-БОГАТСТВОМ-
1
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
...оном који је доживео бродолом док се наслађујеш здрављем иБОГАТСТВОМ,📌 , помози ономе који је пострадао не чекај
да из сопственог искуства дознаш колико је велико зло
нечовечност, и колико је велико д
...оном који је доживео бродолом док се наслађујеш здрављем и
МЕТА инфо: Р:23755 К:182309 Д:101
 | Свеска 305 |
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... близу је бродолома, и утолико ближи уколико плови са већом одважношћу тако и сваки обучен у тело близу је телесним невољама, и уто- лико ближи уколико неустрашивије иде подигнуте главе, не гледајући шта се пред њим налази док пло- виш по повољном ветру, пружај руку оном који је доживео бродолом док се наслађујеш здрављем и богатством, помози ономе који је пострадао не чекај да из сопственог искуства дознаш колико је велико зло нечовечност, и колико је велико добро срце отворено за оне који трпе невоље не жели да дочекаш да бог подигне руку своју (псал 73,3,4) на оне који подижу врат свој и пренебрегавају убоге уразуми се туђим невољама дај невољнику макар најмање: и то неће бити најмање за онога ко у свему оскудева, а и за само- га бога, ако твоја помоћ буде према твојим могућно- стима уместо великог поклона, принеси усрђе ништа немаш? утеши сузом велики је лек ономе који трпи зло, када се неко из душе сажали на њега; несрећа се много олакшава искреним саосећањем ако смо дужни да будемо милостиви и према живо- тињама, та колико наша љубав треба да буде према онима који су с нама истог рода и достојанства? тако нас уче и разум и закон божји и правичнији људи, који сматрају да је боље чинити добро другоме него прими- ти добро од других, да је милост скупља од користи (св григорије богослов) милосрђе према људима јесте пре ма христу и зајам богу ако сте слуге, и браћа, и санаследници христови, докле је још време послужимо христу милосрђем приредила татјана радић тема броја бисери светоотачке мисли о милосрђу 26 l1/2009 у хришћанској цркви пост је једно од најбољих средстава које православном хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји од уздржавања од извесних врста хране, али пре свега од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина циљ поста је очишћење тела, а изнад свега прослављање бога и његових светих угодника на коме почива црква божија постећи, православни хришћани се непрестано сећају господа нашег исуса христа и свега онога што је учинио за нас и ради нашега спа- сења пост налазимо у готово свим религијама света и то у разним облицима; негде као израз кајања и туге, као средство умилостивљења бога, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања у све- том писму старог и новог завета такође се на много места говори о посту као божанској установи и одредби у старом завету пророк божији и богови- дац мојсије је постио 40 дана на синају не једући ништа да би се удостојио примања декалога, тј 10 божијих заповести од самога господа исто тако и нови завет је препун примера поста тако на пример, сам господ исус христос постио је 40 дана на гори кушања, а следујући његовом примеру постили су и сви свети апостоли, као и сви хришћани током веко- ва јер, у хришћанству први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве божије заповести, коју је још бог дао нашим прародитељима у рају: „само рода с оног дрвета усред врта не једите и не дирајте ви, да не умрете“(пост3,3) а то је управо била запо- вест о посту, тј уздржању како адам ово није био послушао, ово је било својеврсно нарушавање запо- вести о посту и први грех управо зато је и први под- виг човека у ослобођењу од греха држање поста пост је дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот хришћанина пост има две стране: духовну и телесну телесни пост је уздржавање од извесних врста јела и пића, јерођакон јован (панић) о посту према бедницима, који се сад вуку по земљи, да би нас они, кад, одемо одавде, примили у вечне куће (лука 16,9) дај у зајам богу милосрђе нико се није кајао од оних који је ма шта принео богу он је штедар у давању, нарочито будућим добрима он награђује оне који су му овде ма шта принели и дали у зајам а понекад, да би нас уверио у будућа блага, он награђује и овдашњим добрима још мало и свет ће проћи искористимо време и искупимо пролазним вечно свакоме је боље да овде указује милост, него да тамо даје одговор (св григорије бого- слов) милосрђе хришћанских светитеља ава агатон поверио је: „ако би било могуће, ја бих са насладом узео тело неког губавца и дао му у замену своје“ причали су о ави агатону како је једном отишао у град, да тамо прода своје рукотворине у граду наиђе на неког болесног странца, који је лежао на улици, и нико се о њему није бринуо старац од добијеног новца за своје производе закупи колибу, смести болесника у њу и пуна четири месеца него- вао га, све до оздрављења другом приликом ава агатон на путу за град, опет ради продаје својих производа, наиђе на губавца непокретног, који га замоли да га пренесе у град старац га натовари на своја леђа и понесе кад су стигли у град, губавац га замоли да га поло- жи тамо, где он буде продавао своје производе старац му учини по вољи кад је ава продао једну своју котарицу, губавац га замоли да му за добијени новац купи хлеба, а ава му то учини кад је продао и другу котарицу, он га замоли да му купи још хлеба, а ава му и ту молбу испуни кад је ава распродао све своје производе и спремао се да се врати у своје пребивалиште, губа- вац га замоли да та пренесе и врати на место где га је нашао старац га опет узме на леђа и понесе кад су дошли до оног места, он спусти губавца и окрене се да пође даље својим путем тада му губавац рекне: „благословен си ти, агатоне, од господа на небу и на земљи“! рекавши то, њега нестане то је био анђео божји, послат да искуша милоср- ђе старца а по строгости или начину уздржавања, постове условно можемо поделити на 5 категорија то су: 1) потпуно уздржање од сваке врсте хране и пића, као што су нпр прва три дана великог поста и велики петак; 2) тзв сухоједеније, тј узимање суве хране без уља и вина, једанпут на дан и то по типику око 3 сата поподне; 3) једење јела спремљеног на води; 4) узимање од јела спремљеног на уљу и вино; и 5) узи- мање рибе као најблажи вид поста треба напомену- ти да поред установе одређених дана и периода поста од стране цркве, регулисање питања разреше- ња за сваког верника посебно се оставља расуђива- њу његовог духовног оца, који некад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и пре- ма мери на корист његове душе под духовним постом подразумевамо уздржавање од грешних мисли, осуђивања, уз умножење молитве и хри- шћанских врлина постове можемо поделити у две групе: на једно- дневне и вишедневне једнодневни постови су: свака среда и петак током године (осим тзв тра- павих седмица) када се сећамо јудине издаје хри- ста и распећа сина божјег нас ради и ради нашега спасења, затим на празник усековања главе св јована крститеља (11 септембра) и крстовдан (18 јануара), уочи богојављења вишедневни постови су они које је црква одредила пред вели- ке празнике има их четири и то су: васкршњи (велики или часни) пост, божићни, госпојински и петровски пост православни мисионар l 27 јерођакон јован (панић) о посту 28 l1/2009 прва заповест у рају била је заповест поста, јер је бог рекао адаму и еви да не једу плод са дрвета познања добра и зла творац им је за узврат дозво- лио да се хране свим другим плодовима у едену, али прародитељи нису умели да цениле ту милост пре- кршили су божију заповест и пали причи са почетка светог писма јесте права драма и отвара бројна питања која су увек актуелна за човека она говори о људској непослушности, похлепи и жеља да се буде раван богу, али ван бога, по рецепту ђавола прича говори о људској склоности да након учињеног греха - кривицу пребацимо на другог (адам је бога окривио што му је дао жену која га је преварила, а ева је окривила змију) та прича говори и о сазнању, јер су наши прароди- тељи открили своју голотињу, од оне материјалне до оне духовне и оставили је нама у наслеђе, све док се у христа не обучемо она приповеда и о стиду, јер човек не пристаје на такво стање у чијем центру је смрт, свестан своје обећане бесмртности и ранијег достојанства али та прича потврђује и милосрђе, јер је господ на тај начин целом човечанству отворио могућност да се једног дана врати њему у наручје, свеснији љубави и обожени кроз „зној лица свог“ прича такође говори и о бесконачној могућности људске слободе која је преча од сваког благостања и због тога не треба да чуди парадоксална рече- ница која каже да није трагедија кад нам се деси трагедија, него је трагедија када ту трагедију, због затворености у себе саме, не можемо да доживимо, осетимо, разумемо, и искористимо на спасење због укуса плода са дрвета познања добра и зла ми смо прекршили заповест о посту и покренули читав процес и драму милосрђе се скрива у томе што је господ тај пад искористио за нашу победу, јер кроз ново дрво ми се опет враћамо у небески јерусалим то дрво је сада крст на коме је разапет божији син, наше причешће којим се хранимо за бесмрт- ност адам након пробања плода са дрвета познања добра и зла крије се од господа и бежи у неко шипражје, заједно са евом то је погрешан пут пра- ви је, дакле, онај када смемо да „изађемо на црту“ господу или да га следимо на његовом путу он сам је пут, истина и живот, а начин којим је живео на земљи само је јеванђеље и образац нашег спасења и на том његовом путу сваки човек у вери се налази на различитим ступњевима има нас пуно док слушамо беседу на гори или кад нас христос храни умноженим хлебом у пустињи, а све нас је мање како се приближава час распећа на крају остају само они слични апостолу јовану богослову и женама мироносицама ипак, сваки почетак нашег ходања за христом јесте у посту, као првом кораку, пошто се у њему на конкретан начин показује наша жеља за променом и сам господ је постио у пустињи четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда, а прво искуше- ње којем га је мучио ђаво било је да камење претво- ри у хлебове и христос одолева ономе на чему је адам пао, тј да буде божји син по ђавољем рецепту и одговара да не живи човек само о хлебу, него о сва- кој речи која излази из уста божијих пост је чишћење и одржавање тела и душе, спорт- ским жаргоном речено у – топ форми оно само по себи није циљ духовног живота, већ би се пре могло рећи да је пост предуслов за духовни живот, као што је физичка кондиција предуслов једном фудбалеру да покаже умеће на терену ако нема кондиције тај спортиста ће почети да фалшира у игри, да маши зицере, да чини неке егзибиције, које су у ствари потези очајања и изгледаће веома смешно тако је и са човеком који би да живи духовним животом без поста он ће остати духовни аматер склон теорети- сању и самоугађању велики је број особа који нису били довољно дисциплиновани и, уместо успешне каријере у спорту, остали су упамћени само као бив- ши таленти пост је дакле пре ствар дисциплине и вежбе, него неког одрицања људи који немају то искуство често срећко гујаничић тема броја различите ди мензије поста православни мисионар l 29 се питају како хришћани могу да издрже без меса или млека, али ако нешто није у искуству не вреди објашњавати пост, с друге стране, не треба да служи као пара- ван иза којег се таложи наша гордост и да на сваком кораку објашњавамо како ми, ето, постимо и како смо ми добри верници, и како смо тим чином толи- ко задужили бога да он просто не зна како да нам се одужи фарисеј који се у синагоги моли заједно са цариником у једној од новозаветних прича говори о том естрадном наступању пред богом, ван самог срца пост не треба да послужи и као изговор за свађу у породици, нити треба они чланови домаћинства који посте да на силу терају оне друге који не посте - да посте због тога постоји и она изрека која каже да неко, рецимо, не једе месо средом и петком, али зато поједе џигерице другим људима коли- ко уме да оптерети или, популарно, рече- но да смори познато је да је пра- ви пост уздржавање пре свега од блудних мисли, од нежељења другоме зла, од уздр- жавања да се сами са собом свађамо итд, али и тај пост мора почети уздржавањем од хране и пића цар соломон у својим причама каже: „храни ме, господе, по оброку моме“, а затим објашњава да не ваља када се човек преједе, јер се узохоли и пита „ко је то бог“, а није добро и кад превише гладује, јер онда почиње да хули на име божије у посту треба наћи меру, и уз молитву, као другом крилу, можемо да полетимо у пределе духовности филозофи су људи који нису много промишљали о посту у хришћанском смислу то су пре свега били трактати, често досадни, о вођењу умереног живота усклађеног са законима разума филозофи с друге стране тешко могу да посте, јер они су гладни самог сазнања, а не само оног са дрвета добра и зла због тога је важно бити хришћанин и хранити се небеском храном на тајним вечерама љубави срећко гујаничић тема броја различите ди мензије поста у посту треба наћи меру, и уз молитву, као другом крилу, може- мо да полети- мо у пределе духовности 30 l1/2009 немања андријашевић тема броја пост и причешћивање – један лични осврт када се говори и пише о посту, многи хришћани подразуме- вају чешћи приступ светој тајни причешћа ово је нарочито при- метно у време великог поста то је време у чијем се трајању „лакше и достојније“ сједињујемо са хри- стом покушаћу да истакнем дру- гачији приступ од онога који већина следи будући да сам помоћник све- штеника, много пута имао сам прилике да од свештенослужите- ља чујем да критикујући верујуће кажу: "није сада пост, па да стално приступају светој чаши“ и заиста, у време великих посто- ва, и сам осећам радост када се причешћујем, и када видим да већи- на присутних на богослужењу исто чини међутим, не могу а да не будем незадовољан чињеницом да многи људи одређене периоде у току године подразумевају као „одмор “ од причешћивања, јер пост само што се „тобоже завршио“ то време краси једна неактивност, губљење динамике у припреми и примању светих дарова пре свега мислим на време од васкрса до педесетнице о красоти и радости тога времена писане су мно- ге књиге међутим, наше место у томе времену, такође погрешно, опет испуњава обамрлост и избе- гавање причешћивања цео велики пост који је пред нама је врста претпразништва васкрса црква није случајно одредила да се у време поста не служи пуна литургија у току седмичних дана, али је снисходећи нама и потреби да примамо дарове и у току тих дана, увела да тада имамо пређеосвећене литургије на којима примамо причешће без (пуне) евхаристи- је па и сам посни триод из кога појемо сваки дан, и о сваком празнику, повезан је са цветним триодом из некога раз- лога, ми то раздвајамо, наравно сасвим погрешно следеће време у години је од божића до богојављења, када се не приступа телу христовом, а то је такође време радости, после најрадоснијег хришћанског пра- зника - божића тај се период завршава богојављењем, празни- ком који се славио пре божића (тачније речено заједно са божи- ћем), једним од најлепших празни- ка у години богојављење на мене лично увек оставља један хаотичан утисак, посматрање нереда и гужве овај празник је буран сусрет верног народа и свештенства, а сви често бивају толико понесени живошћу пра- зника, да би то човеку са стране изгледало као да је дошло до „судара“ свештеника и верног народа у овај дан верујући (они који долазе на богослужења и који су стални део бића цркве -лаос) и верници (они који дођу тог дана, и можда сврате још неки пут у току године), знају да су конкретно дошли по воду, и спрем- ни су да је узму и понесу по сваку цену на томе путу толико су чврсти у томе, да их не интересује ништа дру- го сем да свету воду понесу кући, својим најмили- јима то што се у цркви служи литургија, што их свештеници опомињу да уђу у храм и буду на бого- служењу, није важно али оно што је болно, и погре- шно, што се већина верујућих тога дана не причести (а сведок сам - ни већина служитеља олтара), јер „нису постили, претходних дана су јели месо“ сувише олако препуштамо се тада колотечини, која се поставља изнад сабрања и сједињења са христом као да време божићног поста није било припрема да зашто би време које проводимо у посту представљало светије време, када „имамо више смелости, више храбрости када смо достојнији“ да прима- мо дарове? православни мисионар l 31 бисмо се причестили и на тај начин учествовали у радости свих долазећих празника и опет, из неког разлога, сасвим погрешно, раздвајамо прослављање божића и богојављења и наше учешће у причешћи- вању па зар не бисмо могли да размишљамо и на тај начин да пост као припрема за сједињење са хри- стом и осталим верујућима, треба да нам буде узор да се такође припремамо и приступамо даро- вима, и после поста припрема за примање даро- ва не мора да се огледа само у посту, већ и на другачији начин зашто би време које проводимо у посту представљало светије време, када „имамо више смелости, више храбрости када смо достојнији“ да примамо дарове? у најрадоснија времена у току године само причамо о светости, а примање јединог светог „може мало да сачека“? у неком смислу чини ми се неразумно причестити се на васкрс, али не и на вазнесење (спасовдан) и педесетницу бојим се да смо себи дозволили један погрешан приступ да то раздвајамо смисао и испуњеност ових празника и јесте у њиховој повезаности, која је за многе од нас непозната, јер смо навикли да „тако чинимо“ чинећи тако, сами себе смо одлучили од христа погрешан приступ тематици поста огледа се и у томе, да свештенослужитељи верујућима говоре да прослављање крсне славе подразумева „колач, жито и свећу, а остало ко је и како у могућности“ врло је тужно да сам само неколико пута у живо- ту чуо да свештенослужитељи посаветују своје парохијане (и остале вернике), да би најдостојније прослављање крсне славе било у томе да се приче- сте заједно са својим укућанима уместо да се од тога крене, па онда прославља светитељ заштит- ник породице (кога је христос и заједничарење са њим учинило светим), често се то парохијанима не препоручује „јер је слава у мрсан дан“, па како да се причесте без поста испада да ни тај дан у години када је црква одредила да се не пости, а наш народ се труди да буде црквен, и богодоло- чан, не оставља им се, и не указује на могућност да се верници причесте треба да се озбиљније размисли о једној другачи- јој, чији је циљ сабрање у литургији и сједињење са христом и заједницом светих, а не само посматрање онога што се одвија у храму за време богослужења нисам поборник причешћивања на свакој литурги- ји, али ни становишта да се причешћујемо четири пута годишње чини ми се да је најбитније у свему да и једни и други не искључују и не осуђују оне дру- ге, као и да им њихов приступ и пракса не служе за раздвајање од оних који другачије мисле немања андријашевић тема броја пост и причешћивање – један лични осврт 32 l1/2009 блажен је који разуме сиромаха и убогога, у зли дан избавиће га господ господ ће га сачувати, и живиће га, и блаженим ће га учинити на земљи, и неће га предати у руке непријатеља његових пс 40, 2–3 од хришћана се понајвише оче- кује да осећају обавезу према другоме, да гаје емоцију сапатње, самилости, као и да размишљају и делују у циљу креирања социјалне одговорности, стварајући тако соци- јалну сигурност за неупућене, рећи- ћемо да социјална одговорност под- разумева то да један ентитет, било да је у питању влада, корпорација, орга- низација или индивидуа, има одго- врност према друштву позитивна категорија социјалне одговорности подразумева социјално делање посматрајући савремени свет, увидећемо да политичка слика, која, на жалост у себи садржи све остале слике друштвеног тоталитета, није у корелацији са јеванђељем те ћемо лако схватити да интерес, користо- љубље, моје ја има предност у одно- су на општи интерес премда гра- ђанско друштво, да не кажемо цивилни сектор, све више ради на промовисању позитивнијих морал- них начела, сада скоро заборавље- них даље имамо и другу ситуацију, татјана радић тема броја милосрђе у нашем времену православни мисионар l 33 а то је да хришћани често милосрђе поистовећују са давањем новца тако да на крају добијемо хришћане који се, немајући стрпљења, недељом након литур- гије љуте на оне који новац траже пред црквом „сваким даном вас је све више“, грми једна побожна жена многобројни су примери како и на који начин удовољити брату или сестри, комшији, непознати- ма, потребитим у сваком смислу такве примере дали су нам св василије велики, св јован златоусти, св јован милосрдни, али у новије време, на пример, мати гаврилија папајани, мати марија скобтсова и многи непознати људима, али свакако познати пред богом сиромаштво у нашем социјалном, политичком и религијском дискурсу углавном се фокусирамо на сиромаштво као проблем који треба да решимо, али за св јована златоустог сиромаштво не постоји као проблем, већ је проблем у томе како користимо богатство, као идеологију и праксу која обликује економске проме- не такође је у његовој сфери интересовања и чиње- ница да љубав према новцу обузима и трује личност као и социјалне односе међу људима, а пре свега, наш однос према богу св јован златоусти препо- знаје да, пошто људи воле новац, онда и све ствари постају новац, те се све препознаје у том облику и мери се у новчаним јединицама за св јована злато- устог „правило“ за најсавршенији начин вођења хришћанског живота управо је оно што је од зајед- ничког интереса правило да једино богати могу помоћи сиромашнима бесмислено је, и то нам пока- зује јеванђелска прича о удовици и њене две лепте тако сиромашни, у економском смислу, могу пону- дити помоћ, могу дати воду жеднима, могу се наћи као раме за подршку у 20 и 21 веку пракса добровољног, волонтерског рада је према свом циљу заслужила да постане цен- трална вредност за хришћане, али и друге за које је социјална правда и брига за околином од виталног значаја међутим, тај концепт није новијег датума то је било централно начело монаштва још од све- тих отаца пустиножитеља четвртог века таква је, на пример, социјална визија св василија великог који је успоставио филантропски град где ће сиромашни, болесни, сирочад али и старци и старице моћи бес- платно да приме храну, смештај као и медицинску помоћ од монаха и монахиња који су свој монашки живот одлучили да проведу помажући другима он напомиње да јеванђелска поука продај своје ствари и подај их сиромасима, у ствари је закон љубави, и сасвим је примењиво не само на монахе, већ и на оне који то нису он још додаје и то: хлеб који држиш по страни за сиромашне је, одећа коју стално одлажеш намењена је голима, ципеле које ти труну подај они- ма који немају ниједне, сребро које копаш у земљу подај потребитима читајући о животу мати гаврилије која је 5 година мисионарила по индији, далеко од православаних цркава и манастира, али са начином живота досто- јан назвати се хришћанским, имамо пример како служити другоме она није разматрала теорије о цркви, о друштву, о хришћанском животу или нечем сличном њен једини „програм“ је био да воли љубављу која долази од потпуног препуштања господу, и да делује онако како љубав диктира тако и ми, обични људи хришћани, треба да настојимо да гајимо у свом срцу љубав за оног дру- гог, али свакако да је најтеже пребивати у сталној љубави и жељи да смо увек на услузи овде се свакако можете укључити као подршка: http://wwwcovekoljublje org/ http://nikad-heroin com http://wwwmiloserdie ru http://wwwormyliafoundation gr/en/ http://wwwsvetiandrej orgyu/ http://wwwkolevkailimajka org/ татјана радић тема броја милосрђе у нашем времену 34 l1/2009 нашем човеку је пост просто као судбина као неизбежан, он га чека: по благослову цркве или по благослову лекара наш човек данас пости и због других разлога: виткост манекенства, спортска кон- диција или нека друга природа његовог посла при- моравају га на извесно уздржање и одрицање но, шта је то што пост по благослову цркве разликује од ових других постова? заиста, само по благослову цркве човек пости зато што хоће, док болесници, манекени или спортисти посте зато што морају пост у цркви јесте акт слободе оно што постом казујемо својствено је само слободним људима: воља, вера, љубав, кајање, туга, храброст али и послушање, смирење и поштовање зато што је акт слободе и хтења, пост је и подвиг а шта је подвиг? управо издизање воље изнад морања, хтења изнад захтева наше природе пост као подвиг је показива- ње те наше воље као искрене, он показује да оно што исповедамо заиста и мислимо и живимо мудрост устима и језиком казана постом и подвигом се пока- зује и живи пост је синтеза теорије и праксе, он је делатна мудрост пост је спона која мудрост из доко- ности сели у живот али, код нас хришћана пост није циљ сам по себи код светих отаца ћемо наћи опаске да и ђаво не једе ништа, да не спава никад пост може да буде и гор- дост, да нас људи виде и да нам се диве „а кад постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте а ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш“, саветује нас господ (мт 6, 16–17) са друге стране, пост као вежбање у умерености, може да постане и неумере- ност, да се претвори у „ревност не по разуму“, да гладовање потисне молитву и друга делања и да човека учини неспособним за њих пост као акт слободе није далеко да се претвори у особину неча- стивог, у гордост, лицемерје или у фанатизам оно што пост као врлину одваја од странпутице јесте разум не треба сметати са ума да је пост ради чове- ка а не човек ради поста не треба сметати са ума да је наш пост усмерен не ка погледу и суду људи, него ка богу оцу „који види тајно и узвраћа јавно“ такве делатне мудраце је бог обзнанио и показао читавом свету: свете оце, исповеднике, мученике, подвижни- ке неки од њих су говорили и делали, неки су само делали и делима говорили, али су сви постали све- тила и водиља људима све до наших дана наспрам њих, хваљени мудраци су превазиђени, они за чијим је говорима следио аплауз смењивали су једни друге александар милојков тема броја делатна мудрост пост у цркви јесте акт слободе оно што постом казујемо својствено је само слободним људима: воља, вера, љубав, кајање, туга, храброст али и послушање, смирење и поштовање православни мисионар l 35 својим мудростима за кратко време и од заборава их чувају још само уџбеници историје хришћански пост није само човеков подвиг пред богом, он је и учитељ човеку и као такав се показу- је опет као средство а не као циљ наша црква уз пост везује и поуку у посту ћемо се учити јеванђе- оским причама и поукама, примерима светих оно што су иконе и фреске очима, речи уху, то је и пост срцу човечијем а из срца управо извире та наша воља да оно што смо научили гледањем и слушањем живимо и заволимо пост помаже да та наша воља коју из срца произносимо не буду: „зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на бога, гордост безумље“ (мк 7, 21–22) зато наш пост није само уздржање од хране, јер, гле, „не погани човека оно што улази у уста“ пост подразумева и духовно уздр- жање од греха, од лоше воље срца тако, док смо телесни пост позвани да држимо повремено, када је то црква прописала, на овај духовни позвани смо да се трудимо без престанка овај други вид поста је и узвишенији од оног првог јер гле, ако не постимо телесно то не обесмишљава наш духовни подвиг, док телесни пост обесмишљава духовно неуздржа- ње и не само да га обесмишљава, него више то и није пост него лицемерје „не говори ми: толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио?“, каже свети јован златоусти пост нас учи и томе да живимо не да би јели, него једемо да би живели често је ово данашњем човеку нејасно зато му храна често уместо здравља и живота доноси болест и смрт тада он пости, по благослову лекара, зато што мора пост је ту као казна, горки лек који треба испити он је плата за људску глупост пост манекена и сличних „професионалаца“, са друге стра- не, представља захтев тржишта, морање које од њих уместо слободних људи прави робу, средство за увећа- ње капитала док код оних првих, болесника, пост представља мучење како би се болест окончала, код ових других пост представља, неретко, почетак боле- сти и једни и други се постом муче, једни терајући а други призивајући болест но, какав ти је смисао живота, такав ти је и пост хришћанин пости гледајући у бога, као свој смисао постом богу, без речи, говоримо осећаје срца, не зато што морамо већ зато што хоћемо а када нешто чиниш зато што тако хоћеш постајеш радостан постом скидамо „кожне хаљине“, нужност наше природе и храбро исповедамо да „не живи човек само о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих“ том храброшћу срца привлачимо на себе благодат божију, благодат која нас удостојава да приступимо светој чаши, истинском телу и истин- ској крви господа нашега који каже: „ја сам хлеб живота, који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће ожеднети“ (јн 6, 35) александар милојков тема броја делатна мудрост 36 l1/2009 немогуће је човеку, створеном и смртном, да достигне висину бесмртнога христа када се бог не би спустио до низине људске, узалуд би били сви наши напори да приђемо њему који је безграни- чан и неописив ако знамо да је ово што је изречено истина, онда се може поставити питање шта човек може учинити за своје спасење одговор ћемо наћи у речима црквеног предања: на нама је да се труди- мо, а на богу је остало ако ћемо веровати у бога само тако што ћемо у глави имати информацију да бог постоји, тамо негде горе далеко, онда смо далеко од тога да будемо чланови цркве као тела христовог иако нас никакав труд, ма како он био велик, не може учинити достојним наслед- ницима царства небеског, то нам не даје за право да живот проведемо у лењости, јер бог мало тражи, а пуно даје телесни пост пост је један од главних облика телесног труда и духовног подвига и може се правилно разумети само у том контексту ако ћемо постити зато да бисмо смршали и при томе ћемо се хвалити околини како постимо, мало је вероватно да ће нас неко због тога сматрати православним хришћанином кори- сно би можда било рећи и да на пример, 100 грама помфрита (који је постан) више гоји од 100 грама пилећег белог меса (које је мрсно) дијета је одрица- ње од тешке хране ради нас и нашег изгледа, а пост је одрицање бога ради, које нас подсећа да христос још није са нама и да очекујемо његов долазак потврду овоме налазимо у христовом одговору уче- ницима светог јована крститеља, када им каже: „еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити“ (мт 9, 15) можда је суви- шно понављати причу из светог писма о христо- вом посту од 40 дана, али је важно имати је на уму, јер христос није постио да би држао дијету о томе како се треба односити према посту најбоље ће нас поучити речи новог завета „а кад постите, не буди- те суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте а ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности;“ (мт 6, 16–18) о телесној димензији поста говори и свети василије велики када нас поучава својим речима: „којим бродом један капетан може лакше да упра- вља и да га спаси у морској бури, оним који је претоварен или оним који носи нормалан терет? онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура?“ свети оци нас саветују да се пост не састоји у томе да се једе једном, него да се не једе много и упркос томе што су строго постили, они су увек били спремни за рад, ретко су били болесни и живели су необично дуго духовни пост важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуности одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота поред поста који подразумева уздржа- вање од мрсне хране, постоји и друга димензија поста, духовни пост, који подразумева уздржавање од греха каже опет свети василије: „истински пост није само одрицање од различите хране, него одри- цање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што милош антонијевић тема броја пост или дијета важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуно- сти одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота православни мисионар l 37 ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ духовни пост представља напор који ула- жемо да бисмо показали да нисмо робови својих страсти, а то није лако наша црква је прописала време када се пости, да би нам указала да у то време треба да уложимо посебан напор у борби против својих слабости свети јован златоусти посебно говори о овој врсти поста: „немој ми говорити о томе колико си дана постио, како ниси јео ово и оно, како вина ниси пио, него ми покажи да ли си, буду- ћи гневљив, за време поста постао кротак, и да ли си, будући тврдица, за време поста постао човеко- љубив јер ако си пијан гневом, чега ради мучиш своје тело?јер сам пост не диже се у небо ако га не прати сестра његова милостиња“ осим одрицања од хране и страсти, пост подразумева и учесталију молитву, „дух свети свуда прописује сједињење поста са молитвом“ (св игњатије брјанчанинов) истина је да је адам, када је окусио плод са забрањеног дрвета, прекршио божију заповест управо о уздржању (посту), међутим, васкрсе- њем христовим и крштењем водом и духом светим свакоме од нас је дата прилика да ту заповест бар делимично испунимо цео живот хришћана је својеврстан пост, јер смо дужни да се боримо за наше спасење стално и на сваком месту, иако је бог тај који нас љубављу својим спасава „јер мојсију вели: помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до бога који милује“(рим 9, 15) упркос овоме, постоји време када нас црква позива на посебан подвиг, а нарочито у време када очекујемо празник над празницима, васкрсење христово, којим је побеђен једини онтолошки непријатељ човека, а то је смрт послушајмо благослов цркве, постимо кад је време посту и мрсимо кад је време мрсу и биће- мо бар мало ближи томе да неосуђено присту- пимо пречистим тајнама христовим, на исцеље- ње душе и тела милош антонијевић тема броја пост или дијета 38 l1/2009 чини се да се у нашем времену, у времену неверо- ватно брзог протока информација, усталио један резон површности у коме се све прихвата здраво за готово док се људи просто отуђују од себе и других прикивајући се за апарате преко којих проживљавају оно чега су се у збиљи одрекли такозване чињенице загосподариле су школама, неприкосновени телевизор – свакодневицом, а рутина и форма – црквом тако испада да се пост свео на просто нејело, а милосрђе на удељивање од сувишка средстава сиротињи по порта- ма цркве, трговима велеграда, ћорсокацима људског прогреса замена теза (чији смо сведоци) произилази управо из недостатка личносног суделовања у право- славном начину живота, као и опитовања сопственог размишљања кроз литургијску праксу и самом цркве- ном заједницом, којој смо причасни чак и сама литур- гија се – управо тим немишљем – свела на недељни спектакл који има мало или нимало утицаја на наш начин живота, те људи у недостатку евхаристијског утемељења просто лутају од цркве до цркве ни сами не знајући шта траже и кога траже и заборављајући да литургију чини причасна заједница, дакле – конкретне личности, наше комшије као да се у човеку направио један расцеп поделивши га тако на човека у цркви и човека ван цркве рутина, којом се све више приступа тајнама, узела је до те мере маха да се сама поента, сми- сао одређених радњи у и при цркви – као што су пост или милосрђе – потпуно изгубила ако бисмо се на овом месту упустили у елаборацију констатованог ста- ња, чини се да би саме странице написаног текста пре- криле вимблдонски стадион, а сав тај текст би веома мало (или нимало) допринео превазилажењу описаног проблема додуше, тај се проблем не превазилази листањем ових или оних мишљења, већ једним јасним литургијским ходом, евхаристијским утемељењем и опитовањем у сопственој причасној заједници схва- тити то, значи решити пола проблема, док се она друга половина може решити једино у односу којим и потвр- ђујемо нашу црквеност оприсутњујући идеју заједни- штва и ван црквене порте дани поста као да собом подсећају на неопходност једног таквог начина изражавања – дружења; на неоп- ходност другог у нашем животном ходу ка христу тим начином се полако понире и у сам смисао поста као начина превазилажења датости, свих нужности палог постојања, одабиром еклисиолошке реалности и живота ка другоме, са другим, а не ка себи и ради себе ка себи и ради себе јер другим речима не бисмо могли осликали тугу и самоћу палог постојања, целокупне несталности истог пост би, као временски предах од размишљања стомаком, требало да нам пружи време које можемо одвојити за интензивираније размишља- ње о сопственом литургијском ходу; може нас подсе- тити да нисмо само ради јела и пића на овоме свету али нас може и понукати да размислимо зашто смо заиста овде, а то размишљање, те недоумице, једноставно можемо да поделимо са својом причасном заједницом опитујући на тај начин и сам ток сопствених мисли да то буде наш импулс, наш личносни подвиг превазила- жења датости које диктира свакодневица, а који дели- мо са другима; на који позивамо друге а зар нема лепше слике реченог од чаја у пет, који је, ето, већ вековима синоним за одмор уз пробрано друштво свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет православни мисионар l 39 пријатеља са којима имамо однос – пријатељство – јер смо ми тако одлучили, изабрали; а који није однос, плод ових или оних нужности нашег социјалног миљеа, породице, посла, исто као што и биолошку ипостас превазилазимо еклисиолошком не укидајући је, али и не задовољавајући се једино њоме на један такав начин из црквене порте у сопствени дом пренев- ши сам етос православног начина живота и узрастања, оприсутњујемо и саму реалност литургијског хода као сопственог хода, а за то нам је ипак потребан други други, који ће заједно са нама превазићи илузију одмора коју пружа телевизор, илузију задовољавања ових или оних интересовања шупљим причама, јаловим обећањима и сталним јадиковкама о бољем сутра којима нас засипају у поподневне сате преко ових или оних сред- става јавног информисања тако са другима нећемо дели- ти туђе реалности, неизвесности, по природи лажне пошто су несталне, већ ћемо сопственим недоумицама градити заједничку реалност трудећи се да је собом учи- нимо трајном везујући је за христа, а оприсутнивши је литургијским ходом сопствене свакодневице у ери општег немишља, празнословља и празномишља, чај у пет уједно јесте и милосрђе, којим конкретно помажемо човека узводећи га из долине плача у радосну вест ново- јерусалимског предукуса поштујући и достојанство самог човека, коме не удељујемо од свога сувишка, већ са њим делимо – са њим деламо како је могуће неком помоћи нешто конкретно ако након те помоћи не знамо име тог човека? какав смо однос са њим успоставили? конкретан – не, то је сигурно какав је то, онда, однос с обзиром на то да чин милосрђа јесте чин односа; каква је то милост; каква је то онда помоћ! коме?! то је питање! коме на такав начин помажемо – самом човеку коме смо уде- лили не потрудивши се ни име да му знамо или себи спирајући тим сувишком од својих добара сопствену савест човека који живи за себе и ради себе човека који такође нема имена јер је за име потребан друг: потребан други дани поста нам омогућавају простор да у окриљу сопственог дома оприсутнимо литургијску реалност, којом ћемо схватити разлику између општих и личних именица, разлику између богаташа и лазара потпомо- гавши се међусобно и изнедривши нелицемерно дело милосрђа и радосни усклик – љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали именом, лицем к лицу свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет 40 l1/2009 „браћо, постећи телесно, постимо и духовно; прекинимо сваку везу са неправдом; раскинимо све упорне суровости; поцепајмо сваки cписак неправде; гладнима дајмо хлеб; сироте и оне који су без крова уведимо у домове да бисмо од христа бога примили велику милост" (стихира, среда прве недеље) велики пост — време покајања опет се приближавамо великом посту, времену нашег покајања и помирења са богом покајање је почетак, а исто тако и услов правог хришћанског живота „покајте се!" — биле су прве христове речи када је почео да проповеда (мт 4,17) али шта је пока- јање? у свакодневној вреви живота ми немамо време- на да мислимо о томе, већ једноставно сматрамо за нормално да морамо да идемо на исповест, затим да примимо опроштај грехова, а после, после заборавља- мо све то до следеће године ипак, мора да постоји неки разлог због којег је наша црква издвојила седам недеља као посебно време за покајање у којем позива сваког православног хришћанина на посебан духовни подвиг а тај се разлог свакако односи и на мене, на мој живот, моју веру и моје чланство у цркви морам покушати да схватим ово и да колико год могу следим учење моје цркве, која је православна не само по свом имену, него и по своме животу и шта је онда покаја- ње? на ово питање одговор даје велики пост он је заиста школа покајања, кроз коју сваке године мора да прође сваки хришћанин како би освежио познавање своје вере пост је поклоничко путовање до самих извора православља и поновног налажења истински православног пута у живот покушајмо зато да нам тих четрдесет дана поста буду што значајнији и бога- тији смислом у овом кратком приказу великог поста позабавиће- мо се: - припремама за велики пост - карактеристикама православних богослужења у великом посту и - православним учењем о посту, молитви и другим духовним напорима који су прописани за велики пост недеље припреме три недеље пре него што ће наступити велики пост улазимо у период припрема то је стална карактери- стика православне традиције да се сваки већи литур- гијски догађај (божић, велики пост, ваcкрс) унапред најављује и припрема знајући недостатак наше кон- центрације и „световњаштво" нашег живота, црква нам скреће пажњу на озбиљност догађаја и позива нас да размишљамо о његовом значењу због тога, пре него што будемо и сами практиковали велики пост, треба да знамо његов смисао припрема за велики пост укључује четири недеље пре поста, од којих се свака односи на неки основни аспект покајања 1 смиреност (недеља цариника и фарисеја) уочи ове недеље (тј у суботу на вечерњу) први пут се за певницом појављује триод (три песме) — литур- гијска књига великог поста, а песме из ње се придодају обичном литургијском материјалу недељног васкрсног богослужења оне развијају прву главну тему покаја- ња: смиреност еванђеље, које се чита на тај дан (лука 18, 10—14) учи нас да је понизност предуслов покајања еванђел- ска прича о царинику и фарисеју приказује човека који је задовољан самим собом и мисли да испуњава све захтеве вере он је горд и претерано самопоуздан међутим, он је у ствари изопачио значај вере и ограни- чио је на спољна запажања он своју побожност мери количином прилога који даје цркви за њега је вера извор за дивљење самом себи а цариник, он не мисли високо о себи и његова смерност га оправдава пред богом преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане православни мисионар l 41 „избегавајмо фарисејску разметљивост — говори кондак дана — а учимо се достојанству смирених цариникових речи" 2 повратак оцу (недеља блудногсина) еванђеље, које се чита тога дана (лука 15, 11—32), даје нам другу тему великог поста и покајања — а то је повра- так богу није довољно да се греси признају и да се испо- веде никакве плодове нема покајање без жеље и решено- сти да мењамо свој живот, да се вратимо богу и да почне- мо пењање ка савршенству и очишћењу морамо схвати- ти да смо изгубили своју духовну лепоту и чистоту и зато морамо желети да их поново задобијемо: „устаћу и идем оцу мојему, па ћу му рећи: оче, сагреших небу и теби, и више нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својих најамника" на јутрењу певамо псалм 137: „на водама вавилонским сјећасмо и плакасмо, опомињући се сиона ако забора- вим тебе, јерусалиме, нека ме забо- рави десница моја" хришћанин се сећа и зна да је изгубио заједницу с богом, мир и радост његовог цар- ства и чистоту новога живота јер, он је крштен, а са тим и уведен у тело христово, али су га његови сопствени греси удаљили од бога зато је покајање покрет љубави и поуздања и жеља која наводи заблуделог да се врати богу „уда- љих се безумио од славе твоје отачке, расувши у злу богатство које си ми предао зато ти узносим глас заблуделога: сагреших пред тобом, оче самилосни, прими ме као покајника и учини ме једним од твојих најамника" (кондак дана) 3 последњи суд (месопусна недеља) на месопусну суботу — задушнице — црква пропи- сује да се врши општи помен за све њене умрле чланове црква је јединство и љубав у христу сви ми зависимо једни од других, припадамо једни другима, а сједињени смо љубављу у христу зато наше покајање и неће бити потпуно без знака љубави према онима који су напусти- ли овај свет пре нас покајање је, пре свега, обнова духа љубави: „по томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав мећу собом" (јов 13,35) помен за наше покојне литургијски укључује вечерње у петак и јутрење и литургију у суботу еванђеље, које се чита у недељу (мт 25,31—46), подсе- ћа нас на трећу тему покајања, а то је припрема за божи- преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане 42 l1/2009 „пост је све свете руководио у животу по богу “ (св василије велики) пост је заповеђен и забележен још у старом завету мојсије је постио да би се удостојио да прими десет заповести, пророк илија је постио да би затим васкрснуо умрло дете, затворио небо да годинама не пада киша, не би ли се израиљци покајали итд стари завет је праслика новог завета, па је тако хришћански пост је установио господ исус христос, који је постио четрдесет дана у пустињи да би одолео искушењима сатане постоји духовни и телесни пост они се прожимају и не могу један без другог телесни пост подразумева уздржање од намирница животињског порекла, а духовни пост је уздржање од злих помисли, речи и дела анкетирајући своје средњошколске вршњаке (а и из личног искуства) закључујем да младим људима најтеже пада духовни пост или га уопште не примењују тачније, јако је тешко да се уздржимо и не посвађамо и да хришћански отрпимо увреду неког нашег друга или другарице, када смо већ под великим стресом због краја полугодишта како се посветити читању богоугодних књига, када је градиво преобимно, а слободног времена мало? зато је предлог анкетираних ученика био да се на часови- ма веронауке читају житија светаца и дела светих отаца, јер нам примери из њиховог живота најбоље другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања ји суд хришћанин живи под христовим судом то значи да наше делатности, ставове и расуђи- вања морамо да вежемо за христа и његово присуство у свету и да у своме ближњем мора- мо да видимо самог господа исуса христа, јер „заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте" опис последњег суда божјег пружа нам огледало у којем можемо видети колико смо хришћани у седмици која долази после месопусне неде- ље прописан је делимични пост ово је због тога што морамо да се припремимо и увежбамо за велики подвиг строгог поста средом и петком се служи св литургија, а поредак осталих бого- служења је већ великопосни на сиропусну суботу црква помиње све оне који су се „постом просветлили" — велике аскете и испоснике они су узори које морамо да следимо, они су наше вође у подвигу поста и покајања 4 опроштај(сиропусна недеља) сиропусна недеља је последњи дан пре почет- ка великог поста литургија овог дана развија три теме: а) изгнање адама из раја блаженства човек је створен за рај - за познање бога и заједницу са њим међутим, греси су лишили човека тог благословеног живота, а његов живот на земљи је живот у изгнанству, богочовек христос отва- ра врата раја сваком оном ко га следи, а при овоме је црква наша водитељка у небеску отаџ- бину б) наш пост не сме да буде лицемеран, ни да трубимо о њему, већ „да не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности" (из еванђеља по матеју 6, 14-21), које се чита у недељу) в) услов за овакав истински пост је да опра- штамо једни другима као што бог опрашта нама - „ако опраштате људима сагрешења њихова, опростиће и вама отац ваш небески" увече истога дана, отпочиње велики пост са великим прокименом: „немој одвратити лица својега од слуге својега; јер сам у невољи; похи- тај, услише ме" на крају службе верни траже опроштај једни од других, а црква отпочиње свој поклонички ход према васкрсу, дану пуном радости и славе православни мисионар 1/1974 о пoсту марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја православни мисионар l 43 могу показати шта заправо значи имати мир у души, како се научити стрпљењу и трпљењу, другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања чула сам од појединих свештеника да забрањују одласке на журке онима који посте, али сам зато пронашла у литератури да можете отићи на било коју журку, прославу, славље, јер је важно да се тамо не понашате раскалашно, што значи да се не напијате, не вриштите, не ступате у сек- суалне односе и не узимате наркотике, не побијете ни са ким или урадите било шта што некога може пов- редити још један наш велики проблем је што често на исповести не знамо да набројимо своје грехе, или се не осећамо грешно, иако знамо да смо урадили нешто што није добро долазимо на причест једном или нијед- ном у току поста, каснимо на литургију или долазимо неприкладно одевени и са непоштовањем пратимо службу сећам се да је моја добра другарица дошла на причест право из клуба, на штиклама и са траговима јаке шминке за излазак сврха поста је прочишћење, припрема за причешће, тј примање бога у себе, тако да сте узалуд исцрпљивали своје тело одричући се мрсне хране, ако се нисте ни једном причестили, а пре тога покајали и на тај начин измирили своју савест, одлучили да постанете боља особа узрок оваквог понашања је незнање, недовољна обавештеност мој предлог је да на часовима веронауке разгова- рамо више о томе шта треба рећи на исповести и како се треба владати, да бисмо се неосуђено при- честили светим божјим тајнама марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја 44 l1/2009 мој први сусрет са малтом, њеним становници- ма и културом догодио се крајем маја и трајао је нешто мање од месец дана допутовао сам без породице, да бих се, уз што мање стресове, пре него што почну праве летње врућине, упознао са овом земљом и успоставио први контакт са парохијанима први утисци, како о овој острвској земљи, тако и о парохији, били су мало поме- шани ипак ово није амери- ка, из које сам дословце пре пар дана отишао, све је нека- ко мало и минијатурно, почевши од аутомобила, па до зграда које се граде на сваком ћошку, и куда год да погледате можете да видите праву „шуму“ дизалица већ сама чињеница да се овде толико гради доста вам тога говори о овој малој земљи јако много се улаже у њу, поготово у туризам, а одмах вам буде јасно да се овде гра- ди пуно више него што би на острву могло да буде зидара и осталих грађевинских рад- ника иако сам то знао од раније, тек сада сам увидео колико много наших људи би могло да буде запосле- но управо у грађевинарству и заиста, од инжењера, преко инсталатера, до зидара и разних других грађе- винских професија, има их прилично много (кажу, било је још много више до уласка малте у еу, а потом и у шенгенску групу земаља) са друге стране, одмах вам упадне у очи да се о заштити на раду много не мари и да су радницима на многим скелама и крово- вима „главе у торби“ ако су им њихова права и позната, углавном немају могућности да их остваре, а и не могу јер не говоре енглески баш најбоље (енгле- ски језик је у употреби у свакодневном говору, као и малтешки, који је семитски, са примесама енглеског и романских језика) једноставно, ово је медитеран, и ствари као што су ужасан саобраћај и крајње нео- базриви возачи, рад који би у некој западној земљи пре окарактерисали као нерад (у свакој продавници стоји пар људи и разговара са радницима, а муште- ријама не преостаје ништа друго него да чекају, ма колико они журили), ужасно спора бирократија и слично, су „нормалне“ након неколико дана већ сам се помирио са тиме да ово није ни америка, ни чешка (у којој сам проживео скоро десет година), ни немачка, а да ни србија није баш најгора у свему као и другде, и овде има пуно јавашлука, али и неморала, што можда човек не би у толикој мери ни оче- кивао, с обзиром да је ово изразито католичка земља, са толико цркава разасутих по целом острву да просто мора- те да се запитате: па шта ће им оволике?! али и оне су свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте данас су овдашњи становници само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном старију) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус православни мисионар l 45 грађене у неким другим вре- менима, пре него што су погубни таласи секулари- зма и конзумеризма запљу- снули и ово мало острво, окупано азурно-плавим таласима прелепог средо- земног мора заиста, оно је толико лепо и начичкано свакојаким разнобојним чамчићима, бродовима, бродићима али и луксузним јахтама, да се у њега већ на први поглед заљубите више је него јасно да су данас овдашњи становни- ци само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном стари- ју) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус градског прево- за, или када прође поред цркве у тим истим аутобусима видећете разноразне налепнице са верском тематиком, постављене од стране возача, који скоро сви до једног, неће пропу- стити прилику да вам приликом наплате карти за вожњу закину на кусуру, а исто тако ће својом агресивном вожњом да вам утерају или страх у кости или крв у главу, зависно од тога какве сте нарави и сама римокатолич- ка црква је увидела да се ово друштво налази пред великим искуше- њима, и у свом посло- вично-прагматском сти- лу и духу, прибегла при- лагођавању, пре свега у лику новог архиеписко- па малте, човека који се одмах свима допао, а није се либио чак ни да уђе у овдашњу џамију и помоли се заједно са муслиманским верни- цима и мој тадашњи први званични сусрет са њим је одисао пријатељ- ском атмосфером, али истовремено ми је недвосми- слено дато до знања шта се од нас православних, као гостију на овом острву, очекује тада нам је потврђе- свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте 46 l1/2009 српско друштво, као и сва модерна друштва, има проблем са раширеним агностицизмом и хаотич- ним стањем у системима вредности људи су углавном напустили живот у заједницама, чак су и породице постале жалосно разуђене и ослабиле у својој функцији образовања младих људи данас се истиче важност индивидуализма, личног успеха и личне слободе у најширем смислу – услед тога се често на групе гледа са неповерењем и страхом да ће индоктринисати и ограничити људе лична слобода је заиста једна од основних потреба сваког човека, опште људско право, као и слобода мишљења и изражавања мишљења међутим, проблем настаје када људи постану претерано уплашени да ће ова права бити угрожена у таквом страху претерују у избегавању група и плаше се било каквог утицаја – дакле, избегнути су и позитивни утицаји живота у заједници црква је у прошлости била фактор окупљања људи, она је то и данас, али много мање наш задатак, свих хришћана, јесте да покушамо да одржимо и развијемо сакупљачку снагу цркве и да наставимо да ширимо реч божију и систем вредности који она поставља упркос свим тешкоћама најбоља шанса за ширење хришћанства јесте обра- зовање омладине у основним и средњим школама, али програм таквог образовања мора да буде прилагођен зрелости ђака многе идеје о богу које се налазе у светом писму, молитвама, заповестима, символу вере не схватају се лако и брзо, већ кроз животно искуство и упоређивање тог искуства са њима мислим да је потребно да се ђаци уче хришћанском опхођењу према људима и да црквена доктрина буде, што је могуће више, апстрахована да би се уклопила у ђачку свакодневницу и свет који они перципирају милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога но да можемо и на даље да користимо цркву све- тог николе у валети, која се тренутно реновира и само спорадично користи као богомоља, а ускоро смо добили и кључеве од ње, тако да, у случају потребе, можемо да је користимо и дру- гим данима, осим недеље, наравно уз претходну дозволу иначе, црква је карактеристична по томе што се, како на фасади са барокно-готич- ким елементима, тако и у унутрашњости, налази статуа светог николаја мирликијског чудо- творца, са православним инсигнијама и у пра- вославним одеждама то је због тога што је ова црква грађена од стране грка, касније присво- јена од унијата, а сада претворена у римокато- личку светињу на острву се налази још и мала унијатска црква посвећена икони мајке божи- је „our lady of damascus“, што је у ствари ико- на типа одигитрија, коју су крсташи украли из дамаска још у време лионске уније и донели на малту као своју светињу и заштитницу након још пар састанака са представницима цркве и министарства школства јасно ми је било да ће наша идеја о успостављању равноправних могућности по питању верског образовања у овдашњим школама, барем за православну децу, до даљњег остати у сфери лепих жеља наиме, малтешки устав гарантује римском католицизму статус једине признате (а тиме и државне) религије у овој земљи у свим школа- ма римокатоличка религија предаје се као оба- везан предмет, с тиме што је од недавно омогу- ћено деци из других конфесија да не морају да похађају овај предмет као обавезан, али још увек не могу ни да бирају било шта друго у пракси то изгледа тако да деца која не уче римокатоличку веронауку морају да седе на часу, али могу да се баве нечим другим, на при- мер да цртају ту и тамо средњошколци могу да напусте учионицу, али немају право да напу- штају школски круг, нити да присуствују било каквој другој настави додуше, у министарству школства су без речи погледали нашу презента- цију, поставили пар питања, као нпр: шта ако то дозволимо вама, па онда морамо и другима, и ко ће то да плаћа? одговор, дакле, није био ни да ни не, па сматрам да ми је богом дана дужност да наставим са контактима и повремено подсећам на недемократску и дискриминаторску суштину поменутог закона страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха православни мисионар l 47 битно је да се направи веза између основних хришћанских начела и њиховог живота како би увидели божије законе и како би се одржало њихово интересовање са ђацима треба причати о њиховим свакодневним страховима и егзистенцијалним питањи- ма, упућивати их на самостално читање светог писма и представити им веру као једини сигуран начин да се ослободе страха страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха прва препрека која мора да се превазиђе на путу ка спознаји бога је страх само човек који је самоуверен, слободан од страха, може да посматра свет и у њему види божије дело може да даје и буде несебичан јер се не боји за себе – јер зна да га у руци држи сила апсолутне доброте и снаге човек постиже максимум свог потенцијала у професији и односима са људима онда када се не боји да трчи за својим сновима и жељама и не боји се да говори из свог срца – јер зна да ће га бог подржавати докле год је искрен и вредан човек увиди бога када својом вером отера своје страхове, као што се види хоризонт када се подигне јутарња магла људе треба научити да не траже само материјалне доказе и да не причају о богу као о неком предмету или некој особи, јер он је много више од тога човек је наспрам бога мањи него што је мрав наспрам човека, дакле, како је могуће схватити бога? могуће је схватити идеју о његовом постојању и његовој моћи, могуће је достићи веру – осетити божије присуство постоји питање „како?“, али не постоји једноставан одговор, нити постоји одговор који ће важити за све људе јер људи другачије увиђају бога ипак, сваки начин увиђања бога води ка истој вери у истог бога морамо научити људе да посматрају свет, да буду добри у свом односу према себи и другима, да вредно и храбро раде на свом напредовању, да отворе свој ум тако да им бог постане очигледан потребно је стр- пљење и ширина ума која се често ограничава буквал- ним значењем речи које чујемо у цркви и од вероучи- теља и свештеника или читамо у светом писму, бога треба схватити што је могуће шире, генералније, апс- трактније – јер се само тако увиђа његова свеприсут- ност иако смо сви посебни и јединствени, наша суштина је у односу са другима сваки човек је петар на коме се гради божија заједница и сваки човек хода по мору – ако посумња потонуће сакупите смиреност, самоувереност, љубав, поштовање, браћу и сестре, веру – јер тамо где је богатство ваше биће и срце ваше милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога 48 l1/2009 веронаука или грађанско васпитање? питање које мучи већину младих, али и њихове родитеље, при упису у школу првенствено морамо поменути да су ови предмети у наше школе уведени 2001 године као факултативни, а од 2004 и као обавезни, с тим што ђаци немају право промене избора по завршетку школске године уводе се од првог разреда основне тј средње школе, и часови се одржавају једном недељно оцене су описне шта заправо учимо на веронауци? она обухвата раличита предавања о православној вери учи нас о животу христа, његовим делима, чудима, о животу светитеља божјих, о библији и њеним тумачењима, о крсним славама и начинима живљења у складу са божјим законима затим, обрађују се и уче молитве даје нам одговоре на питања каја нас посебно муче као што су живот, смрт тј настанак и нестанак света, ука- зује нам на лоше ствари (грехе) које свакодневно чинимо и самим тим нас усмерава и помаже да боље живимо такође, бави се и разликама у учењу римока- толичке и православне цркве, где млади имају доста недоумица и мешају различита схватања учи се и о осталим светским религијама, а највише се бави начи- нима понашања и савременим проблемима са којима се друштво свакодневно сусреће као што су секте, дро- га, алкохолизам и др значајне теме о којима се нажа- лост недовољно говори, а све у циљу упознавања мла- дих са сопственом вером и њиховим духовним васпи- тањем између осталог, професор нас подсећа на пост и води на причешћа, а на сваком часу, ту је и могућ- ност одласка у цркву нека истраживања показују да заинтересованост за овај предмет у србији све више расте, што једино није случај у београду који су ту проблеми? пре свега, недовољна информисаност, као и предрасу- де! актуелно је и помодарство што се конкретно београда тиче, грађанско васпитање похађа вели- ки број ђака у почетку, проблеми при овом поновном увођењу веронауке у српске школе, били су непостојање адекватних уџбеника, настав- ног кадра и недовољна искуства из те области такође, било је и много противника који су се бунили и постављали питање да ли веронаука треба да да само информације или она треба да замени црквену катихизацију тј „намеће“ усваја- ње одређених ставова, мишљења и вредности? данас, већина тога је превазиђена остаје само проблем недовољног броја ученика ево неких идеја, како се изборити и са тим! ту су кампање кроз медије, плакати, дељење флајера (који већ постоје за грађанско!); информативни часови за родитеље од скоро, уведени су проб- ни часови у трајању од недељу дана, на почетку јелена машковић и милица чудић, iv разред треће београдске гимназије ученици веронауке пишу веронаука и млади ја идем на веронауку много је зани- мљивије од грађанског и осталих предмета такође, родитељи су ме саветовали, а и јако ме интересује та материја која се обрађује православни мисионар l 49 школске године, како би ђаци могли да се упозна- ју са оба предмета у вези са тим, ученици су рекли је период сувише кратак и како би требао да износи минимум месец дана неки су предло- жили да паралелно похађају и једне и друге часо- ве, јер неће
... близу је бродолома, и утолико ближи уколико плови са већом одважношћу тако и сваки обучен у тело близу је телесним невољама, и уто- лико ближи уколико неустрашивије иде подигнуте главе, не гледајући шта се пред њим налази док пло- виш по повољном ветру, пружај руку оном који је доживео бродолом док се наслађујеш здрављем и богатством, помози ономе који је пострадао не чекај да из сопственог искуства дознаш колико је велико зло нечовечност, и колико је велико добро срце отворено за оне који трпе невоље не жели да дочекаш да бог подигне руку своју (псал 73,3,4) на оне који подижу врат свој и пренебрегавају убоге уразуми се туђим невољама дај невољнику макар најмање: и то неће бити најмање за онога ко у свему оскудева, а и за само- га бога, ако твоја помоћ буде према твојим могућно- стима уместо великог поклона, принеси усрђе ништа немаш? утеши сузом велики је лек ономе који трпи зло, када се неко из душе сажали на њега; несрећа се много олакшава искреним саосећањем ако смо дужни да будемо милостиви и према живо- тињама, та колико наша љубав треба да буде према онима који су с нама истог рода и достојанства? тако нас уче и разум и закон божји и правичнији људи, који сматрају да је боље чинити добро другоме него прими- ти добро од других, да је милост скупља од користи (св григорије богослов) милосрђе према људима јесте пре ма христу и зајам богу ако сте слуге, и браћа, и санаследници христови, докле је још време послужимо христу милосрђем приредила татјана радић тема броја бисери светоотачке мисли о милосрђу 26 l1/2009 у хришћанској цркви пост је једно од најбољих средстава које православном хришћанину помаже у изградњи спасења, а које се састоји од уздржавања од извесних врста хране, али пре свега од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина циљ поста је очишћење тела, а изнад свега прослављање бога и његових светих угодника на коме почива црква божија постећи, православни хришћани се непрестано сећају господа нашег исуса христа и свега онога што је учинио за нас и ради нашега спа- сења пост налазимо у готово свим религијама света и то у разним облицима; негде као израз кајања и туге, као средство умилостивљења бога, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања у све- том писму старог и новог завета такође се на много места говори о посту као божанској установи и одредби у старом завету пророк божији и богови- дац мојсије је постио 40 дана на синају не једући ништа да би се удостојио примања декалога, тј 10 божијих заповести од самога господа исто тако и нови завет је препун примера поста тако на пример, сам господ исус христос постио је 40 дана на гори кушања, а следујући његовом примеру постили су и сви свети апостоли, као и сви хришћани током веко- ва јер, у хришћанству први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве божије заповести, коју је још бог дао нашим прародитељима у рају: „само рода с оног дрвета усред врта не једите и не дирајте ви, да не умрете“(пост3,3) а то је управо била запо- вест о посту, тј уздржању како адам ово није био послушао, ово је било својеврсно нарушавање запо- вести о посту и први грех управо зато је и први под- виг човека у ослобођењу од греха држање поста пост је дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот хришћанина пост има две стране: духовну и телесну телесни пост је уздржавање од извесних врста јела и пића, јерођакон јован (панић) о посту према бедницима, који се сад вуку по земљи, да би нас они, кад, одемо одавде, примили у вечне куће (лука 16,9) дај у зајам богу милосрђе нико се није кајао од оних који је ма шта принео богу он је штедар у давању, нарочито будућим добрима он награђује оне који су му овде ма шта принели и дали у зајам а понекад, да би нас уверио у будућа блага, он награђује и овдашњим добрима још мало и свет ће проћи искористимо време и искупимо пролазним вечно свакоме је боље да овде указује милост, него да тамо даје одговор (св григорије бого- слов) милосрђе хришћанских светитеља ава агатон поверио је: „ако би било могуће, ја бих са насладом узео тело неког губавца и дао му у замену своје“ причали су о ави агатону како је једном отишао у град, да тамо прода своје рукотворине у граду наиђе на неког болесног странца, који је лежао на улици, и нико се о њему није бринуо старац од добијеног новца за своје производе закупи колибу, смести болесника у њу и пуна четири месеца него- вао га, све до оздрављења другом приликом ава агатон на путу за град, опет ради продаје својих производа, наиђе на губавца непокретног, који га замоли да га пренесе у град старац га натовари на своја леђа и понесе кад су стигли у град, губавац га замоли да га поло- жи тамо, где он буде продавао своје производе старац му учини по вољи кад је ава продао једну своју котарицу, губавац га замоли да му за добијени новац купи хлеба, а ава му то учини кад је продао и другу котарицу, он га замоли да му купи још хлеба, а ава му и ту молбу испуни кад је ава распродао све своје производе и спремао се да се врати у своје пребивалиште, губа- вац га замоли да та пренесе и врати на место где га је нашао старац га опет узме на леђа и понесе кад су дошли до оног места, он спусти губавца и окрене се да пође даље својим путем тада му губавац рекне: „благословен си ти, агатоне, од господа на небу и на земљи“! рекавши то, њега нестане то је био анђео божји, послат да искуша милоср- ђе старца а по строгости или начину уздржавања, постове условно можемо поделити на 5 категорија то су: 1) потпуно уздржање од сваке врсте хране и пића, као што су нпр прва три дана великог поста и велики петак; 2) тзв сухоједеније, тј узимање суве хране без уља и вина, једанпут на дан и то по типику око 3 сата поподне; 3) једење јела спремљеног на води; 4) узимање од јела спремљеног на уљу и вино; и 5) узи- мање рибе као најблажи вид поста треба напомену- ти да поред установе одређених дана и периода поста од стране цркве, регулисање питања разреше- ња за сваког верника посебно се оставља расуђива- њу његовог духовног оца, који некад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и пре- ма мери на корист његове душе под духовним постом подразумевамо уздржавање од грешних мисли, осуђивања, уз умножење молитве и хри- шћанских врлина постове можемо поделити у две групе: на једно- дневне и вишедневне једнодневни постови су: свака среда и петак током године (осим тзв тра- павих седмица) када се сећамо јудине издаје хри- ста и распећа сина божјег нас ради и ради нашега спасења, затим на празник усековања главе св јована крститеља (11 септембра) и крстовдан (18 јануара), уочи богојављења вишедневни постови су они које је црква одредила пред вели- ке празнике има их четири и то су: васкршњи (велики или часни) пост, божићни, госпојински и петровски пост православни мисионар l 27 јерођакон јован (панић) о посту 28 l1/2009 прва заповест у рају била је заповест поста, јер је бог рекао адаму и еви да не једу плод са дрвета познања добра и зла творац им је за узврат дозво- лио да се хране свим другим плодовима у едену, али прародитељи нису умели да цениле ту милост пре- кршили су божију заповест и пали причи са почетка светог писма јесте права драма и отвара бројна питања која су увек актуелна за човека она говори о људској непослушности, похлепи и жеља да се буде раван богу, али ван бога, по рецепту ђавола прича говори о људској склоности да након учињеног греха - кривицу пребацимо на другог (адам је бога окривио што му је дао жену која га је преварила, а ева је окривила змију) та прича говори и о сазнању, јер су наши прароди- тељи открили своју голотињу, од оне материјалне до оне духовне и оставили је нама у наслеђе, све док се у христа не обучемо она приповеда и о стиду, јер човек не пристаје на такво стање у чијем центру је смрт, свестан своје обећане бесмртности и ранијег достојанства али та прича потврђује и милосрђе, јер је господ на тај начин целом човечанству отворио могућност да се једног дана врати њему у наручје, свеснији љубави и обожени кроз „зној лица свог“ прича такође говори и о бесконачној могућности људске слободе која је преча од сваког благостања и због тога не треба да чуди парадоксална рече- ница која каже да није трагедија кад нам се деси трагедија, него је трагедија када ту трагедију, због затворености у себе саме, не можемо да доживимо, осетимо, разумемо, и искористимо на спасење због укуса плода са дрвета познања добра и зла ми смо прекршили заповест о посту и покренули читав процес и драму милосрђе се скрива у томе што је господ тај пад искористио за нашу победу, јер кроз ново дрво ми се опет враћамо у небески јерусалим то дрво је сада крст на коме је разапет божији син, наше причешће којим се хранимо за бесмрт- ност адам након пробања плода са дрвета познања добра и зла крије се од господа и бежи у неко шипражје, заједно са евом то је погрешан пут пра- ви је, дакле, онај када смемо да „изађемо на црту“ господу или да га следимо на његовом путу он сам је пут, истина и живот, а начин којим је живео на земљи само је јеванђеље и образац нашег спасења и на том његовом путу сваки човек у вери се налази на различитим ступњевима има нас пуно док слушамо беседу на гори или кад нас христос храни умноженим хлебом у пустињи, а све нас је мање како се приближава час распећа на крају остају само они слични апостолу јовану богослову и женама мироносицама ипак, сваки почетак нашег ходања за христом јесте у посту, као првом кораку, пошто се у њему на конкретан начин показује наша жеља за променом и сам господ је постио у пустињи четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда, а прво искуше- ње којем га је мучио ђаво било је да камење претво- ри у хлебове и христос одолева ономе на чему је адам пао, тј да буде божји син по ђавољем рецепту и одговара да не живи човек само о хлебу, него о сва- кој речи која излази из уста божијих пост је чишћење и одржавање тела и душе, спорт- ским жаргоном речено у – топ форми оно само по себи није циљ духовног живота, већ би се пре могло рећи да је пост предуслов за духовни живот, као што је физичка кондиција предуслов једном фудбалеру да покаже умеће на терену ако нема кондиције тај спортиста ће почети да фалшира у игри, да маши зицере, да чини неке егзибиције, које су у ствари потези очајања и изгледаће веома смешно тако је и са човеком који би да живи духовним животом без поста он ће остати духовни аматер склон теорети- сању и самоугађању велики је број особа који нису били довољно дисциплиновани и, уместо успешне каријере у спорту, остали су упамћени само као бив- ши таленти пост је дакле пре ствар дисциплине и вежбе, него неког одрицања људи који немају то искуство често срећко гујаничић тема броја различите ди мензије поста православни мисионар l 29 се питају како хришћани могу да издрже без меса или млека, али ако нешто није у искуству не вреди објашњавати пост, с друге стране, не треба да служи као пара- ван иза којег се таложи наша гордост и да на сваком кораку објашњавамо како ми, ето, постимо и како смо ми добри верници, и како смо тим чином толи- ко задужили бога да он просто не зна како да нам се одужи фарисеј који се у синагоги моли заједно са цариником у једној од новозаветних прича говори о том естрадном наступању пред богом, ван самог срца пост не треба да послужи и као изговор за свађу у породици, нити треба они чланови домаћинства који посте да на силу терају оне друге који не посте - да посте због тога постоји и она изрека која каже да неко, рецимо, не једе месо средом и петком, али зато поједе џигерице другим људима коли- ко уме да оптерети или, популарно, рече- но да смори познато је да је пра- ви пост уздржавање пре свега од блудних мисли, од нежељења другоме зла, од уздр- жавања да се сами са собом свађамо итд, али и тај пост мора почети уздржавањем од хране и пића цар соломон у својим причама каже: „храни ме, господе, по оброку моме“, а затим објашњава да не ваља када се човек преједе, јер се узохоли и пита „ко је то бог“, а није добро и кад превише гладује, јер онда почиње да хули на име божије у посту треба наћи меру, и уз молитву, као другом крилу, можемо да полетимо у пределе духовности филозофи су људи који нису много промишљали о посту у хришћанском смислу то су пре свега били трактати, често досадни, о вођењу умереног живота усклађеног са законима разума филозофи с друге стране тешко могу да посте, јер они су гладни самог сазнања, а не само оног са дрвета добра и зла због тога је важно бити хришћанин и хранити се небеском храном на тајним вечерама љубави срећко гујаничић тема броја различите ди мензије поста у посту треба наћи меру, и уз молитву, као другом крилу, може- мо да полети- мо у пределе духовности 30 l1/2009 немања андријашевић тема броја пост и причешћивање – један лични осврт када се говори и пише о посту, многи хришћани подразуме- вају чешћи приступ светој тајни причешћа ово је нарочито при- метно у време великог поста то је време у чијем се трајању „лакше и достојније“ сједињујемо са хри- стом покушаћу да истакнем дру- гачији приступ од онога који већина следи будући да сам помоћник све- штеника, много пута имао сам прилике да од свештенослужите- ља чујем да критикујући верујуће кажу: "није сада пост, па да стално приступају светој чаши“ и заиста, у време великих посто- ва, и сам осећам радост када се причешћујем, и када видим да већи- на присутних на богослужењу исто чини међутим, не могу а да не будем незадовољан чињеницом да многи људи одређене периоде у току године подразумевају као „одмор “ од причешћивања, јер пост само што се „тобоже завршио“ то време краси једна неактивност, губљење динамике у припреми и примању светих дарова пре свега мислим на време од васкрса до педесетнице о красоти и радости тога времена писане су мно- ге књиге међутим, наше место у томе времену, такође погрешно, опет испуњава обамрлост и избе- гавање причешћивања цео велики пост који је пред нама је врста претпразништва васкрса црква није случајно одредила да се у време поста не служи пуна литургија у току седмичних дана, али је снисходећи нама и потреби да примамо дарове и у току тих дана, увела да тада имамо пређеосвећене литургије на којима примамо причешће без (пуне) евхаристи- је па и сам посни триод из кога појемо сваки дан, и о сваком празнику, повезан је са цветним триодом из некога раз- лога, ми то раздвајамо, наравно сасвим погрешно следеће време у години је од божића до богојављења, када се не приступа телу христовом, а то је такође време радости, после најрадоснијег хришћанског пра- зника - божића тај се период завршава богојављењем, празни- ком који се славио пре божића (тачније речено заједно са божи- ћем), једним од најлепших празни- ка у години богојављење на мене лично увек оставља један хаотичан утисак, посматрање нереда и гужве овај празник је буран сусрет верног народа и свештенства, а сви често бивају толико понесени живошћу пра- зника, да би то човеку са стране изгледало као да је дошло до „судара“ свештеника и верног народа у овај дан верујући (они који долазе на богослужења и који су стални део бића цркве -лаос) и верници (они који дођу тог дана, и можда сврате још неки пут у току године), знају да су конкретно дошли по воду, и спрем- ни су да је узму и понесу по сваку цену на томе путу толико су чврсти у томе, да их не интересује ништа дру- го сем да свету воду понесу кући, својим најмили- јима то што се у цркви служи литургија, што их свештеници опомињу да уђу у храм и буду на бого- служењу, није важно али оно што је болно, и погре- шно, што се већина верујућих тога дана не причести (а сведок сам - ни већина служитеља олтара), јер „нису постили, претходних дана су јели месо“ сувише олако препуштамо се тада колотечини, која се поставља изнад сабрања и сједињења са христом као да време божићног поста није било припрема да зашто би време које проводимо у посту представљало светије време, када „имамо више смелости, више храбрости када смо достојнији“ да прима- мо дарове? православни мисионар l 31 бисмо се причестили и на тај начин учествовали у радости свих долазећих празника и опет, из неког разлога, сасвим погрешно, раздвајамо прослављање божића и богојављења и наше учешће у причешћи- вању па зар не бисмо могли да размишљамо и на тај начин да пост као припрема за сједињење са хри- стом и осталим верујућима, треба да нам буде узор да се такође припремамо и приступамо даро- вима, и после поста припрема за примање даро- ва не мора да се огледа само у посту, већ и на другачији начин зашто би време које проводимо у посту представљало светије време, када „имамо више смелости, више храбрости када смо достојнији“ да примамо дарове? у најрадоснија времена у току године само причамо о светости, а примање јединог светог „може мало да сачека“? у неком смислу чини ми се неразумно причестити се на васкрс, али не и на вазнесење (спасовдан) и педесетницу бојим се да смо себи дозволили један погрешан приступ да то раздвајамо смисао и испуњеност ових празника и јесте у њиховој повезаности, која је за многе од нас непозната, јер смо навикли да „тако чинимо“ чинећи тако, сами себе смо одлучили од христа погрешан приступ тематици поста огледа се и у томе, да свештенослужитељи верујућима говоре да прослављање крсне славе подразумева „колач, жито и свећу, а остало ко је и како у могућности“ врло је тужно да сам само неколико пута у живо- ту чуо да свештенослужитељи посаветују своје парохијане (и остале вернике), да би најдостојније прослављање крсне славе било у томе да се приче- сте заједно са својим укућанима уместо да се од тога крене, па онда прославља светитељ заштит- ник породице (кога је христос и заједничарење са њим учинило светим), често се то парохијанима не препоручује „јер је слава у мрсан дан“, па како да се причесте без поста испада да ни тај дан у години када је црква одредила да се не пости, а наш народ се труди да буде црквен, и богодоло- чан, не оставља им се, и не указује на могућност да се верници причесте треба да се озбиљније размисли о једној другачи- јој, чији је циљ сабрање у литургији и сједињење са христом и заједницом светих, а не само посматрање онога што се одвија у храму за време богослужења нисам поборник причешћивања на свакој литурги- ји, али ни становишта да се причешћујемо четири пута годишње чини ми се да је најбитније у свему да и једни и други не искључују и не осуђују оне дру- ге, као и да им њихов приступ и пракса не служе за раздвајање од оних који другачије мисле немања андријашевић тема броја пост и причешћивање – један лични осврт 32 l1/2009 блажен је који разуме сиромаха и убогога, у зли дан избавиће га господ господ ће га сачувати, и живиће га, и блаженим ће га учинити на земљи, и неће га предати у руке непријатеља његових пс 40, 2–3 од хришћана се понајвише оче- кује да осећају обавезу према другоме, да гаје емоцију сапатње, самилости, као и да размишљају и делују у циљу креирања социјалне одговорности, стварајући тако соци- јалну сигурност за неупућене, рећи- ћемо да социјална одговорност под- разумева то да један ентитет, било да је у питању влада, корпорација, орга- низација или индивидуа, има одго- врност према друштву позитивна категорија социјалне одговорности подразумева социјално делање посматрајући савремени свет, увидећемо да политичка слика, која, на жалост у себи садржи све остале слике друштвеног тоталитета, није у корелацији са јеванђељем те ћемо лако схватити да интерес, користо- љубље, моје ја има предност у одно- су на општи интерес премда гра- ђанско друштво, да не кажемо цивилни сектор, све више ради на промовисању позитивнијих морал- них начела, сада скоро заборавље- них даље имамо и другу ситуацију, татјана радић тема броја милосрђе у нашем времену православни мисионар l 33 а то је да хришћани често милосрђе поистовећују са давањем новца тако да на крају добијемо хришћане који се, немајући стрпљења, недељом након литур- гије љуте на оне који новац траже пред црквом „сваким даном вас је све више“, грми једна побожна жена многобројни су примери како и на који начин удовољити брату или сестри, комшији, непознати- ма, потребитим у сваком смислу такве примере дали су нам св василије велики, св јован златоусти, св јован милосрдни, али у новије време, на пример, мати гаврилија папајани, мати марија скобтсова и многи непознати људима, али свакако познати пред богом сиромаштво у нашем социјалном, политичком и религијском дискурсу углавном се фокусирамо на сиромаштво као проблем који треба да решимо, али за св јована златоустог сиромаштво не постоји као проблем, већ је проблем у томе како користимо богатство, као идеологију и праксу која обликује економске проме- не такође је у његовој сфери интересовања и чиње- ница да љубав према новцу обузима и трује личност као и социјалне односе међу људима, а пре свега, наш однос према богу св јован златоусти препо- знаје да, пошто људи воле новац, онда и све ствари постају новац, те се све препознаје у том облику и мери се у новчаним јединицама за св јована злато- устог „правило“ за најсавршенији начин вођења хришћанског живота управо је оно што је од зајед- ничког интереса правило да једино богати могу помоћи сиромашнима бесмислено је, и то нам пока- зује јеванђелска прича о удовици и њене две лепте тако сиромашни, у економском смислу, могу пону- дити помоћ, могу дати воду жеднима, могу се наћи као раме за подршку у 20 и 21 веку пракса добровољног, волонтерског рада је према свом циљу заслужила да постане цен- трална вредност за хришћане, али и друге за које је социјална правда и брига за околином од виталног значаја међутим, тај концепт није новијег датума то је било централно начело монаштва још од све- тих отаца пустиножитеља четвртог века таква је, на пример, социјална визија св василија великог који је успоставио филантропски град где ће сиромашни, болесни, сирочад али и старци и старице моћи бес- платно да приме храну, смештај као и медицинску помоћ од монаха и монахиња који су свој монашки живот одлучили да проведу помажући другима он напомиње да јеванђелска поука продај своје ствари и подај их сиромасима, у ствари је закон љубави, и сасвим је примењиво не само на монахе, већ и на оне који то нису он још додаје и то: хлеб који држиш по страни за сиромашне је, одећа коју стално одлажеш намењена је голима, ципеле које ти труну подај они- ма који немају ниједне, сребро које копаш у земљу подај потребитима читајући о животу мати гаврилије која је 5 година мисионарила по индији, далеко од православаних цркава и манастира, али са начином живота досто- јан назвати се хришћанским, имамо пример како служити другоме она није разматрала теорије о цркви, о друштву, о хришћанском животу или нечем сличном њен једини „програм“ је био да воли љубављу која долази од потпуног препуштања господу, и да делује онако како љубав диктира тако и ми, обични људи хришћани, треба да настојимо да гајимо у свом срцу љубав за оног дру- гог, али свакако да је најтеже пребивати у сталној љубави и жељи да смо увек на услузи овде се свакако можете укључити као подршка: http://wwwcovekoljublje org/ http://nikad-heroin com http://wwwmiloserdie ru http://wwwormyliafoundation gr/en/ http://wwwsvetiandrej orgyu/ http://wwwkolevkailimajka org/ татјана радић тема броја милосрђе у нашем времену 34 l1/2009 нашем човеку је пост просто као судбина као неизбежан, он га чека: по благослову цркве или по благослову лекара наш човек данас пости и због других разлога: виткост манекенства, спортска кон- диција или нека друга природа његовог посла при- моравају га на извесно уздржање и одрицање но, шта је то што пост по благослову цркве разликује од ових других постова? заиста, само по благослову цркве човек пости зато што хоће, док болесници, манекени или спортисти посте зато што морају пост у цркви јесте акт слободе оно што постом казујемо својствено је само слободним људима: воља, вера, љубав, кајање, туга, храброст али и послушање, смирење и поштовање зато што је акт слободе и хтења, пост је и подвиг а шта је подвиг? управо издизање воље изнад морања, хтења изнад захтева наше природе пост као подвиг је показива- ње те наше воље као искрене, он показује да оно што исповедамо заиста и мислимо и живимо мудрост устима и језиком казана постом и подвигом се пока- зује и живи пост је синтеза теорије и праксе, он је делатна мудрост пост је спона која мудрост из доко- ности сели у живот али, код нас хришћана пост није циљ сам по себи код светих отаца ћемо наћи опаске да и ђаво не једе ништа, да не спава никад пост може да буде и гор- дост, да нас људи виде и да нам се диве „а кад постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте а ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш“, саветује нас господ (мт 6, 16–17) са друге стране, пост као вежбање у умерености, може да постане и неумере- ност, да се претвори у „ревност не по разуму“, да гладовање потисне молитву и друга делања и да човека учини неспособним за њих пост као акт слободе није далеко да се претвори у особину неча- стивог, у гордост, лицемерје или у фанатизам оно што пост као врлину одваја од странпутице јесте разум не треба сметати са ума да је пост ради чове- ка а не човек ради поста не треба сметати са ума да је наш пост усмерен не ка погледу и суду људи, него ка богу оцу „који види тајно и узвраћа јавно“ такве делатне мудраце је бог обзнанио и показао читавом свету: свете оце, исповеднике, мученике, подвижни- ке неки од њих су говорили и делали, неки су само делали и делима говорили, али су сви постали све- тила и водиља људима све до наших дана наспрам њих, хваљени мудраци су превазиђени, они за чијим је говорима следио аплауз смењивали су једни друге александар милојков тема броја делатна мудрост пост у цркви јесте акт слободе оно што постом казујемо својствено је само слободним људима: воља, вера, љубав, кајање, туга, храброст али и послушање, смирење и поштовање православни мисионар l 35 својим мудростима за кратко време и од заборава их чувају још само уџбеници историје хришћански пост није само човеков подвиг пред богом, он је и учитељ човеку и као такав се показу- је опет као средство а не као циљ наша црква уз пост везује и поуку у посту ћемо се учити јеванђе- оским причама и поукама, примерима светих оно што су иконе и фреске очима, речи уху, то је и пост срцу човечијем а из срца управо извире та наша воља да оно што смо научили гледањем и слушањем живимо и заволимо пост помаже да та наша воља коју из срца произносимо не буду: „зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на бога, гордост безумље“ (мк 7, 21–22) зато наш пост није само уздржање од хране, јер, гле, „не погани човека оно што улази у уста“ пост подразумева и духовно уздр- жање од греха, од лоше воље срца тако, док смо телесни пост позвани да држимо повремено, када је то црква прописала, на овај духовни позвани смо да се трудимо без престанка овај други вид поста је и узвишенији од оног првог јер гле, ако не постимо телесно то не обесмишљава наш духовни подвиг, док телесни пост обесмишљава духовно неуздржа- ње и не само да га обесмишљава, него више то и није пост него лицемерје „не говори ми: толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио?“, каже свети јован златоусти пост нас учи и томе да живимо не да би јели, него једемо да би живели често је ово данашњем човеку нејасно зато му храна често уместо здравља и живота доноси болест и смрт тада он пости, по благослову лекара, зато што мора пост је ту као казна, горки лек који треба испити он је плата за људску глупост пост манекена и сличних „професионалаца“, са друге стра- не, представља захтев тржишта, морање које од њих уместо слободних људи прави робу, средство за увећа- ње капитала док код оних првих, болесника, пост представља мучење како би се болест окончала, код ових других пост представља, неретко, почетак боле- сти и једни и други се постом муче, једни терајући а други призивајући болест но, какав ти је смисао живота, такав ти је и пост хришћанин пости гледајући у бога, као свој смисао постом богу, без речи, говоримо осећаје срца, не зато што морамо већ зато што хоћемо а када нешто чиниш зато што тако хоћеш постајеш радостан постом скидамо „кожне хаљине“, нужност наше природе и храбро исповедамо да „не живи човек само о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих“ том храброшћу срца привлачимо на себе благодат божију, благодат која нас удостојава да приступимо светој чаши, истинском телу и истин- ској крви господа нашега који каже: „ја сам хлеб живота, који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће ожеднети“ (јн 6, 35) александар милојков тема броја делатна мудрост 36 l1/2009 немогуће је човеку, створеном и смртном, да достигне висину бесмртнога христа када се бог не би спустио до низине људске, узалуд би били сви наши напори да приђемо њему који је безграни- чан и неописив ако знамо да је ово што је изречено истина, онда се може поставити питање шта човек може учинити за своје спасење одговор ћемо наћи у речима црквеног предања: на нама је да се труди- мо, а на богу је остало ако ћемо веровати у бога само тако што ћемо у глави имати информацију да бог постоји, тамо негде горе далеко, онда смо далеко од тога да будемо чланови цркве као тела христовог иако нас никакав труд, ма како он био велик, не може учинити достојним наслед- ницима царства небеског, то нам не даје за право да живот проведемо у лењости, јер бог мало тражи, а пуно даје телесни пост пост је један од главних облика телесног труда и духовног подвига и може се правилно разумети само у том контексту ако ћемо постити зато да бисмо смршали и при томе ћемо се хвалити околини како постимо, мало је вероватно да ће нас неко због тога сматрати православним хришћанином кори- сно би можда било рећи и да на пример, 100 грама помфрита (који је постан) више гоји од 100 грама пилећег белог меса (које је мрсно) дијета је одрица- ње од тешке хране ради нас и нашег изгледа, а пост је одрицање бога ради, које нас подсећа да христос још није са нама и да очекујемо његов долазак потврду овоме налазимо у христовом одговору уче- ницима светог јована крститеља, када им каже: „еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити“ (мт 9, 15) можда је суви- шно понављати причу из светог писма о христо- вом посту од 40 дана, али је важно имати је на уму, јер христос није постио да би држао дијету о томе како се треба односити према посту најбоље ће нас поучити речи новог завета „а кад постите, не буди- те суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте а ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности;“ (мт 6, 16–18) о телесној димензији поста говори и свети василије велики када нас поучава својим речима: „којим бродом један капетан може лакше да упра- вља и да га спаси у морској бури, оним који је претоварен или оним који носи нормалан терет? онај претоварени неће ли потопити и сасвим мала бура?