-БЕКСТВУ-
1
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
...да се њиховој чврстој намери да данашњи дан посветеБЕКСТВУ 📌 од свакодневних притисака, стреса
(који је већ одавно мутирао у неурозу), свих могућих
и немогућих неправди (за које
...да се њиховој чврстој намери да данашњи дан посвете
МЕТА инфо: Р:23602 К:179108 Д:99
 | Свеска 308 |
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... од педесет), иначе активних уче- сника овог вештог маневра, може одахнути и препу- стити се безбрижном ћаскању, које може омогућити још само одређена доза алкохолних испарења, а коју су поменути јунаци трпезаријског стола себи већ приуштили као угодан аперитив мерен литрима, тако да се њиховој чврстој намери да данашњи дан посвете бекству од свакодневних притисака, стреса (који је већ одавно мутирао у неурозу), свих могућих и немогућих неправди (за које су наравно сви други осим њих криви) више ништа не може испречити једном речју, бахус је поново позвао децу своју да сопствену тугу вином залију и, уз милозвучне тонове панове фрулице, који се у међувремену придружио, одагнају сваку помисао о личној одговорности, као и о самом мотиву окупљања * * * a сада се вратимо у л г 1389 погледајмо ту колону витезова која стрпљиво, корак по корак, следи пример великога кнеза и при- лази чаши сваком од њих је на уму последња слика њихових жена на растанку размишљају о томе како им је та туга, када су их испраћале, помешана са одлучношћу, страхом и поносом, указала на једну другачију њихову лепоту благи осмех је испратио помисао једног витеза о његовој жени и томе како је то она данас била чудно лепа поглед му је, затим, застао на витезу испред познавао га је, био је то томислав малко се намрштио када се сетио да се посвађао са њим око једне једине бране сетио се, како се ружно понео према њему и како из поноса није желео да се измири са њим колона је била дугачка, али се њен крај ипак нази- рао и могао се видети патријарх, који је причешћивао оне у првим редовима стресао се од помисли да ће се причестити та, у свађи је – тај глупави понос – промрмља витез себи у браду излазеће сунце обасја нечији штит и одбљесак жуте боје паде на витезов оклоп то га подсети жита – сазрело је да ли ће јован моћи сâм да се носи са кме- товима и жетвом, милош је ипак млад, а на сестри- це се не може ослонити нити би то он и затражио, све и да оне могу е, такав је мој јованна мене мисао о поносу га брзином муње поврати томи- славу и реду, који је био све краћи и краћи; патријарх се све боље и боље видео и, да, оно је био ђорђе, који је приступио спознаја да ђорђе приступа христу учинила га је немирним мисли му се поново фокусираше на томислава – ма, у суштини, он је крив што он од мене не замоли опроштај – и у том тренутку се подсети да га је овај и затражио та чињеница га је још више изири- тирала, поцрвене од беса јуначки понос се није дао тако лако омекшати – реч је реч – закључи витез корачао је даље некако безвољно, на битку није ни помишљао сву његову пажњу заузео је сада томи- слав, што га је још више нервирало глас за и глас против војевали су своју одлучујућу битку сада је већ сасвим јасно могао да чује свештеника: „тело и крв господа и спаса нашег исуса христа даје се теби“ прођоше га жмарци од тих речи зурио је у оклоп човека који је био испред њега корачајући аутоматски – да ли и он размишља о овоме – био је последњи аргумент гласа против и витез се још више удуби у леђа и потиљак човека који је био испред њега није се ни по чему разликовао од осталих – ни по по ставу ни по ходу – значи не – закључи – да би већ у другом моменту погледао себе и увидео да се ни његов ход не разли- кује од хода осталих рука се сама покрену не додир- нувши раме предходника, овај се сâм окрете са неком спомен или фарса православни мисионар l свештеник угрин в поповић тема броја одлучношћу у сузним очима сусрели су им се погледи трен мука и непомичности загрљај зашкрипаше оклопи, том