Претрага садржаја

Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство  тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари  из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6)  древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“  вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управо на маслинској гори обра- ћао својим ученицима, молио и предсказао уништење јерусалима маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења данас се на маслинској гори налазе много- бројни храмови: храм вазнесења, капела ваз- несења, храм патер ностер, гробница пророка, храм св марије магдалене, а на месту где се исус молио смештен је храм свих нација познат као црква агоније – страдања христовог уз сам храм се налази гетсимански врт са осам масли- на за ове маслине се верује да су директни по- томци маслина које сведоче исусово време храм свих нација на месту где се господ молио пред своје страдање, у 4 веку је изграђена рановизан- тијска богомоља која је тешко страдала у зе- мљотресу 747 године византинци је обна- вљају у 9 веку, али храм поново страда, овог светиње свете земље 40 5/ 2017 храм свих нација, јерусалим (извор: holylandtourstravelcom) пута од персијанаца током 11 века крсташи цркву обнављају, шире њену основу на три концентрична круга у знак сећања на три исусове молитве током ноћи хапшења због озбиљних оштећења насталих током салади- новог похода на јерусалим, храм који је био у полусрушеном стању је затворен 1345 и та- кав био све до 1924 када се покреће иниција- тива за његову обнову укупно 12 нација дало је прилоге и у наредне 2 године храм бива подигнут са 12 купола украшених национал- ним грбовима земаља донатора у центру црквене лађе је камен из византијске цркве, ограђен гвозденим венцем од трња мозаик у апсиди приказује христово страдање, а по- ред њега се налазе мозаици који приказују његово страдање и јудин пољубац унутар храма се могу видети и делови византијског подног мозаика споља је позлаћени мозаик који украшава надвратак који приказује стра- дање христово храм марије магдалене храм марије магдалене, смештен на ма- слинској гори, непосредно изнад гетсиман- ског врта и храма свих нација, је препозна- тљива знаменитост јерусалима сматра се да је то један од најлепших храмова у целом је- русалиму и околини овај храм је изградио ру- ски цар александар iii 1888, уз помоћ царског православног палестинског друштва изгра- ђен је у традиционалном руском стилу, а по- свећен је марији магдалени, у знак сећања на царицу марију александровну, мајку руског цара александра трећег изузетна лепота овог храма са седам позла- ћених купола, нарочито је упечатљива преко дана када га обасјају зраци сунчеве светлости испод купола су многобројни симетрични ни- вои декоративне пластике од најфинијег бе- лог гранита, тако да цео храм изгледа као да је из неке бајке у храму се налази крипта са моштима руске мученице војвоткиње елиза- бете федоровне која је страдала у октобар- ској револуцији 1917 год и њене слушкиње варваре јаковљеве године 1930 грчка прин- цеза алиса од витемберга бака принца чар- лса, мајка војводе од единбурга, је посетила овај храм и пожелела да буде сахрањена по- ред своје тетке велике војвоткиње елизабе- те она умире 1969 у бакингемској палати, а 1988 су њени посмртни остаци пребачени у гробницу испод храма археолошка истра- живања из 1982 су открила камене степени- це изнад овог храма, које потичу из исусовог времена, па се сматра да су управо по њима ходиле исусове ноге када је одлазио из ви- тлејема у јерусалим ове степенице се на пра- зник цвети покривају палминим гранама у непосредној близини овог храма се налази место на коме су спавали апостоли петар, ја- ков и јован током молитве исуса у ноћи ње- говог хапшења једна од јединствених светиња манастира је икона богородице смоленске – одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена у великом пожару у либанском селу риханиа у време великих епидемија ку- ге, свештеници су износили ову икону и епи- демија је након тога престала  светиње свете земље руски храм марије магдалене, маслинова гора (извор: seetheholylandnet) септембар / октобар 2017 41 манастир дохијар је смештен на стр- мој падини изнад саме западне обале свете горе, на пола пута од уранополиса до дафнија манастир је посвећен светим aрхангелима по предању, манастир је основао јефими- је, иначе велики подвижник и аскета, ученик преподобног атанасија атонског, у другој половини х века предање каже да је јефи- мије био дуго по послушању подрумар (грч дохијар) по чему је и манастир добио име јефимије је био веома вредан и одговоран после целодневног брања маслина и спра- вљања маслиновог уља, као и брања грожђа и справљања вина, све је марљиво одлагао и чувао у приземним подрумима на месту у близини данашњег пристаништа дафне због тога, као и због великих подрума овај мана- стир је назван дохијар-подрумски међутим, пирати пустоше овај манастир, калуђери на- пуштају спаљени манастир и оснивају нову заједницу на месту данашњег манастира, ве- роватно већ у xi веку назвавши га по старом, дохијар у једном документу из 1092 године, стоји да је игуман манастира био извесни неофит и да је он био веома забринут за учестале упаде гусара на свету гору и нападе на сам поред главног храма посвећеног светим архангелима михајлу и гаврилу, мана- стир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса манастир дохијар др немања јонић манастир дохијар (извор: pkbalkanorg) икона пресвете богородице брзопомоћнице дохијарске (извор: monastiriaоgr) светиње свете горе 42 5/ 2017 манастир дохијар ту је записан и податак да је већ у то време манастир био посвећен светим архангелима михајлу и гаврилу у х веку у уставу свете горе манастир дохијар се налази на 20-ом месту на хијерархијској листи у другом уставу свете горе манастир заузима десето место од укупно 18 манасти- ра, а у трећем уставу свете горе заузима 11 место од укупно 25 манастира у хiv веку, након поновне похаре гусара, манастир помажу византијски цар јован v палеолог и српски цар стефан душан наредна два века пирати у више навра- та пљачкају манастир, све до 1560 када у манастир долази свештеник георгије, из андријанополиса, доводи младе калуђере и обнавља полусрушени манастир године 1568 георгије добија помоћ за манастир од молдовлашких владара, нарочито алек- сандра и његове жене роксанде која је да- ла новац да се откупи и поврати целокупна економија дохијара, унутар свете горе, те манастир поново постаје економски са- мосталан и економски ојачава братство подиже јужни одбрамбени зид на коме се надограђују монашке келије и обнавља од- брамбену кулу током xviii века изграђен је звоник и завршена је североисточна стра- на манастира када манастир поприма да- нашњи облик неправилног четвороугла на веома стрмом терену главни храм или католикон посвећен све- тим архангелима михајлу и гаврилу смештен је у дворишту манастира и потиче из 16 ве- ка изграђен је средствима влашког владара александра и његове жене роксанде храм има две припрате, од којих је унутрашња не- сразмерно