“ свети оци нас саветују да се пост не састоји у томе да се једе једном, него да се не једе много и упркос томе што су строго постили, они су увек били спремни за рад, ретко су били болесни и живели су необично дуго духовни пост важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуности одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота поред поста који подразумева уздржа- вање од мрсне хране, постоји и друга димензија поста, духовни пост, који подразумева уздржавање од греха каже опет свети василије: „истински пост није само одрицање од различите хране, него одри- цање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што милош антонијевић тема броја пост или дијета важно је разумети да пост није циљ сам по себи, него само средство које нас приближава богу, јер нам није циљ да се у потпуно- сти одрекнемо тела, већ да покажемо да нам телесна уживања нису једини циљ живота православни мисионар l 37 ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ духовни пост представља напор који ула- жемо да бисмо показали да нисмо робови својих страсти, а то није лако наша црква је прописала време када се пости, да би нам указала да у то време треба да уложимо посебан напор у борби против својих слабости свети јован златоусти посебно говори о овој врсти поста: „немој ми говорити о томе колико си дана постио, како ниси јео ово и оно, како вина ниси пио, него ми покажи да ли си, буду- ћи гневљив, за време поста постао кротак, и да ли си, будући тврдица, за време поста постао човеко- љубив јер ако си пијан гневом, чега ради мучиш своје тело?јер сам пост не диже се у небо ако га не прати сестра његова милостиња“ осим одрицања од хране и страсти, пост подразумева и учесталију молитву, „дух свети свуда прописује сједињење поста са молитвом“ (св игњатије брјанчанинов) истина је да је адам, када је окусио плод са забрањеног дрвета, прекршио божију заповест управо о уздржању (посту), међутим, васкрсе- њем христовим и крштењем водом и духом светим свакоме од нас је дата прилика да ту заповест бар делимично испунимо цео живот хришћана је својеврстан пост, јер смо дужни да се боримо за наше спасење стално и на сваком месту, иако је бог тај који нас љубављу својим спасава „јер мојсију вели: помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до бога који милује“(рим 9, 15) упркос овоме, постоји време када нас црква позива на посебан подвиг, а нарочито у време када очекујемо празник над празницима, васкрсење христово, којим је побеђен једини онтолошки непријатељ човека, а то је смрт послушајмо благослов цркве, постимо кад је време посту и мрсимо кад је време мрсу и биће- мо бар мало ближи томе да неосуђено присту- пимо пречистим тајнама христовим, на исцеље- ње душе и тела милош антонијевић тема броја пост или дијета 38 l1/2009 чини се да се у нашем времену, у времену неверо- ватно брзог протока информација, усталио један резон површности у коме се све прихвата здраво за готово док се људи просто отуђују од себе и других прикивајући се за апарате преко којих проживљавају оно чега су се у збиљи одрекли такозване чињенице загосподариле су школама, неприкосновени телевизор – свакодневицом, а рутина и форма – црквом тако испада да се пост свео на просто нејело, а милосрђе на удељивање од сувишка средстава сиротињи по порта- ма цркве, трговима велеграда, ћорсокацима људског прогреса замена теза (чији смо сведоци) произилази управо из недостатка личносног суделовања у право- славном начину живота, као и опитовања сопственог размишљања кроз литургијску праксу и самом цркве- ном заједницом, којој смо причасни чак и сама литур- гија се – управо тим немишљем – свела на недељни спектакл који има мало или нимало утицаја на наш начин живота, те људи у недостатку евхаристијског утемељења просто лутају од цркве до цркве ни сами не знајући шта траже и кога траже и заборављајући да литургију чини причасна заједница, дакле – конкретне личности, наше комшије као да се у човеку направио један расцеп поделивши га тако на човека у цркви и човека ван цркве рутина, којом се све више приступа тајнама, узела је до те мере маха да се сама поента, сми- сао одређених радњи у и при цркви – као што су пост или милосрђе – потпуно изгубила ако бисмо се на овом месту упустили у елаборацију констатованог ста- ња, чини се да би саме странице написаног текста пре- криле вимблдонски стадион, а сав тај текст би веома мало (или нимало) допринео превазилажењу описаног проблема додуше, тај се проблем не превазилази листањем ових или оних мишљења, већ једним јасним литургијским ходом, евхаристијским утемељењем и опитовањем у сопственој причасној заједници схва- тити то, значи решити пола проблема, док се она друга половина може решити једино у односу којим и потвр- ђујемо нашу црквеност оприсутњујући идеју заједни- штва и ван црквене порте дани поста као да собом подсећају на неопходност једног таквог начина изражавања – дружења; на неоп- ходност другог у нашем животном ходу ка христу тим начином се полако понире и у сам смисао поста као начина превазилажења датости, свих нужности палог постојања, одабиром еклисиолошке реалности и живота ка другоме, са другим, а не ка себи и ради себе ка себи и ради себе јер другим речима не бисмо могли осликали тугу и самоћу палог постојања, целокупне несталности истог пост би, као временски предах од размишљања стомаком, требало да нам пружи време које можемо одвојити за интензивираније размишља- ње о сопственом литургијском ходу; може нас подсе- тити да нисмо само ради јела и пића на овоме свету али нас може и понукати да размислимо зашто смо заиста овде, а то размишљање, те недоумице, једноставно можемо да поделимо са својом причасном заједницом опитујући на тај начин и сам ток сопствених мисли да то буде наш импулс, наш личносни подвиг превазила- жења датости које диктира свакодневица, а који дели- мо са другима; на који позивамо друге а зар нема лепше слике реченог од чаја у пет, који је, ето, већ вековима синоним за одмор уз пробрано друштво свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет православни мисионар l 39 пријатеља са којима имамо однос – пријатељство – јер смо ми тако одлучили, изабрали; а који није однос, плод ових или оних нужности нашег социјалног миљеа, породице, посла, исто као што и биолошку ипостас превазилазимо еклисиолошком не укидајући је, али и не задовољавајући се једино њоме на један такав начин из црквене порте у сопствени дом пренев- ши сам етос православног начина живота и узрастања, оприсутњујемо и саму реалност литургијског хода као сопственог хода, а за то нам је ипак потребан други други, који ће заједно са нама превазићи илузију одмора коју пружа телевизор, илузију задовољавања ових или оних интересовања шупљим причама, јаловим обећањима и сталним јадиковкама о бољем сутра којима нас засипају у поподневне сате преко ових или оних сред- става јавног информисања тако са другима нећемо дели- ти туђе реалности, неизвесности, по природи лажне пошто су несталне, већ ћемо сопственим недоумицама градити заједничку реалност трудећи се да је собом учи- нимо трајном везујући је за христа, а оприсутнивши је литургијским ходом сопствене свакодневице у ери општег немишља, празнословља и празномишља, чај у пет уједно јесте и милосрђе, којим конкретно помажемо човека узводећи га из долине плача у радосну вест ново- јерусалимског предукуса поштујући и достојанство самог човека, коме не удељујемо од свога сувишка, већ са њим делимо – са њим деламо како је могуће неком помоћи нешто конкретно ако након те помоћи не знамо име тог човека? какав смо однос са њим успоставили? конкретан – не, то је сигурно какав је то, онда, однос с обзиром на то да чин милосрђа јесте чин односа; каква је то милост; каква је то онда помоћ! коме?! то је питање! коме на такав начин помажемо – самом човеку коме смо уде- лили не потрудивши се ни име да му знамо или себи спирајући тим сувишком од својих добара сопствену савест човека који живи за себе и ради себе човека који такође нема имена јер је за име потребан друг: потребан други дани поста нам омогућавају простор да у окриљу сопственог дома оприсутнимо литургијску реалност, којом ћемо схватити разлику између општих и личних именица, разлику између богаташа и лазара потпомо- гавши се међусобно и изнедривши нелицемерно дело милосрђа и радосни усклик – љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали именом, лицем к лицу свештеник угрин в поповић тема броја чај у пет 40 l1/2009 „браћо, постећи телесно, постимо и духовно; прекинимо сваку везу са неправдом; раскинимо све упорне суровости; поцепајмо сваки cписак неправде; гладнима дајмо хлеб; сироте и оне који су без крова уведимо у домове да бисмо од христа бога примили велику милост" (стихира, среда прве недеље) велики пост — време покајања опет се приближавамо великом посту, времену нашег покајања и помирења са богом покајање је почетак, а исто тако и услов правог хришћанског живота „покајте се!" — биле су прве христове речи када је почео да проповеда (мт 4,17) али шта је пока- јање? у свакодневној вреви живота ми немамо време- на да мислимо о томе, већ једноставно сматрамо за нормално да морамо да идемо на исповест, затим да примимо опроштај грехова, а после, после заборавља- мо све то до следеће године ипак, мора да постоји неки разлог због којег је наша црква издвојила седам недеља као посебно време за покајање у којем позива сваког православног хришћанина на посебан духовни подвиг а тај се разлог свакако односи и на мене, на мој живот, моју веру и моје чланство у цркви морам покушати да схватим ово и да колико год могу следим учење моје цркве, која је православна не само по свом имену, него и по своме животу и шта је онда покаја- ње? на ово питање одговор даје велики пост он је заиста школа покајања, кроз коју сваке године мора да прође сваки хришћанин како би освежио познавање своје вере пост је поклоничко путовање до самих извора православља и поновног налажења истински православног пута у живот покушајмо зато да нам тих четрдесет дана поста буду што значајнији и бога- тији смислом у овом кратком приказу великог поста позабавиће- мо се: - припремама за велики пост - карактеристикама православних богослужења у великом посту и - православним учењем о посту, молитви и другим духовним напорима који су прописани за велики пост недеље припреме три недеље пре него што ће наступити велики пост улазимо у период припрема то је стална карактери- стика православне традиције да се сваки већи литур- гијски догађај (божић, велики пост, ваcкрс) унапред најављује и припрема знајући недостатак наше кон- центрације и „световњаштво" нашег живота, црква нам скреће пажњу на озбиљност догађаја и позива нас да размишљамо о његовом значењу због тога, пре него што будемо и сами практиковали велики пост, треба да знамо његов смисао припрема за велики пост укључује четири недеље пре поста, од којих се свака односи на неки основни аспект покајања 1 смиреност (недеља цариника и фарисеја) уочи ове недеље (тј у суботу на вечерњу) први пут се за певницом појављује триод (три песме) — литур- гијска књига великог поста, а песме из ње се придодају обичном литургијском материјалу недељног васкрсног богослужења оне развијају прву главну тему покаја- ња: смиреност еванђеље, које се чита на тај дан (лука 18, 10—14) учи нас да је понизност предуслов покајања еванђел- ска прича о царинику и фарисеју приказује човека који је задовољан самим собом и мисли да испуњава све захтеве вере он је горд и претерано самопоуздан међутим, он је у ствари изопачио значај вере и ограни- чио је на спољна запажања он своју побожност мери количином прилога који даје цркви за њега је вера извор за дивљење самом себи а цариник, он не мисли високо о себи и његова смерност га оправдава пред богом преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане православни мисионар l 41 „избегавајмо фарисејску разметљивост — говори кондак дана — а учимо се достојанству смирених цариникових речи" 2 повратак оцу (недеља блудногсина) еванђеље, које се чита тога дана (лука 15, 11—32), даје нам другу тему великог поста и покајања — а то је повра- так богу није довољно да се греси признају и да се испо- веде никакве плодове нема покајање без жеље и решено- сти да мењамо свој живот, да се вратимо богу и да почне- мо пењање ка савршенству и очишћењу морамо схвати- ти да смо изгубили своју духовну лепоту и чистоту и зато морамо желети да их поново задобијемо: „устаћу и идем оцу мојему, па ћу му рећи: оче, сагреших небу и теби, и више нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својих најамника" на јутрењу певамо псалм 137: „на водама вавилонским сјећасмо и плакасмо, опомињући се сиона ако забора- вим тебе, јерусалиме, нека ме забо- рави десница моја" хришћанин се сећа и зна да је изгубио заједницу с богом, мир и радост његовог цар- ства и чистоту новога живота јер, он је крштен, а са тим и уведен у тело христово, али су га његови сопствени греси удаљили од бога зато је покајање покрет љубави и поуздања и жеља која наводи заблуделог да се врати богу „уда- љих се безумио од славе твоје отачке, расувши у злу богатство које си ми предао зато ти узносим глас заблуделога: сагреших пред тобом, оче самилосни, прими ме као покајника и учини ме једним од твојих најамника" (кондак дана) 3 последњи суд (месопусна недеља) на месопусну суботу — задушнице — црква пропи- сује да се врши општи помен за све њене умрле чланове црква је јединство и љубав у христу сви ми зависимо једни од других, припадамо једни другима, а сједињени смо љубављу у христу зато наше покајање и неће бити потпуно без знака љубави према онима који су напусти- ли овај свет пре нас покајање је, пре свега, обнова духа љубави: „по томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав мећу собом" (јов 13,35) помен за наше покојне литургијски укључује вечерње у петак и јутрење и литургију у суботу еванђеље, које се чита у недељу (мт 25,31—46), подсе- ћа нас на трећу тему покајања, а то је припрема за божи- преносимо: александар шмеман тема броја значај великог поста за православне хришћане 42 l1/2009 „пост је све свете руководио у животу по богу “ (св василије велики) пост је заповеђен и забележен још у старом завету мојсије је постио да би се удостојио да прими десет заповести, пророк илија је постио да би затим васкрснуо умрло дете, затворио небо да годинама не пада киша, не би ли се израиљци покајали итд стари завет је праслика новог завета, па је тако хришћански пост је установио господ исус христос, који је постио четрдесет дана у пустињи да би одолео искушењима сатане постоји духовни и телесни пост они се прожимају и не могу један без другог телесни пост подразумева уздржање од намирница животињског порекла, а духовни пост је уздржање од злих помисли, речи и дела анкетирајући своје средњошколске вршњаке (а и из личног искуства) закључујем да младим људима најтеже пада духовни пост или га уопште не примењују тачније, јако је тешко да се уздржимо и не посвађамо и да хришћански отрпимо увреду неког нашег друга или другарице, када смо већ под великим стресом због краја полугодишта како се посветити читању богоугодних књига, када је градиво преобимно, а слободног времена мало? зато је предлог анкетираних ученика био да се на часови- ма веронауке читају житија светаца и дела светих отаца, јер нам примери из њиховог живота најбоље другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања ји суд хришћанин живи под христовим судом то значи да наше делатности, ставове и расуђи- вања морамо да вежемо за христа и његово присуство у свету и да у своме ближњем мора- мо да видимо самог господа исуса христа, јер „заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте" опис последњег суда божјег пружа нам огледало у којем можемо видети колико смо хришћани у седмици која долази после месопусне неде- ље прописан је делимични пост ово је због тога што морамо да се припремимо и увежбамо за велики подвиг строгог поста средом и петком се служи св литургија, а поредак осталих бого- служења је већ великопосни на сиропусну суботу црква помиње све оне који су се „постом просветлили" — велике аскете и испоснике они су узори које морамо да следимо, они су наше вође у подвигу поста и покајања 4 опроштај(сиропусна недеља) сиропусна недеља је последњи дан пре почет- ка великог поста литургија овог дана развија три теме: а) изгнање адама из раја блаженства човек је створен за рај - за познање бога и заједницу са њим међутим, греси су лишили човека тог благословеног живота, а његов живот на земљи је живот у изгнанству, богочовек христос отва- ра врата раја сваком оном ко га следи, а при овоме је црква наша водитељка у небеску отаџ- бину б) наш пост не сме да буде лицемеран, ни да трубимо о њему, већ „да не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности" (из еванђеља по матеју 6, 14-21), које се чита у недељу) в) услов за овакав истински пост је да опра- штамо једни другима као што бог опрашта нама - „ако опраштате људима сагрешења њихова, опростиће и вама отац ваш небески" увече истога дана, отпочиње велики пост са великим прокименом: „немој одвратити лица својега од слуге својега; јер сам у невољи; похи- тај, услише ме" на крају службе верни траже опроштај једни од других, а црква отпочиње свој поклонички ход према васкрсу, дану пуном радости и славе православни мисионар 1/1974 о пoсту марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја православни мисионар l 43 могу показати шта заправо значи имати мир у души, како се научити стрпљењу и трпљењу, другови су ме замолили да овај чланак буде и нека врста апела девојкама да се не облаче провокативно и тако долазе у школу, бар док траје пост, јер је онда последње што им пада на памет исусова молитва или било који сличан облик молитве и духовног усавршавања чула сам од појединих свештеника да забрањују одласке на журке онима који посте, али сам зато пронашла у литератури да можете отићи на било коју журку, прославу, славље, јер је важно да се тамо не понашате раскалашно, што значи да се не напијате, не вриштите, не ступате у сек- суалне односе и не узимате наркотике, не побијете ни са ким или урадите било шта што некога може пов- редити још један наш велики проблем је што често на исповести не знамо да набројимо своје грехе, или се не осећамо грешно, иако знамо да смо урадили нешто што није добро долазимо на причест једном или нијед- ном у току поста, каснимо на литургију или долазимо неприкладно одевени и са непоштовањем пратимо службу сећам се да је моја добра другарица дошла на причест право из клуба, на штиклама и са траговима јаке шминке за излазак сврха поста је прочишћење, припрема за причешће, тј примање бога у себе, тако да сте узалуд исцрпљивали своје тело одричући се мрсне хране, ако се нисте ни једном причестили, а пре тога покајали и на тај начин измирили своју савест, одлучили да постанете боља особа узрок оваквог понашања је незнање, недовољна обавештеност мој предлог је да на часовима веронауке разгова- рамо више о томе шта треба рећи на исповести и како се треба владати, да бисмо се неосуђено при- честили светим божјим тајнама марија цветковић, iv/8, трећа београдска гимназија тема броја 44 l1/2009 мој први сусрет са малтом, њеним становници- ма и културом догодио се крајем маја и трајао је нешто мање од месец дана допутовао сам без породице, да бих се, уз што мање стресове, пре него што почну праве летње врућине, упознао са овом земљом и успоставио први контакт са парохијанима први утисци, како о овој острвској земљи, тако и о парохији, били су мало поме- шани ипак ово није амери- ка, из које сам дословце пре пар дана отишао, све је нека- ко мало и минијатурно, почевши од аутомобила, па до зграда које се граде на сваком ћошку, и куда год да погледате можете да видите праву „шуму“ дизалица већ сама чињеница да се овде толико гради доста вам тога говори о овој малој земљи јако много се улаже у њу, поготово у туризам, а одмах вам буде јасно да се овде гра- ди пуно више него што би на острву могло да буде зидара и осталих грађевинских рад- ника иако сам то знао од раније, тек сада сам увидео колико много наших људи би могло да буде запосле- но управо у грађевинарству и заиста, од инжењера, преко инсталатера, до зидара и разних других грађе- винских професија, има их прилично много (кажу, било је још много више до уласка малте у еу, а потом и у шенгенску групу земаља) са друге стране, одмах вам упадне у очи да се о заштити на раду много не мари и да су радницима на многим скелама и крово- вима „главе у торби“ ако су им њихова права и позната, углавном немају могућности да их остваре, а и не могу јер не говоре енглески баш најбоље (енгле- ски језик је у употреби у свакодневном говору, као и малтешки, који је семитски, са примесама енглеског и романских језика) једноставно, ово је медитеран, и ствари као што су ужасан саобраћај и крајње нео- базриви возачи, рад који би у некој западној земљи пре окарактерисали као нерад (у свакој продавници стоји пар људи и разговара са радницима, а муште- ријама не преостаје ништа друго него да чекају, ма колико они журили), ужасно спора бирократија и слично, су „нормалне“ након неколико дана већ сам се помирио са тиме да ово није ни америка, ни чешка (у којој сам проживео скоро десет година), ни немачка, а да ни србија није баш најгора у свему као и другде, и овде има пуно јавашлука, али и неморала, што можда човек не би у толикој мери ни оче- кивао, с обзиром да је ово изразито католичка земља, са толико цркава разасутих по целом острву да просто мора- те да се запитате: па шта ће им оволике?! али и оне су свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте данас су овдашњи становници само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном старију) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус православни мисионар l 45 грађене у неким другим вре- менима, пре него што су погубни таласи секулари- зма и конзумеризма запљу- снули и ово мало острво, окупано азурно-плавим таласима прелепог средо- земног мора заиста, оно је толико лепо и начичкано свакојаким разнобојним чамчићима, бродовима, бродићима али и луксузним јахтама, да се у њега већ на први поглед заљубите више је него јасно да су данас овдашњи становни- ци само декларативни верници, иако ћете видети још понеку (углавном стари- ју) особу да се побожно прекрсти када уђе у аутобус градског прево- за, или када прође поред цркве у тим истим аутобусима видећете разноразне налепнице са верском тематиком, постављене од стране возача, који скоро сви до једног, неће пропу- стити прилику да вам приликом наплате карти за вожњу закину на кусуру, а исто тако ће својом агресивном вожњом да вам утерају или страх у кости или крв у главу, зависно од тога какве сте нарави и сама римокатолич- ка црква је увидела да се ово друштво налази пред великим искуше- њима, и у свом посло- вично-прагматском сти- лу и духу, прибегла при- лагођавању, пре свега у лику новог архиеписко- па малте, човека који се одмах свима допао, а није се либио чак ни да уђе у овдашњу џамију и помоли се заједно са муслиманским верни- цима и мој тадашњи први званични сусрет са њим је одисао пријатељ- ском атмосфером, али истовремено ми је недвосми- слено дато до знања шта се од нас православних, као гостију на овом острву, очекује тада нам је потврђе- свештеник александар жерајић мисионарска писма мисионарско писмо са малте 46 l1/2009 српско друштво, као и сва модерна друштва, има проблем са раширеним агностицизмом и хаотич- ним стањем у системима вредности људи су углавном напустили живот у заједницама, чак су и породице постале жалосно разуђене и ослабиле у својој функцији образовања младих људи данас се истиче важност индивидуализма, личног успеха и личне слободе у најширем смислу – услед тога се често на групе гледа са неповерењем и страхом да ће индоктринисати и ограничити људе лична слобода је заиста једна од основних потреба сваког човека, опште људско право, као и слобода мишљења и изражавања мишљења међутим, проблем настаје када људи постану претерано уплашени да ће ова права бити угрожена у таквом страху претерују у избегавању група и плаше се било каквог утицаја – дакле, избегнути су и позитивни утицаји живота у заједници црква је у прошлости била фактор окупљања људи, она је то и данас, али много мање наш задатак, свих хришћана, јесте да покушамо да одржимо и развијемо сакупљачку снагу цркве и да наставимо да ширимо реч божију и систем вредности који она поставља упркос свим тешкоћама најбоља шанса за ширење хришћанства јесте обра- зовање омладине у основним и средњим школама, али програм таквог образовања мора да буде прилагођен зрелости ђака многе идеје о богу које се налазе у светом писму, молитвама, заповестима, символу вере не схватају се лако и брзо, већ кроз животно искуство и упоређивање тог искуства са њима мислим да је потребно да се ђаци уче хришћанском опхођењу према људима и да црквена доктрина буде, што је могуће више, апстрахована да би се уклопила у ђачку свакодневницу и свет који они перципирају милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога но да можемо и на даље да користимо цркву све- тог николе у валети, која се тренутно реновира и само спорадично користи као богомоља, а ускоро смо добили и кључеве од ње, тако да, у случају потребе, можемо да је користимо и дру- гим данима, осим недеље, наравно уз претходну дозволу иначе, црква је карактеристична по томе што се, како на фасади са барокно-готич- ким елементима, тако и у унутрашњости, налази статуа светог николаја мирликијског чудо- творца, са православним инсигнијама и у пра- вославним одеждама то је због тога што је ова црква грађена од стране грка, касније присво- јена од унијата, а сада претворена у римокато- личку светињу на острву се налази још и мала унијатска црква посвећена икони мајке божи- је „our lady of damascus“, што је у ствари ико- на типа одигитрија, коју су крсташи украли из дамаска још у време лионске уније и донели на малту као своју светињу и заштитницу након још пар састанака са представницима цркве и министарства школства јасно ми је било да ће наша идеја о успостављању равноправних могућности по питању верског образовања у овдашњим школама, барем за православну децу, до даљњег остати у сфери лепих жеља наиме, малтешки устав гарантује римском католицизму статус једине признате (а тиме и државне) религије у овој земљи у свим школа- ма римокатоличка религија предаје се као оба- везан предмет, с тиме што је од недавно омогу- ћено деци из других конфесија да не морају да похађају овај предмет као обавезан, али још увек не могу ни да бирају било шта друго у пракси то изгледа тако да деца која не уче римокатоличку веронауку морају да седе на часу, али могу да се баве нечим другим, на при- мер да цртају ту и тамо средњошколци могу да напусте учионицу, али немају право да напу- штају школски круг, нити да присуствују било каквој другој настави додуше, у министарству школства су без речи погледали нашу презента- цију, поставили пар питања, као нпр: шта ако то дозволимо вама, па онда морамо и другима, и ко ће то да плаћа? одговор, дакле, није био ни да ни не, па сматрам да ми је богом дана дужност да наставим са контактима и повремено подсећам на недемократску и дискриминаторску суштину поменутог закона страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха православни мисионар l 47 битно је да се направи веза између основних хришћанских начела и њиховог живота како би увидели божије законе и како би се одржало њихово интересовање са ђацима треба причати о њиховим свакодневним страховима и егзистенцијалним питањи- ма, упућивати их на самостално читање светог писма и представити им веру као једини сигуран начин да се ослободе страха страх је једина препрека која стоји пред сваким човеком, страх рађа сумњу, несрећу и води до греха прва препрека која мора да се превазиђе на путу ка спознаји бога је страх само човек који је самоуверен, слободан од страха, може да посматра свет и у њему види божије дело може да даје и буде несебичан јер се не боји за себе – јер зна да га у руци држи сила апсолутне доброте и снаге човек постиже максимум свог потенцијала у професији и односима са људима онда када се не боји да трчи за својим сновима и жељама и не боји се да говори из свог срца – јер зна да ће га бог подржавати докле год је искрен и вредан човек увиди бога када својом вером отера своје страхове, као што се види хоризонт када се подигне јутарња магла људе треба научити да не траже само материјалне доказе и да не причају о богу као о неком предмету или некој особи, јер он је много више од тога човек је наспрам бога мањи него што је мрав наспрам човека, дакле, како је могуће схватити бога? могуће је схватити идеју о његовом постојању и његовој моћи, могуће је достићи веру – осетити божије присуство постоји питање „како?“, али не постоји једноставан одговор, нити постоји одговор који ће важити за све људе јер људи другачије увиђају бога ипак, сваки начин увиђања бога води ка истој вери у истог бога морамо научити људе да посматрају свет, да буду добри у свом односу према себи и другима, да вредно и храбро раде на свом напредовању, да отворе свој ум тако да им бог постане очигледан потребно је стр- пљење и ширина ума која се често ограничава буквал- ним значењем речи које чујемо у цркви и од вероучи- теља и свештеника или читамо у светом писму, бога треба схватити што је могуће шире, генералније, апс- трактније – јер се само тако увиђа његова свеприсут- ност иако смо сви посебни и јединствени, наша суштина је у односу са другима сваки човек је петар на коме се гради божија заједница и сваки човек хода по мору – ако посумња потонуће сакупите смиреност, самоувереност, љубав, поштовање, браћу и сестре, веру – јер тамо где је богатство ваше биће и срце ваше милош вукотић, 3/1, трећа београдска гимназија ученици веронауке пишу проблем схватања идеје бога 48 l1/2009 веронаука или грађанско васпитање? питање које мучи већину младих, али и њихове родитеље, при упису у школу првенствено морамо поменути да су ови предмети у наше школе уведени 2001 године као факултативни, а од 2004 и као обавезни, с тим што ђаци немају право промене избора по завршетку школске године уводе се од првог разреда основне тј средње школе, и часови се одржавају једном недељно оцене су описне шта заправо учимо на веронауци? она обухвата раличита предавања о православној вери учи нас о животу христа, његовим делима, чудима, о животу светитеља божјих, о библији и њеним тумачењима, о крсним славама и начинима живљења у складу са божјим законима затим, обрађују се и уче молитве даје нам одговоре на питања каја нас посебно муче као што су живот, смрт тј настанак и нестанак света, ука- зује нам на лоше ствари (грехе) које свакодневно чинимо и самим тим нас усмерава и помаже да боље живимо такође, бави се и разликама у учењу римока- толичке и православне цркве, где млади имају доста недоумица и мешају различита схватања учи се и о осталим светским религијама, а највише се бави начи- нима понашања и савременим проблемима са којима се друштво свакодневно сусреће као што су секте, дро- га, алкохолизам и др значајне теме о којима се нажа- лост недовољно говори, а све у циљу упознавања мла- дих са сопственом вером и њиховим духовним васпи- тањем између осталог, професор нас подсећа на пост и води на причешћа, а на сваком часу, ту је и могућ- ност одласка у цркву нека истраживања показују да заинтересованост за овај предмет у србији све више расте, што једино није случај у београду који су ту проблеми? пре свега, недовољна информисаност, као и предрасу- де! актуелно је и помодарство што се конкретно београда тиче, грађанско васпитање похађа вели- ки број ђака у почетку, проблеми при овом поновном увођењу веронауке у српске школе, били су непостојање адекватних уџбеника, настав- ног кадра и недовољна искуства из те области такође, било је и много противника који су се бунили и постављали питање да ли веронаука треба да да само информације или она треба да замени црквену катихизацију тј „намеће“ усваја- ње одређених ставова, мишљења и вредности? данас, већина тога је превазиђена остаје само проблем недовољног броја ученика ево неких идеја, како се изборити и са тим! ту су кампање кроз медије, плакати, дељење флајера (који већ постоје за грађанско!); информативни часови за родитеље од скоро, уведени су проб- ни часови у трајању од недељу дана, на почетку јелена машковић и милица чудић, iv разред треће београдске гимназије ученици веронауке пишу веронаука и млади ја идем на веронауку много је зани- мљивије од грађанског и осталих предмета такође, родитељи су ме саветовали, а и јако ме интересује та материја која се обрађује православни мисионар l 49 школске године, како би ђаци могли да се упозна- ју са оба предмета у вези са тим, ученици су рекли је период сувише кратак и како би требао да износи минимум месец дана неки су предло- жили да паралелно похађају и једне и друге часо- ве, јер неће
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
Одреднице:
2
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...њему, али је младићево срце ипак исувише било везано земаљскимБОГАТСТВОМ 📌 ову причу често
наводимо као пример лошег односа према материјал-
ним добрима, односа који води ка ропству но, важније
је да она
...њему, али је младићево срце ипак исувише било везано земаљским
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... живот вечни?“ вероватно сте препознали почетак познате приче о богатом младићу, који је имао готово све врлине и у потпуности био веран мојсејевом зако- ну христос је у њему препознао огромне потенцијале за духовни живот и позвао га је да у потпуности посве- ти живот њему, али је младићево срце ипак исувише било везано земаљским богатством ову причу често наводимо као пример лошег односа према материјал- ним добрима, односа који води ка ропству но, важније је да она поставља круцијално питање живота вечног, и то од стране једног младог човека питање живота и смрти млади и данас свакодневно постављају себи и другима питајући се о смислу свега око себе – често на посебан начин некада је то питање скопчано са смрћу најближих, у другом случају је пове- зано са неузвраћеном љубављу, а у трећем је у вези са тешким животним искушењима сигурно да има и оних који мисле да то питање себи никада нису поста- вили, али нису у праву – постављају га самим начином живота, имплицитно питање не мора бити поставље- но експлицитно, класично реченичним или мисаоним склоповима лутања у псеудореалност (попут наркома- није, алкохолизма и делинквенције), унутрашњи или спољашњи сукоби (конфликти са сопственом лично- шћу и људима око себе) или тражења себе у разним анархо-покретима– само су неки од несвесних одгово- ра на питање живота и смрти жеђ за вечним животом откуд то да оваква питања, експлицитно или импли- цитно, највише постављају управо млади људи? шта је то што младог човека чини толико специфичним да управо он данас највише трага за одговорима на „та проклета питања?“ поједностављен одговор бисмо црква и млади православни мисионар l 45 ђакон оливер суботић мисија међу младима могли потражити у пубертетским психофизичким про- менама, но, оне су ограничене само на један одређени период од неколико година, а ова питања се постављају и ван тог временског оквира можда и није потребно улазити у проблематику зашто се ово питање поставља, већ дати одговор на њега млади људи никада неће престати да постављају питања живота вечног (макар и несвесно) и да трагају за одговором, али своју жеђ неће моћи утолити на погрешним изворима често се дешава да одговор траже у вишим вредно- стима, статусним симболима, у новцу, али и то бива 46 l2/2009 бити привремено – бар за оног ко иоле дубље разми- шља једини који може угасити жеђ за вечним животом јесте онај који је за себе посведочио да је извор живо- та вечног – господ исус христос одговорност свештенства према младима данас сви хришћани, а поготово свештена лица, имају огромну одговорност према младим људима који дола- зе у цркву – било чиме да су подстакнути одговорност у смислу да покрете њихове душе који се испољавају само у телесним радњама морамо научити да схватимо на прави начин најлакше је младом човеку рећи „немој то и то да радиш, то није добро“ – такве придике он чује са свих страна, а бунтовног, какав јесте, само га терају у даљу изолацију младом човеку је потребно отварати нове види- ке, давати му дубински смисао сваког питања које, можда и несвесно, поста- вља, а не шаблонизирати нико не каже да ће тај труд стопроцентно уродити пло- дом (богати младић из приче са почетка текста је, на крају, ипак одустао и поред тога што је испред њега био сам хри- стос), али треба чинити оно што до нас стоји најзад, човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор бог свима нама у свако- дневном животу шаље обичне младе људе са пробуђе- ним духом, које често не разумемо или их фарисејски осуђујемо или, пак, „овај пут немамо времена“ за разго- вор најгоре од свега је то што после тако хладног при- јема они или дигну руке од свега или у сектама траже аутентичан вид духовности а ако будемо поступали неодговорно, одговорност за каснији трагичан пад ће се тражити из наших руку (језекиљ, 3, 18) према младима – у том контексту – морамо имати три квалитета: отво- реност, искреност и стрпљивост отвореност је важна у погледу оних младих људи који можда немају „конвенционалан“ изглед (рокери, панкери и слични су само неки примери) није добро да им спочитавамо поуке о изгледу, већ да видимо како је обучено њихово срце, и да – у том погледу – водимо разговор (сетите се само примера старца порфирија и панкера који су му долазили на исповест) искреност је важна зато што млади људи не воле лицемере: како ће младом човеку потребу за уздржа- њем проповедати свештеник са цигаретом у руци! сто- га треба бити образрив и од младих тражити само оно колико и сами испуњавамо – да се господње упозорење упућено фарисејима не би случајно односило на нас (лк, 11 46) стрпљење – да би се саградио један храм, потребно је време и стрпљење, а да би се на прави начин обликовао храм духа светога у младом човеку, потребно исто то у много већој мери живот у цркви на жалост, млади данас о цркви најчешће имају погрешне представе, често – под секу- ларним медијским утицајем – разуме- вајући је као некакву институцију или, пак, део националног блага и историје данас је из тог разлога потребна кати- хизација младих, пре свега кроз обра- зовни систем у виду школске веронау- ке, али и много шире од тога јер је потребно да осете живот у заједници верујућих људи сабраних у име христо- во самим тим ће бити јасно да хри- шћанство није пука философија или, пак, „једно од учења“, већ управо живот, односно нов начин живота у васкрслом господу за разлику од световних организација које младима помажу организовањем акција типа „играј за живот“, црква их позива да окусе живот иако такве друштве- не акције помажу у неким аспектима, оне ипак не одговарају на питање живота и смрти ту, такође, лежи велико искушење јер спољашња околина од хришћан- ских мисионара често тражи да се поведу за методи- ком друштвених институција ради краткотрајног добитка који би, у крајњој инстанци, резултовао упра- во погрешном, институционализованом представом цркве док цело друштво покушава да младе људе обликује споља – намећући им разне забране – црква све време треба да им указује на преображај изнутра а када јед- ном сами осете благодат духа светог како струји у целом бићу, више неће бити потребно да им кажемо ни реч – осим да их подржимо у животу у христу l део ауторизованог предавања о односу цркве према младима одржаног у српској дијаспори човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор православни мисионар l 47 драгана мандић хришћански брак хришћански брак и периоди уздржања добро нам је позната изрека да дивљење ишчеза- ва усљед блискости и највеће и најузвишеније ствари блиједе пред нашим очима усљед навике нажалост, и та прекрасна и узвишена личност у коју смо били лудо заљубљени, идеализовали је, дивили јој се, маштали о њој и чезнули за њом сада је ту, пред нашим очима, обична, блиједа, деми- стификована, без ореола и славе, и гледа нас истим празним погледом којим и ми гледамо њу а не тако давно сма- трали смо је недости- жном, посебном, једин- ственом и били смо спремни да свој живот трајно вежемо уз њу најсретнији дан нашег живота био је дан испи- јања заједничке чаше, дан наших завјета и кру- нисања наша љубав је потврђена божијим бла- гословом у присуству чланова литургијске заједнице, дан нашег сје- дињења заиста је био празник како се, онда, догодило да је тако огње- на и искричава љубав постала сива и безлична равнодушност? хришћански брак је света тајна то значи да он подразумијева константно освећење живота, напор- но успињења уз тавор, гору преображења, подвиг који врхуни у тачки када христос постаје све у све- му – не живимо више ми, него он у нама раскошни обред црквеног вјенчања икона је и предокус ове стварности царства божијег, стварности неговје- штене и задате, али још увијек неостварене у њеној пуноћи живот који почиње свадбеним весељем предста- вља путовање и успињање, радост и мучеништво, љубав неодвојиву од тајне крста, непрекидно свједочанство наше слободе о тајни јединства христа и цркве, стварности коју жртвом и при- ношењем остварује- мо и призивамо у нама између дана вјенчања и дана сла- ве божије, када ћемо, надамо се, у његовој слави бити и сами, протиче живот као чудо познања и откриве- ња, понирања у тај- ну другога – преда- вања и благодарно- сти, жртве и уздр- жања првим својим чудом које твори на свадби у кани гали- лејској, христос нам показује смисао светих тајни, смисао брака претворити воду у вино – то је импе- ратив хришћанског живота! не сачувати воду, него је претворити у вино, створити нови квалитет! пре- образити природно у натприродно, ерос у агапи, ограничено и смртно у вјечно и бесмртно чин вјен 48 l2/2009 чања само је почетак овога преображаја он подра- зумијева живот у подвигу, младенце који превас- ходно ишту царство божије, и уз њега им све друго бива придодато природни ерос, који постоји у нaма као божији дар кроз који се чак и пали човјек – егоиста, отвара за другога заборављајући на себе, а који је у овом палом стању помијешан са гријехом и похотом, мора бити спашен и преображен кроз тајну свога ероса, човјек просијава као икона божија, као биће заједнице које своју љубав тежи да оствари са кон- кретним ближњим кроз тајну тјелесне љубави бог дарује човјеку и животворну моћ чинећи га сауче- сником своје свемоћи сексуални чин представља тајну најинтимнијег људског повезивања, а уједно и пут кроз који људска љубав постаје животворна – отвара се за трећег, иконизује заједницу свете тро- јице и њену творачку моћ као биће слободе, човјек се не задовољава само природним односима он тежи да буде личност издижући се изнад граница соп- ствене природе – као двије сло- бодне личности које се подви- гом извијају ка богу овај однос са богом постаје кичма њиховог узајамног односа узносећи их ка реалности јединства свега у христу овај подвиг подразумијева пост, непрекидни подвиг самопревази- лажења, чувања ближњега од само- га себе, добровољног љубавног само- ограничења зарад још веће љубави; наш слободни избор да дрво познања добра и зла са његовим прелесним изазови- ма замијенимо трајно дрветом живота брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа ради и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој пол- ност бива превазиђена, а ерос преображен у православни мисионар l 49 љубав – агапи пост је пут исцјељења и обновљења истин- ског ероса и чувар уважава- ња личности и тајне другог бића кроз пост муж и жена своју вољу саобра- жавају вољи божијој, и то их дубље духовно сје- дињује пост нас исцјељује од потопа страсти, доноси мир у дом, превазилажење брига од овога свијета, које представљају велико искушење брачницима и узрок су многих брачних пробле- ма пост нас учи да одбацимо егоизам као начин постојања и да никада не говоримо у категоријама моје и твоје пост и живљење у непрекидном пока- јању, односно преображењу, обнављају супружнике, отварају их за бога и ослобађају од земље пост чува и брачну постељу неоскврњеном и од незасите похоте избавља он супружнике подсјећа на смисао брака, а то је да буде одсјај тројичне љубави оца, сина и светога духа, а не озакоњена похота и предавање страстима због неуздржања адам и ева губе рај, а свети се уздржањем кале и васкр- савају као синови божији пост нас учи да је сваки љубавни сусрет са нашим супружником дуго оче- кивана срећа уздржа- ње нас учи да у брач- ну постељу уђемо нови тако брачна ложница остаје чиста, а љубав супружника увијек свјежа и снажна брачна заједница пред- ставља истинско понира- ње у живот, виђење реално- сти у одсјају личности другога који је је наша радост и наш коректив тиме што се љубавно сје- динио са нама, ближњи није постао наш посјед, објекат наше жеље, инстру- мент за обављање свакодневних послова други је наше тијело или глава за којим нас уздржање учи да чезнемо припремајући се за нови сусрет и тајну новог сједињења уздржање нас учи да поштујемо светињу његове личности, а то значи да не смије да нам постане обичан дивљење ишче- зава усљед блискости пост нас учи да дивљење уса- вршимо освећујући једно друго и чашћу чинећи једно друго већим у нама се одражава тајна једин- ства христа и цркве, тајна љубави којој врата адова не могу одољети у мужу поштујемо христа, а у жени невјесту његову – цркву пост нас подсјећа да наш брак значи заједно ходити ка вјечности, увијек бити пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и васкрснути заједно у дан славе божије l брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој полност бива превазиђена, а ерос преображен у љубав – агапи 50 l2/2009 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања aлберт швајцер пробудивши се лепог духовског јутра у кући свог оца, свештеника у алзашком селу гинсбаху, сту- дент алберт осећао се необично срећним у ранијем детињству болешљив, развио се у здрава и крепка дечака и младића у родитељском дому, где је тад проводио празнике, владао је диван дух он сам оду- шевљава се за филозофију, теологију и музику — већ је у гимназији лепо свирао на оргуљама — и осећао се пун стваралачке снаге али наједном, још пре него што је устао из посте- ље, сване му да за толику срећу треба да плаћа, и то — собом то није било тек поетско надахнуће полет- на младића, него завет: до навршене тридесете годи- не бавиће се само науком и уметношћу, а затим ће непосредно служити браћи – људима како – тада још није знао једног јесењег дана 1904 л г, седећи за својим писа- ћим столом, доктор философије и теологије, доцент новог завета на страсбуршком универзитету, чуве- ни оргуљаш и дубок познавалац јохана себастијана баха, чак и стручњак за грађење оргуља, прелиставао је извештај париског евангеличког мисионарског друштва пажња му се заустави над чланком о очај- ном стању урођеника у француском конгу најед- ном, опет сасвим тихо и без екстазе, швајцер је сазнао на који ће начин непосредно служити људи- ма следеће школске године збило се на универзитету нешто нечувено: истакнут наставник једног од њего- вих факултета постао је студент другога, медицин- ског навршио је 30 година било је много жаљења, забринутости, чуђења и ругања; разумевања ни од кога те последње студије биле су му најнапорније јер не само што и најдаровитији човек у зрелим годинама, навикнут на самостално мишљење и деловање, теже учи за испите, него је швајцер, што из нужде, да би се могао издржавати, што из душевне потребе, био оптерећен и другим пословима, довољним да испу- њују живот двојице даровитих људи: задржао је доцентуру и израђивао два велика дела сасвим раз- личите врсте – књигу о баху и историју истраживања о животу исуса христа швајцер је после матуре више пута био у паризу, где је неко време – између страсбурга и берлина – и студирао постао је ученик и пријатељ композитора и великог оргуљаша видора, којег је тек он увео у суштину бахову! хтеде и да напише чланак о баху за студенте париске конзерваторије, али се то разрасте у опсежну књигу (једину коју је написао на францу- ском) а, место превода, написао је на немачком сасвим нову, готово два пута већу, која се и данас сматра једном од најбољих књига о великом мајсто- ру дознав од својих студената да им се није говорило о историјату истраживања живота исуса христа, науми да попуни ту празнину посао је био огроман у његовој радној соби посетиоци су се једва провла- чили између хартија и књига наслаганих и по поду прво је издање изишло 1906, а предговор другом, дефинитивном, написао је пред сам полазак у афри- ку, 1913, исте године кад је стекао свој трећи докто- рат чак и католички стручњаци сматрају то дело протестанта швајцера фундаменталним а доктор- ска дисертација била му је о покушајима психијатриј- ског тумачења исусове личности обдарен интуици- јом, а наоружан знањем — историјским, теолошким и медицинским – швајцер је показао сву недораслост тих ранијих покушаја ни сред „афричке прозе“ (тај је израз његов), сред натчовечно напорног рада у клими која је својом вла- жном врућином једва подношљива европљанину, није напустио теолошке теме: 1930 изишла је његова књига о мистици апостола павла крај свег рациона- лизма, швајцер је остао одан христу бескрајном смерно-нежном љубављу као мало ко, он је чуо његов позив: „пођи за мном!“ одазвао му се тиме (albert schweitzer 1875–1965) православни мисионар l 51 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања што је отишао да помаже црној браћи, којој је бели човек чинио толико зла то што је изабрао баш место у француској колони- ји, ламбарену, шездесетак километара јужно од еква- тора, на великој реци огоуе, дошло је од његове везе с париским мисионарским удружењем, које га је првих година у африци и новцем помагало у фран- цуској је тад било само око 650000 протестаната, али је у њима остало нешто од жилавог идеализма старих хугенота сам швајцер није хтео да буде мисионар јер је свој задатак сматрао свечовечанским, надна- родносним и надконфесионалним међу његовим друговима лекарима био је, касније, и један јеврејин из израела и један јапанац у почетку је имао само једног помагача, своју супру- гу хелену, рођену бреслау, с којом се венчао 1912 год и која је била спремна да с њим пође „на крај света“ све је ваљало тек створити швајцер је био органи- затор, физички радник, градитељ, дрводеља, агро- ном, баштован и, разуме се, хирург, интерниста, пси- хијатар, чак зубар харале су тешке болештине, као елефантијазис, маларија, дизентерија, гнојење кости- ју, а особито она ужасна „болест спавања“; осим тога – глад екваторијална африка сaмa од себе није има- ла ниједног дрвета ни жбуна чији би плодови давали човеку хране све је то, чак и банана, донесено из далеких крајева, особито заслугом португалаца своје црне штићенике швајцер није нимало пре- цењивао доживљавао је од њих штошта што би у човеку с мање љубави и мудрости убило вољу за тако мукотрпним радом он је умео бити и веома строг, али је имао и онај дивни хумор који кјеркегор назива „инкогнитом религиозности“ он је, пре свега, схва- тио да ти урођеници треба да се у његовој болници осећају као код своје куће, па је створио читаво бол- ничко насеље, које је 1927 преселио 3 километра узводно, где је било више места нобелова награда за мир највише му је помогла да, одвојено парчетом прашуме, створи и насеље за губавце урођеници су душом оболеле трпали као у неке бункере у прашуми добацујући им само најнужнију храну швајцер је увиђао да ће се такви несрећници најуспешније лечи- ти ако буду у вези с нормалним светом данас тај крај припада републици габон преко пута реке стоји модерна болница, којом управља (бар је још 1964 управљао) аустријанац др вајсберг његову собу краси портрет швајцеров, а неком је новинару рекао: „да не морам по владиној заповести бити модеран, радио бих као др швајцер“ алзас, негда западни руб „светог римског царства немачког народа“, био је од луја xiv до 1871 део фран- цуске, а од тада до 1918 припадао је немачкој ма шта радиле државе, не може се, хвала богу, спречити да се на граници двеју културних земаља, које пловна река више спаја него што их раздваја, развијају трајне човечанске у културне везе али кад је букнуо први светски рат, француске колонијалне власти пронађоше да су швај- цер и његова жена „непријатељи» забранише им бол- нички рад, осудише их да живе у кућици без општења ма с киме, под стражом колонијалних војника најзад, дође наређење да се они пребаце у један логор у фран- цуској дознавши за то, управник најближе католичке мисије дође, достојанственим покретом руке отклони црног стражара и захвали протестантском пару на свем добром које је учинио тамошњем народу (albert schweitzer 1875–1965) 52 l2/2009 логор у француској налазио се у прекрасном крају, али му се просторије ни за циче зиме нису загревале, те швајцер, после дугог боравка у тропској врућини, тешко оболи но, општећи с толиким интернирцима најразличитијих занимања, научио је много шта што му је у каснијем раду користило после рата је неко време био у страсбуру на месту вршиоца дужности пароха цркве св николе; од дво- јице непосредних претходника једног су уклонили немци јер је сувише критиковао, а другога су фран- цуске власти прогнале јер није испољавао довољно оданости француској швајцер је ту био само помоћ- ник, а уз то се прихватио асистентуре у једној страс- буршкој болници често би, с тешким руксаком на леђима, прелазио рајну да носи хране изгладнелима једном се – од изнурености – онесвестио на улици у африку се могао вратити тек 1924 да почне све изнова, и то без хелене, која је била слаба здравља, а и дужна да њихово јединче, кћер рену, подиже у европској клими и култури швајцер је више пута долазио у европу, где је држао предавања и давао концерте на оргуљама, у корист ламбарене најра- дије је боравио у свом драгом завичају, некадањој парохији свог оца, али је имао мало време- на за то хелена га је пратила на путовањима по евро- пи, а једном и у америку умрла је у цириху – 8 годи- на пре њега дуго су швајцера тиштили дугови према париској евангеличкој мисији и према личним пријатељима кад је постао један од најпоштованијих људи на све- ту, помоћ је притицала обилно и са много страна, али само приватна: друкчије он није хтео у девет европ- ских држава и у три ваневропске никла су – из при- ватне иницијативе – удружења за помагање ламбаре- не, а свуда по свету су настајале сродне установе међу књижевним делима швајцеровим ваља још истаћи извештаје о ламбарени „између воде и пра- шуме“, „афричке приче“, аутобиографске ствари, „хришћанство и светске религије“, „схватања индиј- ских мислилаца о свету“, а особито велико дело о „философији културе“ осим тога, био је ванредан познавалац гетеа, па је у четири маха држао предава- ња о њему, једно чак у сад-у читајући шта је гово- рио, на пример, у франкфурту о стотој годишњици гетеове смрти, 1932, човек би помислио да му је про- учавање гетеовог живота и рада било главно занима- ње њега је од младости за гетеа везала заједничка дубока човечност и истинитост, оно „страхопошто- вање“ према основној тајни живота, онај — како је рекао шилер — „поглед који тако тихо и чисто почи- ва на стварима“ швајцерова радна снага је – у његовом многостра- ном стваралаштву – била готово непојмљива, а тре- бало јој је, зачудо, мало „горива“ у облику сна и хране (био је вегетаријанац) он не таји да пати од премо- рености, али се та не примећује ни на количини ни на каквоћи његовог рада пре другог светског рата прохтеде се хитлеровом режиму да се окити чистом славом швајцеровом, те га гебелс „с немачким поздравом“ позове да у немачкој држи предавања и даје концерте швајцер то одби, и то „с централноафричким поздравом“! у осло је дошао 1954 да захвали на нобеловој награди за мир то је било сасвим стихијско славље за три дана мали норвешки народ скупи још два пута већу своту за ламбарену швајцер је 1957 и 1958 на радију говорио против нуклеарног наоружа- вања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања а од тада поче хајка на њега тако подла и под- мукла да многи пристојни, а плитки људи нису могли схватити да је могуће све то измислити, па су штошта и поверовали тако је то увек с вештим клеветањем на свој деведесети рођендан, 14 јануара 1965, швајцер преда управу болнице наследнику којег је сам изабрао – младом швајцарцу др валтеру мунцу али је остао тамо и исте године умро (4 септембра) до краја је био веран свом хармонијуму и клавиру сам је, колико је могуће, оправљао кварове које је нано- сила немилосрдна тропска клима увече би који пут засвирао неко од присутних каже да се човек, затво- ривши очи једва, могао отети илузији да то свира млад човек била му је туђа аскеза која одваја од пуноће живота, а сав му је живот био пун аскезе у смислу „вежбања“ за подвиге истинитости и љубави он је био приступачан невиним радостима иако је – као мало ко – схватао и проживљавао да је живот „видело у тами» читавим је бићем својим сазнавао и сваком приликом исповедао да у то видело, у то „осмислено сред бесми- сленог“ води само духовна религиозна етика, која се осећа повезана са свим живим у васељени l др фил м с богдановић швајцер је 1957 и 1958 на радију гово- рио против нуклеар- ног наоружавања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања православни мисионар l 53 мисионарско писмо са малте свештеник александар жерајић мисионарска писма други део малта, медитеранска микродржава, релативно je брзо напредовала, и од некадашње британске колоније (самосталност проглашена 1964 лета господ- њег), постала развијеном европском земљом, а од 2004 и чланицом еу на острву је саграђена огромна модерна болница, а здравствено осигурање је бесплат- но за држављане малте и неке странце у њој је запо- слен већи број наших лекара – хирурга, анестезиолога, педијатара на изградњи је, исто тако, радило много наших радника и инжењера, од којих је један већи део напустио малту по завршетку радова по неким про- ценама, на малти је у време изградње болнице и неких других објеката (нпр хотела) живело око пет до шест хиљада срба малтешки универзитет је један од најстаријих у европи основали су га језуити још 1592, али је неко- лико пута – у бурној историји ове мале земље – скоро падао у заборав у саставу универзитета су факултети скоро свих најтраженијих смерова данас (педагогија, медицина, економија, право, европске студије), са завидним бројем страних студената, па и оних изван еу, иако школарина није баш мала, али ни тако висока у поређењу са другим европским универзитетима, поготово ако се има на уму да у туризму, угоститељ- ству или на грађевини студенти могу и релативно добро да зараде парохија светог апостола павла није прва право- славна парохија на острву још почетком двадесетог века је овде основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија, за потребе бројне грчке мањине на острву, али је временом скоро сасвим нестала што због постепене асимилације грка у већин- ско римокатоличко друштво, што због њиховог изу- мирања поседује и властиту омалену богомољу у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
... живот вечни?“ вероватно сте препознали почетак познате приче о богатом младићу, који је имао готово све врлине и у потпуности био веран мојсејевом зако- ну христос је у њему препознао огромне потенцијале за духовни живот и позвао га је да у потпуности посве- ти живот њему, али је младићево срце ипак исувише било везано земаљским богатством ову причу често наводимо као пример лошег односа према материјал- ним добрима, односа који води ка ропству но, важније је да она поставља круцијално питање живота вечног, и то од стране једног младог човека питање живота и смрти млади и данас свакодневно постављају себи и другима питајући се о смислу свега око себе – често на посебан начин некада је то питање скопчано са смрћу најближих, у другом случају је пове- зано са неузвраћеном љубављу, а у трећем је у вези са тешким животним искушењима сигурно да има и оних који мисле да то питање себи никада нису поста- вили, али нису у праву – постављају га самим начином живота, имплицитно питање не мора бити поставље- но експлицитно, класично реченичним или мисаоним склоповима лутања у псеудореалност (попут наркома- није, алкохолизма и делинквенције), унутрашњи или спољашњи сукоби (конфликти са сопственом лично- шћу и људима око себе) или тражења себе у разним анархо-покретима– само су неки од несвесних одгово- ра на питање живота и смрти жеђ за вечним животом откуд то да оваква питања, експлицитно или импли- цитно, највише постављају управо млади људи? шта је то што младог човека чини толико специфичним да управо он данас највише трага за одговорима на „та проклета питања?“ поједностављен одговор бисмо црква и млади православни мисионар l 45 ђакон оливер суботић мисија међу младима могли потражити у пубертетским психофизичким про- менама, но, оне су ограничене само на један одређени период од неколико година, а ова питања се постављају и ван тог временског оквира можда и није потребно улазити у проблематику зашто се ово питање поставља, већ дати одговор на њега млади људи никада неће престати да постављају питања живота вечног (макар и несвесно) и да трагају за одговором, али своју жеђ неће моћи утолити на погрешним изворима често се дешава да одговор траже у вишим вредно- стима, статусним симболима, у новцу, али и то бива 46 l2/2009 бити привремено – бар за оног ко иоле дубље разми- шља једини који може угасити жеђ за вечним животом јесте онај који је за себе посведочио да је извор живо- та вечног – господ исус христос одговорност свештенства према младима данас сви хришћани, а поготово свештена лица, имају огромну одговорност према младим људима који дола- зе у цркву – било чиме да су подстакнути одговорност у смислу да покрете њихове душе који се испољавају само у телесним радњама морамо научити да схватимо на прави начин најлакше је младом човеку рећи „немој то и то да радиш, то није добро“ – такве придике он чује са свих страна, а бунтовног, какав јесте, само га терају у даљу изолацију младом човеку је потребно отварати нове види- ке, давати му дубински смисао сваког питања које, можда и несвесно, поста- вља, а не шаблонизирати нико не каже да ће тај труд стопроцентно уродити пло- дом (богати младић из приче са почетка текста је, на крају, ипак одустао и поред тога што је испред њега био сам хри- стос), али треба чинити оно што до нас стоји најзад, човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор бог свима нама у свако- дневном животу шаље обичне младе људе са пробуђе- ним духом, које често не разумемо или их фарисејски осуђујемо или, пак, „овај пут немамо времена“ за разго- вор најгоре од свега је то што после тако хладног при- јема они или дигну руке од свега или у сектама траже аутентичан вид духовности а ако будемо поступали неодговорно, одговорност за каснији трагичан пад ће се тражити из наших руку (језекиљ, 3, 18) према младима – у том контексту – морамо имати три квалитета: отво- реност, искреност и стрпљивост отвореност је важна у погледу оних младих људи који можда немају „конвенционалан“ изглед (рокери, панкери и слични су само неки примери) није добро да им спочитавамо поуке о изгледу, већ да видимо како је обучено њихово срце, и да – у том погледу – водимо разговор (сетите се само примера старца порфирија и панкера који су му долазили на исповест) искреност је важна зато што млади људи не воле лицемере: како ће младом човеку потребу за уздржа- њем проповедати свештеник са цигаретом у руци! сто- га треба бити образрив и од младих тражити само оно колико и сами испуњавамо – да се господње упозорење упућено фарисејима не би случајно односило на нас (лк, 11 46) стрпљење – да би се саградио један храм, потребно је време и стрпљење, а да би се на прави начин обликовао храм духа светога у младом човеку, потребно исто то у много већој мери живот у цркви на жалост, млади данас о цркви најчешће имају погрешне представе, често – под секу- ларним медијским утицајем – разуме- вајући је као некакву институцију или, пак, део националног блага и историје данас је из тог разлога потребна кати- хизација младих, пре свега кроз обра- зовни систем у виду школске веронау- ке, али и много шире од тога јер је потребно да осете живот у заједници верујућих људи сабраних у име христо- во самим тим ће бити јасно да хри- шћанство није пука философија или, пак, „једно од учења“, већ управо живот, односно нов начин живота у васкрслом господу за разлику од световних организација које младима помажу организовањем акција типа „играј за живот“, црква их позива да окусе живот иако такве друштве- не акције помажу у неким аспектима, оне ипак не одговарају на питање живота и смрти ту, такође, лежи велико искушење јер спољашња околина од хришћан- ских мисионара често тражи да се поведу за методи- ком друштвених институција ради краткотрајног добитка који би, у крајњој инстанци, резултовао упра- во погрешном, институционализованом представом цркве док цело друштво покушава да младе људе обликује споља – намећући им разне забране – црква све време треба да им указује на преображај изнутра а када јед- ном сами осете благодат духа светог како струји у целом бићу, више неће бити потребно да им кажемо ни реч – осим да их подржимо у животу у христу l део ауторизованог предавања о односу цркве према младима одржаног у српској дијаспори човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор православни мисионар l 47 драгана мандић хришћански брак хришћански брак и периоди уздржања добро нам је позната изрека да дивљење ишчеза- ва усљед блискости и највеће и најузвишеније ствари блиједе пред нашим очима усљед навике нажалост, и та прекрасна и узвишена личност у коју смо били лудо заљубљени, идеализовали је, дивили јој се, маштали о њој и чезнули за њом сада је ту, пред нашим очима, обична, блиједа, деми- стификована, без ореола и славе, и гледа нас истим празним погледом којим и ми гледамо њу а не тако давно сма- трали смо је недости- жном, посебном, једин- ственом и били смо спремни да свој живот трајно вежемо уз њу најсретнији дан нашег живота био је дан испи- јања заједничке чаше, дан наших завјета и кру- нисања наша љубав је потврђена божијим бла- гословом у присуству чланова литургијске заједнице, дан нашег сје- дињења заиста је био празник како се, онда, догодило да је тако огње- на и искричава љубав постала сива и безлична равнодушност? хришћански брак је света тајна то значи да он подразумијева константно освећење живота, напор- но успињења уз тавор, гору преображења, подвиг који врхуни у тачки када христос постаје све у све- му – не живимо више ми, него он у нама раскошни обред црквеног вјенчања икона је и предокус ове стварности царства божијег, стварности неговје- штене и задате, али још увијек неостварене у њеној пуноћи живот који почиње свадбеним весељем предста- вља путовање и успињање, радост и мучеништво, љубав неодвојиву од тајне крста, непрекидно свједочанство наше слободе о тајни јединства христа и цркве, стварности коју жртвом и при- ношењем остварује- мо и призивамо у нама између дана вјенчања и дана сла- ве божије, када ћемо, надамо се, у његовој слави бити и сами, протиче живот као чудо познања и откриве- ња, понирања у тај- ну другога – преда- вања и благодарно- сти, жртве и уздр- жања првим својим чудом које твори на свадби у кани гали- лејској, христос нам показује смисао светих тајни, смисао брака претворити воду у вино – то је импе- ратив хришћанског живота! не сачувати воду, него је претворити у вино, створити нови квалитет! пре- образити природно у натприродно, ерос у агапи, ограничено и смртно у вјечно и бесмртно чин вјен 48 l2/2009 чања само је почетак овога преображаја он подра- зумијева живот у подвигу, младенце који превас- ходно ишту царство божије, и уз њега им све друго бива придодато природни ерос, који постоји у нaма као божији дар кроз који се чак и пали човјек – егоиста, отвара за другога заборављајући на себе, а који је у овом палом стању помијешан са гријехом и похотом, мора бити спашен и преображен кроз тајну свога ероса, човјек просијава као икона божија, као биће заједнице које своју љубав тежи да оствари са кон- кретним ближњим кроз тајну тјелесне љубави бог дарује човјеку и животворну моћ чинећи га сауче- сником своје свемоћи сексуални чин представља тајну најинтимнијег људског повезивања, а уједно и пут кроз који људска љубав постаје животворна – отвара се за трећег, иконизује заједницу свете тро- јице и њену творачку моћ као биће слободе, човјек се не задовољава само природним односима он тежи да буде личност издижући се изнад граница соп- ствене природе – као двије сло- бодне личности које се подви- гом извијају ка богу овај однос са богом постаје кичма њиховог узајамног односа узносећи их ка реалности јединства свега у христу овај подвиг подразумијева пост, непрекидни подвиг самопревази- лажења, чувања ближњега од само- га себе, добровољног љубавног само- ограничења зарад још веће љубави; наш слободни избор да дрво познања добра и зла са његовим прелесним изазови- ма замијенимо трајно дрветом живота брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа ради и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој пол- ност бива превазиђена, а ерос преображен у православни мисионар l 49 љубав – агапи пост је пут исцјељења и обновљења истин- ског ероса и чувар уважава- ња личности и тајне другог бића кроз пост муж и жена своју вољу саобра- жавају вољи божијој, и то их дубље духовно сје- дињује пост нас исцјељује од потопа страсти, доноси мир у дом, превазилажење брига од овога свијета, које представљају велико искушење брачницима и узрок су многих брачних пробле- ма пост нас учи да одбацимо егоизам као начин постојања и да никада не говоримо у категоријама моје и твоје пост и живљење у непрекидном пока- јању, односно преображењу, обнављају супружнике, отварају их за бога и ослобађају од земље пост чува и брачну постељу неоскврњеном и од незасите похоте избавља он супружнике подсјећа на смисао брака, а то је да буде одсјај тројичне љубави оца, сина и светога духа, а не озакоњена похота и предавање страстима због неуздржања адам и ева губе рај, а свети се уздржањем кале и васкр- савају као синови божији пост нас учи да је сваки љубавни сусрет са нашим супружником дуго оче- кивана срећа уздржа- ње нас учи да у брач- ну постељу уђемо нови тако брачна ложница остаје чиста, а љубав супружника увијек свјежа и снажна брачна заједница пред- ставља истинско понира- ње у живот, виђење реално- сти у одсјају личности другога који је је наша радост и наш коректив тиме што се љубавно сје- динио са нама, ближњи није постао наш посјед, објекат наше жеље, инстру- мент за обављање свакодневних послова други је наше тијело или глава за којим нас уздржање учи да чезнемо припремајући се за нови сусрет и тајну новог сједињења уздржање нас учи да поштујемо светињу његове личности, а то значи да не смије да нам постане обичан дивљење ишче- зава усљед блискости пост нас учи да дивљење уса- вршимо освећујући једно друго и чашћу чинећи једно друго већим у нама се одражава тајна једин- ства христа и цркве, тајна љубави којој врата адова не могу одољети у мужу поштујемо христа, а у жени невјесту његову – цркву пост нас подсјећа да наш брак значи заједно ходити ка вјечности, увијек бити пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и васкрснути заједно у дан славе божије l брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој полност бива превазиђена, а ерос преображен у љубав – агапи 50 l2/2009 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања aлберт швајцер пробудивши се лепог духовског јутра у кући свог оца, свештеника у алзашком селу гинсбаху, сту- дент алберт осећао се необично срећним у ранијем детињству болешљив, развио се у здрава и крепка дечака и младића у родитељском дому, где је тад проводио празнике, владао је диван дух он сам оду- шевљава се за филозофију, теологију и музику — већ је у гимназији лепо свирао на оргуљама — и осећао се пун стваралачке снаге али наједном, још пре него што је устао из посте- ље, сване му да за толику срећу треба да плаћа, и то — собом то није било тек поетско надахнуће полет- на младића, него завет: до навршене тридесете годи- не бавиће се само науком и уметношћу, а затим ће непосредно служити браћи – људима како – тада још није знао једног јесењег дана 1904 л г, седећи за својим писа- ћим столом, доктор философије и теологије, доцент новог завета на страсбуршком универзитету, чуве- ни оргуљаш и дубок познавалац јохана себастијана баха, чак и стручњак за грађење оргуља, прелиставао је извештај париског евангеличког мисионарског друштва пажња му се заустави над чланком о очај- ном стању урођеника у француском конгу најед- ном, опет сасвим тихо и без екстазе, швајцер је сазнао на који ће начин непосредно служити људи- ма следеће школске године збило се на универзитету нешто нечувено: истакнут наставник једног од њего- вих факултета постао је студент другога, медицин- ског навршио је 30 година било је много жаљења, забринутости, чуђења и ругања; разумевања ни од кога те последње студије биле су му најнапорније јер не само што и најдаровитији човек у зрелим годинама, навикнут на самостално мишљење и деловање, теже учи за испите, него је швајцер, што из нужде, да би се могао издржавати, што из душевне потребе, био оптерећен и другим пословима, довољним да испу- њују живот двојице даровитих људи: задржао је доцентуру и израђивао два велика дела сасвим раз- личите врсте – књигу о баху и историју истраживања о животу исуса христа швајцер је после матуре више пута био у паризу, где је неко време – између страсбурга и берлина – и студирао постао је ученик и пријатељ композитора и великог оргуљаша видора, којег је тек он увео у суштину бахову! хтеде и да напише чланак о баху за студенте париске конзерваторије, али се то разрасте у опсежну књигу (једину коју је написао на францу- ском) а, место превода, написао је на немачком сасвим нову, готово два пута већу, која се и данас сматра једном од најбољих књига о великом мајсто- ру дознав од својих студената да им се није говорило о историјату истраживања живота исуса христа, науми да попуни ту празнину посао је био огроман у његовој радној соби посетиоци су се једва провла- чили између хартија и књига наслаганих и по поду прво је издање изишло 1906, а предговор другом, дефинитивном, написао је пред сам полазак у афри- ку, 1913, исте године кад је стекао свој трећи докто- рат чак и католички стручњаци сматрају то дело протестанта швајцера фундаменталним а доктор- ска дисертација била му је о покушајима психијатриј- ског тумачења исусове личности обдарен интуици- јом, а наоружан знањем — историјским, теолошким и медицинским – швајцер је показао сву недораслост тих ранијих покушаја ни сред „афричке прозе“ (тај је израз његов), сред натчовечно напорног рада у клими која је својом вла- жном врућином једва подношљива европљанину, није напустио теолошке теме: 1930 изишла је његова књига о мистици апостола павла крај свег рациона- лизма, швајцер је остао одан христу бескрајном смерно-нежном љубављу као мало ко, он је чуо његов позив: „пођи за мном!“ одазвао му се тиме (albert schweitzer 1875–1965) православни мисионар l 51 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања што је отишао да помаже црној браћи, којој је бели човек чинио толико зла то што је изабрао баш место у француској колони- ји, ламбарену, шездесетак километара јужно од еква- тора, на великој реци огоуе, дошло је од његове везе с париским мисионарским удружењем, које га је првих година у африци и новцем помагало у фран- цуској је тад било само око 650000 протестаната, али је у њима остало нешто од жилавог идеализма старих хугенота сам швајцер није хтео да буде мисионар јер је свој задатак сматрао свечовечанским, надна- родносним и надконфесионалним међу његовим друговима лекарима био је, касније, и један јеврејин из израела и један јапанац у почетку је имао само једног помагача, своју супру- гу хелену, рођену бреслау, с којом се венчао 1912 год и која је била спремна да с њим пође „на крај света“ све је ваљало тек створити швајцер је био органи- затор, физички радник, градитељ, дрводеља, агро- ном, баштован и, разуме се, хирург, интерниста, пси- хијатар, чак зубар харале су тешке болештине, као елефантијазис, маларија, дизентерија, гнојење кости- ју, а особито она ужасна „болест спавања“; осим тога – глад екваторијална африка сaмa од себе није има- ла ниједног дрвета ни жбуна чији би плодови давали човеку хране све је то, чак и банана, донесено из далеких крајева, особито заслугом португалаца своје црне штићенике швајцер није нимало пре- цењивао доживљавао је од њих штошта што би у човеку с мање љубави и мудрости убило вољу за тако мукотрпним радом он је умео бити и веома строг, али је имао и онај дивни хумор који кјеркегор назива „инкогнитом религиозности“ он је, пре свега, схва- тио да ти урођеници треба да се у његовој болници осећају као код своје куће, па је створио читаво бол- ничко насеље, које је 1927 преселио 3 километра узводно, где је било више места нобелова награда за мир највише му је помогла да, одвојено парчетом прашуме, створи и насеље за губавце урођеници су душом оболеле трпали као у неке бункере у прашуми добацујући им само најнужнију храну швајцер је увиђао да ће се такви несрећници најуспешније лечи- ти ако буду у вези с нормалним светом данас тај крај припада републици габон преко пута реке стоји модерна болница, којом управља (бар је још 1964 управљао) аустријанац др вајсберг његову собу краси портрет швајцеров, а неком је новинару рекао: „да не морам по владиној заповести бити модеран, радио бих као др швајцер“ алзас, негда западни руб „светог римског царства немачког народа“, био је од луја xiv до 1871 део фран- цуске, а од тада до 1918 припадао је немачкој ма шта радиле државе, не може се, хвала богу, спречити да се на граници двеју културних земаља, које пловна река више спаја него што их раздваја, развијају трајне човечанске у културне везе али кад је букнуо први светски рат, француске колонијалне власти пронађоше да су швај- цер и његова жена „непријатељи» забранише им бол- нички рад, осудише их да живе у кућици без општења ма с киме, под стражом колонијалних војника најзад, дође наређење да се они пребаце у један логор у фран- цуској дознавши за то, управник најближе католичке мисије дође, достојанственим покретом руке отклони црног стражара и захвали протестантском пару на свем добром које је учинио тамошњем народу (albert schweitzer 1875–1965) 52 l2/2009 логор у француској налазио се у прекрасном крају, али му се просторије ни за циче зиме нису загревале, те швајцер, после дугог боравка у тропској врућини, тешко оболи но, општећи с толиким интернирцима најразличитијих занимања, научио је много шта што му је у каснијем раду користило после рата је неко време био у страсбуру на месту вршиоца дужности пароха цркве св николе; од дво- јице непосредних претходника једног су уклонили немци јер је сувише критиковао, а другога су фран- цуске власти прогнале јер није испољавао довољно оданости француској швајцер је ту био само помоћ- ник, а уз то се прихватио асистентуре у једној страс- буршкој болници често би, с тешким руксаком на леђима, прелазио рајну да носи хране изгладнелима једном се – од изнурености – онесвестио на улици у африку се могао вратити тек 1924 да почне све изнова, и то без хелене, која је била слаба здравља, а и дужна да њихово јединче, кћер рену, подиже у европској клими и култури швајцер је више пута долазио у европу, где је држао предавања и давао концерте на оргуљама, у корист ламбарене најра- дије је боравио у свом драгом завичају, некадањој парохији свог оца, али је имао мало време- на за то хелена га је пратила на путовањима по евро- пи, а једном и у америку умрла је у цириху – 8 годи- на пре њега дуго су швајцера тиштили дугови према париској евангеличкој мисији и према личним пријатељима кад је постао један од најпоштованијих људи на све- ту, помоћ је притицала обилно и са много страна, али само приватна: друкчије он није хтео у девет европ- ских држава и у три ваневропске никла су – из при- ватне иницијативе – удружења за помагање ламбаре- не, а свуда по свету су настајале сродне установе међу књижевним делима швајцеровим ваља још истаћи извештаје о ламбарени „између воде и пра- шуме“, „афричке приче“, аутобиографске ствари, „хришћанство и светске религије“, „схватања индиј- ских мислилаца о свету“, а особито велико дело о „философији културе“ осим тога, био је ванредан познавалац гетеа, па је у четири маха држао предава- ња о њему, једно чак у сад-у читајући шта је гово- рио, на пример, у франкфурту о стотој годишњици гетеове смрти, 1932, човек би помислио да му је про- учавање гетеовог живота и рада било главно занима- ње њега је од младости за гетеа везала заједничка дубока човечност и истинитост, оно „страхопошто- вање“ према основној тајни живота, онај — како је рекао шилер — „поглед који тако тихо и чисто почи- ва на стварима“ швајцерова радна снага је – у његовом многостра- ном стваралаштву – била готово непојмљива, а тре- бало јој је, зачудо, мало „горива“ у облику сна и хране (био је вегетаријанац) он не таји да пати од премо- рености, али се та не примећује ни на количини ни на каквоћи његовог рада пре другог светског рата прохтеде се хитлеровом режиму да се окити чистом славом швајцеровом, те га гебелс „с немачким поздравом“ позове да у немачкој држи предавања и даје концерте швајцер то одби, и то „с централноафричким поздравом“! у осло је дошао 1954 да захвали на нобеловој награди за мир то је било сасвим стихијско славље за три дана мали норвешки народ скупи још два пута већу своту за ламбарену швајцер је 1957 и 1958 на радију говорио против нуклеарног наоружа- вања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања а од тада поче хајка на њега тако подла и под- мукла да многи пристојни, а плитки људи нису могли схватити да је могуће све то измислити, па су штошта и поверовали тако је то увек с вештим клеветањем на свој деведесети рођендан, 14 јануара 1965, швајцер преда управу болнице наследнику којег је сам изабрао – младом швајцарцу др валтеру мунцу али је остао тамо и исте године умро (4 септембра) до краја је био веран свом хармонијуму и клавиру сам је, колико је могуће, оправљао кварове које је нано- сила немилосрдна тропска клима увече би који пут засвирао неко од присутних каже да се човек, затво- ривши очи једва, могао отети илузији да то свира млад човек била му је туђа аскеза која одваја од пуноће живота, а сав му је живот био пун аскезе у смислу „вежбања“ за подвиге истинитости и љубави он је био приступачан невиним радостима иако је – као мало ко – схватао и проживљавао да је живот „видело у тами» читавим је бићем својим сазнавао и сваком приликом исповедао да у то видело, у то „осмислено сред бесми- сленог“ води само духовна религиозна етика, која се осећа повезана са свим живим у васељени l др фил м с богдановић швајцер је 1957 и 1958 на радију гово- рио против нуклеар- ног наоружавања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања православни мисионар l 53 мисионарско писмо са малте свештеник александар жерајић мисионарска писма други део малта, медитеранска микродржава, релативно je брзо напредовала, и од некадашње британске колоније (самосталност проглашена 1964 лета господ- њег), постала развијеном европском земљом, а од 2004 и чланицом еу на острву је саграђена огромна модерна болница, а здравствено осигурање је бесплат- но за држављане малте и неке странце у њој је запо- слен већи број наших лекара – хирурга, анестезиолога, педијатара на изградњи је, исто тако, радило много наших радника и инжењера, од којих је један већи део напустио малту по завршетку радова по неким про- ценама, на малти је у време изградње болнице и неких других објеката (нпр хотела) живело око пет до шест хиљада срба малтешки универзитет је један од најстаријих у европи основали су га језуити још 1592, али је неко- лико пута – у бурној историји ове мале земље – скоро падао у заборав у саставу универзитета су факултети скоро свих најтраженијих смерова данас (педагогија, медицина, економија, право, европске студије), са завидним бројем страних студената, па и оних изван еу, иако школарина није баш мала, али ни тако висока у поређењу са другим европским универзитетима, поготово ако се има на уму да у туризму, угоститељ- ству или на грађевини студенти могу и релативно добро да зараде парохија светог апостола павла није прва право- славна парохија на острву још почетком двадесетог века је овде основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија, за потребе бројне грчке мањине на острву, али је временом скоро сасвим нестала што због постепене асимилације грка у већин- ско римокатоличко друштво, што због њиховог изу- мирања поседује и властиту омалену богомољу у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
3
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
...на ово место долазило на хиљаде људи у потрази за брзим и лакимБОГАТСТВОМ 📌 све је
функционисало тако што би сваки човек купио мало
парче земље и отпочињао са ручним копањем са
масовним ископавањем се пр
...на ово место долазило на хиљаде људи у потрази за брзим и лаким
МЕТА инфо: Р:23602 К:179108 Д:99
| Свеска 308 |
