изградњи цркве, и који је мученички пострадао у октобру 1944 године црква на умци је саграђена у строгом срп- ско–византијском стилу мала је по својим ди- мензијама, али се одликује хармоничношћу архитектонских линија и одличном акустиком план је израдила инжењер архитекта милица ристић храм није живописан, али је украшен бројним иконама иконостас је осликао ан- дреј спиридоновић црква је била предвиђе- на за спомен-костурницу палих у колубарској бици, али и поред сазиданих и уређених про- сторија храма, због подводног терена и вели- ког клизишта, одлучено је да костурница буде у цркви у лазаревцу у цркви на умци сваке године је на дан све- тога саве, одржавана свечаност деца су ре- цитовала пригодне песме, певао је мушки или мешовити хор уз солисту београдске опе- ре жарка цвејића дељени су колачи које су вредне парохијанке редовно припремале цркву на умци су посећивали највиши ве- ликодостојници српске православне цркве архимандрит др јустин поповић, професор универзитета, у храму на умци је 1947 године служио литургију том приликом је одржао бе- седу о милосрдном самарићанину патријарх герман је 1962 године посетио цркву на умци, а патријарх павле га је у више наврата посећи- вао а када је 1995 године освештао дом спе- цијалне школе „свети сава“, у умљанској цркви је, пред многобројним мештанима, одржао проповед борис волобујев, професор теологије, по- реклом рус, дуго година је служио у храму на умци и после одласка у пензију је богослужио, без икакве материјалне накнаде стари умља- ни памте проту бориса по милом лику и доброј души, као и по бомбонама које је делио деци у умљанској цркви служили су и јереј теохар теохаревић и светозар лотина, професор тео- логије, пореклом из хрватске дубице цркве- њак алекса илић је четрдесет година верно и одано, без икакве надокнаде радио у умљан- 54 6 / 2019 храмови ској цркви за свој ревностан труд награђен је похвалницом од патријарха германа за старешину цркве на умци 1982 године постављен је протојереј милан симић ње- говим залагањем уређена је порта, саграђен парохијски дом за потребе крштења и поме- на, и стан за свештеника уведено је грејање у цркви, а сада се ради и нови иконостас после 46 година, обновљена је литија на други дан духова (друге тројице), 1994 године, лити- ја је ишла кроз карађорђеву улицу до места црквине у пећанима сваке године домаћин славе, неко од угледних, имућнијих људи са умке организује ручак у парохијском дому за учеснике литије организовано је и више по- клоничких путовања до косовских манастира и до манастира острог са поклоничког путо- вања у манастир хиландар, 2016 године отац милан је донео за цркву на умци једну копију душановог законика исте године када је у ср- бији уведена веронаука у школе (2001), у пор- ти умљанске цркве је почело прослављање бадње вечери, на којој је од тада увек присутан велики број мештана многи мештани су са љубављу помагали своју цркву др вукосава милојевић је остави- ла цркви цело своје имање радници фабри- ке картона „лепенка“ 1994 године су урадили обијање испуцале тераце на темељу храма, по- новно малтерисање и фасаду браћа милан и зоран милићевић из руцке су урадили обимне грађевинске радове на санацији храма, и нову фасаду за несебичну љубав и ревност прили- ком реновирања храма светог преображења господњег на умци, они су 2004 године, од па- тријарха српског павла, добили пригодне гра- мате чесму, запис и споменик карађорђу, који се налазе у лепо уређеној и пуној цвећа порти умљанске цркве исклесао је наивац милорад роксић, чика мика у тексту „умљанско звоно“ који је објављен у новинама српске патријаршије правосла- вље од 24 јуна 1971 године, јереј теохар теохаревић пише: „на други дан духова на умци у црквеној порти у 8 часова са литиј- ским барјацима и сузама радосницама ве- лики број верних дочекао је ново звоно допремљено из звоноливнице пантелића у земуну, тешко 159 кг – дар верних парохије умљанске храму св преображења господ- њег на умци с благословом његове светости патријарха српског господина германа [] после говора старешина цркве се поклонио пред звоном, прекрстио, целивао га и дари- вао његов пример следе протојереји и сви верни, а онда се кроз сву умку, до послед- ње викендице у дубоком и даље кроз равни срем, питому посавину и валовиту шумади- ју разлегао продорни баритонски глас на- шег новог звона то алекса, устрептала срца, опијен духовном радошћу, звони звони, и не мисли да престане“  извори: проф духомир цветковић: велика моштаница, културно – просветна заједница србије, библиотека „хронике села“, београд, 1996; благоје симић: руцка, трагови прошлости 1500–2000 , културно – просветна заједница србије, библиотека „хронике села“, београд, 2014; летопис цркве светог преображења господњег на умци новембар / децембар 2019 55 хришћанска књижевност обраћање на промоцији књигâ „небеско платно“ и „краљ петар први у призрену“ књижевнице леле марковић, 28 септембра 2019 године у порти храма светог вазнесења господњег у жаркову небеско платно о песмама леле марковић радмила грујић драга браћо и сестре, драги наши свеште- ници, који сте наши духовни очеви, који нам пружате вашу очинску љубав и њоме нас приводите ка источнику вечне љубави го- спода нашег исуса христа ви нам отварате духовни вид којим се једино може сагледати и разумети права љубав, а она је „со“ живо- та ми данас говоримо о тој љубави, а лела марковић нам пева о тој љу- бави у њен

Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с