већа од спољашње одмах по за- вршетку изградње храма, храм је фрескопи- сао о георгије (1568), ученик чувене критске школе фрескописа данашњи дрвени иконо- стас који потиче из 1783 је богато украшен цветним декорима током xvi и xvii века молдовласи су мана- стир дохијар сматрали својим, а њихови вла- дари својом задужбином да би остварили јаче везе са православним центром влашки епископ теофан се замонашио у овом мана- стиру и по упокојењу је сахрањен на левој страни унутрашње припрате поред главног храма, манастир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса најзначајнији од њих је параклис пресвете богородице брзопослушнице ко- ји се налази насупрот улаза у католикон у овом параклису се налази чудотворна ико- на богородице брзопослушнице која је и заштитница манастира дохијар и његова нај- значајнија светиња сваке године манастир бира двојицу јеромонаха који за послушање имају да наизменично читају псалме испред ове чудотворне иконе други параклиси у манастиру су посве- ћени светих 40 мученика, успењу пресвете богородице, благовештењу, светом георги- ју, светим архангелима, светим безсребре- ницима, света три јерарха, светом пророку илији, свим светим, светој тројици, светом димитрију, светом модесту, као и светом онуфрију, светом николају и преображењу ван манастира манастир дохијар у кареји, поседује и келију свих светих у којој бораве његови представници у светој епистасији манастирска трпезарија је смештена уз за- падне зидине манастира, њу је изградио ар- хиепископ охридски прохор у xv веку када је први пут фрескописана, да би у xviii веку трпезарија била поново фрескописана од реликвија поред чудотворне иконе бо- городице брзопослушнице, манастир посе- дује и део животворног крста, честице мно- гих светаца, одежде урађене златотканим тканинама на последњем спрату великог конака је смештена манастирска библиотека у којој се чува 545 рукописних књига од којих су 62 на пергаменту, међу њима је и неколико илустрованих рукописних књига са изузетно богатим заставицама и минијатурама поред овога библиотека поседује и око 5000 штам- паних књига из xviii, xix и xx века манастир дохијар данас заузима десето место на хијерархијској листи светогор- ских манастира у њему је данас око 40 мо- наха који изграђују општежитељну мона- шку заједницу  светиње свете горе септембар / октобар 2017 43 у срцима родитеља треба да се сретну правда и мир „црква и деца“– тема је осетљива, а тло не- стабилно зашто? деца су бића која нису искушана у злу, а нису утврђена ни у добру деца се ра- досно одазивају на благодат господњу, али не знају да треба да је чувају, негују и умножавају деца су заштићена од утица- ја грубих страсти својим узрастом, али их одрастање, авај, неће заштитити од сабла- зни којих је препун савремени свет дечије душе су налик на нежне цвасти, али одјед- ном почињу да вену, чим их извуку „из ста- кленика“, тј чим их лише погодних услова васпитања ван сваке сумње, окружење је најбитније у духовном животу детета родитељи су „домаћи богови“, према изразу бла- женог теофилакта бугарског али, ако се не понашају „божански“, очекуј несрећу у срцима родитеља тре- ба да се сретну „правда и мир“, да се пољубе „милост и истина“, да би дете, одра- стајући свим трептајима душе и свим ћелијама те- ла било везано за своју породицу породица је најважнији део ка- да се ради о цркве- ном начину мишље- ња и живота детета, о његовом обитавању у крилу цркве али, признајемо да се не може свака породица похвалити сличном хармонијом узајамних односа шта да радимо? јер, нико неће да пусти своје „слатко дете“ да би оно заврши- ло у „далекој земљи“ савети родитељима: дозволите да поделим са родитељима не- ка своја размишљања: 1ми, одрасли, треба да у својој души загре- вамо пламичак непрестане срдачне моли- тве, да би њена невидљива светлост, поред речи и дела, просвећивала и грејала дечије душе сећате се оне „неизрециве светлости“, коју је сергеј јесењин, песник православног васпитања, видео духовним очима над мај- чинском „колибом“, где је маштао да се вра- ти, да се отргне из погубног загрљаја главног града? 2деца су слободна у својим одлукама и ми не можемо вечито да их „приморава- мо“ да се моле и иду у храм; потребно је да вера и побожност постану за наше птиће унутрашња потреба, неодвојива од њихо- вог самосталног живота која разумна мајка не машта о томе? али наше снаге су слабе, недостају нам педагошки таленти ево због чега је важно мислено посветити своје де- те господу, поверити њему и мајци божи- јој душу детета, свакодневно обнављајући свој „тајни договор“ тајном молитвом, у ко- хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму шта урадити да деца, како одрастају, не би напуштала цркву? своје мисли са нама је поделио протојереј артемије владимиров 44 5/ 2017 јој бисмо молили спаситеља да избави од сваке беде и напасти наше несрећно чедо и да га постави на службу себи самом при- мер светих јоакима и ане, родитеља пре- свете деве марије, несумњиво, инспирише свакога 3треба да учимо уметност предавања за- кона божијег, као и педагогију од ство- ритеља погледајте „како је прелеп овај свет“ који је позван у живот прстима творца! до- дир са живом природом никада не може да досади ни деци, ни одраслима међутим сам творац остаје невидљив он никога не при- морава, не тражи узајамност, не прети, али свима излива своју благост и љубав, сва- кодневно нам пројављујући своју очинску бригу за свако од својих створења тако се и ми морамо научити да будемо надахнути и ведри у контакту са децом да непријатне ствари говоримо са пријатношћу да их вас- питајући, не давимо, да их учећи не понижа- вамо да им не будемо на муку већ на радост, да их привлачимо, а не да их одбијамо 4деци је, све док не уђу у укус молитве, потребно дати да у храму нешто раде, да служе нека то буде најпростија и најнепри- метнија ствар: да уносе спискове у олтар, да надгледају свеће и тако даље у храмовима где то разумеју и примењују, царује добра атмосфера, пријатна за оцрковљавање деце 5да би се деца задржала у цркви, треба се њима бавити и ван богослужења у храму овде су сва средства и видови добри – од уметничке школе до фолклора и екскурзија главно је да то буде под окриљем парохије или манастира тада ће и дружење деце бити здраво и безбедно али, како се каже: „веруј, али и проверавај“ савети пастирима што се тиче мог скромног пастирског ис- куства, са радошћу ћу га поделити добро је да свештеник прима децу на испо- вест испред крста и јеванђеља и пре седмо- годишњег узраста, не толико ради покајања, колико због разговора од неколико минута о добру и злу у животу детета уосталом, деца увек имају шта да испричају свештенику о сво- јим грешкама одлично је ако пастир направи „фонд за по- клоне“ – магнетиће, играчке, иконе, бомбоне, књиге, из ког би могао да узима поклоне за своје мале другаре није сувишно ни да стари- јој деци дате број свог мобилног телефона са- мо замислите бар на тренутак – каква је част и радост дописивати се са баћушком и имати са њим добре тајне, непознате родитељима! ако адолесценти који долазе код пастира имају негативан, изазивајући изглед, не би би- ло мудро да их одмах „обливамо врелином презрења“ овде би умеснији био меки ху- мор или мудро ћутање а на завршетку нашег разговора једна па- рохијска сцена: баћушки прилази девојчица са овако великим рупама на фармерицама, да се могу видети колена свештеник је пље- снуо рукама и скоро са непретворном инто- нацијом узвикнуо: „мила девојчице, какви су те то љути пси поцепали?! да ли могу да ти понудим своју заштиту и помоћ?