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... у јужној африци православни мисионар l 13 данас је највећа туристичка атракција кимберлија – биг холе (велика рупа), својеврсни споменик људској похлепи то је највећа и најдубља рупа на свету иско- пана људском руком на том месту је пронађен први дијамант, и од тада је на ово место долазило на хиљаде људи у потрази за брзим и лаким богатством све је функционисало тако што би сваки човек купио мало парче земље и отпочињао са ручним копањем са масовним ископавањем се прекинуло када се налази- ште већином исцрпело и када се на дну велике рупе појавила огромна вода, која је онемогућила даља иско- павања и учинила их неисплативим) духовни лидер ове групе људи је отишао у америку и тамо био рукоположен у чин свештеника, а касније и у чин епископа затим је отпутовао у уганду, где је било још људи који су желели да (на)уче о правосла- вљу ти верници у уганди и, касније, они из кеније открили су да ова америчка група није заиста канонски православна, па су се л г 1946 придружили алексан- дријској патријаршији јужноафричко-америчка гру- па је и даље остала независна и налазила се ван канон- ске православне цркве средином шездесетих година 20 века афричка православна црква у јужној афри- ци је подељена на више група, а свака група је имала свог духовног лидера наставили су да се називају православнима, али нису знали пуно о православљу пут ка православљу средином деведесетих година прошлог века неколи- ко предводника ових група је написало писмо алексан- дријском митрополиту јоханесбурга и преторије г павлу са жељом да се заиста упозна са православном вером желели су да их митрополит и званично прими под окриље православне александријске патријарши- је митрополит је одредио неколико својих помоћника да одлазе у та црначка предграђа и да духовне лидере афричке православне цркве проучавају православљу после две године редовних часова веронауке, превође- ња псалама, новозаветних књига, православних катихи- зиса и литургијских текстова на локалне зулу, сото и цвана-језике, митрополит павле је, за почетак, неколико предводника примио у православље и благословио да могу читати часослов и остале богослужбене књиге, тако да се и остали могу припремити за примање православне вере, а, наследник митрополита павла, митрополит серафим је отишао корак даље и неколико локалних сту- дената послао на школовање у најроби (кенија) у право- славну семинарију александријске патријаршије митрополит је одредио неколико ђакона и свеште- ника (у овај мисионарски рад су активно била укључе- на и тројица српских монаха, који су служили у храму св апостола томе у јоханесбургу) да одлазе у црначка предграђа у којима су се налазиле групе заинтересова 14 l4/2009 них јужноафриканаца и тамо, углавном по школским учионицама, држе веронауку, деле православне иконе, богослуже православни свештеници и ђакони би с времена на време заинтересоване водили на богослу- жења у православне цркве (најбројнија посета је била српској парохији у јоханесбургу на савиндан 2006 л г, када је близу стотину учитеља и ђака из црначког предграђа тембисе присуствовало богослужењу и прослави савиндана), што је у многоме помагало да се локални јужноафриканци још боље упознају са право- слављем и науче више о животу и науци господа нашег исуса христа будући рад и закључак данас се у јужној африци на десетак различитих локација проповеда православље и шири се међу локалним јужноафричким становништвом, и то на локалним говорним језицима у јоханесбургу је отпо- чела са радом духовна семинарија патријарха петра седмог; митрополија је започела изградњу првог пра- вославног манастира; неколико локалних православ- них студената је послато на студије на православне универзитете у грчку и сједињене америчке државе; траже се локације за изградњу православних храмова у локалним јужноафричким насељима; при право- славним парохијама се одржавају курсеви и часови веронауке и појања; рукополажу се нови свештеници и ђакони из редова јужноафричких староседелаца надамо се да ће православље у будућности јачати и још више се ширити по јужној африци ово није комплетна историја православне мисије у јужној африци, већ кратак и сажет преглед молимо за ваше молитве за све јужноафричке православне заједнице које су у зачетку и за све њихове духовне вође како бисмо у јужној африци у будућности има- ли што више нових православних парохија, у којима ће се богослужити и у којима ће се користити сви локални афрички језици лично мислим да би најва- жније било, ако бог да, и да се из редова локалних јужноафриканаца зачне и оформи православно монаштво (пре две године овде је замонашен први рођени јужноафриканац, сада јеромонах, отац сера- фим – у свету метју ван ниекерк) монаштво и манастири би сигурно имали најзначајнију улогу у ширењу и утврђивању православља у јужној африци као и на целом афричком континенту нека би дао господ да тако и буде амин дај, боже! m православни мисионар l 15 тријумф хриш ћанства у iv веку 16 l4/2009 ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам у четвртом веку су се догодиле великe друштвенe, економскe, политичкe и религијскe променe ста- ре институције и религијска веровања су били захва- ћени културолошким и духовним пропадањем, тако да је хришћанство полако преузимало доминатну уло- гу и, самим тим, било увучено у конфликт са хелен- ском културом пред црквене великодостојнике – међу којима су били григорије богослов, григорије ниски, василије велики и јован златоусти – поставио се двоструки задатак: прилагођавање хришћанства постојећем културном систему; пред новом религијом је био задатак да оствари своју светску мисију тако што ће претходном, грчко-римском духовном порет- ку, додати нови, хришћански смисао треба узети у обзир то да у покушају стварања новог животног духа антике хришћанство није било усамљено, што сведочи појава друге софистике, чији су типични представници марко аурелије и флави- је филострат термин друга софистика углавном се користи за индентификацију књижевно-културних усмерења у првој половини трећег века после хри- ста друга софистика се као синтагма први пут помиње код флавија филострата (трећи век после христа) у делу живот софиста, којим указује на реторичко извођење које је нашао код есхина, атин- ског ретора из четвртог века пре христа реторици је у оквиру друге софистике припадала водећа улога јер се реторика, а не философија или поезија, јавља као представница хеленског духовног наслеђа интензивно цветање софистике почиње за време хадријана и антонина, а њене сраземере су такве да цареви и образовани људи пишу грчки, па је римска књижевност бивала у позадини грчки постаје свет- ски језик, а хеленско образовање светско образова- ње самим тим, грчки постаје култни и књижевни језик хришћанства главно место у коме се појављују (сада нови) учитељи постаје, поново, атина, а потом константинопољ ова својеврсна паганска ренесанса била је неуспе- ли покушај оживљавања класичних образаца у новим историјским околностима и, као таква, оштро је супротстављена хришћанству хришћанство је на сличан отпор наишло и међу јеврејима, који нису желели да прихвате толико радикално удаљавање од њиховог схватања старозаветног предања хришћан- ство је тријумфовало над обе концепције пошто је – уместо идеолошких и демагошких матрица које су нудиле паганска друга софистика и талмудска егзеге- за старозаветног предања – дало квалитетан одговор на актуелна питања проблем се није могао решити формалним прогла- шењем хришћанства за државну религију требало је превазићи унутрашње несугласице, изнутра ојачати црквену заједницу и њене редове како би она постала способна да преузме улогу коју јој је константин наменио тријумф хриш ћанства у iv веку ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам значај епископа у четвртом веку епископ је стајао на челу клира и пастве (било одре- ђеног града који је имао само једну цркву било града са неколико парохијских цркава) догађало се, такође, да – осим градских – у његовој надлежности буду и сео- ске парохије у свим тим случајевима епископ, клир и паства су чинили једну црквено-административну јединицу у четвртом веку учени епископ постаје централна личност хришћанског црквеног живота, а та фигура је специфична свака његова реч јесте институционална „поука“, обраће- ње пастви; он, напросто, не говори у своје име главни задатак еписко- па био је ширење и очување право- славног хришћанског учења видљив израз епископске про- светитељске улоге биле су фрон- талне представе епископа у омо- форима са библијом у руци на зидовима цркава, које су – поред духовног – имале и политички аспект у тим живописним сцена- ма епископи су претежно прика- зани како подучавају, проповеда- ју, пишу, бране веру и анатемишу идолопоклонство или јерес ширењем хришћанстава, цркве- на служба је привлачила све већи број веома даровитих младића, особито активних у духовном и књижевном погледу хеленска књи- жевност позне антике била би неза- мислива без доприноса такозвана три јерарха: василија великог, гри- горија богослова и јована златоу- стог њих троjица, као најомиљени- ји црквени оци, нису смели да изо- стану са било ког црквеног зида за епископску службу образова- ње је било неопходно обавезе епископā биле су да – као учитељи пастве која им је поверена – бде над чистотом православља и да га бра- не од хеленских философа и јеретика епископи су најчешће потицали из племићког или вишег средњег друштвеног сталежа, што значи да су стекли класично, односно хеленско образовање, дакле исто као и при- падници њиховог сталежа који су радили у државној служби без обзира на то што су стално били у сукобу са хеленском културом, они су, по правилу, остајали православни мисионар l 17 18 l4/2009 брак и монаштво – две стазе једног пута марко бојовић живот у христу монаштво или брак – шта је узвишеније? монашки или брачни – који је пут спасоно- снији? ко се усуди да се определи за једно на рачун другог, не разуме ни једно ни друго и једно и друго је од бога благословено, и једно и друго може бити и ниско узвишено и, и једно и друго може водити и у пропаст и у спасење брак и монаштво су две стазе једног истог пута, који се пише са великим п и који је истовремено и истина и живот, и има име – исус христос брак и монаштво су два завета од овога света и оба захтевају велики труд и жртву да би се испунила – одвела у свет онај са онтолошке и есхатолошке тачке гледишта, брак је ближи човековој природи јер је прва жена, ева, створена од првог човека, адама, да би се њих двоје – у љубави – опет састали у једно као што је у божи- јој природи – природи бога оца – да вечно рађа сина у духу светоме, који су му по свему равни, тако је било потребно да и човек има кога, себи равног, да воли јер је за љубав недовољан само један – то је онда самољубље, које је, заправо, супротност љубави – као давању себе другоме са сотириолошке тачке гледишта (са гледишта спа- сења), што нарочито истиче свети павле, монаштво је препоручљивије у овом палом и пролазном свету, који је такав због нас палих и пролазних, човек, с јед- не стране, није у стању да оствари ни себе ни односе са другим људима, па ни љубавни, брачни мушко- женски однос у свој пуноћи – као и све у овоме свету – и то је, у најбољем случају, само сенка и наговештај онога како ће бити у вечности – међу правим, цело- витим, светим људима, ослобођеним од греха и смр- ти с друге стране, човеку је у овом свету пре свега потребно да схвати да му је живот у времену подарен да би се определио да ли жели да проведе вечност са богом или са ђаволом пут који води ка богу је узан и мало их је који њиме иду јер захтева срце човеково – целог човека а по раслабљености човековој, не по природи, човека везе са светом овим одвлаче од бри- ге за припремање за свет онај треба поновити – само по слабости њиховој, не и по природи, однос са осо- бом другог пола многе људе омета у посвећености богу, у молитви, у покајању идеално, као што су мушкарац и жена и створени да једно друго у свему подстичу и уздижу, требало би да буде и са посвеће- ношћу богу и са молитвом, али – размишља и осећа монах – шта је још у овом свету идеално! сам свети павле каже да човек треба да се – и за једну и за другу стазу – осети позваним од бога, да је и једно и друго дар од њега – он нас воли више него што ми сами себе волимо и боље нас познаје него што ми сами себе познајемо нису сви у овом свету за монаштво, а нису сви ни за брак пошто он зна која је стаза најподеснија да нас одведе до циља, мудри смо ако се њему молимо да нам отвори духов- не очи да и ми ту стазу угледамо калистос вер, православни владика из велике британије, каже: „право питање није – шта је боље, монаштво или брак, него – шта је боље за мене“ монаштво монаштво произлази из уверења и осећања да смо у овом свету и животу само странци, путници и гости и да је зато главни задатак, коме треба посвети- ти целог себе, припремити се за излазак богу на исти- ну и – ако он да – за вечно станиште, и то непреста- ним покајањем, молитвом, богослужењима, послу- шношћу и уздржањем од благодати овога света сваке врсте (одеће, исхране, спавања, имовине, односа са калистос вер, православни владика из велике британије, каже: „право питање није – шта је боље, монаштво или брак, него – шта је боље за мене православни мисионар l 19 брак и монаштво – две стазе једног пута марко бојовић живот у христу особама другог пола и, уопште, са људима) то је јед- на врста насиља над собом и својом природом, али насиља добровољног – зарад узвишенијег циља монаштво је за оне који су спремни да се из језгра овога света удаље без много дилема ипак, оно није бег од света овог, него бег у сусрет оном није ни себичлук, ни кукавичлук ни бег од породичних оба- веза јер већина монаха живи у монашким заједница- ма, а чак и они малобројни који живе у осами време проводе молећи се за друге – за цео свет монах већ у овом свету гледа на све људе као на своју браћу и сестре, као што ће сви који заврше у царству божи- јем гледати једни на друге љубав према ближњем је главни садржај и смисао и њиховог живота, само што они ту љубав изражавају на другачији начин осама и тишина монашка испуњене су божијим прису- ством и речју његовом школа и храм љубави брак је школа и храм љубави у њој се брачници најпре уче да воле бога јер без њега брак не може имати ни смисао, ни пуноћу ни циљ без бога брак је као сламка пред орканима, а ако, којим случајем, и 20 l4/2009 опстане у неком заклону, он је тек закржљала сенка онога што би могао бити са њим ева је прва згреши- ла, а адам је и сам згрешио – отишавши за њом у грех, њихов однос је престао да буде љубавни јер без бога, који је љубав, нема истинске љубави обичај из раних векова хришћанства да се женик и невеста – добијају- ћи благослов за брак – заједно са осталим члановима цркве причесте пречистим телом и крвљу распетога и васкрслога богочовека довољно говори о суштини брака и извору његове виталности и свежине једино испуњавајући се надвременим спаситељем, брачни- ци могу одолети свим изазовима времена мала црква брак треба да је мала црква у којој се брачници зајед- но моле, заједно посте, у којој се крајње искрено испо- ведају једно другом и у којој, ма шта да мисле, говоре или раде, осећају божије присуство сам христос је рекао где се двоје или троје састану у моје име и ја сам са њима и међу њима, а тамо где је он – тамо су мир, љубав, радост, лепота и живот у браку се супружници уче љубави као жртви, као давању себе другоме, као доживљавању другога као дела себе, који се воли једнако или чак више него свој део – мада је ту тешко и разлучити шта је моје, а шта твоје јер све постаје наше, постаје наговештај савршене светотројичне љубави, хармоније, јединства и пуноће као што је љубав свете тројице имала потребу да ство- ри свет да би и други у њој учествовали, тако и брачни- ци љубав (којој су се међусобно научили) не треба себично да скривају, да се самодовољно затварају у себе, већ треба да је деле са другима – пре свега у вели- кој цркви, као сабору малих цркава, али треба да воле и оне који, на жалост, још нису у њој иако има дивних бракова и без деце, којима ништа не мањка у љубави, деца су најлепши показатељ колико је огромна, божанствена сила брачне љубави – толика да човек, у сарадњи са богом, постаје творац новога живота родитељство је огромна, али не и претешка одговорност – ако родитељи прихвате бога за сарадни- ка само заједнички они та крхка и неискусна створе- ња могу – усред овог палог света – одгајати и усмерава- ти ка циљу коме су призвани, а то су вечност, савршен- ство, светост дужност је свих истинитих хришћанских родитеља да својој деци представе лепоте и изазове и брака и монаштва, да их уведу у молитвени живот и препусте да они, у свом молитвеном односу са богом и након разговора и саветовања са духовним старатељем и њима, угледају своју стазу спасења, коју онда треба да им благосиљају за њих се молећи (а, ако је то брак, и помажу им, али без мешајња у оно што је само до брач- ника) докле год су у овом свету брак је икона свете љубави, а свети павле га упоре- ђује и са односом христа и цркве, где је христос глава која даје себе, свој живот за своју невесту, тако да их више ништа од овога света – ни смрт сама – не може одвојити, него остају вечно, нераздвојно једно свети владика николај свети владика николај каже да су монаштво и брак као две стазе које воде на врх планине брачна стаза је мало шира од монашке, али, опет, узана у односу на разне друге широке путеве који не воде на врх; она је асфалтирана и њом се спорије, постепено стиже до врха монашки пут је стрм, тешко проходан – њиме се може брже стићи, али се с њега лакше стрмоглавити и монаштво много може научити на примеру брака и брак на примеру монаштва о браку су најлепше писали монаси по канонима, ко у монаштво хоће да уђе из презира према браку, не само да не сме бити замонашен, него треба да је и анатемисан (тј одвојен од цркве док се не покаје) након искрене и постојане молитве богу да му покаже за њега спасоносну стазу, вредну живота и вредну умирања, човек ће је осетити срцем када се у њему разгори огањ божанске љубави и, затим, испу- ни све његово биће, и то огањ према мушкарцу, односно жени, или према животу у монашкој зајед- ници јер тако нешто човек не може сам осетити, него му бог – знајући његово срце, његове моћи и немоћи, његове могућности и ограничења, његове потребе и потребе цркве, време и окружење у којима живи и у којима ће живети – пошаље као дар у срце човек треба да испитује своје срце, али не и да му се опире јер се тиме тврдоглаво и неповерљиво опире вољи божијој сам патријарх наш, павле, каже: „прати своје срце, и бог ће ти показати пут“ а једна изрека се везује за његове речи: мале одлуке донеси разу- мом, а велике – срцем и монаштво и брак су дали свете људе свети јоаким и ана, родитељи мајке божије, заштитници су брака, а везу између монаштва и брака на један од најлепших начина представља икона светих апостола петра и павла петар ожењен, павле монашког начина живота, а обојица светионици и стубови вере, чудотворни, рав- ни по љубави, сили и части – свети и загрљени m православни православни мисионар мисионар l 21 удружење православних хришћана је званични програм на универзитету у америци, који је покренут уз благослов епископа америке (scoba) мисија овог удружења је да подржи локална удруже- ња на универзитетима чији чланови имају прилику да искусе и посведоче православну цркву кроз живот заједнице, молитву, служења друштву, али и проучава- ња своје вере први православни клуб на универзите- ту у америци основан је пре више од 50 година три бивша члана овог клуба су л г 1997 дошла на идеју да повежу све постојеће православне универзитетске клубове у једну мрежу отац мајкл насар из антиохијске архиепископске диоцезе, отац марк леонидис из грчке православне архиепископске диоцезе и отац мајкл андерсон из православне цркве у америци (oca) разговарали су 2000 л г са представницима scoba о оснивању све- православног универзитетског програма, који је тре- бало да споји све до тада основане православне клубо- ве удружење православних хришћана тренутно има 270 православних универзитетских клубова у амери- ци и канади овога пута ћемо говорити о удружењу у главном граду тексаса удружење православних хришћана у остину је основао о џордан браун, који је свештено- служитељ у грчкој православној цркви посвећеној преображењу господњем у остину после десетогоди- шњег учешћа у удружењу у остину, службу је препу- стио о давиду луису из цркве св пророка илије у остину оца давида смо срели када смо први пут посетили цркву у којој служи касније смо га, на богојављење, срели у зилкер-парку, где се сакупило много свеште- ника, али и лаика отац давид је 1996 л г на колеџу у тексасу дипло- мирао философију док је радио као социјални радник у једном сиротишту, 1999 л г је срео колегу који је био православни хришћанин наредне године је први пут посетио православну цркву, а већ 2001 л г крштен у цркви светих апостола петра, такође у тексасу по благослову епископа василија и митрополита филипа, 2005 л г одлази на студије у њујорк, и три године касније магистрира на универзитету св владимира у чин свештенослужитеља рукоположен је 2007 л г, а са супругом шенон има две кћери и сина разговарали смо са о давидом, али и са два сту- дента, члана удружења православних хришћана, само неколико дана пред њихов одлазак на мисио- нарски пут zкако функционише ваше удружење? о давид: састајемо се неколико пута месечно на вечери у току које дискутујемо и расправљамо о раз- личитим питањима студенти се међусобно сусрећу два пута у току месеца како би заједно проучавали одређену литературу иду у цркву и друже се понаша- ју се као и остали студенти zрекли сте да заједно иду у цркву да ли то значи да посећују неку одређену цркву или је то стално нека друга црква? о давид: обично је у питању црква преображења господњег, али током великог поста на литургију пре- ђеосвећених дарова одлазе у преображењску цркву, а на бденију су у цркви посвећеној св илији zпоменули сте да проучавају одређену литерату- максим и ирена морган интервју - православље у америци удружење православних хришћана у америци 22 l4/2009 ру можете ли нам рећи које су то књиге којима се студенти баве? о давид: тренутно читају хопкову књигу време часног поста zкоја је ваша улога као свештеника у овомудружењу? о давид: у рад самог удружења је, поред мене, укључен један свештеник – о џордан задужени смо за молитву током њихових окупљања трудимо се да им будемо доступни кад год је то потребно понекад одем код њих у студентски дом, где служим zто је прилично интересантно где држите службу? о давид: постоји зграда студентске уније са дво- риштем молимо се напољу када је лепо време сту- денте преко мејлинг-листе обавештавам о томе када ће и где бити служба неки од њих се појаве ради молитве, а неки и ради разговора zнедавно смо били у преображењској цркви и чули смо неке од студената како причају о некаквом мисионарском путу на који се спремају где ће ићи? о давид: у мексико посетиће сиротиште св инокентија за дечаке који живе изван тихуане то је заиста добар мисионарски подухват колико сам чуо, то је једино сиротиште у мексику које се стара о ста- ријим дечацима државна сиротишта не задржавају дечаке пошто напуне 11 година ти дечаци су потпали под утицај окружења, тако да су многи међу њима уто- чиште нашли у ганговима и организованом кримина- лу једноставно, морају некако да се прехране рецимо да су неке од ствари којима се студенти баве, барем што се тиче заједнице и друштва, управо помагање сиромашнима и онима који су незаштиће- ни zпостоје ли још неки начини на које се може помо- ћи заједници? о давид: постоје многи начини и активности имамо један програм који се зове „само љубав“ о томе можете читати на нашем сајту (http://wwwocf net/groups/defaultaspx?groupid=15) православни мисионар l 23 zда ли сте имали гостујуће предаваче? о давид: наш председник организује регионално склониште у оклахоми отац кевин ширер је био предавач он је национални директор удружења пра- вославних хришћана zзар не постоји нека врста програма током про- лећног распуста којом би се хришћанским студен- тима понудила алтернатива? већина студената се током распуста препушта дроги, алкохолу, о давид: пут који је пред нама организован је управо у току тог распуста наши чланови су га назва- ли „прави одмор“ програм је намењен свим студен- тима и пријављивање је већ почело овај програм је понуђен у целој земљи, не само у остину на овом путу ће половина студената бити из остина, а остали ће доћи из индијане, јуте итд zда ли ће се упоредо организовати и мисионарска путовања ка неким другим местима? о давид: национална мрежа нашег удружења планира та путовања када направе распоред, рас- пишу конкурс, односно позив свим члановима у целој земљи, а студенти се пријављују самоиниција- тивно планирано је 10 различитих путовања по целом свету – од цариграда до румуније, гватемале па и даље свако путовање има свог вођу, а студенти се путем интернет-стране пријављују на она на која желе да иду сами сакупљају новац за пут, углавном путем донаторских вечери студенти у остину су, на пример, направили банкет, који је био веома успешан шта студенти мисле двоје студената су чланови православног удружења у остину на универзитету у тексасу, габриел кеим и кенет клевенгер zреците нам нешто о себи, одакле сте, шта сту- дирате и како се чули за ово удружење? г: зовем се габриел кеим и долазим из хјустона (тексас) ово ми је трећа година на универзитету, а студирам машинство отац џордан је мој породични пријатељ моји сестра и брат су пре мене похађали овај универзитет и били су чланови удружења, па је било логично да се и ја прикључим удружењу к: зовем се кенет клевенгер и долазим из индијане тренутно сам докторант на биохемији један сам од оснивача нашег удружења на универзитету – док сам још био дипломац када сам дошао у тексас, већ сам трагао за нечим сличним председника удружења сам упознао на једном од мисионарских путовања zу коју цркву у хјустону си ишла? г: у цркву св ђорђа zбио сам у тој цркви неколико пута, има предиван иконостас да ли си православна од рођења или си преобраћеник? г: од рођења сам православна zа ти, кенет? к: ја сам преобраћеник zу коју си цркву ишао пре него што си постао пра- вославан? к: припадао сам англиканској цркви за право- славље сам – још док сам био мали – сазнао преко родитеља зато што су они били укључени у еванђел- ску православну цркву, која је била гомила харизма 24 l4/2009 тичних протестаната који су се скупљали на једном месту они су покушавали да нађу своје корене у хри- шћанству на крају су примљени у антиохијску јурисдикцију, али су моји родитељи изашли из те цркве пре присаједињења, тако да смо ми остали негде између две цркве на крају, цела породица свој пут нашла у православљу zмислим да сам чуо за ту групу, имала је везе са питером гилквистом? к: да, са њим чуо сам да је постао свештеник нисам читао целу причу о том „путовању“, али, колико сам разумео, он је утицао на хиљаде оних који су постали православ- ни и сâм сам преобраћеник, па ми је та прича веома интересантна zкако вам удружење помаже у духовном животу? г: мислим да је веома важна чињеница да знаш да ниси једини православни хришћанин на овом огром- ном универзитету, који има око 50000 студената и тај сусрет сваке друге недеље са свештеником веома значи – када се 20-ак људи окупи на заједничкој молитви а када нисмо са свештеником, састајемо се у мојој кући, где читамо библију добро је знати да ниси сам, добро је имати другаре то нас само ојачава у цркву одлазимо као група к: то је једна непроцењива вредност имати прија- теље са којима можеш да делиш веру и жељу за прео- бликованим животом у модерном окружењу имајући овакве људе, људе са којима можеш да проводиш вре- ме, наместо са неверујућима или са студентима који, једноставно, не воде бригу о својој религиозности толико озбиљно, веома је значајно надам се да ћемо одласком на овај пут допринети и свом друштву и сво- јој заједници до ове године удружење православних хришћана било је веома мало, а сада је четвороструко веће zгабриел, према твојој причи, доста времена про- водите заједно од о давида сам чуо да имате некакав клуб где заједно читате и дискутујете о прочитаним књигама? г: рецимо да се трудимо да то чинимо читамо јеванђеље и апостол за предстојећу литургију, а онда о томе разговарамо читамо и друге духовне књиге, а тренутно, пошто је велики пост читамо књигу томаса хопка време часног поста заиста је лепо када смо заједно и када читамо свето писмо, то је нека врста заједничарења – поред недељног богослужења zможеш ли нам рећи нешто о предстојећем мисио- нарском путу на који начин се заједници узвраћа посетом сиротишту у мексику? г: посетићемо сиротиште св инокентија у мекси- ку, где служи о мајкл насер „прави одмор“ је про- читамо јеванђеље и апостол за пред- стојећу литургију, а онда о томе разговарамо читамо и друге духовне књиге, а тренутно, пошто је велики пост читамо књигу томаса хопка време часног поста православни мисионар l 25 грам организован на националном нивоу, а има бројна испланирана путовања за које студенти могу да се пријаве што се тиче овог путовања, оно је направљено специјално за студенте нашег универзитета у тексасу, али смо оста- вили и један део места намењен осталим студентима који нису успели да се пријаве за друга путовања у мексику ћемо остати недељу дана, а време ћемо про- водити са дечацима, али ћемо помагати и око изград- ње неких помоћних објеката искрено, тамо никада нисам била, а верујем да ће нас сâм боравак у мексику испунити већ жањемо награду зато што је и сáмо ску- пљање новца за овај пут било изузетно тешко орга- низовали смо много донаторских вечери, и само то време у којем смо били заједно, довољно је значајно и подстицајно постали смо много ближи једни други- ма учинило нас је много снажнијом групом zиз приче о давида чини нам се да доста времена проводите заједно, као и да заједно одлазите на литургију? г: да, углавном одлазимо у цркву посвећену прео- бражењу господњем, и то махом због оца џордана, који тамо служи, а који је већ дуго укључен у рад удружења заједно одлазимо и на веронауку, а организу- јемо и вожњу за оне који желе да иду на веронауку zизгледа да бодрите једне друге у вери и да заједно пролазите литургијску годину интересује нас да ли спремате неки јеванђелски пројекат или нешто слично како бисте православље приближили они- ма који нису православни, а који су сту- денти универзитета у тексасу? г: трудимо се да нађемо начин да студен- тима јеванђеље учинимо доступнијим ово је веома либералан и свакако секуларан сту- дентски дом, тако да се многи студенти љуте чак и када им приђеш, а камо ли када им говориш о јеванђељу надамо се да ћемо у будућности наћи бољи начин за ту врсту мисионарења zтек сада ми је јасно колико значи имати овакво удружење с обзиром на то да сте у једном постмодерном и готово постхри- шћанском окружењу да ли видиш нешто што ово ваше удружење чини јединственим? к: добра ствар је та што је удружење право- славних хришћана свеправославно удружење, тако да имате студенте из грчке, турске, бугарске, србије итд интересантна је идеја да једног дана сви будемо једно – једна јурисдикција удружење нам помаже да све православне доживимо као једно, без обзира на наци- оналну припадност морамо запитати коју смо лекцију научили током овог интервјуа више је него пожељно организовати оваква удружења свуда – у овом секуларном друштву једино тако православни хришћани једни другима могу бити подршка наше велико православно наслеђе су наша деца и потребно је да негујемо њихову веру зато што смо у непрестаној борби са мноштвом идеологија које не садрже наше вредности са 270 огранака на универзитетима у америци и канади, морамо се запи- тати шта би нас могло спречити да урадимо исто то: да се организујемо! m wwwocfnet http://wwwsainteliaschurchorg/ 26 l4/2009 јерођакон јован панић тема броја у великој породици православних хришћанских народа српски народ се најлакше препознаје по слављењу домаћег, породичног празника званог сла- ва или крсно име с правом се говори и пише да су срби препознатљиви управо по свом свеопштем обичају слављења славе – ма где да живе или ма где да су живели откако су крштени народ, а нарочито од времена светог саве па надаље специфичност славе се састоји у томе што овај наш лепи обичај није свечаност појединца, као што је, на пример, имендан или рођ
... у јужној африци православни мисионар l 13 данас је највећа туристичка атракција кимберлија – биг холе (велика рупа), својеврсни споменик људској похлепи то је највећа и најдубља рупа на свету иско- пана људском руком на том месту је пронађен први дијамант, и од тада је на ово место долазило на хиљаде људи у потрази за брзим и лаким богатством све је функционисало тако што би сваки човек купио мало парче земље и отпочињао са ручним копањем са масовним ископавањем се прекинуло када се налази- ште већином исцрпело и када се на дну велике рупе појавила огромна вода, која је онемогућила даља иско- павања и учинила их неисплативим) духовни лидер ове групе људи је отишао у америку и тамо био рукоположен у чин свештеника, а касније и у чин епископа затим је отпутовао у уганду, где је било још људи који су желели да (на)уче о правосла- вљу ти верници у уганди и, касније, они из кеније открили су да ова америчка група није заиста канонски православна, па су се л г 1946 придружили алексан- дријској патријаршији јужноафричко-америчка гру- па је и даље остала независна и налазила се ван канон- ске православне цркве средином шездесетих година 20 века афричка православна црква у јужној афри- ци је подељена на више група, а свака група је имала свог духовног лидера наставили су да се називају православнима, али нису знали пуно о православљу пут ка православљу средином деведесетих година прошлог века неколи- ко предводника ових група је написало писмо алексан- дријском митрополиту јоханесбурга и преторије г павлу са жељом да се заиста упозна са православном вером желели су да их митрополит и званично прими под окриље православне александријске патријарши- је митрополит је одредио неколико својих помоћника да одлазе у та црначка предграђа и да духовне лидере афричке православне цркве проучавају православљу после две године редовних часова веронауке, превође- ња псалама, новозаветних књига, православних катихи- зиса и литургијских текстова на локалне зулу, сото и цвана-језике, митрополит павле је, за почетак, неколико предводника примио у православље и благословио да могу читати часослов и остале богослужбене књиге, тако да се и остали могу припремити за примање православне вере, а, наследник митрополита павла, митрополит серафим је отишао корак даље и неколико локалних сту- дената послао на школовање у најроби (кенија) у право- славну семинарију александријске патријаршије митрополит је одредио неколико ђакона и свеште- ника (у овај мисионарски рад су активно била укључе- на и тројица српских монаха, који су служили у храму св апостола томе у јоханесбургу) да одлазе у црначка предграђа у којима су се налазиле групе заинтересова 14 l4/2009 них јужноафриканаца и тамо, углавном по школским учионицама, држе веронауку, деле православне иконе, богослуже православни свештеници и ђакони би с времена на време заинтересоване водили на богослу- жења у православне цркве (најбројнија посета је била српској парохији у јоханесбургу на савиндан 2006 л г, када је близу стотину учитеља и ђака из црначког предграђа тембисе присуствовало богослужењу и прослави савиндана), што је у многоме помагало да се локални јужноафриканци још боље упознају са право- слављем и науче више о животу и науци господа нашег исуса христа будући рад и закључак данас се у јужној африци на десетак различитих локација проповеда православље и шири се међу локалним јужноафричким становништвом, и то на локалним говорним језицима у јоханесбургу је отпо- чела са радом духовна семинарија патријарха петра седмог; митрополија је започела изградњу првог пра- вославног манастира; неколико локалних православ- них студената је послато на студије на православне универзитете у грчку и сједињене америчке државе; траже се локације за изградњу православних храмова у локалним јужноафричким насељима; при право- славним парохијама се одржавају курсеви и часови веронауке и појања; рукополажу се нови свештеници и ђакони из редова јужноафричких староседелаца надамо се да ће православље у будућности јачати и још више се ширити по јужној африци ово није комплетна историја православне мисије у јужној африци, већ кратак и сажет преглед молимо за ваше молитве за све јужноафричке православне заједнице које су у зачетку и за све њихове духовне вође како бисмо у јужној африци у будућности има- ли што више нових православних парохија, у којима ће се богослужити и у којима ће се користити сви локални афрички језици лично мислим да би најва- жније било, ако бог да, и да се из редова локалних јужноафриканаца зачне и оформи православно монаштво (пре две године овде је замонашен први рођени јужноафриканац, сада јеромонах, отац сера- фим – у свету метју ван ниекерк) монаштво и манастири би сигурно имали најзначајнију улогу у ширењу и утврђивању православља у јужној африци као и на целом афричком континенту нека би дао господ да тако и буде амин дај, боже! m православни мисионар l 15 тријумф хриш ћанства у iv веку 16 l4/2009 ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам у четвртом веку су се догодиле великe друштвенe, економскe, политичкe и религијскe променe ста- ре институције и религијска веровања су били захва- ћени културолошким и духовним пропадањем, тако да је хришћанство полако преузимало доминатну уло- гу и, самим тим, било увучено у конфликт са хелен- ском културом пред црквене великодостојнике – међу којима су били григорије богослов, григорије ниски, василије велики и јован златоусти – поставио се двоструки задатак: прилагођавање хришћанства постојећем културном систему; пред новом религијом је био задатак да оствари своју светску мисију тако што ће претходном, грчко-римском духовном порет- ку, додати нови, хришћански смисао треба узети у обзир то да у покушају стварања новог животног духа антике хришћанство није било усамљено, што сведочи појава друге софистике, чији су типични представници марко аурелије и флави- је филострат термин друга софистика углавном се користи за индентификацију књижевно-културних усмерења у првој половини трећег века после хри- ста друга софистика се као синтагма први пут помиње код флавија филострата (трећи век после христа) у делу живот софиста, којим указује на реторичко извођење које је нашао код есхина, атин- ског ретора из четвртог века пре христа реторици је у оквиру друге софистике припадала водећа улога јер се реторика, а не философија или поезија, јавља као представница хеленског духовног наслеђа интензивно цветање софистике почиње за време хадријана и антонина, а њене сраземере су такве да цареви и образовани људи пишу грчки, па је римска књижевност бивала у позадини грчки постаје свет- ски језик, а хеленско образовање светско образова- ње самим тим, грчки постаје култни и књижевни језик хришћанства главно место у коме се појављују (сада нови) учитељи постаје, поново, атина, а потом константинопољ ова својеврсна паганска ренесанса била је неуспе- ли покушај оживљавања класичних образаца у новим историјским околностима и, као таква, оштро је супротстављена хришћанству хришћанство је на сличан отпор наишло и међу јеврејима, који нису желели да прихвате толико радикално удаљавање од њиховог схватања старозаветног предања хришћан- ство је тријумфовало над обе концепције пошто је – уместо идеолошких и демагошких матрица које су нудиле паганска друга софистика и талмудска егзеге- за старозаветног предања – дало квалитетан одговор на актуелна питања проблем се није могао решити формалним прогла- шењем хришћанства за државну религију требало је превазићи унутрашње несугласице, изнутра ојачати црквену заједницу и њене редове како би она постала способна да преузме улогу коју јој је константин наменио тријумф хриш ћанства у iv веку ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам значај епископа у четвртом веку епископ је стајао на челу клира и пастве (било одре- ђеног града који је имао само једну цркву било града са неколико парохијских цркава) догађало се, такође, да – осим градских – у његовој надлежности буду и сео- ске парохије у свим тим случајевима епископ, клир и паства су чинили једну црквено-административну јединицу у четвртом веку учени епископ постаје централна личност хришћанског црквеног живота, а та фигура је специфична свака његова реч јесте институционална „поука“, обраће- ње пастви; он, напросто, не говори у своје име главни задатак еписко- па био је ширење и очување право- славног хришћанског учења видљив израз епископске про- светитељске улоге биле су фрон- талне представе епископа у омо- форима са библијом у руци на зидовима цркава, које су – поред духовног – имале и политички аспект у тим живописним сцена- ма епископи су претежно прика- зани како подучавају, проповеда- ју, пишу, бране веру и анатемишу идолопоклонство или јерес ширењем хришћанстава, цркве- на служба је привлачила све већи број веома даровитих младића, особито активних у духовном и књижевном погледу хеленска књи- жевност позне антике била би неза- мислива без доприноса такозвана три јерарха: василија великог, гри- горија богослова и јована златоу- стог њих троjица, као најомиљени- ји црквени оци, нису смели да изо- стану са било ког црквеног зида за епископску службу образова- ње је било неопходно обавезе епископā биле су да – као учитељи пастве која им је поверена – бде над чистотом православља и да га бра- не од хеленских философа и јеретика епископи су најчешће потицали из племићког или вишег средњег друштвеног сталежа, што значи да су стекли класично, односно хеленско образовање, дакле исто као и при- падници њиховог сталежа који су радили у државној служби без обзира на то што су стално били у сукобу са хеленском културом, они су, по правилу, остајали православни мисионар l 17 18 l4/2009 брак и монаштво – две стазе једног пута марко бојовић живот у христу монаштво или брак – шта је узвишеније? монашки или брачни – који је пут спасоно- снији? ко се усуди да се определи за једно на рачун другог, не разуме ни једно ни друго и једно и друго је од бога благословено, и једно и друго може бити и ниско узвишено и, и једно и друго може водити и у пропаст и у спасење брак и монаштво су две стазе једног истог пута, који се пише са великим п и који је истовремено и истина и живот, и има име – исус христос брак и монаштво су два завета од овога света и оба захтевају велики труд и жртву да би се испунила – одвела у свет онај са онтолошке и есхатолошке тачке гледишта, брак је ближи човековој природи јер је прва жена, ева, створена од првог човека, адама, да би се њих двоје – у љубави – опет састали у једно као што је у божи- јој природи – природи бога оца – да вечно рађа сина у духу светоме, који су му по свему равни, тако је било потребно да и човек има кога, себи равног, да воли јер је за љубав недовољан само један – то је онда самољубље, које је, заправо, супротност љубави – као давању себе другоме са сотириолошке тачке гледишта (са гледишта спа- сења), што нарочито истиче свети павле, монаштво је препоручљивије у овом палом и пролазном свету, који је такав због нас палих и пролазних, човек, с јед- не стране, није у стању да оствари ни себе ни односе са другим људима, па ни љубавни, брачни мушко- женски однос у свој пуноћи – као и све у овоме свету – и то је, у најбољем случају, само сенка и наговештај онога како ће бити у вечности – међу правим, цело- витим, светим људима, ослобођеним од греха и смр- ти с друге стране, човеку је у овом свету пре свега потребно да схвати да му је живот у времену подарен да би се определио да ли жели да проведе вечност са богом или са ђаволом пут који води ка богу је узан и мало их је који њиме иду јер захтева срце човеково – целог човека а по раслабљености човековој, не по природи, човека везе са светом овим одвлаче од бри- ге за припремање за свет онај треба поновити – само по слабости њиховој, не и по природи, однос са осо- бом другог пола многе људе омета у посвећености богу, у молитви, у покајању идеално, као што су мушкарац и жена и створени да једно друго у свему подстичу и уздижу, требало би да буде и са посвеће- ношћу богу и са молитвом, али – размишља и осећа монах – шта је још у овом свету идеално! сам свети павле каже да човек треба да се – и за једну и за другу стазу – осети позваним од бога, да је и једно и друго дар од њега – он нас воли више него што ми сами себе волимо и боље нас познаје него што ми сами себе познајемо нису сви у овом свету за монаштво, а нису сви ни за брак пошто он зна која је стаза најподеснија да нас одведе до циља, мудри смо ако се њему молимо да нам отвори духов- не очи да и ми ту стазу угледамо калистос вер, православни владика из велике британије, каже: „право питање није – шта је боље, монаштво или брак, него – шта је боље за мене“ монаштво монаштво произлази из уверења и осећања да смо у овом свету и животу само странци, путници и гости и да је зато главни задатак, коме треба посвети- ти целог себе, припремити се за излазак богу на исти- ну и – ако он да – за вечно станиште, и то непреста- ним покајањем, молитвом, богослужењима, послу- шношћу и уздржањем од благодати овога света сваке врсте (одеће, исхране, спавања, имовине, односа са калистос вер, православни владика из велике британије, каже: „право питање није – шта је боље, монаштво или брак, него – шта је боље за мене православни мисионар l 19 брак и монаштво – две стазе једног пута марко бојовић живот у христу особама другог пола и, уопште, са људима) то је јед- на врста насиља над собом и својом природом, али насиља добровољног – зарад узвишенијег циља монаштво је за оне који су спремни да се из језгра овога света удаље без много дилема ипак, оно није бег од света овог, него бег у сусрет оном није ни себичлук, ни кукавичлук ни бег од породичних оба- веза јер већина монаха живи у монашким заједница- ма, а чак и они малобројни који живе у осами време проводе молећи се за друге – за цео свет монах већ у овом свету гледа на све људе као на своју браћу и сестре, као што ће сви који заврше у царству божи- јем гледати једни на друге љубав према ближњем је главни садржај и смисао и њиховог живота, само што они ту љубав изражавају на другачији начин осама и тишина монашка испуњене су божијим прису- ством и речју његовом школа и храм љубави брак је школа и храм љубави у њој се брачници најпре уче да воле бога јер без њега брак не може имати ни смисао, ни пуноћу ни циљ без бога брак је као сламка пред орканима, а ако, којим случајем, и 20 l4/2009 опстане у неком заклону, он је тек закржљала сенка онога што би могао бити са њим ева је прва згреши- ла, а адам је и сам згрешио – отишавши за њом у грех, њихов однос је престао да буде љубавни јер без бога, који је љубав, нема истинске љубави обичај из раних векова хришћанства да се женик и невеста – добијају- ћи благослов за брак – заједно са осталим члановима цркве причесте пречистим телом и крвљу распетога и васкрслога богочовека довољно говори о суштини брака и извору његове виталности и свежине једино испуњавајући се надвременим спаситељем, брачни- ци могу одолети свим изазовима времена мала црква брак треба да је мала црква у којој се брачници зајед- но моле, заједно посте, у којој се крајње искрено испо- ведају једно другом и у којој, ма шта да мисле, говоре или раде, осећају божије присуство сам христос је рекао где се двоје или троје састану у моје име и ја сам са њима и међу њима, а тамо где је он – тамо су мир, љубав, радост, лепота и живот у браку се супружници уче љубави као жртви, као давању себе другоме, као доживљавању другога као дела себе, који се воли једнако или чак више него свој део – мада је ту тешко и разлучити шта је моје, а шта твоје јер све постаје наше, постаје наговештај савршене светотројичне љубави, хармоније, јединства и пуноће као што је љубав свете тројице имала потребу да ство- ри свет да би и други у њој учествовали, тако и брачни- ци љубав (којој су се међусобно научили) не треба себично да скривају, да се самодовољно затварају у себе, већ треба да је деле са другима – пре свега у вели- кој цркви, као сабору малих цркава, али треба да воле и оне који, на жалост, још нису у њој иако има дивних бракова и без деце, којима ништа не мањка у љубави, деца су најлепши показатељ колико је огромна, божанствена сила брачне љубави – толика да човек, у сарадњи са богом, постаје творац новога живота родитељство је огромна, али не и претешка одговорност – ако родитељи прихвате бога за сарадни- ка само заједнички они та крхка и неискусна створе- ња могу – усред овог палог света – одгајати и усмерава- ти ка циљу коме су призвани, а то су вечност, савршен- ство, светост дужност је свих истинитих хришћанских родитеља да својој деци представе лепоте и изазове и брака и монаштва, да их уведу у молитвени живот и препусте да они, у свом молитвеном односу са богом и након разговора и саветовања са духовним старатељем и њима, угледају своју стазу спасења, коју онда треба да им благосиљају за њих се молећи (а, ако је то брак, и помажу им, али без мешајња у оно што је само до брач- ника) докле год су у овом свету брак је икона свете љубави, а свети павле га упоре- ђује и са односом христа и цркве, где је христос глава која даје себе, свој живот за своју невесту, тако да их више ништа од овога света – ни смрт сама – не може одвојити, него остају вечно, нераздвојно једно свети владика николај свети владика николај каже да су монаштво и брак као две стазе које воде на врх планине брачна стаза је мало шира од монашке, али, опет, узана у односу на разне друге широке путеве који не воде на врх; она је асфалтирана и њом се спорије, постепено стиже до врха монашки пут је стрм, тешко проходан – њиме се може брже стићи, али се с њега лакше стрмоглавити и монаштво много може научити на примеру брака и брак на примеру монаштва о браку су најлепше писали монаси по канонима, ко у монаштво хоће да уђе из презира према браку, не само да не сме бити замонашен, него треба да је и анатемисан (тј одвојен од цркве док се не покаје) након искрене и постојане молитве богу да му покаже за њега спасоносну стазу, вредну живота и вредну умирања, човек ће је осетити срцем када се у њему разгори огањ божанске љубави и, затим, испу- ни све његово биће, и то огањ према мушкарцу, односно жени, или према животу у монашкој зајед- ници јер тако нешто човек не може сам осетити, него му бог – знајући његово срце, његове моћи и немоћи, његове могућности и ограничења, његове потребе и потребе цркве, време и окружење у којима живи и у којима ће живети – пошаље као дар у срце човек треба да испитује своје срце, али не и да му се опире јер се тиме тврдоглаво и неповерљиво опире вољи божијој сам патријарх наш, павле, каже: „прати своје срце, и бог ће ти показати пут“ а једна изрека се везује за његове речи: мале одлуке донеси разу- мом, а велике – срцем и монаштво и брак су дали свете људе свети јоаким и ана, родитељи мајке божије, заштитници су брака, а везу између монаштва и брака на један од најлепших начина представља икона светих апостола петра и павла петар ожењен, павле монашког начина живота, а обојица светионици и стубови вере, чудотворни, рав- ни по љубави, сили и части – свети и загрљени m православни православни мисионар мисионар l 21 удружење православних хришћана је званични програм на универзитету у америци, који је покренут уз благослов епископа америке (scoba) мисија овог удружења је да подржи локална удруже- ња на универзитетима чији чланови имају прилику да искусе и посведоче православну цркву кроз живот заједнице, молитву, служења друштву, али и проучава- ња своје вере први православни клуб на универзите- ту у америци основан је пре више од 50 година три бивша члана овог клуба су л г 1997 дошла на идеју да повежу све постојеће православне универзитетске клубове у једну мрежу отац мајкл насар из антиохијске архиепископске диоцезе, отац марк леонидис из грчке православне архиепископске диоцезе и отац мајкл андерсон из православне цркве у америци (oca) разговарали су 2000 л г са представницима scoba о оснивању све- православног универзитетског програма, који је тре- бало да споји све до тада основане православне клубо- ве удружење православних хришћана тренутно има 270 православних универзитетских клубова у амери- ци и канади овога пута ћемо говорити о удружењу у главном граду тексаса удружење православних хришћана у остину је основао о џордан браун, који је свештено- служитељ у грчкој православној цркви посвећеној преображењу господњем у остину после десетогоди- шњег учешћа у удружењу у остину, службу је препу- стио о давиду луису из цркве св пророка илије у остину оца давида смо срели када смо први пут посетили цркву у којој служи касније смо га, на богојављење, срели у зилкер-парку, где се сакупило много свеште- ника, али и лаика отац давид је 1996 л г на колеџу у тексасу дипло- мирао философију док је радио као социјални радник у једном сиротишту, 1999 л г је срео колегу који је био православни хришћанин наредне године је први пут посетио православну цркву, а већ 2001 л г крштен у цркви светих апостола петра, такође у тексасу по благослову епископа василија и митрополита филипа, 2005 л г одлази на студије у њујорк, и три године касније магистрира на универзитету св владимира у чин свештенослужитеља рукоположен је 2007 л г, а са супругом шенон има две кћери и сина разговарали смо са о давидом, али и са два сту- дента, члана удружења православних хришћана, само неколико дана пред њихов одлазак на мисио- нарски пут zкако функционише ваше удружење? о давид: састајемо се неколико пута месечно на вечери у току које дискутујемо и расправљамо о раз- личитим питањима студенти се међусобно сусрећу два пута у току месеца како би заједно проучавали одређену литературу иду у цркву и друже се понаша- ју се као и остали студенти zрекли сте да заједно иду у цркву да ли то значи да посећују неку одређену цркву или је то стално нека друга црква? о давид: обично је у питању црква преображења господњег, али током великог поста на литургију пре- ђеосвећених дарова одлазе у преображењску цркву, а на бденију су у цркви посвећеној св илији zпоменули сте да проучавају одређену литерату- максим и ирена морган интервју - православље у америци удружење православних хришћана у америци 22 l4/2009 ру можете ли нам рећи које су то књиге којима се студенти баве? о давид: тренутно читају хопкову књигу време часног поста zкоја је ваша улога као свештеника у овомудружењу? о давид: у рад самог удружења је, поред мене, укључен један свештеник – о џордан задужени смо за молитву током њихових окупљања трудимо се да им будемо доступни кад год је то потребно понекад одем код њих у студентски дом, где служим zто је прилично интересантно где држите службу? о давид: постоји зграда студентске уније са дво- риштем молимо се напољу када је лепо време сту- денте преко мејлинг-листе обавештавам о томе када ће и где бити служба неки од њих се појаве ради молитве, а неки и ради разговора zнедавно смо били у преображењској цркви и чули смо неке од студената како причају о некаквом мисионарском путу на који се спремају где ће ићи? о давид: у мексико посетиће сиротиште св инокентија за дечаке који живе изван тихуане то је заиста добар мисионарски подухват колико сам чуо, то је једино сиротиште у мексику које се стара о ста- ријим дечацима државна сиротишта не задржавају дечаке пошто напуне 11 година ти дечаци су потпали под утицај окружења, тако да су многи међу њима уто- чиште нашли у ганговима и организованом кримина- лу једноставно, морају некако да се прехране рецимо да су неке од ствари којима се студенти баве, барем што се тиче заједнице и друштва, управо помагање сиромашнима и онима који су незаштиће- ни zпостоје ли још неки начини на које се може помо- ћи заједници? о давид: постоје многи начини и активности имамо један програм који се зове „само љубав“ о томе можете читати на нашем сајту (http://wwwocf net/groups/defaultaspx?groupid=15) православни мисионар l 23 zда ли сте имали гостујуће предаваче? о давид: наш председник организује регионално склониште у оклахоми отац кевин ширер је био предавач он је национални директор удружења пра- вославних хришћана zзар не постоји нека врста програма током про- лећног распуста којом би се хришћанским студен- тима понудила алтернатива? већина студената се током распуста препушта дроги, алкохолу, о давид: пут који је пред нама организован је управо у току тог распуста наши чланови су га назва- ли „прави одмор“ програм је намењен свим студен- тима и пријављивање је већ почело овај програм је понуђен у целој земљи, не само у остину на овом путу ће половина студената бити из остина, а остали ће доћи из индијане, јуте итд zда ли ће се упоредо организовати и мисионарска путовања ка неким другим местима? о давид: национална мрежа нашег удружења планира та путовања када направе распоред, рас- пишу конкурс, односно позив свим члановима у целој земљи, а студенти се пријављују самоиниција- тивно планирано је 10 различитих путовања по целом свету – од цариграда до румуније, гватемале па и даље свако путовање има свог вођу, а студенти се путем интернет-стране пријављују на она на која желе да иду сами сакупљају новац за пут, углавном путем донаторских вечери студенти у остину су, на пример, направили банкет, који је био веома успешан шта студенти мисле двоје студената су чланови православног удружења у остину на универзитету у тексасу, габриел кеим и кенет клевенгер zреците нам нешто о себи, одакле сте, шта сту- дирате и како се чули за ово удружење? г: зовем се габриел кеим и долазим из хјустона (тексас) ово ми је трећа година на универзитету, а студирам машинство отац џордан је мој породични пријатељ моји сестра и брат су пре мене похађали овај универзитет и били су чланови удружења, па је било логично да се и ја прикључим удружењу к: зовем се кенет клевенгер и долазим из индијане тренутно сам докторант на биохемији један сам од оснивача нашег удружења на универзитету – док сам још био дипломац када сам дошао у тексас, већ сам трагао за нечим сличним председника удружења сам упознао на једном од мисионарских путовања zу коју цркву у хјустону си ишла? г: у цркву св ђорђа zбио сам у тој цркви неколико пута, има предиван иконостас да ли си православна од рођења или си преобраћеник? г: од рођења сам православна zа ти, кенет? к: ја сам преобраћеник zу коју си цркву ишао пре него што си постао пра- вославан? к: припадао сам англиканској цркви за право- славље сам – још док сам био мали – сазнао преко родитеља зато што су они били укључени у еванђел- ску православну цркву, која је била гомила харизма 24 l4/2009 тичних протестаната који су се скупљали на једном месту они су покушавали да нађу своје корене у хри- шћанству на крају су примљени у антиохијску јурисдикцију, али су моји родитељи изашли из те цркве пре присаједињења, тако да смо ми остали негде између две цркве на крају, цела породица свој пут нашла у православљу zмислим да сам чуо за ту групу, имала је везе са питером гилквистом? к: да, са њим чуо сам да је постао свештеник нисам читао целу причу о том „путовању“, али, колико сам разумео, он је утицао на хиљаде оних који су постали православ- ни и сâм сам преобраћеник, па ми је та прича веома интересантна zкако вам удружење помаже у духовном животу? г: мислим да је веома важна чињеница да знаш да ниси једини православни хришћанин на овом огром- ном универзитету, који има око 50000 студената и тај сусрет сваке друге недеље са свештеником веома значи – када се 20-ак људи окупи на заједничкој молитви а када нисмо са свештеником, састајемо се у мојој кући, где читамо библију добро је знати да ниси сам, добро је имати другаре то нас само ојачава у цркву одлазимо као група к: то је једна непроцењива вредност имати прија- теље са којима можеш да делиш веру и жељу за прео- бликованим животом у модерном окружењу имајући овакве људе, људе са којима можеш да проводиш вре- ме, наместо са неверујућима или са студентима који, једноставно, не воде бригу о својој религиозности толико озбиљно, веома је значајно надам се да ћемо одласком на овај пут допринети и свом друштву и сво- јој заједници до ове године удружење православних хришћана било је веома мало, а сада је четвороструко веће zгабриел, према твојој причи, доста времена про- водите заједно од о давида сам чуо да имате некакав клуб где заједно читате и дискутујете о прочитаним књигама? г: рецимо да се трудимо да то чинимо читамо јеванђеље и апостол за предстојећу литургију, а онда о томе разговарамо читамо и друге духовне књиге, а тренутно, пошто је велики пост читамо књигу томаса хопка време часног поста заиста је лепо када смо заједно и када читамо свето писмо, то је нека врста заједничарења – поред недељног богослужења zможеш ли нам рећи нешто о предстојећем мисио- нарском путу на који начин се заједници узвраћа посетом сиротишту у мексику? г: посетићемо сиротиште св инокентија у мекси- ку, где служи о мајкл насер „прави одмор“ је про- читамо јеванђеље и апостол за пред- стојећу литургију, а онда о томе разговарамо читамо и друге духовне књиге, а тренутно, пошто је велики пост читамо књигу томаса хопка време часног поста православни мисионар l 25 грам организован на националном нивоу, а има бројна испланирана путовања за које студенти могу да се пријаве што се тиче овог путовања, оно је направљено специјално за студенте нашег универзитета у тексасу, али смо оста- вили и један део места намењен осталим студентима који нису успели да се пријаве за друга путовања у мексику ћемо остати недељу дана, а време ћемо про- водити са дечацима, али ћемо помагати и око изград- ње неких помоћних објеката искрено, тамо никада нисам била, а верујем да ће нас сâм боравак у мексику испунити већ жањемо награду зато што је и сáмо ску- пљање новца за овај пут било изузетно тешко орга- низовали смо много донаторских вечери, и само то време у којем смо били заједно, довољно је значајно и подстицајно постали смо много ближи једни други- ма учинило нас је много снажнијом групом zиз приче о давида чини нам се да доста времена проводите заједно, као и да заједно одлазите на литургију? г: да, углавном одлазимо у цркву посвећену прео- бражењу господњем, и то махом због оца џордана, који тамо служи, а који је већ дуго укључен у рад удружења заједно одлазимо и на веронауку, а организу- јемо и вожњу за оне који желе да иду на веронауку zизгледа да бодрите једне друге у вери и да заједно пролазите литургијску годину интересује нас да ли спремате неки јеванђелски пројекат или нешто слично како бисте православље приближили они- ма који нису православни, а који су сту- денти универзитета у тексасу? г: трудимо се да нађемо начин да студен- тима јеванђеље учинимо доступнијим ово је веома либералан и свакако секуларан сту- дентски дом, тако да се многи студенти љуте чак и када им приђеш, а камо ли када им говориш о јеванђељу надамо се да ћемо у будућности наћи бољи начин за ту врсту мисионарења zтек сада ми је јасно колико значи имати овакво удружење с обзиром на то да сте у једном постмодерном и готово постхри- шћанском окружењу да ли видиш нешто што ово ваше удружење чини јединственим? к: добра ствар је та што је удружење право- славних хришћана свеправославно удружење, тако да имате студенте из грчке, турске, бугарске, србије итд интересантна је идеја да једног дана сви будемо једно – једна јурисдикција удружење нам помаже да све православне доживимо као једно, без обзира на наци- оналну припадност морамо запитати коју смо лекцију научили током овог интервјуа више је него пожељно организовати оваква удружења свуда – у овом секуларном друштву једино тако православни хришћани једни другима могу бити подршка наше велико православно наслеђе су наша деца и потребно је да негујемо њихову веру зато што смо у непрестаној борби са мноштвом идеологија које не садрже наше вредности са 270 огранака на универзитетима у америци и канади, морамо се запи- тати шта би нас могло спречити да урадимо исто то: да се организујемо! m wwwocfnet http://wwwsainteliaschurchorg/ 26 l4/2009 јерођакон јован панић тема броја у великој породици православних хришћанских народа српски народ се најлакше препознаје по слављењу домаћег, породичног празника званог сла- ва или крсно име с правом се говори и пише да су срби препознатљиви управо по свом свеопштем обичају слављења славе – ма где да живе или ма где да су живели откако су крштени народ, а нарочито од времена светог саве па надаље специфичност славе се састоји у томе што овај наш лепи обичај није свечаност појединца, као што је, на пример, имендан или рођ
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Важно, важније и најважније у хришћанским обичајима 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Дијалектика трунчице 6-7 Мисли Најлепши међу синовима људским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Тријумф хришћанства у IV веку 16-17 Живот у Христу Брак и монаштво – две стазе једног пута 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење православних хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 Познајемо ли житија својих светитеља заштитника? 28-29 Kулт „записа“ у српском народу 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бели четвртак или религиозност православних у Србији 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тјуб, твитери, спејсови 42-43 Хришћанска поетика Све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам Заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Вишњици 48-50 Црква и држава Размишљања о војном свештенству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Семинар Религија и медији 54-56 Пастирска психологија Љубав и сексуалност 57-59 Мисија Цркве Улога младих у мисији Цркве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Важно, важније и најважније у хришћанским обичајима 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Дијалектика трунчице 6-7 Мисли Најлепши међу синовима људским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Тријумф хришћанства у IV веку 16-17 Живот у Христу Брак и монаштво – две стазе једног пута 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење православних хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 Познајемо ли житија својих светитеља заштитника? 28-29 Kулт „записа“ у српском народу 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бели четвртак или религиозност православних у Србији 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тјуб, твитери, спејсови 42-43 Хришћанска поетика Све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам Заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Вишњици 48-50 Црква и држава Размишљања о војном свештенству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Семинар Религија и медији 54-56 Пастирска психологија Љубав и сексуалност 57-59 Мисија Цркве Улога младих у мисији Цркве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По
Одреднице:
4
Свеска: 309 | Правда и право
...богатство, умреће заједно са својим ближњим и са својимБОГАТСТВОМ
📌
такав човек ће постојати онолико дуго колико буде
постојало његово „благо на земљи“ такав начин
постојања човек треба да замр
...богатство, умреће заједно са својим ближњим и са својим
МЕТА инфо: Р:28836 К:218991 Д:121
| Свеска 309 |
Свеска: 309 | Правда и право
... гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше“ (мт 6, 19–21) човек коме је основ идентитета само његов ближњи или, још горе, његово материјално богатство, умреће заједно са својим ближњим и са својим богатством такав човек ће постојати онолико дуго колико буде постојало његово „благо на земљи“ такав начин постојања човек треба да замрзи и отуда оне горе наведене христове речи истинити начин постојања, тај однос са „благом на небу“, показао је богочовек боравећи међу људима христос је син божији, и он свој идентитет гради у 1 ја сам господ бог твојнемој имати других богова уза ме 2не гради себи лика резана, нити какве слике немој им се клањати нити им служити 3 не узимај узалуд имена господа бога својега 4 сећај се дана од одмора да га светкујеш 5 поштуј оца и матер своју 6 не убиј 7 не чини прељубе 8 не кради 9 не сведочи лажно на ближњега својега 10 не пожели ишта што је ближњега твојега (2 мој 20, 2-17) „љуби господа бога својега“ (мт 22, 37) „а друга је као и ова: љуби ближњега свога“ (мт 22, 39) православни мисионар l 13 односу са оцем све остале односе које успоставља на земљи он потчињава овом односу, који је темељ његовог идентитета колико год волео људе око себе, своју мајку, своје ученике, он не престаје да буде син божији, те не дозвољава да ниједан други однос наруши онај темељни, који христу даје иден- титет сина однос са оцем је темељ христовог „ја“ – зато он остаје веран оцу до краја творећи беспоговорно вољу његову отуда и онај оштар одговор апос- толу петру који га је из незнања наговарао да одустане од пута у јерусалим и будућег стра- дања: „иди од мене, сатано! саблазан си ми, јер не мислиш што је божије него што је људско“ (мт 16, 23) то је та благословена мржња према ближњима о којој господ говори треба и морамо да љубимо своје ближње, али та љубав не сме да буде последња инстанца нашег бића, нашег „ја“ љубећи ближње, човек не сме да заснива свој идентитет на њима ту љубав према ближњима човек треба да прожме оним темељним бедемом свога идентитета, оним познањем ближњих које стоји на христовим речима: „у име моје“ господ нас позива да – уместо смртног и пролазног – познамо вечно и бесмртно да познамо бога оца, те да тако изградимо свој идентитет, своје „ја“ познати, пак, бога као оца не значи пуко интелектуално знање да је отац, отац сину познати бога оца значи назвати бога својим оцем, а назвати бога својим оцем значи поистоветити се са сином поистоветити се са сином значи сјединити се са њим, постати део, уд тела његовог речима светог иринеја лионског, то је и разлог христовог оваплоћења: „син божији је постао човек, да би човек постао син божији“ нема приласка и познања оца без преко сина: „ја сам пут, истина и живот; нико не долази оцу осим кроза ме“ (јн 14, 6) како се човек поистовећује са сином и како долази оцу кроз сина? управо новим, слободним рођењем и грађењем новог идентитета тај нови идентитет, своје ново „ја“, човек остварује у цркви јер црква је тело 14 l5/2009 христово, и он је њена глава крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са животом тада човек добија и „печат дара духа све- тога“ тај дар га увезује са телом, са црквом са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд тела христовог то је онај таланат и таланти о којима је господ говорио у јеванђељу човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује тело христово тако, духом светим, човек бива, као уд, спојен у једно тело на тај начин је поистовећен са сином и примио је благодат усиновљења то ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва три лица свете тројице, свети иринеј лионски овако описује: „они који носе духа божијега, приводе се к логосу (сину); а син их представља оцу и отац им дарује нераспадљивост дакле, без духа није могуће видети сина божијег, а без сина се нико не може приближити оцу, јер познање оца јесте син, а познање сина божијег збива се посредством духа светога“ дакле, нема познања сина, нема поистовећења са сином без духа светога а дух свети је онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно тело дух свети твори цркву божију зато бити у цркви значи познати сина, примити усиновљење а примити усиновљење значи назвати бога оцем а назвати бога оцем значи живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) тако човек стиче свој бесмртни идентитет постајући син божији по благодати његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „ти“ бога оца где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? ту су, поред нас, без њих нам нема приласка богу послушајмо шта о томе каже света литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ то је то величанствено сабрање „у име његово“ то је црква божија, тело христово љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас дух свети увезује у једно тело творећи, тако, цркву божију само тако, са својим ближњима, везани духом светим, удостоја- вамо се да бога назовемо оцем нико од људи нема право да богу каже „оче мој“ бог не види таквог човека, самца бог отац види људе и познаје људе само као тело свога сина а то тело чине многи и само као многи могу говорити богу: „оче наш“ ето, ту је место љубави према ближњем отуда и нема познања бога без љубави према ближњем са друге стране, љубав према ближњем без љубави према богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања зато је господ исус христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање о тим двема заповестима почивају не само сав закон и пророци, већ и цела васиона и сва творевина на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преоб- разити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења то је и сврха, смисао постојања од бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слоб- одну вољу постане тело христово, да постане црква божија, да позна бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преобразити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења православни мисионар l 15 христово, и он је њена глава крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са животом тада човек добија и „печат дара духа све- тога“ тај дар га увезује са телом, са црквом са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд тела христовог то је онај таланат и таланти о којима је господ говорио у јеванђељу човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује тело христово тако, духом светим, човек бива, као уд, спојен у једно тело на тај начин је поистовећен са сином и примио је благодат усиновљења то ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва три лица свете тројице, свети иринеј лионски овако описује: „они који носе духа божијега, приводе се к логосу (сину); а син их представља оцу и отац им дарује нераспадљивост дакле, без духа није могуће видети сина божијег, а без сина се нико не може приближити оцу, јер познање оца јесте син, а познање сина божијег збива се посредством духа светога“ дакле, нема познања сина, нема поистовећења са сином без духа светога а дух свети је онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно тело дух свети твори цркву божију зато бити у цркви значи познати сина, примити усиновљење а примити усиновљење значи назвати бога оцем а назвати бога оцем значи живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) тако човек стиче свој бесмртни идентитет постајући син божији по благодати његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „ти“ бога оца где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? ту су, поред нас, без њих нам нема приласка богу послушајмо шта о томе каже света литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ то је то величанствено сабрање „у име његово“ то је црква божија, тело христово љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас дух свети увезује у једно тело творећи, тако, цркву божију само тако, са својим ближњима, везани духом светим, удостоја- вамо се да бога назовемо оцем нико од људи нема право да богу каже „оче мој“ бог не види таквог човека, самца бог отац види људе и познаје људе само као тело свога сина а то тело чине многи и само као многи могу говорити богу: „оче наш“ ето, ту је место љубави према ближњем отуда и нема познања бога без љубави према ближњем са друге стране, љубав према ближњем без љубави према богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања зато је господ исус христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање о тим двема заповестима почивају не само сав закон и пророци, већ и цела васиона и сва творевина на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преоб- разити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења то је и сврха, смисао постојања од бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слоб- одну вољу постане тело христово, да постане црква божија, да позна бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије 16 l5/2009 света тајна евхаристије представља својеврсну тајну над тајнама православне цркве она на најдубљи могући начин изражава саму срж, основу без којег би постојање цркве било немогуће свету тајну евхаристије први је савршио управо господ наш исус христос на тајној вечери у тзв соби горњици на велики четвртак, непосредно пред њего- во хватање и распеће на голготи о овом великом догађају извештавају нас како јеванђелисти синопти- чари (матеј, марко и лука), тако и возљубљени уче- ник христов св апостол јован богослов, као и св апостол павле у првој посланици коринћанима тре- бало би напоменути да је вечера коју је савршио господ са својим ученицима по својој форми предста- вљала јеврејску пасхалну вечеру, на коју би се окупила свака породица у израиљу ради заједничког једења пасхалног јагњета али тајна вечера је била од посеб- ног значаја јер је пасхално јагње на њој сâм господ наш исус христос, који узима на себе грехе света – како о њему говори св јован претеча за време вече- ре христос је претворио хлеб и вино у своје сáмо тело и крв наредивши им да ово чине у његов спомен и после његове смрти и васкрсења ученици су се окупљали у тзв први дан сунца, тј у дан недељни, када је он васкрсао, ради ломљења хлеба, о чему нам све- доче и дела апостолска агапе евхаристија је у почетку представљала трпезу, тзв агапу, где су се читали поједини одломци светог писма, певали псалми давидови и где су верни слу- шали проповед и молитву, и често је знала да траје по читаву ноћ о овоме имамо сведочаство у делима апостолским (дап 20, 7) касније, услед пораста хри- шћанских заједница, а самим тим и верних, дошло је до тога да се евхаристија (благодарење) трансформи- ше из вечере, тј трпезе, у посебно богослужење поред овог описа из дела апостолских имамо забеле- жено и како се евхаристија савршавала у 2 веку, о чему нас обавештава св јустин философ најстарији и најважнији елементи ове свете тајне, а о чему нам сведоче и св апостол павле и св јустин су читање св писма, молитва за све људе, целив, тј пољубац мира, благодарење оцу на које верни одгова- рају са „амин“ („нека тако буде“) и ломљење хлеба— причешће дакле, они основни елементи који су и до данас непромењени треба нагласити да у почетку молитве нису биле записиване посебно, већ да их је православни мисионар l 17 јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије предстојатељ евхаристијског сабрања – епископ изго- варао произвољно, наравно држећи се увек горе наве- дених елемената, да би се тек касније те молитве поче- ле записивати посебно и то искључиво од епископа тако на пример имамо и до данас литургије св јова- на златоустог, св василија великог, св апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св амвросија миланског, св григорија двојеслова, итд ми данас најчешће служимо литургију св јова- на златоустог, док је у 12 веку најчешће служена литургија св василија великог, коју ми данас служи- мо 10 пута током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћу православној вери замишљајући како смо до последњег атома испуњени светим осећањем колико нас, међутим, зна да у албанији око четвртину становништва чине пра- вославни имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом, која су ме, при том, веома срдачно дочекала албанци су мали, а веома специфичан народ, срда- чан и невероватно гостопримљив чињеница да су за време тиранске владавине енвера хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом много говори о овом изузетно духовно снажном народу – данас може- те срести много прелепих, обновљених божијих кућа, од тога 250 православних храмова, мноштво манасти- ра организација албанске православне цркве би могла да послужи као пример осталим помесним црквама имао сам прилике да, након сусрета са богосло- вом алексом цуријем из тиране и на његов пред- лог, посетим предиван манастир св влах у драчу у склопу овог манастира је изгра- ђен православни школски цен- тар намењен свим узрасти- ма – од јаслица до факултета центар има конак за мушкарце и православни мисионар l 21 никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко девојке, капелу, библиотеку, компјутерски центар, учи- онице, трпезарију, спортске терене с обзиром на то да је у албанији слобода исповеда- ња вере заживела тек 1991 л г, блистави обновљени храмови и одлична организација су неоспориви доказ присуства светог духа међу овим напаћеним народом тенденција обнове постојећих и изградња нових хра- мова је у сталном порасту посебно очарава полуизгра- ђен огроман православни храм у самом центру тиране, који ће представљати симбол овог, сада модерног европског града албанци гаје школски пример савршене, хомогене националне свести муслимани, римокатолици и пра- вославци вековима сложно живе под једним кровом ретко се која нација може похвалити тако снажно изра- женом националном свешћу без искључивања разли- читости, нарочито у погледу верске припадности манастир који сам поменуо је, на пример, окружен муслиманским живљем монах серафим, који је са мном провео дан, хвалио је своје прве суседе потвр- ђујући да никада нису имали никаквих проблема у албанији четвртину становништва чине пра- вославци ако узмемо у обзир чиње- ницу да је пре другог светског рата у сад емигрирало око 25000 православних албанаца, коначни збир је – за држави- цу од свега 28748 km2 и 3,6 милиона становника – импозантан радује и в и д љ и в а чињеница да су веома моти- висани у погледу новчаних донација, помоћу којих су обновље- ни данас прелепи, велелепни храмови албанска православна црква је новокалендарска црква, што значи да божић, на пример, слави 25 децембра по грегоријанском календару интересантан је и детаљ постављених столица на сред цркве, тако да се за време богослужења углавном седи веома је интензивна сарадња са грчком црквом, па многи мисле да су православни албанци грци, што није слу- чај: православни албанци и православни у албанији су староседеоци и једна су од духовно јачих вер- ских заједница многи богослови су – пре формирања богосло- вије у драчу – школо- вани у грчкој, тако да је веза са грчком црквом продубље- нија и израже- нија сарад- ња са нашом п о м е с н о м црквом је при- лично слаба и у траговима, али постоји велики простор за сарадњу и з а ј е д н и ч к у мисију m максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 22 l5/2009 православни мисионар l 23 максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 24 l5/2009 истог тренутка иметак који су добиле имао је про- страни конак а све што је било потребно урадити јесу мале измене у инфраструктури чак је на имовини постојала и мала црква, која је лако претворена у пра- вославну капелу како су сестре биле под духовним надзором старца јефрема из грчког манастира у ари- зони, он је убрзо дошао и благословио и освештао земљу мати михаила је строга игуманија која има велику љубав према својим сестрама и веома се брине о спасе- њу њихових душа све сестре устају у 230 ујутро на личну молитву која се касније наставља у капели и тра- је до 6 часова ујутро сестре имају разноврсна послу- шања након јутарњег послужења ручак је у 11 часова у поподневним часовима сестре настављају са својим задацима, у шта су укључена и читање духовне литера- туре, молитве, али и одмор у 3 сата поподне сестре служе девети час, а у продужетку и вечерњу службу након тога имају вечеру а одмах затим и мало повечер- је у капели мати михаила је створила атмосферу која је приву- кла још младих људи у склопу манастира оформљена је школа за девојчи- це, узраста од 10 до 17 година могу да приме до 6 уче- ница по години и обично нема
... гдје лопови поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше“ (мт 6, 19–21) човек коме је основ идентитета само његов ближњи или, још горе, његово материјално богатство, умреће заједно са својим ближњим и са својим богатством такав човек ће постојати онолико дуго колико буде постојало његово „благо на земљи“ такав начин постојања човек треба да замрзи и отуда оне горе наведене христове речи истинити начин постојања, тај однос са „благом на небу“, показао је богочовек боравећи међу људима христос је син божији, и он свој идентитет гради у 1 ја сам господ бог твојнемој имати других богова уза ме 2не гради себи лика резана, нити какве слике немој им се клањати нити им служити 3 не узимај узалуд имена господа бога својега 4 сећај се дана од одмора да га светкујеш 5 поштуј оца и матер своју 6 не убиј 7 не чини прељубе 8 не кради 9 не сведочи лажно на ближњега својега 10 не пожели ишта што је ближњега твојега (2 мој 20, 2-17) „љуби господа бога својега“ (мт 22, 37) „а друга је као и ова: љуби ближњега свога“ (мт 22, 39) православни мисионар l 13 односу са оцем све остале односе које успоставља на земљи он потчињава овом односу, који је темељ његовог идентитета колико год волео људе око себе, своју мајку, своје ученике, он не престаје да буде син божији, те не дозвољава да ниједан други однос наруши онај темељни, који христу даје иден- титет сина однос са оцем је темељ христовог „ја“ – зато он остаје веран оцу до краја творећи беспоговорно вољу његову отуда и онај оштар одговор апос- толу петру који га је из незнања наговарао да одустане од пута у јерусалим и будућег стра- дања: „иди од мене, сатано! саблазан си ми, јер не мислиш што је божије него што је људско“ (мт 16, 23) то је та благословена мржња према ближњима о којој господ говори треба и морамо да љубимо своје ближње, али та љубав не сме да буде последња инстанца нашег бића, нашег „ја“ љубећи ближње, човек не сме да заснива свој идентитет на њима ту љубав према ближњима човек треба да прожме оним темељним бедемом свога идентитета, оним познањем ближњих које стоји на христовим речима: „у име моје“ господ нас позива да – уместо смртног и пролазног – познамо вечно и бесмртно да познамо бога оца, те да тако изградимо свој идентитет, своје „ја“ познати, пак, бога као оца не значи пуко интелектуално знање да је отац, отац сину познати бога оца значи назвати бога својим оцем, а назвати бога својим оцем значи поистоветити се са сином поистоветити се са сином значи сјединити се са њим, постати део, уд тела његовог речима светог иринеја лионског, то је и разлог христовог оваплоћења: „син божији је постао човек, да би човек постао син божији“ нема приласка и познања оца без преко сина: „ја сам пут, истина и живот; нико не долази оцу осим кроза ме“ (јн 14, 6) како се човек поистовећује са сином и како долази оцу кроз сина? управо новим, слободним рођењем и грађењем новог идентитета тај нови идентитет, своје ново „ја“, човек остварује у цркви јер црква је тело 14 l5/2009 христово, и он је њена глава крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са животом тада човек добија и „печат дара духа све- тога“ тај дар га увезује са телом, са црквом са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд тела христовог то је онај таланат и таланти о којима је господ говорио у јеванђељу човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује тело христово тако, духом светим, човек бива, као уд, спојен у једно тело на тај начин је поистовећен са сином и примио је благодат усиновљења то ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва три лица свете тројице, свети иринеј лионски овако описује: „они који носе духа божијега, приводе се к логосу (сину); а син их представља оцу и отац им дарује нераспадљивост дакле, без духа није могуће видети сина божијег, а без сина се нико не може приближити оцу, јер познање оца јесте син, а познање сина божијег збива се посредством духа светога“ дакле, нема познања сина, нема поистовећења са сином без духа светога а дух свети је онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно тело дух свети твори цркву божију зато бити у цркви значи познати сина, примити усиновљење а примити усиновљење значи назвати бога оцем а назвати бога оцем значи живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) тако човек стиче свој бесмртни идентитет постајући син божији по благодати његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „ти“ бога оца где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? ту су, поред нас, без њих нам нема приласка богу послушајмо шта о томе каже света литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ то је то величанствено сабрање „у име његово“ то је црква божија, тело христово љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас дух свети увезује у једно тело творећи, тако, цркву божију само тако, са својим ближњима, везани духом светим, удостоја- вамо се да бога назовемо оцем нико од људи нема право да богу каже „оче мој“ бог не види таквог човека, самца бог отац види људе и познаје људе само као тело свога сина а то тело чине многи и само као многи могу говорити богу: „оче наш“ ето, ту је место љубави према ближњем отуда и нема познања бога без љубави према ближњем са друге стране, љубав према ближњем без љубави према богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања зато је господ исус христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање о тим двема заповестима почивају не само сав закон и пророци, већ и цела васиона и сва творевина на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преоб- разити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења то је и сврха, смисао постојања од бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слоб- одну вољу постане тело христово, да постане црква божија, да позна бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преобразити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења православни мисионар l 15 христово, и он је њена глава крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са животом тада човек добија и „печат дара духа све- тога“ тај дар га увезује са телом, са црквом са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд тела христовог то је онај таланат и таланти о којима је господ говорио у јеванђељу човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује тело христово тако, духом светим, човек бива, као уд, спојен у једно тело на тај начин је поистовећен са сином и примио је благодат усиновљења то ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва три лица свете тројице, свети иринеј лионски овако описује: „они који носе духа божијега, приводе се к логосу (сину); а син их представља оцу и отац им дарује нераспадљивост дакле, без духа није могуће видети сина божијег, а без сина се нико не може приближити оцу, јер познање оца јесте син, а познање сина божијег збива се посредством духа светога“ дакле, нема познања сина, нема поистовећења са сином без духа светога а дух свети је онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно тело дух свети твори цркву божију зато бити у цркви значи познати сина, примити усиновљење а примити усиновљење значи назвати бога оцем а назвати бога оцем значи живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) тако човек стиче свој бесмртни идентитет постајући син божији по благодати његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „ти“ бога оца где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? ту су, поред нас, без њих нам нема приласка богу послушајмо шта о томе каже света литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо!“ то је то величанствено сабрање „у име његово“ то је црква божија, тело христово љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас дух свети увезује у једно тело творећи, тако, цркву божију само тако, са својим ближњима, везани духом светим, удостоја- вамо се да бога назовемо оцем нико од људи нема право да богу каже „оче мој“ бог не види таквог човека, самца бог отац види људе и познаје људе само као тело свога сина а то тело чине многи и само као многи могу говорити богу: „оче наш“ ето, ту је место љубави према ближњем отуда и нема познања бога без љубави према ближњем са друге стране, љубав према ближњем без љубави према богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања зато је господ исус христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање о тим двема заповестима почивају не само сав закон и пророци, већ и цела васиона и сва творевина на човеку остаје да спозна и изврши заповести божије учини ли то, човек ће читаву васиону преоб- разити у једну величанствену космичку литургију тако ће сва творевина бити принета богу оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења то је и сврха, смисао постојања од бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слоб- одну вољу постане тело христово, да постане црква божија, да позна бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије 16 l5/2009 света тајна евхаристије представља својеврсну тајну над тајнама православне цркве она на најдубљи могући начин изражава саму срж, основу без којег би постојање цркве било немогуће свету тајну евхаристије први је савршио управо господ наш исус христос на тајној вечери у тзв соби горњици на велики четвртак, непосредно пред њего- во хватање и распеће на голготи о овом великом догађају извештавају нас како јеванђелисти синопти- чари (матеј, марко и лука), тако и возљубљени уче- ник христов св апостол јован богослов, као и св апостол павле у првој посланици коринћанима тре- бало би напоменути да је вечера коју је савршио господ са својим ученицима по својој форми предста- вљала јеврејску пасхалну вечеру, на коју би се окупила свака породица у израиљу ради заједничког једења пасхалног јагњета али тајна вечера је била од посеб- ног значаја јер је пасхално јагње на њој сâм господ наш исус христос, који узима на себе грехе света – како о њему говори св јован претеча за време вече- ре христос је претворио хлеб и вино у своје сáмо тело и крв наредивши им да ово чине у његов спомен и после његове смрти и васкрсења ученици су се окупљали у тзв први дан сунца, тј у дан недељни, када је он васкрсао, ради ломљења хлеба, о чему нам све- доче и дела апостолска агапе евхаристија је у почетку представљала трпезу, тзв агапу, где су се читали поједини одломци светог писма, певали псалми давидови и где су верни слу- шали проповед и молитву, и често је знала да траје по читаву ноћ о овоме имамо сведочаство у делима апостолским (дап 20, 7) касније, услед пораста хри- шћанских заједница, а самим тим и верних, дошло је до тога да се евхаристија (благодарење) трансформи- ше из вечере, тј трпезе, у посебно богослужење поред овог описа из дела апостолских имамо забеле- жено и како се евхаристија савршавала у 2 веку, о чему нас обавештава св јустин философ најстарији и најважнији елементи ове свете тајне, а о чему нам сведоче и св апостол павле и св јустин су читање св писма, молитва за све људе, целив, тј пољубац мира, благодарење оцу на које верни одгова- рају са „амин“ („нека тако буде“) и ломљење хлеба— причешће дакле, они основни елементи који су и до данас непромењени треба нагласити да у почетку молитве нису биле записиване посебно, већ да их је православни мисионар l 17 јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије предстојатељ евхаристијског сабрања – епископ изго- варао произвољно, наравно држећи се увек горе наве- дених елемената, да би се тек касније те молитве поче- ле записивати посебно и то искључиво од епископа тако на пример имамо и до данас литургије св јова- на златоустог, св василија великог, св апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св амвросија миланског, св григорија двојеслова, итд ми данас најчешће служимо литургију св јова- на златоустог, док је у 12 веку најчешће служена литургија св василија великог, коју ми данас служи- мо 10 пута током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћу православној вери замишљајући како смо до последњег атома испуњени светим осећањем колико нас, међутим, зна да у албанији око четвртину становништва чине пра- вославни имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом, која су ме, при том, веома срдачно дочекала албанци су мали, а веома специфичан народ, срда- чан и невероватно гостопримљив чињеница да су за време тиранске владавине енвера хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом много говори о овом изузетно духовно снажном народу – данас може- те срести много прелепих, обновљених божијих кућа, од тога 250 православних храмова, мноштво манасти- ра организација албанске православне цркве би могла да послужи као пример осталим помесним црквама имао сам прилике да, након сусрета са богосло- вом алексом цуријем из тиране и на његов пред- лог, посетим предиван манастир св влах у драчу у склопу овог манастира је изгра- ђен православни школски цен- тар намењен свим узрасти- ма – од јаслица до факултета центар има конак за мушкарце и православни мисионар l 21 никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко девојке, капелу, библиотеку, компјутерски центар, учи- онице, трпезарију, спортске терене с обзиром на то да је у албанији слобода исповеда- ња вере заживела тек 1991 л г, блистави обновљени храмови и одлична организација су неоспориви доказ присуства светог духа међу овим напаћеним народом тенденција обнове постојећих и изградња нових хра- мова је у сталном порасту посебно очарава полуизгра- ђен огроман православни храм у самом центру тиране, који ће представљати симбол овог, сада модерног европског града албанци гаје школски пример савршене, хомогене националне свести муслимани, римокатолици и пра- вославци вековима сложно живе под једним кровом ретко се која нација може похвалити тако снажно изра- женом националном свешћу без искључивања разли- читости, нарочито у погледу верске припадности манастир који сам поменуо је, на пример, окружен муслиманским живљем монах серафим, који је са мном провео дан, хвалио је своје прве суседе потвр- ђујући да никада нису имали никаквих проблема у албанији четвртину становништва чине пра- вославци ако узмемо у обзир чиње- ницу да је пре другог светског рата у сад емигрирало око 25000 православних албанаца, коначни збир је – за држави- цу од свега 28748 km2 и 3,6 милиона становника – импозантан радује и в и д љ и в а чињеница да су веома моти- висани у погледу новчаних донација, помоћу којих су обновље- ни данас прелепи, велелепни храмови албанска православна црква је новокалендарска црква, што значи да божић, на пример, слави 25 децембра по грегоријанском календару интересантан је и детаљ постављених столица на сред цркве, тако да се за време богослужења углавном седи веома је интензивна сарадња са грчком црквом, па многи мисле да су православни албанци грци, што није слу- чај: православни албанци и православни у албанији су староседеоци и једна су од духовно јачих вер- ских заједница многи богослови су – пре формирања богосло- вије у драчу – школо- вани у грчкој, тако да је веза са грчком црквом продубље- нија и израже- нија сарад- ња са нашом п о м е с н о м црквом је при- лично слаба и у траговима, али постоји велики простор за сарадњу и з а ј е д н и ч к у мисију m максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 22 l5/2009 православни мисионар l 23 максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 24 l5/2009 истог тренутка иметак који су добиле имао је про- страни конак а све што је било потребно урадити јесу мале измене у инфраструктури чак је на имовини постојала и мала црква, која је лако претворена у пра- вославну капелу како су сестре биле под духовним надзором старца јефрема из грчког манастира у ари- зони, он је убрзо дошао и благословио и освештао земљу мати михаила је строга игуманија која има велику љубав према својим сестрама и веома се брине о спасе- њу њихових душа све сестре устају у 230 ујутро на личну молитву која се касније наставља у капели и тра- је до 6 часова ујутро сестре имају разноврсна послу- шања након јутарњег послужења ручак је у 11 часова у поподневним часовима сестре настављају са својим задацима, у шта су укључена и читање духовне литера- туре, молитве, али и одмор у 3 сата поподне сестре служе девети час, а у продужетку и вечерњу службу након тога имају вечеру а одмах затим и мало повечер- је у капели мати михаила је створила атмосферу која је приву- кла још младих људи у склопу манастира оформљена је школа за девојчи- це, узраста од 10 до 17 година могу да приме до 6 уче- ница по години и обично нема
Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
5
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
...засићености, а лакомство неумитну потеру за све већимБОГАТСТВОМ?📌 ? занимљиво је то да византиј-
ски речник σούδα (с краја x века) тумачи
реч „похлепа“ као „халавост“ и чува
израз „незас
...засићености, а лакомство неумитну потеру за све већим
МЕТА инфо: Р:20369 К:179579 Д:99
| Свеска 321 |