буком заглушивши њихове речи – обриши сузу, димитрије, није за јунака да плаче – рече томислав бришући сопствене димитрије се малко прену – није ни осетио да сузе лију; насмеја се коњи готово да су посустајали под тежином окло- па, очи су им биле црвене, а магла коју су избацивали из носница била је густа целокупна котлина беше начичкана њима и људима на њима и иза њих, док су се на неких пет стотина метара напред назирали бели клобуци такође начичканих људи звук зурли и нека врста запомагања, као песме која их је пратила, допи- рали су до њих мук лагани кас, па све бржи, и бржи, и бржи срце је тукло као да хоће да искочи, шака је стезала копље, топот је био заглушујући неки чудан мирис и грч у грудима, уз ту заглушујућу буку и лупање срца, будили су неки чудан осећај димитрије се сав стегао, штит је приљубио скоро до калпака, док је копље спустио скоро у хоризонтал- ни положај бука се више није могла поднети, њена силина као да је собом произвела тишину – као да су се сада сви зву- кови стопили у једну масу која се прострла целом котлином ту безобличну масу звука пресече прасак па крици, вриска, крв се већ могла осетити у ваздуху копље је наишло на отпор, па на један још јачи и, напокон, пуче димитрије подиже главу – призор је био ужасан дохвати се мача, кроз главу му пролете слика јелене и њеног тужног лепог лика на растанку јак ударац, уз неподношљив прасак, учини да је махинално потегао мач у непознатом правцу, опет је наишао на отпор као и са копљем, а онда нови замах и нови отпор и нови крик осетио је како се испод шлема нешто топло слива низ његово чело уши као да су му биле полузапуше- не поглед је маглио а онда му се учини да је цело- купна котлина као у неком виру поново осети ударац сада је гледао сапи свога коња како нестају у мору сличних, звук више није чуо; опет му пролете јеленина слика а, онда се сети да је након помирења са томисла- вом, растерећен као никад до тад, приступио старцу, некако раздрагано клекнуо и чуо: „тело и крв господа и спаса нашега исуса христа даје се теби димитри- је за живот вечни“ осмехну се – живот вечни, живот вечни, –поновио је још неколико пута те речи, ту, у блату, на неки километар од косова поља и на неких сто километара од јелене, милоша и јована, као и својих кћери, а, опет, на само један корак до царства * * * верујем да она слика са почетка текста више није ни комична ни симпатична а да ли ће ваша крсна слава или неки други обичај бити спомен на овакве и сличне примере ове двехиљадугодишње историје спасења, који ће у вама побудити жељу за подража- вањем, дијалог о могућности тога, те, самим тим и неко племенито осећање којим ћете тај хлеб који приносите и у себе уносите, поштовати – јер је крвљу преплаћен; или ће то бити само фарса, тек један од многих повода за бег од себе у ова или она стања све- сти, а потпомогнута овим или оним начином, као и увек, од вас зависи дакле, спомен или фарса: ви сте на потезу m спомен или фарса 38 l4/2009 татјана радић тема броја – аууу! сутра не ваља да се ради – рече једна жена другој – а, јес’, оно, вала, не ваља умало да заборавим, ал’ подсетише ме комшинице да је сутра бели четвртак – рече друга ћутим и чекам разрешење ситуације стварно никад нисам чула за бели четвртак, а мислила сам да сам велики познавалац народних веровања и обича- ја чекам тако, и чекам, правим се као да знам, а не знам окреће се према мени та прва жена и каже ми: „не ваља сутра да се ради, понајпре немој копати“ мислим се ја, добро, јесам младица, очекује се од мене да радим, али нисам нешто мислила да копам заиста нисам скупим храброст и приупитам: „шта је то бели четвртак? у свом крају никад нисам чула за то“ „ниси?!“ – повикаше у исти глас спустих гла- ву, збуњена, и рекох: „нисам“ „па, то ти је одмах иза тројица“ „ааааа, па то ми реците!