“ треба да увек памтимо да је нама одрасли- ма важан резултат, а он се не састоји у томе да укоримо или доведемо дете у ред, већ у томе да омекшамо његово срце и задобије- мо његово поверење  извор: православие и мир записала оксана головко превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица важно је мислено посветити своје дете господу, поверити њему и мајци божијој душу детета септембар / октобар 2017 45 одлуком светог архијерејског синода спц, а на предлог његове светости, ове године сам у својству уредника православног мисионара и клирика архиепископије бео- градско-карловачке имао част да будем међу свештеницима наше помесне цркве одређе- ним да служе током лета у олимпској регији грчке подсетимо, већ неколико година уна- зад постоји веома плодна мисионарска са- радња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катерини- ја г георгије овај човек је oсведочени при- јатељ српског народа, како на речима тако и на делу – бесплатна летовања за многодет- не српске породице и ученике богословија (у координацији са верским добротворним старатељством аем), само су један од успе- шних пројеката реализованих великодушно- шћу митрополита георгија с обзиром да у олимпској регији (која обухвата места пара- лија, лептокарија и неи пори) сваке године летује велики број срба, високопреосвећени митрополит је благословио да у летњем пе- риоду, у поменутим местима, на смену слу- же српски свештеници, при чему митропо- лија организује смештај и храну за њихове породице место у које сам био распоређен на службу је неи пори настало је у скоријем периоду, као туристичка зона са малим бројем станов- ника (око 500), великим смештајним капаци- тетима и дугачким песковитим плажама до њега се долази прилично једноставно – до- вољно је држати се аутопута за атину неких стотинак километара од солуна неи пори се граничи са платамоном, местом које има велики број староседелаца и знатно дужу историју о којој посебно сведочи чувена пла- тамонска тврђава, настала у време четвртог крсташког похода смештај за српског свештеника и његову породицу у овом делу је у подножју малене црквице посвећене светом цару константину и царици јелени, која се налази на узвишеном делу платамона сазидана је пре две децени- је и, заједно са прелепом портом, представља путопис служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи порију мисионарска разгледница из неи порија презвитер оливер суботић 46 5/ 2017 једну од изузетно складних архитектонских целина овог краја, коју посећује велики број туриста порта и прелеп видик који се пружа из ње су разлог због кога се викендом у овом маленом храму обавља велики број крштења и венчања грка из суседних области, али и из западне европе, па чак и америке служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи пори- ју сваког радног дана у 21 час у том храму служи се вечерња служба на српском (и цр- квенословенском) језику по јулијанском ка- лендару, док се на празнике света литургија служи у 9 часова ујутро настојатељ храма је отац василије, са којим српски свештеник за- једно служи недељну литургију (упоредо на грчком и српском језику) храм свете велико- мученице марине (у народу познате као ог- њена марија) по својој величини спада у веће цркве и вероватно је најлепши архитектонски објекат у неи порију у пракси, служба на српском језику изгле- да тако што свештеник служи и истовремено поје стихире и тропаре који су одређени за службу тог дана, док свештеникова супруга за певницом одговара на јектеније, чита псалме и молитве одређене за народ, пева припеве ако су свештеникова деца одрасла такав „си- стем“ функционише сасвим добро, но ако су мала, а притом и мало живахнија то онда уме да буде подвиг и за попадију и за свештеника но бог све уреди – већ на првој вечерњој слу- жби појавила су се два ученика богословије светог јована златоустог из крагујевца, који су били на екскурзији у неи порију они су одмах преузели певницу, а следећи дан им се придружило још неколико школских другара навешћемо имена ових свршених питомаца богословије који су нам помогли током слу- жбе то су: стефан јовановић (епархија жичка), никола ицин (епархија бачка), стефан марић (епархија бачка), ђорђе михајловић (архие- пископија београдско-карловачка), милош спасојевић (епархија браничевска) и миха- ило спасојевић (епархија ваљевска) њихо- во складно појање је одмах привукло пажњу посетилаца и показало колико је у мисионар- ском погледу важно имати добру певницу с обзиром да ове годину уписују богословски факултет, желимо им да током студија раз- горе ревност коју имају сада неколико дана касније, уочи видовдана, на службу је дошао мирослав радованчев, црквењак–појац зре- њанинске руске цркве, који је са супругом марицом и сином душаном летовао у неи порију брат мирослав је преузео певницу на српском језику за све време његовог поро- путопис храм свете великомученице марине, неи пори септембар / октобар 2017 47 дичног одмора његов глас, умилно појање и посебан напев (барачки) су привукли пажњу и срба и грка који су се обрели на служби по- родица радованчев је имала још једну важну улогу: били су нам гости за породичну при- славу, празник светог јована шангајског, коју смо ове године славили у порти платамонске цркве светог цара константина и царице је- лене а када се брат мирослав спремао да се врати у србију са одмора, појавио се однекуд још један богословац са својом породицом био је то никола пирц (епархија нишка), ђак треће године београдске богословије „свети сава“, који је наредних неколико вечери био за певницом последњих дана наше службе су дошли милош и јелена костић, наши по- знаници из заједнице светосавске цркве на врачару, те су и они дали свој допринос складном функционисању певнице што се присуства срба на служби тиче, то би, реално говорећи, могло бити доста бо- ље, с обзиром на број наших туриста у овом крају чини нам се да највећи број наших сународника некако успутно долази у храм (управо туристички), што је, руку на срце, чест случај и у србији са друге стране, они који су долазили на службу, били су редовни готово на свакој и остајали су до краја посебно нас је обрадовао велики број срба на светој ли- тургији за видовдан, што и приличи величи- ни тог празника са нашим људима смо имали обичај да поразговарамо на платоу испред храма ту их је увек било, како због службе, тако и због положаја храма долазили су са разних страна: бања лука, нови сад, београд, ваљево, ниш, панчево, обреновац и имали су разноврсна питања, понекад и ван темат- ског круга који се тиче свештеничке