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... уосталом, 2 1тим 6, 10 – αββάς νείλος, pg 79, 1152b – ιωάννης χρυσόστομος, pg 53, 173 – σύνοδος καρθαγένης, pg 138, 37a – κλήμης αλεξανδρείας, pg 8, 437c – μ βασίλειος, pg 30, 813c јуда узима сребрњаке од јеврејских првака (дучо ди буонинсења, 14 век) христос са апостолима 14 5/2011 не означава одсуство засићености, а лакомство неумитну потеру за све већим богатством? занимљиво је то да византиј- ски речник σούδα (с краја x века) тумачи реч „похлепа“ као „халавост“ и чува израз „незасити ћуп“, израз који се одно- си на безнадежну вечну патњу данаида у аду, које су са муком покушавале да напуне водом ћуп који је имао бушно дно дакле, управо зато што је овај грех по дефиницији незасит, свети оци не оклевају да га прикажу као увек трајан остали грехови, говори свети јован дамаскин (viii в), колико год да су зли, „краткотрајни су“3 слично, свети асте- рије, епископ амасије (iv в) тврди да проституција, сладострашће и славољу- бље имају границу ситости похлепа, међутим, јесте звер која увек остаје робу- сна и никад не вене4 љубитељ похлепе, додаје јован златоусти (iv в), покорава се ђаволу више него било ко други5 зани- мљив је начин на који тумачи десету и последњу заповест старозаветног декало- га један велики савремени интелектуалац, рене жирар заповест је концентрисана, као што је познато, на жељу за стицањем „не пожели жене ближњега свога, не пожели куће ближњега свога, ни њиве 3 ιωάννης δαμασκηνός, pg 95, 1148b 4 αστέριος αμασείας, pg 40, 200c 5 ιωάννης χρυσόστομος, pg 57, 212 његове, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца њего- ва“ (2мој 20, 17) жирар заступа гледи- ште да је оштроумни законодавац дијаг- ностиковао у овој жељи изопачење људ- ских односа и корен насиља други у нашим очима представља пуноћу коју осећамо да нам недостаје тако, ствари које он поседује за нас имају нарочиту вредност желимо, дакле, оно што други жели (жирар уводи термин „опонашајућа жеља“) или, другим речима, имамо жељу да стекнемо оно чиме он управља ако је ова жеља спутана, у већини случајева се не гаси, већ расте, управо јер из онога ко изазива ту жељу произлази отпор6 добро дошли у зачарани круг који се рађа из жудне материце насиља! „лишитељ“ овде се налазимо пред питањем од пре- судног значаја, које се, иако је разумљива поука хришћанства, често занемарује и потцењује проблем с греховима и стра- стима није то што штете личној чистоти, личној побожности и сл са црквене тач- ке гледишта, формирање личности је незамисливо без заједнице са другим љубав, отвореност, другим речима, оног „ја“ ка „не-ја“ није морална обавеза већ нешто бескрајно веће то је основни услов да људски субјекат постане аутен- тичан грех, дакле, јесу избори који граде једно „ја“ затворено у себе и неспособно да се отвори ка другоме, богу или човеку стога је изузетно погодна дефиниција похлепе коју даје свети максим исповед- ник (vii в) то је, каже он, страст онога ко прима с радошћу, а даје с тугом!7 дакле, у догађају (личне) страсти као 6 rené girard, «εθεώρουν τον σατανάν ως αστραπήν» (μτφρ ευγενία γραμματικοπούλου), εκδ εξάντας-νήματα, αθήνα 2002, стр 25-33 7 μάξιμος, pg 90, 104d легенди коју негују капиталисти уплетени у црквену власт, да је њихово богатство наводно воља божија, свети григорије ниски (iv в) противречи: „не потиче од бога хлеб похлепнога“ хришћанска етика септембар/октобар 2011 15 таквом садржана је инструментализација другога исто у суштини говори и васи- лије велики када, како би описао похлеп- не, употребљава слику која се односи на оно што смо већ рекли горе о бунару без дна: као што чине рибе, тако и похлепник гута нејаке који упадају у његов стомак без дна8 немогуће је да се похлепник не окрене и против свог ближњег зато и 8 βασίλειος, pg 29, 152d један искусан аскета, исак сирин (vii в) препоручује: боље је да седиш у друштву лешинара, него похлепника и прождрљивца9 такво гледи- ште отвара једно важно поглавље критички став не само према међуличносним односима, већ и шире, према друштвеној неправди, експло- атацији и класној структури можда је то чудно чути у данашње време, међутим јед- но такво радикално гледиште припада самом језгру цркве- ног предања10 легенди, нпр, коју негују капиталисти упле- тени у црквену власт, да је њихово богатство наводно воља божија, свети григорије ниски (iv в) противречи: „не потиче од бога хлеб похлепнога“11 зато и постоји читава струја унутар цркве- ног предања, у складу са којом нити милосрђе, нити донације храмовима не пред- стављају бању силоамску како би се оправдали начини на које се прикупља богат- ство оно што тражи помену- та струја јесте прекид експло- атисања василије велики, на пример, похлепника поисто- већује са „лишитељем“,12 дакле са оним ко лишава раднике заслу- жене плате и не опскрбљује оним што је потребно оне који су у нужди његови 9 ισαάκ σύρος, «ασκητικά», εκδ ρηγόπουλου, θεσσαλονίκη 1977, стр 238 10 види: θανάσης ν παπαθανασίου, «κοινωνική δικαιοσύνη και ορθόδοξη θεολογία», εκδ ακρίτας, αθήνα 2005 11 γρηγόριος νύσσης, pg 44, 1173b 12 βασίλειος, pg 31, 276c похлепа у христу није видела сина божијег: јуда продаје христа за 30 сребрњака, фреска из манастира старо нагоричино, македонија 16 5/2011 дарови цркви не могу бити прихваћени, напросто јер „бог неће бити саучесник похлепи“13 „љубитељ малих ствари“ који је одговор на овај кошмар звани похлепа? сигурно то да се човек вежба у скромности (да постане, како би рекао свети максим, „љубитељ малих ствари“14) и да остави простора делова- њу божијем да живи ствари са мером и љубављу немерљивом али то опет не значи одвлачење у индивидуално, духовно вежбање свагда револуциона- ран златоусти, нпр запажа да чедност, која се сматра највишом врлином, нити саборну заповест представља, нити води сама по себи у рај чедан похлеп- ник ће гледати брачну одају споља! солидарност, међутим и саборну запо- вест представља и у рај води15, напро- сто јер по самој својој природи значи бригу за другога а ова брига значи много ако је рај живот са христом, место на ком нам је христос заказао састанак са њим јесте – према његовој изричитој речи – личност странца и једног од најмањих (мт 25, 31-46) како да успете као тврдице не постоји само у светској књижев- ности архетипски тврдичлук арпагона 13 βασίλειος, pg 32, 1164d 14 μάξιμος, pg 91, 805a 15 ιωάννης χρυσόστομος, pg 51, 277 који нежно грли свој сандук код моли- јера, нити гушећа дилема с којом се сучељавају јеврејин са малте код мар- лоуа и шајлок код шекспира: кеса или живот сатира је дала многе данашње карактере тврдица британац мађар- ског порекла, џорџ мајкс (1912-1987) оставио је један текст под насловом о тврдичлуку у ком, између осталог, приказује познати рецепт за успешног тврдицу: „ако желите да будете тврди- ца, запамтите једно врло просто основ- но правило: ’тврдица никада није толи- ко богат да може презрети и једног петака (новчић мале вредности, пет пара)‘ а видите и причу која потврђује ово правило: када сам имао 17 година случајно сам се задесио у једној канце- ларији за склапање уговора у будимпе- шти, где је један богат господин, вла- сник 22 огромна имања, продавао једну од својих кућа купац му је избројао 50 000 лира, а сто је нестао испод огром- ног златног брда новца стари богаташ је новац избројао четири пута затим је отворио ковчег уништен вредним радом једног црва и извадио хартије од вредности куће, свезане траком одре- шивао их је оклевајући и после много размишљања дао их купцу купац их узе и рече – да ли бисте ми, молим вас, дали и ту траку да их свежем? старац је оклевао за тренутак; бацио је поглед на огромну златну гомилу која се налазила на столу и одговорио – тра- ку? са задовољством дођете ми чети- ри петака!“ из „χιουμοριστική ανθολογία“ (εκδ τ δρακόπουλου, 1958) танасис н папатанасиу (дипломирани правник и доктор теологије, главни уредник грчког теолошког часописа σύναξη) који је одговор на овај кошмар звани похлепа? сигурно то да се човек вежба у скромности хришћанска етика септембар/октобар 2011 17 историја древне цркве коринт је у доба ап павла био највећи град грчке и имао је око шест стотина хиљада становника, од чега су четири стотине хиља- да чинили робови величине тог града постајемо свесни тек ако се подсетимо чињенице да је у исто време највећи град тада познатог света био рим, са око милион становника град коринт у доба првих хришћанских мисионара када бисмо поставили питање због чега су поједини градови у једном моменту историје били посећени од стране апостолских првака, одговор којим бисмо могли бити задовољни је да су управо исти ти градови били веома битна стратешка места, не само за придо- бијање нових верника – већ су били вео- ма значајни на пољу економије, трговине, уметности и заната свакако је један од најзанимљивијих градова апостолског периода био град коринт, који је својим географским положајем, богатством и животом био веома често успутна стани- ца светским путницима и трговцима град кроз историју према археолошким подацима, коринт је настао још у vi веку пре христа имао је посебан значај у тројанском рату – коринћани се се борили на страни ага- мемнона, а своје место у историји забеле- жили су још и сталним ратовима против јован лазаревић 18 5/2011 тебе и атине, старих грчких градова– држава, против којих су се борили за пре- власт на средоземном мору ипак, да је реч о једном од најјачих градова–држава на подручју старе грчке, можемо закључи- ти и на основу информације да се пад коринта 146 године пре христа сматра и падом целокупне старогрчке државе под власт римског царства римљани су ново- освојене територије делили на провинције, којима је управљао одређени прокуратор – управитељ седиште провинције ахеје био је управо град коринт, који је и након пада задржао синоним за град угодног и лагод- ног живота, с тим што је након пада под римску власт постао и космопо- литски град у коме су се населили многи римља- ни, јевреји и други народи велики број римских војника који су цео свој живот посвети- ли борби за римску империју којој су до краја свог живота били одани, награђивани су делом обрадиве повр- шине управо у овој римској провинцији долазак апостола павла филип шаф наводи: „у коринту, граду који се називао мостом између истока и запада и који је био центар културе, богатства и забаве, али истовремено и град поремећеног морала и корупције, апостол је провео осамнаест месеци, установивши ту прву хришћанску зајед- ницу на пелопонеском полуострву тешкоће на које је наилазио представља- ле су велика искушења за њега, а са так- вим тешкоћама су се суочавали и први хришћани на које је тамо наишао на основу информација које добијамо читајући дела апостолска, апостол павле долази у коринт 51 године коринт је у то доба био највећи град грчке и имао је око шест стотина хиљада становника, од чега су четири стотине хиљада чинили робови величине тог града постајемо свесни тек ако се подсетимо чињенице да је у исто време највећи град тада познатог света био рим, са око милион становника ста- новништво је било изузетно привржено својим боговима: богу новца и богињи блуда у самом афродитином храму и у околним зградама налазило се око хиљаду блудница, док је по неким информацијама које добијамо од других историчара град имао око десет хиљада блудница афро- диту, богињу љубави, у коринту су нази- вали именом πανδεμος, што је био назив за бога коме се клањао цео град и у коме су грађани налазили свог заштитника надимци као што су: „живети коринт- ски“, „коринтска девојка“ или „коринтска болест“, само су неки којима је називан неморални живот и бестидност апостол историја древне цркве стари коринт, археолошке ископине септембар/октобар 2011 19 павле је по доласку у коринт ступио у контакт са акилом и прискилом, јевреји- ма који су прогнани клаудијевим едик- том 49 године из рима, и за све време његовог боравка у овом граду они су му помагали у његовој мисији оно што можемо да закључимо на осно- ву дела апостолских и павлових послани- ца о граду коринту средином првог века је и то да је веома јака јеврејска заједница била настањена у овом граду апостол лука (дап 18, 4) наводи да је павле рас- прављао у синагоги сваке суботе, са при- падницима свога народа проблеми које су му стварали његови сународници пре- нели су се и у коринт, јер су и овде желели његову смрт и оптужили су га галиону, намеснику–прокуратору ахејске провин- ције, који је био брат чувеног римског философа сенеке галион је ове оптужбе одбацио, јер није желео да се меша у уну- трашња јеврејска питања црква међу незнабошцима хришћанство је наставило да се шири међу коринтским становништвом на основу садржаја посланица апостола павла упућених коринћанима, можемо видети да су се недуго по његовом одла- ску из овог града јавили и први пробле- ми дошло је до поделе између саме хри- шћанске заједнице (1кор 1, 12) а такође апостол спомиње и коринтског блудни- ка (5, 1), као и проблем везан за саме хришћане – о томе да ли треба јести месо или не круна прве посланице се налази у тринаестој глави, у којој се налази химна љубави, која је посвећена не само становницима коринта, већ и других градова такође, у посланицама које су упућене коринћанима можемо сазнати и да је један од првих еписко- па у коринту био апо- стол сила, сарадник и сапутник апостола павла, као и о томе да је св аполос, један од седамдесеторице уче- ника христових, про- поведао христа након павловог одласка из овог града након апостолског периода, хришћанство је наставило да јача и да се шири по целој ахејској провинцији: град коринт је и даље био веома популаран код тада- шњих трговаца, све до iv века и два разорна земљотреса која су се догодила у четвртом, односно шестом веку касније потпада под утицај византије, а стари град коринт је потпуно нестао 1858 године у разорном земљотресу нови град је подигнут три километра од старог града и у њему су се населили грци из мале азије, након малоазијске катастрофе 1922–1923 године аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој остаци старог коринта данас: коринтска тржница – агора 20 5/2011 атанасије влаховић се родио 1782 године у бачком селу па- рагама после основне школе завршио је шест разреда гимназије и богословију у сремским карловцима убрзо након тога прихвата се учитељ- ске службе у старом бечеју, где се 1808 године оженио са еуфимијом она је била ћерка старобечејског свештеника кузмана клајића за ђакона је руко- положен 1808 године, а 1810 године за презвитера као свештеник добија намештење за пароха у сегедину ту је завршио седми и осми разред гимнази- је од 1812 године служио је у пешти, где је студирао философију без обзи- ра на парохијске дужности, успешно је савладао студије, што је и потврдио добивши звање доктора философије на позив својих старих парохијана и са сагласношћу надлежног епископа гедеона петровића, вратио у се у стари бечеј 1815 године из историје спц атанасије је био један од ретких међу мирским свештенством са звањем доктора наука имао је и реторски таленат који је допуња- вао својим знањем, али таланте којима га је бог даривао није искористио, дозволивши да пропадну – због сујете тужна прича оатанасију влаховићу ђакон мр ненад идризовић митрополит карловачки стефан стратимировић (1757-1836) септембар/октобар 2011 21 сукоб атанасија влаховића са надлежним архијерејима атанасије је био један од ретких међу мирским свештенством са звањем доктора наука имао је и реторски таленат који је допуњавао својим знањем своју прву беседу коју је изговорио 1811 године у цркви светог николаја у сегедину, посве- тио је љубави према ближњем, где је пока- зао своју духовну величину он је ову бесе- ду 1811 године објавио у штампаној верзи- ји под називом: слово поучителноје о љуб- ви христијанској к ближњим после неколико година пожелео је да објави збир- ку својих беседа, али му је за то био потребан благо- слов митрополита стефана стратимировића и његовог надлежног епископа гедео- на петровића своју прву беседу штампао је без њиховог благослова, што су му они замерили због тога што су у овом поступ- ку (штампања прве беседе) видели неку врсту атана- сијеве самовоље, нису му благословили да штампа збирку својих беседа код обојице архијереја је про- радила сујета: нису хтели да дозволе да атанасије буде више поштован од њих међу верним народом митрополит сте- фан стратимировић му је рекао: „русија има милионе житеља () и нема ни три проповедника, а ми смо овде шака један људи, па нашто ће нам и проповеди и про- поведници? него очитај ти само народу лепо литургију, и то је њима проповед!“ његов надлежни епископ гедеон петро- вић био је жустрији у обраћању, па је рекао: „хоћеш да блисташ? бре, нећеш блистати! и да се ниси усудио штогод печатати дати, јер ако дадеш печатати, ја ћу те протерати из парохије и из целе цркве!“ да су знали какве ће ово последи- це имати по атанасија, вероватно би њихова реакција била потпуно другачија сујета на сујету на њихову сујету атанасије је реаговао својом сујетом, јер није могао да поднесе да њему као ученом човеку буде наметнута забрана он се за помоћ обратио држав- ним органима, тражећи да му изађу у сусрет да штампа књигу збирка беседа и у међувремену написане књиге морално богословље и црквено право ово није уродило плодом, јер је и за то био потребан благослов митрополита занимљиво је да је он у свом раздраганом духов- ном стању у својој књизи црквено право, тврдио да само ожењени свештеници могу да буду епископи и да врше свете тајне по њему монаси не могу да буду рукоположени ни у један од три свештеничка чина (ђаконски, презвитерски и епископски) на једном месту у књизи црквено право он каже: „нека срп- киња моја једна роди славног епископа, а друга епископињу српкињу, која ће са синовима, снајама и унуцима својим пра- тити епископа супруга свога у цркву и из цркве натраг кући“ када је митрополит стефан стратимировић прочитао атана- сијево црквено право, сукоб између њих више није могао да се зацели quo vadis athanasius? атанасијева острашћеност и непопу- стљивост црквене власти довеле су то тога је 1819 године покренут судски слово поучителноје о љубви христијанској к ближњим – фонд старе књиге народне библиотеке србије 22 5/2011 процес против њега поред свих поку- шаја епископа гедеона да га рашчини, он је због велике љубави својих парохи- јана, који су били уз њега, остао на парохији до 1832 године епископ геде- он издао је наређење да се атанасије под полицијском пратњом у ланцима одведе у манастир ковиљ то је била ситуација у којој атанасије није могао трезвено да размишља и да доноси пра- ве одлуке он је по савету свога стари- јег сина који је био адвокат, знајући каква га судбина чека, те ноћи побегао од куће отишао је римокатоличком надбискупу петру клобушицком у калоч, где је примио римокатоличку веру и ступио у њихово свештенство и постао pater athanasius најтежи моме- нат у његовом животу био је што је морао да спасава свој живот бежањем под окриље туђе цркве плач и тугу његову нико не може да зна, јер је морао да напусти жену (коју никада више није видео), децу (којој је оставио наду да ће се некад видети), кућу, род- бину и све своје пријатеље и непријате- ље прво је отишао у православну цркву у фелдварац, одслуживши последње православно јутрење, умотао је у завежљај свештенички појас и бра- ду коју је претходно обријао и послао епископу гедеону са поруком: „гедеоне, гедеоне, ево ти за чим си тежио“ – и са уздахом: „цркво моја, мајко моја, не срди се на свог грешног сина“ плакање и ридање прво је служио као капелан у вашкуту а затим у шиклушу у барањи када је дошао себи и увидео шта је урадио испу- нио се неутешном тугом и кајањем; борио се против безбрачног епископата у својој цркви, па је пришао цркви која признаје само безбрачно свештенство још када је схватио да је остао без своје вољене породице и свога народа – жив сахрањен, био је потпуно духовно изгу- бљен у својој келији у плачу и право- славним молитвама тражио је утеху једном приликом, када је служио мису у шилкушу, звуци звона са оближње пра- вославне цркве подсетили су га на његову прошлост; доживео је срчани удар и сру- шио се са путиром у рукама због здрав- ственог стања надбискуп петар именовао га је за каноника и поставио га за библи- отекара надбискупске католичке библио- теке колико год да је туговао ипак свој острашћени став да епископи могу да буду само ожењени свештеници никад није напустио рукопис свог црквеног права оставио је српској сегединској општини да га штампа ово дело није сачувано, јер никада није штампано, нити се зна где је оригинални рукопис после дугог здравственог боловања и духовног проживљавања својих дана у плачу и ридању, атанасије влаховић је умро 1836 године у калочу његов пра- вославни народ није га заборавио, јер када се прочуло да је умро, са десет пра- вославних цркава свих десет општина у потисју зазвонила су звона, позивајући верне да се помоле за његову душу аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије митрополит стефан стратимировић му је рекао: „русија има милионе житеља () и нема ни три проповедника, а ми смо овде шака један људи, па нашто ће нам и проповеди и проповедници?“ из историје спц септембар/октобар 2011 23 црква и друштво федотов је из хришћанских разлога био присталица демократије, коју је доживљавао као систем политичких слобода историчар и философ – георгије федотов руски историчар, публициста и рели- гиозни философ георгије петрович федотов рођен је 1 октобра 1886 године у граду саратову иако је рано остао без оца, његова мајка је, упркос тешком материјалном стању, успела да га школује у гимназији у таквим социјал- ним условима, млади федотов се окреће марксизму као алтернативи и постаје социјалдемократа сматрајући да се на тај начин треба супротставити социјалним неправдама које су доводиле до патње великог броја људи убрзо по завршетку гимназије уписује технолошки факултет, али 1905 године избија револуција, чиме долази и до прекида његових студија млади дисидент у револуционарним превирањима федотов је био активан у социјалдемо- кратском покрету, због чега бива ухап- шен и протеран у тадашњу пруску по повратку уписује историјско-филолошки факултет универзитета у санкт петер- бургу, где му је учитељ био иван михај- лович грес, стручњак за историју сред- њег века упркос прогонству, федотов не престаје да одржава контакте са тада- шњим марксистима-социјалдемократама, што га је коштало поновног принудног одласка из русије прво одлази у италију, потом у град ригу, да би се обрео у петрограду, где је радио на тамошњем универзитету у том периоду, поред интересовања за историју, нарочито за средњи век, социологију и философију, федотов се све више окреће хришћанству и православљу приближавање религији за њега није значило напуштање оних идеала и вредности у које је веровао, а то су достојанство човекове личности, сло- бодоумље, социјална правда напротив, у православном хришћанству је нашао потврду управо тих идеала учествује у раду религиозно-философског кружока под називом „васкрсење“, а зближио се и са александром мејером, који је имао главну улогу у том удружењу до 1918 године објављивао је радове у часопису слободни гласови потом се враћа у род- ни саратов где покушава да преживи у тешким условима револуције и крвавог грађанског рата између „црвених“ и „бе- лих“ који је задесио русију сумњиво лице у току револуције и рата није се бавио друштвеним, већ научним радом као владимир марјановић 24 5/2011 историчар, предвиђао је да ће се окто- барска револуција врло брзо претворити у тиранију једног човека иако је време у коме је живео и радио било тешко, њего- ва предавања су била врло посећена ипак, све више се осећала цензура коју су спроводили бољшевици, тако да за федо- това није било места он је покушавао да се прилагоди новим условима, али без успеха иако је објављивао своје радове, неки од њих, попут текста о дантеу, били су подвргнути цензури федотову су били страни и левичари и десничари сматрао је да је обнова самодр- жавне монархије немогућа и да поврат- ка на стари систем нема наравно, бољ- шевизам му је због атеизма и тоталита- ризма био посебно одбојан федотов је из хришћанских разлога био присталица демо- кратије, коју је дожи- вљавао као систем политичких слобода због своје верности слободи духа, морао је и напустити русију 1925 године јер би вероватно, као и александар мејер, био прогнан у логор или чак убијен као неки од представника руске религиозне фило- софије емигрира у немачку где покуша- ва да се бави изучавањем историје сред- њег века ипак, не успева у томе и добија позив да се запосли на богословском институту светог сергија у паризу који је основао митрополит евлогије георги- јевски, а на ком су предавали берђајев, булгаков, флоровски ту предаје историју западне цркве и агиологију посебно се зближио са великим руским философом николајем берђајевим, маријом скобцо- вом и иљом фондаминским године 1931 покреће часопис нови град, што доводи до стварања широког покрета „новоград- ства“ у овом часопису разматра актуелне теме тога доба и заступа хришћанско-со- цијалне идеје за револуцију федотов је кривио царистички режим и полагао је наде у поновну христијанизацију русије, после пада бољшевизма осим у часопису нови град, текстови георгија федотова објављивани су и у часопису пут који је покренуо николај берђајев ову двојицу философа посебно је спајала љубав према слободи марија скобцова је у том пери- оду покренула „православно дело“, уста- нову која се бавила социјалним служењем сиромашнима (посеб- но руским емигранти- ма), у чијем раду је учестовао и федотов, док су у часопису нови град објављива- ни текстови са пози- вима на помоћ у раду овој добротворној установи федотов је био и екуменски активан у „друштву светог албана и преподобног сергеја“, које је било заинтересовано за православ- но-англиканско јединство учествовао је и у раду „руског студентског хришћан- ског покрета“ „левичарска скретања“ због својих политичких ставова георгиј федотов је долазио у сукоб са појединим емигрантским круговима десничарске оријентације и иначе се у руској право- славној емигрантској средини издвајао својим широким и демократским погле- дима, али два догађаја била су посебно индикативна први је био подршка анти- фашистима у шпанији, што је изазвало експлозију негативних реакција други је био 1939 године, када је у часопису нова русија федотов подржао антифашистич- друштвена мисао друштвена мисао георгија федотова је остала несистематич- на, али је одликује верност вред- ностима политичке слободе и дру- штвене правде једна од основних тема у његовим делима, осим философије културе, била је и тема особености руске религио- зности црква и друштво септембар/октобар 2011 25 ку политику ссср то је довело до тога да буде прогнан са богословског инсти- тута због наводно „левичарских скрета- ња“ у његову одбрану тада је стао једино николај берђајев полазећи од тезе да у православљу постоји слобода и да право- славни професор има права да изражава своје политичке ставове различите од ставова који су владали у руској еми- грантској средини подршку федотову дали су и његови студенти међутим, убрзо је почео други светски рат федо- тов је био принуђен да поново оде у еми- грацију, јер је постојала опасност да за време нацистичке окупације буде ухап- шен и убијен таква судбина је задесила његове пријатеље илију фондаминског и марију скобцову (који су касније кано- низовани као мученици) године 1941 одлази у сад, помо- ћу јеврејског комитета у почетку предаје на универзитету у јејлу, а потом добија позив од богословије светог владимира у бостону, где предаје од 1943 до 1951 године често је био принуђен да брани руску историју, која се налазила под ударом критике да је произвела диктатора стаљина, те да су руси склони тиранским облицима вла- давине износио је аргументе који су говорили у прилог постојања политичких слобода у средњове- ковним руским државама, правећи разлику између свете русије и пра- вославног царства његова дру- штвена мисао је остала несистема- тична, али је одликује верност вредностима политичке слободе и друштвене правде једна од основ- них тема у његовим делима, осим философије културе, била је и тема особености руске религиозности федотов умире од болести срца у бекону (држава њу џерси) 1 сеп- тембра 1951 године на српски језик преведена је књига георгија федотова светитељи старе русије (1931), као и збирка текстова carmen seaculare поред тога постоји велики број књига, текстова и есеја које је федотов писао, попут дела свети филип, митрополит московски (1928), социјално значење хришћанства (1933), руска религиозна мисао у два тома (1946) и ризница руске духовности (1948) свакако би било добро и кори- сно превести на српски језик још књига овог значајног историчара и руског религиозног философа извор: александар мењ, „повратак изворима“, у георгиј федотов (ур): светитељи старе русије, београд, логос: 2005 26 5/2011 протеравши мамелуке, свету земљу заузео је 1517 г султан селим (1512–1520 г), а сулејман ii (1520–1566 г), његов син, огрaдио је јерусалим зидинама (1537-1541 г) које га и данас опасују под османлијама, хришћани су били принуђени да високим новчаним наметима откупљују духовну слободу и право да чувају света места и да обезбеђују слободан долазак и поклоњење хришћанима из остатка света јевреји који су дошли из египта, шпаније и португалије добили су од сулејмана законодавца 1527 г слободу професије која се плаћала у то време било је доста неспоразума између муслимана, латина, грка, јермена и других око одржавања цркава, подигну- тих над светињама у светој земљи уследила је опет интервенција са запада наполеон i појавио се са трупама и кра- тко време је држао стару крсташку краљевину (1799 г) године 1831 г краљ египта ибрахим освојио је јерусалим тиме је стање хришћана било побољшано наиме, омаровим (омар, унук мухамедов) указом из 7 века било је забрањено подићи било какву богомољу у светом граду сем муслиманске после више од пет векова звона јерусалимских цркава радосно су се тада огласила чинило се, тада, да звона тако јако звоне да би објавила радос- ни позив свим покло- ницима света но, турске снаге ће 1840 г поново заузе- ти јерусалим и свету земљу од 1847 г за хришћане свете земље настале су нове невоље наиме, у кримском рату (вођеном између русије и турске ), турску су помагале енглеска, француска и сардинија због тога што су помагали турску у овом рату, турци омогућују римокатолицима да „преузму“ од православних вековних чувара нека од светих места: брдо блаженства, табху, базилику агоније, стари град капернаум руси су ипак успели да 1847 г у свету земљу пошаљу света земља после хришћанског и бурног арапског периода, чини се, дошло је још горе време за хришћане у светој земљи биће то отомански период хаџи драг
... уосталом, 2 1тим 6, 10 – αββάς νείλος, pg 79, 1152b – ιωάννης χρυσόστομος, pg 53, 173 – σύνοδος καρθαγένης, pg 138, 37a – κλήμης αλεξανδρείας, pg 8, 437c – μ βασίλειος, pg 30, 813c јуда узима сребрњаке од јеврејских првака (дучо ди буонинсења, 14 век) христос са апостолима 14 5/2011 не означава одсуство засићености, а лакомство неумитну потеру за све већим богатством? занимљиво је то да византиј- ски речник σούδα (с краја x века) тумачи реч „похлепа“ као „халавост“ и чува израз „незасити ћуп“, израз који се одно- си на безнадежну вечну патњу данаида у аду, које су са муком покушавале да напуне водом ћуп који је имао бушно дно дакле, управо зато што је овај грех по дефиницији незасит, свети оци не оклевају да га прикажу као увек трајан остали грехови, говори свети јован дамаскин (viii в), колико год да су зли, „краткотрајни су“3 слично, свети асте- рије, епископ амасије (iv в) тврди да проституција, сладострашће и славољу- бље имају границу ситости похлепа, међутим, јесте звер која увек остаје робу- сна и никад не вене4 љубитељ похлепе, додаје јован златоусти (iv в), покорава се ђаволу више него било ко други5 зани- мљив је начин на који тумачи десету и последњу заповест старозаветног декало- га један велики савремени интелектуалац, рене жирар заповест је концентрисана, као што је познато, на жељу за стицањем „не пожели жене ближњега свога, не пожели куће ближњега свога, ни њиве 3 ιωάννης δαμασκηνός, pg 95, 1148b 4 αστέριος αμασείας, pg 40, 200c 5 ιωάννης χρυσόστομος, pg 57, 212 његове, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца њего- ва“ (2мој 20, 17) жирар заступа гледи- ште да је оштроумни законодавац дијаг- ностиковао у овој жељи изопачење људ- ских односа и корен насиља други у нашим очима представља пуноћу коју осећамо да нам недостаје тако, ствари које он поседује за нас имају нарочиту вредност желимо, дакле, оно што други жели (жирар уводи термин „опонашајућа жеља“) или, другим речима, имамо жељу да стекнемо оно чиме он управља ако је ова жеља спутана, у већини случајева се не гаси, већ расте, управо јер из онога ко изазива ту жељу произлази отпор6 добро дошли у зачарани круг који се рађа из жудне материце насиља! „лишитељ“ овде се налазимо пред питањем од пре- судног значаја, које се, иако је разумљива поука хришћанства, често занемарује и потцењује проблем с греховима и стра- стима није то што штете личној чистоти, личној побожности и сл са црквене тач- ке гледишта, формирање личности је незамисливо без заједнице са другим љубав, отвореност, другим речима, оног „ја“ ка „не-ја“ није морална обавеза већ нешто бескрајно веће то је основни услов да људски субјекат постане аутен- тичан грех, дакле, јесу избори који граде једно „ја“ затворено у себе и неспособно да се отвори ка другоме, богу или човеку стога је изузетно погодна дефиниција похлепе коју даје свети максим исповед- ник (vii в) то је, каже он, страст онога ко прима с радошћу, а даје с тугом!7 дакле, у догађају (личне) страсти као 6 rené girard, «εθεώρουν τον σατανάν ως αστραπήν» (μτφρ ευγενία γραμματικοπούλου), εκδ εξάντας-νήματα, αθήνα 2002, стр 25-33 7 μάξιμος, pg 90, 104d легенди коју негују капиталисти уплетени у црквену власт, да је њихово богатство наводно воља божија, свети григорије ниски (iv в) противречи: „не потиче од бога хлеб похлепнога“ хришћанска етика септембар/октобар 2011 15 таквом садржана је инструментализација другога исто у суштини говори и васи- лије велики када, како би описао похлеп- не, употребљава слику која се односи на оно што смо већ рекли горе о бунару без дна: као што чине рибе, тако и похлепник гута нејаке који упадају у његов стомак без дна8 немогуће је да се похлепник не окрене и против свог ближњег зато и 8 βασίλειος, pg 29, 152d један искусан аскета, исак сирин (vii в) препоручује: боље је да седиш у друштву лешинара, него похлепника и прождрљивца9 такво гледи- ште отвара једно важно поглавље критички став не само према међуличносним односима, већ и шире, према друштвеној неправди, експло- атацији и класној структури можда је то чудно чути у данашње време, међутим јед- но такво радикално гледиште припада самом језгру цркве- ног предања10 легенди, нпр, коју негују капиталисти упле- тени у црквену власт, да је њихово богатство наводно воља божија, свети григорије ниски (iv в) противречи: „не потиче од бога хлеб похлепнога“11 зато и постоји читава струја унутар цркве- ног предања, у складу са којом нити милосрђе, нити донације храмовима не пред- стављају бању силоамску како би се оправдали начини на које се прикупља богат- ство оно што тражи помену- та струја јесте прекид експло- атисања василије велики, на пример, похлепника поисто- већује са „лишитељем“,12 дакле са оним ко лишава раднике заслу- жене плате и не опскрбљује оним што је потребно оне који су у нужди његови 9 ισαάκ σύρος, «ασκητικά», εκδ ρηγόπουλου, θεσσαλονίκη 1977, стр 238 10 види: θανάσης ν παπαθανασίου, «κοινωνική δικαιοσύνη και ορθόδοξη θεολογία», εκδ ακρίτας, αθήνα 2005 11 γρηγόριος νύσσης, pg 44, 1173b 12 βασίλειος, pg 31, 276c похлепа у христу није видела сина божијег: јуда продаје христа за 30 сребрњака, фреска из манастира старо нагоричино, македонија 16 5/2011 дарови цркви не могу бити прихваћени, напросто јер „бог неће бити саучесник похлепи“13 „љубитељ малих ствари“ који је одговор на овај кошмар звани похлепа? сигурно то да се човек вежба у скромности (да постане, како би рекао свети максим, „љубитељ малих ствари“14) и да остави простора делова- њу божијем да живи ствари са мером и љубављу немерљивом али то опет не значи одвлачење у индивидуално, духовно вежбање свагда револуциона- ран златоусти, нпр запажа да чедност, која се сматра највишом врлином, нити саборну заповест представља, нити води сама по себи у рај чедан похлеп- ник ће гледати брачну одају споља! солидарност, међутим и саборну запо- вест представља и у рај води15, напро- сто јер по самој својој природи значи бригу за другога а ова брига значи много ако је рај живот са христом, место на ком нам је христос заказао састанак са њим јесте – према његовој изричитој речи – личност странца и једног од најмањих (мт 25, 31-46) како да успете као тврдице не постоји само у светској књижев- ности архетипски тврдичлук арпагона 13 βασίλειος, pg 32, 1164d 14 μάξιμος, pg 91, 805a 15 ιωάννης χρυσόστομος, pg 51, 277 који нежно грли свој сандук код моли- јера, нити гушећа дилема с којом се сучељавају јеврејин са малте код мар- лоуа и шајлок код шекспира: кеса или живот сатира је дала многе данашње карактере тврдица британац мађар- ског порекла, џорџ мајкс (1912-1987) оставио је један текст под насловом о тврдичлуку у ком, између осталог, приказује познати рецепт за успешног тврдицу: „ако желите да будете тврди- ца, запамтите једно врло просто основ- но правило: ’тврдица никада није толи- ко богат да може презрети и једног петака (новчић мале вредности, пет пара)‘ а видите и причу која потврђује ово правило: када сам имао 17 година случајно сам се задесио у једној канце- ларији за склапање уговора у будимпе- шти, где је један богат господин, вла- сник 22 огромна имања, продавао једну од својих кућа купац му је избројао 50 000 лира, а сто је нестао испод огром- ног златног брда новца стари богаташ је новац избројао четири пута затим је отворио ковчег уништен вредним радом једног црва и извадио хартије од вредности куће, свезане траком одре- шивао их је оклевајући и после много размишљања дао их купцу купац их узе и рече – да ли бисте ми, молим вас, дали и ту траку да их свежем? старац је оклевао за тренутак; бацио је поглед на огромну златну гомилу која се налазила на столу и одговорио – тра- ку? са задовољством дођете ми чети- ри петака!“ из „χιουμοριστική ανθολογία“ (εκδ τ δρακόπουλου, 1958) танасис н папатанасиу (дипломирани правник и доктор теологије, главни уредник грчког теолошког часописа σύναξη) који је одговор на овај кошмар звани похлепа? сигурно то да се човек вежба у скромности хришћанска етика септембар/октобар 2011 17 историја древне цркве коринт је у доба ап павла био највећи град грчке и имао је око шест стотина хиљада становника, од чега су четири стотине хиља- да чинили робови величине тог града постајемо свесни тек ако се подсетимо чињенице да је у исто време највећи град тада познатог света био рим, са око милион становника град коринт у доба првих хришћанских мисионара када бисмо поставили питање због чега су поједини градови у једном моменту историје били посећени од стране апостолских првака, одговор којим бисмо могли бити задовољни је да су управо исти ти градови били веома битна стратешка места, не само за придо- бијање нових верника – већ су били вео- ма значајни на пољу економије, трговине, уметности и заната свакако је један од најзанимљивијих градова апостолског периода био град коринт, који је својим географским положајем, богатством и животом био веома често успутна стани- ца светским путницима и трговцима град кроз историју према археолошким подацима, коринт је настао још у vi веку пре христа имао је посебан значај у тројанском рату – коринћани се се борили на страни ага- мемнона, а своје место у историји забеле- жили су још и сталним ратовима против јован лазаревић 18 5/2011 тебе и атине, старих грчких градова– држава, против којих су се борили за пре- власт на средоземном мору ипак, да је реч о једном од најјачих градова–држава на подручју старе грчке, можемо закључи- ти и на основу информације да се пад коринта 146 године пре христа сматра и падом целокупне старогрчке државе под власт римског царства римљани су ново- освојене територије делили на провинције, којима је управљао одређени прокуратор – управитељ седиште провинције ахеје био је управо град коринт, који је и након пада задржао синоним за град угодног и лагод- ног живота, с тим што је након пада под римску власт постао и космопо- литски град у коме су се населили многи римља- ни, јевреји и други народи велики број римских војника који су цео свој живот посвети- ли борби за римску империју којој су до краја свог живота били одани, награђивани су делом обрадиве повр- шине управо у овој римској провинцији долазак апостола павла филип шаф наводи: „у коринту, граду који се називао мостом између истока и запада и који је био центар културе, богатства и забаве, али истовремено и град поремећеног морала и корупције, апостол је провео осамнаест месеци, установивши ту прву хришћанску зајед- ницу на пелопонеском полуострву тешкоће на које је наилазио представља- ле су велика искушења за њега, а са так- вим тешкоћама су се суочавали и први хришћани на које је тамо наишао на основу информација које добијамо читајући дела апостолска, апостол павле долази у коринт 51 године коринт је у то доба био највећи град грчке и имао је око шест стотина хиљада становника, од чега су четири стотине хиљада чинили робови величине тог града постајемо свесни тек ако се подсетимо чињенице да је у исто време највећи град тада познатог света био рим, са око милион становника ста- новништво је било изузетно привржено својим боговима: богу новца и богињи блуда у самом афродитином храму и у околним зградама налазило се око хиљаду блудница, док је по неким информацијама које добијамо од других историчара град имао око десет хиљада блудница афро- диту, богињу љубави, у коринту су нази- вали именом πανδεμος, што је био назив за бога коме се клањао цео град и у коме су грађани налазили свог заштитника надимци као што су: „живети коринт- ски“, „коринтска девојка“ или „коринтска болест“, само су неки којима је називан неморални живот и бестидност апостол историја древне цркве стари коринт, археолошке ископине септембар/октобар 2011 19 павле је по доласку у коринт ступио у контакт са акилом и прискилом, јевреји- ма који су прогнани клаудијевим едик- том 49 године из рима, и за све време његовог боравка у овом граду они су му помагали у његовој мисији оно што можемо да закључимо на осно- ву дела апостолских и павлових послани- ца о граду коринту средином првог века је и то да је веома јака јеврејска заједница била настањена у овом граду апостол лука (дап 18, 4) наводи да је павле рас- прављао у синагоги сваке суботе, са при- падницима свога народа проблеми које су му стварали његови сународници пре- нели су се и у коринт, јер су и овде желели његову смрт и оптужили су га галиону, намеснику–прокуратору ахејске провин- ције, који је био брат чувеног римског философа сенеке галион је ове оптужбе одбацио, јер није желео да се меша у уну- трашња јеврејска питања црква међу незнабошцима хришћанство је наставило да се шири међу коринтским становништвом на основу садржаја посланица апостола павла упућених коринћанима, можемо видети да су се недуго по његовом одла- ску из овог града јавили и први пробле- ми дошло је до поделе између саме хри- шћанске заједнице (1кор 1, 12) а такође апостол спомиње и коринтског блудни- ка (5, 1), као и проблем везан за саме хришћане – о томе да ли треба јести месо или не круна прве посланице се налази у тринаестој глави, у којој се налази химна љубави, која је посвећена не само становницима коринта, већ и других градова такође, у посланицама које су упућене коринћанима можемо сазнати и да је један од првих еписко- па у коринту био апо- стол сила, сарадник и сапутник апостола павла, као и о томе да је св аполос, један од седамдесеторице уче- ника христових, про- поведао христа након павловог одласка из овог града након апостолског периода, хришћанство је наставило да јача и да се шири по целој ахејској провинцији: град коринт је и даље био веома популаран код тада- шњих трговаца, све до iv века и два разорна земљотреса која су се догодила у четвртом, односно шестом веку касније потпада под утицај византије, а стари град коринт је потпуно нестао 1858 године у разорном земљотресу нови град је подигнут три километра од старог града и у њему су се населили грци из мале азије, након малоазијске катастрофе 1922–1923 године аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој остаци старог коринта данас: коринтска тржница – агора 20 5/2011 атанасије влаховић се родио 1782 године у бачком селу па- рагама после основне школе завршио је шест разреда гимназије и богословију у сремским карловцима убрзо након тога прихвата се учитељ- ске службе у старом бечеју, где се 1808 године оженио са еуфимијом она је била ћерка старобечејског свештеника кузмана клајића за ђакона је руко- положен 1808 године, а 1810 године за презвитера као свештеник добија намештење за пароха у сегедину ту је завршио седми и осми разред гимнази- је од 1812 године служио је у пешти, где је студирао философију без обзи- ра на парохијске дужности, успешно је савладао студије, што је и потврдио добивши звање доктора философије на позив својих старих парохијана и са сагласношћу надлежног епископа гедеона петровића, вратио у се у стари бечеј 1815 године из историје спц атанасије је био један од ретких међу мирским свештенством са звањем доктора наука имао је и реторски таленат који је допуња- вао својим знањем, али таланте којима га је бог даривао није искористио, дозволивши да пропадну – због сујете тужна прича оатанасију влаховићу ђакон мр ненад идризовић митрополит карловачки стефан стратимировић (1757-1836) септембар/октобар 2011 21 сукоб атанасија влаховића са надлежним архијерејима атанасије је био један од ретких међу мирским свештенством са звањем доктора наука имао је и реторски таленат који је допуњавао својим знањем своју прву беседу коју је изговорио 1811 године у цркви светог николаја у сегедину, посве- тио је љубави према ближњем, где је пока- зао своју духовну величину он је ову бесе- ду 1811 године објавио у штампаној верзи- ји под називом: слово поучителноје о љуб- ви христијанској к ближњим после неколико година пожелео је да објави збир- ку својих беседа, али му је за то био потребан благо- слов митрополита стефана стратимировића и његовог надлежног епископа гедео- на петровића своју прву беседу штампао је без њиховог благослова, што су му они замерили због тога што су у овом поступ- ку (штампања прве беседе) видели неку врсту атана- сијеве самовоље, нису му благословили да штампа збирку својих беседа код обојице архијереја је про- радила сујета: нису хтели да дозволе да атанасије буде више поштован од њих међу верним народом митрополит сте- фан стратимировић му је рекао: „русија има милионе житеља () и нема ни три проповедника, а ми смо овде шака један људи, па нашто ће нам и проповеди и про- поведници? него очитај ти само народу лепо литургију, и то је њима проповед!“ његов надлежни епископ гедеон петро- вић био је жустрији у обраћању, па је рекао: „хоћеш да блисташ? бре, нећеш блистати! и да се ниси усудио штогод печатати дати, јер ако дадеш печатати, ја ћу те протерати из парохије и из целе цркве!“ да су знали какве ће ово последи- це имати по атанасија, вероватно би њихова реакција била потпуно другачија сујета на сујету на њихову сујету атанасије је реаговао својом сујетом, јер није могао да поднесе да њему као ученом човеку буде наметнута забрана он се за помоћ обратио држав- ним органима, тражећи да му изађу у сусрет да штампа књигу збирка беседа и у међувремену написане књиге морално богословље и црквено право ово није уродило плодом, јер је и за то био потребан благослов митрополита занимљиво је да је он у свом раздраганом духов- ном стању у својој књизи црквено право, тврдио да само ожењени свештеници могу да буду епископи и да врше свете тајне по њему монаси не могу да буду рукоположени ни у један од три свештеничка чина (ђаконски, презвитерски и епископски) на једном месту у књизи црквено право он каже: „нека срп- киња моја једна роди славног епископа, а друга епископињу српкињу, која ће са синовима, снајама и унуцима својим пра- тити епископа супруга свога у цркву и из цркве натраг кући“ када је митрополит стефан стратимировић прочитао атана- сијево црквено право, сукоб између њих више није могао да се зацели quo vadis athanasius? атанасијева острашћеност и непопу- стљивост црквене власти довеле су то тога је 1819 године покренут судски слово поучителноје о љубви христијанској к ближњим – фонд старе књиге народне библиотеке србије 22 5/2011 процес против њега поред свих поку- шаја епископа гедеона да га рашчини, он је због велике љубави својих парохи- јана, који су били уз њега, остао на парохији до 1832 године епископ геде- он издао је наређење да се атанасије под полицијском пратњом у ланцима одведе у манастир ковиљ то је била ситуација у којој атанасије није могао трезвено да размишља и да доноси пра- ве одлуке он је по савету свога стари- јег сина који је био адвокат, знајући каква га судбина чека, те ноћи побегао од куће отишао је римокатоличком надбискупу петру клобушицком у калоч, где је примио римокатоличку веру и ступио у њихово свештенство и постао pater athanasius најтежи моме- нат у његовом животу био је што је морао да спасава свој живот бежањем под окриље туђе цркве плач и тугу његову нико не може да зна, јер је морао да напусти жену (коју никада више није видео), децу (којој је оставио наду да ће се некад видети), кућу, род- бину и све своје пријатеље и непријате- ље прво је отишао у православну цркву у фелдварац, одслуживши последње православно јутрење, умотао је у завежљај свештенички појас и бра- ду коју је претходно обријао и послао епископу гедеону са поруком: „гедеоне, гедеоне, ево ти за чим си тежио“ – и са уздахом: „цркво моја, мајко моја, не срди се на свог грешног сина“ плакање и ридање прво је служио као капелан у вашкуту а затим у шиклушу у барањи када је дошао себи и увидео шта је урадио испу- нио се неутешном тугом и кајањем; борио се против безбрачног епископата у својој цркви, па је пришао цркви која признаје само безбрачно свештенство још када је схватио да је остао без своје вољене породице и свога народа – жив сахрањен, био је потпуно духовно изгу- бљен у својој келији у плачу и право- славним молитвама тражио је утеху једном приликом, када је служио мису у шилкушу, звуци звона са оближње пра- вославне цркве подсетили су га на његову прошлост; доживео је срчани удар и сру- шио се са путиром у рукама због здрав- ственог стања надбискуп петар именовао га је за каноника и поставио га за библи- отекара надбискупске католичке библио- теке колико год да је туговао ипак свој острашћени став да епископи могу да буду само ожењени свештеници никад није напустио рукопис свог црквеног права оставио је српској сегединској општини да га штампа ово дело није сачувано, јер никада није штампано, нити се зна где је оригинални рукопис после дугог здравственог боловања и духовног проживљавања својих дана у плачу и ридању, атанасије влаховић је умро 1836 године у калочу његов пра- вославни народ није га заборавио, јер када се прочуло да је умро, са десет пра- вославних цркава свих десет општина у потисју зазвонила су звона, позивајући верне да се помоле за његову душу аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије митрополит стефан стратимировић му је рекао: „русија има милионе житеља () и нема ни три проповедника, а ми смо овде шака један људи, па нашто ће нам и проповеди и проповедници?“ из историје спц септембар/октобар 2011 23 црква и друштво федотов је из хришћанских разлога био присталица демократије, коју је доживљавао као систем политичких слобода историчар и философ – георгије федотов руски историчар, публициста и рели- гиозни философ георгије петрович федотов рођен је 1 октобра 1886 године у граду саратову иако је рано остао без оца, његова мајка је, упркос тешком материјалном стању, успела да га школује у гимназији у таквим социјал- ним условима, млади федотов се окреће марксизму као алтернативи и постаје социјалдемократа сматрајући да се на тај начин треба супротставити социјалним неправдама које су доводиле до патње великог броја људи убрзо по завршетку гимназије уписује технолошки факултет, али 1905 године избија револуција, чиме долази и до прекида његових студија млади дисидент у револуционарним превирањима федотов је био активан у социјалдемо- кратском покрету, због чега бива ухап- шен и протеран у тадашњу пруску по повратку уписује историјско-филолошки факултет универзитета у санкт петер- бургу, где му је учитељ био иван михај- лович грес, стручњак за историју сред- њег века упркос прогонству, федотов не престаје да одржава контакте са тада- шњим марксистима-социјалдемократама, што га је коштало поновног принудног одласка из русије прво одлази у италију, потом у град ригу, да би се обрео у петрограду, где је радио на тамошњем универзитету у том периоду, поред интересовања за историју, нарочито за средњи век, социологију и философију, федотов се све више окреће хришћанству и православљу приближавање религији за њега није значило напуштање оних идеала и вредности у које је веровао, а то су достојанство човекове личности, сло- бодоумље, социјална правда напротив, у православном хришћанству је нашао потврду управо тих идеала учествује у раду религиозно-философског кружока под називом „васкрсење“, а зближио се и са александром мејером, који је имао главну улогу у том удружењу до 1918 године објављивао је радове у часопису слободни гласови потом се враћа у род- ни саратов где покушава да преживи у тешким условима револуције и крвавог грађанског рата између „црвених“ и „бе- лих“ који је задесио русију сумњиво лице у току револуције и рата није се бавио друштвеним, већ научним радом као владимир марјановић 24 5/2011 историчар, предвиђао је да ће се окто- барска револуција врло брзо претворити у тиранију једног човека иако је време у коме је живео и радио било тешко, њего- ва предавања су била врло посећена ипак, све више се осећала цензура коју су спроводили бољшевици, тако да за федо- това није било места он је покушавао да се прилагоди новим условима, али без успеха иако је објављивао своје радове, неки од њих, попут текста о дантеу, били су подвргнути цензури федотову су били страни и левичари и десничари сматрао је да је обнова самодр- жавне монархије немогућа и да поврат- ка на стари систем нема наравно, бољ- шевизам му је због атеизма и тоталита- ризма био посебно одбојан федотов је из хришћанских разлога био присталица демо- кратије, коју је дожи- вљавао као систем политичких слобода због своје верности слободи духа, морао је и напустити русију 1925 године јер би вероватно, као и александар мејер, био прогнан у логор или чак убијен као неки од представника руске религиозне фило- софије емигрира у немачку где покуша- ва да се бави изучавањем историје сред- њег века ипак, не успева у томе и добија позив да се запосли на богословском институту светог сергија у паризу који је основао митрополит евлогије георги- јевски, а на ком су предавали берђајев, булгаков, флоровски ту предаје историју западне цркве и агиологију посебно се зближио са великим руским философом николајем берђајевим, маријом скобцо- вом и иљом фондаминским године 1931 покреће часопис нови град, што доводи до стварања широког покрета „новоград- ства“ у овом часопису разматра актуелне теме тога доба и заступа хришћанско-со- цијалне идеје за револуцију федотов је кривио царистички режим и полагао је наде у поновну христијанизацију русије, после пада бољшевизма осим у часопису нови град, текстови георгија федотова објављивани су и у часопису пут који је покренуо николај берђајев ову двојицу философа посебно је спајала љубав према слободи марија скобцова је у том пери- оду покренула „православно дело“, уста- нову која се бавила социјалним служењем сиромашнима (посеб- но руским емигранти- ма), у чијем раду је учестовао и федотов, док су у часопису нови град објављива- ни текстови са пози- вима на помоћ у раду овој добротворној установи федотов је био и екуменски активан у „друштву светог албана и преподобног сергеја“, које је било заинтересовано за православ- но-англиканско јединство учествовао је и у раду „руског студентског хришћан- ског покрета“ „левичарска скретања“ због својих политичких ставова георгиј федотов је долазио у сукоб са појединим емигрантским круговима десничарске оријентације и иначе се у руској право- славној емигрантској средини издвајао својим широким и демократским погле- дима, али два догађаја била су посебно индикативна први је био подршка анти- фашистима у шпанији, што је изазвало експлозију негативних реакција други је био 1939 године, када је у часопису нова русија федотов подржао антифашистич- друштвена мисао друштвена мисао георгија федотова је остала несистематич- на, али је одликује верност вред- ностима политичке слободе и дру- штвене правде једна од основних тема у његовим делима, осим философије културе, била је и тема особености руске религио- зности црква и друштво септембар/октобар 2011 25 ку политику ссср то је довело до тога да буде прогнан са богословског инсти- тута због наводно „левичарских скрета- ња“ у његову одбрану тада је стао једино николај берђајев полазећи од тезе да у православљу постоји слобода и да право- славни професор има права да изражава своје политичке ставове различите од ставова који су владали у руској еми- грантској средини подршку федотову дали су и његови студенти међутим, убрзо је почео други светски рат федо- тов је био принуђен да поново оде у еми- грацију, јер је постојала опасност да за време нацистичке окупације буде ухап- шен и убијен таква судбина је задесила његове пријатеље илију фондаминског и марију скобцову (који су касније кано- низовани као мученици) године 1941 одлази у сад, помо- ћу јеврејског комитета у почетку предаје на универзитету у јејлу, а потом добија позив од богословије светог владимира у бостону, где предаје од 1943 до 1951 године често је био принуђен да брани руску историју, која се налазила под ударом критике да је произвела диктатора стаљина, те да су руси склони тиранским облицима вла- давине износио је аргументе који су говорили у прилог постојања политичких слобода у средњове- ковним руским државама, правећи разлику између свете русије и пра- вославног царства његова дру- штвена мисао је остала несистема- тична, али је одликује верност вредностима политичке слободе и друштвене правде једна од основ- них тема у његовим делима, осим философије културе, била је и тема особености руске религиозности федотов умире од болести срца у бекону (држава њу џерси) 1 сеп- тембра 1951 године на српски језик преведена је књига георгија федотова светитељи старе русије (1931), као и збирка текстова carmen seaculare поред тога постоји велики број књига, текстова и есеја које је федотов писао, попут дела свети филип, митрополит московски (1928), социјално значење хришћанства (1933), руска религиозна мисао у два тома (1946) и ризница руске духовности (1948) свакако би било добро и кори- сно превести на српски језик још књига овог значајног историчара и руског религиозног философа извор: александар мењ, „повратак изворима“, у георгиј федотов (ур): светитељи старе русије, београд, логос: 2005 26 5/2011 протеравши мамелуке, свету земљу заузео је 1517 г султан селим (1512–1520 г), а сулејман ii (1520–1566 г), његов син, огрaдио је јерусалим зидинама (1537-1541 г) које га и данас опасују под османлијама, хришћани су били принуђени да високим новчаним наметима откупљују духовну слободу и право да чувају света места и да обезбеђују слободан долазак и поклоњење хришћанима из остатка света јевреји који су дошли из египта, шпаније и португалије добили су од сулејмана законодавца 1527 г слободу професије која се плаћала у то време било је доста неспоразума између муслимана, латина, грка, јермена и других око одржавања цркава, подигну- тих над светињама у светој земљи уследила је опет интервенција са запада наполеон i појавио се са трупама и кра- тко време је држао стару крсташку краљевину (1799 г) године 1831 г краљ египта ибрахим освојио је јерусалим тиме је стање хришћана било побољшано наиме, омаровим (омар, унук мухамедов) указом из 7 века било је забрањено подићи било какву богомољу у светом граду сем муслиманске после више од пет векова звона јерусалимских цркава радосно су се тада огласила чинило се, тада, да звона тако јако звоне да би објавила радос- ни позив свим покло- ницима света но, турске снаге ће 1840 г поново заузе- ти јерусалим и свету земљу од 1847 г за хришћане свете земље настале су нове невоље наиме, у кримском рату (вођеном између русије и турске ), турску су помагале енглеска, француска и сардинија због тога што су помагали турску у овом рату, турци омогућују римокатолицима да „преузму“ од православних вековних чувара нека од светих места: брдо блаженства, табху, базилику агоније, стари град капернаум руси су ипак успели да 1847 г у свету земљу пошаљу света земља после хришћанског и бурног арапског периода, чини се, дошло је још горе време за хришћане у светој земљи биће то отомански период хаџи драг
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
1. 64109 / ...учи и васпитава свим својим богочовечан- ским бићем и целим БОГАТСТВОМ свог саборног предања и историјско– светитељског исповедничког опита и доживљаја христа таквим дахом, сабо...
1. 64109 / ...учи и васпитава свим својим богочовечан- ским бићем и целим БОГАТСТВОМ свог саборног предања и историјско– светитељског исповедничког опита и доживљаја христа таквим дахом, сабо...
6
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
...друге народе, и да је наткриљивао околне славом иБОГАТСТВОМ,📌 , лепотом места и велича-
ством, но се красио и хвалио најблаго-
частивијим и најмудријим царевима, са
којима је чак био
...друге народе, и да је наткриљивао околне славом и
МЕТА инфо: Р:18289 К:144064 Д:80
| Свеска 332 |
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... и подвизи светога великомученика међу царевима стефана српскога који је у дечанима написао григорије монах и презвитер, бивши игуман исте обитељи благослови, оче! беше и овај великога и најславнијега народа српскога не само да је војнич- ким силама превазилазио друге народе, и да је наткриљивао околне славом и богатством, лепотом места и велича- ством, но се красио и хвалио најблаго- частивијим и најмудријим царевима, са којима је чак био у љубави у спису сетих се по имену оснивача царства јер као неки узрочни корен по рођењу и по царству био је симеон тривелики, симеон, који је у царева- њу угодио цару свију, симеон, који се спустио са висине царства и заволео велико монаштво, симеон, добри вој- ник великога војводе, који се не обвеза јул/август 2013 39тема броја преп јустин поповић (1894–1979) 40 4/2013 валима живота, но постаде угодан вој- води, симеон, ваистину друг ономе бо- гопримцу, а мислим и већи – јер уколико је благодат већа од сенке закона, утолико су и служитељи благодати већи од тај- ника сенке корен добра, дакле, као што рекох, симеон, остави царству довољно на- следника, од којих је сваки у своје време власт примио нису узмућивали цркву јеретичким валима и јелинским лакрдијама и басна- ма као синови и нећаци константина ве- ликога, но су благочастиво и богомудре- но и богољубазно управљали војском и осталим урученим стадом григорије цамблак, део из житија стефана дечанског велики стефан немања „велики стефан немања, чију вла- дарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је монасима светогорским узоритим примером кро- тости, смерности, доброте и молитвено- сти и смрт његова била је смрт једног истинског божјег човека и духовника пао је у постељу 7 фебруара он призва саву, положи руке своје на њ и благосло- ви га говорећи: „чедо моје возљубљено, светлости очију мојих, утехо и чувару старости моје! ево приспе време на- шег растанка; ево господ ме отпушта с миром но ти се не жалости, чедо, због растанка то је општа чаша свију и сва- кога; овде се ми растајемо, али састаће- мо се тамо где више нема растанка“ 12 фебруара св симеон нареди сави да га обуче у самртничку мантију, да му про- стре рогозу на земљу, метне камен под главу и тако положи га тада призове све монахе и с њима се опрости на освитку 13 фебруара, када су монаси појали ју- тарње правило у цркви, и гласови њихо- ви допираху до ћелије самртникове, св симеону се још једном засветли лице, и он предаде душу своју богу“ св владика николај велимировић, охридски пролог (13 фебруар – расуђивање) григорије цамблак (око 1360–1419), средњовековни приказ св владика николај велимировић (1881–1956) јул/август 2013 41 династија немањића као утемељитељ „доба немањића с разлогом се озна- чава као златни период српске исто- рије и може се равноправно уцртати у мапу европске и светске цивилизације толико је човек немањићког доба уз- вишен, његова цивилизација згуснута и на високом нивоу, да се каткад са се- том упитамо јесмо ли онај исти народ који је градио ђурђеве ступове, сту- деницу, хиландар, жичу, сопоћане, милешеву, грачаницу, дечане, богоро- дицу љевишку, тавну, и многе светиње од тврдоша у херцеговини до пећке патријаршије у метохији, од крке до мораче, од ломнице у доњем бирачу до леснова, од сент андреје и базјаша до хиландара, од трста до јерусалима светородна династија немањића није нам оставила велелепне дворове и градове, као сведочанство своје моћи и богатства, већ манастире и цркве, пое- зију и сликарство – данас иконе наше духовности и самосвести а изнад све- га вредније, оставила нам је, као завет, живо предање светога саве које је он уткао у српски народни дух и иден- титет зато свој идентитет, ма колико то било тешко, треба са поносом да носимо“ слободан ракитић, „слово о светоме сави“ златни период српске историје „као што са династијом немањића започиње државна историја средњо- вековне србије, тако да је у народу постојала свест да пре немање држа- ве није ни било, тако и историја сред- њовековне просвећености почиње ис- кључиво светим савом, као да је пре њега и није било“ слободан ракитић (1940–2013) милош црњански тема броја милош црњански (1893–1977) 42 4/2013 по благослову двојице свештеника, долазимо у сурчинско ново насе- ље, са новим и лепим кућама међу њима је и кућа наших домаћина, лепа, али још незавршена дочекују нас савићи, за које њихов парохијски свештеник, про- тојереј-ставрофор слободан радојчић из цркве св петке каже да су за пример, а игуман макарије из манастира фенек каже да долазе у манастир недељом на литургију и ту проводе цео дан са децом у живописној природи сремске равнице у свој нови дом уводе нас радо (45) и анка (44) савић дочекује нас насмеја- на шесторка: недељка (15), мирко (13), јелица (11), анастасија (9), никола (7) и василије (3) радо је кршан босанац, продуховљеног лица, родом из градачца, јединац син у оца мирка и мајке нетке бави се при- ватним послом, уградњом грађевинске столарије по струци грађевински тех- ничар, започео је студије на грађевин- ском факултету, одслужио војску, а онда кренуо за послом у швајцарску, потом у аустрију вредан и предузимљив, по по- вратку, 1992, у време највеће инфлације, отвара у београду своју приватну фирму која је убрзо пропала у немачку одлази на св луку 1993, где остаје седам годи- на тамо му се посрећило: утврдио се у православној вери, оженио се и послов- но напредовао вративши се у београд са благословом тадашњег епископа средњо- европског константина, уписао се 2000 на православни богословски факултет, на коме је показао велику ревност, али је од 2006 до данас у статусу апсолвента јер је тада, као отац петоро деце, приоритет морао усмерити на бригу о породици четворо деце рођено је док су живели као подстанари, у франкфурту и београ- ду, а двоје се родило у њиховој кући, коју су зидали 2003–2004 радни стаж, око 17 година, прикупио је на десетак радних места у различитим државама анка је српкиња из црне горе, кћи не- ђељка и данице дробњак из пљеваља благог погледа и вредних руку, потпуно личи на све многодетне мајке о којима смо до сада писали две године је радила разне послове, али не у својој струци ма- тематичког техничара у пространој трпезарији, славска икона св николе окружена је многим икона- ма, и под њом гори кандило све одише чистоћом кућа је на спрат, комфорна у многодетне хришћанске породице савићи из сурчина радмила грујић св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам девојку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ нисмо се забављали – на дан св василија острошког ја сам је запросио и исте године у септембру оженио јул/август 2013 43 њој живе и радова мајка и сестра љуби- ца са породицом драги домаћине, имате лепу кућу, добру жену, здраву децу шта више пожелети? има ли у томе и божије помоћи? – без божије помоћи се ништа добро не може учинити где има вере, ту је и промисао божија за 15 година брака, уз божију помоћ и нашу сарадњу, све смо стекли зато је за нас важан дан кад смо се срели, а за мене посебно незабораван тренутак кад сам анку први пут видео у нашој православној цркви св луке у франкфурту 1995, у којој смо се 18 сеп- тембра 1997 и венчали ето, и св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам де- војку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ а убрзо се испоставило да имамо заједничке при- јатеље, који су нас и упознали нисмо се забављали – на дан св василија остро- шког сам је запросио и исте године у септембру оженио како сте стигли до праве вере? мно- го је званих, али је мало изабраних (= одазваних) (мт 20, 16; 22, 14; лк 14, 24) 44 4/2013 – нажалост, тако је крштен сам одмах по рођењу мајка ми је побожна, а посеб- но њена мајка, која ме је учила молитви и основама вере особит пример вере и побожности био је и деда по оцу сећам се, као дете, како је причешћивање било велики догађај народ са села долазио је у градачац да се причести, нарочито у току божићњег и васкршњег поста наша кућа је била 100 метара од цркве мој отац, иако члан скј, имао је позитиван став према вери ипак га је потпуно окрену- ло цркви учешће у задњем рату у бих у мојим момачким данима, најјачи утицај имао је мој пријатељ, а садашњи венчани кум и кум на крштењу све наше деце, сто- јан бањац из бања луке били смо прија- тељи у франкфурту за њега је недеља значила свети литургијски дан отишао сам у скит св спиридона, где сам се на бадњи дан 1996 први пут темељно ис- поведио ту ми је отац василије рекао да напишем све грехе од када се сећам на- писао сам осам страна а-4 формата ми- слио сам да ћу пропасти у земљу, а он ме је са стрпљењем и пажњом слушао осе- ћао сам као да вулкан излази из мене, а на крају ми се чинило као да лебдим то је било чудо! целе те године нисам могао ни на кога да се наљутим у химелстиру сам био на служби св тајне јелеосвећења, на дан манастирске славе, велике госпојине четворица владика су присуствовали, а служио је владика врањски пахомије са седам свештеника тада сам осетио на себи силу благодати духа светога, којом јул/август 2013 45 сам исцељен од болести која ме прати од детињства – спуштен желудац лекари ми нису препоручивали операцију, јер нису гарантовали успех то чудо благодатног исцељења за мене је било божије открове- ње једино што ме је тада растужило била је вест да се мој отац упокојио од тада до данас, ево 20 година, немам више ника- квих болова, а били су често неиздрживи анка наставља: крштена сам тек са 25 година у манастиру св василија остро- шког мајка је прва почела да пости и причешћује се, а отац то у почетку није прихватао, али како је неко време провео на раду у манастиру дечани, почео је и он да пости и причешћује се основе вере стицала сам одлазећи у манастир св тро- јице у пљевљима да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? – ми себе свакако сматрамо хришћан- ском породицом која греши, каје се, пости, исповеда се, причешћује се, али најважније од свега је да нас господ наш исус христос уброји у своје верне слу- ге и прихвати у царство небеско ме- ђутим, то ћемо знати тек када станемо пред њега до тада се молимо и надамо у милост његову има ли егзистенцијалног страха? радо: слава богу, нема више пута смо се уверили да нас господ никада не оста- вља „на цедилу“ само се треба трудити и уздати у господа, а бог ће сигурно награ- дити сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбо- ље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо да ли наилазите на подршку државних институција и локалних власти? како по- кривате трошкове свакодневног живота? – примамо дечији додатак за четворо деце уџбенике добијају као и сва друга деца, немају никаквих повластица док смо градили кућу, 2003 и 2004 помагали су нам пријатељи, и повремено пријате- љи из храма св луке из франкфурта; два пута смо добили помоћ од грчке право- славне цркве, 2008–2009, а повремено нам је помагао и игуман макарије из ма- настира фенек комуналне дажбине пла- ћамо, за наше услове, редовно да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? имате ли сугестије за часопис право- славни мисионар? – нису писале, нити нам је то битно први пут се представљамо православ- ној јавности и због тога нам је особито више пута смо се уверили да нас господ никада не оставља „на цедилу“ сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбоље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо 46 4/2013 драго мада православни мисионар не читамо редовно, сматрамо да у њему и наше сведочење може значити допринос и подстрек за друге хришћанске породи- це желимо вам да, сведочећи само једи- ну праву и истиниту православну науку христову, допринесете јачању вере пра- вославне и на тај начин да учествујете у домостроју спасења и ширења мира и слоге међу верним слугама божијим они који су верни да се још више учвр- сте у вери, а они који нису да се обрате на пут спасења хвала на лепим жељама каква је ваша подела послова и дневних обавеза? – мамин радни дан је тешко описати, препун је кућних и школских обавеза – каже анка татин је највише везан за послове обезбеђивања материјалне егзи- стенције за целу породицу сви су укљу- чени, такође и бака и тетка, као и старија деца, колико могу види се да су деца здрава и однегова- на које школе уче? како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? да ли читају или то замењу- ју компјутером? – слава богу, деца су здрава недељка је матурант одликаш жели да се упише у десету београдску гимназију – двоје- зичну, где се поједини предмети предају на српском и енглеском језику одлично уче и мирко, јелица и анастасија у ош „милан ракић“, а никола иде у пред- школско од додатних активности: не- дељка и мирко иду на курс енглеског језика, недељка још у школу рачунара и у центар за таленте у музичку школу, инструмент хармоника, иду мирко, је- лица и анастасија, и сви играју фолклор недељка и јелица читају доста, остали мало мање телевизију не гледају пуно недељка мало више времена проводи радећи на компјутеру, а остали имају ограничен приступ иду ли деца на веронауку? какав и ко- лики значај, по вашем мишљењу, има ве- ронаука у школама за духовно усмерење деце? да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? многодетне хришћанске породице јул/август 2013 47 – иду на веронауку мислим да верона- ука позитивно утиче на духовно усмерење деце интересује нас шта деца уче на ве- ронауци оно што су до сада учили углав- ном знамо, али сматрамо да и родитељи могу доста да науче из дечије веронауке како користите постлитургијско време? – јутарње молитвено правило не може- мо да држимо заједно, али вечерње нам је заједничко ту укључујемо и децу поро- дица је мала црква какав је ваш став о вантелесној оплод- њи? православна црква о томе још нема званични став, а хришћане занима да ли и они треба то да користе ваш став о ко- ришћењу epidurala при порођају и све че- шће прибегавање царском резу и кад за то нема преке потребе? избегавање дојења? – разумемо жељу родитеља без деце да имају децу, али пре вантелесне оплодње препоручио бих им да покушају са лозом св симеона, да посете манастир копо- рин, и уопште, да се прво обрате за по- моћ богу и православној цркви – каже радо противим се садашњем приступу вантелесној оплодњи, где се врши оплод- ња већег броја јајних ћелија и унапред се рачуна са умирањем неких ембриона то личи на убиство са предумишљајем мислим да би компромисно вантеле- сна оплодња могла да се прихвати, ако би се на тај начин оплодила само једна, евентуално две јајне ћелије, колико је и нормално да једна жена рађа, па се онда молити богу, да бог сачува оплођене ће- лије и благослови да се од њих роде деца али, и ово само уз благослов духовника - без благослова сам апсолутно против а анка додаје: сви имају право да ода- беру оно што сматрају да је исправно лично не бих користила epidural а ни царски рез, осим у случају преке потре- бе сама реч „избегавање“ дојења већ довољно говори како могу да се сложим са свесним ускраћивањем најбоље и нај- природније хране за новорођенче? какав је то однос према сопственом детету? то је себичност и неодговорност, осим када су у питању здравствени разлози или виша сила 48 4/2013 у васкршњој посланици 2013, патри- јарх иринеј каже: „верујући у васкрсење христово и у опште васкрсење, ми ве- рујемо у могућност васкрсења људског морала, стида и доброте“ како саблазни „новог доба“ утичу на хришћанско васпи- тање деце и које су најопасније? анка: васпитати у духу православне вере данас није лако, јер су деца неупоре- диво више изложена разним саблазнима и искушењима које носи „ново доба“ нај- опаснији су неморал, бестидност, непо- штовање, својевољност, који су изражени код данашње омладине, и многи други молимо се господу и пресветој богоро- дици да нам помогну у васпитању деце како доживљавате судар са пуберте- том? какав треба да буде однос родитеља према адолесценту? – већ је почело суочавање са пуберте- том и судар је неизбежан дете има своју вољу, али и само се судара са наметљи- вом вољом средине морамо са децом разговарати, понешто забрањивати, а понешто допуштати, али све у своје вре- ме – каже тата скренуо је пажњу на не- дељкине налакиране нокте и рекао јој да скине лак, јер то не приличи њеним годинама она је негодовала јер то раде све њене другарице, чак и оне млађе тата је покушао да је убеди: послушност и сарадња су неопходни ради ширења слободе као што људи, као деца божија, треба да буду послушни богу, тако и деца треба да буду послушна родитељима, да би од њих добила ширу слободу по- слушност је ствар вере и поверења кад је недељка изашла, он је додао: мене је привукла анкина скромност и смерност, а сада смо суочени са директном агре- сијом духова сујете овога века који хоће да нам разврате децу што је најгоре, кад то сви прихвате, сматрају то нормалним и понашају се као да је баш таква воља божија то постаје мода а анка дода- је: добро је што је недељка отворена, прихвата дијалог имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – замислите човека који је одрастао као слуга-носач, стално теглећи тежак терет, а за тај свој напоран рад добијао је само бедни смештај и неопходну храну ако му уместо тога дате да понесе врећу злата он ће, не знајући његову вредност, чим замакне гледати да се ослободи тог незгодног терета они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући ро- дитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакша- ње, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући родитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакшање, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце многодетне хришћанске породице јул/август 2013 49 зовем се јован трисанџаја [johan trisa- njaya] пореклом сам јаванац из индо- незије рођен сам 1982 године у селу приги, у средишњем делу јаве одрастао сам у будистичкој породици; отац ми је био државни службеник а мајка домаћица већина становника мога села су мусли- мани, али међу мештанима има и доста бу- диста као будиста сам био веома активан, те сам био изабран за председника буди- стичког омладинског удружења [buddhist youth association] суштина будистичког учења је „љубав без граница“, и у будизму је наглашен закон делања („карма“) пре- ма којем ће сва наша дела у овом животу дозрети у нашој следећој реинкарнацији љубав није ограничена само на људе, већ се воле и биљке и животиње – јер су оне можда у претходном животу биле људска бића када ум- рете са добром кармом, у следећем животу ћете се родити као неко узвишеније биће када умрете са лошом кармом, у следећем жи- воту ћете припадати или лошијем друштвеном статусу, или ћете пак бити животиња, или демонско биће када је требало да кренем у средњу шко- лу, мој рођак, отац алексеј, дошао је у моје село и позвао ме да пођем са њим у соло, како бих тамо упи- сао средњу школу он је био будиста пре него што је постао православни свеште- ник пристао сам сматрао сам да је у реду да три године проведем у хришћанском окружењу, јер бих на тај начин могао да проширим своје хоризонте присуствовао сам богослужењима и окупљањима, али сам увек седео у задњим редовима пошто сам осећао кривицу због тога што се као будиста молим са хришћанима на крају сам, јер сам био збуњен, напустио дом о алексеја и вратио се кући на две седмице никоме се и не јавивши током те две седмице потпуно сам се дезоријентисао и био сам веома збуњен постао сам смућен и неорганизован, по- чео сам да чиним оно што никада пре нисам чинио – на изненађење свога оца и на његову срамоту, будући да њега у нашем завичају сматрају за стуб друштва једнога дана сам осетио као да ми неко шапуће, да ми каже да се вра- тим код о алексеја у соло, те сам се вратио после неколико дана прове- дених у солоу почео сам поново да учим о православљу пожелео сам да се крстим и о алексеј се сложио са тим био сам изне- нађен што нисам добио укор или казну у школи, као што сам очекивао, јер сам одсу- ствовао две седмице након што сам се крстио и на кр- штењу добио име јован, по- мажем о алексеју у његовој повратак у очев дом од буде до христа путовање једног младића ка древној хришћанској цркви превод са енглеског: маријана петровић 50 4/2013 служби митрополит иларион ме је 2006 године рукопроизвео у чтеца оно што сам у хришћанству прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим васкрсењем победио смрт, те не по- стоје бескрајни циклуси рађања и смрти тј реинкарнација; закон карме нема власт над људима већ је ту сила благодати кроз христову победу над грехом, смрти и ђаво- лом будисти су заплашени кармом, плаше се да ће кроз реинкарнацију доспети у ред нижих бића, али немају страха божијег јер за њих бог не постоји према будистичком веровању, да би се постигла добра карма треба испунити многе тешке прописе и за- коне; као да не постоји благодат божија разумевши лепоту православног учења сада јарко желим да служим христу, било као свештеник било као лаик спремам се да упишем богословску школу у русији или у сад како бих остварио свој сан током последње посете о данила провео сам до- ста времена са њим возећи га по јави све до балија молите се за мене хвала вам! јован трисанџаја изворник: johan trisanjaya, „from the buddha to christ – a young man’s journey to the ancient christian church“, friends of indonesia newsletter, vol 5, nо 1 (december 2010), стр 3 повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић моја породица и ја смо обраће- ници у православну веру ја сам рођен у римокатоличкој поро- дици и одрастао сам као римокатолик благодаћу божијом, митрополит ила- рион ме је рукоположио за православ- ног свештеника 27 јуна 2009 године у граду соло у централном делу јаве са благословом високопреосвећеног митр илариона, о данило бјанторо [daniel byantoro] ме је поставио да слу- жим у новој мисионарској заједници на балију у индонезији ожењен сам, моја супруга се зове марија викторија имамо две ћерке – марију грејс, која има шест година, и грисент миру, која је стара две године иако у индонезији углавном живе муслимани, на балију је народ већим де- лом хиндуистичке вероисповести ста- новништво балија је отворено према хришћанству хришћанска вера може да се проповеда, а хришћанска заједни- ца сме да се окупља било где на острву бали је позната светска туристичка де- стинација бали је прелепо острво; има предивне планине, плаже и јединстве- не културне манифестације као што је „нгабен“ [„ngaben“] – религијски ри- туал кремирања мисија на балију – прича о александра кобесија – повратак у очев дом светла седмица у православној цркви свете тројице у солоу, централна јава јул/август 2013 51 на југу балија, у денпасару [denpasar], већ постоји 28 православних верника; 14 верујућих живи у граду сингараџа [singaraja] на северу балија, а 27 катиху- мена налази се у банџару [banjar], граду 28 километара западно од сингараџе већина ових верника су домороци и по- реклом су из сиромашних породица још увек немамо православни храм литур- гију служимо сваке недеље у нашем дому у сингараџи, а на литургији буде око 8 до 10 верника сваке среде посећујем све заједнице у својој парохији одлазим у денпасар који је од сингараџе удаљен 80 киломе- тара; у банџар, 28 километара западно од сингараџе, и у бунгкулан, 14 километара источно од сингараџе ове раздаљине прелазим или изнајмљеним мотоциклом или јавним превозим, јер немам свој мотоцикл сваког петка држимо час из- учавања светог писма за омладину на часове долази шесторица дечака, узраста од 16 до 18 година они живе у селима источно и западно од сингараџе обич- но их једног по једног на изнајмљеном мотоциклу довозим на час православна мисија на балију има задатак да православну веру пред- стави и приближи житељима острва, прихватајући и друштвене и културо- лошке активности и изразе балежана на пример, чланови наше заједнице сваке недеље носе традиционалну ба- православни индонежански свештеници са својим породицама презвитер александар кобеси, православни свештеник на балију 52 4/2013 црква и друштво лежанску ношњу поред тога, превео сам византијски нотни систем на ин- донежански систем – у којем су нота- ма додељени бројеви (нпр до = 1, ре = 2, итд) тај пројекат сам спровео како би наша заједница могла да разуме бо- жанствену литургију и да се укључи у богослужење сигуран сам и верујем да ће се у будућ- ности христова црква преко наше пра- вославне мисије ширити на овом острву хвала вам на пажњи и молимо вас – по- мените нас у својим молитвама у христу, о александар кобеси изворник: fr aleksander kobesi, „mission in bali“, friends of indonesia newsletter, vol 4, nо 2 (december 2009), стр 2–4 повратак у очев дом реч φονταμενταλισμός јесте грчки превод енглеског термина funda- mentalism (од латинске речи funda- mentum, што значи темељ) синоними у грчком језику за њу су θεμελιωτισμός или θεμελιοκρατία и означава повратак „теме- љима“ (θεμέλια) предању прошлости, ис- трајност у „изворним“ канонима вере и борбену заштиту „изворних“ елемената неког религијског наслеђа фундаментализам јесте борбени ре- лигијски конзервативизам његове три карактеристике су, дакле, конзерватив- ност, религиозност и борбеност прва његова особина је конзерватив- ност, која га разликује од секуларизације, ставља га у раван са либерализмом или социјализмом, а насупрот просветитељ- ству, рационализму и индивидуализму модернизма очување традиције „те- мељâ“ без обнове и без примене, верно, дословно тумачење и слепа укалупљена примена заповести наслеђа прошлости уз супротстављање свему новом, савре- меном, модерном, западном (европском или америчком) представља језгро фун- даменталистичког покрета религиозност даје одлучујући тон фундаментализму и одређује његов ниво затворености захваљујући основ- ном искуству заједнице које препознаје сваку религију, колико у простору то- лико и у времену, стварајући друштво (хоризонтална заједница истоверују- ћих у простору) и рађајући историју (вертикална заједница истомишљеника у времену), очување „темељâ“ потврђује се метафизички и шири се из мутног дна неког давнашњег „златног доба“ на уда- љеном хоризонту неког будућег „раја“ религија има функцију „цемента“ кон- зервације, као постојан, чврст матери- превод са јелинског: михаела јагер рукоположење о александра кобесија, јун 2009 године јул/август 2013 53 проблем религијског фундаментализма свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револуција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве црква светог апостола андреја у подујеву коју су исламски фундаменталисти минирали и запалили током мартовског погрома 2004 године 54 4/2013 основна брига сваког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас јал „темељâ“ традиције који поништава световно (државу, друштво, економију) у религијском и поништава приватно (приватан живот појединца) у јавном (религијски кодекс етичких вредности „светог закона“) борбеност је трећа у низу, али прва по упечатљивом елементу фундаментали- зма насиље у служби светог, у име очу- вања, је одличан резиме фундаментали- стичког покрета прибегавање оружју, крвопролиће и велики број људских жр- тава, одстрањења и погубљења као при- мери, погром и гето, расна дискримина- ција и родне поделе, етничко чишћење и терор налазе се на дневном реду фунда- менталиста читавог света, сваке епохе свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револу- ција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве политички опортунитет и новинарска импровизација су у многим случајевима створили погрешан утисак да се тобоже само ислам поистовећује са фундамен- тализмом, док је неоспорна историјска реалност да свака религија онемоћава од фундаменталистичког вируса, па чак и индијске религије које не заостајући у насилним сукобима убијају чланове по- родице ганди „без правог разлога“ веза религије и фундаментализма је као веза дејства и нежељеног дејства или производа и нуспроизвода као што сваки лек има индикације и контраин- дикације, тако и религија као феномен историје, друштва и културе бива израз своје околине и репродукује своје окру- жење, некада најсветлије а некада нај- мрачније истог фундаментализам је религијска репродукција мрачне стране дру- штва, нешто као карцином историје и паразит културе сама религија може да направи про- тивотров за фундаментализам, ако и када просвећена теологија и одговорна хијерархија протумаче заповести пре- дања према духу који оживљава, а не према дословном слову које убија, при- мењујући на човекољубиви, а не нехума- ни начин оно што је апсолутно неопход- но за доследност заједнице у простору глобализованом на свеском нивоу и у историјском времену с футуристичком перспективом, а не оном која припада прошлости на ретроградни начин уколико опстанак значи симбиозу, а реч значи дијалог, и никад монолог нити приговор, онда религија има друштве- ни интерес и историјски значај да буде искрена према себи као сила која сједи- њује, а не раздваја основна брига сва- ког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас у супротном производи ће бити отклоње- ни заједно са нуспроизводима, а свакако заслугом ових других мариос бегзос (декан теолошког факултета универзитета у атини) црква и друштво јул/август 2013 55 његове колеге и јавно мњење дуго су одбијали да прихвате фицџе- ралда као озбиљног књижевног ствараоца имајући озбиљних проблема са алкохолом, сматран је неозбиљним писцем међутим, његов чист, лирски, богат и ду- ховит стил био је неоспо- ран тема којом се углав- ном бавио била је тежња савршеном благостању које је он покушао да де- финише као „амерички сан“ осим тога, веома често у својим делима сукобљава принципе лакомислености и гу- битка као историчар друштвених прилика свог времена, запам- ћен је и као хроничар доба џеза писао је о том времену: „то је било време чуда, вре- ме уметности, неумер- ности и сатире“ антологијско дело америчке књижевности, роман велики гетсби написао је у француској у пролеће 1924 године када је коначно био прихваћен од стране званичне књижевне критике радња романа одвија се двадесетих година прошлог века – послератно доба које карактерише општа декаденција, процват организованог криминала и илегалних послова каквима се извесно бавио и главни јунак приповедач је ник каравеј, млади по- словни човек који долази у њујорк како би се и сам окушао у стицању матери- јалног богатства он изнајмљује скром- ну кућу у делу града где углавном живе богати први сусед му је џеј гетсби, бо- гаташ о коме круже разне гласине, а који неуморно приређу- је врло популарне забаве за високо друштво ник се у почетку дружи са својом рођаком деј- зи и њеним богатим мужем томом бјуке- наном, те њиховом пријатељицом џор- дан бејкер ускоро се упознаје и са гетсби- јем, те дознаје истину о њему наиме, да је пре одласка у први светски рат, као оби- чан војник, био у вези са дејзи, али по по- вратку из рата разоча- рао се сазнавши да га она није сачекала као што је била обећала, већ се удала за богатог тома гетсби, иако пореклом скромног имовинског статуса, радом и вероватно неким илегалним по- словима, брзо се обогатио и одлучио да поновно ступи у контакт са дејзи, коју је одувек искрено волео по гетсбијевој жељи, ник га повезује са дејзи која је тада већ била незадовољна књижевност велики гетсби прича о лакомислености и губитку илузија славица радин 56 4/2013 својим браком, јер је том имао љубавни- цу миртл између гетсбија и дејзи се по- новно рађају осећања која они и не крију, те ускоро долази до отвореног вербалног сукоба између њега и тома, при чему се она колеба око своје коначне одлуке – да ли да остави мужа и пође са гетсбијем након свађе, дејзи ипак одлази кући са гетсбијем, а на путу аутомобилом случај- но усмрћује миртл миртлин муж, вил- сон, чувши шта се десило, умисли да му је супругу намерно убио њен бивши љубав- ник препознавши аутомобил са места несреће, одлази код тома који га убеђује да је гетсби убица његове жене без пре- мишљања, вилсон убија гетсбија, а затим почини самоубиство на сахрану џеја гетсбија, наизглед врло омиљеног у високом друштву, не дола- зи готово нико „највиши облик морала јесте када се не осећамо као код куће у свом дому“, рекао је теодор адорно познати немачки фило- соф већина уметничких дела настоји да пробуди у нама осећај да смо странци у свом дому најбоља фикција нас приси- љава да поставимо питања о нечему што иначе узимамо здраво за готово она доводи у питање обичаје и очекивања када постану превише устаљена велики гетсби је класично дело америчке књи- жевности, суштински амерички роман иако роман конкретно говори о гетсбију и америчком сну, аутор је хтео да надиђе своје време и простор ми не можемо искусити све кроз шта су други људи прошли, али у књижев- ном делу можемо разумети поступке и најчудовишнијих појединаца добар ро- ман увек верно приказује комплексну психичку структуру личности и ствара довољно простора да сви ликови дођу до речи, и у том смислу роман као жанр се може сматрати демократским, не у сми- слу да се залаже за демократију, већ је по својој природи такав емпатија је у самој сржи великог гетсбија, као и других ве- ликих романа највећи је промашај оста- ти слеп за туђе проблеме и патње не ви- дети их значи порећи њихово постојање „том и дејзи бејаху лакомислени људи – упропаштавали су људе и ствари и онда се повлачили у своје богатство или у сво- ју силну лакомисленост, или шта год је то било што их је повезивало, остављајући другима да чисте неред који су напра- вили“ лакомислени је придев који нам пада на памет при опису богатих ликова из романа сан који они остварују исква- рен је сан који уништава сваког ко поку- ша да му се приближи на тај начин аутор критикује богату класу што се проблема стицања материјал- ног богатства тиче, јеванђелска порука је више него јасна: „тешко је богатоме ући у царство небеско“ (мт 19, 23) а преподобни амвросије оптински је писао својој духовној деци: „није про- блем у богатству, него у нама самима колико год човеку даш, неће се задово- љити богати људи имају много више брига него они што живе у сиромаштву и оскудици сиромаштво и оскудица много су ближи и смирењу и спасењу, само ако човек није малодушан, него се са вером и надом ослања на свеблаги промисао божији“ онда нас и не чуди што је и сам фиц- џералд једном приликом рекао како је велики гетсби прича о губитку илузија које свету дају сјај и живописност до те мере да човеку више није важно да ли су ствари истините или лажне све док оне доприносе том магичном сјају кроз цео роман провлачи се лајтмотив који одре- ђује његову суштину, а то је питање гу- битка илузија, губитка сна велики романи могу да оплемене наша осећања и подстакну осетљивост за ком- плексност живота и људи у њему; они нас ненаметљиво спашавају од моралне крутости тајанствено нас упућујући на оне христове речи: „јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21) књижевност јул/август 2013 57 нити има моћнијег нити истовреме- но потцењенијег оружја од моли- тве она је заправо свеоружје које нам нико не може одузети, нити заплени- ти, а у свим условима је делотворно ко се служи њоме може је применити на свим фронтовима и у свако време ко поседује и зна руковати и користи- ти савремено оружје, тај и добија бит- ке његош каже у горскоме вијенцу: „а у руке мандушића вука свака пушка биће убојита“ успешност сваке битке зави- си од умешности ратника који користи оружје мач, пушка, топ, ракета не до- бијају битку сами од себе, већ онај који рукује тај својом вештином и стратегијом постиже победу молитва је савремено оружје које мали број људи уме да ко- ристи њој се приступа са смиреношћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чвр- стом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити исус говори ученицима: „кад бисте имали вере коли- ко зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и по- слушао би вас“ (лк 17 6), или на другом месту: „ ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) бог увек хришћански живот молитва као најјаче оружје „ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) ненад вујић 58 4/2013 говори истину и његова обећања нису празна: приступајући молитви не узда- мо се у своје моћи, већ у силовитост и свемоћ божију зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? као прво, мо- жда се још није испунило време за тако нешто друго, можда остварење жеље не би било на нашу телесну и духовну корист (примера ради, богатство би нас можда одвело на странпутицу нарко- маније, блуда, коцке) можда бисмо се погордили мислећи да су то наше моћи свемоћни господ неће испунити молбу која није за наше добро и за добро наших ближњих примера ради, неком младићу се не „отвара“ пут ка девојци у коју се заљубио и он се пита зашто а његош лепо каже: „ко на брду ак’ и мало стоји, више види него онај под брдом“ тако и бог свевидећи види и позната му је цела наша будућност, па и тог младића и де- војке, и усмерава га на онај пут на којем ће бити најсрећнији и где ћe највише на-р предовати у добру и љубави суштина је у томе да господ испуњава сваку молитву која има циљ да нас уподоби њему и приближи нашим ближњима он је створио свакога човека и све нас воли родитељском љубављу и жели да нас учини грађанима вишњега јерусалима и наслед- ницима царства вечнога уколико и сами имамо такву тежњу и расположење срца, онда можемо да се ослонимо на господње обећање да „све што узиштете у молитви верујући, добићете“ (мт 21, 22) аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој у данашњем секуларизованом све- ту, појмови као што су праштање, а поготово служење ближњима, наилазе на појам који се назива граница; граница докле треба и може да се трпи тако граница представља препреку, и у свести већине људи, били хришћани или не, то је обично препрека до које се може доћи, али која се не прелази да ли је тако? не бисмо се сложили господ исус христос је померио границе и као једину границу поставио љубав љубав је најсе- лективнија и најпропустљивија граница најселективнија –јер свако зло на њој бива заустављено, а најпропустљивија – јер је милост која из ње зрачи безгра- нична господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо пра- штати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) како је овде зло заустављено? тако што човек који се каје одбацује зло много пута можемо погрешити и много пута грешимо, како из незнања тако и из нај- боље намере нема потребе да се пла- шимо и постављамо границе које ће нас заштити вера у бога је најбољи штит наше је да опростимо ако се неко покаје, а божије да нас у случају преваре зашти- ти од лоших последица јер је он најбољи познавалац људских срца па и онда када нам изгледа да смо на губитку, ослонимо се на господа и опростимо служење у скромности савременом човеку делује још одбојније зашто би он служио свакоме ко му се нађе на путу и на тај начин трошио своју енергију уза- лудно? зато што се служењем енергија не троши, већ умножава сама енергија је дар божији и тај дар функционише на божији начин, а не на људско поимање служећи, ми ослобађамо енергију, и тако хришћански живот зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? хришћански живот снежана благојевић јул/август 2013 59 се рађа благодат, уз садејство духа свето- га створити ни из чега може само бог, а рађање је поклоњено човеку, уз напомену да захтева труд зато свако од нас може уживати у рађању свега доброг што бог дарује човеку господ нас учи да се не узносимо на следећи начин: „тако и ви када извршите све што вам је заповеђе- но, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учини- ти“ (лк 17 10) наше дело према ближњем треба да буде дело љубави ако у почетку и нема- мо изражену љубав, она ће временом си- гурно заживети у нама то је једна страна медаље друга је осећање које ће се јавити у оном другом који прима нашу помоћ и милост то осећање произведено у особи, која на неки начин зависи од нас, има не- процењиву вредност нема новца којим се тако нешто може купити ово је начин да се удахне живот и једној и другој страни и тако удишући заједнички невидљиве зраке љубави, и умножавајући примарну енер- гију, задобијамо нешто веће и немерљиво вредније – сам живот зато потрудимо се да праштамо и служимо једни другима не би ли испунили божију заповест о љубави према богу и ближњима аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој о праштању и служењу у скромности господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо праштати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) 60 4/2013 е–мисија пријатељбожијисрб wwwprijateljbozijicom веома је занимљива визија интернет пројекта пријатељ божији као што пише на сајту идеја је упозна- вање са богом и развитак оних који га прате на четири плана на фи- зичком кроз схватање да је тело храм божији, на менталном да су ми- сли човека оно што он сам јесте, на со- цијалном да чини оно што би волео да се чини њему са- моме и на духовном мњење да ништа не вреди задобити цео свет, а изгуби- ти своју душу врло претенциозан зада- так, мора се признати душа овог пројекта је ње- гов оснивач марко сандаљ, син ковача како сам за себе каже, а који је као млад шеснаестогодишњак отишао из родног села радоваска у канаду вођен жељом за успехом и богатством и једно и друго је стекао, али није стекао праву срећу – на врху каријере је затекао ништа друго до једну велику празнину убрзо стицајем околности губи своје огромно матери- јално богатство, али зато задобија оно непролазно, а то је оно духовно бога је упознао не путем традиције и обичаја већ путем читања божије речи тј светог писма, али своје искуство није задржао само за себе већ је решио да га подели са другима и плод те његове жеље је управо овај сајт исти је са правом оцењен врло позитивно од надлежног, канад- ског архијереја г георгија, тако да се налази под ње- говим благословом многи препозна- ју овај пројекат по упечатљивим и за- нимљивим доку- ментарним филмо- вима који се баве неким од најакту- елнијих духовних проблема данашњи- це питање свођења славе на јело и пиће или узимање у обзир ње- ног узвишенијег смисла, пи- тање поста, поштовања свештенства или беле куге – све те и многе друге дилеме су обрађене на начин пријемчив чове- ку данашњице, сумњичавом и жељном аутентичних и правих аргумената сви документарци у продукцији пројекта пријатељ божији и многи други ништа мање интересантни и поучни се налазе сајт пријатељ божији протонамесник горан живковић јул/август 2013 61 у подсекцији филмови они су углавном постављени у једном од најпопуларнијих видео сервиса vimeo, а између свих оста- лих ту су и два значајна документарца познатог редитеља ђакона ненада илића који се баве двојицом српских великана 20 века – светим владиком николајем и светим авом јустином ћелијским на жалост, сем у црквеним круговима, ова два ремек-дела филмске уметности једва да су изазвала ширу пажњу наше јавно- сти тако да је њихово убрајање у списак електронски доступних документараца за сваку похвалу списак видео записа који се могу гле- дати преко овог сајта је право духовно благо – ту су документарац о чудесним исцељењима пацијената, затим један многи препознају овај пројекат по упечатљивим и занимљивим документарним филмовима који се баве неким од најактуелнијих духовних проблема данашњице 62 4/2013 који се бави старим и онемоћалим људи- ма препуштеним себи самима, као и онај који се бави историјатом чудотворног појаса пресвете богородице ту је и кра- так и поучан филм три приче у два дела, затим икона иза које стоји већ помену- ти ђакон ненад илић (а која је рађена по књизи епископа нишког др јована пури- ћа „икона христа – људско лице бога“) света гора која је одувек изазивала ин- тересовање такође је обрађена у једном документарцу, као и манастир свете ка- тарине синајске у последње време руска кинематографија је изнедрила неколико врло интересантних остварења са право- славном тематиком тако да овде можемо погледати познато острво, затим филм поп о пожртвованом свештенику и ње- говој попадији – са српским титловима врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углав- ном поуком неког светитеља оне су напи- сане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде ево неколико мудрих изрека светитеља: „не бој се самоће без људи, већ се бој самоће без вере“ (св вла- дика николај), „наука или знање без до- броте јесте мудрост ђаволска“ (св фила- рет московски), итд рубрика чланци пуна је пробраних тек- стова признатих православних духовни- ка са врло актуелним темама ту можемо наћи одличан текст о слободи познатог грузијског архимандрита рафаела каре- лина, затим текст који се бави излечењи- ма болести душе од лазара абашидзеа, а третирају се и теме попут самоће, односа греха и туге, лажне духовности данашњи- це, културе општења, итд у сваком слу- чају рубрика је за сваку похвалу, а тексто- ви за препоруку у рубрици књиге можемо наћи доста добрих наслова, углавном класика као што су казивања боготражитеља свом духовном оцу, мој живот у христу, ми- сли о добру и злу и многе друге свакако ће за новајлије у вери ова литература бити право откровење, а за оне који на- предују на путу спасења на окрепљење и утврђивање духа свакодневно ажуриране вести се налазе у истоименој рубрици, а ту су и рубрике посвећене духовној музици, светоотач- ким поукама, молитвама, сведочанстви- ма чуда јеванђеље посвећено дану и са пригодним тумачењем је доступно у аудио формату пројекат пријатељ божији има и свој форум који обилује квалитетним темама и садржајима, али се на жалост не може рећи да је посећен и да обилује дискусијама коначни утисак о сајту је да је у његову израду и одржавање уложено доста тру- да ажурира се редовно, питак је, јасан, садржајан и душекористан зато се нада- мо да ће бити инспирација многим дру- гим пројектима православне садржине у будућности аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углавном поуком неког светитеља оне су написане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде е–мисија јул/август 2013 63 царство духа светога царство је свако довека, и то је земље слика ал’ има и једно небесно, а то је царство тројично слава је оца бескрајна, о каква је то тајна, сведржитељ свега је творац, човеков је прави отац слава је сина очева, због нас се телом одева тродневно погребен устаје, спаситељ света, он постаје слава је духа утешна, јер он је свету истина једна је сила духа тог, а дарови списка бескрајног силом су духа апостоли, веру, сву, свету пренели к’о ватра су биле речи те, христу се правом клањајте од оца је духом светим, пречиста, христа назвала својим, богомајка, дјева поста тад, божије баште нови сад царе небески, утешни, спаси наш народ грешни венчиће траве плетемо, милости твоје иштемо без духа божијег не може, у цркву твоју, о боже! крштени волите цара свог молите цара небеског молите духа светог поезија поезија читалаца мисионара вероучитељ хаџи драган б поповић 64 4/2013 поезија ученика веронауке мученица „где си, србијо православна, зове те твој отац сава где си, мученице славна, господу своме одана? христовим венцем си овенчана ангелским песмама опевана вековима стара а вечно млада србијо, где си сада? што скриваш своје свето лице православне и моћне царице? дођи, кћери моја, чиста попут росе, дођи, србијо мила, мој поносе“ у том долази србија убога: „оче саво, за бога милога, иди и не гледај моју ругобу! твој поглед трпети не могу!