“ – кажем им ја, правим се као да сам знала сутрадан сам схватила да одмах иза белог четвртка иде и бели петак не ваља радити на црвено слово ако је у питању сила- зак светог духа на апостоле, онда је црвено слово три дана, одмах затим један дан да може да се ради, па имамо бели четвртак, па бели петак, а тада није добро радити и поставим питање: како је могуће да нам је лакше да се страшимо белим четвртком и белим петком, него да једноставно празнујемо празнике са радо- шћу из малобројних социолошких истраживања на тему религиозности у србији види се да се, у просеку, од 85 до 90% испитаника конфесионално одређује, односно припада некој вероисповести у истражи- вачком пројекту „млади и религија“, рађеном у апри- лу и мају 2002 л г, показало се да је 65% ученика средњих стручних школа религиозно, а међу њима је 37% уверених верника, који прихватају све што њихова вера учи оно што је повод за овај текст лежи у чињеници да, без обзира на то што се испитаници конфесионално одређују као православни, на пример, у скали религи- озности1 60% испитаника себе види као религиозне, 21,3% су неопредељени, а 19% су нерелигиозни шта нам ово даље говори? како можемо знати да је неко традиционални верник, а да је неко други, да тако кажемо, суштински верник? на нашем простору се за религијски живот везују многи стереотипи међу њима су и следећи: да је религиозност заступљенија у женској, него у мушкој популацији, да су старији рели- гиознији од млађих, да они на селу верују више од оних у граду итд показатељи традиционалне везаности за религију и цркву пратимо преко конфесионалне и верске (само) идентификације, учествовања у обредима традицио- налне природе и религијске атмосфере у породичном кругу преко слављења верских празника актуелну везаност за религију и цркву пратимо преко религиј- ског понашања као непосредне дужности верника, а то су посећивање литургије и других богослужења, постојање и учесталости молитве богу, упражњавања поста пред црквене празнике, читање верске штампе и литературе2 социологија крсну славу види као обред право- славног верника а обред је формализован образац понашања који се састоји од низа активности које се редовно понављају јер имају симболичку вредност 1 скала религиозности има понуђене одговоре: 1 уверени сам верник, и прихватам све што моја вера учи; 2 религиозан сам, али не прихватам све што моја вера учи; 3 размишљам о томе, али нисам начисто да ли верујем или не; 4 према религији сам равно- душан; 5 нисам религиозан, али немам ништа против религије; 6 нисам религиозан, и противник сам религије 2 више о овоме прочитати у књизи религиозност и традиција драгане радисављевић-ћипаризовић бели четвртак или религиозност православних у србији православни мисионар l 39 татјана радић тема броја обреди су, према емилу диркему, уз веровања, основни конститутивни елементи религије за соци- олога који за себе каже да је оцрковљен, посматра- ње празновања крсне славе може бити добар показатељ какав је верник који се налази пред истраживачевим очима то је, свакако, још један изазов кажу да наука и религија не иду под руку, али, можемо додати, живот вер- ника није схизофрена делатност, већ суживот у свему што га окружује и све чиме се бави добро је да данашња интер- дисциплинарност научног деловања сва- како оставља простора за претумбава- ње раније изнетих научних ставова у послед- њем истраживању, које се, додуше, није тицало само религије, али је упитник садржао десетак питања која се на њу односе, утврђено је да 84,9% верује у бога, 68,% припада некој цркви или верској заједници, од тога 59,8% спц једном недељно цркву посећује 5,8% испитаника, али само 28,7% верује у живот после смр- ти на основу наведених резултата живот просечног декларативног православног верника данас изгледа веома компликовано, па чак и парадоксално m бели четвртак или религиозност православних у србији социологија крсну славу види као обред православног верника а обред је форма- лизован образац понашања који се састо- ји од низа активности које се редовно понављају јер имају симболичку вредност 40 l4/2009 