службе у ужем смислу од других православних народа на служби су повремено били присутни румуни најјачи утисак на нас су, међутим, оставили пољаци римокатолици, који су такође долазили у наш православни храм они су често остајали то- ком целе службе и показивали велико стра- хопоштовање неретко су били на коленима и после завршене вечерње службе са њима смо имали занимљивих тема за разговор, ма- кар кратак, за шта је обично послужио лик јана собјеског (чувеног пољског краља који је зауставио продор ислама у европу) и анто- нија језорањског (пољског грофа који је био један од првих учитеља у жаркову, делу бео- града у коме служим као парохијски свеште- ник) било им је драго да православни све- штеник и њима обрати пажњу на тај начин, а неретко су нам прилазили и на улици да пита- ју када има служба и томе слично колико би тек пољака било у овом храму током лета да су којим случајем православни, о томе може- мо само да нагађамо а када смо већ код теме мисије међу непра- вославнима, првих дана службе у неи порију посетио нас је млади и ревносни презвитер владислав голић, парох у месту лакавана (епархија источно-америчка) отац влади- слав је са супругом саром и сином натаном био на одмору у грчкој и једно цело поподне поделио је са нама искуство мисионарског рада у северној америци, која је мисионар- ско поље од огромног значаја уверени смо да ће наша црква у сад, са таквим свеште- ничким подмлатком, бити на нивоу задатка који је чека у 21 веку путопис храм светог цара константина и царице јелене, платамон 48 5/ 2017 већ је наведено да је митрополија китру- са обезбедила не само смештај, већ и храну за свештенике и њихове породице док су на служби у олимпској регији у неи порију – платамону, то је везано за објекат под на- зивом k a а i у питању је преуређен војни камп затвореног типа у коме туристички бо- раве искључиво војна лица из грчке са својим породицама у оквиру тог комплекса постоји и капела посвећена светом великомучени- ку прокопију, у којој сам имао част да саслу- жујем на храмовној слави на вечерњој слу- жби је началствовао митрополит георгије, а на светој литургији, јеромонах занимљивог имена (теологос) који је задужен за војску особито упечатљив доживљај је била литија, увече на сам празник светог прокопија, у ко- јој је учешће узео и војни оркестар у грчкој, подсетимо, црква и држава нису раздвојене на вештачки начин, већ дејствују симфониј- ски символ таквог деловања су управо ова- ква молитвена сабрања када човек на вечер- њој служби види сва та војна лица високих чинова, од којих највиши званичници имају активну улогу на богослужењу (читају неко- лико молитава из молебана светитељу), онда схвати колико су срби заправо одрођени од природне везе цркве и државе каква је по- стојала вековима пре револуционарног пре- врата изведеног после другог светског рата у овом војном комплексу смо, после литургиј- ске службе, упознали и појца илију из лари- се, који нам се одмах после службе обратио са неколико реченица на српском језику од њега смо сазнали да је, током рата у босни, примио у свој дом српску деветогодишњу девојчицу којој је отац погинуо на ратишту, и да га је она учила српски језик кроз игру већ неколико година уназад постоји веома плодна мисионарска сарадња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катеринија г георгије путопис порта храма светог цара константина и царице јелене са празничног вечерња у капели светог великомученика прокопија, војни камп k a a i платамон септембар / октобар 2017 49 велики број грка ове области је, попут појца илије, током ратова деведесетих прискакао у помоћ нашем народу на сличан начин нека им господ узврати за милост коју су указали српским ратним сирочићима! и на крају, где је служба божија, ту су и искушења – она се не могу заобићи макар човек био у најмирнијем делу света тако су нас једне прилике, у четири сата ујутро, про- будили младићи који су дошли на моторима, прескочили закључану ограду око храма у чијем подножју смо били смештени и ушли у порту када сам изашао да проверим да ни- су у порту можда упали неки провалници, угледао сам занимљив призор: на платоу иза храма са кога се пружа видик ка мору била је група од петнаестак младића који су се гласно смејали и разговарали на неке своје теме с обзиром да су држали флаше и лименке у рукама, било ми је јасно да су се враћали са неког весеља и да нису имали лоше намере, али да су се мало више занели и прешли границу пристојности (вероватно нису ни били свесни да некога има у просто- ријама испод храма) некако сам се уздржао од придике због начина на који су ушли у затворену порту и обратио им се смиреним тоном, упитавши да ли је све у реду? они су се у тренутку збунили, да би потом један од њих испредњачио, извинио се и упитао да ли могу да остану на црквеном платоу? до- били су дозволу, под условом да буду мало тиши после неколико дана, када сам промислио о поменутом догађају, схватио сам да су ти адолесценти заправо осетили простор у ко- ме ће наћи мир и да је њихов чудан поступак у неку руку био специфичан вид боготрага- лаштва ко зна, можда ће у годинама које су пред нама неко од њих постати појац, свеште- ник, монах и служити управо при том храму касније ми је било жао што нисам макар мало сео са њима и поразговарао тог јутра, иако је ниво грчког језика којим се служим оскудан у изразу – из неког разлога сам убеђен да би- смо се у свему разумели, с обзиром да мла- ди људи траже отвореност, а не виспреност у изражавању у србију смо се вратили пуни утисака, а пре свега ободрени осећајем да у митропо- лији китруса, платамона и катаринија имамо искрену браћу и да се у њој можемо осећати као код своје куће гостопримство високо- преосвећеног митрополита георгија је нешто посебно и вреди да буде поменуто на страни- цама овог часописа песм

Свеска: 373 | На путу за Емаус
... изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; насладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин  аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду тема броја мај / јун 2020 37 наставља се празновање васкрсења хри- стовог и у светли уторак црква нас радује причом о јављању христовом на путу за емаус ми смо навикли да се од пасхе до педесетни- це чита јеванђеље по јовану, но одједном у трећи дан по пасхи, ми слушамо зачуђујуће је- ванђеље по луки, 113 зачало, глава 24, стихо- ви 12–35 оно нам приповеда о путу васкрслог христа са двојицом ученика у емаус, њиховој беседи и препознавању христа у ломљењу хлеба због чега се јавља овако нагла промена ре- доследа читања? она је повезана са јеруса- лимском традицијом, са литургијским споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства  протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије  тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели  као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут  вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, власник рудника злата, познати филантроп целокупни свој капитал искористио је за подршку образо- вању деце широм царске русије, развоју на- мај / јун 2020 55 света гора света гора 56 3 / 2020 лавра светог саве oсвећеног је пра- вославни грчки мушки манастир на територији западне обале у јудејској пу- стињи, у долини реке кедрон основао га је 484 године монах сава освећени то је један од најстаријих општежитељних ма- настира манастир je у надлежности јеру- салимске патријаршије по биографији коју је написао препо- добни кирил, сава освећени (439–539) је рођен у малом граду, муталаска у кападо- кијикада је напунио осам година долази у манастир флавијан, у близини мулаласке тамо је стекао основно образовање и на- рочито знање о светом писму његов биограф преподобни кирил ски- топољски на више места говори како је сава често чудотворио, лечио болесне, призивао кишу када је сава освећени на- вршио осамнаест година, добио је благо- слов од игумана да се поклони светињама у јерусалиму, где се сусрео са јефтимијем великим, коме се сава одмах свидео у ду- ху ипак, одбио је да га одведе у свој мана- стир, јер је био веома млад, посаветовав- ши га том приликом да остане у киновији, да не буде пустињак, за чиме је сава жудео јефтимије велики је упутио саву теоктисту блаженом у манастир вади мукелик, где је провео наредних седамнаест година године 478 сава се ипак повлачи у пу- стињу где проналази пећину у којој ће провести највећи део свог овоземаљског живота у тој пећини он се као велики под- света земља лавра светог саве освећеног, кедрон (извор: tsaritsyn-tourscom) уке и културе, изградњи многих цркава и манастира широм русије, а нарочито је даровао новац за изградњу већине зграда светоандрејског скита у кареји упокојио се као једноставни светогорски монах у овом скиту покрет имеславаца је у великој мери по- реметио хармонични живот скита и реду- ковао број монаха у братству после атеистичке револуције 1917 го- дине руска обитељ доживљава нове поте- шкоће прилив нових монаха из русије је престао, новчане помоћи из русије су пре- сушиле совјетска влада је конфисковала сва подворја скита на територији совјет- ског савеза и поред ових тешкоћа скит је некако успевао да функционише међутим, 1958 године се десио стравичан пожар, који је трајао 3 дана и који је уништио нај- старији и највећи део манастира многе зграде и параклиси су изгорели у пожару је уништено око 20 000 књига и рукописа, библиотека и архив су у потпуности изгоре- ли временом је братство било све старије и малобројније и последњи руски дикеј о михаил се упокојио 1962 године други ди- кеј скита није био изабран, остало је још са- мо пет старих монаха од којих се последњи упокојио 1972 године са њим је историја руског скита завршена наредних 20 година скит је био напуштен и почео је да се уру- шава од 1980 године постепено га насе- љавају грчки монаси, да би га 1992 године населили монаси из манастира ватопед и поново га припојили њему данас само руске куполе и храмовна ар- хитектура тихо сведоче о славној прошло- сти овог руског светогорског скита, посве- ћеног првом просветитељу русије, светом апостолу андреју првозваном манастир ватопед је почетком 21 века започео грађевинску обнову манастира која и данас траје у исто време је реакти- вирана и атонска школа, чувена атонијада у једној од зграда скита данас се у скиту светог андреје пр- возваног подвизава око 10 монаха, ве- ћином грка  мај / јун 2020 57 вижник бори против демонâ, учи, разговара са дивљим животињама, успоставља при- јатељске односе са суседним бедуинским племенима као прави спилеот, сава прово- ди време у најтежој аскези и духовној узви- шености ускоро се око њега окупљају први искушеници и монаси већ 483 године око саве освећеног се окупило, у братству, око 150 монаха прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је сава видео ватре- ни стуб који иде у небо и који га је подсетио на јаковљеве лествице јаков је, као што је познато, место своје визије назвао „ветиљ“ (беит ел — кућа божија), па је монах сава овај знак схватио као показатељ да треба у тој пећини да буде кућа божија пећина је за- право већ у свом природном облику личила на храм са апсидом, ђакониконом и проско- мидијом, па је кирил скитопољски овај пе- ћински храм назвао „црквом коју је изгра- дио бог“ саву је одликовао оштар темперамент и нетрпељивост према неправославном мишљењу, али ипак није прогонио неистомишљенике, напро- тив, поступао је са њима племенито и хума- но, те их стрпљиво подучавао истинама пра- вославља као теолог, свети сава се истакао у одбрани православља од монофизитске јереси својим деловањем он је допринео да његова лавра постане једно од главних упо- ришта православља захваљујући његовим мировним активностима 479 године постиг- нуто је помирење између завађених страна, што је довело до успона монашког покрета свети сава је уживао велику подршку цара јустинијана i, који је финансирао изградњу манастирских одбрамбених зидова, стра- жарске куле зване јустинијанова, као и неко- лицине помоћних објеката пред крај живота монаха саве, манастир се толико проширио да је у њему живело близу 5000 монаха свети сава се преставио господу у својој 94 години живота 5 децембра 532 године светитељ је и после његовог упокојења чудотворио и да- ље помагао унесрећеним људима, о чему су сведочили многи монаси у манастиру се налази и велика гробница у којој су похрањени монаси лавре који су изгубили животе бранећи прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је свети сава освеће- ни видео ватрени стуб који иде у небо и који га је подсетио на лествице јаковљеве лавра светог саве oсвећеног (mar saba) јелена јонић света земља 58 3 / 2020 манастир од персијске инвазије 614 године у 8 веку у овом манастиру јован дамаскин је добио монашки постриг и у њему је провео педесет година данас у близини манастира постоји пећина светог јована дамаскина и његова гробница од оснивања па до данас, манастир никада није био без монаха и слу- жбе тренутно је игуман манастира јеруса- лимски патријарх, који је именовао двојицу архимандрита и двојицу помоћника да упра- вљају манастиром према дугој традицији, лавриотски ти- пик забрањује улаз женама у манастир за своју мајку софију монах сава је саградио тзв женску кулу у близини лавре током живота оснивача, настао је јерусалимски богослужбени устав који се временом про- ширио по целокупном православном исто- ку, и још увек се користи у богослужењима јерусалимски богослужбени устав, поред литургијских упутстава, садржи и инфор- мације о монашким традицијама палестин- ских манастира 6 века, на које су утицали монашки устави светог пахомија и светог василија великог оригинално дело јеруса- лимског устава, које је написано по захтеву симеона солунског изгорело је 614 годи- не када је персијски цар хозрој ii освајао јерусалим манастирски комплекс чини већи број објеката који су смештени у једну целину унутар одбрамбених манастирских зидина на веома стрмој литици која се надвија над реком кедрон велика лавра светог саве освећеног нај- значајнији је манастир јудејске пустиње његова историја је дуга преко 1500 година налази се у срцу пустиње измећу витлејема и мртвог мора подигнут је на стрмој