“ свети сава диже старицу, некад младу, моћну царицу у чуду он је тужно гледа: „радости моја, србијо света, шта ти се догодило? ко ти је ово учинио? што ми стојиш тако покисла, сиромашна и гологлава? где је ведрина у твојим очима? где је крст часни на твојим грудима? где су венци славних царева, које си са поносом на глави носила? где је лепота и младост твоја? проговори србијо, кћери моја!“ сиротица паде на колена, бледа, cа сузом у очима кршећи руке и ридајући с горким гласом говорећи: „и сто непријатеља да се на мене окомило ништа ме, ама ништа не би сломило али, авај мени, велике ли муке, ово су ми учиниле српске руке! псовкама ме србин пљује, лажима он ме трује, блудом својим ме оскрњује, за грехе своје се не каје поцепали су ми царску одежду а оставили ми убогу надежду убиством ће ме коначно убити, ускоро ће ме и на крст распети! о оче саво, ћерку своју спаси и овај огањ греха ти угаси!“ са великим болом свети сава се помоли: „господе благи, господе свесилни, помилуј своју ћерку страдалницу, србију, свету мученицу! а србину издајнику који те разгневи, опрости и покајање подари ако ли се који србин не покаје, већ живети у греху остане, ја га више нећу пред тобом бранити, но ти види шта ћеш с њим чинити јер сваки србин који србији зло чини, србин није, нити може бити!“ марија василијић vii/4 ош „филип кљајић фића“
... и подвизи светога великомученика међу царевима стефана српскога који је у дечанима написао григорије монах и презвитер, бивши игуман исте обитељи благослови, оче! беше и овај великога и најславнијега народа српскога не само да је војнич- ким силама превазилазио друге народе, и да је наткриљивао околне славом и богатством, лепотом места и велича- ством, но се красио и хвалио најблаго- частивијим и најмудријим царевима, са којима је чак био у љубави у спису сетих се по имену оснивача царства јер као неки узрочни корен по рођењу и по царству био је симеон тривелики, симеон, који је у царева- њу угодио цару свију, симеон, који се спустио са висине царства и заволео велико монаштво, симеон, добри вој- ник великога војводе, који се не обвеза јул/август 2013 39тема броја преп јустин поповић (1894–1979) 40 4/2013 валима живота, но постаде угодан вој- води, симеон, ваистину друг ономе бо- гопримцу, а мислим и већи – јер уколико је благодат већа од сенке закона, утолико су и служитељи благодати већи од тај- ника сенке корен добра, дакле, као што рекох, симеон, остави царству довољно на- следника, од којих је сваки у своје време власт примио нису узмућивали цркву јеретичким валима и јелинским лакрдијама и басна- ма као синови и нећаци константина ве- ликога, но су благочастиво и богомудре- но и богољубазно управљали војском и осталим урученим стадом григорије цамблак, део из житија стефана дечанског велики стефан немања „велики стефан немања, чију вла- дарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је монасима светогорским узоритим примером кро- тости, смерности, доброте и молитвено- сти и смрт његова била је смрт једног истинског божјег човека и духовника пао је у постељу 7 фебруара он призва саву, положи руке своје на њ и благосло- ви га говорећи: „чедо моје возљубљено, светлости очију мојих, утехо и чувару старости моје! ево приспе време на- шег растанка; ево господ ме отпушта с миром но ти се не жалости, чедо, због растанка то је општа чаша свију и сва- кога; овде се ми растајемо, али састаће- мо се тамо где више нема растанка“ 12 фебруара св симеон нареди сави да га обуче у самртничку мантију, да му про- стре рогозу на земљу, метне камен под главу и тако положи га тада призове све монахе и с њима се опрости на освитку 13 фебруара, када су монаси појали ју- тарње правило у цркви, и гласови њихо- ви допираху до ћелије самртникове, св симеону се још једном засветли лице, и он предаде душу своју богу“ св владика николај велимировић, охридски пролог (13 фебруар – расуђивање) григорије цамблак (око 1360–1419), средњовековни приказ св владика николај велимировић (1881–1956) јул/август 2013 41 династија немањића као утемељитељ „доба немањића с разлогом се озна- чава као златни период српске исто- рије и може се равноправно уцртати у мапу европске и светске цивилизације толико је човек немањићког доба уз- вишен, његова цивилизација згуснута и на високом нивоу, да се каткад са се- том упитамо јесмо ли онај исти народ који је градио ђурђеве ступове, сту- деницу, хиландар, жичу, сопоћане, милешеву, грачаницу, дечане, богоро- дицу љевишку, тавну, и многе светиње од тврдоша у херцеговини до пећке патријаршије у метохији, од крке до мораче, од ломнице у доњем бирачу до леснова, од сент андреје и базјаша до хиландара, од трста до јерусалима светородна династија немањића није нам оставила велелепне дворове и градове, као сведочанство своје моћи и богатства, већ манастире и цркве, пое- зију и сликарство – данас иконе наше духовности и самосвести а изнад све- га вредније, оставила нам је, као завет, живо предање светога саве које је он уткао у српски народни дух и иден- титет зато свој идентитет, ма колико то било тешко, треба са поносом да носимо“ слободан ракитић, „слово о светоме сави“ златни период српске историје „као што са династијом немањића започиње државна историја средњо- вековне србије, тако да је у народу постојала свест да пре немање држа- ве није ни било, тако и историја сред- њовековне просвећености почиње ис- кључиво светим савом, као да је пре њега и није било“ слободан ракитић (1940–2013) милош црњански тема броја милош црњански (1893–1977) 42 4/2013 по благослову двојице свештеника, долазимо у сурчинско ново насе- ље, са новим и лепим кућама међу њима је и кућа наших домаћина, лепа, али још незавршена дочекују нас савићи, за које њихов парохијски свештеник, про- тојереј-ставрофор слободан радојчић из цркве св петке каже да су за пример, а игуман макарије из манастира фенек каже да долазе у манастир недељом на литургију и ту проводе цео дан са децом у живописној природи сремске равнице у свој нови дом уводе нас радо (45) и анка (44) савић дочекује нас насмеја- на шесторка: недељка (15), мирко (13), јелица (11), анастасија (9), никола (7) и василије (3) радо је кршан босанац, продуховљеног лица, родом из градачца, јединац син у оца мирка и мајке нетке бави се при- ватним послом, уградњом грађевинске столарије по струци грађевински тех- ничар, започео је студије на грађевин- ском факултету, одслужио војску, а онда кренуо за послом у швајцарску, потом у аустрију вредан и предузимљив, по по- вратку, 1992, у време највеће инфлације, отвара у београду своју приватну фирму која је убрзо пропала у немачку одлази на св луку 1993, где остаје седам годи- на тамо му се посрећило: утврдио се у православној вери, оженио се и послов- но напредовао вративши се у београд са благословом тадашњег епископа средњо- европског константина, уписао се 2000 на православни богословски факултет, на коме је показао велику ревност, али је од 2006 до данас у статусу апсолвента јер је тада, као отац петоро деце, приоритет морао усмерити на бригу о породици четворо деце рођено је док су живели као подстанари, у франкфурту и београ- ду, а двоје се родило у њиховој кући, коју су зидали 2003–2004 радни стаж, око 17 година, прикупио је на десетак радних места у различитим државама анка је српкиња из црне горе, кћи не- ђељка и данице дробњак из пљеваља благог погледа и вредних руку, потпуно личи на све многодетне мајке о којима смо до сада писали две године је радила разне послове, али не у својој струци ма- тематичког техничара у пространој трпезарији, славска икона св николе окружена је многим икона- ма, и под њом гори кандило све одише чистоћом кућа је на спрат, комфорна у многодетне хришћанске породице савићи из сурчина радмила грујић св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам девојку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ нисмо се забављали – на дан св василија острошког ја сам је запросио и исте године у септембру оженио јул/август 2013 43 њој живе и радова мајка и сестра љуби- ца са породицом драги домаћине, имате лепу кућу, добру жену, здраву децу шта више пожелети? има ли у томе и божије помоћи? – без божије помоћи се ништа добро не може учинити где има вере, ту је и промисао божија за 15 година брака, уз божију помоћ и нашу сарадњу, све смо стекли зато је за нас важан дан кад смо се срели, а за мене посебно незабораван тренутак кад сам анку први пут видео у нашој православној цркви св луке у франкфурту 1995, у којој смо се 18 сеп- тембра 1997 и венчали ето, и св лука ми је помогао – испратио ме из београда и дочекао у франкфурту! угледао сам де- војку, у дугој сукњи са марамом на глави, како пали свеће и одмах помислио: „ова је девојка баш по мом укусу!“ а убрзо се испоставило да имамо заједничке при- јатеље, који су нас и упознали нисмо се забављали – на дан св василија остро- шког сам је запросио и исте године у септембру оженио како сте стигли до праве вере? мно- го је званих, али је мало изабраних (= одазваних) (мт 20, 16; 22, 14; лк 14, 24) 44 4/2013 – нажалост, тако је крштен сам одмах по рођењу мајка ми је побожна, а посеб- но њена мајка, која ме је учила молитви и основама вере особит пример вере и побожности био је и деда по оцу сећам се, као дете, како је причешћивање било велики догађај народ са села долазио је у градачац да се причести, нарочито у току божићњег и васкршњег поста наша кућа је била 100 метара од цркве мој отац, иако члан скј, имао је позитиван став према вери ипак га је потпуно окрену- ло цркви учешће у задњем рату у бих у мојим момачким данима, најјачи утицај имао је мој пријатељ, а садашњи венчани кум и кум на крштењу све наше деце, сто- јан бањац из бања луке били смо прија- тељи у франкфурту за њега је недеља значила свети литургијски дан отишао сам у скит св спиридона, где сам се на бадњи дан 1996 први пут темељно ис- поведио ту ми је отац василије рекао да напишем све грехе од када се сећам на- писао сам осам страна а-4 формата ми- слио сам да ћу пропасти у земљу, а он ме је са стрпљењем и пажњом слушао осе- ћао сам као да вулкан излази из мене, а на крају ми се чинило као да лебдим то је било чудо! целе те године нисам могао ни на кога да се наљутим у химелстиру сам био на служби св тајне јелеосвећења, на дан манастирске славе, велике госпојине четворица владика су присуствовали, а служио је владика врањски пахомије са седам свештеника тада сам осетио на себи силу благодати духа светога, којом јул/август 2013 45 сам исцељен од болести која ме прати од детињства – спуштен желудац лекари ми нису препоручивали операцију, јер нису гарантовали успех то чудо благодатног исцељења за мене је било божије открове- ње једино што ме је тада растужило била је вест да се мој отац упокојио од тада до данас, ево 20 година, немам више ника- квих болова, а били су често неиздрживи анка наставља: крштена сам тек са 25 година у манастиру св василија остро- шког мајка је прва почела да пости и причешћује се, а отац то у почетку није прихватао, али како је неко време провео на раду у манастиру дечани, почео је и он да пости и причешћује се основе вере стицала сам одлазећи у манастир св тро- јице у пљевљима да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? – ми себе свакако сматрамо хришћан- ском породицом која греши, каје се, пости, исповеда се, причешћује се, али најважније од свега је да нас господ наш исус христос уброји у своје верне слу- ге и прихвати у царство небеско ме- ђутим, то ћемо знати тек када станемо пред њега до тада се молимо и надамо у милост његову има ли егзистенцијалног страха? радо: слава богу, нема више пута смо се уверили да нас господ никада не оста- вља „на цедилу“ само се треба трудити и уздати у господа, а бог ће сигурно награ- дити сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбо- ље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо да ли наилазите на подршку државних институција и локалних власти? како по- кривате трошкове свакодневног живота? – примамо дечији додатак за четворо деце уџбенике добијају као и сва друга деца, немају никаквих повластица док смо градили кућу, 2003 и 2004 помагали су нам пријатељи, и повремено пријате- љи из храма св луке из франкфурта; два пута смо добили помоћ од грчке право- славне цркве, 2008–2009, а повремено нам је помагао и игуман макарије из ма- настира фенек комуналне дажбине пла- ћамо, за наше услове, редовно да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? имате ли сугестије за часопис право- славни мисионар? – нису писале, нити нам је то битно први пут се представљамо православ- ној јавности и због тога нам је особито више пута смо се уверили да нас господ никада не оставља „на цедилу“ сва богатства овог света су божија, па зар не би могао он, који је све створио, да преспе из неког суда у наш, и много више него што нам је потребно? најбоље је да он одлучи колико материјалног богатства је добро за наше спасење, па да нам и допусти да сакупимо само толико шта нам значе сва богатства овог света, ако душу изгубимо 46 4/2013 драго мада православни мисионар не читамо редовно, сматрамо да у њему и наше сведочење може значити допринос и подстрек за друге хришћанске породи- це желимо вам да, сведочећи само једи- ну праву и истиниту православну науку христову, допринесете јачању вере пра- вославне и на тај начин да учествујете у домостроју спасења и ширења мира и слоге међу верним слугама божијим они који су верни да се још више учвр- сте у вери, а они који нису да се обрате на пут спасења хвала на лепим жељама каква је ваша подела послова и дневних обавеза? – мамин радни дан је тешко описати, препун је кућних и школских обавеза – каже анка татин је највише везан за послове обезбеђивања материјалне егзи- стенције за целу породицу сви су укљу- чени, такође и бака и тетка, као и старија деца, колико могу види се да су деца здрава и однегова- на које школе уче? како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? да ли читају или то замењу- ју компјутером? – слава богу, деца су здрава недељка је матурант одликаш жели да се упише у десету београдску гимназију – двоје- зичну, где се поједини предмети предају на српском и енглеском језику одлично уче и мирко, јелица и анастасија у ош „милан ракић“, а никола иде у пред- школско од додатних активности: не- дељка и мирко иду на курс енглеског језика, недељка још у школу рачунара и у центар за таленте у музичку школу, инструмент хармоника, иду мирко, је- лица и анастасија, и сви играју фолклор недељка и јелица читају доста, остали мало мање телевизију не гледају пуно недељка мало више времена проводи радећи на компјутеру, а остали имају ограничен приступ иду ли деца на веронауку? какав и ко- лики значај, по вашем мишљењу, има ве- ронаука у школама за духовно усмерење деце? да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? многодетне хришћанске породице јул/август 2013 47 – иду на веронауку мислим да верона- ука позитивно утиче на духовно усмерење деце интересује нас шта деца уче на ве- ронауци оно што су до сада учили углав- ном знамо, али сматрамо да и родитељи могу доста да науче из дечије веронауке како користите постлитургијско време? – јутарње молитвено правило не може- мо да држимо заједно, али вечерње нам је заједничко ту укључујемо и децу поро- дица је мала црква какав је ваш став о вантелесној оплод- њи? православна црква о томе још нема званични став, а хришћане занима да ли и они треба то да користе ваш став о ко- ришћењу epidurala при порођају и све че- шће прибегавање царском резу и кад за то нема преке потребе? избегавање дојења? – разумемо жељу родитеља без деце да имају децу, али пре вантелесне оплодње препоручио бих им да покушају са лозом св симеона, да посете манастир копо- рин, и уопште, да се прво обрате за по- моћ богу и православној цркви – каже радо противим се садашњем приступу вантелесној оплодњи, где се врши оплод- ња већег броја јајних ћелија и унапред се рачуна са умирањем неких ембриона то личи на убиство са предумишљајем мислим да би компромисно вантеле- сна оплодња могла да се прихвати, ако би се на тај начин оплодила само једна, евентуално две јајне ћелије, колико је и нормално да једна жена рађа, па се онда молити богу, да бог сачува оплођене ће- лије и благослови да се од њих роде деца али, и ово само уз благослов духовника - без благослова сам апсолутно против а анка додаје: сви имају право да ода- беру оно што сматрају да је исправно лично не бих користила epidural а ни царски рез, осим у случају преке потре- бе сама реч „избегавање“ дојења већ довољно говори како могу да се сложим са свесним ускраћивањем најбоље и нај- природније хране за новорођенче? какав је то однос према сопственом детету? то је себичност и неодговорност, осим када су у питању здравствени разлози или виша сила 48 4/2013 у васкршњој посланици 2013, патри- јарх иринеј каже: „верујући у васкрсење христово и у опште васкрсење, ми ве- рујемо у могућност васкрсења људског морала, стида и доброте“ како саблазни „новог доба“ утичу на хришћанско васпи- тање деце и које су најопасније? анка: васпитати у духу православне вере данас није лако, јер су деца неупоре- диво више изложена разним саблазнима и искушењима које носи „ново доба“ нај- опаснији су неморал, бестидност, непо- штовање, својевољност, који су изражени код данашње омладине, и многи други молимо се господу и пресветој богоро- дици да нам помогну у васпитању деце како доживљавате судар са пуберте- том? какав треба да буде однос родитеља према адолесценту? – већ је почело суочавање са пуберте- том и судар је неизбежан дете има своју вољу, али и само се судара са наметљи- вом вољом средине морамо са децом разговарати, понешто забрањивати, а понешто допуштати, али све у своје вре- ме – каже тата скренуо је пажњу на не- дељкине налакиране нокте и рекао јој да скине лак, јер то не приличи њеним годинама она је негодовала јер то раде све њене другарице, чак и оне млађе тата је покушао да је убеди: послушност и сарадња су неопходни ради ширења слободе као што људи, као деца божија, треба да буду послушни богу, тако и деца треба да буду послушна родитељима, да би од њих добила ширу слободу по- слушност је ствар вере и поверења кад је недељка изашла, он је додао: мене је привукла анкина скромност и смерност, а сада смо суочени са директном агре- сијом духова сујете овога века који хоће да нам разврате децу што је најгоре, кад то сви прихвате, сматрају то нормалним и понашају се као да је баш таква воља божија то постаје мода а анка дода- је: добро је што је недељка отворена, прихвата дијалог имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – замислите човека који је одрастао као слуга-носач, стално теглећи тежак терет, а за тај свој напоран рад добијао је само бедни смештај и неопходну храну ако му уместо тога дате да понесе врећу злата он ће, не знајући његову вредност, чим замакне гледати да се ослободи тог незгодног терета они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући ро- дитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакша- ње, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце они који не знају какву вредност представљају деца, мучиће се и умреће као убоги носачи, који нису знали да препознају огромно богатство које им је понуђено драги родитељи и будући родитељи, запамтите: најтеже је подизати и васпитавати једно дете, са двоје је нешто мање муке, са троје већ осећате олакшање, а праву радост и задовољство имате са четворо и више деце многодетне хришћанске породице јул/август 2013 49 зовем се јован трисанџаја [johan trisa- njaya] пореклом сам јаванац из индо- незије рођен сам 1982 године у селу приги, у средишњем делу јаве одрастао сам у будистичкој породици; отац ми је био државни службеник а мајка домаћица већина становника мога села су мусли- мани, али међу мештанима има и доста бу- диста као будиста сам био веома активан, те сам био изабран за председника буди- стичког омладинског удружења [buddhist youth association] суштина будистичког учења је „љубав без граница“, и у будизму је наглашен закон делања („карма“) пре- ма којем ће сва наша дела у овом животу дозрети у нашој следећој реинкарнацији љубав није ограничена само на људе, већ се воле и биљке и животиње – јер су оне можда у претходном животу биле људска бића када ум- рете са добром кармом, у следећем животу ћете се родити као неко узвишеније биће када умрете са лошом кармом, у следећем жи- воту ћете припадати или лошијем друштвеном статусу, или ћете пак бити животиња, или демонско биће када је требало да кренем у средњу шко- лу, мој рођак, отац алексеј, дошао је у моје село и позвао ме да пођем са њим у соло, како бих тамо упи- сао средњу школу он је био будиста пре него што је постао православни свеште- ник пристао сам сматрао сам да је у реду да три године проведем у хришћанском окружењу, јер бих на тај начин могао да проширим своје хоризонте присуствовао сам богослужењима и окупљањима, али сам увек седео у задњим редовима пошто сам осећао кривицу због тога што се као будиста молим са хришћанима на крају сам, јер сам био збуњен, напустио дом о алексеја и вратио се кући на две седмице никоме се и не јавивши током те две седмице потпуно сам се дезоријентисао и био сам веома збуњен постао сам смућен и неорганизован, по- чео сам да чиним оно што никада пре нисам чинио – на изненађење свога оца и на његову срамоту, будући да њега у нашем завичају сматрају за стуб друштва једнога дана сам осетио као да ми неко шапуће, да ми каже да се вра- тим код о алексеја у соло, те сам се вратио после неколико дана прове- дених у солоу почео сам поново да учим о православљу пожелео сам да се крстим и о алексеј се сложио са тим био сам изне- нађен што нисам добио укор или казну у школи, као што сам очекивао, јер сам одсу- ствовао две седмице након што сам се крстио и на кр- штењу добио име јован, по- мажем о алексеју у његовој повратак у очев дом од буде до христа путовање једног младића ка древној хришћанској цркви превод са енглеског: маријана петровић 50 4/2013 служби митрополит иларион ме је 2006 године рукопроизвео у чтеца оно што сам у хришћанству прона- шао као ослобађајуће је то што је христос својим васкрсењем победио смрт, те не по- стоје бескрајни циклуси рађања и смрти тј реинкарнација; закон карме нема власт над људима већ је ту сила благодати кроз христову победу над грехом, смрти и ђаво- лом будисти су заплашени кармом, плаше се да ће кроз реинкарнацију доспети у ред нижих бића, али немају страха божијег јер за њих бог не постоји према будистичком веровању, да би се постигла добра карма треба испунити многе тешке прописе и за- коне; као да не постоји благодат божија разумевши лепоту православног учења сада јарко желим да служим христу, било као свештеник било као лаик спремам се да упишем богословску школу у русији или у сад како бих остварио свој сан током последње посете о данила провео сам до- ста времена са њим возећи га по јави све до балија молите се за мене хвала вам! јован трисанџаја изворник: johan trisanjaya, „from the buddha to christ – a young man’s journey to the ancient christian church“, friends of indonesia newsletter, vol 5, nо 1 (december 2010), стр 3 повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић моја породица и ја смо обраће- ници у православну веру ја сам рођен у римокатоличкој поро- дици и одрастао сам као римокатолик благодаћу божијом, митрополит ила- рион ме је рукоположио за православ- ног свештеника 27 јуна 2009 године у граду соло у централном делу јаве са благословом високопреосвећеног митр илариона, о данило бјанторо [daniel byantoro] ме је поставио да слу- жим у новој мисионарској заједници на балију у индонезији ожењен сам, моја супруга се зове марија викторија имамо две ћерке – марију грејс, која има шест година, и грисент миру, која је стара две године иако у индонезији углавном живе муслимани, на балију је народ већим де- лом хиндуистичке вероисповести ста- новништво балија је отворено према хришћанству хришћанска вера може да се проповеда, а хришћанска заједни- ца сме да се окупља било где на острву бали је позната светска туристичка де- стинација бали је прелепо острво; има предивне планине, плаже и јединстве- не културне манифестације као што је „нгабен“ [„ngaben“] – религијски ри- туал кремирања мисија на балију – прича о александра кобесија – повратак у очев дом светла седмица у православној цркви свете тројице у солоу, централна јава јул/август 2013 51 на југу балија, у денпасару [denpasar], већ постоји 28 православних верника; 14 верујућих живи у граду сингараџа [singaraja] на северу балија, а 27 катиху- мена налази се у банџару [banjar], граду 28 километара западно од сингараџе већина ових верника су домороци и по- реклом су из сиромашних породица још увек немамо православни храм литур- гију служимо сваке недеље у нашем дому у сингараџи, а на литургији буде око 8 до 10 верника сваке среде посећујем све заједнице у својој парохији одлазим у денпасар који је од сингараџе удаљен 80 киломе- тара; у банџар, 28 километара западно од сингараџе, и у бунгкулан, 14 километара источно од сингараџе ове раздаљине прелазим или изнајмљеним мотоциклом или јавним превозим, јер немам свој мотоцикл сваког петка држимо час из- учавања светог писма за омладину на часове долази шесторица дечака, узраста од 16 до 18 година они живе у селима источно и западно од сингараџе обич- но их једног по једног на изнајмљеном мотоциклу довозим на час православна мисија на балију има задатак да православну веру пред- стави и приближи житељима острва, прихватајући и друштвене и културо- лошке активности и изразе балежана на пример, чланови наше заједнице сваке недеље носе традиционалну ба- православни индонежански свештеници са својим породицама презвитер александар кобеси, православни свештеник на балију 52 4/2013 црква и друштво лежанску ношњу поред тога, превео сам византијски нотни систем на ин- донежански систем – у којем су нота- ма додељени бројеви (нпр до = 1, ре = 2, итд) тај пројекат сам спровео како би наша заједница могла да разуме бо- жанствену литургију и да се укључи у богослужење сигуран сам и верујем да ће се у будућ- ности христова црква преко наше пра- вославне мисије ширити на овом острву хвала вам на пажњи и молимо вас – по- мените нас у својим молитвама у христу, о александар кобеси изворник: fr aleksander kobesi, „mission in bali“, friends of indonesia newsletter, vol 4, nо 2 (december 2009), стр 2–4 повратак у очев дом реч φονταμενταλισμός јесте грчки превод енглеског термина funda- mentalism (од латинске речи funda- mentum, што значи темељ) синоними у грчком језику за њу су θεμελιωτισμός или θεμελιοκρατία и означава повратак „теме- љима“ (θεμέλια) предању прошлости, ис- трајност у „изворним“ канонима вере и борбену заштиту „изворних“ елемената неког религијског наслеђа фундаментализам јесте борбени ре- лигијски конзервативизам његове три карактеристике су, дакле, конзерватив- ност, религиозност и борбеност прва његова особина је конзерватив- ност, која га разликује од секуларизације, ставља га у раван са либерализмом или социјализмом, а насупрот просветитељ- ству, рационализму и индивидуализму модернизма очување традиције „те- мељâ“ без обнове и без примене, верно, дословно тумачење и слепа укалупљена примена заповести наслеђа прошлости уз супротстављање свему новом, савре- меном, модерном, западном (европском или америчком) представља језгро фун- даменталистичког покрета религиозност даје одлучујући тон фундаментализму и одређује његов ниво затворености захваљујући основ- ном искуству заједнице које препознаје сваку религију, колико у простору то- лико и у времену, стварајући друштво (хоризонтална заједница истоверују- ћих у простору) и рађајући историју (вертикална заједница истомишљеника у времену), очување „темељâ“ потврђује се метафизички и шири се из мутног дна неког давнашњег „златног доба“ на уда- љеном хоризонту неког будућег „раја“ религија има функцију „цемента“ кон- зервације, као постојан, чврст матери- превод са јелинског: михаела јагер рукоположење о александра кобесија, јун 2009 године јул/август 2013 53 проблем религијског фундаментализма свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револуција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве црква светог апостола андреја у подујеву коју су исламски фундаменталисти минирали и запалили током мартовског погрома 2004 године 54 4/2013 основна брига сваког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас јал „темељâ“ традиције који поништава световно (државу, друштво, економију) у религијском и поништава приватно (приватан живот појединца) у јавном (религијски кодекс етичких вредности „светог закона“) борбеност је трећа у низу, али прва по упечатљивом елементу фундаментали- зма насиље у служби светог, у име очу- вања, је одличан резиме фундаментали- стичког покрета прибегавање оружју, крвопролиће и велики број људских жр- тава, одстрањења и погубљења као при- мери, погром и гето, расна дискримина- ција и родне поделе, етничко чишћење и терор налазе се на дневном реду фунда- менталиста читавог света, сваке епохе свако религијско наслеђе испољава симптоме фундаментализма као што никада није постојала бескрвна револу- ција, мирно опирање или благ устанак, тако, нажалост, до данас није постојала религија која није донела жртве политички опортунитет и новинарска импровизација су у многим случајевима створили погрешан утисак да се тобоже само ислам поистовећује са фундамен- тализмом, док је неоспорна историјска реалност да свака религија онемоћава од фундаменталистичког вируса, па чак и индијске религије које не заостајући у насилним сукобима убијају чланове по- родице ганди „без правог разлога“ веза религије и фундаментализма је као веза дејства и нежељеног дејства или производа и нуспроизвода као што сваки лек има индикације и контраин- дикације, тако и религија као феномен историје, друштва и културе бива израз своје околине и репродукује своје окру- жење, некада најсветлије а некада нај- мрачније истог фундаментализам је религијска репродукција мрачне стране дру- штва, нешто као карцином историје и паразит културе сама религија може да направи про- тивотров за фундаментализам, ако и када просвећена теологија и одговорна хијерархија протумаче заповести пре- дања према духу који оживљава, а не према дословном слову које убија, при- мењујући на човекољубиви, а не нехума- ни начин оно што је апсолутно неопход- но за доследност заједнице у простору глобализованом на свеском нивоу и у историјском времену с футуристичком перспективом, а не оном која припада прошлости на ретроградни начин уколико опстанак значи симбиозу, а реч значи дијалог, и никад монолог нити приговор, онда религија има друштве- ни интерес и историјски значај да буде искрена према себи као сила која сједи- њује, а не раздваја основна брига сва- ког религијског присуства данас јесте производња теолошких противотрова за фундаментализам, за добро свих нас у супротном производи ће бити отклоње- ни заједно са нуспроизводима, а свакако заслугом ових других мариос бегзос (декан теолошког факултета универзитета у атини) црква и друштво јул/август 2013 55 његове колеге и јавно мњење дуго су одбијали да прихвате фицџе- ралда као озбиљног књижевног ствараоца имајући озбиљних проблема са алкохолом, сматран је неозбиљним писцем међутим, његов чист, лирски, богат и ду- ховит стил био је неоспо- ран тема којом се углав- ном бавио била је тежња савршеном благостању које је он покушао да де- финише као „амерички сан“ осим тога, веома често у својим делима сукобљава принципе лакомислености и гу- битка као историчар друштвених прилика свог времена, запам- ћен је и као хроничар доба џеза писао је о том времену: „то је било време чуда, вре- ме уметности, неумер- ности и сатире“ антологијско дело америчке књижевности, роман велики гетсби написао је у француској у пролеће 1924 године када је коначно био прихваћен од стране званичне књижевне критике радња романа одвија се двадесетих година прошлог века – послератно доба које карактерише општа декаденција, процват организованог криминала и илегалних послова каквима се извесно бавио и главни јунак приповедач је ник каравеј, млади по- словни човек који долази у њујорк како би се и сам окушао у стицању матери- јалног богатства он изнајмљује скром- ну кућу у делу града где углавном живе богати први сусед му је џеј гетсби, бо- гаташ о коме круже разне гласине, а који неуморно приређу- је врло популарне забаве за високо друштво ник се у почетку дружи са својом рођаком деј- зи и њеним богатим мужем томом бјуке- наном, те њиховом пријатељицом џор- дан бејкер ускоро се упознаје и са гетсби- јем, те дознаје истину о њему наиме, да је пре одласка у први светски рат, као оби- чан војник, био у вези са дејзи, али по по- вратку из рата разоча- рао се сазнавши да га она није сачекала као што је била обећала, већ се удала за богатог тома гетсби, иако пореклом скромног имовинског статуса, радом и вероватно неким илегалним по- словима, брзо се обогатио и одлучио да поновно ступи у контакт са дејзи, коју је одувек искрено волео по гетсбијевој жељи, ник га повезује са дејзи која је тада већ била незадовољна књижевност велики гетсби прича о лакомислености и губитку илузија славица радин 56 4/2013 својим браком, јер је том имао љубавни- цу миртл између гетсбија и дејзи се по- новно рађају осећања која они и не крију, те ускоро долази до отвореног вербалног сукоба између њега и тома, при чему се она колеба око своје коначне одлуке – да ли да остави мужа и пође са гетсбијем након свађе, дејзи ипак одлази кући са гетсбијем, а на путу аутомобилом случај- но усмрћује миртл миртлин муж, вил- сон, чувши шта се десило, умисли да му је супругу намерно убио њен бивши љубав- ник препознавши аутомобил са места несреће, одлази код тома који га убеђује да је гетсби убица његове жене без пре- мишљања, вилсон убија гетсбија, а затим почини самоубиство на сахрану џеја гетсбија, наизглед врло омиљеног у високом друштву, не дола- зи готово нико „највиши облик морала јесте када се не осећамо као код куће у свом дому“, рекао је теодор адорно познати немачки фило- соф већина уметничких дела настоји да пробуди у нама осећај да смо странци у свом дому најбоља фикција нас приси- љава да поставимо питања о нечему што иначе узимамо здраво за готово она доводи у питање обичаје и очекивања када постану превише устаљена велики гетсби је класично дело америчке књи- жевности, суштински амерички роман иако роман конкретно говори о гетсбију и америчком сну, аутор је хтео да надиђе своје време и простор ми не можемо искусити све кроз шта су други људи прошли, али у књижев- ном делу можемо разумети поступке и најчудовишнијих појединаца добар ро- ман увек верно приказује комплексну психичку структуру личности и ствара довољно простора да сви ликови дођу до речи, и у том смислу роман као жанр се може сматрати демократским, не у сми- слу да се залаже за демократију, већ је по својој природи такав емпатија је у самој сржи великог гетсбија, као и других ве- ликих романа највећи је промашај оста- ти слеп за туђе проблеме и патње не ви- дети их значи порећи њихово постојање „том и дејзи бејаху лакомислени људи – упропаштавали су људе и ствари и онда се повлачили у своје богатство или у сво- ју силну лакомисленост, или шта год је то било што их је повезивало, остављајући другима да чисте неред који су напра- вили“ лакомислени је придев који нам пада на памет при опису богатих ликова из романа сан који они остварују исква- рен је сан који уништава сваког ко поку- ша да му се приближи на тај начин аутор критикује богату класу што се проблема стицања материјал- ног богатства тиче, јеванђелска порука је више него јасна: „тешко је богатоме ући у царство небеско“ (мт 19, 23) а преподобни амвросије оптински је писао својој духовној деци: „није про- блем у богатству, него у нама самима колико год човеку даш, неће се задово- љити богати људи имају много више брига него они што живе у сиромаштву и оскудици сиромаштво и оскудица много су ближи и смирењу и спасењу, само ако човек није малодушан, него се са вером и надом ослања на свеблаги промисао божији“ онда нас и не чуди што је и сам фиц- џералд једном приликом рекао како је велики гетсби прича о губитку илузија које свету дају сјај и живописност до те мере да човеку више није важно да ли су ствари истините или лажне све док оне доприносе том магичном сјају кроз цео роман провлачи се лајтмотив који одре- ђује његову суштину, а то је питање гу- битка илузија, губитка сна велики романи могу да оплемене наша осећања и подстакну осетљивост за ком- плексност живота и људи у њему; они нас ненаметљиво спашавају од моралне крутости тајанствено нас упућујући на оне христове речи: „јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше“ (мт 6, 21) књижевност јул/август 2013 57 нити има моћнијег нити истовреме- но потцењенијег оружја од моли- тве она је заправо свеоружје које нам нико не може одузети, нити заплени- ти, а у свим условима је делотворно ко се служи њоме може је применити на свим фронтовима и у свако време ко поседује и зна руковати и користи- ти савремено оружје, тај и добија бит- ке његош каже у горскоме вијенцу: „а у руке мандушића вука свака пушка биће убојита“ успешност сваке битке зави- си од умешности ратника који користи оружје мач, пушка, топ, ракета не до- бијају битку сами од себе, већ онај који рукује тај својом вештином и стратегијом постиже победу молитва је савремено оружје које мали број људи уме да ко- ристи њој се приступа са смиреношћу, отвореног срца и сабраног ума, и са чвр- стом вером у божију промисао да ће нам се наша жеља и остварити исус говори ученицима: „кад бисте имали вере коли- ко зрно горушичино, рекли бисте овоме дуду: ишчупај се и усади се у море! – и по- слушао би вас“ (лк 17 6), или на другом месту: „ ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) бог увек хришћански живот молитва као најјаче оружје „ако имате веру и не посумњате ако и гори овој кажете: дигни се и баци у море, догодиће се“ (мт 21, 21) ненад вујић 58 4/2013 говори истину и његова обећања нису празна: приступајући молитви не узда- мо се у своје моћи, већ у силовитост и свемоћ божију зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? као прво, мо- жда се још није испунило време за тако нешто друго, можда остварење жеље не би било на нашу телесну и духовну корист (примера ради, богатство би нас можда одвело на странпутицу нарко- маније, блуда, коцке) можда бисмо се погордили мислећи да су то наше моћи свемоћни господ неће испунити молбу која није за наше добро и за добро наших ближњих примера ради, неком младићу се не „отвара“ пут ка девојци у коју се заљубио и он се пита зашто а његош лепо каже: „ко на брду ак’ и мало стоји, више види него онај под брдом“ тако и бог свевидећи види и позната му је цела наша будућност, па и тог младића и де- војке, и усмерава га на онај пут на којем ће бити најсрећнији и где ћe највише на-р предовати у добру и љубави суштина је у томе да господ испуњава сваку молитву која има циљ да нас уподоби њему и приближи нашим ближњима он је створио свакога човека и све нас воли родитељском љубављу и жели да нас учини грађанима вишњега јерусалима и наслед- ницима царства вечнога уколико и сами имамо такву тежњу и расположење срца, онда можемо да се ослонимо на господње обећање да „све што узиштете у молитви верујући, добићете“ (мт 21, 22) аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој у данашњем секуларизованом све- ту, појмови као што су праштање, а поготово служење ближњима, наилазе на појам који се назива граница; граница докле треба и може да се трпи тако граница представља препреку, и у свести већине људи, били хришћани или не, то је обично препрека до које се може доћи, али која се не прелази да ли је тако? не бисмо се сложили господ исус христос је померио границе и као једину границу поставио љубав љубав је најсе- лективнија и најпропустљивија граница најселективнија –јер свако зло на њој бива заустављено, а најпропустљивија – јер је милост која из ње зрачи безгра- нична господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо пра- штати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) како је овде зло заустављено? тако што човек који се каје одбацује зло много пута можемо погрешити и много пута грешимо, како из незнања тако и из нај- боље намере нема потребе да се пла- шимо и постављамо границе које ће нас заштити вера у бога је најбољи штит наше је да опростимо ако се неко покаје, а божије да нас у случају преваре зашти- ти од лоших последица јер је он најбољи познавалац људских срца па и онда када нам изгледа да смо на губитку, ослонимо се на господа и опростимо служење у скромности савременом човеку делује још одбојније зашто би он служио свакоме ко му се нађе на путу и на тај начин трошио своју енергију уза- лудно? зато што се служењем енергија не троши, већ умножава сама енергија је дар божији и тај дар функционише на божији начин, а не на људско поимање служећи, ми ослобађамо енергију, и тако хришћански живот зашто нам се неке наше жеље узнесене у молитви не испуњавају? хришћански живот снежана благојевић јул/август 2013 59 се рађа благодат, уз садејство духа свето- га створити ни из чега може само бог, а рађање је поклоњено човеку, уз напомену да захтева труд зато свако од нас може уживати у рађању свега доброг што бог дарује човеку господ нас учи да се не узносимо на следећи начин: „тако и ви када извршите све што вам је заповеђе- но, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учини- ти“ (лк 17 10) наше дело према ближњем треба да буде дело љубави ако у почетку и нема- мо изражену љубав, она ће временом си- гурно заживети у нама то је једна страна медаље друга је осећање које ће се јавити у оном другом који прима нашу помоћ и милост то осећање произведено у особи, која на неки начин зависи од нас, има не- процењиву вредност нема новца којим се тако нешто може купити ово је начин да се удахне живот и једној и другој страни и тако удишући заједнички невидљиве зраке љубави, и умножавајући примарну енер- гију, задобијамо нешто веће и немерљиво вредније – сам живот зато потрудимо се да праштамо и служимо једни другима не би ли испунили божију заповест о љубави према богу и ближњима аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој о праштању и служењу у скромности господ није рекао да праштамо безусловно, али је рекао да можемо праштати безгранично као услов поставио је покајање „и ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута обрати се теби и рече: ’кајем се’, опрости му“ (лк 17 4) 60 4/2013 е–мисија пријатељбожијисрб wwwprijateljbozijicom веома је занимљива визија интернет пројекта пријатељ божији као што пише на сајту идеја је упозна- вање са богом и развитак оних који га прате на четири плана на фи- зичком кроз схватање да је тело храм божији, на менталном да су ми- сли човека оно што он сам јесте, на со- цијалном да чини оно што би волео да се чини њему са- моме и на духовном мњење да ништа не вреди задобити цео свет, а изгуби- ти своју душу врло претенциозан зада- так, мора се признати душа овог пројекта је ње- гов оснивач марко сандаљ, син ковача како сам за себе каже, а који је као млад шеснаестогодишњак отишао из родног села радоваска у канаду вођен жељом за успехом и богатством и једно и друго је стекао, али није стекао праву срећу – на врху каријере је затекао ништа друго до једну велику празнину убрзо стицајем околности губи своје огромно матери- јално богатство, али зато задобија оно непролазно, а то је оно духовно бога је упознао не путем традиције и обичаја већ путем читања божије речи тј светог писма, али своје искуство није задржао само за себе већ је решио да га подели са другима и плод те његове жеље је управо овај сајт исти је са правом оцењен врло позитивно од надлежног, канад- ског архијереја г георгија, тако да се налази под ње- говим благословом многи препозна- ју овај пројекат по упечатљивим и за- нимљивим доку- ментарним филмо- вима који се баве неким од најакту- елнијих духовних проблема данашњи- це питање свођења славе на јело и пиће или узимање у обзир ње- ног узвишенијег смисла, пи- тање поста, поштовања свештенства или беле куге – све те и многе друге дилеме су обрађене на начин пријемчив чове- ку данашњице, сумњичавом и жељном аутентичних и правих аргумената сви документарци у продукцији пројекта пријатељ божији и многи други ништа мање интересантни и поучни се налазе сајт пријатељ божији протонамесник горан живковић јул/август 2013 61 у подсекцији филмови они су углавном постављени у једном од најпопуларнијих видео сервиса vimeo, а између свих оста- лих ту су и два значајна документарца познатог редитеља ђакона ненада илића који се баве двојицом српских великана 20 века – светим владиком николајем и светим авом јустином ћелијским на жалост, сем у црквеним круговима, ова два ремек-дела филмске уметности једва да су изазвала ширу пажњу наше јавно- сти тако да је њихово убрајање у списак електронски доступних документараца за сваку похвалу списак видео записа који се могу гле- дати преко овог сајта је право духовно благо – ту су документарац о чудесним исцељењима пацијената, затим један многи препознају овај пројекат по упечатљивим и занимљивим документарним филмовима који се баве неким од најактуелнијих духовних проблема данашњице 62 4/2013 који се бави старим и онемоћалим људи- ма препуштеним себи самима, као и онај који се бави историјатом чудотворног појаса пресвете богородице ту је и кра- так и поучан филм три приче у два дела, затим икона иза које стоји већ помену- ти ђакон ненад илић (а која је рађена по књизи епископа нишког др јована пури- ћа „икона христа – људско лице бога“) света гора која је одувек изазивала ин- тересовање такође је обрађена у једном документарцу, као и манастир свете ка- тарине синајске у последње време руска кинематографија је изнедрила неколико врло интересантних остварења са право- славном тематиком тако да овде можемо погледати познато острво, затим филм поп о пожртвованом свештенику и ње- говој попадији – са српским титловима врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углав- ном поуком неког светитеља оне су напи- сане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде ево неколико мудрих изрека светитеља: „не бој се самоће без људи, већ се бој самоће без вере“ (св вла- дика николај), „наука или знање без до- броте јесте мудрост ђаволска“ (св фила- рет московски), итд рубрика чланци пуна је пробраних тек- стова признатих православних духовни- ка са врло актуелним темама ту можемо наћи одличан текст о слободи познатог грузијског архимандрита рафаела каре- лина, затим текст који се бави излечењи- ма болести душе од лазара абашидзеа, а третирају се и теме попут самоће, односа греха и туге, лажне духовности данашњи- це, културе општења, итд у сваком слу- чају рубрика је за сваку похвалу, а тексто- ви за препоруку у рубрици књиге можемо наћи доста добрих наслова, углавном класика као што су казивања боготражитеља свом духовном оцу, мој живот у христу, ми- сли о добру и злу и многе друге свакако ће за новајлије у вери ова литература бити право откровење, а за оне који на- предују на путу спасења на окрепљење и утврђивање духа свакодневно ажуриране вести се налазе у истоименој рубрици, а ту су и рубрике посвећене духовној музици, светоотач- ким поукама, молитвама, сведочанстви- ма чуда јеванђеље посвећено дану и са пригодним тумачењем је доступно у аудио формату пројекат пријатељ божији има и свој форум који обилује квалитетним темама и садржајима, али се на жалост не може рећи да је посећен и да обилује дискусијама коначни утисак о сајту је да је у његову израду и одржавање уложено доста тру- да ажурира се редовно, питак је, јасан, садржајан и душекористан зато се нада- мо да ће бити инспирација многим дру- гим пројектима православне садржине у будућности аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову врло су интересантне фото поуке тј пријатне фотографије са текстом, углавном поуком неког светитеља оне су написане ћирилицом, али испод фотографије стоји и латинични текст тако да они који не знају ћирилицу могу такође да се напоје са извора живе воде е–мисија јул/август 2013 63 царство духа светога царство је свако довека, и то је земље слика ал’ има и једно небесно, а то је царство тројично слава је оца бескрајна, о каква је то тајна, сведржитељ свега је творац, човеков је прави отац слава је сина очева, због нас се телом одева тродневно погребен устаје, спаситељ света, он постаје слава је духа утешна, јер он је свету истина једна је сила духа тог, а дарови списка бескрајног силом су духа апостоли, веру, сву, свету пренели к’о ватра су биле речи те, христу се правом клањајте од оца је духом светим, пречиста, христа назвала својим, богомајка, дјева поста тад, божије баште нови сад царе небески, утешни, спаси наш народ грешни венчиће траве плетемо, милости твоје иштемо без духа божијег не може, у цркву твоју, о боже! крштени волите цара свог молите цара небеског молите духа светог поезија поезија читалаца мисионара вероучитељ хаџи драган б поповић 64 4/2013 поезија ученика веронауке мученица „где си, србијо православна, зове те твој отац сава где си, мученице славна, господу своме одана? христовим венцем си овенчана ангелским песмама опевана вековима стара а вечно млада србијо, где си сада? што скриваш своје свето лице православне и моћне царице? дођи, кћери моја, чиста попут росе, дођи, србијо мила, мој поносе“ у том долази србија убога: „оче саво, за бога милога, иди и не гледај моју ругобу! твој поглед трпети не могу!“ свети сава диже старицу, некад младу, моћну царицу у чуду он је тужно гледа: „радости моја, србијо света, шта ти се догодило? ко ти је ово учинио? што ми стојиш тако покисла, сиромашна и гологлава? где је ведрина у твојим очима? где је крст часни на твојим грудима? где су венци славних царева, које си са поносом на глави носила? где је лепота и младост твоја? проговори србијо, кћери моја!“ сиротица паде на колена, бледа, cа сузом у очима кршећи руке и ридајући с горким гласом говорећи: „и сто непријатеља да се на мене окомило ништа ме, ама ништа не би сломило али, авај мени, велике ли муке, ово су ми учиниле српске руке! псовкама ме србин пљује, лажима он ме трује, блудом својим ме оскрњује, за грехе своје се не каје поцепали су ми царску одежду а оставили ми убогу надежду убиством ће ме коначно убити, ускоро ће ме и на крст распети! о оче саво, ћерку своју спаси и овај огањ греха ти угаси!“ са великим болом свети сава се помоли: „господе благи, господе свесилни, помилуј своју ћерку страдалницу, србију, свету мученицу! а србину издајнику који те разгневи, опрости и покајање подари ако ли се који србин не покаје, већ живети у греху остане, ја га више нећу пред тобом бранити, но ти види шта ћеш с њим чинити јер сваки србин који србији зло чини, србин није, нити може бити!“ марија василијић vii/4 ош „филип кљајић фића“
Свеска: 332 | Светородна лоза Немањића
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
... Фотографија на насловној страни корице: Споменик Светоме Сави на Врачару фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом (Јевић) фото: Електронска архива Епархије зворничко-тузланске Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, хиландарска фреска фото: slovo-asoclbasbg Фотографија на полеђини корице: Манастир Милешева фото: Милорад Дрча СВЕСКА 332, ЈУЛ / АВГУСТ 2013 Реч уредника Авраамовски благослов лозе Стефана Немање 3 Светачник По чему је хришћанство новост за свет? 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Беседа на 121 псалам 6 Старечник Из поука Оптинских Стараца 11 Догматске теме Богословље – три питања о Богу (II) 13 Савремени изазови Васкрсење у очима савременог човека 17 Тема броја Стефан Немања: кратак историјски приказ 21 Духовно-историјско сећање на оца нације 25 Немањићи као великани духовне борбе 30 Светородна лоза Немањића 34 Похвале светородној лози Немањића 38 Многодетне хришћанске породице Савићи из Сурчина 42 Повратак у Очев дом Од Буде до Христа 49 Мисија на Балију 50 Црква и друштво Проблем религијског фундаментализма 52 Књижевност Велики Гетсби 55 Хришћански живот Молитва као најјаче оружје 57 О праштању и служењу у скромности 58 Е–Мисија Сајт Пријатељ Божији 60 Поезија Поезија читалаца Мисионара 63 Поезија ученика веронауке 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈУЛ/АВГУСТ 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светородна лоза Немањића цена 90 динара 2 4/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатит
Одреднице:
1. 147629 / ...из родног села радоваска у канаду вођен жељом за успехом и БОГАТСТВОМ и једно и друго је стекао, али није стекао праву срећу – на врху каријере је затекао ништа друго до једну велику п...
1. 147629 / ...из родног села радоваска у канаду вођен жељом за успехом и БОГАТСТВОМ и једно и друго је стекао, али није стекао праву срећу – на врху каријере је затекао ништа друго до једну велику п...
7
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
...и сам бог нам долази осиромашујући себе да бисмо се ми његовимБОГАТСТВОМ 📌 испунили
ипак, то стање јесте тескобно човек
је у некаквом расцепу који му говори и
да је земљан и да је не
б
ески та двосми-
слен
...и сам бог нам долази осиромашујући себе да бисмо се ми његовим
МЕТА инфо: Р:19875 К:154705 Д:85
| Свеска 340 |
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... имати сиромаштво духа зна- чи имати смиреноумље које означава ду б о ку свест о свом стању, о ни штав- ности човека, о његовом земаљском по р е клу – о то ме да смо од бла та начи- њени и обична смо глина но, нисмо са мо то јер смо и по ли- ку божијем створени, па и сам бог нам долази осиромашујући себе да бисмо се ми његовим богатством испунили ипак, то стање јесте тескобно човек је у некаквом расцепу који му говори и да је земљан и да је не б ески та двосми- сленост човековог бића, можда и своје- врсни дуализам, двојност није лако за носити сам од се бе у скла ду са тим св григорије богослов каже: поставља на земљи анђела другога, мешовитог по- клоника, намесника видљиве природе, посвећеника духовне, цара на земљи ца- рованога одозго, земаљскога и небескога, привременога и бесмртнога, једнога и истога дух и те ло: дух ради благода- ти, тело заради гордости; једно – да би пребивао и прослављао добротвора; друго пак – да буде страдалан и да па- тећи подсећа се (на богојављење, 11) св јован лествичник, фреска тема броја новембар/децембар 2014 27 сиромаштво духом је, онда, управо то познање да човек сам себе не мо- же поднети без другога, без бога тек са тим сазнањем нам се отварају вра- та царства тек тада можемо увиде- ти величанственост дара живота које нам по својој несебичности и непојм- љивој љубави дарује бог ако нам сам господ каже да је он кротак и смирен срцем (уп мт 11, 29), онда је сасвим јасно да је говор о врлини (етици) у ствари говор о начину како посто- јимо, тј како би требало да постоји- мо врлине, почевши од оне коју сам господ ставља кaо прву – смиреноу- мље – представљају видљиве пројаве благодатне и личне заједнице бога и човека оне су, богословским речено, израз синергије, садејства бога и чо- века због тога и св јован лествич- ник каже да све што је створено, од творца је примило ред и почетак из- весна створења су примила још и за- вршетак но, врлина има безграничну границу (лествица, поука 26, 1068) христово смирење је основ сваке вр- лине као основе постојања темељи хришћанског живота две христове приче које налазимо у јеванђељу по луки нам говоре о вр- линама које представљају темељ хри- шћанског живота, а тиме и истинског начина постојања те две приче су по- себне и по томе што једине имају об- јашњење због чега их господ изговара (молитва и праведност), за разлику од осталих у питању су приче о молби удовичиној и о царинику и фарисеју које се настављају једна за другом прва говори, као што сви знамо, о удовици која долази неправедном су- дији и која и поред његовог одбијања упорно, чак и дрско, истрајава у мол- би да је одбрани од супарника, од не- ког ко и то мало имања што има хоће да јој отме, док друга говори о упо- редној молитви у храму једног фари- сеја (= „праведник“) и цариника (= „грешник“) христос наводи удовицу јер је она симбол ништавности, крај- њег материјалног сиромаштва у ко- ме су већином удовице пребивале са под сиромаштвом духа се не подразумева нека врста интелектуалне заосталости сиромаштво духом је „добровољно смиреноумље“ света гора, детаљ 28 6/2014 својом децом због маргинализације у друштву њена ништавност није само метафорична, већ је реална као и ње- на беспомоћност ипак, и поред свог статуса, и поред веће вероватноће да ће њена молба бити одбачена, да ће ко много пута до тада бити посрамље- на, она не одустаје и судија на концу попушта, не из самилости, него због њене дрскости и досађивања јер мо- литва је побожно тиранисање бога (лествица, поука 28, 1140) и господ каже: чујте шта говори неправедни судија! а зар бог неће одбранити иза- бранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклевати? кажем вам да ће их убрзо одбранити али син човечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи? (лк 18, 6–8) с друге стране имамо цариника ко- ји поред богатства које поседује – јер цариници су и били омражени међу јудејцима због мита које су узимали и богатили се – крајње је свестан свог суштинског сиромаштва које изража- ва у својој молитви – боже, милостив буди мени грешноме (лк 18, 13) а то сиромаштво које он доживљава, опи- тује, исто је оно „блажени сиромашни духом“ ово двоје ликова из христо- вих прича нам указују да је најпре си- ромаштво, недостатак, оно у чему чо- век пребива и да док то не схвати, пут ка царству, односно ка богу бива за- творен; а када схвати, онда да не кло- не ма колико низак и ништаван био већ да „тиранише“ бога својим мо- литвама као изразом вере која у богу препознаје онога који ту ништавност може једини надоместити и из друге перспективе, молитва која није израз дубоке свести о сопственој ништав- ности, и није молитва можда је поку- шај на коме не треба да станемо, али и да се не обмањујемо да смо молитве- ни јер, заиста не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизрецивим (рим 8, 26) међутим, сасвим је једна ствар зна- ти о појму „сиромаштва духом“ тј смиреноумља а сасвим друго поседо- вати га на жалост, опомињући лик који овде прети свима нама је онај фа- рисеј фарисејски морал знамо да је у причи фарисеј човек потпуно задово- љан собом, који обавља све своје вер- ске обавезе но, исто тако видимо и да њему бог суштински не треба на то место он је поставио себе етика, мо- рал „врлина“ за њега је само средство којим брани сопствену грандиозност нисмо ли – трагично – сви ми скло- ни баш том „моралисању“? колико смо спутани да тим начином, истим оним који користи фарисеј у причи процењујемо друге и стављамо се ис- пред њих? плодови тога се огледају у за нас често уобичајеним активности- ма – онима које христос разобличава (седење у прочељима стола, неписа- ним предањима и обичајима и наме- тима) у тим случајевима сами себе поробљујемо квазиелитизмом који је стран бићу цркве и њеном поретку и животу и сматрамо се већим од дру- гих било због звања било због одеће или одежде коју носимо, а забора- вљамо да тако и ви кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учини- ли што смо дужни учинити (лк 17, 10) запитајмо се да ли је то симптом управо наше неспремности да се су- очимо са истином постојања која је нико до сам христос господ?! и није ли тај симптом показатељ да (почев- ши од потписника ових редова) и ми хришћани често болујемо од (фари- сејског) „морализма“? рећи ћете није запитајте се поново! аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду тема броја новембар/децембар 2014 29 његово преосвештенство, епи- скоп далматински г фотије је недавно навршио 15 година архијерејске службе и плодног мисио- нарског рада на подручју поверене му епархије у верном народу он слови за посебно врлинског човека и с тим у ве- зи са њиме разговарамо на тему хри- шћанских врлина zпреосвећени владико, знамо да је смисао и циљ хришћанског живота задобијање царства небеског то царство, како каже сам господ наш исус христос, налази се унутар нас можете ли нам објаснити смисао тих речи господњих и како се до тог божијег царства у нама долази? – то је веома тешко питање боље ре- ћи централно питање наше вере и жи- вота шта је царство небеско? то исто питање је поставио господ својим уче- ницима речима: шта говоре људи ко сам ја? (мк 8, 27) царства небеског нема изван христа нити христа ван царства небеског то су синоними за- добити царство небеско значи задоби- ти самог христа, који нам се у цркви дарује кроз свете тајне и свете врлине, како је говорио свети ава јустин ћелиј- ски првенствено кроз свето крштење и свето причешће, али и кроз тајну кр- ста, тј свлачења са себе старога човека све нам је то потребно да би достигли царство небеско, које је унутра у нама (лк 17, 21) постоје до данас многе по- грешне представе о царству небеском у време христово, јевреји су царство небеско видели као земаљско царство и христа хтели да учине својим царем, али им је он одговорио: царство моје бити православан – то је највећи дар и највећа врлина, али то је и свакако велика одговорност разговор водио вероучитељ ненад јовановић 30 6/2014 епископ далматински г фотије најважније је постати црквено биће није од овога света (јн 18, 36) црква да- кле не може бити поистовећена са овим светом тј са државом, што је данас на жалост на западу прихваћено са друге стране, за телесне људе царство небе- ско је јело и пиће (јн 6, 55), јер такви љу- ди живе само на земљи и не размишља- ју о вечности православна црква мора и једнима и другима да посведочи своје искуство да је царство небеско „благо- словено царство оца и сина и светога духа“, тј света литургија и да је литур- гијско сабрање предукус (икона) цар- ства небеског овде на земљи zживот већине литургијски активних православних хришћана се састоји из личне молитве, телесног поста и недељне посете храму да ли је то довољно да би се стекле потребне јеванђелске врлине или је неопходан додатни труд и подвиг? – претходно смо рекли да нам је за царство небеско све потребно – и личне и саборне молитве и сви хри- шћански подвизи лично сматрам да је најважније постати црквено биће то значи тежити да своју личност оства- римо у цркви, у заједници са богом и светима то је најважнији циљ којем човек може да стреми овде на земљи ако томе тежимо, временом ће нам све постати (постајати) јасно почеће- мо следити пут светих отаца, који су достигли меру раста пуноће христове (еф 4, 13) човек живећи у цркви по- стаје човек божији, тако и један народ ми срби непрестано се требамо вра- ћати том светосавском – немањићком идеалу, јер једино тако идемо путем спасења експеримент са комунизмом скупо смо платили, а глобализам би нас могао коштати још више зато, држати се православља, јер смо једи- но ту код куће која чува наш духовни идентитет zмноги психолози и педагози данас говоре да се човеков карактер формира до треће године живота и да се касније мало тога може променити шта ви мислите о том ставу? – то је вероватно тачно мало дете добија свој печат у раној младости за- то и наша црква благосиља крштење мале деце, како би у тој тајни цркве за- добили печат дара духа светога и мо- гли да се причешћују живим христом то и значе јеванђелске речи: пустите децу да долазе к мени, јер је таквих царство небеско (мк 10, 14) данас су чак и мала деца нападнута страшним грехом педофилије од тога их једино може спасити духовна колевка и одра- стање у светом православљу млади се могу развити као слободне и зреле личности једино у цркви и тако по- стати корисни за читав народ и држа- ву без цркве и ван цркве – трагеди- ја када кажемо трагедија мислимо на дрогу, неморал, криминал ако нам у томе омладина одраста ми као црква и народ тешко да можемо имати будућ- ности добро је да данас млади имају веронауку у школама, која их треба пр- венствено учити страху божијем, који је почетак мудрости (пс 111, 10) му- дрости по богу, мудрости која открива мени ће до краја живота остати у сећању сусрети са светим старцем порфиријем, пајсијем и старцем тадејем у њима сам видео обожене, охристовљене људе, остварено јеванђеље тема броја новембар/децембар 2014 31 радост и светост живота, а то је млади- ма најпотребније zпотпуно је јасно да постоје људи који поседују људске врлине, а нису православни да ли, међутим, постоје врлине по којима се хришћанин разликује од других људи? која је суштинска разлика између људи који живе унутар цркве и ван ње? – то су етички проблеми већ се ан- тичка философија поистовећује са вр- лином тј знање са врлином тај идеал је, нажалост, у модерној европској фи- лософији изгубљен данас се знање по- истовећује са количином информација, компјутерима, чиповима то наравно није знање већ технологија за нас у цр- кви истинско знање је препознати хри- ста и то распетога (1кор 2, 2) и уопште разумети тајну христа, да би по фило- софији светог апостола павла, хри- стос живео у нама и ми у њему (гал 2, 20) сама врлина мимо христа не спаса- ва човека она је корисна утолико што врлинског човека може и треба приве- сти христу, јер мимо христа врлине не могу донети праве духовне плодове zљуди често постављају питање да ли се може спасити неко ко живи високим моралним животом и ко поседује извесне врлине, а није верујући или није црквено активан? шта каже предање о томе? – не нема те врлине која нас сама по себи спасава у свету постоји само је- дан спаситељ – господ наш исус хри- стос и само се његовим именом мо- жемо спасити врлина мимо христа и бога често води префињеном егоизму ни хришћански пијетизам запада, ни- ти будистичко-хиндуистички аскети- зам истока не спашавају човека човека спасава само христос господ и његово јеванђеље и то онако како је оно неиз- мењено и сачувано од светих апостола и светих отаца у православљу данас се на жалост проширило мишљење да је довољно бити добар човек, па ће нас бог спасити то је плод протестантске теологије на чему се делимично темељи модерни екуменизам екуменисти кажу да ниједна црква нема пуноћу истине, па хајде да се сви ујединимо не бисмо ли били истинска црква то схватање за православне је потпуно неприхва- тљиво учење светих отаца и искуство саме цркве сведоче да је православље једна света саборна и апостолска цр- ква у коју су позвани да уђу сви народи на земљи (мт 25, 32) како би се спаси- ли бити православан то је највећи дар и највећа врлина, али то је и свакако ве- лика одговорност zправославна црква у односу на римокатоличку цркву и многе протестантске хришћанске заједнице нема толико развијену харитативну делатност да ли је разлог томе другачији догматски приступ цркви и њеној мисији или је у питању нешто друго? – када заборавимо црквеност, духов- ни живот онда неће бити ни духовних плодова, а то је љубав према ближњи- нема те врлине која нас сама по себи спасава у свету постоји само један спаситељ – господ наш исус христос и само се његовим именом можемо спасити 32 6/2014 ма и милостиња милосрђе је суштин- ска врлина, која је плод вере у бога не говоримо истину ако кажемо да воли- мо бога, а мрзимо ближњег свога (1јн 4, 20) и нисмо милостиви према њему свако је од нас позван да буде милости- ви самарјанин (лк 10, 25–37), а не ху- манитарац, социјални радник итд то је данас западни идеал морамо људе во- лети христоликом љубављу, а те љубави нема мимо цркве и мимо заједнице са свима светима zживотни примери врлинских дела веома позитивно утичу на животе многих људи можете ли нам испричати неки догађај и пример који ћете увек памтити и који је на вас оставио посебан утисак и био велика инспирација? – мислим да је највише за човека да се сусретне са богом као мојси- је на синају, томе треба сви да тежи- мо ако нам се тај идеал чини висок, треба да тежимо сусрету са христом у лику ближњег, лику другог човека сусрести светог човека то је сусрет са христом мени ће до краја живо- та остати у сећању сусрети са све- тим старцем порфиријем, пајсијем и старцем тадејем у њима сам видео обожене, охристовљене људе, оства- рено јеванђеље старац порфирије је имао такве благодатне дарове ко- је само у светом писму налазимо старац пајсије је говорио: „порфи- рије има телевизор у боји, а ја само црно-бели“, мислећи на велики дар прозорљивости старца порфирија, а смирено говорећи о себи поменути старци су били и пророци нашег вре- мена старац порфирије је указивао на велику опасност од научног екс- перимента тзв „церна“, пајсије да ће цариград поново бити православан, а старац тадеј нам је још давно у мана- стиру ковиљу рекао, да ће у украјини почети трећи светски рат ето, сећа- јући се ових светих људи завршићемо речима псалмопевца давида „диван је бог у светима својим“, а дивно је и свето православље, које у наше апо- калиптичко време рађа такве духовне плодове тема броја новембар/децембар 2014 33 свeти теофан затворник: самоисправљање сви ми знамо да је потребно при- падати срцем искључиво господу и све, мало и велико, обраћати на угађање њему јединоме, али када је потребно приступити делу, одрешити се од свега, ми прибегавамо разним изговорима да бисмо остали при сво- јим привезаностима: „где би смо ми то могли!“ – кажу „тако висок живот припада само изабраницима, а ми смо које какви ко је изабран, тај се и осо- бено призива, као на пример апостол павле и други“ а ови изабраници, зар нису сами пошли по зову госпо- ду? зар их је свезане вукла благодат? не, они су чули проповед, покорили се њеним речима и устремили се ка господу сматрајмо, да постоје наро- чити изабраници и да је код њих све особено, али постоји и општи за све пут – управо овим општим путем и кренимо уопште ми сви смо изабра- ни, чим се реч истине дотакла нашег слуха – то значи, ми смо изабрани нас зове господ, и ми смо неодговор- ни ако не пођемо за њим погледај- те, како су се обраћали други један је чуо: не сабирајте себи блага на земљи (мт 6, 19) – и све је оставио; други је прочитао: узалуд се брине човек и сабира себи блага, и не знам коме ћу сабирати ја, – оставио је сујету, и сту- пио на тврди, дуготрајни пут добро- детељи; трећи је погледао на распеће са натписом: „ево шта сам ја учинио за тебе; а шта ћеш ти учинити за ме- не?“ – и свим срцем се предао господу зар су ово све неоствариви захтеви? ми свакодневно читамо и слушамо поставите сада угађање господу на прво место и престројте све друго сходно призвању једино овог циља, и ваша унутрашња настројеност ће се променити превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2014 хиљаде сличних истина можемо ли се после тога сматрати непризваним? не, није у призвању дело, него у нама како су се обратили наведени обра- ћеници? схватили су да нема живо- та, осим живота у господу, и променили су свој непри- лични живот тако би- ва код свих унутра- шња промена или прелом зависи од савесности у од- носу на сазнату истину, а оваква добра савест увек зависи од нас у унутра- шње светили- ште не улази нико са стране: тамо све реша- ва човек сам са својом савешћу и свешћу онда станимо и ми сами пред лице бога, за- мислимо живо све што захтева бог, и схвативши неодложност истог за на- ше спасење, одлучимо у своме срцу овако: од сада ћу започети да припа- дам господу свим срцем и служим је- дино њему свим својим снагама – и савршиће се наше изабрање, које и је- сте сједињавање наше одлучности са призвањем божијим господ је близу; он свима долази и куца у срце – неће ли ко отворити ако је срце – затво- рен сасуд, ко је онда крив? свему је крива наша несавесност у односу на упознату истину да, ње није, сви би увек били устремљени ка господу и захтева ли се много? ми се ни- када не отуђујемо сасвим од господа, али угађање њему не стоји увек на првом месту код нас, то јест није увек наше глав- но дело, већ као нешто узгред- но у ствари, ми смо склони угађању себи, људима и свет- ским обичаји- ма поставите сада угађање господу на пр- во место и пре- стројте све друго сходно призвању једино овог ци- ља, и ваша унутра- шња настројеност ће се променити у споља- шњем ће све остати исто, само ће срце постати ново а ово је и све је ли то много? из „созерцања и размишљања“ (прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника, која су објављивана у часопису домашная беседа од 1869–1877 г), изд правило веры, москва, 2003 г св теофан затворник, цртеж из 19 века тема броја новембар/децембар 2014 35 архиепископ јован шаховској пожури да чиниш добро започни да мислиш на то шта би учинио добро, потом размисли како ћеш га учинити, а затим га учини невоља човека наших дана је у томе што се он увек жури, често бесми- слено и бесплодно човек преврће горе својом енергијом, подиже и руши читаве градове за врло кратко време но, ако се загледамо у енергију мно- гих људи са разних страна и погледамо на њене последице, ми ћемо увидети да она не увећава добро у свету, већ да по- некад јако увећава зло у њему и борба са самим злом постаје бес- плодна, ако она не доноси у свет истин- ско добро живот људи је постао и постаје све више ужурбан сви журе, бојећи се да некуда неће стићи, да ће негде закасни- ти, да неће некога наћи и да ће нешто пропустити, да неће нешто учинити јуре машине по ваздуху, води и земљи ми видимо и доживљавамо овај неза- држиво све бржи вртлог ствари и чак појмова у свету; једнако се убрзава и у техници и у животу незадрживи трк машина и људи техника стално увећава брзину пре- мештања и добијања земних вредности чини се, да би тако морало остати ви- ше времена код људи за развијање њи- ховог високог духа и разума међутим, не многима је још теже постало да жи- ве душа пропада, она нема времена да помисли на узвишено, уздахне за вели- ким, окрене се ка светом све се врти, окреће и убрзава свој трк како је много илузија у делима људи! уместо духовне устремљености и надахнућа, многим људима влада психоза умножавања са- мо материјалних вредности и снага и ове вредности престају да буду бла- гословеним даром божијим, оне се не уравнотежују тежњом људског духа ка истини ствара се „чудо дела“ – јер је на дела- ње призван човек и не може бити спо- којан без њега међутим, материјална дела не умирују човека, ако он не вла- да њима, већ она њиме постајући роб својих материјалних дела, човек стоји на песку, и урађено од њега се руши од многих гордих здања, која су се до јуче уздизала, остао је само пепео, само прашина несрећни човече, нађи времена за до- бро! но, ти чак немаш ни времена да помислиш на њега све је препуњено у твом животу, а добро стоји код прага и превод са руског: небојша ћосовић 36 6/2014 куца добро нема где да приклони гла- ву о, када би њега макар на пет минута позвали у своју мисао, у своје осећање и жељу! но – „нема се кад“ и пошто добро ово не схвата, оно наставља да куца у савест човече, чо- вече, где је твоје добро, где си ти сам? ти си се сакрио од бога и од самог себе си се сакрио иза захуктаних точкова живота рећи ћу ти: пожури, да чиниш добро, пожури, док си на овом свету! „живи у светлости, док има светло- сти“ јер доћи ће ноћ, када више не- ћеш моћи да чиниш добро, ако би и хтео прво, започни да мислиш на то шта би учинио добро, потом размисли како ћеш га учинити, а затим га учини до- бро је светиљка која загрева и озарује твој живот и живот људи око тебе до- бро је најважније дело у животу послу- шај бога и своју савест заволи добро, док не буде касно ужасно је закаснити у добру! са празним рукама и хладним срцем отићи у вечност са ове земље и предстати на суд творца ко не пожури да учини добро, тај га не- ће учинити добро захтева усрдност (ва- треност) млаки неће учинити ништа до- бро безосећајност и равнодушност хоће да свежу наше руке и ноге, и пре него ли ми помислимо на добро добро могу чи- нити само ватрени, искрени, усрдни истински добар може бити само му- њевито-добар човек и што даље од- тема броја новембар/децембар 2014 37 ко не пожури да учини добро, тај га неће учинити добро захтева усрдност (ватреност) млаки неће учинити ништа добро добро могу чинити само ватрени, искрени, усрдни иља глазгунов, вечна русија миче живот, тим више је муњевито- сти потребно човеку ради добра ова муњевитост је израз духовне снаге и светле вере а зла ужурбаност и узнемиреност, коју ми видимо у свету, долази од немирне савести, од опијеног собом и узбуђеног чудима срца зло увек покушава да разузда, а потом да по своме заузда човека зло би хтело да увуче сваку душу у рад изнад својих снага: у устремљеност ка недости- жном и свагда измичућем чуду мате- ријалне среће, независне од унутра- шњег, духовног живота а добро окриљава светим надахну- ћем, уједињује људе у некористољу- биву заједницу и уводи у велику ра- дост творца светова ужурбаности зла супротстави- мо брзину и ватреност добра брзи- на покајања пред богом, после било кога греха, нека буде првом нашом усрдношћу брзина праштања брату (али не ње- говом злу) – нека буде друга усрдност, коју ми доносимо у свет брзо одазивање на сваку молбу, чи- је је испуњење могуће за нас и кори- сно за молиоца – то је трећа истинска усрдност ватрено одбацивање сваког зла и искушења – четврта је усрдност духа пета усрдност: умеће да се брзо примети, шта је коме потребно у око- лини и свакоме послужити, макар и малим, и умети молити се за сваког човека шеста усрдност: одлучност супрот- стављања сваком изразу зла – добра, свакој тами – светлости христове, свакој лажи – божије правде и седма усрдност вере наше, наде и љубави: умеће да се муњевито узнесе срце – и сав живот ка богу, благодаре- ћи му и славословећи га за све 38 6/2014 тема броја новембар/децембар 2014 39 изгледа да у сваком времену има поприлично оних који мисле да су врлине превазиђене, па тако и у нашем многи (међу њима посебно мла- ди, пуни живота и енергије), за хришћан- ске врлине сматрају да је то лепо, али не баш применљиво, или да је недостижно „обичном“ човеку: да се уздигне до нивоа да досегне меру раста висине христове праштање, неосветољубивост, не уз- враћање зла злим, делује им некако па- сивно-неактивно-беживотно – иако је од самог извора живота; није препозна- та, јер вероватно није доживљена, сила свепраштајуће љубави; нема довољно вере у бога, у добро, у врлину, кад је не- ма у бићу човека, онда је нема ни ван њега, или је има, наравно, али човек се буни, опире, не прихвата, не признаје, да има врлине данас, као и некада; и онда у амбису свакојаких порока, безверја, ма- ловерја, празноверја, просијавао је хри- стос различитим врлинама у многима, као и сада он је увек исти и увек је ту, међу нама, јуче, данас и до века као и увек, све почиње на мисаоном плану – кад се врлина ту усели, макар само да је дашком осењена душа, спрем- на је да несебично искорачи „из ја-гра- да у ти-град“ како каже свети владика николај у охридском прологу (одломци из расуђивања за 16 март): ако мисле- но испунимо закон божији, лако ћемо га испунити чувствено то јест: ако не погрешимо мислима, још лакше нећемо погрешити ни делима срце, срце – срце приуготови за бога, њега посвети и по- клони богу, у њему испуни закон божији, њега распламти љубављу к богу, њиме се сједини с богом – остало ће све следова- ти и управљати се према срцу сједињење са богом, са суштим, из- вором врлине, чини и самог хришћани- на врлинском особом и извором врлина из ког се оне изобилно изливају; оноли- ко колико себе учинимо христоносцима толико ће нам врлина постати нешто природно, део нас самих, заправо вра- тићемо се себи онаквима какви уистину јесмо, исконској сопствености, како смо господом створени – саздани као добри веома (уп пост 1, 31) истинска врлина је богочовечански пут, обожење човека од бога човеку, и човека богу, а све кроз другог и другим, то је врлина владика браничевски иг- њатије говори како ми хришћани, љуба- вљу према другом, жртвовањем за дру- гог остварујемо првенство и постојање; од бога човеку, и човека богу, а све кроз другог и другим – то је врлина јелена петрановић достижност хришћанских врлина осим христових блаженстава, посто- ји још много плодова светог духа, по- бројаних у списима апостола и светих цркве често се називају хришћанске врлине, што дословно значи оне силе и имовина ума и срца, које би сви људи требало да имају, ако су заиста људи, ис- пуњавајући себе као створене по лику и подобију божијем уопштено говорећи, све људске вр- лине су атрибути самог бога оне су карактеристике исуса христа, божан- ског сина божијег у људском телу оне су божанске особине које би требало да се налазе у сваком човеку даром божијим стварањем и спасењем кроз христа каже се, и то је тачно, да хришћанске врлине нису све посебно „хришћан- ске“ у смислу да само хришћани знају за њих, и да само они могу да их остваре већина хришћанских врлина – ако не и све –поштоване су и препоручене од стране свих великих учитеља духовног живота то ни на који начин не умањује њихову хришћанску вредност и истину, јер христос и његови апостоли и свети нису учили и практиковали нешто што не би требало и сви људи да уче и прак- тикују као испуњење свих позитивних људских стремљења и жеља, сасвим је разумљиво да је исус христос саврше- ни „човек са небеса“ и „коначни адам“ (1кор 15, 45–47, рим 5, 14), треба да се испуни и оствари у њему да ће сви му- дри и људи добре воље имати тражено и жељено, у својим богом просвећеним умовима и срцима преузето из: http://ocaorg/orthodoxy/ the-orthodox-faith/spirituality/ the-virtues/the-virtues превод са енглеског: јелена петрановић врлине 40 6/2014 ако нема вас нема ни мене без другог нема врлине, нема ни постојања где да се посведочи врлина ако не у заједници? она значи – живим за другог, сарађујем са другим, спреман сам да делим све, це- ло своје биће са другим а светомир бо- јанин, чест гост хришћанских трибина, повезује веру са својом, медицинском струком на свој начин, ради на оздра- вљењу врлинског у човеку он примећу- је незадовољну жељу као узрок немира и зле намере у човеку, и каже да онда на првом месту треба лечити ум разго- вором, јер се у њему формулишу наше мисли разговор је инструмент људског понашања и споразумевања, па кад се он љубављу интегрише са искуством, ети- ком и одговорношћу, процес терапије је успешан позива се доктор и на пору- ку јеванђелске максиме „ко је без греха, нека први баци камен“, наводећи да она даје пун смисао самоспознаји, доброти и етичности а пре и после мишљења и писања о врлини, потребно је дати лич- ни пример: најуверљивије сведочанство свевремених врлина аутор је предавач верске наставе у шестој београдској гимназији разговор је инструмент људског понашања и споразумевања, па кад се он љубављу интегрише са искуством, етиком и одговорношћу, процес терапије је успешан тема броја новембар/децембар 2014 41 поуке о врлини из житија светог симеона мироточивог почетак премудрости је страх господњи, а савет светих је разум тога дана у расу, на благове- сти 1196 године, дешавало се дивно чудо побожности вели- ки жупан стефан немања са супругом аном, сазвао је сабор на који су дошли синови, властела, епископ калиник, клир и народ немања је објавио да се одриче власти и да је изабрао други, мо- нашки пут у свом животу на растанку, подсетио је присутне шта су све заједно доживели и како су прошли кроз мно- ге невоље најважније што су постигли било је очување вере („и научих вас ка- ко да се држите правоверне вере“) не- мања је двапут нагласио очување вере у животу, како је записао његов син, свети сава за немању, вера је била ка- мен темељац свега што човек може да постигне на земљи још је одредио сина стефана првовенчаног за наследника и поучио га како да се у животу влада нови владар мора да се брине о народу, о црквама и о онима који служе у цр- кви, затим да слуша епископе (пре све- га калиника) и да се стара о монасима како би се они молили за њега и сина вукана је благословио и потврдио га у звању великог кнеза завештање синовима тада је синовима дао заједничку по- уку о врлинама, како би се правилно владали пред богом и људима подсе- тио их је да чувају његове заповести, како би им се дани живота на земљи продужили милостињу и веру ни- кад не смеју да забораве („напишите их на таблици срдаца својих“), како би нашли милост и благодат пред богом увек треба да мисле на добра дела, да се уздају у бога, да се не горде, да се укла- њају од зла („тада ће исцељење настати телу вашем и смирај костима вашим“) господа треба поштовати, а ако наиђе казна за грехе, не треба клонути нити губити веру, већ тражити премудрост и разум од бога опоменуо их је на брат- ску љубав вукану је рекао да се поко- рава стефану, а стефана да не вређа брата свог, већ да му сваку почаст ука- зује „јер ко не љуби брата свога, бо- га не љуби бог је љубав зато ко љуби бога, и брата свога нека љуби“ (1јн 4, др ђорђе вуковић 42 6/2014 20) немањи срце није дало мира, па је још једном позвао синове на братску љубав, као да је слутио да ће се његови синови завадити између себе и кренути један на другога опоменуо их је да ће уживати земаљска добра ако послуша- ју његове речи; у супротном оружје ће их појести (ис 1, 19–20) тако је немања наговештавао рат који ће, недуго после његове смрти, букнути између стефана и вукана, али ће кратко трајати као да су се завађена браћа у задњи час опоме- нула очевих поука на крају опроштајне беседе, нема- ња је пожелео мир и спокојство својим синовима, властели која га је служи- ла, и целом стаду христовом пожелео је мир и духовно спокојство богатим и убогим, младим и старим и опоменуо их да се држе његових упутстава о држању врлина та упутства је још једном поно- вио: да се бога боје и власти поштују, да се брину о црквама које ће их просвети- ти, да се слушају епископи, свештеници и монаси и да међу собом негују прав- ду и љубав и не заборављају милостиње немањина беседа све је погодила и чуо се плач на сабору предавши власт си- ну, он се уклонио од народа које је остао да плаче и рида за њим тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им монашка имена – симеон и анастасија монашки пут симеон је отишао у студеницу да се подвизава, а анастасија у богороди- чин манастир после непуне две годи- не подвига, симеон је зажелео одазва- ти се савином позиву и отићи у свету гору позвао је оба сина и посаветовао их стефана је опоменуо да се држи све- га заповеђеног на сабору у расу и да се брине о његовој задужбини, манастиру студеници старац је још једном бла- гословио синове и поставио јеромона- ха дионисија за новог игумана, а онда пошао у свету гору атонску тамо се придружио своме сави у манастиру ватопеду после извесног времена, њих двоји- ца измолише од духовних и световних власти место звано милеје да сазидају манастир хиландар завршавајући но- ву задужбину, симеон осети слабост и да неће дуго издржати зато призва себи сина саву и рече му најтоплијим речи- ма: „чедо моје слатко, и утехо старости моје, сине речи моје пази“ како је све- ти сава у манастирском типику запо- ведио: „а треба говорити из божанских списа, јер је то корисно за душу, или ћу- тати“ (глава 23 хиландарског типика), то је св симеон и у овоме показао вр- лину послушности и подсетио сина на мудрост из прича соломонових свети симеон је добро знао да његовог саву чека духовно руковођење над многим душама у манастиру и ван њега, па је говорио у поукама – када говорити и када ћутати, када укоревати и када са- ветовати другог („хођење твоје у миру да буде“) нарочито је подвукао: „чувај, сине, закон оца твога и не одбаци по- уке матере твоје“ (пр сол 1, 8 и 6, 20) и све добре савете што су му немања, сада монах симеон и ана, сада монахи- ња анастасија говорили још од његове младости, сава треба да примени у жи- воту („не мешај се са безумнима) треба избегавати зле људе и препирку са њи- господа треба поштовати, а ако наиђе казна за грехе, не треба клонути нити губити веру, већ тражити премудрост и разум од бога тема броја новембар/децембар 2014 43 ма, а добри и премудри биће захвални ако их исправи или укаже на погрешку почетак премудрости је страх господ- њи, који свети сава увек у себи треба да има не би ли кадгод погрешио, а са- вет светих је разум, па зато свете људе треба тражити, обилазити и саветовати се са њима овим добрим саветима про- дужиће му се године живота и дуго ће поживети (2мој 20, 12; 5мој 5, 16) господу у сретање загрливши и пољубивши сина, уз сузе, немања га опомену да не тугује гледају- ћи растанак његове душе са телом, јер је ако се у овом животу растану, тамо ће се састати где растанка више нема и бла- гослови сина, а син се заплака следећег дана симеон је хтео да види духовног оца (прота) и свечасне старце свете го- ре, што му је сава радо испунио мно- штво монаха је дошло симеону једни другима дадоше благослов и пожелеше мир међу собом монаси дуго осташе код блаженог и када за пар дана осети да се болест погоршава, симеон про- слави свету тројицу, и даде благослов потомству и бившој држави својој и пожеле да помоћ пресвете богородице и његова молитва од њих никад не од- ступе и понови заповест: „имајте љу- бав међу собом!