православни мисионар, 6/1965 сећања седео сам поред прозора у школској клупи наставник српског језика читао нам је „слике из сеоског живота“ од јанка веселиновића моја душа је, заједно са писцем, лебдела по мачванским пашња- цима као лептир по цвету у учионици је владала нема тишина одједном, звекети ланаца и топоти коња тргоше нас из тога заноса кад сам погледао кроз про- зор видео сам ретку слику: колона далматинских сељака са коњима и плуговима спуштала се низа стра- ну ка манастиру куда ови људи? — упитасмо се на крају часа наставник нам објасни: „кроз читаву своју бурну прошлост овај манастир је делио и зло и добро са околним сељанима камениту буковицу често су стизале неродне године и беде у тим тешким данима манастир је притицао народу у помоћ и делио са њим свој последњи залогај у манастирском летопису је, поред осталог, записано и то да је 1928 године у овим крајевима била велика неро- дица и да је народ много гладовао целе 1929 године да би помогао сељане манастир је прехранио педе- сеторо сиромашне деце у кистањима за 60 дана деца су дневно добијала по три пристојна оброка која им је спремао и делио један монах да би се ово могло изве- сти у манастиру је била заведена велика штедња од божића па целе 1929 године у манастирској трпезари- ји није се делило два јела ни братији ни гостима тако се успело помоћи сиротињи са исхраном нарочито за време другог светског рата манастир крка је спасао од глади и очигледне пропасти стотине житеља кистањ- ских ова обитељ је тих година била уточиште многе ратне сирочади и избеглица из разних крајева далма- ције и лике покојни гостопримљиви архимандрит никодим опачић, боље него ико, разумео је бол и пат- њу свога рода па је обрадовао много гладних и убогих и живот им спасао захваљујући његовом бележењу ових случајева, у манастирској архиви ове свете обите- љи се могу прочитати задивљујући примери жртве у лечењу ратних рана и других невоља у далмацији због тога сваки далматинац са страхопоштовањем изговара име светог архангела — покровитеља ове светиње ову свету обитељ они воле и помажу као своју кућу кад год јој долазе, не дођу празних руку поред осталог, сви околни сељани од старине држе завет, да свако домаћинство макар једном годишње ради добровољно са својом запрегом на обради мана- стирске земље, за здравље и благослов своје стоке, и да колико било врате уздарје за многа добра која је њима манастир чинио онда кад је могао ето их, видите, иду да и ове године одрже свој завет — да помогну мана- стиру моба оваква помоћ зове се у србији моба ви који сте из оних наших крајева имали сте прилику да видите ове лепе српске обичаје указивања помоћи нарочито при жетвама" један за другим орачи су стизали на њиву пре почетка рада ови крупни горштаци стали су један до другога и са управитељем богословије — јеро- монахом о николајем, који је уједно и вршилац дужности настојатеља манастира, на њиви су се помо- лили богу да им благослови рад молитва је била топла и искрена немо сам гледао како се жуљевите руке побожно спуштају са опаљеног чела на груди и широка рамена правећи знак крста после молитве зазвекеташе ланци на плуговима и ови запараше земљу расплину се црна ораница мај- ски зраци грлили су дуге бразде, по којима су скакута- ле птице и купиле црвиће млади богослови су вредно и са љубављу служили своје ораче донели су им доручак и ручак на њиву и послуживали водом и вином, а кад би се неко од рад- завет нарочито за време другог светског рата манастир крка је спасао од глади и очигледне пропасти стотине житеља кистањских православни мисионар l 41 православни мисионар, 6/1965 сећања ника хтео одморити они су узимали коње и место њих орали песма, довикивање и утр- кивање разлегали су се кањоном преко реке у брду, у дубокој шуми, чује се песма чобана чини ми се да се и сама лепа зелена и умилна крка утишала слушајући ову лепоту дан је брзо пролазио у њиви песме сунце је хитало западу, али није још зашло