запад- ној страни кедронске долине манастир је основао свети сава освећени 485 године и још тада је назван велика лавра у целом осмом веку и првој половини деветог века манастир је био у великом процвату тада је у њему школовано преко 150 монаха, међу којима су били највећи учитељи правосла- вља: свети јован дамаскин, свети козма ме- лод, свети стефан чудотворац и многи дру- ги највеће светиње овог манастира налазе се у саборној цркви – једнобродој базилици са куполом то је грађевина из шестог века главни саборни храм, католикон мана- стира посвећен је благовештењу пресвете богородице изградњу храма су започела двојица браће геласије и теодул исаврами између 494 и 501 године, а завршио га је цар јустинијан велики за време цара јо- вана vi, обнова храма је завршена храм је изграђен од камена, једнобродна је грађе- вина, прекривена крстастим сводовима, дужине 27 метара на западном зиду је ма- ња припрата димензија 3,65 х 6,1 метар ку- пола се ослања на шест стубова уграђених у уздужне зидове објекта западни улаз је украшен фронтом са грчким натписом ιερα λαυρα σαββα του ηγιασμενου — света ла- вра саве освећеног зидови храма су фре- скописани, под је поплочан црним и белим света земља женски пирг или српски пирг (извор: tsaritsyn-tourscom) капела светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) мај / јун 2020 59 мермером, а дуж бочних зидова су поста- вљене стасидије олтар је од наоса одвојен исклесаним позлаћеним иконостасом са краљевским дверима, а уместо четворице јеванђелиста, приказани су познати пале- стински подвижници (сава освећени, хари- тон исповедник, јефтимије велики и јован тихи молчалник) у олтару су мошти мона- ха ксенофона и његових синова аркадија и јована капела – гробница саве освећеног саграђена је у 7 веку за чување његових мо- штију године 1256 његове мошти су однете у венецију, а након повратка моштију из ве- неције 1965, смештене су у стаклени ковчег и данас се налазе у благовештењском храму капела је у основи шестаугаона са куполним сводом улаз у капелу је на исочној страни, украшен порталом са два стуба на врху са исклесаним капителима изнад портала је натпис на грчком ο ταφος του αγιου σαββα (гроб светог саве) и срби су били ктитори лавре светог саве освећеног, где су подигли две манастирске куле и обновили параклисе у хрисовуљи царице маре, супруге турског султана му- рата ii, ћерке ђурђа бранковића, пише да је постојао уговор између јерусалимске па- тријаршије и српске цркве српски монаси су дошли у лавру светог саве освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом симео- ну када су на патријаршијски престо дошли грци, односно патријарх теофил, исплатили су дуг србима за градњу куле и поставили за игумана грка српски монаси су управљали лавром светог саве освећеног 130 година, током целог 16 и првих деценија 17 века пећинска келија монаха саве налази се ју- гоисточно од манастира, у природној пећини према предању, анђео је монаху сави пока- зао пећину у којој ће да се подвизава у пећи- ни се налази камена клупа и место за молитве у исклесаној полукружној ниши која наликује на апсиду димензије пећине су 5,5 х 3,2 ме- тра, висине 2,7 метара у близини пећинске келије монаха саве налази се и пећинска келија јована тихог молчалника; северно од манастира на ис- точној обали реке кедрон у првој половини 6 века у њој је живео јован тихи ова кели- ја је димензија 4 х 2,8 метара и завршава се апсидом ширине 2,2 метра у овој апсиди су сачувани остаци фреске са три вавилонска младића на жалост, муслимански бедуини су избрисали њихова лица пећинска келија аркадија, прецизније кула аркадијева, сина ксенофона, смештена је на литици југоза- падне обале реке кедрон на око 300 метара удаљена од лавре аркадије је већи део свог живота провео у овој пећини у којој се под- визавао као прави аскета у другој половини 6 века, уз пећину је саграђена кула, чији су зидови данас сачувани до висине од 8 ме- тара унутар куле су две просторије, прва је служила као келија, а друга као параклис на зидовима параклиса су сачувани остаци фрескописа из 7 и 8 века  света земља кивот светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) пећина светог јована дамаскина (извор: tsaritsyn-tourscom) 60 3 / 2020 ова корисна животиња тако типична за библијски пејзаж када носи терет по каменитим и тешко проходним стазама, или се одмара у хладу маслине и еукалиптуса, на лошем је гласу да је спора и да се одупире командама из непознатих разлога уистину, она је нежна и стрпљива, чак ни не делује љутито када је претоварена (сл 1) у библијско доба човек који је кретао на дале- ки пут користио је магарца, исплативо превоз- но средство мало имућнијег слоја, док је сиро- машнима преостајало да иду пешке у сандалама по прашњавом путу као питома животиња коришћена за транс- порт служила је за орање (ис 32, 20), јахање, но- шење терета, понекад окретање жрвња (суд 16, 21), али и тортуру мада, није све безнадежно: „а седми је дан одмор господу богу твојему, тада не- мој радити ни једнога посла, ни ти, ни живинче твоје“ (изл 20, 10); „ако видиш гдје је ненавид- нику (= мрзитељу, непријатељу) твојему пао ма- гарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози“ (изл 23, 5) или „магарца брата твојега“(пнз 22, 4); и „не ори на волу и на магар- цу заједно“ (пнз 22, 10), све ово ипак даје наду да се према овој животињи човечније поступало у име борбе за права животиња, једна енгле- скиња, луси фенсон је основала у израелу и па- лестинским територијама милосрдну организа- цију „уточиште за магарце у светој земљи“ (safe haven for donkeys in the holy land) које храни и негује стотине злостављаних, болесних, старих и напуштених магараца реч магарац у симболичком смислу може да се односи на: глупост, једноставност, благост, снагу, понизност, позу за смех (магарчење), тврдоглавост, издржљивост, оданост и лењост постоје и синтагме као „магарећа клупа“ или „магареће уши“ у неким културама, човек по- стављен да јаше наопачке на магарцу у јавности представља срамотно обележје у прехришћанско време култ магарца је био раширен био је божанство мрака и неба у ма- лој азији, египту, старој индији и код семитских народа прво је припитомљен у египту или месопо- тамији, и сахрањиван је са египћанима високог ранга с друге стране у јерусалимском храму је чувана златна глава магарца, чиме се види његов значај у јудејској религији што се огледа кроз библијски наратив историчар дамокрит напомиње да су јевреји били склони онолатрији и обожавању магареће главе ова оптужба, како пишу тертулијан и други хришћански аполо- гети, у ii веку се ширила и у риму против раних са 173 појављивања у светом писму, магарац постаје део важних библијских догађаја издваја га и то што је, према библијском тексту, поред змије једина животиња која проговара људским језиком библијски бестијаријум: магарац ма милена стефановић из историје црквене уметности слика 1 библија и света земља, гравира два човека и магарац одмарају испод дрвета еукалиптуса близу јафе), 1888 година (извор: blogisraelbiblicalstudiescom) мај / јун 