“ (јн 15, 12), коју је сава имао да им пренесе тада му, на његову жељу, сава принесе богородичину ико- ну да се пред њом помоли после молитве, син спусти оца на ро- гозину и постави му камен испод гла- ве, по симеоновој жељи сви присутни су се поклонили монаху симеону, а он је од свих затражио опроштај и благо- слов те ноћи, поред оца бдео је свети сава са још једним монахом и осетив- ши да се час исхода душе приближава, симеон одаде још једном хвалу богу речима псалмопојца давида: „хвалите бога међу светима његовим, хвалите га и на тврђи силе његове“ на сави- но питање кога је то видео, он, као од- говор, изрече „хвалите га и на силама његовим, хвалите га и по премудрој владавини његовој“ (пс 150, 1–2) и за- вршивши све како доликује, свети си- меон усну у господу 44 6/2014 врлински чин београдских мајстора од срца сам захвалила овим добрим људима што су својим поштењем помогли да не упаднем у велики проблем празник покрова пресвете бого- родице, лета господњег 2014 у срцу сам силно желела да га про- славим литургијски, у својој вазнесењ- ској цркви у жаркову или на слави не- ког од наших дивних манастира тог јутра сам, међутим, журила на посао да заједно са својим студентима обеле- жим светски дан стандардизације, на- учне области коју предајем на факул- тету организационих наука у београду након посла, чекао ме је договор са пријатељима, али сам у међувремену сазнала за породичну трагедију једне колегинице са посла и то да је сахрана њеног члана породице заказана истог тог дана потресена због те вести, тра- жим по центру београда паркинг ме- сто за ауто и, коначно проналазећи га, излазим журно из аута и разговарам са пријатељима, не размишљајући при- том да ли сам обезбедила аутомобил и где остављам кључ журим на сахрану, која траје дуго због великог броја људи који су дошли да молитвено испрате у вечност једну младу душу и да пруже утеху ближњима у једном тренутку ми кроз главу пролази помисао о томе да ли сам ауто оставила на сигурном месту, али је брзо одбацујем и препу- штам све вољи божијој после готово пуна два сата, налазим се са пријатељима испред свог аута, према ранијем договору док смо при- лазили аутомобилу, радовала сам се што се налази тамо где сам га остави- ла и благодарила богу због тога почи- њем да тражим кључ од аута у својој торби, али њега нема молим се пре- светој богородици да га некако нађем јер ми већ постаје непријатно да при- јатељи (који су ме ионако дуго чекали) опет мојом кривицом чекају на мене мала девојчица са нама нестрпљи- во очекује да је водимо у зоолошки врт, а после тога треба да стигнемо на промоцију нове књиге свештеника који служи у нашој парохијској цр- кви осећам до крајњих граница своју беспомоћност у датој ситуацији, али и даље вапим у срцу пресветој мај- ци божијој већ помишљам да кренем назад према гробљу да погледам да случајно нисам негде испустила кључ успут, кад у том тренутку нам прила- зе два мајстора из ауто-сервиса преко пута паркинга где смо се налазили и питају да ли је то мој ауто? одгова- рам да јесте, а они ми дају мој кључ, објашњавајући да су видели да у мо- ана трајковић тема броја новембар/децембар 2014 45 јим колима стоји кључ у брави и да су пришли, закључали ауто и узели кључ док се не појави власник аута, да не би случајно неко украо аутомобил, што је било веома лако извести од срца сам захвалила овим добрим људима што су својим поштењем помо- гли да не упаднем у велики проблем у том тренутку смо и моји пријатељи и ја, а верујем и поменути поштени мај- стори, осећали огромну радост јер смо негде у срцу знали да смо сви сведоци чуда мајке божије која нам увек дока- зује да смо под њеним пречистим по- кровом ношени предивним благосло- вом пресвете богородице, успели смо да све планирано испунимо и да стиг- немо на промоцију још једне сјајне и ва- жне књиге нашег уваженог свештеника у жаркову а у свом молитвеном правилу те ве- чери прочитала сам из посланице апо- стола павла следеће речи: „јер смо ње- гова творевина, саздани у христу исусу за дела добра, која бог унапред припре- ми да у њима ходимо“ (еф 2, 10) нека господ наш исус христос увек чува и помаже у сваком добру све поштене љу- де, а међу њима и поменуте мајсторе слава и хвала богу за све! амин ауторка је предавач на факултету организационих наука у београду осећам до крајњих граница своју беспомоћност у датој ситуацији, али и даље вапим у срцу пресветој мајци божијој мајстори који су показали врлине поштења и одговорности говорећи у прошлом броју о депре- сији као широко распрострањеном душевном обољењу, о разним, а пре свега духовним узроцима депре- сивних стања, неизбежно је спомену- ти питање непоштовања дара живота често је депресивно стање увод у суи- цид – самолишавање живота проблем самоубиства уз- немирава и потреса токове људске историје кроз ве- кове и представља велику загонетку за многе када се ради о хришћанском приступу овом проблему, ту нема нејасно- ћа, већ једино има места говору о од- говорном пастирском служењу у циљу спасења света и човека најпре се треба позабавити основним узроцима самоубиства са аспекта пра- вославног аскетског искуства разуме се да је немогуће побројати све разлоге који човека наведу да изврши страшни чин одбацивања дара живота сведоци смо да су већина људи који су покуша- ли или извршили самоубиство били об- узети малодушношћу, очајањем тј де- пресивним стањем суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- проблем одбацивањa живота као дара божијег милош в маринковић 46 6/2014 какве су ти мисли, такав ти је живот јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније (грч ακηδια) стање безизлаза, које усред животних компликација од- води човека из животне радости у оча- јање и депресију, што понекад на крају резултира до појаве суицидалних наго- на и ово се све дешава онде где је зака- зала она искрена хришћанска љубав питање метода овде се поставља питање како на пра- ви начин треба пастир да приступи чо- веку који има депресију са изразитим суицидалним мислима пастирска му- дрост се састоји у томе да нађе прави начин обраћања човеку, као и да задо- бије његово поверење, да га подстакне да почне да иступа из његовог стања немоћи знајући да је то стање немоћи заправо стање болести, пастир треба да проналази спасоносне методе и приме- њује добру терапију исцељења заправо, кад човек увиди да умирање није конач- но нестајање, него да је само привреме- ни прекид живота, који не престаје него се продужава у вечност, онда разуме да се самоубиством не решава ништа због тога је једини прави пастирски лек, у вези са самоубиством, отварање човека за долазећу радост будућег века јер, са- моубиство, са црквене тачке гледишта, можемо посматрати и као незнање о стварности да долази царство божије, тако што је већ у нама (мт 3, 2; лк 17, 21) наравно, ми не смемо бити себични и незаинтересовани према онима који су због својих или туђих грехова запа- ли у канџе очајања сетимо се приме- ра јуде искариотског који се по издаји христа раскајао, и покајање принео ста- решинама јеврејским говорећи: „сагре- ших што издадох крв невину а они му рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видети и бацивши сребрнике у хра- му, изађе, и отиде те се обеси“ (мт 27, 4–5) овде је јасно да где нема љубави и разумевања према покајнику, већ влада равнодушност, долази до очајања када човек види да није сам и остављен, он- да ће престати да се предаје беживотној машти самоуништења сетимо се тако- ђе и другог догађаја везаног за страдање господа христа на голготи, када благо- разумни разбојник приноси покајање и проси и добија царство и где истинита љубав спасава човека из канџи очаја- ња: „сети ме се господе када дођеш у царству своме“ а господ христос, па- стир добри му одговара: „заиста ти ка- жем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 41–43) канонско предање што се тиче односа канона који се односи на питање самоубиства, они су пре свега сконцентрисани на то да буду лек и превенција канон 142 патријар- ха никифора говори да када неко поку- ша самоубиство, одређује се епитимија у трајању од дванаест година оваква, на први поглед строгост, потиче, по ре- чима св николаја жичког из милости, да би човек био спасен и излечен од од- нема супротности између пастирског старања и психотерапије, већ постоје два пута која имају додирних тачака, а циљ оба пута јесте суштинско оздрављење човека новембар/децембар 2014 47 бојности према богодарованом живо- ту када говоримо о питању одржавања опела над човеком, који је, нажалост, успео у намери да себи одузме живот, у канону 14 св тимотеја александриј- ског говори се да је клирик дужан да испита да ли је одређени човек лишио себе живота у стању душевног растрој- ства, и ако је тако било да му се омогући опело и помињање на светој литурги- ји важно је напоменути да ова чињени- ца – душевно растројство – не сме да се претвори у пораз пастирске праксе ле- карско уверење не сме да буде изговор за необављање пастирских дужности, јер сваком човеку, а најпре оном који је у тако тешком стању, као што је суици- дална криза, треба бити понуђен не са- мо духовни разговор, него и благодатна светотајинска исцелитељска средства цркве, а пре свега причешће као лек бесмртности ако се опело и ускраћује, ово мора да буде васпитна мера којом се указује на тежину промашаја ова мера не сме да буде нешто што је усмерено против породице самоубице, нешто што ће их још више ожалостити али, опет канонски поредак не сме бити ничим обезвређен, али увек треба наглашавати љубав и истину а сам чин самоубиства јесте израз егоизма, одбацивања љубави бога и ближњих превидети ово значи- ло би изједначити љубав и себичност, добро и зло помоћ медицине такође, битно је споменути да је у слу- чајевима људи оболелих од депресије, са суицидалном кризом, преко потреб- на сарадња свештеника и психотера- пеута и ово би требало да подстакне и пастирску и лекарску праксу на бољу и квалитетнију сарадњу нема супротно- сти између пастирског старања и психо- терапије, већ постоје два пута која имају додирних тачака, а циљ оба пута јесте су- штинско оздрављење човека пастирско старање и психотерапију могу раздвајати и супротстављати само неупућени и нео- дговорни пастири и лекари имали ли ва- жнијег заједничког задатка и пастирске и лекарске праксе него да оболели човек наше је да учинимо све што је у нашој моћи да препознамочовека у суицидалној кризи и да му пружимо сву потребну помоћ и подршку да би поновно спознао радост живота као дара божијег виктор франкл (1905–1997) 48 6/2014 какве су ти мисли, такав ти је живот пронађе истински смисао живота карл густав јунг, у једном од својих предава- ња под насловом „циљеви психотера- пије“, изговорио је следеће: „око трећи- не мојих пацијената не пати од неурозе која се може одредити клинички, већ од бесмислености и беспредметности њи- ховог живота“ виктор франкл је иста- као вољу за смислом као primum movens (примарни покретач) људског живота оснивач је логотерапије, која се у лече- њу човека усредсређује на смисао чове- кове егзистенције и његово тражење тог смисла својим богатим научним, али и животним искуством (прошао је кроз нацистички логор аушвиц), франкл је помагао својим пацијентима у суицидал- ној кризи да поново пронађу смисао свог живота и постојања заједничка одговорност на послетку, ваља напоменути да од- говорност не лежи само на црквеном пастиру, већ на свима нама, вернима из локалне литургијске заједнице наше је да учинимо све што је у нашој моћи да препознамо човека у суицидалној кризи и да му пружимо сву потребну помоћ и подршку да би поновно спознао радост живота као дара божијег сетимо се да када неко у нашој околини покуша или изврши самоубиство, постоји одговор- ност сваког од нас јер можда баш тог чо- века нисмо саслушали, упутили му реч утехе, можда смо били равнодушни и као народне старешине само хладнокрв- но констатовали чињенично стање (мт 27, 4) ми треба да подстичемо и себе и друге хришћане на сталан труд и стал- но узрастање у вери и подвижничком животу, на борбу са својим страстима и преображавање из старог човека у новог човека у христу ово морамо рећи, као речи љубави, онима међу нама којима је овладала депресија са суицидалним по- мислима свест да се нико не може сам спасти, треба да покреће нашу саодго- ворност према браћи који су у канџама очајања наша искрена љубав показана кроз речи и дела треба да подстакну обо- лелог човека да крене путем исцељења а о љубави као леку за нас и наше бли- жње говори и старац тадеј: „љубав, радост и мир, то су божански дарови, божанске особине они појединачно чуда могу да стварају љубав сједињује све у једно – мир исто тако зрачи из човека, даје тишину; радост чини да се скине терет са човечи- је душе: кад дође нека радосна душа код тужне, па му каже какве благе, тихе речи, одједном као да му је свануло тада бивају и исцељења, на пример господ је показао како и казао да ћемо то чинити његовом божанском снагом биће такви знакови: на болесне ставићемо руке и исцелиће се то су истините речи божије“ аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој старац тадеј (1914–2003) новембар/децембар 2014 49 острог је наша највећа поклонич- ка светиња ко год је ишао под острошке висове осведочио се у силу божију и молитвено заступни- штво светог василија њему са страхо- поштовањем свакодневно притичу реке православних, из свих наших крајева и дијаспоре, али и инославних, и са ве- ром припадају његовим светим мошти- ма а светац не гледа ко је ко, него у срце људско, и исцељује и духом све- тим препорађа душе заблуделе грехом многима је баш он био први духовни светилник у мраку житејскоме, али и остао задужио их је својом очинском милошћу и добротом, помогао им да препознају спаситељну промисао бо- жију у својој тешкој муци и упутио их на пут вечног живота ево, овако нам о острошком светитељу говоре васили- јевићи, и то први пут за јавност: често нам крену сузе кад певамо: „ва- силије свети, поносе монаха поборни- че мудри светог православља“ – кажу нам страхиња (31) и јелена (33) из рако- вице ушао је у наш дом као наше крсно име и слава, као наш молитвени заступ- ник пред господом, јер нам је велико чу- до учинио – из темеља је променио наш живот, привео нас крштењу, учврстио у православној вери у његовом житију смо прочитали да је услишио сваког ко му се у невољи обратио срцем и душом, и са поверењем, било да је православан или не а болест је најчешће она тешка невоља без које нема богомоље у манастиру раковица, посвећеном светом архангелу михаилу, њихов па- рохијски свештеник александар милу- тиновић каже о њима: „породица васи- лијевић је надахнуће српској породици они својим примером врше мисију и указују на речи светог писма: рађајте се и множите се (пост 1, 28) њихов мо- литвени дом мени је увек место духов- не укрепе потпуно се слажем да о њи- ма треба да чује и шира јавност“ а пред њиховим скромним домом у сусрет нам истрчава њихово шесторо деце, 4 сина и 2 ћерке: василије (7), магдалина (6), ђорђе (4), андреј (3), арсеније (2) и у мамином наручју четворомесечна јули- ја имена, све лепше од лепшег! јелена: изабрали смо их у договору са родитељима и кумом василије је, на- равно, добио име по нашој слави, маг- далина по светом марији магдалини, породица василијевић ништалепше насвету за жену немаод мајчинства, тадајењеносрцеиспуњеноу кућиу којојјепунодеце великајеирадост јер волимодасмосвиокупљени радмила грујић 50 6/2014 многодетне хришћанске породице ђорђе је рођен по ђурђевдану, андреј на дан светог андреја критског, арсе- није на светог арсенија сремца, а јули- ји је име дао тата потом су нам причали о себи: стра- хиња: живимо у кући моје мајке коју смо реновирали кредитом и уз помоћ родитеља, тако да сада има 100 квадра- та градња је започела по великој госпо- јини па смо овај празник, у знак покаја- ња и нашег духовног препорода, узели као заветну славу кад смо се венчали, годину дана живели смо у насељу кије- во код бабе, мајчине мајке моји роди- тељи живе на дорћолу у дедином стану (очев отац) деда је албанац, родом са шар планине, подручје гора, (драгаш), а мајка ми је из врбаса завршио сам средњу грађевинску школу и уписао вишу грађевинску, али је нисам завр- шио тренутно радим у магацину за ле- кове преко омладинске задруге и имам само две године радног стажа радио сам као чувар, грађевински техничар, физички радник, бравар, на градили- шту, селидбе, на клизалишту јелена: моји родитељи су рођени у београду, живе на вождовцу, отац је родом из ивањице, а мајка из јагодине имам још три сестре вишу грађевинску школу, коју сам уписала упоредо са факулте- том архитектуре, похађала сам заједно са страхињом није случајност – број његовог индекса био је 68 а мог 69, те смо увек били заједно на свим вежбама, али ни ја је нисам завршила дипломи- рала сам архитектуру кад сам родила треће дете спојио нас је свети васи- лије, слава му и милост венчали смо се 2006, у тадашњој парохијској цркви светих апостола вартоломеја и варна- ве у раковици и ја сам понешто ради- ла: држала часове, чувала децу, радила у пекари новембар/децембар 2014 51 у ком узрасту сте крштени и где? какав је ваш пут до праве вере? страхиња: до своје 17 године нисам имао никакве додире са духовношћу моји родитељи су били атеисти покојни деда (по оцу) био је муслиман, који је по- времено ишао у џамију, али то није зах- тевао од своје деце мајчин отац је римо- католик, а њена мајка је православка а онда нас је све моја болест привела богу на велику госпојину 2000 ми је пукло слепо црево, хитна операција трајала је целу ноћ, трећег дана је наступила сепса доктор је преписао неки скупи лек који су моји родитељи једва набавили јер су тада владале санкције то је био разлог да моја мајка први пут оде на острог и, између осталих ствари, донесе и свету воду коју ми је сипала у чај свакога да- на нисам имао појма шта пијем након неколико дана био сам излечен, а лекари су то приписивали леку већ у септембру опет су отишли отац и мајка, и по по- вратку цела наша породица се крстила у манастиру раковица, осим мајке, која је мало касније сазнала да треба да при- ми миропомазање тада је отац узео кр- штено име небојша, а мајка – ангелина и ускоро су се ту и венчали већ две године моја мајка волонтира у народној кухињи вдс-а јелена: ја сам крштена са 9 годи- на у своме стану моја породица слави светог николу, више традиционално у цркву смо повремено одлазили да за- палимо свеће, али се нисмо исповедали ни причешћивали страхиња ме је при- вео вери, већ је редовно ишао у цркву, исповедао се и причешћивао чула сам за манастир острог али, по промислу божијем, тек када ми је он испричао сво- је исцељење добила сам велику жељу да одем и поклоним се василију чудотвор- цу убрзо, на богојављење 2003, одлазим 52 6/2014 многодетне хришћанске породице под острог са њим и његовим родитељи- ма уствари, више сам кренула као радо- знали архитекта, занимало ме је како је изграђен тај објекат у стени у аутобусу сам слушала од поклоника да су се при- премили за овај пут постом и молитвом, и прва помисао ми је била: боже, како ћу ја издржати да постим? и закључила: нећу моћи одједном, тако ми је позли- ло, осетила сам неиздржљиву врућину да сам се почела свлачити и одмах сам то разумела као опомену и почела да се молим: боже, опрости ми и престало је вративши се у београд, испричала сам о томе родитељима и сестрама то је ути- цало на њих и довело до великог духов- ног преокрета имали су намеру да се венчају у цркви, али их је спречила тати- на прерана смрт како други људи гледају на овакав ваш начин мисионарења? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? јелена: гледају различито: млађи људи сматрају да смо погрешили и углавном нас осуђују што не користимо разне ви- дове заштите против зачећа старији пи- тају да ли су деца из једног брака, а неки нас упоређују са њиховим прецима, јер је само пре педесет година породица са ви- ше деце била уобичајена ништа лепше на свету за жену нема од мајчинства, та- да је њено срце испуњено у кући у којој је пуно деце велика је и радост јер воли- мо да смо сви окупљени деца су окрену- та једна другој, и када одемо негде држе се заједно млађи уче од старијих а ста- рији млађима притичу у помоћ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважни- је у хришћанском животу? страхиња: да ли смо права хришћан- ска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство најбоље и најважни- је је да цела породица има истог духов- ника ми имамо оца јоила из манастира ћириловац нека га пресвета богороди- ца и свети василије чувају у све дане ви сте често на гробу нашег блажено- почившег патријарха павла како се мо- же остварити идеал „будимо људи“? да, ми смо ту на светој литургији не- дељом и празником и увек са радошћу целивамо гроб нашег драгог патријарха сваки човек може остварити тај идеал ако то жели, али патријарх је мислио на ону „доброту“ којом се задобија спасење, а то се може остварити само у право- славној цркви први пут се о вама пише сигурно вам се допада часопис православни мисионар? да највише ми се допадају чланци о стварним људима који у наше време тра- же истину и на који начин су успели да спознају бога а баба ангелина додаје: сви ми што радимо у народној кухињи, прво читамо вашу рубрику мама јелена је показала изузетну упор- ност и одговорност према бројним оба- везама и докрајчила своје петогодишње студије архитектуре у нимало лаким условима сада ће она бити архитекта живих храмова светог духа, а то је не- да ли смо права хришћанска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство да ли смо права хришћанска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство најбоље и најважније је да цела породица има истог духовника новембар/децембар 2014 53 упоредиво важнији посао ту је приори- тет васпитање деце да ли је данас теже васпитати децу него што је било раније? јелена: трудим се да што више разгова- рам са децом о свим њиховим проблеми- ма упућујем их једне на друге, учим их да се слажу, да праштају, да млађи слушају старије, а старији да воде рачуна о млађи- ма страхиња: чини ми се да је данас теже васпитати децу јер је данашњи стил жи- вота избацио заједништво оба родитеља раде, никад нису кући, деца по цео дан у вртићу, школи, на спорту, и нестаје пове- заности људи којима поверавамо децу не- мају исте погледе на свет, а они који желе да свој посао раде професионално спута- ни су папирологијом, великим групама а некада су породице проводиле много вре- мена заједно и само друштво је ценило вр- лине, док се оне сада сматрају за слабости у чему се огледа делатна љубав у поро- дици? колико томе доприносе лепе речи и похвале? љубав се огледа у малим стварима на пример, када видиш како деца, након дечијих неслагања, без сујете, већ у сле- дећем тренутку притичу једно другом у помоћ када је потребна у излажењу у су- срет другим људима, и ван круга породи- це, али је она најочигледнија у породич- ној заједници, када ће сви њени чланови дати све
... имати сиромаштво духа зна- чи имати смиреноумље које означава ду б о ку свест о свом стању, о ни штав- ности човека, о његовом земаљском по р е клу – о то ме да смо од бла та начи- њени и обична смо глина но, нисмо са мо то јер смо и по ли- ку божијем створени, па и сам бог нам долази осиромашујући себе да бисмо се ми његовим богатством испунили ипак, то стање јесте тескобно човек је у некаквом расцепу који му говори и да је земљан и да је не б ески та двосми- сленост човековог бића, можда и своје- врсни дуализам, двојност није лако за носити сам од се бе у скла ду са тим св григорије богослов каже: поставља на земљи анђела другога, мешовитог по- клоника, намесника видљиве природе, посвећеника духовне, цара на земљи ца- рованога одозго, земаљскога и небескога, привременога и бесмртнога, једнога и истога дух и те ло: дух ради благода- ти, тело заради гордости; једно – да би пребивао и прослављао добротвора; друго пак – да буде страдалан и да па- тећи подсећа се (на богојављење, 11) св јован лествичник, фреска тема броја новембар/децембар 2014 27 сиромаштво духом је, онда, управо то познање да човек сам себе не мо- же поднети без другога, без бога тек са тим сазнањем нам се отварају вра- та царства тек тада можемо увиде- ти величанственост дара живота које нам по својој несебичности и непојм- љивој љубави дарује бог ако нам сам господ каже да је он кротак и смирен срцем (уп мт 11, 29), онда је сасвим јасно да је говор о врлини (етици) у ствари говор о начину како посто- јимо, тј како би требало да постоји- мо врлине, почевши од оне коју сам господ ставља кaо прву – смиреноу- мље – представљају видљиве пројаве благодатне и личне заједнице бога и човека оне су, богословским речено, израз синергије, садејства бога и чо- века због тога и св јован лествич- ник каже да све што је створено, од творца је примило ред и почетак из- весна створења су примила још и за- вршетак но, врлина има безграничну границу (лествица, поука 26, 1068) христово смирење је основ сваке вр- лине као основе постојања темељи хришћанског живота две христове приче које налазимо у јеванђељу по луки нам говоре о вр- линама које представљају темељ хри- шћанског живота, а тиме и истинског начина постојања те две приче су по- себне и по томе што једине имају об- јашњење због чега их господ изговара (молитва и праведност), за разлику од осталих у питању су приче о молби удовичиној и о царинику и фарисеју које се настављају једна за другом прва говори, као што сви знамо, о удовици која долази неправедном су- дији и која и поред његовог одбијања упорно, чак и дрско, истрајава у мол- би да је одбрани од супарника, од не- ког ко и то мало имања што има хоће да јој отме, док друга говори о упо- редној молитви у храму једног фари- сеја (= „праведник“) и цариника (= „грешник“) христос наводи удовицу јер је она симбол ништавности, крај- њег материјалног сиромаштва у ко- ме су већином удовице пребивале са под сиромаштвом духа се не подразумева нека врста интелектуалне заосталости сиромаштво духом је „добровољно смиреноумље“ света гора, детаљ 28 6/2014 својом децом због маргинализације у друштву њена ништавност није само метафорична, већ је реална као и ње- на беспомоћност ипак, и поред свог статуса, и поред веће вероватноће да ће њена молба бити одбачена, да ће ко много пута до тада бити посрамље- на, она не одустаје и судија на концу попушта, не из самилости, него због њене дрскости и досађивања јер мо- литва је побожно тиранисање бога (лествица, поука 28, 1140) и господ каже: чујте шта говори неправедни судија! а зар бог неће одбранити иза- бранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклевати? кажем вам да ће их убрзо одбранити али син човечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи? (лк 18, 6–8) с друге стране имамо цариника ко- ји поред богатства које поседује – јер цариници су и били омражени међу јудејцима због мита које су узимали и богатили се – крајње је свестан свог суштинског сиромаштва које изража- ва у својој молитви – боже, милостив буди мени грешноме (лк 18, 13) а то сиромаштво које он доживљава, опи- тује, исто је оно „блажени сиромашни духом“ ово двоје ликова из христо- вих прича нам указују да је најпре си- ромаштво, недостатак, оно у чему чо- век пребива и да док то не схвати, пут ка царству, односно ка богу бива за- творен; а када схвати, онда да не кло- не ма колико низак и ништаван био већ да „тиранише“ бога својим мо- литвама као изразом вере која у богу препознаје онога који ту ништавност може једини надоместити и из друге перспективе, молитва која није израз дубоке свести о сопственој ништав- ности, и није молитва можда је поку- шај на коме не треба да станемо, али и да се не обмањујемо да смо молитве- ни јер, заиста не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизрецивим (рим 8, 26) међутим, сасвим је једна ствар зна- ти о појму „сиромаштва духом“ тј смиреноумља а сасвим друго поседо- вати га на жалост, опомињући лик који овде прети свима нама је онај фа- рисеј фарисејски морал знамо да је у причи фарисеј човек потпуно задово- љан собом, који обавља све своје вер- ске обавезе но, исто тако видимо и да њему бог суштински не треба на то место он је поставио себе етика, мо- рал „врлина“ за њега је само средство којим брани сопствену грандиозност нисмо ли – трагично – сви ми скло- ни баш том „моралисању“? колико смо спутани да тим начином, истим оним који користи фарисеј у причи процењујемо друге и стављамо се ис- пред њих? плодови тога се огледају у за нас често уобичајеним активности- ма – онима које христос разобличава (седење у прочељима стола, неписа- ним предањима и обичајима и наме- тима) у тим случајевима сами себе поробљујемо квазиелитизмом који је стран бићу цркве и њеном поретку и животу и сматрамо се већим од дру- гих било због звања било због одеће или одежде коју носимо, а забора- вљамо да тако и ви кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учини- ли што смо дужни учинити (лк 17, 10) запитајмо се да ли је то симптом управо наше неспремности да се су- очимо са истином постојања која је нико до сам христос господ?! и није ли тај симптом показатељ да (почев- ши од потписника ових редова) и ми хришћани често болујемо од (фари- сејског) „морализма“? рећи ћете није запитајте се поново! аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду тема броја новембар/децембар 2014 29 његово преосвештенство, епи- скоп далматински г фотије је недавно навршио 15 година архијерејске службе и плодног мисио- нарског рада на подручју поверене му епархије у верном народу он слови за посебно врлинског човека и с тим у ве- зи са њиме разговарамо на тему хри- шћанских врлина zпреосвећени владико, знамо да је смисао и циљ хришћанског живота задобијање царства небеског то царство, како каже сам господ наш исус христос, налази се унутар нас можете ли нам објаснити смисао тих речи господњих и како се до тог божијег царства у нама долази? – то је веома тешко питање боље ре- ћи централно питање наше вере и жи- вота шта је царство небеско? то исто питање је поставио господ својим уче- ницима речима: шта говоре људи ко сам ја? (мк 8, 27) царства небеског нема изван христа нити христа ван царства небеског то су синоними за- добити царство небеско значи задоби- ти самог христа, који нам се у цркви дарује кроз свете тајне и свете врлине, како је говорио свети ава јустин ћелиј- ски првенствено кроз свето крштење и свето причешће, али и кроз тајну кр- ста, тј свлачења са себе старога човека све нам је то потребно да би достигли царство небеско, које је унутра у нама (лк 17, 21) постоје до данас многе по- грешне представе о царству небеском у време христово, јевреји су царство небеско видели као земаљско царство и христа хтели да учине својим царем, али им је он одговорио: царство моје бити православан – то је највећи дар и највећа врлина, али то је и свакако велика одговорност разговор водио вероучитељ ненад јовановић 30 6/2014 епископ далматински г фотије најважније је постати црквено биће није од овога света (јн 18, 36) црква да- кле не може бити поистовећена са овим светом тј са државом, што је данас на жалост на западу прихваћено са друге стране, за телесне људе царство небе- ско је јело и пиће (јн 6, 55), јер такви љу- ди живе само на земљи и не размишља- ју о вечности православна црква мора и једнима и другима да посведочи своје искуство да је царство небеско „благо- словено царство оца и сина и светога духа“, тј света литургија и да је литур- гијско сабрање предукус (икона) цар- ства небеског овде на земљи zживот већине литургијски активних православних хришћана се састоји из личне молитве, телесног поста и недељне посете храму да ли је то довољно да би се стекле потребне јеванђелске врлине или је неопходан додатни труд и подвиг? – претходно смо рекли да нам је за царство небеско све потребно – и личне и саборне молитве и сви хри- шћански подвизи лично сматрам да је најважније постати црквено биће то значи тежити да своју личност оства- римо у цркви, у заједници са богом и светима то је најважнији циљ којем човек може да стреми овде на земљи ако томе тежимо, временом ће нам све постати (постајати) јасно почеће- мо следити пут светих отаца, који су достигли меру раста пуноће христове (еф 4, 13) човек живећи у цркви по- стаје човек божији, тако и један народ ми срби непрестано се требамо вра- ћати том светосавском – немањићком идеалу, јер једино тако идемо путем спасења експеримент са комунизмом скупо смо платили, а глобализам би нас могао коштати још више зато, држати се православља, јер смо једи- но ту код куће која чува наш духовни идентитет zмноги психолози и педагози данас говоре да се човеков карактер формира до треће године живота и да се касније мало тога може променити шта ви мислите о том ставу? – то је вероватно тачно мало дете добија свој печат у раној младости за- то и наша црква благосиља крштење мале деце, како би у тој тајни цркве за- добили печат дара духа светога и мо- гли да се причешћују живим христом то и значе јеванђелске речи: пустите децу да долазе к мени, јер је таквих царство небеско (мк 10, 14) данас су чак и мала деца нападнута страшним грехом педофилије од тога их једино може спасити духовна колевка и одра- стање у светом православљу млади се могу развити као слободне и зреле личности једино у цркви и тако по- стати корисни за читав народ и држа- ву без цркве и ван цркве – трагеди- ја када кажемо трагедија мислимо на дрогу, неморал, криминал ако нам у томе омладина одраста ми као црква и народ тешко да можемо имати будућ- ности добро је да данас млади имају веронауку у школама, која их треба пр- венствено учити страху божијем, који је почетак мудрости (пс 111, 10) му- дрости по богу, мудрости која открива мени ће до краја живота остати у сећању сусрети са светим старцем порфиријем, пајсијем и старцем тадејем у њима сам видео обожене, охристовљене људе, остварено јеванђеље тема броја новембар/децембар 2014 31 радост и светост живота, а то је млади- ма најпотребније zпотпуно је јасно да постоје људи који поседују људске врлине, а нису православни да ли, међутим, постоје врлине по којима се хришћанин разликује од других људи? која је суштинска разлика између људи који живе унутар цркве и ван ње? – то су етички проблеми већ се ан- тичка философија поистовећује са вр- лином тј знање са врлином тај идеал је, нажалост, у модерној европској фи- лософији изгубљен данас се знање по- истовећује са количином информација, компјутерима, чиповима то наравно није знање већ технологија за нас у цр- кви истинско знање је препознати хри- ста и то распетога (1кор 2, 2) и уопште разумети тајну христа, да би по фило- софији светог апостола павла, хри- стос живео у нама и ми у њему (гал 2, 20) сама врлина мимо христа не спаса- ва човека она је корисна утолико што врлинског човека може и треба приве- сти христу, јер мимо христа врлине не могу донети праве духовне плодове zљуди често постављају питање да ли се може спасити неко ко живи високим моралним животом и ко поседује извесне врлине, а није верујући или није црквено активан? шта каже предање о томе? – не нема те врлине која нас сама по себи спасава у свету постоји само је- дан спаситељ – господ наш исус хри- стос и само се његовим именом мо- жемо спасити врлина мимо христа и бога често води префињеном егоизму ни хришћански пијетизам запада, ни- ти будистичко-хиндуистички аскети- зам истока не спашавају човека човека спасава само христос господ и његово јеванђеље и то онако како је оно неиз- мењено и сачувано од светих апостола и светих отаца у православљу данас се на жалост проширило мишљење да је довољно бити добар човек, па ће нас бог спасити то је плод протестантске теологије на чему се делимично темељи модерни екуменизам екуменисти кажу да ниједна црква нема пуноћу истине, па хајде да се сви ујединимо не бисмо ли били истинска црква то схватање за православне је потпуно неприхва- тљиво учење светих отаца и искуство саме цркве сведоче да је православље једна света саборна и апостолска цр- ква у коју су позвани да уђу сви народи на земљи (мт 25, 32) како би се спаси- ли бити православан то је највећи дар и највећа врлина, али то је и свакако ве- лика одговорност zправославна црква у односу на римокатоличку цркву и многе протестантске хришћанске заједнице нема толико развијену харитативну делатност да ли је разлог томе другачији догматски приступ цркви и њеној мисији или је у питању нешто друго? – када заборавимо црквеност, духов- ни живот онда неће бити ни духовних плодова, а то је љубав према ближњи- нема те врлине која нас сама по себи спасава у свету постоји само један спаситељ – господ наш исус христос и само се његовим именом можемо спасити 32 6/2014 ма и милостиња милосрђе је суштин- ска врлина, која је плод вере у бога не говоримо истину ако кажемо да воли- мо бога, а мрзимо ближњег свога (1јн 4, 20) и нисмо милостиви према њему свако је од нас позван да буде милости- ви самарјанин (лк 10, 25–37), а не ху- манитарац, социјални радник итд то је данас западни идеал морамо људе во- лети христоликом љубављу, а те љубави нема мимо цркве и мимо заједнице са свима светима zживотни примери врлинских дела веома позитивно утичу на животе многих људи можете ли нам испричати неки догађај и пример који ћете увек памтити и који је на вас оставио посебан утисак и био велика инспирација? – мислим да је највише за човека да се сусретне са богом као мојси- је на синају, томе треба сви да тежи- мо ако нам се тај идеал чини висок, треба да тежимо сусрету са христом у лику ближњег, лику другог човека сусрести светог човека то је сусрет са христом мени ће до краја живо- та остати у сећању сусрети са све- тим старцем порфиријем, пајсијем и старцем тадејем у њима сам видео обожене, охристовљене људе, оства- рено јеванђеље старац порфирије је имао такве благодатне дарове ко- је само у светом писму налазимо старац пајсије је говорио: „порфи- рије има телевизор у боји, а ја само црно-бели“, мислећи на велики дар прозорљивости старца порфирија, а смирено говорећи о себи поменути старци су били и пророци нашег вре- мена старац порфирије је указивао на велику опасност од научног екс- перимента тзв „церна“, пајсије да ће цариград поново бити православан, а старац тадеј нам је још давно у мана- стиру ковиљу рекао, да ће у украјини почети трећи светски рат ето, сећа- јући се ових светих људи завршићемо речима псалмопевца давида „диван је бог у светима својим“, а дивно је и свето православље, које у наше апо- калиптичко време рађа такве духовне плодове тема броја новембар/децембар 2014 33 свeти теофан затворник: самоисправљање сви ми знамо да је потребно при- падати срцем искључиво господу и све, мало и велико, обраћати на угађање њему јединоме, али када је потребно приступити делу, одрешити се од свега, ми прибегавамо разним изговорима да бисмо остали при сво- јим привезаностима: „где би смо ми то могли!“ – кажу „тако висок живот припада само изабраницима, а ми смо које какви ко је изабран, тај се и осо- бено призива, као на пример апостол павле и други“ а ови изабраници, зар нису сами пошли по зову госпо- ду? зар их је свезане вукла благодат? не, они су чули проповед, покорили се њеним речима и устремили се ка господу сматрајмо, да постоје наро- чити изабраници и да је код њих све особено, али постоји и општи за све пут – управо овим општим путем и кренимо уопште ми сви смо изабра- ни, чим се реч истине дотакла нашег слуха – то значи, ми смо изабрани нас зове господ, и ми смо неодговор- ни ако не пођемо за њим погледај- те, како су се обраћали други један је чуо: не сабирајте себи блага на земљи (мт 6, 19) – и све је оставио; други је прочитао: узалуд се брине човек и сабира себи блага, и не знам коме ћу сабирати ја, – оставио је сујету, и сту- пио на тврди, дуготрајни пут добро- детељи; трећи је погледао на распеће са натписом: „ево шта сам ја учинио за тебе; а шта ћеш ти учинити за ме- не?“ – и свим срцем се предао господу зар су ово све неоствариви захтеви? ми свакодневно читамо и слушамо поставите сада угађање господу на прво место и престројте све друго сходно призвању једино овог циља, и ваша унутрашња настројеност ће се променити превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2014 хиљаде сличних истина можемо ли се после тога сматрати непризваним? не, није у призвању дело, него у нама како су се обратили наведени обра- ћеници? схватили су да нема живо- та, осим живота у господу, и променили су свој непри- лични живот тако би- ва код свих унутра- шња промена или прелом зависи од савесности у од- носу на сазнату истину, а оваква добра савест увек зависи од нас у унутра- шње светили- ште не улази нико са стране: тамо све реша- ва човек сам са својом савешћу и свешћу онда станимо и ми сами пред лице бога, за- мислимо живо све што захтева бог, и схвативши неодложност истог за на- ше спасење, одлучимо у своме срцу овако: од сада ћу започети да припа- дам господу свим срцем и служим је- дино њему свим својим снагама – и савршиће се наше изабрање, које и је- сте сједињавање наше одлучности са призвањем божијим господ је близу; он свима долази и куца у срце – неће ли ко отворити ако је срце – затво- рен сасуд, ко је онда крив? свему је крива наша несавесност у односу на упознату истину да, ње није, сви би увек били устремљени ка господу и захтева ли се много? ми се ни- када не отуђујемо сасвим од господа, али угађање њему не стоји увек на првом месту код нас, то јест није увек наше глав- но дело, већ као нешто узгред- но у ствари, ми смо склони угађању себи, људима и свет- ским обичаји- ма поставите сада угађање господу на пр- во место и пре- стројте све друго сходно призвању једино овог ци- ља, и ваша унутра- шња настројеност ће се променити у споља- шњем ће све остати исто, само ће срце постати ново а ово је и све је ли то много? из „созерцања и размишљања“ (прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника, која су објављивана у часопису домашная беседа од 1869–1877 г), изд правило веры, москва, 2003 г св теофан затворник, цртеж из 19 века тема броја новембар/децембар 2014 35 архиепископ јован шаховској пожури да чиниш добро започни да мислиш на то шта би учинио добро, потом размисли како ћеш га учинити, а затим га учини невоља човека наших дана је у томе што се он увек жури, често бесми- слено и бесплодно човек преврће горе својом енергијом, подиже и руши читаве градове за врло кратко време но, ако се загледамо у енергију мно- гих људи са разних страна и погледамо на њене последице, ми ћемо увидети да она не увећава добро у свету, већ да по- некад јако увећава зло у њему и борба са самим злом постаје бес- плодна, ако она не доноси у свет истин- ско добро живот људи је постао и постаје све више ужурбан сви журе, бојећи се да некуда неће стићи, да ће негде закасни- ти, да неће некога наћи и да ће нешто пропустити, да неће нешто учинити јуре машине по ваздуху, води и земљи ми видимо и доживљавамо овај неза- држиво све бржи вртлог ствари и чак појмова у свету; једнако се убрзава и у техници и у животу незадрживи трк машина и људи техника стално увећава брзину пре- мештања и добијања земних вредности чини се, да би тако морало остати ви- ше времена код људи за развијање њи- ховог високог духа и разума међутим, не многима је још теже постало да жи- ве душа пропада, она нема времена да помисли на узвишено, уздахне за вели- ким, окрене се ка светом све се врти, окреће и убрзава свој трк како је много илузија у делима људи! уместо духовне устремљености и надахнућа, многим људима влада психоза умножавања са- мо материјалних вредности и снага и ове вредности престају да буду бла- гословеним даром божијим, оне се не уравнотежују тежњом људског духа ка истини ствара се „чудо дела“ – јер је на дела- ње призван човек и не може бити спо- којан без њега међутим, материјална дела не умирују човека, ако он не вла- да њима, већ она њиме постајући роб својих материјалних дела, човек стоји на песку, и урађено од њега се руши од многих гордих здања, која су се до јуче уздизала, остао је само пепео, само прашина несрећни човече, нађи времена за до- бро! но, ти чак немаш ни времена да помислиш на њега све је препуњено у твом животу, а добро стоји код прага и превод са руског: небојша ћосовић 36 6/2014 куца добро нема где да приклони гла- ву о, када би њега макар на пет минута позвали у своју мисао, у своје осећање и жељу! но – „нема се кад“ и пошто добро ово не схвата, оно наставља да куца у савест човече, чо- вече, где је твоје добро, где си ти сам? ти си се сакрио од бога и од самог себе си се сакрио иза захуктаних точкова живота рећи ћу ти: пожури, да чиниш добро, пожури, док си на овом свету! „живи у светлости, док има светло- сти“ јер доћи ће ноћ, када више не- ћеш моћи да чиниш добро, ако би и хтео прво, започни да мислиш на то шта би учинио добро, потом размисли како ћеш га учинити, а затим га учини до- бро је светиљка која загрева и озарује твој живот и живот људи око тебе до- бро је најважније дело у животу послу- шај бога и своју савест заволи добро, док не буде касно ужасно је закаснити у добру! са празним рукама и хладним срцем отићи у вечност са ове земље и предстати на суд творца ко не пожури да учини добро, тај га не- ће учинити добро захтева усрдност (ва- треност) млаки неће учинити ништа до- бро безосећајност и равнодушност хоће да свежу наше руке и ноге, и пре него ли ми помислимо на добро добро могу чи- нити само ватрени, искрени, усрдни истински добар може бити само му- њевито-добар човек и што даље од- тема броја новембар/децембар 2014 37 ко не пожури да учини добро, тај га неће учинити добро захтева усрдност (ватреност) млаки неће учинити ништа добро добро могу чинити само ватрени, искрени, усрдни иља глазгунов, вечна русија миче живот, тим више је муњевито- сти потребно човеку ради добра ова муњевитост је израз духовне снаге и светле вере а зла ужурбаност и узнемиреност, коју ми видимо у свету, долази од немирне савести, од опијеног собом и узбуђеног чудима срца зло увек покушава да разузда, а потом да по своме заузда човека зло би хтело да увуче сваку душу у рад изнад својих снага: у устремљеност ка недости- жном и свагда измичућем чуду мате- ријалне среће, независне од унутра- шњег, духовног живота а добро окриљава светим надахну- ћем, уједињује људе у некористољу- биву заједницу и уводи у велику ра- дост творца светова ужурбаности зла супротстави- мо брзину и ватреност добра брзи- на покајања пред богом, после било кога греха, нека буде првом нашом усрдношћу брзина праштања брату (али не ње- говом злу) – нека буде друга усрдност, коју ми доносимо у свет брзо одазивање на сваку молбу, чи- је је испуњење могуће за нас и кори- сно за молиоца – то је трећа истинска усрдност ватрено одбацивање сваког зла и искушења – четврта је усрдност духа пета усрдност: умеће да се брзо примети, шта је коме потребно у око- лини и свакоме послужити, макар и малим, и умети молити се за сваког човека шеста усрдност: одлучност супрот- стављања сваком изразу зла – добра, свакој тами – светлости христове, свакој лажи – божије правде и седма усрдност вере наше, наде и љубави: умеће да се муњевито узнесе срце – и сав живот ка богу, благодаре- ћи му и славословећи га за све 38 6/2014 тема броја новембар/децембар 2014 39 изгледа да у сваком времену има поприлично оних који мисле да су врлине превазиђене, па тако и у нашем многи (међу њима посебно мла- ди, пуни живота и енергије), за хришћан- ске врлине сматрају да је то лепо, али не баш применљиво, или да је недостижно „обичном“ човеку: да се уздигне до нивоа да досегне меру раста висине христове праштање, неосветољубивост, не уз- враћање зла злим, делује им некако па- сивно-неактивно-беживотно – иако је од самог извора живота; није препозна- та, јер вероватно није доживљена, сила свепраштајуће љубави; нема довољно вере у бога, у добро, у врлину, кад је не- ма у бићу човека, онда је нема ни ван њега, или је има, наравно, али човек се буни, опире, не прихвата, не признаје, да има врлине данас, као и некада; и онда у амбису свакојаких порока, безверја, ма- ловерја, празноверја, просијавао је хри- стос различитим врлинама у многима, као и сада он је увек исти и увек је ту, међу нама, јуче, данас и до века као и увек, све почиње на мисаоном плану – кад се врлина ту усели, макар само да је дашком осењена душа, спрем- на је да несебично искорачи „из ја-гра- да у ти-град“ како каже свети владика николај у охридском прологу (одломци из расуђивања за 16 март): ако мисле- но испунимо закон божији, лако ћемо га испунити чувствено то јест: ако не погрешимо мислима, још лакше нећемо погрешити ни делима срце, срце – срце приуготови за бога, њега посвети и по- клони богу, у њему испуни закон божији, њега распламти љубављу к богу, њиме се сједини с богом – остало ће све следова- ти и управљати се према срцу сједињење са богом, са суштим, из- вором врлине, чини и самог хришћани- на врлинском особом и извором врлина из ког се оне изобилно изливају; оноли- ко колико себе учинимо христоносцима толико ће нам врлина постати нешто природно, део нас самих, заправо вра- тићемо се себи онаквима какви уистину јесмо, исконској сопствености, како смо господом створени – саздани као добри веома (уп пост 1, 31) истинска врлина је богочовечански пут, обожење човека од бога човеку, и човека богу, а све кроз другог и другим, то је врлина владика браничевски иг- њатије говори како ми хришћани, љуба- вљу према другом, жртвовањем за дру- гог остварујемо првенство и постојање; од бога човеку, и човека богу, а све кроз другог и другим – то је врлина јелена петрановић достижност хришћанских врлина осим христових блаженстава, посто- ји још много плодова светог духа, по- бројаних у списима апостола и светих цркве често се називају хришћанске врлине, што дословно значи оне силе и имовина ума и срца, које би сви људи требало да имају, ако су заиста људи, ис- пуњавајући себе као створене по лику и подобију божијем уопштено говорећи, све људске вр- лине су атрибути самог бога оне су карактеристике исуса христа, божан- ског сина божијег у људском телу оне су божанске особине које би требало да се налазе у сваком човеку даром божијим стварањем и спасењем кроз христа каже се, и то је тачно, да хришћанске врлине нису све посебно „хришћан- ске“ у смислу да само хришћани знају за њих, и да само они могу да их остваре већина хришћанских врлина – ако не и све –поштоване су и препоручене од стране свих великих учитеља духовног живота то ни на који начин не умањује њихову хришћанску вредност и истину, јер христос и његови апостоли и свети нису учили и практиковали нешто што не би требало и сви људи да уче и прак- тикују као испуњење свих позитивних људских стремљења и жеља, сасвим је разумљиво да је исус христос саврше- ни „човек са небеса“ и „коначни адам“ (1кор 15, 45–47, рим 5, 14), треба да се испуни и оствари у њему да ће сви му- дри и људи добре воље имати тражено и жељено, у својим богом просвећеним умовима и срцима преузето из: http://ocaorg/orthodoxy/ the-orthodox-faith/spirituality/ the-virtues/the-virtues превод са енглеског: јелена петрановић врлине 40 6/2014 ако нема вас нема ни мене без другог нема врлине, нема ни постојања где да се посведочи врлина ако не у заједници? она значи – живим за другог, сарађујем са другим, спреман сам да делим све, це- ло своје биће са другим а светомир бо- јанин, чест гост хришћанских трибина, повезује веру са својом, медицинском струком на свој начин, ради на оздра- вљењу врлинског у човеку он примећу- је незадовољну жељу као узрок немира и зле намере у човеку, и каже да онда на првом месту треба лечити ум разго- вором, јер се у њему формулишу наше мисли разговор је инструмент људског понашања и споразумевања, па кад се он љубављу интегрише са искуством, ети- ком и одговорношћу, процес терапије је успешан позива се доктор и на пору- ку јеванђелске максиме „ко је без греха, нека први баци камен“, наводећи да она даје пун смисао самоспознаји, доброти и етичности а пре и после мишљења и писања о врлини, потребно је дати лич- ни пример: најуверљивије сведочанство свевремених врлина аутор је предавач верске наставе у шестој београдској гимназији разговор је инструмент људског понашања и споразумевања, па кад се он љубављу интегрише са искуством, етиком и одговорношћу, процес терапије је успешан тема броја новембар/децембар 2014 41 поуке о врлини из житија светог симеона мироточивог почетак премудрости је страх господњи, а савет светих је разум тога дана у расу, на благове- сти 1196 године, дешавало се дивно чудо побожности вели- ки жупан стефан немања са супругом аном, сазвао је сабор на који су дошли синови, властела, епископ калиник, клир и народ немања је објавио да се одриче власти и да је изабрао други, мо- нашки пут у свом животу на растанку, подсетио је присутне шта су све заједно доживели и како су прошли кроз мно- ге невоље најважније што су постигли било је очување вере („и научих вас ка- ко да се држите правоверне вере“) не- мања је двапут нагласио очување вере у животу, како је записао његов син, свети сава за немању, вера је била ка- мен темељац свега што човек може да постигне на земљи још је одредио сина стефана првовенчаног за наследника и поучио га како да се у животу влада нови владар мора да се брине о народу, о црквама и о онима који служе у цр- кви, затим да слуша епископе (пре све- га калиника) и да се стара о монасима како би се они молили за њега и сина вукана је благословио и потврдио га у звању великог кнеза завештање синовима тада је синовима дао заједничку по- уку о врлинама, како би се правилно владали пред богом и људима подсе- тио их је да чувају његове заповести, како би им се дани живота на земљи продужили милостињу и веру ни- кад не смеју да забораве („напишите их на таблици срдаца својих“), како би нашли милост и благодат пред богом увек треба да мисле на добра дела, да се уздају у бога, да се не горде, да се укла- њају од зла („тада ће исцељење настати телу вашем и смирај костима вашим“) господа треба поштовати, а ако наиђе казна за грехе, не треба клонути нити губити веру, већ тражити премудрост и разум од бога опоменуо их је на брат- ску љубав вукану је рекао да се поко- рава стефану, а стефана да не вређа брата свог, већ да му сваку почаст ука- зује „јер ко не љуби брата свога, бо- га не љуби бог је љубав зато ко љуби бога, и брата свога нека љуби“ (1јн 4, др ђорђе вуковић 42 6/2014 20) немањи срце није дало мира, па је још једном позвао синове на братску љубав, као да је слутио да ће се његови синови завадити између себе и кренути један на другога опоменуо их је да ће уживати земаљска добра ако послуша- ју његове речи; у супротном оружје ће их појести (ис 1, 19–20) тако је немања наговештавао рат који ће, недуго после његове смрти, букнути између стефана и вукана, али ће кратко трајати као да су се завађена браћа у задњи час опоме- нула очевих поука на крају опроштајне беседе, нема- ња је пожелео мир и спокојство својим синовима, властели која га је служи- ла, и целом стаду христовом пожелео је мир и духовно спокојство богатим и убогим, младим и старим и опоменуо их да се држе његових упутстава о држању врлина та упутства је још једном поно- вио: да се бога боје и власти поштују, да се брину о црквама које ће их просвети- ти, да се слушају епископи, свештеници и монаси и да међу собом негују прав- ду и љубав и не заборављају милостиње немањина беседа све је погодила и чуо се плач на сабору предавши власт си- ну, он се уклонио од народа које је остао да плаче и рида за њим тада је рашки епископ калиник постригао немању и ану и дао им монашка имена – симеон и анастасија монашки пут симеон је отишао у студеницу да се подвизава, а анастасија у богороди- чин манастир после непуне две годи- не подвига, симеон је зажелео одазва- ти се савином позиву и отићи у свету гору позвао је оба сина и посаветовао их стефана је опоменуо да се држи све- га заповеђеног на сабору у расу и да се брине о његовој задужбини, манастиру студеници старац је још једном бла- гословио синове и поставио јеромона- ха дионисија за новог игумана, а онда пошао у свету гору атонску тамо се придружио своме сави у манастиру ватопеду после извесног времена, њих двоји- ца измолише од духовних и световних власти место звано милеје да сазидају манастир хиландар завршавајући но- ву задужбину, симеон осети слабост и да неће дуго издржати зато призва себи сина саву и рече му најтоплијим речи- ма: „чедо моје слатко, и утехо старости моје, сине речи моје пази“ како је све- ти сава у манастирском типику запо- ведио: „а треба говорити из божанских списа, јер је то корисно за душу, или ћу- тати“ (глава 23 хиландарског типика), то је св симеон и у овоме показао вр- лину послушности и подсетио сина на мудрост из прича соломонових свети симеон је добро знао да његовог саву чека духовно руковођење над многим душама у манастиру и ван њега, па је говорио у поукама – када говорити и када ћутати, када укоревати и када са- ветовати другог („хођење твоје у миру да буде“) нарочито је подвукао: „чувај, сине, закон оца твога и не одбаци по- уке матере твоје“ (пр сол 1, 8 и 6, 20) и све добре савете што су му немања, сада монах симеон и ана, сада монахи- ња анастасија говорили још од његове младости, сава треба да примени у жи- воту („не мешај се са безумнима) треба избегавати зле људе и препирку са њи- господа треба поштовати, а ако наиђе казна за грехе, не треба клонути нити губити веру, већ тражити премудрост и разум од бога тема броја новембар/децембар 2014 43 ма, а добри и премудри биће захвални ако их исправи или укаже на погрешку почетак премудрости је страх господ- њи, који свети сава увек у себи треба да има не би ли кадгод погрешио, а са- вет светих је разум, па зато свете људе треба тражити, обилазити и саветовати се са њима овим добрим саветима про- дужиће му се године живота и дуго ће поживети (2мој 20, 12; 5мој 5, 16) господу у сретање загрливши и пољубивши сина, уз сузе, немања га опомену да не тугује гледају- ћи растанак његове душе са телом, јер је ако се у овом животу растану, тамо ће се састати где растанка више нема и бла- гослови сина, а син се заплака следећег дана симеон је хтео да види духовног оца (прота) и свечасне старце свете го- ре, што му је сава радо испунио мно- штво монаха је дошло симеону једни другима дадоше благослов и пожелеше мир међу собом монаси дуго осташе код блаженог и када за пар дана осети да се болест погоршава, симеон про- слави свету тројицу, и даде благослов потомству и бившој држави својој и пожеле да помоћ пресвете богородице и његова молитва од њих никад не од- ступе и понови заповест: „имајте љу- бав међу собом!“ (јн 15, 12), коју је сава имао да им пренесе тада му, на његову жељу, сава принесе богородичину ико- ну да се пред њом помоли после молитве, син спусти оца на ро- гозину и постави му камен испод гла- ве, по симеоновој жељи сви присутни су се поклонили монаху симеону, а он је од свих затражио опроштај и благо- слов те ноћи, поред оца бдео је свети сава са још једним монахом и осетив- ши да се час исхода душе приближава, симеон одаде још једном хвалу богу речима псалмопојца давида: „хвалите бога међу светима његовим, хвалите га и на тврђи силе његове“ на сави- но питање кога је то видео, он, као од- говор, изрече „хвалите га и на силама његовим, хвалите га и по премудрој владавини његовој“ (пс 150, 1–2) и за- вршивши све како доликује, свети си- меон усну у господу 44 6/2014 врлински чин београдских мајстора од срца сам захвалила овим добрим људима што су својим поштењем помогли да не упаднем у велики проблем празник покрова пресвете бого- родице, лета господњег 2014 у срцу сам силно желела да га про- славим литургијски, у својој вазнесењ- ској цркви у жаркову или на слави не- ког од наших дивних манастира тог јутра сам, међутим, журила на посао да заједно са својим студентима обеле- жим светски дан стандардизације, на- учне области коју предајем на факул- тету организационих наука у београду након посла, чекао ме је договор са пријатељима, али сам у међувремену сазнала за породичну трагедију једне колегинице са посла и то да је сахрана њеног члана породице заказана истог тог дана потресена због те вести, тра- жим по центру београда паркинг ме- сто за ауто и, коначно проналазећи га, излазим журно из аута и разговарам са пријатељима, не размишљајући при- том да ли сам обезбедила аутомобил и где остављам кључ журим на сахрану, која траје дуго због великог броја људи који су дошли да молитвено испрате у вечност једну младу душу и да пруже утеху ближњима у једном тренутку ми кроз главу пролази помисао о томе да ли сам ауто оставила на сигурном месту, али је брзо одбацујем и препу- штам све вољи божијој после готово пуна два сата, налазим се са пријатељима испред свог аута, према ранијем договору док смо при- лазили аутомобилу, радовала сам се што се налази тамо где сам га остави- ла и благодарила богу због тога почи- њем да тражим кључ од аута у својој торби, али њега нема молим се пре- светој богородици да га некако нађем јер ми већ постаје непријатно да при- јатељи (који су ме ионако дуго чекали) опет мојом кривицом чекају на мене мала девојчица са нама нестрпљи- во очекује да је водимо у зоолошки врт, а после тога треба да стигнемо на промоцију нове књиге свештеника који служи у нашој парохијској цр- кви осећам до крајњих граница своју беспомоћност у датој ситуацији, али и даље вапим у срцу пресветој мај- ци божијој већ помишљам да кренем назад према гробљу да погледам да случајно нисам негде испустила кључ успут, кад у том тренутку нам прила- зе два мајстора из ауто-сервиса преко пута паркинга где смо се налазили и питају да ли је то мој ауто? одгова- рам да јесте, а они ми дају мој кључ, објашњавајући да су видели да у мо- ана трајковић тема броја новембар/децембар 2014 45 јим колима стоји кључ у брави и да су пришли, закључали ауто и узели кључ док се не појави власник аута, да не би случајно неко украо аутомобил, што је било веома лако извести од срца сам захвалила овим добрим људима што су својим поштењем помо- гли да не упаднем у велики проблем у том тренутку смо и моји пријатељи и ја, а верујем и поменути поштени мај- стори, осећали огромну радост јер смо негде у срцу знали да смо сви сведоци чуда мајке божије која нам увек дока- зује да смо под њеним пречистим по- кровом ношени предивним благосло- вом пресвете богородице, успели смо да све планирано испунимо и да стиг- немо на промоцију још једне сјајне и ва- жне књиге нашег уваженог свештеника у жаркову а у свом молитвеном правилу те ве- чери прочитала сам из посланице апо- стола павла следеће речи: „јер смо ње- гова творевина, саздани у христу исусу за дела добра, која бог унапред припре- ми да у њима ходимо“ (еф 2, 10) нека господ наш исус христос увек чува и помаже у сваком добру све поштене љу- де, а међу њима и поменуте мајсторе слава и хвала богу за све! амин ауторка је предавач на факултету организационих наука у београду осећам до крајњих граница своју беспомоћност у датој ситуацији, али и даље вапим у срцу пресветој мајци божијој мајстори који су показали врлине поштења и одговорности говорећи у прошлом броју о депре- сији као широко распрострањеном душевном обољењу, о разним, а пре свега духовним узроцима депре- сивних стања, неизбежно је спомену- ти питање непоштовања дара живота често је депресивно стање увод у суи- цид – самолишавање живота проблем самоубиства уз- немирава и потреса токове људске историје кроз ве- кове и представља велику загонетку за многе када се ради о хришћанском приступу овом проблему, ту нема нејасно- ћа, већ једино има места говору о од- говорном пастирском служењу у циљу спасења света и човека најпре се треба позабавити основним узроцима самоубиства са аспекта пра- вославног аскетског искуства разуме се да је немогуће побројати све разлоге који човека наведу да изврши страшни чин одбацивања дара живота сведоци смо да су већина људи који су покуша- ли или извршили самоубиство били об- узети малодушношћу, очајањем тј де- пресивним стањем суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- проблем одбацивањa живота као дара божијег милош в маринковић 46 6/2014 какве су ти мисли, такав ти је живот јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније (грч ακηδια) стање безизлаза, које усред животних компликација од- води човека из животне радости у оча- јање и депресију, што понекад на крају резултира до појаве суицидалних наго- на и ово се све дешава онде где је зака- зала она искрена хришћанска љубав питање метода овде се поставља питање како на пра- ви начин треба пастир да приступи чо- веку који има депресију са изразитим суицидалним мислима пастирска му- дрост се састоји у томе да нађе прави начин обраћања човеку, као и да задо- бије његово поверење, да га подстакне да почне да иступа из његовог стања немоћи знајући да је то стање немоћи заправо стање болести, пастир треба да проналази спасоносне методе и приме- њује добру терапију исцељења заправо, кад човек увиди да умирање није конач- но нестајање, него да је само привреме- ни прекид живота, који не престаје него се продужава у вечност, онда разуме да се самоубиством не решава ништа због тога је једини прави пастирски лек, у вези са самоубиством, отварање човека за долазећу радост будућег века јер, са- моубиство, са црквене тачке гледишта, можемо посматрати и као незнање о стварности да долази царство божије, тако што је већ у нама (мт 3, 2; лк 17, 21) наравно, ми не смемо бити себични и незаинтересовани према онима који су због својих или туђих грехова запа- ли у канџе очајања сетимо се приме- ра јуде искариотског који се по издаји христа раскајао, и покајање принео ста- решинама јеврејским говорећи: „сагре- ших што издадох крв невину а они му рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видети и бацивши сребрнике у хра- му, изађе, и отиде те се обеси“ (мт 27, 4–5) овде је јасно да где нема љубави и разумевања према покајнику, већ влада равнодушност, долази до очајања када човек види да није сам и остављен, он- да ће престати да се предаје беживотној машти самоуништења сетимо се тако- ђе и другог догађаја везаног за страдање господа христа на голготи, када благо- разумни разбојник приноси покајање и проси и добија царство и где истинита љубав спасава човека из канџи очаја- ња: „сети ме се господе када дођеш у царству своме“ а господ христос, па- стир добри му одговара: „заиста ти ка- жем, данас ћеш бити са мном у рају“ (лк 23, 41–43) канонско предање што се тиче односа канона који се односи на питање самоубиства, они су пре свега сконцентрисани на то да буду лек и превенција канон 142 патријар- ха никифора говори да када неко поку- ша самоубиство, одређује се епитимија у трајању од дванаест година оваква, на први поглед строгост, потиче, по ре- чима св николаја жичког из милости, да би човек био спасен и излечен од од- нема супротности између пастирског старања и психотерапије, већ постоје два пута која имају додирних тачака, а циљ оба пута јесте суштинско оздрављење човека новембар/децембар 2014 47 бојности према богодарованом живо- ту када говоримо о питању одржавања опела над човеком, који је, нажалост, успео у намери да себи одузме живот, у канону 14 св тимотеја александриј- ског говори се да је клирик дужан да испита да ли је одређени човек лишио себе живота у стању душевног растрој- ства, и ако је тако било да му се омогући опело и помињање на светој литурги- ји важно је напоменути да ова чињени- ца – душевно растројство – не сме да се претвори у пораз пастирске праксе ле- карско уверење не сме да буде изговор за необављање пастирских дужности, јер сваком човеку, а најпре оном који је у тако тешком стању, као што је суици- дална криза, треба бити понуђен не са- мо духовни разговор, него и благодатна светотајинска исцелитељска средства цркве, а пре свега причешће као лек бесмртности ако се опело и ускраћује, ово мора да буде васпитна мера којом се указује на тежину промашаја ова мера не сме да буде нешто што је усмерено против породице самоубице, нешто што ће их још више ожалостити али, опет канонски поредак не сме бити ничим обезвређен, али увек треба наглашавати љубав и истину а сам чин самоубиства јесте израз егоизма, одбацивања љубави бога и ближњих превидети ово значи- ло би изједначити љубав и себичност, добро и зло помоћ медицине такође, битно је споменути да је у слу- чајевима људи оболелих од депресије, са суицидалном кризом, преко потреб- на сарадња свештеника и психотера- пеута и ово би требало да подстакне и пастирску и лекарску праксу на бољу и квалитетнију сарадњу нема супротно- сти између пастирског старања и психо- терапије, већ постоје два пута која имају додирних тачака, а циљ оба пута јесте су- штинско оздрављење човека пастирско старање и психотерапију могу раздвајати и супротстављати само неупућени и нео- дговорни пастири и лекари имали ли ва- жнијег заједничког задатка и пастирске и лекарске праксе него да оболели човек наше је да учинимо све што је у нашој моћи да препознамочовека у суицидалној кризи и да му пружимо сву потребну помоћ и подршку да би поновно спознао радост живота као дара божијег виктор франкл (1905–1997) 48 6/2014 какве су ти мисли, такав ти је живот пронађе истински смисао живота карл густав јунг, у једном од својих предава- ња под насловом „циљеви психотера- пије“, изговорио је следеће: „око трећи- не мојих пацијената не пати од неурозе која се може одредити клинички, већ од бесмислености и беспредметности њи- ховог живота“ виктор франкл је иста- као вољу за смислом као primum movens (примарни покретач) људског живота оснивач је логотерапије, која се у лече- њу човека усредсређује на смисао чове- кове егзистенције и његово тражење тог смисла својим богатим научним, али и животним искуством (прошао је кроз нацистички логор аушвиц), франкл је помагао својим пацијентима у суицидал- ној кризи да поново пронађу смисао свог живота и постојања заједничка одговорност на послетку, ваља напоменути да од- говорност не лежи само на црквеном пастиру, већ на свима нама, вернима из локалне литургијске заједнице наше је да учинимо све што је у нашој моћи да препознамо човека у суицидалној кризи и да му пружимо сву потребну помоћ и подршку да би поновно спознао радост живота као дара божијег сетимо се да када неко у нашој околини покуша или изврши самоубиство, постоји одговор- ност сваког од нас јер можда баш тог чо- века нисмо саслушали, упутили му реч утехе, можда смо били равнодушни и као народне старешине само хладнокрв- но констатовали чињенично стање (мт 27, 4) ми треба да подстичемо и себе и друге хришћане на сталан труд и стал- но узрастање у вери и подвижничком животу, на борбу са својим страстима и преображавање из старог човека у новог човека у христу ово морамо рећи, као речи љубави, онима међу нама којима је овладала депресија са суицидалним по- мислима свест да се нико не може сам спасти, треба да покреће нашу саодго- ворност према браћи који су у канџама очајања наша искрена љубав показана кроз речи и дела треба да подстакну обо- лелог човека да крене путем исцељења а о љубави као леку за нас и наше бли- жње говори и старац тадеј: „љубав, радост и мир, то су божански дарови, божанске особине они појединачно чуда могу да стварају љубав сједињује све у једно – мир исто тако зрачи из човека, даје тишину; радост чини да се скине терет са човечи- је душе: кад дође нека радосна душа код тужне, па му каже какве благе, тихе речи, одједном као да му је свануло тада бивају и исцељења, на пример господ је показао како и казао да ћемо то чинити његовом божанском снагом биће такви знакови: на болесне ставићемо руке и исцелиће се то су истините речи божије“ аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој старац тадеј (1914–2003) новембар/децембар 2014 49 острог је наша највећа поклонич- ка светиња ко год је ишао под острошке висове осведочио се у силу божију и молитвено заступни- штво светог василија њему са страхо- поштовањем свакодневно притичу реке православних, из свих наших крајева и дијаспоре, али и инославних, и са ве- ром припадају његовим светим мошти- ма а светац не гледа ко је ко, него у срце људско, и исцељује и духом све- тим препорађа душе заблуделе грехом многима је баш он био први духовни светилник у мраку житејскоме, али и остао задужио их је својом очинском милошћу и добротом, помогао им да препознају спаситељну промисао бо- жију у својој тешкој муци и упутио их на пут вечног живота ево, овако нам о острошком светитељу говоре васили- јевићи, и то први пут за јавност: често нам крену сузе кад певамо: „ва- силије свети, поносе монаха поборни- че мудри светог православља“ – кажу нам страхиња (31) и јелена (33) из рако- вице ушао је у наш дом као наше крсно име и слава, као наш молитвени заступ- ник пред господом, јер нам је велико чу- до учинио – из темеља је променио наш живот, привео нас крштењу, учврстио у православној вери у његовом житију смо прочитали да је услишио сваког ко му се у невољи обратио срцем и душом, и са поверењем, било да је православан или не а болест је најчешће она тешка невоља без које нема богомоље у манастиру раковица, посвећеном светом архангелу михаилу, њихов па- рохијски свештеник александар милу- тиновић каже о њима: „породица васи- лијевић је надахнуће српској породици они својим примером врше мисију и указују на речи светог писма: рађајте се и множите се (пост 1, 28) њихов мо- литвени дом мени је увек место духов- не укрепе потпуно се слажем да о њи- ма треба да чује и шира јавност“ а пред њиховим скромним домом у сусрет нам истрчава њихово шесторо деце, 4 сина и 2 ћерке: василије (7), магдалина (6), ђорђе (4), андреј (3), арсеније (2) и у мамином наручју четворомесечна јули- ја имена, све лепше од лепшег! јелена: изабрали смо их у договору са родитељима и кумом василије је, на- равно, добио име по нашој слави, маг- далина по светом марији магдалини, породица василијевић ништалепше насвету за жену немаод мајчинства, тадајењеносрцеиспуњеноу кућиу којојјепунодеце великајеирадост јер волимодасмосвиокупљени радмила грујић 50 6/2014 многодетне хришћанске породице ђорђе је рођен по ђурђевдану, андреј на дан светог андреја критског, арсе- није на светог арсенија сремца, а јули- ји је име дао тата потом су нам причали о себи: стра- хиња: живимо у кући моје мајке коју смо реновирали кредитом и уз помоћ родитеља, тако да сада има 100 квадра- та градња је започела по великој госпо- јини па смо овај празник, у знак покаја- ња и нашег духовног препорода, узели као заветну славу кад смо се венчали, годину дана живели смо у насељу кије- во код бабе, мајчине мајке моји роди- тељи живе на дорћолу у дедином стану (очев отац) деда је албанац, родом са шар планине, подручје гора, (драгаш), а мајка ми је из врбаса завршио сам средњу грађевинску школу и уписао вишу грађевинску, али је нисам завр- шио тренутно радим у магацину за ле- кове преко омладинске задруге и имам само две године радног стажа радио сам као чувар, грађевински техничар, физички радник, бравар, на градили- шту, селидбе, на клизалишту јелена: моји родитељи су рођени у београду, живе на вождовцу, отац је родом из ивањице, а мајка из јагодине имам још три сестре вишу грађевинску школу, коју сам уписала упоредо са факулте- том архитектуре, похађала сам заједно са страхињом није случајност – број његовог индекса био је 68 а мог 69, те смо увек били заједно на свим вежбама, али ни ја је нисам завршила дипломи- рала сам архитектуру кад сам родила треће дете спојио нас је свети васи- лије, слава му и милост венчали смо се 2006, у тадашњој парохијској цркви светих апостола вартоломеја и варна- ве у раковици и ја сам понешто ради- ла: држала часове, чувала децу, радила у пекари новембар/децембар 2014 51 у ком узрасту сте крштени и где? какав је ваш пут до праве вере? страхиња: до своје 17 године нисам имао никакве додире са духовношћу моји родитељи су били атеисти покојни деда (по оцу) био је муслиман, који је по- времено ишао у џамију, али то није зах- тевао од своје деце мајчин отац је римо- католик, а њена мајка је православка а онда нас је све моја болест привела богу на велику госпојину 2000 ми је пукло слепо црево, хитна операција трајала је целу ноћ, трећег дана је наступила сепса доктор је преписао неки скупи лек који су моји родитељи једва набавили јер су тада владале санкције то је био разлог да моја мајка први пут оде на острог и, између осталих ствари, донесе и свету воду коју ми је сипала у чај свакога да- на нисам имао појма шта пијем након неколико дана био сам излечен, а лекари су то приписивали леку већ у септембру опет су отишли отац и мајка, и по по- вратку цела наша породица се крстила у манастиру раковица, осим мајке, која је мало касније сазнала да треба да при- ми миропомазање тада је отац узео кр- штено име небојша, а мајка – ангелина и ускоро су се ту и венчали већ две године моја мајка волонтира у народној кухињи вдс-а јелена: ја сам крштена са 9 годи- на у своме стану моја породица слави светог николу, више традиционално у цркву смо повремено одлазили да за- палимо свеће, али се нисмо исповедали ни причешћивали страхиња ме је при- вео вери, већ је редовно ишао у цркву, исповедао се и причешћивао чула сам за манастир острог али, по промислу божијем, тек када ми је он испричао сво- је исцељење добила сам велику жељу да одем и поклоним се василију чудотвор- цу убрзо, на богојављење 2003, одлазим 52 6/2014 многодетне хришћанске породице под острог са њим и његовим родитељи- ма уствари, више сам кренула као радо- знали архитекта, занимало ме је како је изграђен тај објекат у стени у аутобусу сам слушала од поклоника да су се при- премили за овај пут постом и молитвом, и прва помисао ми је била: боже, како ћу ја издржати да постим? и закључила: нећу моћи одједном, тако ми је позли- ло, осетила сам неиздржљиву врућину да сам се почела свлачити и одмах сам то разумела као опомену и почела да се молим: боже, опрости ми и престало је вративши се у београд, испричала сам о томе родитељима и сестрама то је ути- цало на њих и довело до великог духов- ног преокрета имали су намеру да се венчају у цркви, али их је спречила тати- на прерана смрт како други људи гледају на овакав ваш начин мисионарења? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? јелена: гледају различито: млађи људи сматрају да смо погрешили и углавном нас осуђују што не користимо разне ви- дове заштите против зачећа старији пи- тају да ли су деца из једног брака, а неки нас упоређују са њиховим прецима, јер је само пре педесет година породица са ви- ше деце била уобичајена ништа лепше на свету за жену нема од мајчинства, та- да је њено срце испуњено у кући у којој је пуно деце велика је и радост јер воли- мо да смо сви окупљени деца су окрену- та једна другој, и када одемо негде држе се заједно млађи уче од старијих а ста- рији млађима притичу у помоћ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважни- је у хришћанском животу? страхиња: да ли смо права хришћан- ска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство најбоље и најважни- је је да цела породица има истог духов- ника ми имамо оца јоила из манастира ћириловац нека га пресвета богороди- ца и свети василије чувају у све дане ви сте често на гробу нашег блажено- почившег патријарха павла како се мо- же остварити идеал „будимо људи“? да, ми смо ту на светој литургији не- дељом и празником и увек са радошћу целивамо гроб нашег драгог патријарха сваки човек може остварити тај идеал ако то жели, али патријарх је мислио на ону „доброту“ којом се задобија спасење, а то се може остварити само у право- славној цркви први пут се о вама пише сигурно вам се допада часопис православни мисионар? да највише ми се допадају чланци о стварним људима који у наше време тра- же истину и на који начин су успели да спознају бога а баба ангелина додаје: сви ми што радимо у народној кухињи, прво читамо вашу рубрику мама јелена је показала изузетну упор- ност и одговорност према бројним оба- везама и докрајчила своје петогодишње студије архитектуре у нимало лаким условима сада ће она бити архитекта живих храмова светог духа, а то је не- да ли смо права хришћанска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство да ли смо права хришћанска породица видеће се кроз нашу децу и њихово потомство најбоље и најважније је да цела породица има истог духовника новембар/децембар 2014 53 упоредиво важнији посао ту је приори- тет васпитање деце да ли је данас теже васпитати децу него што је било раније? јелена: трудим се да што више разгова- рам са децом о свим њиховим проблеми- ма упућујем их једне на друге, учим их да се слажу, да праштају, да млађи слушају старије, а старији да воде рачуна о млађи- ма страхиња: чини ми се да је данас теже васпитати децу јер је данашњи стил жи- вота избацио заједништво оба родитеља раде, никад нису кући, деца по цео дан у вртићу, школи, на спорту, и нестаје пове- заности људи којима поверавамо децу не- мају исте погледе на свет, а они који желе да свој посао раде професионално спута- ни су папирологијом, великим групама а некада су породице проводиле много вре- мена заједно и само друштво је ценило вр- лине, док се оне сада сматрају за слабости у чему се огледа делатна љубав у поро- дици? колико томе доприносе лепе речи и похвале? љубав се огледа у малим стварима на пример, када видиш како деца, након дечијих неслагања, без сујете, већ у сле- дећем тренутку притичу једно другом у помоћ када је потребна у излажењу у су- срет другим људима, и ван круга породи- це, али је она најочигледнија у породич- ној заједници, када ће сви њени чланови дати све
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
8
Свеска: 341 | Света Земља
...и остали словенски народи упознају са непресушним духовнимБОГАТСТВОМ
📌
свете земље, да се на тај начин пробуди
свест о духовном животу сваког од нас,
да се открије њен значај и место у нашим
срцима овај са
...и остали словенски народи упознају са непресушним духовним
МЕТА инфо: Р:18555 К:146750 Д:81
| Свеска 341 |
Свеска: 341 | Света Земља