за брда а све њиве биле су пооране и засеја- не кукурузом завет добрих људи испуњен је и ове године заједничка вечера после тога позвали смо их на заједничку вечеру у нашој ђачкој трпезарији, која је окићена портретима старешина манастира и великана из овога краја док сам читао молитву пре јела крупне очи сељака мирно су ме посматрале за време вечере јеромо- нах о николај поздравио је топлим речима ове наше драге добротворе и захвалио им се на помоћи, пажњи и љубави према овој светој кући „кад би сви срби овако волели и помагали светиње своје вере и историје, не би било бојазни за напредак наше цркве" — рекао је он поред осталог на растанку су рекли да им само јавимо кадгод опет затреба њихова помоћ запева- ли су и кренули уз брдо по старом овда- шњем обичају испратили смо их уз звоњење звона овај дан остао је дубоко урезан у срцима ученика и све манастирске братије и многе нас је морално охрабрио отада су ови ретко добри парохијани још три пута мобом помогли манастиру око копања кукуруза, косидбе и превоза сена у манастиру крки, јуна 1965 драгиша алимпић, богослов i године завет фото: хаџи марко вујичић манастир крка александар савић хришћанство и савремене технологије однос према другима, према ближњим и, нарочито, према онима који нам то нису, јесте оно што нас дефинише „када би убрзо тре- бало да умреш, а можеш да обавиш само један телефонски разговор, кога би позвао и шта би му рекао? па, шта чекаш онда?“ – ово данас звучи толико нормално да нам је несхватљиво да пре само једног века већина људи не би разумела о чему јер реч јер, просто, иако је телефон већ био у употреби, већина људи није знала шта је то а, ако је знала, није имала прилику да га користи данас је шта би ставио на фејс (facebook) пита- ње које је вероватно већини читалаца овог часо- писа разумљиво, а већини људи је звучало или још увек звучи апсолутно апстрактно нове технологије (које многима више и нису нове, већ је то ствар са којом су неке генерације одрасле – као што је, на пример, мобилни телефон) често нам пред- стављају изазов и постављају нас у незгодан положај да просуђујемо да ли је конкретна технологија кори- сна, добра за човека, на који начин би могла да се употреби да користи човеку и слично брзи одговори, који често умеју да буду непроми- шљени (али, ипак, не по правилу) могу да нанесу више штете него користи сетимо се само непромишљених коментара о штампари- јама, о телефонима, о томе како ће телевизија уништити радио, како ће радио искварити младе (што је касније пренесено на телевизију, а у дана- шње време можемо да чујемо да је тај опијум интернет) критички осврт је неопходан, али тај критички осврт никако не сме бити брз, већ одмерен и поткован искуством и знањем две поларизоване стране шта данас имамо као одговор на феномене facebook-a, tweeter-a, myspace-a, youtube-a? имамо две поларизоване стране – једни куде, други претерано, некритички хвале средина је, како по правилу, негде између оно што стоји као фејс, тјуб, твитери, спејсови православни мисионар l 43 александар савић хришћанство и савремене технологије опасност, то је отуђење – уколико ове технологи- је претпоставимо живом односу са људима, што се често дешава код почетника, који бивају оду- шевљени и занесени могућностима које нуде ови сервиси (ево праве речи – и начина како треба користити исте) остварити контакт није ретко да нови корисник на фејсбуку, пошто отвори налог и пронађе прве пријатеље, сумануто крене да објављује вести из свог живо- та, разне слике, филмове, да коментарише туђе „статусе“, неретко угрожавајући своју и приват- ност других људи, најчешће несвесно почетни жар временом полако утихне, од суманутог обја- вљивања остаје само разочараност и „смарање“, а ниједан позитиван аспект овог сервиса није био искоришћен у потпуности предност ових попу- ларних интернет-сервиса, која је несумњива, јестемогућност да у свакомпогледу (осимфизич- ког додира) остваримо контакт са особама