2020 61 хришћана негде у то време појављује се и бого- хулни цртеж познат као алексаменос графит на коме је представљен посматрач и човек разапет на крсту са магарећом главом и пропратним тек- стом да алексаменос обожава свог бога да је магарац посебна и поштована животиња у израелу види се и данас кроз одржавање рет- ке церемоније посвећене прворођеном мага- рету као подсећање на његову важну улогу при изласку из египта (изл 13, 13) сама магарећа чељуст била је убојито самсо- ново оружје којим је побио хиљаду људи (суд 15, 15–16) глава магарца је мерило вредности у не- сташици под опсадом сиријске војске (2 цар 6, 25) интересантно је да је магарац библијска жи- вотиња, више од било које друге и старог и но- вог завета са 173 појављивања, што је огроман број у односу на остале, он постаје део важних библијских догађаја али, оно што га издваја, је и то, да је једина животиња, поред змије, која проговара људским поред немуштог језика (2 пет 2, 15–16) одговара му сува клима (јов 24, 5) по кон- ституцији може пуно да попије воде, али бистре, јер је врло опрезан има одбојност према води, не воли да се покваси или пређе мост ако се види вода између дасака моста друштвен је, живи у групи, и добро се слаже са другим животињама одликује га специфична гласна рика (јов 6, 5), такозвано њакање које траје око двадесет секунди (или двадесет пута), и служи за комуникацију у пустињи и на огромним пространствима, као и велике уши да боље чује у књизи о јову помиње се дивљи магарац, као поносит, слободан и луталица о њему се са поштовањем говори (joв 39, 8–11; јер 14, 6) по- везује се са исмаилом (пост 16, 12; који је, пре- ма неким преводима, дивљи човек или дивљи магарац) дивљи магарац (јевр pereh) може да буде метафора израиља (јер 2, 24) они који су видели дивље магарце кажу да задивљујуће изгледају нажалост, данас их има свега око пет стотина распрострањених између израела и ирана, и ова подврста је на путу ка изумирању овог рођака израелског магарца помиње и фисиолог, под именом онагр (грч όναγρος) кроз коментар текста у јову (јов 39, 8) — „ко остави дивљег магарца слободног као праведник стада?“ јер стари завет прокламује потомство, а нови, кроз апостоле, испосничко уздржање које семе небеско измоли по магарцу се одређује мера богатства и вредности (пост 12, 16; 30, 43; 1сам 8, 16), јов их је имао пет стотина, а касније и самих хиљаду магарац је аврамов сапутник (пост 22, 3) када га је осамарио и повео исака на жртву само вођење и оседлавање магарца означава про- мену, прекретницу, значајно доношење одлука — „рано уставши осамари магарца својега“ (бр 22, 21; 1цар 2, 40; 13, 1327) седло је било јед- ноставно и плитко, од коже или ћилима да би било удобно јахачу и заштитило леђа магарца са магарца се скаче и силази (суд 1, 14; 1сам 25, 23), на њега се товари (1сам 25, 18), једностав- но, магарац је свеприсутан оседлавале су га и јахале жене (2цар 4, 24; суд 1, 14; 1сам 25, 20) које су обично узимале за пут и момке, то јест водиче за магарца или девојке у пратњи (1сам 25, 42) (сл 2) лично име емор значи магарац (пост 33, 19) ова као и друге животиње се користи да сим- болично опише човека тако, од дванаест јев- рејских племена, једно потиче од исахара сина јакова и лије који је „магарац јаких костију“ што је тумачено у контексту земљорадње, теш- ког рада и издржљивости, али и извора знања, мудрости (пост 49, 14–15) магарац је нечиста животиња, није кошер (лев 11, 47–8) ни лав га није дирао (1цар 13, из историје црквене уметности слика 2 јаков и жене, wiener genesis on, ms theol gr 31), друга половина vi века (извор: bildermanuscripta-medievaliade/hs//katalogseiten) 62 3 / 2020 28) чувено је било његово слаткасто и хранљи- во лековито млеко које се у старом свету ко- ристило у козметичке сврхе, као што је митско улепшавање египатске краљице клеопатре већина магараца браонкасте боје има крсто- лико обележје у виду две тамније линије које се укрштају на леђима и иду до оба рамена, док се дужа спушта до репа како каже једна прича, ма- гарац се ожалостио видевши христа на крсту, и окренуо је леђа како не би гледао, али је остао и болно њакао, док је у међувремену сенка кр- ста прешла преко његових рамена и леђа сма- трајући ово посебним белегом људи су током средњег века са овог подручја узимали длаке са крзна ради исцељења у потрази за изгубљеном магарицом иако је сматран за неугледну теретну живо- тињу, магарац (пост 45, 23) је имао ту част да носи уважене личности библијске историје (суд 5, 10) и буде учесник у догађајима битним за хришћанску историју спасења (зах 9, 9; мт 21, 7; мк 11, 2–7; јн 12, 14) библијски магарац има богату и значајну би- блијску симболику обично су владари бирали јаку и борбену животињу за церемоније — чи- стокрвног коња, импозантног слона или чак камилу међутим, давид је имао „царску мазгу“ (1цар 1, 38) и соломон је помазан за цара на „давидовој мазги“ (1цар 1, 33) јер је он иза- брани наследник, док остали синови јашу на мужјаку мазге (2сам 13, 29), као и авесалом на крају живота (2сам 18, 9) како је забрањено укрштање (лев 19, 19), мазге су увожене и биле су више вредноване богати и моћни су јахали магарца, и то се није сматрало знаком понизности нарочито су беле магарице биле на цени и њих су јахали цареви и кнезови (суд 5, 10) чувене су биле оне из да- маска чак и данас богати људи на високим по- ложајима их поседују оне су веће и сматра се, брже после периода судија, појављују се коњи и полако магарац постаје битан онима који нису могли себи да приуште коња нарочито је за време цара соломона била развијена трго- вина увезеним коњима (1цар 10, 2628) међу- тим, то је санкционисано јер је бог забранио коришћење и држање коња и борних кола (пнз 17, 16; ис 31, 1; ос 14, 3) магарац је симбол који је у директној вези са владавином и царством (суд 5, 10; 10, 4; 12, 14) то се приказује кроз симболичну причу о пот- рази за изгубљеном магарицом у којој пратимо саулов успон на престо израиља (1сам 9, 320) покренут потрагом, саула пут води до пророка самуила коме је већ објављено од бога да је он изабраник и будући цар свом народу, мада из малог племена венијамин, и саул бива помазан (1сам 10, 1) кроз причу пратимо и знаке који ће потврдити пророкову поруку при сауловом по- вратку кући (1сам 10, 1–9) валам и магарица написано је много прича и басни у којима магаренце има своју, углавном негативну уло- гу, што потиче из античке грчке културе из које се и распространило хомер, езоп, апулеј су га представљали као тврдоглавог, злог, глупог и понизног у средњем веку се сматрало да је неспретан и спор али пре свих, постојала је једна библијска прича старозаветна поучна и дирљива (бр 22, 7–35), прича кроз коју је ма- гарац представљен као библијски симбол слу- жења, патње и мира, прича о мудрој магарици валама која воли свог газду било је то у оно време када је народ израиља излазио из пустиње негев и улазио у обећану земљу валам од кога је тражио помоћ моавски краљ валак због предстојећег продора изра- из историје црквене уметности слика 3 рођење христово, фреска, манастир дечани, 1347–1348 г (извор: orthochristiancom) мај / јун 2020 63 из историје црквене уметности илљ, оседлава магарицу и у рану зору креће на пут међутим, на путу му се испречио анђео господњи са мачем у руци, не дозвољавајући му да настави магарица је удостојена да види анђела и у три наврата скреће са пута први пут, валам није видео ништа и помисливши да се она узјогунила, почео је да је бије штапом да би се вратила на пут најзад, у покушајима да за- штити свог господара од мача, она се преврће валам се опет разљути, бесни и жестоко је уда- ра, сматрајући да му пркоси и тада, бог јој до- звољава да употреби људски језик и она каже: „шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?