... светитеље, руску духовну ми- сију, ходочашћа и још много тога то је немања и јелена јонић света земља на српском интернету 48 1/2015 прави прегалачки подухват који је запо- чет пре више од осам месеци и који још увек траје све ово је урађено са циљем да се срп- ски и остали словенски народи упознају са непресушним духовним богатством свете земље, да се на тај начин пробуди свест о духовном животу сваког од нас, да се открије њен значај и место у нашим срцима овај сајт има јаку ноту моно- графског штива, па може да послужи и као образовно средство у области веро- науке колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ван- временско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на sveta- zemljainfo аутори текста су аутори пројеката hilandarinfo и svetazemljainfo колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ванвременско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на svetazemljainfo тема броја јануар/фебруар 2015 49 породица васић живи тихим и по- вученим животом о њој нису пи- сале новине нити су се за њу ин- тересовали поједини тв програми као и друге многодетне породице, она живи скромно, али све недостатке надокнађује међусобном љубављу одазвала се са ра- дошћу православном мисионару, који их се сетио, за који кажу да је одличан ду- ховни часопис из градске вреве велеграда улазимо у миран и пријатан кутак – у мали стан у коме живи једна велика породица већа соба са креветима на спрат, једна мала со- ба и мала кухиња срдачни домаћин нам објашњава: „живимо у стану од 46 ква- драта уз сагласност станара, добили смо одобрење да се проширимо на поткровље и у току су радови на адаптацији, чиме ћемо удвостручити простор за сада, док су деца још мала, како-тако функциони- шемо, али се надамо да ћемо у догледно време успети да урадимо поткровље са нама живи деда миле, веснин отац и то само преко зиме, откад се њена мајка упо- којила, а лети је у сремчици овај стан смо наследили од моје баке по мајци, ја- године“ ненад (42) и весна (42) васић, из бео- градског насеља карабурма, имају шесто- ро деце, четири сина и две ћерке: марко (13), сава (11), ђорђе (8), лазар (6), ми- лица (3) и марта (7 месеци) наизменич- но су одређивали имена, а за марту су деца одабрала име ненадов отац влади- мир, родом из београда, и мајка љубина, родом из тулежа (општина аранђело- вац), имају троје деце такође и веснин отац миле и мајка марија тишма, обоје родом из ивошеваца (код книна), имају троје деце стекли су високо образова- ње ненад: факултет за пословне студи- је (мегатренд), запослен је у компанији „полимарк“ на позицији ит администра- тор, стаж 13 година; весна: технолошки факултет, запослена на факултету при- мењених уметности, на позицији виши стручни сарадник, стаж 15 година жи- ве од своје две плате, а кад је потребно, помогну им родитељи и родбина славе ђурђиц, заједно са родитељима, али и светог луку, јер је то слава ненадове ба- ке јагодине, и не желе да та слава изађе из њиховог дома, јер је она била крсно име које се славило и у оно безбожно време њихов парох, о ђорђе драгутиновић, из цркве сабор српских светитеља, каже: „они су жива црква дуго година позна- јем ненадове родитеље, посебно мајку и баку, као веома побожне жене у овај стан сам долазио за славу свети лука, и похвално је што су ту славу очували весна је тражила благослов да пости и у трудноћи деца су им лепо васпитана и на св литургији су редовни“ вера је божији дар који добијамо ако га тражимо да ли је код вас било „нево- породица васић можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није много деце радмила грујић 50 1/2015 многодетне хришћанске породице ље“ или сте одмалена васпитани у том духу? весна: „није било невоље кад сам за- вршила факултет, пут ме је одвео у лон- дон да тамо покушам да наставим даље студије, и успут да помажем у стану једној нашој познаници вери чувши од мене да нисам крштена, добро ме је „испрашила“, за разлику од свих похвала које сам до тада од ње добијала она је била црквена, искрено побожна жена и редовно одла- зила у нашу цркву светог саве у лондо- ну у лондону нисам добила оно што сам очекивала, али сам добила оно што нисам очекивала: нашла сам веру кроз тетка ве- ру, која ми је постала духовна мајка кад сам се вратила кући, обзиром да сам кр- штена у 27 години, желела сам да нађем некога ко ће, по мом мишљењу, живети за веру, јер такав живот нисам могла да замислим без цркве промисао божија је била да то буде момак из сремчице, где сам и ја одрасла виђали смо се на литур- гијама и наша љубав је дошла спонтано имали смо велико поверење једно према другом венчали смо се 10 јуна 2000 го- дине у цркви светог стефана дечанског у железнику, у којој смо се и упознали, јер смо припадали тој парохији“ ненад: „у нашој кући је некад у мањој, некад у ве- ћој мери увек била присутна побожност хвала богу, није било неке велике невоље крштен сам као беба у цркви светог ни- коле, на новом гробљу како сам растао, читао сам нови завет и многе књиге о духовности, православне и неправослав- не, али сам брзо прихватио православље као једину истиниту веру томе су најви- ше утицале књиге о савременим старци- ма: силуану и пајсију светогорцу, пор- фирију, св јовану кронштатском, као и сусрети са патријархом павлом и стар- цем тадејем, јер су они зрачили љубављу и добротом која је могла у великој мери да се осети у њиховој близини као мо- мак, често сам одлазио у патријаршију на ране литургије које је служио патријарх павле а у манастир витовницу сам ишао више пута и тамо остајао по неколико да- на такође и у манастир ђунис“ како други људи гледају на вашу мно- годетну „мисију“? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? весна: „најчешће питају: ‘како све по- стижете’? у томе и јесте ствар – не пости- жемо све, него оно што можемо а најва- жније је одабрати шта је заиста потребно за ових 14 година много тога се пробра- ло, али и даље има шта да се поједноста- ви лоших страна нема, али то не значи да је све лако, напротив веома је тешко ако је мајка сама са малом децом једно доји, друго је на ноши, а двоје старијих у кухињи просипају млеко кога прво услу- јануар / фебруар 2015 51 жити? и то је период када их треба учити добрим навикама када најстарије дете стаса да може да помогне, знатно је лак- ше“ ненад: „можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није мно- го деце боље би звучало – ‘вишедетна’ лоших страна практично нема једина би била недостатак времена за неке сво- је забаве и задовољства, али када бисмо то време и имали, опет би најлепше време било проведено са породицом прави хе- роји подизања деце су мајке, јер ми очеви док смо већи део дана на послу немамо представу шта све супруга код куће треба да уради да би једна породица функцио- нисала још је теже када жена иде на по- сао, па је код куће све чека, али уморну од посла и са мање времена на располагању да све постигне“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли зајед- ничког духовника? весна: „по мом мишљењу, ово питање представља парадокс, пошто прави хри- шћанин то за себе никада не би ни поми- слио то би било лицемерство, попут оног фарисеја који самог себе самозадовољно уздиже над цариником што се духовни- ка тиче, треба да буде заједнички још пре венчања сам питала блаженопочившег патријарха павла да ли духовник може да буде парохијски свештеник, обзиром да желим да се удам и да рађам децу ње- гов одговор је био: ‘и може и треба’ не- над: „најважније у хришћанском животу је да волимо бога и ближње и да постаје- мо све бољи људи испуњавајући божије заповести да увек, имајући вечност пред очима, без компромиса, корачамо путем истине и правде, уздајући се у божију по- моћ и милост, а имајући свест о својој не- достојности и грешности“ да ли муж, као глава породице, треба да има више права или више одговорности? „о правима не размишљам све ра- димо договорно у ретким ситуација- ма, када нам се мишљења не поклапају, весна прихвати моје мишљење за сада се потврђивало да је моје мишљење би- ло исправно, не зато што сам бољи или паметнији од ње него зато што верујемо да бог по молитви даје мужу смерницу, кроз неки осећај или интуицију, шта је најбоље чинити ово се не односи само на важне одлуке кад смо се венчали, весна је питала свештеника, који нас је венчао, да ли од сада само она мора да слуша мужа, а муж њу не мора, а он је одговорио: ‘и да слушаш, и да те слуша’ и заиста, тако и живимо просто ме је стид да себе намећем и придајем себи више важности у породици, јер знам ко- лико обавеза има весна ја, сам за наше пето дете узео породиљско одсуство и чувао децу, и знам каква је то обавеза научио сам и да кувам и чистим и све што је неопходно око малог детета“ да ли љубав увек мора да буде крст? може ли се волети без жртвовања? весна: „по мом мишљењу, љубав клија у своје време из семена на тлу натопље- ном жртвом“ ненад: „жртвовање не мо- ра да се подразумева, јер кад волимо ни жртву не сматрамо жртвом, али је она један од показатеља љубави патријарх павле је једном рекао: ‘све ствари које имамо, када их дајемо имамо их све ма- ње, а љубав што више дајемо – имамо је све више’ да ли јачању љубави доприносе лепе речи и похвале? „сваки добар труд похвалимо и награ- димо трудимо се да се деца у оквиру по- родице осећају сигурно и да сваки про- блем или потребу могу да поделе са нама и добију подршку родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и ста- рањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља“ у чему је суштина хришћанског вас- питања? колика је одговорност родите- ља према деци у есхатолошком смислу, у вечности? 52 1/2015 многодетне хришћанске породице весна: „само на две ствари смо заиста доследно инсистирали – да се према на- ма не опходе без поштовања и да се ме- ђусобно помире када се посвађају данас је децу лакше отхранити, али теже вас- питати него што је било раније држимо се онога што смо прочитали код старца порфирија: ‘све што бисте иначе рекли свом детету, ви реците богу, јер ће дете, због свог карактера, можда реаговати ка- ко не ваља клекните пред богом, и ње- говом благодаћу ваше речи ће се пренети на дете будите свети, и ваша деца ће би- ти добра’“ како деца уче? да ли се баве додатним активностима? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је но- ви облик зависности од интернета и дру- штвених мрежа код деце се појављује ра- но и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење ненад: „иду у ош јован поповић од- лични су: марко 7 разред, воли цртање и из тога је освајао многе награде, и сава 5 разред – два пута је освајао прву награду на општинском такмичењу из математи- ке ђорђе 2 разред, такође воли да црта имају ограничење у коришћењу рачуна- ра (у сврху играња) на сат времена днев- но тв ретко гледају мобилни има само марко, али га ретко користи иду на ве- ронауку, као изабрани предмет у школи кажу да тај предмет највише воле, што нам је драго, јер она има значајан допри- нос за духовно усмерење деце“ колико је родитељ у стању да утиче да деца не прихвате моду својих вршњака (шминкање, тетоваже), када се у свим маркетима нуде пакетићи за малишане: „чаробна бојанка изненађења“ са налеп- ницама-тетоважама за дечаке и девојчи- це? сигурно знате речи старца пајсија светогорца да је ‘највећи непријатељ ду- јануар / фебруар 2015 53 ше световни дух, јер слатко сада привла- чи, а загорчава у вечности’ „сви по својој снази треба да избега- вају шминкање, тетоваже, бушења, фар- бања данашња мода је све слободнија у откривању тела, чиме се распламсавају страсти, а страсти негативно утичу на це- ло биће“ може ли човек остварити идеал „буди- мо људи“ живећи ван христове цркве? весна: „човек је добар онда када је по- везан са добром живећи у христовој цркви ту везу појачава и учвршћује“ ненад: „разни људи би на разне начи- не описали доброг човека кад је богати младић питао исуса христа: –учите- љу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?, почетак одговора је био: ‘што ме зовеш добрим? нико није добар осим једног бога’ (мк 10, 18) рекао бих да не треба да се бавимо размишљањем – ко је и колико добар, и ко ће да се спасе и буде у рају; то оставимо богу потреб- но нам је само себе да разобличавамо и покајањем исправљамо под окриљем христове цркве“ колико молитва доприноси побољша- њу вашег живота? да ли кроз њу реша- вате проблеме? како функционише ваша домаћа црква? апостол павле пише: ‘молите се не- престано’ (1сол 5, 17) нисмо ни близу тога и ту има доста простора за попра- вљање на литургијама не стигнемо баш увек да присуствујемо у пуном саставу, а ако крену и најмањи, онда закаснимо ма- ло, гледајући да се деца постепено нави- кавају на дужину литургије код куће се деца радо прикључе молитви, нарочито када је пост, и када они који су довољно стасали добију да прочитају свој део из молитвеника кад смо код молитве, да питамо и децу поводом јубилеја 100-годишњице од ро- ђења и 5-годишњице од упокојења блаже- нопочившег патријарха павла, у музеју спц у патријаршији је до недавно била изложба „сведочим само“ то је прилика да се сетимо његовог светог живота и по- ука, између многих и ове: „пре него што почнем да читам, ја се помолим, а кад књи- гу заклопим, ја се прекрстим“ да ли тако и ви радите, пошто сте одлични ђаци? сава: „да, тако нас учи вероучитељица и увек на почетку часа сви говоримо мо- литву царе небески“ родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и старањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља 54 1/2015 многодетне хришћанске породице тако и треба, децо! патријарх је мислио баш на ту молитву, посвећену светом духу, који је „ризница добара и давалац живота“, како земаљског тако и вечног, и благословио је да вероучитељи тако по- чињу час веронауке да ли за распуст де- ца иду на летовања или зимовања, на по- клоничка путовања? весна: „ретко успевамо да путујемо до сада смо увек у кући имали или трудницу или бебу“ ненад: „лети деца иду на ба- зен или се играју у природи“ свети јустин ћелијски каже: „богат је, не онај коме треба много имања и поседу- је много, него онај коме ништа не треба тако васпитавај свога сина, томе га учи; то је највеће богатство“ да ли се слажете са њим? „наравно за сада немамо егзистенци- јалних проблема уздамо се у бога да ће и на даље тако да буде слога у породи- ци је на великом искушењу када је новца премало или превише највећа промена у породици, материјално и организационо, је када се роди прво дете свако следеће дете мање компликује ситуацију већ код четвртог – скоро да нема разлике да ли их је троје, четворо или петоро“ бог воли храбре, а људи би за вас рекли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непоколебљива вера имате ли поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? „суделовање у божијем стварању новог човека је величанствена ствар велика је радост гледати бебу како расте, учи, игра се, и израста у јединствену и непоновљи- ву особу мислим да ће нам на крају жи- вота, када будемо размишљали како смо провели живот, велика утеха бити то што смо од бога добили децу и прилику да их отхранимо, васпитавамо и волимо“ јануар / фебруар 2015 55 да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? весна: „слава богу, свих шест порођаја су били природни, без икаквих пробле- ма ипак, и даље сам страшна кукавица, па ни не прилазим породилишту без не- нада нема много тата који су шест пу- та присуствовали рођењу свог детета“ ненад: „долазак бебе на свет је величан- ствен тренутак чудим се да многи муже- ви не користе могућност да тада буду са женом када би мужеви присуствовали порођају, гледајући какве болове муче- нице трпе – много би више поштовали своје жене“ ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? весна: „омиљени ми је догађај када смо пре пет година на путу до мора (који је трајао петнаест сати) направили мали предах, деца се поиграла у песку и враћа- мо се назад у аутобус да наставимо путо- вање, а мали ђорђе, који је тада имао три и по године, мислећи да смо већ стигли на море, потпуно мирно упита: ‘а је л’ мо- жемо још некад да дођемо на море?’ он је био спреман да се врати у београд то може само дете!“ да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? ненад: „не стижемо много да се дру- жимо са другима, што због обавеза, што због наше природне интровертности ре- довно се дружимо само са кумовима иг- њатијевићима који имају четворо мале деце“ по свему судећи, васићи сведоче да живот извире у богу, а људи учествују у животу рађањем, захватајући из тог неисцрпног извора, у који све живо и увире, јер је то врело вечнога живота они који знају за страх господњи, који се уздају у бога и чувају његове запо- вести о љубави, заиста бога познају и у светлости лица његовог ходе (пс 89, 15), славословећи га: господе, научи ме да творим вољу твоју, јер си ти бог мој, јер је у тебе извор живота у светлости твојој видимо светлост продужи ми- лост твоју онима који те познају (пс 35, 10–11; велики славослов, на јутрењу и вечерњу) 56 1/2015 многодетне хришћанске породице предлажемо вашој пажњи поу- ке и савете човека који је жи- вео последњом спаситељевом заповешћу о поучавању свих народа у јеванђељу, светог инокентија вени- јаминова, апостола аљаске и сибира, митрополита московског када се чи- тају његови савети и нехотице постаје јасно зашто је имао толики успех – ње- гово срце је живело жртвеном љубављу према христу и људима којима је желео да јави христа, који је по речима светог јустина ћелијског „једини смисао свих светова“ о узвишености мисије: l оставити отаџбину и ићи у места удаљена, дивља, лишена многих живот- них удобности да би се на пут истине обраћали људи који још увек лутају у мраку незнања и просвећивати светло- шћу јеванђеља оне који још увек нису видели ову спасавајућу светлост – јесте заиста дело свето и равноапостолно блажен је човек кога изабира господ и поставља на такво служење! о припреми за проповед: l најважнија и истинска припрема за проповед јесте молитва која је једина у стању да отвори извор узвишених поука и низведе благослов на сваку добру на- меру и дело; и зато се увек, посебно пред разговор са онима који бораве у не- знању, које желиш да просветиш речју истине, обраћај богу топлом молитвом „ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ свети инокентије венијаминов, апостол аљаске и сибира превод: станоје станковић јануар / фебруар 2015 57 идите и научите све народе l поседуј увек скромно и смирено расположење духа и не обећавај себи самопоуздано необичне или сигурне успехе у свом делу таква обећања поти- чу од гордости, а гордима се благодат не даје сваки пут када се прихваташ не- ког дела, доведи себе у спокој и потпуну прибраност духа; иначе нећеш бити у стању да кажеш ни оно што знаш добро и поуздано l увек памти да ако проповедник не буде имао љубави у себи, како према свом делу, тако и према онима којима проповеда, онда и најбоље и најлепше излагање учења може остати без икакве користи, јер једино љубав изграђује; за- то је потребно имати у себи дух свете љубави о односу према учењу цркве: l догмата вере и суштине делатног учења потребно је држати се тако чврсто да се не говори и не допушта ништа про- тивно њима макар ти претила очигледна смрт l да би се повећао број људи који при- мају свето крштење, никако не треба употребљавати било какве мере или сред- ства која нису својствена јеванђелском духу и нису долична за проповедника, по- пут принуда, претњи, поклона, обећања, било каквих сујетних обмана (повласти- ца и сл), већ је потребно увек деловати са апостолском искреношћу l хришћанство је потреба, задовоље- ње и утеха пре свега срца, а не само ума; и зато је у предавању учења вере потребно трудити се да се делује више на срце него на ум радозналост ума је незасита, и за- то онај ко срцем осети неопходност вере и њене утехе, примиће је брзо и лако и она неће остати без плода у њему али да би се деловало на срце, потребно је говорити од срца; „уста говоре од сувишка срца“ и зато само онај ко је испуњен и изобилује вером и љубављу, може имати уста и пре- мудрост, којој не могу да се противе срца оних који слушају и која истински указује како, где и шта говорити дакле, примети и лови минут срдачног расположења оних који те слушају то време је увек погодно за сејање речи божије l у предаји учења и уопште, у разгово- рима, буди кратак, пажљив, једноставан, ни у ком случају не показуј хвалисави из- глед учитеља јер то веома може да наште- ти успеху твог дела l начин предаје учења вере је разли- чит: и по унутрашњем стању душе човека који се поучава, и по узрасту и по умним способностима у вези са тим имају виду да су они, са којима ћеш бити, по навика- ма и схватањима незнабошци и заблуде- ли, а по степену образовања деца према овоме је неопходно примењивати начин и поредак предавања спасавајућих истина l постави себи за правило да у време посете удаљених места, не започињеш бо- гослужење или требе док не предложиш људима макар кратку поуку l током излагања предмета вере по- требно је говорити промишљено, јасно и прегледно и колико је могуће кратко, ина- че ће твоја проповед имати мало успеха l потребно је говорити да нико ко се особено нада на себе и своје снаге, без по- моћи божије не може бити истински уче- ник исуса христа и да нам исус христос из своје велике љубави према нама није даровао своју помоћ, нико и никада не би могао да буде његов савршени следбеник међутим, сада свако ко само пожели, мо- же добити помоћ од њега ова помоћ је благодат духа светога, која се дарује као дар, која се добија пре свега молитвом истинска молитва представља обраћање срца богу са покорношћу, вером и надом могуће је молити се увек и свуда, а посеб- но је блиска благодатна помоћ божија у црквеној молитви 58 1/2015 идите и научите све народе о односу према људима којима се проповеда: l на почетку заволи оне којима же- лиш да проповедаш, затим учини да те и они заволе, а затим им говори о христу l потруди се да темељно упознаш ве- ру, обреде, обичаје, наклоности, карактер и целокупан живот твојих парохијана, да би могао лакше да делујеш на њих l од првог сусрета са народом коме проповедаш труди се да задобијеш њихо- во поверење и благонаклоност, али не по- клонима или ласкањем, већ расуђивањем, спремношћу да се помогне, добрим и ра- зумним саветима и искреношћу јер ко ће ти отворити срце, ако не буде било пове- рења? када ти неко од њих говори, слушај их са пажњом, снисходљиво и стрпљиво и на њихова питања одговарај разумно, са посебним расположењем и пажњом; јер питање које поставе у вези са духовним предметима представља јако важно дело за онога који проповеда јер је такво пита- ње у стању да покаже и стање душе онога који пита као и његових способности и жеље за просвећењем ако не одговориш једном, или му одговориш увредљиво, мо- жеш изазвати да заћути заувек l нипошто не показуј презир према њиховом начину живота, обичајима и другом, колико год се они чинили тога достојни; јер ништа не може да увреди и раздражи толико племена, колико очи- гледан презир и подсмех према њима и свему што је њихово l људе који не желе да приме свето кр- штење, чак и након неколико убеђивања, немој никако да огорчиш, а посебно не смеш да принудиш да приме крштење као проповедник јеванђеља, не треба да вређаш оне који не желе да приме јеван- ђелску проповед и у обавези си да са њима поступаш дружељубиво то ће бити најбо- љи доказ да им желиш истинско добро јануар / фебруар 2015 59 коло српских сестара основано је 1903 године на иницијативу сликар- ке надежде петровић, са циљем да са благословом цркве помаже људима у невољи, беди, немаштини, болести свако време има своје бреме и у сваком времену постоји потреба за бригом о старима, не- моћнима, сиромашнима, болеснима у да- нашње време, када је све израженије сиро- маштво, болест, небрига о старима, када су нас задесиле велике природне катастрофе, поплаве, када су људи остали без својих ближњих и крова над главом, потреба за милосрђем је још израженија коло српских сестара „свети сава“ об- новљено је 1991 године у баошићима код херцег новог, по благослову митрополи- та амфилохија (радовића), а на иниција- тиву босиљке кулић-кујунџић (тадашње председнице кола) која је са 11 година до- била благослов светог владике николаја велимировића у сарајеву и 1939 године завршила школу српских сестара које су основале чланице првог кола и сама про- шавши тежак пут са својом породицом за време рата – пут избеглиштва, логора, оставши без оца са мајком и пет сестара, од детињства је имала жељу да помаже људи- ма у невољи као и својој цркви, поштујући бога и божије заповести у време када је беснео рат на простори- ма бивше југославије, када је у баошићима и херцег новом било много избеглица и рањеника из босне и хрватске, коло срп- ских сестара је помагало храном, одећом, лековима плели су прслуке и чарапе за ратнике босиљка је сама носила на ра- тиште говорећи да њу метак неће: била је двадесетак пута на ратишту, а долазио је и епископ атанасије (јевтић) чланице кола обилазиле су рањенике, примали децу ко- ја су остала без родитеља, на сваки начин покушавале да ублаже патње и бол несрећ- них људи и жена који су остали без свога дома и својих најближих куће чланица кола биле су отворене за њих, а посебно кућа наше босиљке много деце и одраслих је тада крштено, многима смо биле куме лично ми је најра- доснији дан био када сам крстила четворо чланова једне избегличке породице у ма- настиру савина (мајку, ћерку и два сина) неизмерно смо захвалне несебичној помо- ћи и подршци блаженопочившег о јустина (тасића), игумана манастира савина, који нам је омогућио да ту славимо нашу славу, да организујемо добротворне продајне из- ложбе на дан наше и манастирске славе ус- пење пресвете богородице људи су доно- сили рукотворине, ручне радове, или неку коло српских сестара „светисава“ колосрпскихсестара „светисава“обновљено је 1991 године у баошићима кодхерцег новог,по благослову митрополитаамфилохија (радовића) драгана кривокапић 60 1/2015 милосрђе на делу своју драгу успомену, учествовао је и упо- којени сликар милић од мачве са својим сликама и тако смо скупљали новац за помоћ добијали смо нешто и од општине херцег нови, као и помоћ из иностранства у одећи, лековима, храни, коју смо делили потребитима, обилазили рањенике у бол- ницама у мељинама и игалу по преласку у београд, уз божију помоћ и подршку о небојше и о ратка при па- раклису св луке кримског и севастопољ- ског на вма, наше коло наставља са ра- дом обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха па- вла док је лежао на вма окупили смо око 70 чланица међу којима су и угледне жене овог града као што су др милијана савић, јелена жигон, душанка јанковић, оснивач „изданка“, књижевница милка ђуретић, гђа ђапкин, најстарији наш члан, и мно- ге друге породичне и верујуће жене које су спремне да и поред својих обавеза по- могну и дају допринос за свој народ, веру и своју цркву тако председница нашег ко- ла, весна ђукић, има петоро деце и налази снаге и времена да дâ свој допринос, део себе и своје несебичне љубави постоји огранак нашег кола при цр- кви светог вазнесења господњег у жар- кову, под руководством и благословом о бранка (митровића), где су наше чланице припомогле да се обележава слава др ла- зе костића, што је заслуга наше марине апостоловић у нашој цркви се одржавају обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха павла док је лежао на вма окупили смо око 70чланица међу којима су и угледне жене овог града у храму светог саве, 19 маја 2013 г јануар / фебруар 2015 61 пригодне вечери, беседе, верска настава у њој се дели и храна за оне који то не мо- гу себи да приуште, у чему помаже и наша чланица слађана јанковић, која несебично помаже у цркви, у манастирима, у вдс-у и свуда где се укаже потреба наша бивша председница кола, а сада- шња почасна чланица, босиљка кулић-ку- јунџић, садашња монахиња ефросинија, мати јевросима, замонашила се у својој 9 деценији живота у манастиру пива у цр- ној гори, чиме се њен животни пут заокру- жио и добио свој пуни смисао, јер се целог живота несебичном љубављу борила за своју веру, своју цркву, своје православље, светосавље, за свој народ, дајући целу себе да увек помогне угроженима, да утеши, да посаветује, да сачува нашу традицију и на- ше изворне вредности по благослову ми- трополита амфилохија основала је дваде- сето коло српских сестара у црној гори – у плужанима сада је наша „матушка“, како је од милоште зовемо, у манастиру пресве- те богородице тројеручице у дробњаку у раљи иако је тешко покретна после лома бутне кости, она је неуморна и свуда стиг- не и на све мисли, она је наша снага уз благослов нашег патријарха иринеја, митрополита амфилохија и подршку о ра- дивоја панића испунила јој се жеља да наше коло „свети сава“ прослави већ друге го- дине славу у храму светог саве 10 маја (на празник спаљивања моштију светог саве) заједно су наша мати јевросима и наше коло „свети сава“ од оснивања 1991 го- дине добили многе награде и похвале са- рађивали смо са другим колима у окруже- њу и иностранству мати је добила руски орден, многе грамате међу којима и орден и грамату св владике николаја (велими- ровића) чиме се заокружио њен хумани- тарни рад надам се да ћемо успети да наставимо њеним стопама и хвала свима који су по- могли да наше коло опстане 23 године та- кође се надам да ће уз божију помоћ наш скроман труд уродити плодом и да ће нам се придружити сви људи добре воље који су у стању да помогну свом народу у овим тешким временима и искушењима, било доприносом или радом или топлом и уте- шном речју, и да ће у време великог стра- дања и искушења доћи до изражаја наше милосрђе, наша вера, нада и љубав, „а љу- бав је највећа међу њима“ ауторка је потпредседница кола српских сестара још три генерације из породице мати јевросиме – парохијски дом храма светог саве, 10 мај 2014 г 62 1/2015 милосрђе на делу ево чудесног примера исцељења које се недавно десило наиме, млада девојка ј г из београда је имала јаке болове у глави праћене по- временом несвестицом нажалост, на- кон обављених прегледа резултати ана- лиза су били најгори могући – на мозгу су пронађена два малигна тумора вели- чине ораха стручни тим лекара одба- цио је операцију као решење проблема због могућих последица заказана је контрола за 7 дана, а у међувремену су стигле и додатне анализе узорака крви шокираној и запањеној мајци лекари су саопштили да девојци нема спаса у најави је била велика трагедија сазнавши за све то, младић те де- војке пружа јој максималну подршку и даје јој освећено уље – из највећих светиња јерусалима и свете земље – које је добио од свог вероучитеља овим богоугодним делом овај племе- нити момак испуњава речи апостола павла: „носите бремена једни других“ (гал 6, 2) у свим тим тешким данима, заједно са својом девојком усрдно је молитве упућивао господу надајући се њеном спасењу на првој следећој контроли ова побожна девојка казује лекарима како је почела светим уљем крстолико помазивати болно место рекли су јој: „џаба мажеш, неће ти то ништа помоћи“ међутим, верују- ћи речима христовим „иштите и даће вам се“ (лк 11, 9), девојка је још више појачала молитву уз учешће у светим тајнама наше цркве на другој контроли кроз 7 дана неве- рица и запрепашћење обузеше непобо- жне лекаре; њихове прогнозе о скором и трагичном завршетку животног пу- та младе девојке нису се обистиниле десило се оно што никад пре у својој пракси нису видели – злоћудни тумо- ри су се за тако кратко време драстич- но смањили будући да су сами били беспомоћни, рекли су јој: „ради шта си и до сада радила и тумори ће потпуно ишчезнути у року од месец дана“ та- ко је и било, те опет добисмо потврду христових речи: „што је људима немо- гуће, богу је могуће“ (лк 17, 27) карци- ном је побеђен! сила божија овај пут је деловала кроз освећено уље, које само по себи ни- је нека чаролија (па да га проспемо по болницама и да сви болесници момен- тално оздраве и појуре својим кућама), већ само велики благослов и услов да би се десило нешто више ево сликовитог примера: ако имамо у кући поставље- уљем изсвете земље побеђен карцином оно што је важно јестеда постанемо сасуд (сарадник) божији ненад вујић јануар / фебруар 2015 63 сведочанства не инсталације за струју, то није и до- вољан услов да нам засветли сијалица; нужан услов је да се притисне прекидач и да струја потече кроз каблове тако је и свето уље, у овом случају, било по- требан услов за њено исцељење, а вера њена и њених ближњих учинила је да се природне законитости превазиђу и у ово наше време испуне речи христове: „вјера твоја спасла те је“ (лк 17, 19) кад смо немоћни и неутешни, си- гурно прибежиште, уточиште и по- моћник наш у свим невољама јесте са- вршени бог сасвим је свеједно да ли ћемо комуникацију са нашим створи- тељем остварити кроз освећено уље, освештану воду или икону оно што је важно јесте да постанемо сасуд и сарадник божији у историји и тако обезбедимо себи место у непролазном царству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... светитеље, руску духовну ми- сију, ходочашћа и још много тога то је немања и јелена јонић света земља на српском интернету 48 1/2015 прави прегалачки подухват који је запо- чет пре више од осам месеци и који још увек траје све ово је урађено са циљем да се срп- ски и остали словенски народи упознају са непресушним духовним богатством свете земље, да се на тај начин пробуди свест о духовном животу сваког од нас, да се открије њен значај и место у нашим срцима овај сајт има јаку ноту моно- графског штива, па може да послужи и као образовно средство у области веро- науке колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ван- временско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на sveta- zemljainfo аутори текста су аутори пројеката hilandarinfo и svetazemljainfo колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ванвременско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на svetazemljainfo тема броја јануар/фебруар 2015 49 породица васић живи тихим и по- вученим животом о њој нису пи- сале новине нити су се за њу ин- тересовали поједини тв програми као и друге многодетне породице, она живи скромно, али све недостатке надокнађује међусобном љубављу одазвала се са ра- дошћу православном мисионару, који их се сетио, за који кажу да је одличан ду- ховни часопис из градске вреве велеграда улазимо у миран и пријатан кутак – у мали стан у коме живи једна велика породица већа соба са креветима на спрат, једна мала со- ба и мала кухиња срдачни домаћин нам објашњава: „живимо у стану од 46 ква- драта уз сагласност станара, добили смо одобрење да се проширимо на поткровље и у току су радови на адаптацији, чиме ћемо удвостручити простор за сада, док су деца још мала, како-тако функциони- шемо, али се надамо да ћемо у догледно време успети да урадимо поткровље са нама живи деда миле, веснин отац и то само преко зиме, откад се њена мајка упо- којила, а лети је у сремчици овај стан смо наследили од моје баке по мајци, ја- године“ ненад (42) и весна (42) васић, из бео- градског насеља карабурма, имају шесто- ро деце, четири сина и две ћерке: марко (13), сава (11), ђорђе (8), лазар (6), ми- лица (3) и марта (7 месеци) наизменич- но су одређивали имена, а за марту су деца одабрала име ненадов отац влади- мир, родом из београда, и мајка љубина, родом из тулежа (општина аранђело- вац), имају троје деце такође и веснин отац миле и мајка марија тишма, обоје родом из ивошеваца (код книна), имају троје деце стекли су високо образова- ње ненад: факултет за пословне студи- је (мегатренд), запослен је у компанији „полимарк“ на позицији ит администра- тор, стаж 13 година; весна: технолошки факултет, запослена на факултету при- мењених уметности, на позицији виши стручни сарадник, стаж 15 година жи- ве од своје две плате, а кад је потребно, помогну им родитељи и родбина славе ђурђиц, заједно са родитељима, али и светог луку, јер је то слава ненадове ба- ке јагодине, и не желе да та слава изађе из њиховог дома, јер је она била крсно име које се славило и у оно безбожно време њихов парох, о ђорђе драгутиновић, из цркве сабор српских светитеља, каже: „они су жива црква дуго година позна- јем ненадове родитеље, посебно мајку и баку, као веома побожне жене у овај стан сам долазио за славу свети лука, и похвално је што су ту славу очували весна је тражила благослов да пости и у трудноћи деца су им лепо васпитана и на св литургији су редовни“ вера је божији дар који добијамо ако га тражимо да ли је код вас било „нево- породица васић можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није много деце радмила грујић 50 1/2015 многодетне хришћанске породице ље“ или сте одмалена васпитани у том духу? весна: „није било невоље кад сам за- вршила факултет, пут ме је одвео у лон- дон да тамо покушам да наставим даље студије, и успут да помажем у стану једној нашој познаници вери чувши од мене да нисам крштена, добро ме је „испрашила“, за разлику од свих похвала које сам до тада од ње добијала она је била црквена, искрено побожна жена и редовно одла- зила у нашу цркву светог саве у лондо- ну у лондону нисам добила оно што сам очекивала, али сам добила оно што нисам очекивала: нашла сам веру кроз тетка ве- ру, која ми је постала духовна мајка кад сам се вратила кући, обзиром да сам кр- штена у 27 години, желела сам да нађем некога ко ће, по мом мишљењу, живети за веру, јер такав живот нисам могла да замислим без цркве промисао божија је била да то буде момак из сремчице, где сам и ја одрасла виђали смо се на литур- гијама и наша љубав је дошла спонтано имали смо велико поверење једно према другом венчали смо се 10 јуна 2000 го- дине у цркви светог стефана дечанског у железнику, у којој смо се и упознали, јер смо припадали тој парохији“ ненад: „у нашој кући је некад у мањој, некад у ве- ћој мери увек била присутна побожност хвала богу, није било неке велике невоље крштен сам као беба у цркви светог ни- коле, на новом гробљу како сам растао, читао сам нови завет и многе књиге о духовности, православне и неправослав- не, али сам брзо прихватио православље као једину истиниту веру томе су најви- ше утицале књиге о савременим старци- ма: силуану и пајсију светогорцу, пор- фирију, св јовану кронштатском, као и сусрети са патријархом павлом и стар- цем тадејем, јер су они зрачили љубављу и добротом која је могла у великој мери да се осети у њиховој близини као мо- мак, често сам одлазио у патријаршију на ране литургије које је служио патријарх павле а у манастир витовницу сам ишао више пута и тамо остајао по неколико да- на такође и у манастир ђунис“ како други људи гледају на вашу мно- годетну „мисију“? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? весна: „најчешће питају: ‘како све по- стижете’? у томе и јесте ствар – не пости- жемо све, него оно што можемо а најва- жније је одабрати шта је заиста потребно за ових 14 година много тога се пробра- ло, али и даље има шта да се поједноста- ви лоших страна нема, али то не значи да је све лако, напротив веома је тешко ако је мајка сама са малом децом једно доји, друго је на ноши, а двоје старијих у кухињи просипају млеко кога прво услу- јануар / фебруар 2015 51 жити? и то је период када их треба учити добрим навикама када најстарије дете стаса да може да помогне, знатно је лак- ше“ ненад: „можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није мно- го деце боље би звучало – ‘вишедетна’ лоших страна практично нема једина би била недостатак времена за неке сво- је забаве и задовољства, али када бисмо то време и имали, опет би најлепше време било проведено са породицом прави хе- роји подизања деце су мајке, јер ми очеви док смо већи део дана на послу немамо представу шта све супруга код куће треба да уради да би једна породица функцио- нисала још је теже када жена иде на по- сао, па је код куће све чека, али уморну од посла и са мање времена на располагању да све постигне“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли зајед- ничког духовника? весна: „по мом мишљењу, ово питање представља парадокс, пошто прави хри- шћанин то за себе никада не би ни поми- слио то би било лицемерство, попут оног фарисеја који самог себе самозадовољно уздиже над цариником што се духовни- ка тиче, треба да буде заједнички још пре венчања сам питала блаженопочившег патријарха павла да ли духовник може да буде парохијски свештеник, обзиром да желим да се удам и да рађам децу ње- гов одговор је био: ‘и може и треба’ не- над: „најважније у хришћанском животу је да волимо бога и ближње и да постаје- мо све бољи људи испуњавајући божије заповести да увек, имајући вечност пред очима, без компромиса, корачамо путем истине и правде, уздајући се у божију по- моћ и милост, а имајући свест о својој не- достојности и грешности“ да ли муж, као глава породице, треба да има више права или више одговорности? „о правима не размишљам све ра- димо договорно у ретким ситуација- ма, када нам се мишљења не поклапају, весна прихвати моје мишљење за сада се потврђивало да је моје мишљење би- ло исправно, не зато што сам бољи или паметнији од ње него зато што верујемо да бог по молитви даје мужу смерницу, кроз неки осећај или интуицију, шта је најбоље чинити ово се не односи само на важне одлуке кад смо се венчали, весна је питала свештеника, који нас је венчао, да ли од сада само она мора да слуша мужа, а муж њу не мора, а он је одговорио: ‘и да слушаш, и да те слуша’ и заиста, тако и живимо просто ме је стид да себе намећем и придајем себи више важности у породици, јер знам ко- лико обавеза има весна ја, сам за наше пето дете узео породиљско одсуство и чувао децу, и знам каква је то обавеза научио сам и да кувам и чистим и све што је неопходно око малог детета“ да ли љубав увек мора да буде крст? може ли се волети без жртвовања? весна: „по мом мишљењу, љубав клија у своје време из семена на тлу натопље- ном жртвом“ ненад: „жртвовање не мо- ра да се подразумева, јер кад волимо ни жртву не сматрамо жртвом, али је она један од показатеља љубави патријарх павле је једном рекао: ‘све ствари које имамо, када их дајемо имамо их све ма- ње, а љубав што више дајемо – имамо је све више’ да ли јачању љубави доприносе лепе речи и похвале? „сваки добар труд похвалимо и награ- димо трудимо се да се деца у оквиру по- родице осећају сигурно и да сваки про- блем или потребу могу да поделе са нама и добију подршку родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и ста- рањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља“ у чему је суштина хришћанског вас- питања? колика је одговорност родите- ља према деци у есхатолошком смислу, у вечности? 52 1/2015 многодетне хришћанске породице весна: „само на две ствари смо заиста доследно инсистирали – да се према на- ма не опходе без поштовања и да се ме- ђусобно помире када се посвађају данас је децу лакше отхранити, али теже вас- питати него што је било раније држимо се онога што смо прочитали код старца порфирија: ‘све што бисте иначе рекли свом детету, ви реците богу, јер ће дете, због свог карактера, можда реаговати ка- ко не ваља клекните пред богом, и ње- говом благодаћу ваше речи ће се пренети на дете будите свети, и ваша деца ће би- ти добра’“ како деца уче? да ли се баве додатним активностима? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је но- ви облик зависности од интернета и дру- штвених мрежа код деце се појављује ра- но и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење ненад: „иду у ош јован поповић од- лични су: марко 7 разред, воли цртање и из тога је освајао многе награде, и сава 5 разред – два пута је освајао прву награду на општинском такмичењу из математи- ке ђорђе 2 разред, такође воли да црта имају ограничење у коришћењу рачуна- ра (у сврху играња) на сат времена днев- но тв ретко гледају мобилни има само марко, али га ретко користи иду на ве- ронауку, као изабрани предмет у школи кажу да тај предмет највише воле, што нам је драго, јер она има значајан допри- нос за духовно усмерење деце“ колико је родитељ у стању да утиче да деца не прихвате моду својих вршњака (шминкање, тетоваже), када се у свим маркетима нуде пакетићи за малишане: „чаробна бојанка изненађења“ са налеп- ницама-тетоважама за дечаке и девојчи- це? сигурно знате речи старца пајсија светогорца да је ‘највећи непријатељ ду- јануар / фебруар 2015 53 ше световни дух, јер слатко сада привла- чи, а загорчава у вечности’ „сви по својој снази треба да избега- вају шминкање, тетоваже, бушења, фар- бања данашња мода је све слободнија у откривању тела, чиме се распламсавају страсти, а страсти негативно утичу на це- ло биће“ може ли човек остварити идеал „буди- мо људи“ живећи ван христове цркве? весна: „човек је добар онда када је по- везан са добром живећи у христовој цркви ту везу појачава и учвршћује“ ненад: „разни људи би на разне начи- не описали доброг човека кад је богати младић питао исуса христа: –учите- љу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?, почетак одговора је био: ‘што ме зовеш добрим? нико није добар осим једног бога’ (мк 10, 18) рекао бих да не треба да се бавимо размишљањем – ко је и колико добар, и ко ће да се спасе и буде у рају; то оставимо богу потреб- но нам је само себе да разобличавамо и покајањем исправљамо под окриљем христове цркве“ колико молитва доприноси побољша- њу вашег живота? да ли кроз њу реша- вате проблеме? како функционише ваша домаћа црква? апостол павле пише: ‘молите се не- престано’ (1сол 5, 17) нисмо ни близу тога и ту има доста простора за попра- вљање на литургијама не стигнемо баш увек да присуствујемо у пуном саставу, а ако крену и најмањи, онда закаснимо ма- ло, гледајући да се деца постепено нави- кавају на дужину литургије код куће се деца радо прикључе молитви, нарочито када је пост, и када они који су довољно стасали добију да прочитају свој део из молитвеника кад смо код молитве, да питамо и децу поводом јубилеја 100-годишњице од ро- ђења и 5-годишњице од упокојења блаже- нопочившег патријарха павла, у музеју спц у патријаршији је до недавно била изложба „сведочим само“ то је прилика да се сетимо његовог светог живота и по- ука, између многих и ове: „пре него што почнем да читам, ја се помолим, а кад књи- гу заклопим, ја се прекрстим“ да ли тако и ви радите, пошто сте одлични ђаци? сава: „да, тако нас учи вероучитељица и увек на почетку часа сви говоримо мо- литву царе небески“ родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и старањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља 54 1/2015 многодетне хришћанске породице тако и треба, децо! патријарх је мислио баш на ту молитву, посвећену светом духу, који је „ризница добара и давалац живота“, како земаљског тако и вечног, и благословио је да вероучитељи тако по- чињу час веронауке да ли за распуст де- ца иду на летовања или зимовања, на по- клоничка путовања? весна: „ретко успевамо да путујемо до сада смо увек у кући имали или трудницу или бебу“ ненад: „лети деца иду на ба- зен или се играју у природи“ свети јустин ћелијски каже: „богат је, не онај коме треба много имања и поседу- је много, него онај коме ништа не треба тако васпитавај свога сина, томе га учи; то је највеће богатство“ да ли се слажете са њим? „наравно за сада немамо егзистенци- јалних проблема уздамо се у бога да ће и на даље тако да буде слога у породи- ци је на великом искушењу када је новца премало или превише највећа промена у породици, материјално и организационо, је када се роди прво дете свако следеће дете мање компликује ситуацију већ код четвртог – скоро да нема разлике да ли их је троје, четворо или петоро“ бог воли храбре, а људи би за вас рекли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непоколебљива вера имате ли поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? „суделовање у божијем стварању новог човека је величанствена ствар велика је радост гледати бебу како расте, учи, игра се, и израста у јединствену и непоновљи- ву особу мислим да ће нам на крају жи- вота, када будемо размишљали како смо провели живот, велика утеха бити то што смо од бога добили децу и прилику да их отхранимо, васпитавамо и волимо“ јануар / фебруар 2015 55 да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? весна: „слава богу, свих шест порођаја су били природни, без икаквих пробле- ма ипак, и даље сам страшна кукавица, па ни не прилазим породилишту без не- нада нема много тата који су шест пу- та присуствовали рођењу свог детета“ ненад: „долазак бебе на свет је величан- ствен тренутак чудим се да многи муже- ви не користе могућност да тада буду са женом када би мужеви присуствовали порођају, гледајући какве болове муче- нице трпе – много би више поштовали своје жене“ ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? весна: „омиљени ми је догађај када смо пре пет година на путу до мора (који је трајао петнаест сати) направили мали предах, деца се поиграла у песку и враћа- мо се назад у аутобус да наставимо путо- вање, а мали ђорђе, који је тада имао три и по године, мислећи да смо већ стигли на море, потпуно мирно упита: ‘а је л’ мо- жемо још некад да дођемо на море?’ он је био спреман да се врати у београд то може само дете!“ да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? ненад: „не стижемо много да се дру- жимо са другима, што због обавеза, што због наше природне интровертности ре- довно се дружимо само са кумовима иг- њатијевићима који имају четворо мале деце“ по свему судећи, васићи сведоче да живот извире у богу, а људи учествују у животу рађањем, захватајући из тог неисцрпног извора, у који све живо и увире, јер је то врело вечнога живота они који знају за страх господњи, који се уздају у бога и чувају његове запо- вести о љубави, заиста бога познају и у светлости лица његовог ходе (пс 89, 15), славословећи га: господе, научи ме да творим вољу твоју, јер си ти бог мој, јер је у тебе извор живота у светлости твојој видимо светлост продужи ми- лост твоју онима који те познају (пс 35, 10–11; велики славослов, на јутрењу и вечерњу) 56 1/2015 многодетне хришћанске породице предлажемо вашој пажњи поу- ке и савете човека који је жи- вео последњом спаситељевом заповешћу о поучавању свих народа у јеванђељу, светог инокентија вени- јаминова, апостола аљаске и сибира, митрополита московског када се чи- тају његови савети и нехотице постаје јасно зашто је имао толики успех – ње- гово срце је живело жртвеном љубављу према христу и људима којима је желео да јави христа, који је по речима светог јустина ћелијског „једини смисао свих светова“ о узвишености мисије: l оставити отаџбину и ићи у места удаљена, дивља, лишена многих живот- них удобности да би се на пут истине обраћали људи који још увек лутају у мраку незнања и просвећивати светло- шћу јеванђеља оне који још увек нису видели ову спасавајућу светлост – јесте заиста дело свето и равноапостолно блажен је човек кога изабира господ и поставља на такво служење! о припреми за проповед: l најважнија и истинска припрема за проповед јесте молитва која је једина у стању да отвори извор узвишених поука и низведе благослов на сваку добру на- меру и дело; и зато се увек, посебно пред разговор са онима који бораве у не- знању, које желиш да просветиш речју истине, обраћај богу топлом молитвом „ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ свети инокентије венијаминов, апостол аљаске и сибира превод: станоје станковић јануар / фебруар 2015 57 идите и научите све народе l поседуј увек скромно и смирено расположење духа и не обећавај себи самопоуздано необичне или сигурне успехе у свом делу таква обећања поти- чу од гордости, а гордима се благодат не даје сваки пут када се прихваташ не- ког дела, доведи себе у спокој и потпуну прибраност духа; иначе нећеш бити у стању да кажеш ни оно што знаш добро и поуздано l увек памти да ако проповедник не буде имао љубави у себи, како према свом делу, тако и према онима којима проповеда, онда и најбоље и најлепше излагање учења може остати без икакве користи, јер једино љубав изграђује; за- то је потребно имати у себи дух свете љубави о односу према учењу цркве: l догмата вере и суштине делатног учења потребно је држати се тако чврсто да се не говори и не допушта ништа про- тивно њима макар ти претила очигледна смрт l да би се повећао број људи који при- мају свето крштење, никако не треба употребљавати било какве мере или сред- ства која нису својствена јеванђелском духу и нису долична за проповедника, по- пут принуда, претњи, поклона, обећања, било каквих сујетних обмана (повласти- ца и сл), већ је потребно увек деловати са апостолском искреношћу l хришћанство је потреба, задовоље- ње и утеха пре свега срца, а не само ума; и зато је у предавању учења вере потребно трудити се да се делује више на срце него на ум радозналост ума је незасита, и за- то онај ко срцем осети неопходност вере и њене утехе, примиће је брзо и лако и она неће остати без плода у њему али да би се деловало на срце, потребно је говорити од срца; „уста говоре од сувишка срца“ и зато само онај ко је испуњен и изобилује вером и љубављу, може имати уста и пре- мудрост, којој не могу да се противе срца оних који слушају и која истински указује како, где и шта говорити дакле, примети и лови минут срдачног расположења оних који те слушају то време је увек погодно за сејање речи божије l у предаји учења и уопште, у разгово- рима, буди кратак, пажљив, једноставан, ни у ком случају не показуј хвалисави из- глед учитеља јер то веома може да наште- ти успеху твог дела l начин предаје учења вере је разли- чит: и по унутрашњем стању душе човека који се поучава, и по узрасту и по умним способностима у вези са тим имају виду да су они, са којима ћеш бити, по навика- ма и схватањима незнабошци и заблуде- ли, а по степену образовања деца према овоме је неопходно примењивати начин и поредак предавања спасавајућих истина l постави себи за правило да у време посете удаљених места, не започињеш бо- гослужење или требе док не предложиш људима макар кратку поуку l током излагања предмета вере по- требно је говорити промишљено, јасно и прегледно и колико је могуће кратко, ина- че ће твоја проповед имати мало успеха l потребно је говорити да нико ко се особено нада на себе и своје снаге, без по- моћи божије не може бити истински уче- ник исуса христа и да нам исус христос из своје велике љубави према нама није даровао своју помоћ, нико и никада не би могао да буде његов савршени следбеник међутим, сада свако ко само пожели, мо- же добити помоћ од њега ова помоћ је благодат духа светога, која се дарује као дар, која се добија пре свега молитвом истинска молитва представља обраћање срца богу са покорношћу, вером и надом могуће је молити се увек и свуда, а посеб- но је блиска благодатна помоћ божија у црквеној молитви 58 1/2015 идите и научите све народе о односу према људима којима се проповеда: l на почетку заволи оне којима же- лиш да проповедаш, затим учини да те и они заволе, а затим им говори о христу l потруди се да темељно упознаш ве- ру, обреде, обичаје, наклоности, карактер и целокупан живот твојих парохијана, да би могао лакше да делујеш на њих l од првог сусрета са народом коме проповедаш труди се да задобијеш њихо- во поверење и благонаклоност, али не по- клонима или ласкањем, већ расуђивањем, спремношћу да се помогне, добрим и ра- зумним саветима и искреношћу јер ко ће ти отворити срце, ако не буде било пове- рења? када ти неко од њих говори, слушај их са пажњом, снисходљиво и стрпљиво и на њихова питања одговарај разумно, са посебним расположењем и пажњом; јер питање које поставе у вези са духовним предметима представља јако важно дело за онога који проповеда јер је такво пита- ње у стању да покаже и стање душе онога који пита као и његових способности и жеље за просвећењем ако не одговориш једном, или му одговориш увредљиво, мо- жеш изазвати да заћути заувек l нипошто не показуј презир према њиховом начину живота, обичајима и другом, колико год се они чинили тога достојни; јер ништа не може да увреди и раздражи толико племена, колико очи- гледан презир и подсмех према њима и свему што је њихово l људе који не желе да приме свето кр- штење, чак и након неколико убеђивања, немој никако да огорчиш, а посебно не смеш да принудиш да приме крштење као проповедник јеванђеља, не треба да вређаш оне који не желе да приме јеван- ђелску проповед и у обавези си да са њима поступаш дружељубиво то ће бити најбо- љи доказ да им желиш истинско добро јануар / фебруар 2015 59 коло српских сестара основано је 1903 године на иницијативу сликар- ке надежде петровић, са циљем да са благословом цркве помаже људима у невољи, беди, немаштини, болести свако време има своје бреме и у сваком времену постоји потреба за бригом о старима, не- моћнима, сиромашнима, болеснима у да- нашње време, када је све израженије сиро- маштво, болест, небрига о старима, када су нас задесиле велике природне катастрофе, поплаве, када су људи остали без својих ближњих и крова над главом, потреба за милосрђем је још израженија коло српских сестара „свети сава“ об- новљено је 1991 године у баошићима код херцег новог, по благослову митрополи- та амфилохија (радовића), а на иниција- тиву босиљке кулић-кујунџић (тадашње председнице кола) која је са 11 година до- била благослов светог владике николаја велимировића у сарајеву и 1939 године завршила школу српских сестара које су основале чланице првог кола и сама про- шавши тежак пут са својом породицом за време рата – пут избеглиштва, логора, оставши без оца са мајком и пет сестара, од детињства је имала жељу да помаже људи- ма у невољи као и својој цркви, поштујући бога и божије заповести у време када је беснео рат на простори- ма бивше југославије, када је у баошићима и херцег новом било много избеглица и рањеника из босне и хрватске, коло срп- ских сестара је помагало храном, одећом, лековима плели су прслуке и чарапе за ратнике босиљка је сама носила на ра- тиште говорећи да њу метак неће: била је двадесетак пута на ратишту, а долазио је и епископ атанасије (јевтић) чланице кола обилазиле су рањенике, примали децу ко- ја су остала без родитеља, на сваки начин покушавале да ублаже патње и бол несрећ- них људи и жена који су остали без свога дома и својих најближих куће чланица кола биле су отворене за њих, а посебно кућа наше босиљке много деце и одраслих је тада крштено, многима смо биле куме лично ми је најра- доснији дан био када сам крстила четворо чланова једне избегличке породице у ма- настиру савина (мајку, ћерку и два сина) неизмерно смо захвалне несебичној помо- ћи и подршци блаженопочившег о јустина (тасића), игумана манастира савина, који нам је омогућио да ту славимо нашу славу, да организујемо добротворне продајне из- ложбе на дан наше и манастирске славе ус- пење пресвете богородице људи су доно- сили рукотворине, ручне радове, или неку коло српских сестара „светисава“ колосрпскихсестара „светисава“обновљено је 1991 године у баошићима кодхерцег новог,по благослову митрополитаамфилохија (радовића) драгана кривокапић 60 1/2015 милосрђе на делу своју драгу успомену, учествовао је и упо- којени сликар милић од мачве са својим сликама и тако смо скупљали новац за помоћ добијали смо нешто и од општине херцег нови, као и помоћ из иностранства у одећи, лековима, храни, коју смо делили потребитима, обилазили рањенике у бол- ницама у мељинама и игалу по преласку у београд, уз божију помоћ и подршку о небојше и о ратка при па- раклису св луке кримског и севастопољ- ског на вма, наше коло наставља са ра- дом обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха па- вла док је лежао на вма окупили смо око 70 чланица међу којима су и угледне жене овог града као што су др милијана савић, јелена жигон, душанка јанковић, оснивач „изданка“, књижевница милка ђуретић, гђа ђапкин, најстарији наш члан, и мно- ге друге породичне и верујуће жене које су спремне да и поред својих обавеза по- могну и дају допринос за свој народ, веру и своју цркву тако председница нашег ко- ла, весна ђукић, има петоро деце и налази снаге и времена да дâ свој допринос, део себе и своје несебичне љубави постоји огранак нашег кола при цр- кви светог вазнесења господњег у жар- кову, под руководством и благословом о бранка (митровића), где су наше чланице припомогле да се обележава слава др ла- зе костића, што је заслуга наше марине апостоловић у нашој цркви се одржавају обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха павла док је лежао на вма окупили смо око 70чланица међу којима су и угледне жене овог града у храму светог саве, 19 маја 2013 г јануар / фебруар 2015 61 пригодне вечери, беседе, верска настава у њој се дели и храна за оне који то не мо- гу себи да приуште, у чему помаже и наша чланица слађана јанковић, која несебично помаже у цркви, у манастирима, у вдс-у и свуда где се укаже потреба наша бивша председница кола, а сада- шња почасна чланица, босиљка кулић-ку- јунџић, садашња монахиња ефросинија, мати јевросима, замонашила се у својој 9 деценији живота у манастиру пива у цр- ној гори, чиме се њен животни пут заокру- жио и добио свој пуни смисао, јер се целог живота несебичном љубављу борила за своју веру, своју цркву, своје православље, светосавље, за свој народ, дајући целу себе да увек помогне угроженима, да утеши, да посаветује, да сачува нашу традицију и на- ше изворне вредности по благослову ми- трополита амфилохија основала је дваде- сето коло српских сестара у црној гори – у плужанима сада је наша „матушка“, како је од милоште зовемо, у манастиру пресве- те богородице тројеручице у дробњаку у раљи иако је тешко покретна после лома бутне кости, она је неуморна и свуда стиг- не и на све мисли, она је наша снага уз благослов нашег патријарха иринеја, митрополита амфилохија и подршку о ра- дивоја панића испунила јој се жеља да наше коло „свети сава“ прослави већ друге го- дине славу у храму светог саве 10 маја (на празник спаљивања моштију светог саве) заједно су наша мати јевросима и наше коло „свети сава“ од оснивања 1991 го- дине добили многе награде и похвале са- рађивали смо са другим колима у окруже- њу и иностранству мати је добила руски орден, многе грамате међу којима и орден и грамату св владике николаја (велими- ровића) чиме се заокружио њен хумани- тарни рад надам се да ћемо успети да наставимо њеним стопама и хвала свима који су по- могли да наше коло опстане 23 године та- кође се надам да ће уз божију помоћ наш скроман труд уродити плодом и да ће нам се придружити сви људи добре воље који су у стању да помогну свом народу у овим тешким временима и искушењима, било доприносом или радом или топлом и уте- шном речју, и да ће у време великог стра- дања и искушења доћи до изражаја наше милосрђе, наша вера, нада и љубав, „а љу- бав је највећа међу њима“ ауторка је потпредседница кола српских сестара још три генерације из породице мати јевросиме – парохијски дом храма светог саве, 10 мај 2014 г 62 1/2015 милосрђе на делу ево чудесног примера исцељења које се недавно десило наиме, млада девојка ј г из београда је имала јаке болове у глави праћене по- временом несвестицом нажалост, на- кон обављених прегледа резултати ана- лиза су били најгори могући – на мозгу су пронађена два малигна тумора вели- чине ораха стручни тим лекара одба- цио је операцију као решење проблема због могућих последица заказана је контрола за 7 дана, а у међувремену су стигле и додатне анализе узорака крви шокираној и запањеној мајци лекари су саопштили да девојци нема спаса у најави је била велика трагедија сазнавши за све то, младић те де- војке пружа јој максималну подршку и даје јој освећено уље – из највећих светиња јерусалима и свете земље – које је добио од свог вероучитеља овим богоугодним делом овај племе- нити момак испуњава речи апостола павла: „носите бремена једни других“ (гал 6, 2) у свим тим тешким данима, заједно са својом девојком усрдно је молитве упућивао господу надајући се њеном спасењу на првој следећој контроли ова побожна девојка казује лекарима како је почела светим уљем крстолико помазивати болно место рекли су јој: „џаба мажеш, неће ти то ништа помоћи“ међутим, верују- ћи речима христовим „иштите и даће вам се“ (лк 11, 9), девојка је још више појачала молитву уз учешће у светим тајнама наше цркве на другој контроли кроз 7 дана неве- рица и запрепашћење обузеше непобо- жне лекаре; њихове прогнозе о скором и трагичном завршетку животног пу- та младе девојке нису се обистиниле десило се оно што никад пре у својој пракси нису видели – злоћудни тумо- ри су се за тако кратко време драстич- но смањили будући да су сами били беспомоћни, рекли су јој: „ради шта си и до сада радила и тумори ће потпуно ишчезнути у року од месец дана“ та- ко је и било, те опет добисмо потврду христових речи: „што је људима немо- гуће, богу је могуће“ (лк 17, 27) карци- ном је побеђен! сила божија овај пут је деловала кроз освећено уље, које само по себи ни- је нека чаролија (па да га проспемо по болницама и да сви болесници момен- тално оздраве и појуре својим кућама), већ само велики благослов и услов да би се десило нешто више ево сликовитог примера: ако имамо у кући поставље- уљем изсвете земље побеђен карцином оно што је важно јестеда постанемо сасуд (сарадник) божији ненад вујић јануар / фебруар 2015 63 сведочанства не инсталације за струју, то није и до- вољан услов да нам засветли сијалица; нужан услов је да се притисне прекидач и да струја потече кроз каблове тако је и свето уље, у овом случају, било по- требан услов за њено исцељење, а вера њена и њених ближњих учинила је да се природне законитости превазиђу и у ово наше време испуне речи христове: „вјера твоја спасла те је“ (лк 17, 19) кад смо немоћни и неутешни, си- гурно прибежиште, уточиште и по- моћник наш у свим невољама јесте са- вршени бог сасвим је свеједно да ли ћемо комуникацију са нашим створи- тељем остварити кроз освећено уље, освештану воду или икону оно што је важно јесте да постанемо сасуд и сарадник божији у историји и тако обезбедимо себи место у непролазном царству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
9
Свеска: 346 | Свето Предање
...спољни зид, беле је боје, са видним остацима фресака неми предБОГАТСТВОМ 📌 и раскоши фре-
скодекорације припрате, улазимо у бочне
цркве, светих апостола, светог димитри-
ја и мајке божије целивамо иконе и
...спољни зид, беле је боје, са видним остацима фресака неми пред
МЕТА инфо: Р:21794 К:172812 Д:96
| Свеска 346 |
Свеска: 346 | Свето Предање
... цркве потом је подигао монументалну припрату, а испред ње високи пирг око 1345 годи- не, у време архиепископа јоаникија, храм светог димитрија је фрескописан а жи- вописање је настављено током xiv века крајем новембра 2008 године фасада је офарбана у црвену боју један спољни зид, беле је боје, са видним остацима фресака неми пред богатством и раскоши фре- скодекорације припрате, улазимо у бочне цркве, светих апостола, светог димитри- ја и мајке божије целивамо иконе и ћи- вот од xiii до xv века, па и касније, све до xvii века, у њима су сахрањивани пећки архиепископи и патријарси ту је и чудо- творна икона богородице пећке предање каже да ју је свети апостол лука живопи- сао, а свети сава донео из свете земље безбројна су се чуда и излечења дешавала испред ове иконе неколико нас остаје у миру цркве, да осети њену светост и лепоту и топлину вековних молитви које су упили зидови тишина влада, али није безгласна канди- ла трепере изнад ћивота светитеља фре- скопис се простире на све стране и ка не- бесима, славећи славу божију душа чезне да нађе смирење на овом светом месту и моли за опроштај „браћо и сестре, мо- лећи се господу данас и његовом и нашем светом сави и свима светима и најнови- јим светим мученицима који животе своје дадоше за веру православну и за своје све- црква светих апостола црква светог димитрија фотографије: алекса стојковић 60 6/2015 путописи то име, да нас своје потомке данас подрже да ничим не осрамотимо свето име и да ду- ше своје не изгубимо јер и пред нама стоји наша права отаџбина и царство небеско у коме нас чекају сви наши свети преци по- нављам и себи и свима вама, кад изађемо пред њих да се они не постиде од нас ни ми пред њима“ беседио је на овом светом месту, блаженопочивши патријарх павле, приликом устоличења у трон пећких па- тријараха, 2 маја 1994 године широки врт манастирске порте проша- ран је зидинама негдашњег манастирског комплекса одметнути бистрички поток уредно протиче кроз двориште, правил- но ограђен каменим коритом, над којим се наднело листопадно и зимзелено дрвеће ружичњак се црвени под старом полусу- вом граном дрвета, окреченом у бело но- ви конак, подигнут је након пожара 1981 године целивамо руку мати февроније, користимо мало времена за разговор по- ла сата касније напустили смо манастир са платоа испред капије, подигла сам две шишарке, и ставила их у торбу дивни и стамени високи дечани, у до- лини дечанске бистрице, окружени лан- цем проклетија и густим кестеновим и боровим шумама високе дечане је сагра- дио свети краљ стефан дечански између 1327 и 1335 године и посветио вазнесењу господа исуса христа ћирилични натпис на надвратнику јужног портала сведочи о главном неимару цркве, фра вити, прото- мајстору из котора и поред бројних напа- да током векова, црква је у потпуности са- чувана са својим вредним фрескама из 14 века најпознатије мошти које ова светиња чува су нетрулежно, цело тело светог кра- ља стефана дечанског, ктитора манастира, нетрулежна рука св никите готског из iv века и вилица св григорија ниског из iv века вековима је духовни центар у коме се развијала и неговала црквена уметност, преводилачки рад и многе духовне актив- ности ову традицију је наставило око тридесетак младих монаха, упркос новим искушењима по манастир и српски народ на косову и метохији богослужења се вр- ше по древном типику свете горе атонске на путу испред манастира, стражарско место и наоружани италијански војници чували су дечане и у другом светском рату од 1999, погинуло их је око дваде- сет, бранећи манастир турски војници су га чували су га од напада почетком двадесетог века још 1904 године, у свом извештају, британска списатељица и пу- тописац, edith mary durham, бележи: „пошто су му украдена велика имања, која су заузели албанци, који су у време моје посете онемогућили свако путова- ње уз долину, манастир лежи на крвавој оштрици збивања и само предивна бела порта манастира пећка патријаршија порта манастира високи дечани фото: лела марковић новембар / децембар 2015 61 мермерна црква говори о његовој нека- дашњој слави“ на дечане је 2004 испа- љено шест минобацачких граната, које нису причиниле никакву штету док су се монаси молили светоме краљу, ита- лијански војници су крајње пожртвова- но, одбранили манастир доста њих је примило православну веру, многи му се враћају осећају да је ова светиња место духовне чистоте и правоверности шеф норвешке мисије која финансира зидање призренског конака посебно је везан за високе дечане и често му се враћа назив конака датира из периода када су у њему дубровчани коначили на путу за при- зрен и даље за солун стефан урош трећи звани дечански, дошао је 1314 у сукоб са оцем, краљем милутином, који га је ослепео и прогнао у цариград тада се стефану дечанском у сну приказао свети николај чудотворац и рекао му „не тугуј стефане, очи су твоје на длану моме“ крајем пете године заточења, повратио му је вид зато је стефан дечан- ски посветио цркву светом николају чу- дотворцу свети му је најавио и крај живо- та, у сну, у дворцу у неродимљу у његовој 57 години, у звечану, великаши његовог сина, цара душана, оковали су стефана дечанског и у тамници му одузели жи- вот цар душан који никад није могао да окаје смрт оца, пренео је његове мошти у овај манастир остало је забележено да су након низа чудеса која је бог пројавио над гробом праведника и мученика краља, монаси отворили гроб и пред њима су се указале целе и нетрулежне свете мошти од тада српска црква слави светог краља стефана дечанског 11/24 новембра црква има 34 прозора, са једним или више прозорска окна, 11 монофоре, две трифоре и 21 бифору вајарски рад кра- си сва четири портала изнад улаза на северном порталу: часни крст на по- стољу, који листа и цвета у љиљане, на јужном сцена христовог крштења у јор- дану изнад западног портала, христос судија на престолу, у чијем су поднож- ју чувари – два лава између два анђела, а у надвратном пољу двоструко вијене лозе, митска бића, ратници, лав, ажда- је и птица обавијена змијом консоле, скулптуре, стубови, тешко се могу речи- ма описати велика је лепота око 1000 фрескописних композиција са више хи- љада ликова заједно са предметима из xiv века, манастир чува непроцењиво национално благо, духовност, историју, памћење са ћивота светог краља стефана де- чанског, монах скида црвени плишани прекривач, метални поклопац и откљу- чава стаклени покров један по један, це- ливамо ћивот светог стефана дечанског и провлачимо се испод њега стихови сами извиру: пусти ово стадо под ћивот црква пресвете богородице порта пећке патријаршије фото: алекса стојковић и лела марковић 62 6/2015 путописи свој часни/ кад клекне пред мошти, нау- чиће да хода монах стоји с друге стране и благосиља нас освештаним уљем по- том нам говори о историјату манастира и о чудима из прошлости о неуспелом покушају бугара да помере ћивот, о му- њи која је погубила насилнике који су хтели да отворе ћивот са моштима све- те јелене дечанске, о глави лава са за- падног портала која је усмртила турчина при покушају турака да претворе дечане у џамију значајно издање светигоре, манастир високи дечани, истичући не- раскидиву везу црногорских митрополи- та са пећком патријаршијом и дечанима, износи податак да су приликом послед- њег пресвлачења моштију светог петра цетињског 2010 године у његовом ћиво- ту пронађена три веома стара кључа за која се верује да су кључеви пећке патри- јаршије, дечана и капије града скадра! десет минута пред полазак, кроз каме- ру сам угледала насмејано лице друга из детињства, сада брата атанасија кратко, али драгоцено време проводимо на тера- си у разговору уз дарове, дечанско вино и своју икону светог атанасија, прати ме до аутобуса у сумрак стижемо у велику `очу, цен- тар метохијског виногорја аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду северни портал манастир високи дечани ћивот светог краља дечанска фреска родослова немањића исус христос са мачем истине, фреска из дечана фото: алекса стојковић фото: алекса стојковић новембар / децембар 2015 63 покољења памте пророци господњи покољења памте, у срцима носе, и минулих дана радости доносе, у истини светом предању је место, у времену расте, једно друго часте голема је прича, остаје да траје, у човеку жеља непрестано стаје, изнова да пита изнова да чита, и од старих дана лепо очувана старог, новог писма што речи остају, мудрости животу јеванђељем стају, кореном предака речима једнака, која веру прати изнова је схвати извором живота и враћа се христу да напоји жедне нуди наду исту, отворено стоји, ко тражи постоји, стоји светлост сама и у свима нама свето предање често подари, од уста до уста благо које жари, сјај лепоте сунца иде до врхунца, у делима сва је, пружа, радост даје драган цветановић, власотинце (мелодија „сви свети“) пророштво је увек било сила божја знај, да поврати светлост свету, изгубљени рај малахија грлом виче: „господ долази“, служба јована, пророке све надилази у пророка глас је божји, а уста њихова нада што се земљи јавља, брига спасова претеча је јован силни христа дочекао, крстио и све видео што је рекао шеснаест њих је и четири великих, с књигама оставише пророштвима ирода с бригама стари завет икона је на зиду небесном, а пророци кандила у сјају новозаветном исаија бога виде на серафимима дјеву како бога рађа гледа очима пророци су богом дани, божји благослов све нам рекли, а задњи је јован богослов! „на престолу славе господ“, језекиљ сведочи, „из лозе давида цара на земљу он крочи“ и данило на облаку месију посматраше, тачан дан нам од божића он предсказаше јеремија жар прогута, позив с неба прима, „месијом ће нови савез“, говори свима михеј пророк јерусалим преоран виде, „божић биће витлејемски, звезда му иде“ захарије објавиће христове цвете и тридесет сребрника издајничке освете цар је давид испевао псалам чудесан, где је христос на свом крсту клином прикован хаџи драган б поповић
... цркве потом је подигао монументалну припрату, а испред ње високи пирг око 1345 годи- не, у време архиепископа јоаникија, храм светог димитрија је фрескописан а жи- вописање је настављено током xiv века крајем новембра 2008 године фасада је офарбана у црвену боју један спољни зид, беле је боје, са видним остацима фресака неми пред богатством и раскоши фре- скодекорације припрате, улазимо у бочне цркве, светих апостола, светог димитри- ја и мајке божије целивамо иконе и ћи- вот од xiii до xv века, па и касније, све до xvii века, у њима су сахрањивани пећки архиепископи и патријарси ту је и чудо- творна икона богородице пећке предање каже да ју је свети апостол лука живопи- сао, а свети сава донео из свете земље безбројна су се чуда и излечења дешавала испред ове иконе неколико нас остаје у миру цркве, да осети њену светост и лепоту и топлину вековних молитви које су упили зидови тишина влада, али није безгласна канди- ла трепере изнад ћивота светитеља фре- скопис се простире на све стране и ка не- бесима, славећи славу божију душа чезне да нађе смирење на овом светом месту и моли за опроштај „браћо и сестре, мо- лећи се господу данас и његовом и нашем светом сави и свима светима и најнови- јим светим мученицима који животе своје дадоше за веру православну и за своје све- црква светих апостола црква светог димитрија фотографије: алекса стојковић 60 6/2015 путописи то име, да нас своје потомке данас подрже да ничим не осрамотимо свето име и да ду- ше своје не изгубимо јер и пред нама стоји наша права отаџбина и царство небеско у коме нас чекају сви наши свети преци по- нављам и себи и свима вама, кад изађемо пред њих да се они не постиде од нас ни ми пред њима“ беседио је на овом светом месту, блаженопочивши патријарх павле, приликом устоличења у трон пећких па- тријараха, 2 маја 1994 године широки врт манастирске порте проша- ран је зидинама негдашњег манастирског комплекса одметнути бистрички поток уредно протиче кроз двориште, правил- но ограђен каменим коритом, над којим се наднело листопадно и зимзелено дрвеће ружичњак се црвени под старом полусу- вом граном дрвета, окреченом у бело но- ви конак, подигнут је након пожара 1981 године целивамо руку мати февроније, користимо мало времена за разговор по- ла сата касније напустили смо манастир са платоа испред капије, подигла сам две шишарке, и ставила их у торбу дивни и стамени високи дечани, у до- лини дечанске бистрице, окружени лан- цем проклетија и густим кестеновим и боровим шумама високе дечане је сагра- дио свети краљ стефан дечански између 1327 и 1335 године и посветио вазнесењу господа исуса христа ћирилични натпис на надвратнику јужног портала сведочи о главном неимару цркве, фра вити, прото- мајстору из котора и поред бројних напа- да током векова, црква је у потпуности са- чувана са својим вредним фрескама из 14 века најпознатије мошти које ова светиња чува су нетрулежно, цело тело светог кра- ља стефана дечанског, ктитора манастира, нетрулежна рука св никите готског из iv века и вилица св григорија ниског из iv века вековима је духовни центар у коме се развијала и неговала црквена уметност, преводилачки рад и многе духовне актив- ности ову традицију је наставило око тридесетак младих монаха, упркос новим искушењима по манастир и српски народ на косову и метохији богослужења се вр- ше по древном типику свете горе атонске на путу испред манастира, стражарско место и наоружани италијански војници чували су дечане и у другом светском рату од 1999, погинуло их је око дваде- сет, бранећи манастир турски војници су га чували су га од напада почетком двадесетог века још 1904 године, у свом извештају, британска списатељица и пу- тописац, edith mary durham, бележи: „пошто су му украдена велика имања, која су заузели албанци, који су у време моје посете онемогућили свако путова- ње уз долину, манастир лежи на крвавој оштрици збивања и само предивна бела порта манастира пећка патријаршија порта манастира високи дечани фото: лела марковић новембар / децембар 2015 61 мермерна црква говори о његовој нека- дашњој слави“ на дечане је 2004 испа- љено шест минобацачких граната, које нису причиниле никакву штету док су се монаси молили светоме краљу, ита- лијански војници су крајње пожртвова- но, одбранили манастир доста њих је примило православну веру, многи му се враћају осећају да је ова светиња место духовне чистоте и правоверности шеф норвешке мисије која финансира зидање призренског конака посебно је везан за високе дечане и често му се враћа назив конака датира из периода када су у њему дубровчани коначили на путу за при- зрен и даље за солун стефан урош трећи звани дечански, дошао је 1314 у сукоб са оцем, краљем милутином, који га је ослепео и прогнао у цариград тада се стефану дечанском у сну приказао свети николај чудотворац и рекао му „не тугуј стефане, очи су твоје на длану моме“ крајем пете године заточења, повратио му је вид зато је стефан дечан- ски посветио цркву светом николају чу- дотворцу свети му је најавио и крај живо- та, у сну, у дворцу у неродимљу у његовој 57 години, у звечану, великаши његовог сина, цара душана, оковали су стефана дечанског и у тамници му одузели жи- вот цар душан који никад није могао да окаје смрт оца, пренео је његове мошти у овај манастир остало је забележено да су након низа чудеса која је бог пројавио над гробом праведника и мученика краља, монаси отворили гроб и пред њима су се указале целе и нетрулежне свете мошти од тада српска црква слави светог краља стефана дечанског 11/24 новембра црква има 34 прозора, са једним или више прозорска окна, 11 монофоре, две трифоре и 21 бифору вајарски рад кра- си сва четири портала изнад улаза на северном порталу: часни крст на по- стољу, који листа и цвета у љиљане, на јужном сцена христовог крштења у јор- дану изнад западног портала, христос судија на престолу, у чијем су поднож- ју чувари – два лава између два анђела, а у надвратном пољу двоструко вијене лозе, митска бића, ратници, лав, ажда- је и птица обавијена змијом консоле, скулптуре, стубови, тешко се могу речи- ма описати велика је лепота око 1000 фрескописних композиција са више хи- љада ликова заједно са предметима из xiv века, манастир чува непроцењиво национално благо, духовност, историју, памћење са ћивота светог краља стефана де- чанског, монах скида црвени плишани прекривач, метални поклопац и откљу- чава стаклени покров један по један, це- ливамо ћивот светог стефана дечанског и провлачимо се испод њега стихови сами извиру: пусти ово стадо под ћивот црква пресвете богородице порта пећке патријаршије фото: алекса стојковић и лела марковић 62 6/2015 путописи свој часни/ кад клекне пред мошти, нау- чиће да хода монах стоји с друге стране и благосиља нас освештаним уљем по- том нам говори о историјату манастира и о чудима из прошлости о неуспелом покушају бугара да помере ћивот, о му- њи која је погубила насилнике који су хтели да отворе ћивот са моштима све- те јелене дечанске, о глави лава са за- падног портала која је усмртила турчина при покушају турака да претворе дечане у џамију значајно издање светигоре, манастир високи дечани, истичући не- раскидиву везу црногорских митрополи- та са пећком патријаршијом и дечанима, износи податак да су приликом послед- њег пресвлачења моштију светог петра цетињског 2010 године у његовом ћиво- ту пронађена три веома стара кључа за која се верује да су кључеви пећке патри- јаршије, дечана и капије града скадра! десет минута пред полазак, кроз каме- ру сам угледала насмејано лице друга из детињства, сада брата атанасија кратко, али драгоцено време проводимо на тера- си у разговору уз дарове, дечанско вино и своју икону светог атанасија, прати ме до аутобуса у сумрак стижемо у велику `очу, цен- тар метохијског виногорја аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду северни портал манастир високи дечани ћивот светог краља дечанска фреска родослова немањића исус христос са мачем истине, фреска из дечана фото: алекса стојковић фото: алекса стојковић новембар / децембар 2015 63 покољења памте пророци господњи покољења памте, у срцима носе, и минулих дана радости доносе, у истини светом предању је место, у времену расте, једно друго часте голема је прича, остаје да траје, у човеку жеља непрестано стаје, изнова да пита изнова да чита, и од старих дана лепо очувана старог, новог писма што речи остају, мудрости животу јеванђељем стају, кореном предака речима једнака, која веру прати изнова је схвати извором живота и враћа се христу да напоји жедне нуди наду исту, отворено стоји, ко тражи постоји, стоји светлост сама и у свима нама свето предање често подари, од уста до уста благо које жари, сјај лепоте сунца иде до врхунца, у делима сва је, пружа, радост даје драган цветановић, власотинце (мелодија „сви свети“) пророштво је увек било сила божја знај, да поврати светлост свету, изгубљени рај малахија грлом виче: „господ долази“, служба јована, пророке све надилази у пророка глас је божји, а уста њихова нада што се земљи јавља, брига спасова претеча је јован силни христа дочекао, крстио и све видео што је рекао шеснаест њих је и четири великих, с књигама оставише пророштвима ирода с бригама стари завет икона је на зиду небесном, а пророци кандила у сјају новозаветном исаија бога виде на серафимима дјеву како бога рађа гледа очима пророци су богом дани, божји благослов све нам рекли, а задњи је јован богослов! „на престолу славе господ“, језекиљ сведочи, „из лозе давида цара на земљу он крочи“ и данило на облаку месију посматраше, тачан дан нам од божића он предсказаше јеремија жар прогута, позив с неба прима, „месијом ће нови савез“, говори свима михеј пророк јерусалим преоран виде, „божић биће витлејемски, звезда му иде“ захарије објавиће христове цвете и тридесет сребрника издајничке освете цар је давид испевао псалам чудесан, где је христос на свом крсту клином прикован хаџи драган б поповић
Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
Одреднице:
10
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
...је лик савременог човека презау- зетог сопственим материјалнимБОГАТСТВОМ
📌
и искривљеним животним начелима која су
му некада била потпуно другачија њихови
карактери су јасно, прецизно и сликовито
контури
...је лик савременог човека презау- зетог сопственим материјалним
МЕТА инфо: Р:22437 К:163387 Д:90
| Свеска 359 |
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
... код двојице ли- кова које је створио сам живот – предста- вљена су два, животом условљена, фено- мена људског постојања на једној страни је лик племенитог професора који својим знањем, а пре свега благородном детињом душом плени симпатије својих студената, а на другој је лик савременог човека презау- зетог сопственим материјалним богатством и искривљеним животним начелима која су му некада била потпуно другачија њихови карактери су јасно, прецизно и сликовито контурисани и делују на принципу контра- ста: оно што лик професора посједује, дру- ги лик више у себи не садржи као основу свог бића ретроспективним путем читалац сазнаје њихову заједничку животну причу, све вредности једног пријатељства, које је једној страни било безусловна и пожр- твована љубав, а другој оно семе које угу- ши трње брига овога света и материјалних вредности и последња, трећа мотивска нит, пред- ставља слику професорског позива, његову вредност, значај за младе нараштаје и одго- ворност коју тај позив са собом носи аутор је то најбоље приказао кроз однос професо- ра и студента срђана, племенитог младића који својом душом црпи све оне сјајне црте лика свог професора и уграђује их у своје биће ту је приказана она родитељска одго- ворност сваког просветног радника, који у рукама „држи“ душе младих, незрелих и још недовољно развијених личности светост тог учитељског позива значајан је сегмент овог романа и приказан је на један топао, искрен начин, приказујући читалачкој пу- блици како се хришћанске врлине, светлост христове науке, може знаменовати на свакој души која тежи да својим малим снагама до- принесе ближњима књига заувек је неисцрпан ковчег тема над којима може и треба да се замисли сваки чо- вјек она поставља и извесна питања: коли- ко вреди да се жртвујемо за друге? да ли је човек велик ако воли не очекујући ништа за- узврат? да ли се можемо отргнути од свако- дневице која немилосрдно гута хуманистич- ке тежње сваког разумног човека? питања је безброј, а ни број одговора ни- је коначан у томе је величина ове књиге, јер нам оставља отворен простор за разми- шљање, разматрање сваког поступка ових ликова допушта нам да расуђујемо о ис- правности или неисправности њиховој са теолошког становишта или, боље речено, са гледишта хришћанског поимања живота и постојања ова књига доказује неколико чи- њеница: љубав је највећа врлина коју право- славни хришћанин може поседовати, жртва за друге поплочава пут ка вечном спасењу, у сваком позиву треба бити носилац хришћан- ске науке и својим примером је показати ближњима можда најважнија хришћанска поука која је у роману приказана гласи: во- лимо и онда када нам није узвраћено, без- условно и несебично обасипајмо љубављу ближње своје и биће нам узвраћено, ако не у овом животу, онда у царству небеском заси- гурно, јер једино дела љубави остају јануар / фебруар 2018 63 поезија молба молим тате, маме, деде да по дечјем свет уреде да за кратко и још краће, искорене све недаће па да љубав и доброта буду део свих живота на тополи мога деде птице раде и цвркућу, старају се да саграде цакум пакум нову кућу травке, сламке, лишће, пруће неуморно журно дижу, већ је готов темељ куће, па зидове плету, нижу и ево их већ скакућу по прелепом сламном крову, завршиле пету кућу, па почињу одмах нову лепа слика, нема шта, људском роду за поуку, кад се гради, сложно ствара, не осети нико муку на тополи мога деде много волим да скакућем, попут птица да цвркућем док природом трчим, хрлим, волим с биљем да се грлим шумом волим да уживам, реком, морем гњурим, пливам е баш волим лепи свете, много волим што сам дете да се играм сам не умем мама кува, чисти, спрема, крај мене је никад нема тата дође тик пред мрак, дневно нисам с њим ни сат дека чува много крава, бака овце надгледава баш је глупо моје стање, немам друштво за играње зато хоћу мама, тата, хитно сестру, одмах брата заиста вас не разумем, да се играм сам не умем много волим што сам дете русомир д арсић
... код двојице ли- кова које је створио сам живот – предста- вљена су два, животом условљена, фено- мена људског постојања на једној страни је лик племенитог професора који својим знањем, а пре свега благородном детињом душом плени симпатије својих студената, а на другој је лик савременог човека презау- зетог сопственим материјалним богатством и искривљеним животним начелима која су му некада била потпуно другачија њихови карактери су јасно, прецизно и сликовито контурисани и делују на принципу контра- ста: оно што лик професора посједује, дру- ги лик више у себи не садржи као основу свог бића ретроспективним путем читалац сазнаје њихову заједничку животну причу, све вредности једног пријатељства, које је једној страни било безусловна и пожр- твована љубав, а другој оно семе које угу- ши трње брига овога света и материјалних вредности и последња, трећа мотивска нит, пред- ставља слику професорског позива, његову вредност, значај за младе нараштаје и одго- ворност коју тај позив са собом носи аутор је то најбоље приказао кроз однос професо- ра и студента срђана, племенитог младића који својом душом црпи све оне сјајне црте лика свог професора и уграђује их у своје биће ту је приказана она родитељска одго- ворност сваког просветног радника, који у рукама „држи“ душе младих, незрелих и још недовољно развијених личности светост тог учитељског позива значајан је сегмент овог романа и приказан је на један топао, искрен начин, приказујући читалачкој пу- блици како се хришћанске врлине, светлост христове науке, може знаменовати на свакој души која тежи да својим малим снагама до- принесе ближњима књига заувек је неисцрпан ковчег тема над којима може и треба да се замисли сваки чо- вјек она поставља и извесна питања: коли- ко вреди да се жртвујемо за друге? да ли је човек велик ако воли не очекујући ништа за- узврат? да ли се можемо отргнути од свако- дневице која немилосрдно гута хуманистич- ке тежње сваког разумног човека? питања је безброј, а ни број одговора ни- је коначан у томе је величина ове књиге, јер нам оставља отворен простор за разми- шљање, разматрање сваког поступка ових ликова допушта нам да расуђујемо о ис- правности или неисправности њиховој са теолошког становишта или, боље речено, са гледишта хришћанског поимања живота и постојања ова књига доказује неколико чи- њеница: љубав је највећа врлина коју право- славни хришћанин може поседовати, жртва за друге поплочава пут ка вечном спасењу, у сваком позиву треба бити носилац хришћан- ске науке и својим примером је показати ближњима можда најважнија хришћанска поука која је у роману приказана гласи: во- лимо и онда када нам није узвраћено, без- условно и несебично обасипајмо љубављу ближње своје и биће нам узвраћено, ако не у овом животу, онда у царству небеском заси- гурно, јер једино дела љубави остају јануар / фебруар 2018 63 поезија молба молим тате, маме, деде да по дечјем свет уреде да за кратко и још краће, искорене све недаће па да љубав и доброта буду део свих живота на тополи мога деде птице раде и цвркућу, старају се да саграде цакум пакум нову кућу травке, сламке, лишће, пруће неуморно журно дижу, већ је готов темељ куће, па зидове плету, нижу и ево их већ скакућу по прелепом сламном крову, завршиле пету кућу, па почињу одмах нову лепа слика, нема шта, људском роду за поуку, кад се гради, сложно ствара, не осети нико муку на тополи мога деде много волим да скакућем, попут птица да цвркућем док природом трчим, хрлим, волим с биљем да се грлим шумом волим да уживам, реком, морем гњурим, пливам е баш волим лепи свете, много волим што сам дете да се играм сам не умем мама кува, чисти, спрема, крај мене је никад нема тата дође тик пред мрак, дневно нисам с њим ни сат дека чува много крава, бака овце надгледава баш је глупо моје стање, немам друштво за играње зато хоћу мама, тата, хитно сестру, одмах брата заиста вас не разумем, да се играм сам не умем много волим што сам дете русомир д арсић
Свеска: 359 | 60 година Православног мисионара
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ браничевски Г Хризостом, уредник Православног мисионара 1958–1983 фото: Архива Православног мисионара Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Г Иринеј, уредник Православног мисионара 1983–1994 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Епископ шабачки Г Лаврентије, уредник Православног мисионара 1994–2007 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић јануар / фебруар 2018 1 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2018 цена 90 динара ГОДИНА 60 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ 60ГОДИНА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Марфин банка Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г Хризосто- ма (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног миси- онарског гласила СПЦ Часопис је у то вре- ме напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничев- ског Г Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа ша- бачког Г Лаврентија (Трифуновића) Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским де- лом се присећамо трудбеникâ који су га по- жртвовано градили пре нас Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима тек- стова и преводиоцима са којима је сарађи- вало протекле деценије Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу Нека им Господ својим даровима узврати стоструко! Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка ми- сионарским задацима који нас очекују На- ставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); при- ступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8) У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православ- ног мис
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ браничевски Г Хризостом, уредник Православног мисионара 1958–1983 фото: Архива Православног мисионара Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Г Иринеј, уредник Православног мисионара 1983–1994 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Епископ шабачки Г Лаврентије, уредник Православног мисионара 1994–2007 фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић јануар / фебруар 2018 1 ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2018 цена 90 динара ГОДИНА 60 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ 60ГОДИНА УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Марфин банка Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Пре десет година, на предлог блаженe успомене епископа жичког Г Хризосто- ма (Столића), Свети Архијерејски Синод наше помесне Цркве је донео одлуку којом ми је припала част да постанем уредник Православног мисионара, званичног миси- онарског гласила СПЦ Часопис је у то вре- ме напунио тачно пола века постојања и за претходне уреднике је имао три истакнута епископа наше Цркве: епископа браничев- ског Г Хризостома (Војиновића), епископа бачког Г Иринеја (Буловића), који је часопис уређивао као јеромонах, и епископа ша- бачког Г Лаврентија (Трифуновића) Бројем који је пред вама обележавамо 60 година постојања нашег часописа, а тематским де- лом се присећамо трудбеникâ који су га по- жртвовано градили пре нас Истовремено, уредништво користи поменути јубилеј као прилику да се захвали свим ауторима тек- стова и преводиоцима са којима је сарађи- вало протекле деценије Труд и залагање тих људи посебно долази до изражаја када се зна да се објављени текстови и преводи у нашем часопису не хонораришу Нека им Господ својим даровима узврати стоструко! Јубилеји су одлична прилика да се мало пресаберемо и, осмотривши период који је за нама, усмеримо поглед напред, ка ми- сионарским задацима који нас очекују На- ставак сведочења речју се подразумева јер вера бива од проповеди (Рим 10, 17); при- ступачност речника такође јер ако труба да нејасан сигнал, ко ће се спремити за бој? (1Кор 14, 8) У том погледу, уз Божију помоћ, стараћемо се и убудуће да реч Православ- ног мис
Одреднице:
11
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
...омогућава, не само упознавање са духовним и уметничкимБОГАТСТВОМ
📌
манастира, већ и са нашим мисионарским
и хуманитарним радом манастир дечани
активно ради на помоћи нашем страдалном
народу још од 1
...омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким
МЕТА инфо: Р:23811 К:182069 Д:101
| Свеска 363 |
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... манастира високи дечани? – част ми је да објавим да смо на празник успења пресвете богородице коначно отворили нови интернет сајт манастира високи дечани: decaniorg који води наш монах нифонт дечанац иако је остало још да ставимо нове материјале, ова интернет презентација омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким богатством манастира, већ и са нашим мисионарским и хуманитарним радом манастир дечани активно ради на помоћи нашем страдалном народу још од 1998, а активно сарађујемо са организацијама које су инспирисане нашим манастиром, посебно dečani monastery relief fund (дечански хуманитарни фонд, из сад), који води наш драги брат и пријатељ архим нектарије серфес (nectarios serfes), и са италијанском организацијом 30 5 / 2018 наших пријатеља amici di decani (пријатељи дечана), коју води дечански пострижник, монах (италијан са сицилије) о бенедикт скарфи (benedetto scarfi) имамо изузетно добру сарадњу са више српских хуманитарних организација, волонтера и бројних пријатеља који у координацији са нашим монахом исаијом активно помажу нашим повратницима и најугроженијим на сајту су постављене и информације како се могу помоћи наше активности и како се у њих може укључити пројекат дечанског сајта је отворен и стално ће се развијати додавањем нових материјала о историји нашег манастира, народа на косову и метохији, нашег богатог духовног, културног и историјског наслеђа и сви људи добре воље добро су дошли да нам помогну тема броја архимандрит сава рођен је као драгутин јањић у дубровнику 6 децембра 1965 године у требињу је завршио основну и средњу школу, а студије енглеског и немачког језика завршио је на филолошком факултету универзитета у београду, истовремено похађајући и предавања на православном богословском факултету у београду примио је крштење 1986, у храму св александра невског у београду за првог духовника је имао блаженопочившег архимандрита тадеја витовничког монашки постриг и ново монашко име по светом сави српском примио је на аранђеловдан 1991, у манастиру црна река обављао је послушање баштована, кувара и гостопримца марта месеца 1992, заједно са првим игуманом обновљеног дечанског братства јеромонахом теодосијем, садашњим епископом рашко-призренским, прешао је у манастир високи дечани где је примио јерођаконски чин у јуну 1992, а јеромонашки у јануару 1993, од када обавља и дужност заменика игумана помагао је у сведочењу истине о све тежој ситуацији на косову и метохији широм света, нарочито од 1996 до 1999године након оружаног сукоба на косову и метохији привремено је боравио у манастиру грачаница 1999–2000, као лични секретар и преводилац епископа рашко-призренског активно је учествовао у низу састанака и путовања ради сведочења истине о послератном страдању српског народа на ким у децембру 2000, вратио се поново у манастир дечани, где је наставио да обавља дужност заменика игумана до 2011, када је у чину архимандрита преузео дужност игумана манастира високи дечани, након избора игумана дечанског теодосија за епархијског архијереја у новембру 2010 године обављао је више послушања најдуже гостопримца и преводиоца духовних књига са грчког на српски језик о сава јањић на интернету мисионари од 1993, када поставља први манастирски сајт који је с временом прерастао у епархијски сајт kosovonet који је водио до 2005, и који садржи низ корисних информација о животу и страдању косовско-метохијских срба у тешким послератним годинама уредник је епархијског сајта eparhija-prizrencom поред редовних игуманских дужности и представљања епархије и манастира у контактима са међународним представницима, архимандрит сава активно помаже епископу теодосију, заједно са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да! аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, као новом адаму, или ће изабрати пут зла и уподобити се првоотпаднику од бога – ђаволу ето, тако сам, рвући се са саблазнима овога света, све разумела: све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу све то отровно указује на човеков духовни пад, отпад од бога сав набројани отров је само физички отров, а непослушност је главни отров – духовни физички отров је само последица тог духовног отрова дакле, шта нам је чинити? како ћемо се спасити? све нам је христос спаситељ рекао: покајте се и држите заповести божије! мисли осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ (извор: blogchocchildrensorg) септембар / октобар 2018 51 питао човек бога: „како да променим свет?“ „једним по једним чином доброте“, гласио је одговор и заиста, велика човекова моћ лежи у томе, да мењајући себе, у датом животном простору и времену, мења свет сваког тренутка нам се пружа прилика да променимо свој живот не постоје мала и безначајна дела постоје само она која су добра и која то нису да је то тако, сведочи нам пример јелене в, која већ дуже времена, захваљујући својим изузетним организационим способностима и спремношћу да део свог слободног времена посвети хуманитарном раду, у свом окружењу спроводи акцију помоћи малишанима који болују од тешких обољења почетни слоган акције гласи: „од наше деце, болесним другарима“, а у оквиру ове акције свако ко жели може да поклони један слаткиш или сланиш (смоки, грисине, чоколадну бананицу, сокић) болесној деци „долина плача“ се на тренутак преображава, љубав уткана у поклоне преплављује болесне малишане који се неописиво радују родитељи, укључујући децу тако што бирају поклон за болесне другаре, уче своје малишане да превазиђу себичност и развију осећај за друге људе тако се стиче емпатија, способност да се нека ситуација сагледа из позиције друге особе да ли се свет мало променио овом акцијом? јесте болесна деца су за тренутак заборавила своје страдање, па уживају, колико у добијеним поклонима, толико још више у указаној пажњи и љубави и није то све: лекари, медицинске сестре, васпитачи и наставници примећују да се тешко бреме лечења и васпитања лакше подноси једна медицинска сестра је рекла: „неће деца да ме памте само по томе што их зовем на „боцкање“, већ је то сада и позив на слаткиш, и још ће нашу болницу памтити по томе како су неки добри људи доносили лепе поклоне“ списак клисведочанства наше мало – немоћнима је много како да променим свет? ненад вујић 52 5/ 2018 ника, болница, домова за децу, специјалних школа за болесну децу, свратишта је дугачак, а заједничко за све је да слаткише донатори шаљу са љубављу, а да их малишани у тим установама примају са радошћу наше мало – немоћнима је много идеја покретача ове акције, а и мотив је – да би требало, ако већ имамо срећну и здраву породицу, ту радост поделити и са онима који је немају један мудар човек је рекао: „свако има своју животну причу и увек је најлакше слушати само срећне људе“ на тужне приче углавном одмахујемо главом и размишљамо – како је добро што се то не дешава нама – и ту се свака прича завршава а не би требало да се стави тачка, ту треба да почне размишљање о животу једна лепа изрека каже: „кад неко хоће нешто да уради – наћи ће начин, а кад не жели – наћи ће изговор“ јеленине колеге и пријатељи су нашли начин како да слаткишима/сланишима, спремљеним пажљиво и са пуно љубави, унесу бар мало радости у те нежне дечије душице и коначно, учествујући у акцији овог или неког другог сличног формата, изнова проживљавамо и сагледавамо једну од најважнијих јеванђелских прича у којој нам се говори како се наслеђује царство божије: јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34– 46) небо и земља ће проћи, а актуелност речи светог писма неће проћи живот није никаква филозофија живот је дар божији и саткан је од појединих тренутака које можемо протраћити, или искористити да помогнемо ближњима а наши ближњи су сви они са којима делимо простор и време, и они су прилика да се покажемо какви смо у ствари стога, погледајмо свет око себе и упитајмо се да ли га можемо учинити, бар мало, лепшим и бољим? аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији духовне поуке у причама наследство деци предавши детету своје тело и крв, учествујући у формирању његове бесмртне душе, родитељи му предају и део своје душе, свога срца добро је, ако је срце родитеља и њихова душа очишћена благодaћу; али шта се догађа, ако је испуњена духовном нечистоћом? зар то неће прећи и на децу? без сумње, прећи ће и пренети са собом семе зла и болести колико има родитеља који тугују, плачу, жале се, видећи у својој деци тврдоглавост, својевољност, непослушност, раздражљивост, злобу, освету, разне видове разврата; али они треба да се сете, да ли је било тих порока у њиховом срцу још пре рођења деце? ако неумереност мајке у јелу и пићу штети плоду којег она носи под срцем, онда му још више штете наносе нечисте жеље и јаке страсти герман шимански, богослов из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“, 2018 бр 8, минск, белорусија откуда долазе генији једна млада, трудна жена је дошла у болницу због обичне упале слепог црева прво су јој доктори ставили лед на стомак, а онда, када су процедуре завршене, предложили јој да уради абортус, сматрајући га најбољим решењем, јер ће дете, највероватније, бити инвалид од рођења али, смела жена је решила да заобиђе абортус и дете је угледало свет та жена је била моја мајка, а дете сам ја можда ће мој пример подржати мајке, које у тешким тренуцима размишљају о томе да ли да сачувају живот андреа бочели, водећи италијански тенор превод: дајана лазаревић септембар / октобар 2018 53 песник велике епопеје српског народа у време првог светског рата, милутин бојић (1891–1917), трагао је за поетским изразом, који ће се најбоље изразити проучавао је домаће и стране песнике и закључио да мора да се врати народном предању он је закључио да њему и његовом времену посебно одговара косовски циклус управо је тај јединствен догађај српске историје одговарао актуелном тренутку, као ниједан други бојићево време је било време прелома историје, када постоји идејно и духовно врење, које збуњује људе обичан човек се тада нађе збуњен пред изазовима које му поставља модеран тренутак, јер превазилазе његове снаге тек песме косовског завета указују на важност заборављеног начина решавања животних проблема зато је бојић решио да напише песму молитва (1910), посвећену мајци југовића бога моли југовића мајка“ као ниједна друга личност народне поезије, мајка југовића је представљала пример како се човек сналази пред искушењима које надрастају његове снаге и када не зна шта га очекује, нити какви изазови пред њим леже, сваки човек може да се помоли богу и добије одговор на сва питања која га муче да би ту мисао поетски уобличио, бојић је испевао песму која се састоји се из четири строфе са по четири стиха у том изразу савршене песме, коју оличава бојићева молитва, сваки четврти стих у свакој строфи је исти: „бога моли југовића мајка“ то је стих из народне песме стихом којим почиње свима позната народна песма, бојић завршава сваку строфу и на крају са последњом строфом, саму песму истовремено, то је стих који даје потребну духовну дубину свакој строфи и целој песми овако компонована песма представља правилну песничку форму, којом се изражава сазнање о оном шта је очигледно истинито, о оном у шта се не сумња: молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима у народној песми мајка југовића, све почиње молитвом коју бог услишава и тако се покреће след чудесних догађаја захваљујући молитви, мајка југовића је чудесно стигла хришћанска књижевност молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима молитва у делима милутина бојића др ђорђе вуковић цар урош (извор: blogspotcom) 54 5/ 2018 на косово да тражи супруга старог југ-богдана и девет синова народна песма, на себи својствен начин, изражава уверење да све што човек заиште чиста срца од бога, може да се оствари песнику то не смета, јер и он дели исто уверење да, молитва размиче границе могућег и помаже да се оствари оно што је неостварљиво у свакодневном животу у коме се ослањамо само на сопствене снаге, евентуално на помоћ пријатеља у молитви, верујући човек се превасходно ослања на бога и његову несебичну помоћ бојићева песма почиње молитвеним чином то је молитва пред чудо које опева народна песма песник је одузео елементе чудесности да би их наговестио на други начин, јер мајка југовића се супротставља силама природе и ада песник ситуира југовића мајку у глуво доба ноћи, у царску дворану где је престо, јер она је, по песми, мајка свете царице милице и ташта владара, светог цара лазара помен престола буди променљива и супротна осећања – и он је мрачан, јер је симбол овоземаљске моћи, али и диван, штавише „тајанствен кộ бајка“, јер сваки владар је миропомазан и на њему дух божији почива а напољу ветар звижди, најава елементарне непогоде и усамљености, најава страха исконског и ирационалног, најава беса сила природе у следећој строфи и камен (најтврђи део земље) и „небеса“ ћуте, ништа не говоре, а јавља се, одакле се не очекује, противник (супостата) божији и противник људског рода („а сотона само из прикрајка“) и искушења која са њим следују у стопу („са смехом јој пружа кључе пакла“) искушења долазе кроз смех, паклени смех, а у овом тренутку тренутку бола и усамљености, све води црним осећањима, неумереном туговању и штетној депресији а то је пут на дно пакла и на то искушење одговор је у молитви, како песник сведочи: „бога моли југовића мајка“ она, мајка југовића је усамљена и снахе су заспале, оне које би требало поред ње да се моле за своје ближње, док ветрови витлају „небом“ (песник као да осећа разлику између небеса где столује бог и овог видљивог неба) и звезде пред зору трну, јер су сву ноћ сјале, али и тада пред бесом природе и остављености и пред сменом дана и ноћи – мајка не попушта у молитви: „бога моли југовића мајка“ она је ту усамљена и та усамљеност добија у задњој строфи нову димензију она није просто остављена, она је усамљена, одвојена од светиње пред којом би требало да се „вајка“ и правда, пред светином која очигледно нема разумевања за њу (и не би било прилично да се пред њом правда) овде је елемент свесног удаљавања од света, скоро подвижништва она клечи, што је знак дубоке молитве и дубоке понизности пред оним пред којим се узносе молитве она је „сама, хладна без суза, без речи“ она је у молитви исцрпљена све су речи речене (или се молила унутрашњим гласом), и нема више снаге сва је унутрашња топлина ишчезла, она је хладна, скоро беживотна хришћанска књижевност (извор: playcastru) септембар / октобар 2018 55 – јер је животну силу предала за ближње – за супруга и децу, и опет на неки начин узвишена, јер она је ташта владара и чува узвишеност свог (породичног и царског), дома у песми молитва, конкретан, историјски непријатељ који надире и осваја њену земљу, само се наслућује на основу познавања народне песме пред противником, пред којим сви беже, помажу само искрене молитве из дубине душе, наравно, поред осталих врлина „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ бојић је необично ценио молитву и њену снагу у последњој написаној драми урошева женидба, песник преко јунака преткосовског циклуса, светог цара уроша, душановог сина, изражава своје уверење о циљу људског живота на земљи: „господ бог нас створи да певамо њему“ и кратку похвалу исихазму: „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ од песничких врста, бојић је посебно ценио псалме и сонете бојићев суд о вредности књижевних песничких форми изриче исти књижевни лик светог уроша, веома омиљеног у народној поезији и предању: „псалми рај ти души купи“ у њима „реч ко сребро тече“ такве оцене нису речено за сонете, мада је бојић увео у драму сцену где душанов посланик описује како је у дипломатској мисији срео, ни мање ни више, него славног поету франческа петрарку молитва која је највиши могући израз добила у псалмима, остаје бојићева непрежаљена песничка преокупација у драми урошева женидба, он је чак дао једну обраду псалма коју изговара сиргијан тако је млади песник вешт на речима, вредновао значај древних стихова из библије и народне поезије стихови којима се човек моли богу су највреднији, све остало заостаје за њима само молитва, и у стиховима исказана, вреди то су посебно осетили срби на солунском фронтом на врхунцу „дуге војне“ своје историје (1912–1918), у којој су се стекли без трајнијег прекида и балкански ратови и први светски рат постоје људи које нисмо познавали дуг временски период и са којим се нисмо виђали свакодневно, а чијим одласком у вечност осећамо велики недостатак управо такав осећај сам имао по престављењу универзитетског професора миодрага радовића, вредне пчеле академске кошнице србије, и надасве оданог сина српске православне цркве мог драгог пријатеља миодрага сам упознао пре неколико година, у парохијском дому храма вазнесења господњег у жаркову већ тада сам осетио да разговарам са човеком од кога ћу увек имати прилику да чујем аргументован, смислен и искрен став и мишљење и нисам се преварио: био је то знамен нашег пријатељства, које је било искрено, отворено и прожето разговором на тему важних животних питања професор радовић је био господин човек, у најбољем смислу те речи своје ставове износио је господствено, ненаметљиво, онако како би сваки професор требало да чини увек је пажљиво слушао свог саговорника – ма колико да се то подразумева, ретко се среће (далеко чешће срећемо добре говорнике него добре слушаоце, а професор радовић је имао оба квалитета) као интелектуалац светског калибра, професор је имао формиране ставове за огроман број тема уколико бисте којим случајем пружили јачу аргументацију у корист супротног мишљења, био је потпуно спреман да промени свој став тиме је на делатан начин устајао против сурове страсти која обара велики број интелектуалаца: сујете у наше време, нажалост, српхришћанска књижевност сећање вредна пчела (извор: salvaunaspecieit) 56 5/ 2018 ски интелектуалци се чешће надгордњавају покретани том бедном особином, уместо да заједнички, у искреном дијалогу, траже истину због професоровог трагалаштва за истином, разговори са њим су били једнако занимљиви и инспиративни као свештеник, од њега сам се могао научити борби против празнословља, јер је подједнако ценио саговорника и штедео речи одавно нисам срео човека који је у познијим годинама почео активно да живи литургијским животом, и да са жаром проучава дубине православља професор је уронио у православну теологију не из знатижеље, већ из потребе да нешто истински научи и, што је најважније, преточи то у живот у жарковачку цркву вазнесења господњег редовно је долазио на свету литургију последњих неколико година свог живота обично би стајао у припрати, повучено, али је му његошевски стас одавао присуство и поред жеље да буде неприметан у својим седамдесетим годинама је имао толико смирења да беспоговорно послуша духовне савете које сам му давао, премда сам био двоструко млађи од њега када бисмо данас имали стотину људи са таквим академским статусом, а да истовремено имају довољно смирења да приклоне главу у послушању својој цркви, брзо бисмо имали процват мисионарске делатности енергија коју је професор радовић у својим последњим годинама живота улагао је била изузетнао томе можда најбоље сведочи његово последње дело, хрестоматија под називом пчелојављење, јединствено дело те врсте на српском језику нажалост, своје можда кључодлазак вредне пчеле српске академске кошнице презвитер оливер суботић проф др миодраг радовић (1945-2018) про ф е с о р миодраг радовић је рођен 1945 године у камењачи, србија као љубитељ речи и узвишених мисли, своју каријеру посвећује књижевности дипломирао је на филолошком факултету у београду, где је потом магистрирао и докторирао изучавајући ф м достојевског и лазу костића своје школовање је наставио у нансију, минхену и хајделбергу као библиотекар радио је у библиотеци матице српске, а као лектор, предавач и професор на универзитетима у лиону, рену (француска), бањој луци, никшићу, новом саду и гете универзитету основао је катедру за компаративну књижевност на филозофском факултету у новом саду аутор је више научних студија, приређивач зборника и антологија, и преводилац са француског, немачког и енглеског језика последњих десет година живота посветио је изучавању пчела и тај труд изнедрио је његову последњу књигу пчелојављење трагајући за узвишеним, добрим и вредним, као вредна пчела открио је матицу цркву, чијој сладости је приклонио последњих година свог живота упокојио се на празник архангела гаврила 2018 године професор миодраг радовић (предавање у матици српској) сећање септембар / октобар 2018 57 но животно дело, под називом лаза костић: од хеленизма до хришћанства, није стигао да преточи из својих мисли у књигу није ми требало пуно времена да се спријатељим са професором радовићем а ко и не би могао бити пријатељ човеку тако племенитих особина када мало боље размислим, до сада сам срео само неколико људи који су ми у пријатељству били и искрени и одани стога сам одлазак овог великана српске академске сцене доживео на посебан начин слично је осетила и литургијска заједница у жаркову, којој је припадао, иако је живео и радио у новом саду био је „парохијан по призиву“ жарковачке парохије недавно сам чуо коментар једне сестре у христу из наше заједнице, која је, на вест о упокојењу професора, осетила као да јој се упокојио близак рођак, иако самог професора није лично познавала и заиста, одлазак у вечност таквих људи не може да се не осети, поготово у литургијској заједници којој су припадали нека ти је вјечнаја памјат, драги и, надасве, одани и искрени пријатељу! у навечерје празника успења пресвете богородице лета господњег 2018 сећање професор радовић са свештенством жарковачке парохије током једне културне манифестације у порти храма пчелојављенска пчела уместо воштанице преко ливаде цветних душа отишао је професор мој миодраг радовић – још слушам његових речи пламтећи рој у гласу му је била пчела, са пиндаром се познавала све цветове је прелетела и од свих мед је умни збрала из врта овог, са маслачка, ка оцу свом се отиснула; та пчела певна и мудрачка где ли је стала и уснула? у ком је сада пчелињаку, у каквом ли је сада саћу пчела што тражи светлост јаку – кад једном одем и ја знаћу верољуб вукашиновић 58 5/ 2018 тајне срца дух и човек знају, и други нико, и ти си своје срце знао и морао знати дан пред његов застој најавило је тихо, да ћеш негде, да ћеш ипак негде, путовати и да си рекао свима, и викао из свег гласа судби, нико ти веровао не би да ћеш кренути на пут време за путовање, теби није било и куд би, куд би ишао, кад си љубави пригрлио скут али стигао је позив који кида земне узе, глас ти је био познат од пре на рођењу позвао те је у живот кроз сузе, а сада је најавио час да се мре у самртној борби већ од првог дана, до испуњења непуне декаде сваки дан беше као хиљада година, ниједан трен без молитве, нити без наде прошао си кроз огањ врућице, и кроз самртног знојења воду како би одагнао тежину кривице у одсудном страдању и душе исходу онај који је вернима обећао награду нелажну, твој бол, велику патњу и смрт пролазну примио је као добровољну врлину, залог спасења и једину истину пошто се уклонише мислене облоге и покрови премудрог промисла, сазнао си људског злопаћења разлоге радост живота и пуноту смисла а када је на опелу зазвучала песма нова четрнаест гласова јереја, као хук многих вода, објавише глас премудрости божије слапова привидан пораз оглашен би као победа из предела земних си отишао као прерано откинут цвет, да би у рају са светима заблистао плетући најлепшу живу руковет са седам ефеских младића уснулих, весника христовог васкрсења, који су те примили као једног од својих достојан буди новог живота и спасења моли и христоименитог стефана овенчаног љубављу нашег бога, духом да живимо до осмог дана до поновног доласка христовога здравко пено 31 август 2018 сећање стефану за вечни спомен септембар / октобар 2018 59 дуго се говори о важности и значају превођења светоотачких дела на српски језик иако се на том послу није много одмакло, на савременом српском објављен је велики број превода патристичких списа радећи на важном и сложеном задатку приближавања светоотачког наслеђа савременом читаоцу, своје доприносе дали су између осталих ава јустин поповић, еп атанасије јевтић, оци миливој мијатов и радомир поповић, академик димитрије богдановић и проф др петар јевремовић, преводиоци дејан лучић, слободан продић, матеј арсенијевић, младен станковић и станимир јакшић, лада акад и антонина пантелић, и многи други у протеклих стотинак година настали су бројни преводи дела светих отаца на савремени српски, а поред појединачних превода – објављених у засебним публикацијама или расутих по црквеној периодици, више црквених издавача покренуло је едиције превода патристичких списа (почев од превода који су у серији „мисионарска писма“ тридесетих година 20 века штампани трудом о јустина поповића и вл николаја велимировића, преко издања из „мале религиозне библиотеке“ св арх синода, издавачке делатности црквене заједнице из крњева, едиције „хиландарски преводи“ са краја прошлог века, до издања „образа светачког“, те издања епархијских издавача – видослова, истине, каленића, беседе, себастијан преса, до издања православног богословског факултета и серије „свети оци у преводу на српски језик“ у издању академије спц за уметности и консервацију) овим значајним подухватима недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић из београда, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ оно што ову серију унеколико разликује од досадашњих издања јесте акрибични, научни приступ превођењу и публиковању светоотачких штива судећи према прве три књиге које су до сада изашле, сваком патристичком спису у овој серији претходи уводна студија, затим долазе упоредо изворни текст (са референцама на критичко издање одн издање изворника) и српски превод (пропраћен напоменама тј коментарима), и на крају додаци, међу којима посебно место заузимају библиографије и индекси – на првом месту индекс библијских референци, затим именски и географски индекс, те индекс кључних термина и у ранијим преводима светоотачких дела на српски, посебно рецимо у онима које је приредио еп атанасије јевтић, било је сличне опреме и критичког апарата међутим, стандарди које постављају „хришћанмисионарски излог подухвату превођења светоотачких штива на српски недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце срећко петровић 60 5/ 2018 ски извори“ својом потпуношћу издвајају се међу српским издањима превода патристичких списа евагрије понтијски: делатељ до сада је у серији „хришћански извори“ коју издаје хришћански културни центар др радован биговић објављено неколико патристичких дела у преводу на српски крајем октобра 2017 године објављена је прва књига серије – евагрије понтијски: делатељ монасима у манастирима и заједницама поука девици писмо о вери изабрана писма у овом издању одабраних евагријевих списа налази се најпре увод, те изворни текст – према гиљамоновом (а guillaumont) издању из едиције sources chrétiennes, одн издању х гресмана (h gressmann) и превод са старогрчког (чији је аутор лазар нешић), а затим долазе коментари, табела конкорданци између мињовог (j p migne) издања текста делатеља из грчке патрологије (pg 40) и издања из серије sources chrétiennes (sc 171), као и индекси евагрије понтијски (345–399 г) је био ученик великих хришћанских богослова св василија великог и григорија богослова, и учесник васељенског сабора одржаног у цариграду 381 године сведочења говоре о њему као ватреном борцу против јереси и бранитељу правоверних учења о светој тројици међутим, нека евагријева учења осуђена су на васељенском сабору одржаном у цариграду 553 године упркос томе, евагрије је поштован у православном монашком предању, и већи број његових изрека инкорпориран је у аскетске зборнике попут добротољубља у издању на које се осврћемо српском читаоцу је на 182 стране понуђен избор из евагријевих аскетских увида и учења, уз коментаре и корисне истраживачке алате – индексе: индексе библијских референци, индексе кључних грчких појмова, и индексе библијских и ванбиблијских имена, топонима и појмова св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина у новембру 2017 године објављена је друга књига серије „хришћански извори“ – св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина овом издању два занимљива дамаскинова списа претходи краћи увод, за којим следе изворни текст (према котеровом критичком издању) и превод са старогрчког (који је дело александра врбљанца и лазара нешића), опремљени коментарима, те напослетку библиографија, миси онарски излог септембар / октобар 2018 61 списак литературе и индекси – библијских и патристичких референци, као и аналитички индекс; свега 160 страна свети јован дамаскин (око 676–749 г), чувени сиријски монах и богослов, писао је против разних хетеродоксних учења, а један од његових важнијих полемичких списа уперен је против иконобораца овај врло плодан писац био је веома оригиналан у начину излагања, методичан и концизан дамаскин се такође сматра једним од највећих црквених песника његова најзначајнија дела су источник знања у три књиге – дијалектика, о јересима и о православној вери, те расправе са несторијанцима, монофизитима, монотелитима, манихејцима, као и беседе против иконобораца дамаскинов источник знања преведен је на словенски језик врло рано, можда већ у 10–11 веку дело које је у поменутом издању доступно српским читаоцима, одн дијалог између православца и манихејца (тј спис против манихејаца) у рукописном предању једногласно је приписан св јовану дамаскину сврха дијалога је изналажење истине манихејац излаже свој систем: на самом почетку налазе се два начела, добро и зло православац указује на противречности у овом систему и изобличава манихејска учења у расправи сарацена и хришћанина говори се о божијој свемоћи, узроку добра и зла, слободи људске воље, божијој правди, стварању света и размножавању људи, божијој вољи и допуштењу, христу као речи божијој, оваплоћењу, посебности две природе у христу поменуте теме су контроверзне ставке раноисламске теологије аутор дијалога је и те како упознат са исламом, што може да се закључи и на основу 100 поглавља дамаскиновог списа о јересима св јероним стридонски: о знаменитим мужевима у преводу др радована пилиповића, директора архива спц, у децембру 2017 г изашла је и трећа књига серије „хришћански извори“ – св јероним стридонски: о знаменитим мужевима овом издању јеронимовог дела претходе изабрана библиографија и увод преводиоца, за којим следи изворни текст према издању из мињове латинске патрологије (pl 23) и превод са латинског, те врло детаљне напомене које је приредио презвитер доц др александар ђаковац (иначе уредник серије), додаци и индекси – библијских референци, именско-појмовни индекс, географски индекс и индекс грчких речи; све заједно броји 262 стране у овом издању српском читалишту понуђено је значајно дело св јеронима стридонског (око 344–420 г), подвижника, богословског писца, знаменитог преводиоца св писма на латински језик, теоретичара хришћанске аскезе и једног од првих историчара цркве ово дело доноси 135 биографија и пописа дела црквених писаца и учитеља, те и неколико нехришћанских писаца чија су дела и писано стваралаштво од изузетног значаја за историју ране цркве (као што су сенека, јосиф флавије и филон александријски) јероним не заобилази ни неке ауторе који су били плодни као књижевници и богослови, али су, нажалост, у епохи стварања хришћанског учења застранили, као што су то евномије кизички, маркел анкирски или фотин сирмијумски миси онарски излог 62 5/ 2018 de viris illustribus (о знаменитим мужевима) св јеронима су дело које је драгоцено за историју ранохришћанске књижевности као каталог интелектуалних остварења црквених писаца и учитеља до последње деценије 4 века, оно нам пружа увид у ниво њиховог образовања тенденција дела је апологетска: да прикаже хришћанске писце као ерудите који не заостају за паганском класиком и чија дела имају својих нарочитих литерарних вредности написано у духу тадашње биографске књижевности, говори о заслужним људима „који су цркву основали и утврдил
... манастира високи дечани? – част ми је да објавим да смо на празник успења пресвете богородице коначно отворили нови интернет сајт манастира високи дечани: decaniorg који води наш монах нифонт дечанац иако је остало још да ставимо нове материјале, ова интернет презентација омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким богатством манастира, већ и са нашим мисионарским и хуманитарним радом манастир дечани активно ради на помоћи нашем страдалном народу још од 1998, а активно сарађујемо са организацијама које су инспирисане нашим манастиром, посебно dečani monastery relief fund (дечански хуманитарни фонд, из сад), који води наш драги брат и пријатељ архим нектарије серфес (nectarios serfes), и са италијанском организацијом 30 5 / 2018 наших пријатеља amici di decani (пријатељи дечана), коју води дечански пострижник, монах (италијан са сицилије) о бенедикт скарфи (benedetto scarfi) имамо изузетно добру сарадњу са више српских хуманитарних организација, волонтера и бројних пријатеља који у координацији са нашим монахом исаијом активно помажу нашим повратницима и најугроженијим на сајту су постављене и информације како се могу помоћи наше активности и како се у њих може укључити пројекат дечанског сајта је отворен и стално ће се развијати додавањем нових материјала о историји нашег манастира, народа на косову и метохији, нашег богатог духовног, културног и историјског наслеђа и сви људи добре воље добро су дошли да нам помогну тема броја архимандрит сава рођен је као драгутин јањић у дубровнику 6 децембра 1965 године у требињу је завршио основну и средњу школу, а студије енглеског и немачког језика завршио је на филолошком факултету универзитета у београду, истовремено похађајући и предавања на православном богословском факултету у београду примио је крштење 1986, у храму св александра невског у београду за првог духовника је имао блаженопочившег архимандрита тадеја витовничког монашки постриг и ново монашко име по светом сави српском примио је на аранђеловдан 1991, у манастиру црна река обављао је послушање баштована, кувара и гостопримца марта месеца 1992, заједно са првим игуманом обновљеног дечанског братства јеромонахом теодосијем, садашњим епископом рашко-призренским, прешао је у манастир високи дечани где је примио јерођаконски чин у јуну 1992, а јеромонашки у јануару 1993, од када обавља и дужност заменика игумана помагао је у сведочењу истине о све тежој ситуацији на косову и метохији широм света, нарочито од 1996 до 1999године након оружаног сукоба на косову и метохији привремено је боравио у манастиру грачаница 1999–2000, као лични секретар и преводилац епископа рашко-призренског активно је учествовао у низу састанака и путовања ради сведочења истине о послератном страдању српског народа на ким у децембру 2000, вратио се поново у манастир дечани, где је наставио да обавља дужност заменика игумана до 2011, када је у чину архимандрита преузео дужност игумана манастира високи дечани, након избора игумана дечанског теодосија за епархијског архијереја у новембру 2010 године обављао је више послушања најдуже гостопримца и преводиоца духовних књига са грчког на српски језик о сава јањић на интернету мисионари од 1993, када поставља први манастирски сајт који је с временом прерастао у епархијски сајт kosovonet који је водио до 2005, и који садржи низ корисних информација о животу и страдању косовско-метохијских срба у тешким послератним годинама уредник је епархијског сајта eparhija-prizrencom поред редовних игуманских дужности и представљања епархије и манастира у контактима са међународним представницима, архимандрит сава активно помаже епископу теодосију, заједно са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да! аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, као новом адаму, или ће изабрати пут зла и уподобити се првоотпаднику од бога – ђаволу ето, тако сам, рвући се са саблазнима овога света, све разумела: све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу све то отровно указује на човеков духовни пад, отпад од бога сав набројани отров је само физички отров, а непослушност је главни отров – духовни физички отров је само последица тог духовног отрова дакле, шта нам је чинити? како ћемо се спасити? све нам је христос спаситељ рекао: покајте се и држите заповести божије! мисли осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ (извор: blogchocchildrensorg) септембар / октобар 2018 51 питао човек бога: „како да променим свет?“ „једним по једним чином доброте“, гласио је одговор и заиста, велика човекова моћ лежи у томе, да мењајући себе, у датом животном простору и времену, мења свет сваког тренутка нам се пружа прилика да променимо свој живот не постоје мала и безначајна дела постоје само она која су добра и која то нису да је то тако, сведочи нам пример јелене в, која већ дуже времена, захваљујући својим изузетним организационим способностима и спремношћу да део свог слободног времена посвети хуманитарном раду, у свом окружењу спроводи акцију помоћи малишанима који болују од тешких обољења почетни слоган акције гласи: „од наше деце, болесним другарима“, а у оквиру ове акције свако ко жели може да поклони један слаткиш или сланиш (смоки, грисине, чоколадну бананицу, сокић) болесној деци „долина плача“ се на тренутак преображава, љубав уткана у поклоне преплављује болесне малишане који се неописиво радују родитељи, укључујући децу тако што бирају поклон за болесне другаре, уче своје малишане да превазиђу себичност и развију осећај за друге људе тако се стиче емпатија, способност да се нека ситуација сагледа из позиције друге особе да ли се свет мало променио овом акцијом? јесте болесна деца су за тренутак заборавила своје страдање, па уживају, колико у добијеним поклонима, толико још више у указаној пажњи и љубави и није то све: лекари, медицинске сестре, васпитачи и наставници примећују да се тешко бреме лечења и васпитања лакше подноси једна медицинска сестра је рекла: „неће деца да ме памте само по томе што их зовем на „боцкање“, већ је то сада и позив на слаткиш, и још ће нашу болницу памтити по томе како су неки добри људи доносили лепе поклоне“ списак клисведочанства наше мало – немоћнима је много како да променим свет? ненад вујић 52 5/ 2018 ника, болница, домова за децу, специјалних школа за болесну децу, свратишта је дугачак, а заједничко за све је да слаткише донатори шаљу са љубављу, а да их малишани у тим установама примају са радошћу наше мало – немоћнима је много идеја покретача ове акције, а и мотив је – да би требало, ако већ имамо срећну и здраву породицу, ту радост поделити и са онима који је немају један мудар човек је рекао: „свако има своју животну причу и увек је најлакше слушати само срећне људе“ на тужне приче углавном одмахујемо главом и размишљамо – како је добро што се то не дешава нама – и ту се свака прича завршава а не би требало да се стави тачка, ту треба да почне размишљање о животу једна лепа изрека каже: „кад неко хоће нешто да уради – наћи ће начин, а кад не жели – наћи ће изговор“ јеленине колеге и пријатељи су нашли начин како да слаткишима/сланишима, спремљеним пажљиво и са пуно љубави, унесу бар мало радости у те нежне дечије душице и коначно, учествујући у акцији овог или неког другог сличног формата, изнова проживљавамо и сагледавамо једну од најважнијих јеванђелских прича у којој нам се говори како се наслеђује царство божије: јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34– 46) небо и земља ће проћи, а актуелност речи светог писма неће проћи живот није никаква филозофија живот је дар божији и саткан је од појединих тренутака које можемо протраћити, или искористити да помогнемо ближњима а наши ближњи су сви они са којима делимо простор и време, и они су прилика да се покажемо какви смо у ствари стога, погледајмо свет око себе и упитајмо се да ли га можемо учинити, бар мало, лепшим и бољим? аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији духовне поуке у причама наследство деци предавши детету своје тело и крв, учествујући у формирању његове бесмртне душе, родитељи му предају и део своје душе, свога срца добро је, ако је срце родитеља и њихова душа очишћена благодaћу; али шта се догађа, ако је испуњена духовном нечистоћом? зар то неће прећи и на децу? без сумње, прећи ће и пренети са собом семе зла и болести колико има родитеља који тугују, плачу, жале се, видећи у својој деци тврдоглавост, својевољност, непослушност, раздражљивост, злобу, освету, разне видове разврата; али они треба да се сете, да ли је било тих порока у њиховом срцу још пре рођења деце? ако неумереност мајке у јелу и пићу штети плоду којег она носи под срцем, онда му још више штете наносе нечисте жеље и јаке страсти герман шимански, богослов из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“, 2018 бр 8, минск, белорусија откуда долазе генији једна млада, трудна жена је дошла у болницу због обичне упале слепог црева прво су јој доктори ставили лед на стомак, а онда, када су процедуре завршене, предложили јој да уради абортус, сматрајући га најбољим решењем, јер ће дете, највероватније, бити инвалид од рођења али, смела жена је решила да заобиђе абортус и дете је угледало свет та жена је била моја мајка, а дете сам ја можда ће мој пример подржати мајке, које у тешким тренуцима размишљају о томе да ли да сачувају живот андреа бочели, водећи италијански тенор превод: дајана лазаревић септембар / октобар 2018 53 песник велике епопеје српског народа у време првог светског рата, милутин бојић (1891–1917), трагао је за поетским изразом, који ће се најбоље изразити проучавао је домаће и стране песнике и закључио да мора да се врати народном предању он је закључио да њему и његовом времену посебно одговара косовски циклус управо је тај јединствен догађај српске историје одговарао актуелном тренутку, као ниједан други бојићево време је било време прелома историје, када постоји идејно и духовно врење, које збуњује људе обичан човек се тада нађе збуњен пред изазовима које му поставља модеран тренутак, јер превазилазе његове снаге тек песме косовског завета указују на важност заборављеног начина решавања животних проблема зато је бојић решио да напише песму молитва (1910), посвећену мајци југовића бога моли југовића мајка“ као ниједна друга личност народне поезије, мајка југовића је представљала пример како се човек сналази пред искушењима које надрастају његове снаге и када не зна шта га очекује, нити какви изазови пред њим леже, сваки човек може да се помоли богу и добије одговор на сва питања која га муче да би ту мисао поетски уобличио, бојић је испевао песму која се састоји се из четири строфе са по четири стиха у том изразу савршене песме, коју оличава бојићева молитва, сваки четврти стих у свакој строфи је исти: „бога моли југовића мајка“ то је стих из народне песме стихом којим почиње свима позната народна песма, бојић завршава сваку строфу и на крају са последњом строфом, саму песму истовремено, то је стих који даје потребну духовну дубину свакој строфи и целој песми овако компонована песма представља правилну песничку форму, којом се изражава сазнање о оном шта је очигледно истинито, о оном у шта се не сумња: молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима у народној песми мајка југовића, све почиње молитвом коју бог услишава и тако се покреће след чудесних догађаја захваљујући молитви, мајка југовића је чудесно стигла хришћанска књижевност молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима молитва у делима милутина бојића др ђорђе вуковић цар урош (извор: blogspotcom) 54 5/ 2018 на косово да тражи супруга старог југ-богдана и девет синова народна песма, на себи својствен начин, изражава уверење да све што човек заиште чиста срца од бога, може да се оствари песнику то не смета, јер и он дели исто уверење да, молитва размиче границе могућег и помаже да се оствари оно што је неостварљиво у свакодневном животу у коме се ослањамо само на сопствене снаге, евентуално на помоћ пријатеља у молитви, верујући човек се превасходно ослања на бога и његову несебичну помоћ бојићева песма почиње молитвеним чином то је молитва пред чудо које опева народна песма песник је одузео елементе чудесности да би их наговестио на други начин, јер мајка југовића се супротставља силама природе и ада песник ситуира југовића мајку у глуво доба ноћи, у царску дворану где је престо, јер она је, по песми, мајка свете царице милице и ташта владара, светог цара лазара помен престола буди променљива и супротна осећања – и он је мрачан, јер је симбол овоземаљске моћи, али и диван, штавише „тајанствен кộ бајка“, јер сваки владар је миропомазан и на њему дух божији почива а напољу ветар звижди, најава елементарне непогоде и усамљености, најава страха исконског и ирационалног, најава беса сила природе у следећој строфи и камен (најтврђи део земље) и „небеса“ ћуте, ништа не говоре, а јавља се, одакле се не очекује, противник (супостата) божији и противник људског рода („а сотона само из прикрајка“) и искушења која са њим следују у стопу („са смехом јој пружа кључе пакла“) искушења долазе кроз смех, паклени смех, а у овом тренутку тренутку бола и усамљености, све води црним осећањима, неумереном туговању и штетној депресији а то је пут на дно пакла и на то искушење одговор је у молитви, како песник сведочи: „бога моли југовића мајка“ она, мајка југовића је усамљена и снахе су заспале, оне које би требало поред ње да се моле за своје ближње, док ветрови витлају „небом“ (песник као да осећа разлику између небеса где столује бог и овог видљивог неба) и звезде пред зору трну, јер су сву ноћ сјале, али и тада пред бесом природе и остављености и пред сменом дана и ноћи – мајка не попушта у молитви: „бога моли југовића мајка“ она је ту усамљена и та усамљеност добија у задњој строфи нову димензију она није просто остављена, она је усамљена, одвојена од светиње пред којом би требало да се „вајка“ и правда, пред светином која очигледно нема разумевања за њу (и не би било прилично да се пред њом правда) овде је елемент свесног удаљавања од света, скоро подвижништва она клечи, што је знак дубоке молитве и дубоке понизности пред оним пред којим се узносе молитве она је „сама, хладна без суза, без речи“ она је у молитви исцрпљена све су речи речене (или се молила унутрашњим гласом), и нема више снаге сва је унутрашња топлина ишчезла, она је хладна, скоро беживотна хришћанска књижевност (извор: playcastru) септембар / октобар 2018 55 – јер је животну силу предала за ближње – за супруга и децу, и опет на неки начин узвишена, јер она је ташта владара и чува узвишеност свог (породичног и царског), дома у песми молитва, конкретан, историјски непријатељ који надире и осваја њену земљу, само се наслућује на основу познавања народне песме пред противником, пред којим сви беже, помажу само искрене молитве из дубине душе, наравно, поред осталих врлина „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ бојић је необично ценио молитву и њену снагу у последњој написаној драми урошева женидба, песник преко јунака преткосовског циклуса, светог цара уроша, душановог сина, изражава своје уверење о циљу људског живота на земљи: „господ бог нас створи да певамо њему“ и кратку похвалу исихазму: „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ од песничких врста, бојић је посебно ценио псалме и сонете бојићев суд о вредности књижевних песничких форми изриче исти књижевни лик светог уроша, веома омиљеног у народној поезији и предању: „псалми рај ти души купи“ у њима „реч ко сребро тече“ такве оцене нису речено за сонете, мада је бојић увео у драму сцену где душанов посланик описује како је у дипломатској мисији срео, ни мање ни више, него славног поету франческа петрарку молитва која је највиши могући израз добила у псалмима, остаје бојићева непрежаљена песничка преокупација у драми урошева женидба, он је чак дао једну обраду псалма коју изговара сиргијан тако је млади песник вешт на речима, вредновао значај древних стихова из библије и народне поезије стихови којима се човек моли богу су највреднији, све остало заостаје за њима само молитва, и у стиховима исказана, вреди то су посебно осетили срби на солунском фронтом на врхунцу „дуге војне“ своје историје (1912–1918), у којој су се стекли без трајнијег прекида и балкански ратови и први светски рат постоје људи које нисмо познавали дуг временски период и са којим се нисмо виђали свакодневно, а чијим одласком у вечност осећамо велики недостатак управо такав осећај сам имао по престављењу универзитетског професора миодрага радовића, вредне пчеле академске кошнице србије, и надасве оданог сина српске православне цркве мог драгог пријатеља миодрага сам упознао пре неколико година, у парохијском дому храма вазнесења господњег у жаркову већ тада сам осетио да разговарам са човеком од кога ћу увек имати прилику да чујем аргументован, смислен и искрен став и мишљење и нисам се преварио: био је то знамен нашег пријатељства, које је било искрено, отворено и прожето разговором на тему важних животних питања професор радовић је био господин човек, у најбољем смислу те речи своје ставове износио је господствено, ненаметљиво, онако како би сваки професор требало да чини увек је пажљиво слушао свог саговорника – ма колико да се то подразумева, ретко се среће (далеко чешће срећемо добре говорнике него добре слушаоце, а професор радовић је имао оба квалитета) као интелектуалац светског калибра, професор је имао формиране ставове за огроман број тема уколико бисте којим случајем пружили јачу аргументацију у корист супротног мишљења, био је потпуно спреман да промени свој став тиме је на делатан начин устајао против сурове страсти која обара велики број интелектуалаца: сујете у наше време, нажалост, српхришћанска књижевност сећање вредна пчела (извор: salvaunaspecieit) 56 5/ 2018 ски интелектуалци се чешће надгордњавају покретани том бедном особином, уместо да заједнички, у искреном дијалогу, траже истину због професоровог трагалаштва за истином, разговори са њим су били једнако занимљиви и инспиративни као свештеник, од њега сам се могао научити борби против празнословља, јер је подједнако ценио саговорника и штедео речи одавно нисам срео човека који је у познијим годинама почео активно да живи литургијским животом, и да са жаром проучава дубине православља професор је уронио у православну теологију не из знатижеље, већ из потребе да нешто истински научи и, што је најважније, преточи то у живот у жарковачку цркву вазнесења господњег редовно је долазио на свету литургију последњих неколико година свог живота обично би стајао у припрати, повучено, али је му његошевски стас одавао присуство и поред жеље да буде неприметан у својим седамдесетим годинама је имао толико смирења да беспоговорно послуша духовне савете које сам му давао, премда сам био двоструко млађи од њега када бисмо данас имали стотину људи са таквим академским статусом, а да истовремено имају довољно смирења да приклоне главу у послушању својој цркви, брзо бисмо имали процват мисионарске делатности енергија коју је професор радовић у својим последњим годинама живота улагао је била изузетнао томе можда најбоље сведочи његово последње дело, хрестоматија под називом пчелојављење, јединствено дело те врсте на српском језику нажалост, своје можда кључодлазак вредне пчеле српске академске кошнице презвитер оливер суботић проф др миодраг радовић (1945-2018) про ф е с о р миодраг радовић је рођен 1945 године у камењачи, србија као љубитељ речи и узвишених мисли, своју каријеру посвећује књижевности дипломирао је на филолошком факултету у београду, где је потом магистрирао и докторирао изучавајући ф м достојевског и лазу костића своје школовање је наставио у нансију, минхену и хајделбергу као библиотекар радио је у библиотеци матице српске, а као лектор, предавач и професор на универзитетима у лиону, рену (француска), бањој луци, никшићу, новом саду и гете универзитету основао је катедру за компаративну књижевност на филозофском факултету у новом саду аутор је више научних студија, приређивач зборника и антологија, и преводилац са француског, немачког и енглеског језика последњих десет година живота посветио је изучавању пчела и тај труд изнедрио је његову последњу књигу пчелојављење трагајући за узвишеним, добрим и вредним, као вредна пчела открио је матицу цркву, чијој сладости је приклонио последњих година свог живота упокојио се на празник архангела гаврила 2018 године професор миодраг радовић (предавање у матици српској) сећање септембар / октобар 2018 57 но животно дело, под називом лаза костић: од хеленизма до хришћанства, није стигао да преточи из својих мисли у књигу није ми требало пуно времена да се спријатељим са професором радовићем а ко и не би могао бити пријатељ човеку тако племенитих особина када мало боље размислим, до сада сам срео само неколико људи који су ми у пријатељству били и искрени и одани стога сам одлазак овог великана српске академске сцене доживео на посебан начин слично је осетила и литургијска заједница у жаркову, којој је припадао, иако је живео и радио у новом саду био је „парохијан по призиву“ жарковачке парохије недавно сам чуо коментар једне сестре у христу из наше заједнице, која је, на вест о упокојењу професора, осетила као да јој се упокојио близак рођак, иако самог професора није лично познавала и заиста, одлазак у вечност таквих људи не може да се не осети, поготово у литургијској заједници којој су припадали нека ти је вјечнаја памјат, драги и, надасве, одани и искрени пријатељу! у навечерје празника успења пресвете богородице лета господњег 2018 сећање професор радовић са свештенством жарковачке парохије током једне културне манифестације у порти храма пчелојављенска пчела уместо воштанице преко ливаде цветних душа отишао је професор мој миодраг радовић – још слушам његових речи пламтећи рој у гласу му је била пчела, са пиндаром се познавала све цветове је прелетела и од свих мед је умни збрала из врта овог, са маслачка, ка оцу свом се отиснула; та пчела певна и мудрачка где ли је стала и уснула? у ком је сада пчелињаку, у каквом ли је сада саћу пчела што тражи светлост јаку – кад једном одем и ја знаћу верољуб вукашиновић 58 5/ 2018 тајне срца дух и човек знају, и други нико, и ти си своје срце знао и морао знати дан пред његов застој најавило је тихо, да ћеш негде, да ћеш ипак негде, путовати и да си рекао свима, и викао из свег гласа судби, нико ти веровао не би да ћеш кренути на пут време за путовање, теби није било и куд би, куд би ишао, кад си љубави пригрлио скут али стигао је позив који кида земне узе, глас ти је био познат од пре на рођењу позвао те је у живот кроз сузе, а сада је најавио час да се мре у самртној борби већ од првог дана, до испуњења непуне декаде сваки дан беше као хиљада година, ниједан трен без молитве, нити без наде прошао си кроз огањ врућице, и кроз самртног знојења воду како би одагнао тежину кривице у одсудном страдању и душе исходу онај који је вернима обећао награду нелажну, твој бол, велику патњу и смрт пролазну примио је као добровољну врлину, залог спасења и једину истину пошто се уклонише мислене облоге и покрови премудрог промисла, сазнао си људског злопаћења разлоге радост живота и пуноту смисла а када је на опелу зазвучала песма нова четрнаест гласова јереја, као хук многих вода, објавише глас премудрости божије слапова привидан пораз оглашен би као победа из предела земних си отишао као прерано откинут цвет, да би у рају са светима заблистао плетући најлепшу живу руковет са седам ефеских младића уснулих, весника христовог васкрсења, који су те примили као једног од својих достојан буди новог живота и спасења моли и христоименитог стефана овенчаног љубављу нашег бога, духом да живимо до осмог дана до поновног доласка христовога здравко пено 31 август 2018 сећање стефану за вечни спомен септембар / октобар 2018 59 дуго се говори о важности и значају превођења светоотачких дела на српски језик иако се на том послу није много одмакло, на савременом српском објављен је велики број превода патристичких списа радећи на важном и сложеном задатку приближавања светоотачког наслеђа савременом читаоцу, своје доприносе дали су између осталих ава јустин поповић, еп атанасије јевтић, оци миливој мијатов и радомир поповић, академик димитрије богдановић и проф др петар јевремовић, преводиоци дејан лучић, слободан продић, матеј арсенијевић, младен станковић и станимир јакшић, лада акад и антонина пантелић, и многи други у протеклих стотинак година настали су бројни преводи дела светих отаца на савремени српски, а поред појединачних превода – објављених у засебним публикацијама или расутих по црквеној периодици, више црквених издавача покренуло је едиције превода патристичких списа (почев од превода који су у серији „мисионарска писма“ тридесетих година 20 века штампани трудом о јустина поповића и вл николаја велимировића, преко издања из „мале религиозне библиотеке“ св арх синода, издавачке делатности црквене заједнице из крњева, едиције „хиландарски преводи“ са краја прошлог века, до издања „образа светачког“, те издања епархијских издавача – видослова, истине, каленића, беседе, себастијан преса, до издања православног богословског факултета и серије „свети оци у преводу на српски језик“ у издању академије спц за уметности и консервацију) овим значајним подухватима недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић из београда, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ оно што ову серију унеколико разликује од досадашњих издања јесте акрибични, научни приступ превођењу и публиковању светоотачких штива судећи према прве три књиге које су до сада изашле, сваком патристичком спису у овој серији претходи уводна студија, затим долазе упоредо изворни текст (са референцама на критичко издање одн издање изворника) и српски превод (пропраћен напоменама тј коментарима), и на крају додаци, међу којима посебно место заузимају библиографије и индекси – на првом месту индекс библијских референци, затим именски и географски индекс, те индекс кључних термина и у ранијим преводима светоотачких дела на српски, посебно рецимо у онима које је приредио еп атанасије јевтић, било је сличне опреме и критичког апарата међутим, стандарди које постављају „хришћанмисионарски излог подухвату превођења светоотачких штива на српски недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце срећко петровић 60 5/ 2018 ски извори“ својом потпуношћу издвајају се међу српским издањима превода патристичких списа евагрије понтијски: делатељ до сада је у серији „хришћански извори“ коју издаје хришћански културни центар др радован биговић објављено неколико патристичких дела у преводу на српски крајем октобра 2017 године објављена је прва књига серије – евагрије понтијски: делатељ монасима у манастирима и заједницама поука девици писмо о вери изабрана писма у овом издању одабраних евагријевих списа налази се најпре увод, те изворни текст – према гиљамоновом (а guillaumont) издању из едиције sources chrétiennes, одн издању х гресмана (h gressmann) и превод са старогрчког (чији је аутор лазар нешић), а затим долазе коментари, табела конкорданци између мињовог (j p migne) издања текста делатеља из грчке патрологије (pg 40) и издања из серије sources chrétiennes (sc 171), као и индекси евагрије понтијски (345–399 г) је био ученик великих хришћанских богослова св василија великог и григорија богослова, и учесник васељенског сабора одржаног у цариграду 381 године сведочења говоре о њему као ватреном борцу против јереси и бранитељу правоверних учења о светој тројици међутим, нека евагријева учења осуђена су на васељенском сабору одржаном у цариграду 553 године упркос томе, евагрије је поштован у православном монашком предању, и већи број његових изрека инкорпориран је у аскетске зборнике попут добротољубља у издању на које се осврћемо српском читаоцу је на 182 стране понуђен избор из евагријевих аскетских увида и учења, уз коментаре и корисне истраживачке алате – индексе: индексе библијских референци, индексе кључних грчких појмова, и индексе библијских и ванбиблијских имена, топонима и појмова св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина у новембру 2017 године објављена је друга књига серије „хришћански извори“ – св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина овом издању два занимљива дамаскинова списа претходи краћи увод, за којим следе изворни текст (према котеровом критичком издању) и превод са старогрчког (који је дело александра врбљанца и лазара нешића), опремљени коментарима, те напослетку библиографија, миси онарски излог септембар / октобар 2018 61 списак литературе и индекси – библијских и патристичких референци, као и аналитички индекс; свега 160 страна свети јован дамаскин (око 676–749 г), чувени сиријски монах и богослов, писао је против разних хетеродоксних учења, а један од његових важнијих полемичких списа уперен је против иконобораца овај врло плодан писац био је веома оригиналан у начину излагања, методичан и концизан дамаскин се такође сматра једним од највећих црквених песника његова најзначајнија дела су источник знања у три књиге – дијалектика, о јересима и о православној вери, те расправе са несторијанцима, монофизитима, монотелитима, манихејцима, као и беседе против иконобораца дамаскинов источник знања преведен је на словенски језик врло рано, можда већ у 10–11 веку дело које је у поменутом издању доступно српским читаоцима, одн дијалог између православца и манихејца (тј спис против манихејаца) у рукописном предању једногласно је приписан св јовану дамаскину сврха дијалога је изналажење истине манихејац излаже свој систем: на самом почетку налазе се два начела, добро и зло православац указује на противречности у овом систему и изобличава манихејска учења у расправи сарацена и хришћанина говори се о божијој свемоћи, узроку добра и зла, слободи људске воље, божијој правди, стварању света и размножавању људи, божијој вољи и допуштењу, христу као речи божијој, оваплоћењу, посебности две природе у христу поменуте теме су контроверзне ставке раноисламске теологије аутор дијалога је и те како упознат са исламом, што може да се закључи и на основу 100 поглавља дамаскиновог списа о јересима св јероним стридонски: о знаменитим мужевима у преводу др радована пилиповића, директора архива спц, у децембру 2017 г изашла је и трећа књига серије „хришћански извори“ – св јероним стридонски: о знаменитим мужевима овом издању јеронимовог дела претходе изабрана библиографија и увод преводиоца, за којим следи изворни текст према издању из мињове латинске патрологије (pl 23) и превод са латинског, те врло детаљне напомене које је приредио презвитер доц др александар ђаковац (иначе уредник серије), додаци и индекси – библијских референци, именско-појмовни индекс, географски индекс и индекс грчких речи; све заједно броји 262 стране у овом издању српском читалишту понуђено је значајно дело св јеронима стридонског (око 344–420 г), подвижника, богословског писца, знаменитог преводиоца св писма на латински језик, теоретичара хришћанске аскезе и једног од првих историчара цркве ово дело доноси 135 биографија и пописа дела црквених писаца и учитеља, те и неколико нехришћанских писаца чија су дела и писано стваралаштво од изузетног значаја за историју ране цркве (као што су сенека, јосиф флавије и филон александријски) јероним не заобилази ни неке ауторе који су били плодни као књижевници и богослови, али су, нажалост, у епохи стварања хришћанског учења застранили, као што су то евномије кизички, маркел анкирски или фотин сирмијумски миси онарски излог 62 5/ 2018 de viris illustribus (о знаменитим мужевима) св јеронима су дело које је драгоцено за историју ранохришћанске књижевности као каталог интелектуалних остварења црквених писаца и учитеља до последње деценије 4 века, оно нам пружа увид у ниво њиховог образовања тенденција дела је апологетска: да прикаже хришћанске писце као ерудите који не заостају за паганском класиком и чија дела имају својих нарочитих литерарних вредности написано у духу тадашње биографске књижевности, говори о заслужним људима „који су цркву основали и утврдил
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
Одреднице:
12
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
...рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромнимБОГАТСТВОМ,📌 , бесконачним
1 грађанска казна у руској царевини и другим земљама – један од видова срамне казне у 18–19 веку, када
се
...рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромним
МЕТА инфо: Р:27475 К:199979 Д:111
| Свеска 377 |
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... казна стрељањем“ дакле, преостаје још неколико минута живота? ставимо се на место достојевског: шта бисмо ми осећали у тим тренуцима? тада му је било 28 година, он је пун снаге и животне енергије, и колико је још књига хтео да напише! а фјодор михајловић је своје доживљаје изразио, рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромним богатством, бесконачним 1 грађанска казна у руској царевини и другим земљама – један од видова срамне казне у 18–19 веку, када се јавно унижавао кажњеник ломљењем сабље над главом у знак лишавања свих права – прим прев временом“ оштро се доживело да он сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност! јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о доласку ове велике светиње у србију, са иноком арсенијем, чуваром честице светог хитона господњег, сабратом јаковљевско-преображенског манастира у ростову великом помаже бог, оче арсеније, кажите нам молим вас, за почетак, колико дуго сте у србији? – у србији сам већ другу годину дошао сам са искушеником валентином две недеље пре васкрса 2019 године, у току великог поста и ево, прошао је други васкрс, а ми смо још увек ту можете ли нам рећи које сте епархије српске цркве обишли са хитоном? – практично све, практично целу србију смо обишли обишли смо стотине, можда и хиљаде храмова и манастира у свим епархијама спц кад смо дошли први пут, ја сам имао план и имам га и даље код себе хитон је требало, по том плану, да буде у србији свега месец дана само месец дана! од 12 априла до 12 маја 2019 године, а ми смо овде већ другу годину! кажите ми из ког сте ви манастира у русији? – наш манастир се налази у граду ростов велики то је јарославска митрополија, тачно 200 километара на северозапад од москве око сат и по времена вожње то је вероватно древни манастир? – да, јако је стар, из 1376, то је xiv век зове се спасо-јаковљевски манастир његов оснивач је био свети јаков, први епископ ростовски ростов је тада био специфичан град и његови житељи су имали неке своје, сурове обичаје у то време мушкарци су се тада грубо опходили према женама, за њих су оне биле као ствари могли су их избити до смрти, убити, било шта и једном је нека жена, коју је муж тако избио побегла код епископа јакова и он ју је заштитио и житељи ростова су се окупили и побунили се против њега: „ко си ти да мењаш наше обичаје? ми имамо своје законе! не може то тако!“ и он је отишао из града и недалеко од њега прво себи подигао колибу, затим малу цркву и на крају је основао и манастир и црквени људи, који су били озбиљно верујући, су пошли к њему и временом је настала ту и заједница он је основао манастир а други великан нашег манастира је свети димитрије ростовски, митрополит јарославски и ростовски он је живео у нашем манастиру и у њему је писао своје чувене радове, житија светих и друге он је захтевао и да га сахране у нашем манастиру, где се налазе његове свете мошти он није био само ревнитељ православља, већ и искоренитељ старообредског раскола то је његова заслуга то је био један од разлога зашто је канонизован – не само због житија јануар / фебруар 2021 47 светих већ и зато што је много учинио да се тај раскол превазиђе то је xvi век како је честица светог хитона господњег доспела у ваш манастир? – та светиња је дошла у наш манастир 2016 године десило се да је наша ватерполо репрезентација тада била у француској њихов духовник је архимандрит силвестар из нашег манастира и њима су тада у католичком манастиру у градићу аржанте поред париза, понудили да купе ту светињу просто да је купе кад су они питали за цену, тражили су им тако високу цифру да нису могли да прихвате међутим, како је то хитон господњи, на којем је његова пречиста крв, они су ипак решили да позову свог духовника и питају га кад је он чуо о чему се ради, само им је рекао: „шта, још размишљате? одмах узимајте!“ и они су га купили то је хитон који је био на христу кад су га бичевали римски војници он је био натопљен његовом крвљу и ова честица хитона је од тог хитона да ли је ваш манастир тада постао место ходочашћа? – да, одмах су почели да долазе и да траже да се носи у разне епархије руске цркве претпостављам да сте били сведок многих чуда, која су се десила од светог хитона господњег? – не бих баш могао да кажем да сам видео многа чуда постоје писана сведочанства, која смо добили, њих има доста, и из србије, која су послата нашем игуману у русији десило се једно чудо у вазнесењској цркви у београду, мало пре него што сам ја дошао из русије по други пут мало пре мог доласка, једној жени су се исцелиле ноге она није могла да хода, није могла да савије колена, довозили су је у колицима у цркву и пошто се поклонила хитону, помолила се, после два дана је дошла својим ногама у цркву то је све записано и званично регистровано то је реално чудо исцељења ја знам ту жену, она је после ишла у многе храмове по београду где је био хитон господњи најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица још једна сестра је имала велике болове у ногама после пада низ степенице, пошто има скоро седамдесет година она је једва дошла у цркву и није могла ни да се поклони хитону, али пошто је имала јаку веру, поклонила се и болови су јој нестали и она је устала здрава! отишла је кући без икаквих болова у коленима! ви долазите из древног манастира, какво је ваше поређење између српског и руског православља? – у принципу, срби и руси су исти срби се према вери односе отвореније, искреније, да тако кажем у русији се тренутно православживот у христу 48 1 / 2021 ни људи односе према вери и цркви, као да је то нека дужност, некако формално у србији тог формализма нема догађа се, али није таква духовна клима срби су више духовно настројени, руси су почели да се духовно хладе не сви, наравно, али мислим да се вера полако хлади видим то и по односу људи према деци како се срби односе према деци ја се томе дивим у русији пусте дете да иде само овде отац или мајка држе дете, а људи прилазе и љубе их у руку, главицу, ножицу у русији тога нема то је западни утицај на нас код нас је дошло до распада породице у совјетском савезу данас се све тако брзо дешава да људи уопште не успевају да схвате шта се догађа шта се уопште догађа? многи се питају шта се јуче десило, где сам ја био, шта се десило? тешко је људима да се саберу у данашњем свету, да знају где иду и шта раде данас многи у русији говоре добро о стаљину, рехабилитују га на неки начин шта ви мислите о томе? – он није чак ни богословију завршио, истерали су га због лошег понашања и револуционарне делатности старац илија је говорио да је све време његове владавине била глад у русији он је погубио десетине хиљада православних руских људи он је основао слон – соловецки логор, севлаг – северни логор, логоре на уралу и сибиру и све остало све сами логори колико је тамо људи нестало и то православних, верујућих људи! било је тамо и атеиста и других политичких противника, али већина њих су били верујући људи то му никад неће бити опроштено чак ни иван грозни није могао себи да дозволи да толико уништава своје становништво, свој народ није то могао да дозволи јер је схватао да убија своју демографију: „са ким ћу ратовати? ко ће кренути за мном?“ стаљин је то могао себи да дозволи, јер је земља била огромна и било је много људи, а тада су сви живели у страху пре њега је спроведен геноцид лењина и троцког, била је ужасна глад, тако да су се људи бојали за живот и гледали да не „таласају“ много ја нисам против тога да се тврди да је русија почела да се диже из небића у стаљиново време он је спровео развој индустрије, економије, војске, много се градило: фабрике, колхози и све остало али, опет, то се десило због тих великих жртава, које је руски народ поднео руски народ је био као роб у то време: сви су слепо извршавали оно што им се каже то је био класичан робовласнички систем није то било божанско уређење односа, јер нама господ каже: „нисте више робови, сад сте моја браћа“ онај ко служи богу, тај је раб божији, али није више роб, већ брат, сарадник божији социјалистички поредак је био својеврсна узурпација власти социјалистичка, комунистичка власт, која је дошла по револуцији, у правном, јуридичком смислу је апсолутно нелегална и нелегитимна, све до данас јер, оно што је засновано на злочину, никада не може постати праведно и законито ваш, спасо-јаковљевски манастир, је ли он био затваран или рушен? – да, био је затваран, али није био рушен од једне цркве су направили коњушницу, у другој су држали разне машине, и уопште од целог манастира су направили неки производни погон је ли било новомученика у вашем манастиру? – код нас није било новомученика, колико знам неколико монаха је завршило на соловкама, али пре затварања је цело братство напустило манастир тако да никог нису стрељали у њему снимљен је сурови руски филм „комесар“, о времену одмах после револуције, када су тројке без суда судиле људима и многе су погубили „ти си крив, и ти си крив, и ти си крив стрељај!“ људе су хапсили, трпали у неке подруме, скидали их и тако голе их стрељали већ на пола тог филма нисам могао да издржим да гледам даље затим су их у гомилама бацали на камион и одвозили их негде и иако је то филм, једва издржиш да гледаш а шта је тек било у стварности! и тај живот у христу јануар / фебруар 2021 49 комесар је на крају полудео многи од њих су се на крају убили ево, један истинити случај кад су немци напали ссср и освојили неки град у белорусији нквд није успео да уништи све своје трагове, документа из архива, а морали су да беже кад су немци нашли та документа и почели да гледају фотографије, њима се дизала коса на глави говорили су да они нису знали шта је мучење док нису видели те слике нису могли да схвате то што су видели, што су чекисти радили људима та документа су доступна како је све то могло да се деси? свети теофан полтавски, духовник царске породице све то је врло једноставно објаснио он је рекао да је бог допустио да у велики део руског народа уђу бесови и руски народ је постао буквално ђавоиман зато су они могли да врше таква зверства то нису били људи већ бесови али, по великој милости божијој, тај народ ће се исцелити и православље ће се обновити али оног православља које је раније било – више неће бити тако је он говорио може се рећи да је светско православље данас у кризи, има много напада на православље у целом свету, од украјине, преко сирије, до белорусије, србије и даље шта ви мислите, како да се поставе данашњи православци, на коју страну да гледамо? – увек треба гледати на божију страну увек морамо гледати у бога кад год ме питају тако нешто, ја им кажем: „врло је просто људи, будите добри, чините добро не чините зло не одговарајте на зло, чак и ако вам чине зло чините обрнуто“ и у житију светог димитрија ростовског било је неколико таквих тренутака, када човек чини добро а њему чине зло, и он се моли за њих после тога, они падају у невоље, а он им помаже, превија им ране, учи их и даје им новац и ти људи, молитвама овог, кога су мучили, почињу да схватају шта се догађа и да се исправљају све се враћа тако је и свети серафим говорио: „спасавај се сам и спашће се хиљаде око тебе“ то је најважније данашњем човеку недостаје доброте, то је основно ни смирење, ни трпљење, већ доброта ја у србији још увек видим ту доброту, видим је у односима родитеља према деци у русији се то губи нема тих осећања која су постојала раније тада су међу људима били топла осећања људи нису носили кључеве са собом већ су их остављали испод отирача сви су били исти у материјалном погледу и односи међу људима су били добри, топли, могу да кажем и да су се људи волели међусобно, да су то била права осећања данас тога више нема, тих добрих осећања данас се у згради суседи не познају то је раније било незамисливо раније су сви људи у једном улази знали како се ко зове, име, очество и презиме, колико ко има година данас пролазе једни поред других, не познају се зато ми данас треба да будемо добри према свим људима према свима ево напољу стоје цигани, и просјаци и њима треба дати дај им макар десет динара, и они су божији људи зато господ и каже да даје сунце и праведнима и неправеднима, и добрима и злима а зашто мислите да је дошло до хлађења тих осећања код људи? – господ је рекао: „умножиће се безакоње и охладнеће љубав многих“ због греха ми живимо у содоми и гомори, и још горе то је већ граница, коју је господ поставио те градове је господ уништио, као што знате за крај, да ли имате неку поуку за нас? – треба се трудити бити добар, бити бољи сваки дан се треба питати како смо провели дан време лети јуче ми је било седам година како сам у чину инока као да је било јуче буквално као да је било јуче! ја ћу сада напунити шездесет година и шта сам урадио за то време? ништа баш ништа хајде да почнемо да живимо за бога, да се поправљамо! свака душа тражи бога, тражи да се сједини са њим свако треба да се труди у посту, молитви, трезвењу јер, ускоро ћемо морати да полажемо рачун како смо провели живот оче арсеније хвала на разговору – хвала вама избор из разговора вођеног у манастир у раковица, јула 2020 године живот у христу 50 1 / 2021 будући да сте себе предали у службу цркви реците нам како доживљавате настанак једна иконе? – сликање једне иконе пре свега представља дар божији, како за самог иконописца, тако и за цркву или појединце који ће се пред њом молити богу зато иконописац треба да приступи сликању са богобојажљивим трепетом, уз молитвени труд сликање иконе позива онога ко је слика да се утврди у молитви и да се труди да живи врлинским животом тада сликање иконе мења оног ко је слика, а сама икона мења онога ко је посматра бог је свакога од нас створио по свом лику и подобију како нас учи реч божија, због тога се сваки човек остварује у пуноћи својих потенцијала као икона христова стога видим настанак иконе као део процеса нашег узрастања у христу, како самих иконописаца, тако и молитвеника који се пред иконама моле према основним начелима хришћанског етоса уметност над уметностима је успињање на светотајинској и световрлинској лествици, тако да долазимо до истине да је иконописање својеврсна служба и неодвојиво је од хришћанског живота у свеукупности замолио бих вас да наше читаоце упознате са иконописањем као службом – хришћанска вера нам, за сагледавање нашег сопственог живота и стварности која нас окружује, нуди перспективу која подразумева постојање наднебеског света и надвременске реалности царства божијег то виђење човека као бића које је створено за вечност даје једном иконописцу и смелост и инспирацију наравно, ово је могуће само уз помоћ божију када иконописац успе у томе да пренесе амбијент царства божијег у оквирима свог уметничког дела, тада то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
... казна стрељањем“ дакле, преостаје још неколико минута живота? ставимо се на место достојевског: шта бисмо ми осећали у тим тренуцима? тада му је било 28 година, он је пун снаге и животне енергије, и колико је још књига хтео да напише! а фјодор михајловић је своје доживљаје изразио, рекавши: „пет минута до смрти се чинило огромним богатством, бесконачним 1 грађанска казна у руској царевини и другим земљама – један од видова срамне казне у 18–19 веку, када се јавно унижавао кажњеник ломљењем сабље над главом у знак лишавања свих права – прим прев временом“ оштро се доживело да он сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност! јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о доласку ове велике светиње у србију, са иноком арсенијем, чуваром честице светог хитона господњег, сабратом јаковљевско-преображенског манастира у ростову великом помаже бог, оче арсеније, кажите нам молим вас, за почетак, колико дуго сте у србији? – у србији сам већ другу годину дошао сам са искушеником валентином две недеље пре васкрса 2019 године, у току великог поста и ево, прошао је други васкрс, а ми смо још увек ту можете ли нам рећи које сте епархије српске цркве обишли са хитоном? – практично све, практично целу србију смо обишли обишли смо стотине, можда и хиљаде храмова и манастира у свим епархијама спц кад смо дошли први пут, ја сам имао план и имам га и даље код себе хитон је требало, по том плану, да буде у србији свега месец дана само месец дана! од 12 априла до 12 маја 2019 године, а ми смо овде већ другу годину! кажите ми из ког сте ви манастира у русији? – наш манастир се налази у граду ростов велики то је јарославска митрополија, тачно 200 километара на северозапад од москве око сат и по времена вожње то је вероватно древни манастир? – да, јако је стар, из 1376, то је xiv век зове се спасо-јаковљевски манастир његов оснивач је био свети јаков, први епископ ростовски ростов је тада био специфичан град и његови житељи су имали неке своје, сурове обичаје у то време мушкарци су се тада грубо опходили према женама, за њих су оне биле као ствари могли су их избити до смрти, убити, било шта и једном је нека жена, коју је муж тако избио побегла код епископа јакова и он ју је заштитио и житељи ростова су се окупили и побунили се против њега: „ко си ти да мењаш наше обичаје? ми имамо своје законе! не може то тако!“ и он је отишао из града и недалеко од њега прво себи подигао колибу, затим малу цркву и на крају је основао и манастир и црквени људи, који су били озбиљно верујући, су пошли к њему и временом је настала ту и заједница он је основао манастир а други великан нашег манастира је свети димитрије ростовски, митрополит јарославски и ростовски он је живео у нашем манастиру и у њему је писао своје чувене радове, житија светих и друге он је захтевао и да га сахране у нашем манастиру, где се налазе његове свете мошти он није био само ревнитељ православља, већ и искоренитељ старообредског раскола то је његова заслуга то је био један од разлога зашто је канонизован – не само због житија јануар / фебруар 2021 47 светих већ и зато што је много учинио да се тај раскол превазиђе то је xvi век како је честица светог хитона господњег доспела у ваш манастир? – та светиња је дошла у наш манастир 2016 године десило се да је наша ватерполо репрезентација тада била у француској њихов духовник је архимандрит силвестар из нашег манастира и њима су тада у католичком манастиру у градићу аржанте поред париза, понудили да купе ту светињу просто да је купе кад су они питали за цену, тражили су им тако високу цифру да нису могли да прихвате међутим, како је то хитон господњи, на којем је његова пречиста крв, они су ипак решили да позову свог духовника и питају га кад је он чуо о чему се ради, само им је рекао: „шта, још размишљате? одмах узимајте!“ и они су га купили то је хитон који је био на христу кад су га бичевали римски војници он је био натопљен његовом крвљу и ова честица хитона је од тог хитона да ли је ваш манастир тада постао место ходочашћа? – да, одмах су почели да долазе и да траже да се носи у разне епархије руске цркве претпостављам да сте били сведок многих чуда, која су се десила од светог хитона господњег? – не бих баш могао да кажем да сам видео многа чуда постоје писана сведочанства, која смо добили, њих има доста, и из србије, која су послата нашем игуману у русији десило се једно чудо у вазнесењској цркви у београду, мало пре него што сам ја дошао из русије по други пут мало пре мог доласка, једној жени су се исцелиле ноге она није могла да хода, није могла да савије колена, довозили су је у колицима у цркву и пошто се поклонила хитону, помолила се, после два дана је дошла својим ногама у цркву то је све записано и званично регистровано то је реално чудо исцељења ја знам ту жену, она је после ишла у многе храмове по београду где је био хитон господњи најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица још једна сестра је имала велике болове у ногама после пада низ степенице, пошто има скоро седамдесет година она је једва дошла у цркву и није могла ни да се поклони хитону, али пошто је имала јаку веру, поклонила се и болови су јој нестали и она је устала здрава! отишла је кући без икаквих болова у коленима! ви долазите из древног манастира, какво је ваше поређење између српског и руског православља? – у принципу, срби и руси су исти срби се према вери односе отвореније, искреније, да тако кажем у русији се тренутно православживот у христу 48 1 / 2021 ни људи односе према вери и цркви, као да је то нека дужност, некако формално у србији тог формализма нема догађа се, али није таква духовна клима срби су више духовно настројени, руси су почели да се духовно хладе не сви, наравно, али мислим да се вера полако хлади видим то и по односу људи према деци како се срби односе према деци ја се томе дивим у русији пусте дете да иде само овде отац или мајка држе дете, а људи прилазе и љубе их у руку, главицу, ножицу у русији тога нема то је западни утицај на нас код нас је дошло до распада породице у совјетском савезу данас се све тако брзо дешава да људи уопште не успевају да схвате шта се догађа шта се уопште догађа? многи се питају шта се јуче десило, где сам ја био, шта се десило? тешко је људима да се саберу у данашњем свету, да знају где иду и шта раде данас многи у русији говоре добро о стаљину, рехабилитују га на неки начин шта ви мислите о томе? – он није чак ни богословију завршио, истерали су га због лошег понашања и револуционарне делатности старац илија је говорио да је све време његове владавине била глад у русији он је погубио десетине хиљада православних руских људи он је основао слон – соловецки логор, севлаг – северни логор, логоре на уралу и сибиру и све остало све сами логори колико је тамо људи нестало и то православних, верујућих људи! било је тамо и атеиста и других политичких противника, али већина њих су били верујући људи то му никад неће бити опроштено чак ни иван грозни није могао себи да дозволи да толико уништава своје становништво, свој народ није то могао да дозволи јер је схватао да убија своју демографију: „са ким ћу ратовати? ко ће кренути за мном?“ стаљин је то могао себи да дозволи, јер је земља била огромна и било је много људи, а тада су сви живели у страху пре њега је спроведен геноцид лењина и троцког, била је ужасна глад, тако да су се људи бојали за живот и гледали да не „таласају“ много ја нисам против тога да се тврди да је русија почела да се диже из небића у стаљиново време он је спровео развој индустрије, економије, војске, много се градило: фабрике, колхози и све остало али, опет, то се десило због тих великих жртава, које је руски народ поднео руски народ је био као роб у то време: сви су слепо извршавали оно што им се каже то је био класичан робовласнички систем није то било божанско уређење односа, јер нама господ каже: „нисте више робови, сад сте моја браћа“ онај ко служи богу, тај је раб божији, али није више роб, већ брат, сарадник божији социјалистички поредак је био својеврсна узурпација власти социјалистичка, комунистичка власт, која је дошла по револуцији, у правном, јуридичком смислу је апсолутно нелегална и нелегитимна, све до данас јер, оно што је засновано на злочину, никада не може постати праведно и законито ваш, спасо-јаковљевски манастир, је ли он био затваран или рушен? – да, био је затваран, али није био рушен од једне цркве су направили коњушницу, у другој су држали разне машине, и уопште од целог манастира су направили неки производни погон је ли било новомученика у вашем манастиру? – код нас није било новомученика, колико знам неколико монаха је завршило на соловкама, али пре затварања је цело братство напустило манастир тако да никог нису стрељали у њему снимљен је сурови руски филм „комесар“, о времену одмах после револуције, када су тројке без суда судиле људима и многе су погубили „ти си крив, и ти си крив, и ти си крив стрељај!“ људе су хапсили, трпали у неке подруме, скидали их и тако голе их стрељали већ на пола тог филма нисам могао да издржим да гледам даље затим су их у гомилама бацали на камион и одвозили их негде и иако је то филм, једва издржиш да гледаш а шта је тек било у стварности! и тај живот у христу јануар / фебруар 2021 49 комесар је на крају полудео многи од њих су се на крају убили ево, један истинити случај кад су немци напали ссср и освојили неки град у белорусији нквд није успео да уништи све своје трагове, документа из архива, а морали су да беже кад су немци нашли та документа и почели да гледају фотографије, њима се дизала коса на глави говорили су да они нису знали шта је мучење док нису видели те слике нису могли да схвате то што су видели, што су чекисти радили људима та документа су доступна како је све то могло да се деси? свети теофан полтавски, духовник царске породице све то је врло једноставно објаснио он је рекао да је бог допустио да у велики део руског народа уђу бесови и руски народ је постао буквално ђавоиман зато су они могли да врше таква зверства то нису били људи већ бесови али, по великој милости божијој, тај народ ће се исцелити и православље ће се обновити али оног православља које је раније било – више неће бити тако је он говорио може се рећи да је светско православље данас у кризи, има много напада на православље у целом свету, од украјине, преко сирије, до белорусије, србије и даље шта ви мислите, како да се поставе данашњи православци, на коју страну да гледамо? – увек треба гледати на божију страну увек морамо гледати у бога кад год ме питају тако нешто, ја им кажем: „врло је просто људи, будите добри, чините добро не чините зло не одговарајте на зло, чак и ако вам чине зло чините обрнуто“ и у житију светог димитрија ростовског било је неколико таквих тренутака, када човек чини добро а њему чине зло, и он се моли за њих после тога, они падају у невоље, а он им помаже, превија им ране, учи их и даје им новац и ти људи, молитвама овог, кога су мучили, почињу да схватају шта се догађа и да се исправљају све се враћа тако је и свети серафим говорио: „спасавај се сам и спашће се хиљаде око тебе“ то је најважније данашњем човеку недостаје доброте, то је основно ни смирење, ни трпљење, већ доброта ја у србији још увек видим ту доброту, видим је у односима родитеља према деци у русији се то губи нема тих осећања која су постојала раније тада су међу људима били топла осећања људи нису носили кључеве са собом већ су их остављали испод отирача сви су били исти у материјалном погледу и односи међу људима су били добри, топли, могу да кажем и да су се људи волели међусобно, да су то била права осећања данас тога више нема, тих добрих осећања данас се у згради суседи не познају то је раније било незамисливо раније су сви људи у једном улази знали како се ко зове, име, очество и презиме, колико ко има година данас пролазе једни поред других, не познају се зато ми данас треба да будемо добри према свим људима према свима ево напољу стоје цигани, и просјаци и њима треба дати дај им макар десет динара, и они су божији људи зато господ и каже да даје сунце и праведнима и неправеднима, и добрима и злима а зашто мислите да је дошло до хлађења тих осећања код људи? – господ је рекао: „умножиће се безакоње и охладнеће љубав многих“ због греха ми живимо у содоми и гомори, и још горе то је већ граница, коју је господ поставио те градове је господ уништио, као што знате за крај, да ли имате неку поуку за нас? – треба се трудити бити добар, бити бољи сваки дан се треба питати како смо провели дан време лети јуче ми је било седам година како сам у чину инока као да је било јуче буквално као да је било јуче! ја ћу сада напунити шездесет година и шта сам урадио за то време? ништа баш ништа хајде да почнемо да живимо за бога, да се поправљамо! свака душа тражи бога, тражи да се сједини са њим свако треба да се труди у посту, молитви, трезвењу јер, ускоро ћемо морати да полажемо рачун како смо провели живот оче арсеније хвала на разговору – хвала вама избор из разговора вођеног у манастир у раковица, јула 2020 године живот у христу 50 1 / 2021 будући да сте себе предали у службу цркви реците нам како доживљавате настанак једна иконе? – сликање једне иконе пре свега представља дар божији, како за самог иконописца, тако и за цркву или појединце који ће се пред њом молити богу зато иконописац треба да приступи сликању са богобојажљивим трепетом, уз молитвени труд сликање иконе позива онога ко је слика да се утврди у молитви и да се труди да живи врлинским животом тада сликање иконе мења оног ко је слика, а сама икона мења онога ко је посматра бог је свакога од нас створио по свом лику и подобију како нас учи реч божија, због тога се сваки човек остварује у пуноћи својих потенцијала као икона христова стога видим настанак иконе као део процеса нашег узрастања у христу, како самих иконописаца, тако и молитвеника који се пред иконама моле према основним начелима хришћанског етоса уметност над уметностима је успињање на светотајинској и световрлинској лествици, тако да долазимо до истине да је иконописање својеврсна служба и неодвојиво је од хришћанског живота у свеукупности замолио бих вас да наше читаоце упознате са иконописањем као службом – хришћанска вера нам, за сагледавање нашег сопственог живота и стварности која нас окружује, нуди перспективу која подразумева постојање наднебеског света и надвременске реалности царства божијег то виђење човека као бића које је створено за вечност даје једном иконописцу и смелост и инспирацију наравно, ово је могуће само уз помоћ божију када иконописац успе у томе да пренесе амбијент царства божијег у оквирима свог уметничког дела, тада то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
Одреднице:
1. 222980 / ...у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим БОГАТСТВОМ чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није...
1. 222980 / ...у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим БОГАТСТВОМ чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није...
13
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47БОГАТСТВОМ 📌 то је прави разлог да поново пишемо о њима
најстарији зоран сада има 39, а најмлађа
исидора 16 година унучад од кћери: зорица
у зему
...деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
... и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com