“ [ ] „нисам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? a он рече: ниси“ и тада су му се отвориле очи и он угледа анђела који му рече да му је магарица спасила живот у светом писму магарац је добра животиња ова прича нам показује како бог може да уздиг- не обично живинче које може бити посредник између бога и човека од рођења уз христа рођен у малом јудејском граду витлејему, да- видовом родном граду означеном још крајем viii века пре хр од пророка михеја, колевком будућег месије (мих 5, 2) и од свих канонских јеванђеља једино апостол лука (лк 2, 7) каже да је исус рођен у јаслама значи у стаји, у сену, где су биле присустне животиње као сведоци тог догађаја из апокрифа сазнајемо да су се у дубини пећине налазили магарац и во који су загревали богомладенца својим дахом да би се испунило исаијино пророчанство (ис 1, 3): „во познаје господара свога и магарац јасле госпо- дара свога“ (сл 3) њих је јосиф повео из назарета, магарац је носио бремениту дјеву, а во им је био потре- бан ради продаје због новца у то доба био је обичај да када жена јаше на магарцу са децом, мушкарац хода поред њих, као што је и јосиф са маријом и богомладенцем приликом бега у египат (мт 2, 13–15) или пре њих мојсије (изл 4, 20) (сл 4) док су понекад муж и жена заједно јахали на леђима магарца, што је сасвим могуће јер је магарац са ових простора већи него онај који је нама познат у дубини пећине рађа се „видело људима“ дуго очекивани спаситељ који ће свет избави- ти из таме, патње и утонулости у грех а само присуство магарца сугерише нам његов старо- заветни симболизам христос је „очекивање народа“ као што је пророковао јаков (пост 49, 10) ирод није био јеврејин, узурпирао је власт и узео титулу „јудеј- ски цар“ и тада је по први пут прекинута линија наслеђа јудиног племена то је био знак доласка исуса христа (месије) христос је проповедао и путовао галилејом и јудејом пешице међутим, на магарцу, поузданом и питомом, јахао је, како је забележено, једном за то одређеном приликом улазак у јерусалим на магарици — древни ритуал, нов смисао уласком у јерусалим на магарици дошло је до испуњења старозаветног порочанства (зах 9, 9; ис 62, 11) записаног у новом завету (мт 21, 7) исус је био препознат као месијански вођа и пророк, јер је повезан са царем и пророком давидом (2сам 5, 3) цареви из ове династије уживали су посебан положај да би се испунило пророчанство сваки цар из лозе постајао је „месија“ (јевр ma- šiah, од глаг „помазати“, термин за сакрално по- мазање, обред посвећења уљем) по коме би бог испунио свој план о свом народу месијанско оче- кивање је било усмерено ка доласку царства бо- слика 4 бекство у египат као илустрација xi строфе богородичиног акатиста, фреска из средине xiv века, манастир дечани (извор: бранислав тодић и милка чанак-медић, манастир дечани) 64 3 / 2020 жијег — мира, правде и благостања (земаљског) божије обећање се односило на династију као целину (2сам 7, 12–13), јер су имали божији благо- слов (пс 2, 6–7), а цар из давидове лозе постајао је представник народа (2сам 5, 12) на основу савеза са богом на синајској гори (изл 4, 22), заједничком служењу јахвеу (2сам 6) и личности цара давида који је могао уживати привилегију као божији „син“ (2сам 7, 14), бог је успоставио близак лични однос са давидовом породицом који осигурава наслеђе његових синова до у вечност и ства- рање династије, где је сваки постаје месија, цар и пророк тако је христов долазак осветлио многа пророчанства (дан 9, 24; дап 10, 38; јн 1, 41) и је- ванђелисти, нарочито матеј и лука приказују хри- ста као давидовог потомка јер „даће му господ бог пријесто давида оца његова“ (лк 1, 32) појава магарице је већ имала одређену конота- цију познату од пророка захарије када је цар да- вид наредио да син соломон буде помазан као на- следник, имао је посебан захтев (1цар 1, 333846) којим наглашава везу одређеног наследника кроз тријумфални улазак на царској мазги у јерусалим и седом на царски трон рођен у витлејему, иде у јерусалим „давидов град“ јер како пише, „ниједан пророк није при- знат у својој постојбини“ (лк 4, 24) христови следбеници и народ бацају палмине гранчице на пут којим се креће господ, симболишући тако победу и тријумф, кличући „осана!“ (јн 12, 13) поздрављали су га као давидовог сина, „благословен који долази у име господње, цар израиљев!“ чекајући да се одмах појави цар- ство божије (лк 19, 11), а христос је дошао не да суди, већ да спасе свет (лк 4, 18; 19, 10; јн 12, 47) христос је дао и нов контекст појму царевања јашући на магарици радије него на коњу јер, у античко доба владар је улазио у освојен град на коњу, или после победоносног војног похода у оквиру церемоније тријумфалног уласка у свој престони град што има свој иконографски обра- зац у самој библијској историји постоји и друга- чија врста „тријумфалног уласка“ која се десила у случају јуја (2цар 9) христос није на коњу, и тиме истиче да долази у миру овај свечани улазак у јерусалим симболише улазак цара мира (зах 9, 10) он доноси мир (јн 12, 11–12) мир народима према блаженом теофилакту охридском ви- зуелна егзегеза седења на магарици означава метафору натоварених јевреја, а магаре, дивље и непокорено, незнабошце магарица и магаре су били везани уздама својих грехова, а двојица (апостола — св петар и павле) који су посла- ни да их разреше, представљају први јевреје, а други пагане, тј незнабошце (сл 5) док лука (лк 19, 30), марко (мк 11, 2–7) и јован (јн 12, 14) спомињу само магаре, матеј спомиње магарицу и младунче (мт 21, 2), али ти извешта- ји не противурече један другом христос је сео на прострете хаљине које симболишу врлине апостола на њих, јер су могли да га понесу зао- криљени њима прво на магарицу (јер је најпре живео у јеврејској заједници), затим на магаре (потом дошао међу незнабожачке народе) про- стирање хаљина представља израз великог по- штовања (2цар 9, 13) исус је спаситељ јер ће „спасти народ свој од гријеха њихових“ (мт 1, 21) порекло овог ве- ровања се налази записано у књизи пророка захарије (зах 9, 9) које се односи на смиреног и царског месију „ ево цар твој иде к теби, пра- ведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину“ исус је свестан те повезаности (мт 21, 1–3; јн 12, 15–16) и овим симболичким чином је мани- фестовао истинско порекло и карактер њего- вог царства недељу дана касније васкрсава

-БОГДАН-