које су далеко од нас, да пронађемо давно изгубљене пријатеље, да великом броју људи на једноставан и брз начин пласирамо информацију поставља се питање како користити ове серви- се, а да при томе не угрозимо ни туђу ни своју слободу чини се да употреба ових сервиса за пласирање сопствених ставова, мишљења и доживљаја на начин на који се то чини у блогу (најближи опис би био електронски дневник који објављујемо на мрежи, који други могу да читају) може да буде згодан начин за њихово коришћење треба увек имати у виду и то да сво- јим радом не угрожавамо туђу приватност ови сервиси нуде и велики мисионарски потенцијал јер је помоћу њих могуће пласирати разне информације, а исто тако је могуће окупи- ти и људе сличног мишљења и организовати групе које би се бавиле одређеним сегментима из сфере црквеног живота (велики број таквих група већ постоји на фејсбуку, а на јутјубу се може пронаћи велики број снимака разних пре- давања која су одржали познати духовници или професори универзитета) увек треба имати на уму да овакав вид органи- зовања не може и не сме да буде замена за ствар- ни контакт и водити рачуна о томе да не дође до девијација какве се већ могу назрети на западу, као што су онлајн-исповести и службе „дођи и окуси да је благ господ!“ јесте могу- ће једино у живом односу, у цркви, а никако у виртуелном свету, па се стога видимо на литургији! m фејс, тјуб, твитери, спејсови 44 l4/2009 бошко станић хришћанска поетика ево нас у 21 веку и још стихијски мислимо, говоримо и радимо а како мислимо, тако и живимо чиње- нице живота упорно нас опомињу да се морамо мења- ти, а ми, опет, у свом балканском маниру покушавамо мењати друге и још више падамо у понор изазивајући тиме негативно у човеку чак и наша традиција, обича- ји, породица и школа уче човека да негативно мисли и таквим размишљањем изазивамо нове невоље „трамвајска политика“ је погубна за човека јер људи мисле само како да себе усреће, а не знају да нико још није нашао срећу за себе ако је није нашао за друге доситеј би рекао: „дижи оног ко је пао, можеш и ти пасти“ а ми, напротив, човека вређамо рачунајући да ћемо тако постати паметнији и значајнији, а не знамо да нас исто чека „закопчавамо погрешно дугмад, а не слу- тимо да смо прво погрешно закопчали“ – што би рекао гете – „све док не дођемо до грла“, односно до рата тада се питамо: „зашто се то нама дешава?“ а одговор је јасан не доводимо ниједну ствар до краја, односно, не враћамо на почетак, већ се враћамо са пола пута и поново правимо исту грешку остајемо у домену поло- вичних решења, што опет подразумева погрешно „закопчавање“, односно продужавање агоније то прво „дугме“ су наше мисли, које усмеравају нашу енергију ако притом једно мислимо, друго говоримо, треће радимо, правимо катастрофалну грешку пошто делимо енергију на три дела, а народ каже да рачваст колац неће дубоко у земљу немогуће је покренути нега- тивну енергију, а не довести у питање квалитет живота јер она – тражи жртву ако се не реализује вербалним сукобима, онда се акумулира и у човеку и у друштву да би у једном тренутку експлодирала: када својој горчини додамо последњу кап зато се и каже да је горе од смрти живети са горчином у себи а тајна среће је једноставна пре мењања краљевства ми се морамо променити, односно, морамо променити мисли „ама мисли добро, па ће добро бити, хајмо бра- те“ – каже у једној прилици фра петар у андрићевом делу и ништа природније од тога да су наше мисли главни кривци за наше несреће јер „енергија следи људ- ску мисао“ сви они који владају треба да су свесни ове чињени- це јер човек не живи само од хлеба, већ и од онога што помисли, каже и уради наглашавам ово помисли јер нас и библија учи да је грешније помислити него уради- ти кључна ствар су наше мисли и ако њих уведемо у ред, имаћемо хармонију у животу свако жели да буде срећан, али је мало оних који могу рећи да су стварно срећни зашто је то тако? сигурно што срећу траже на погрешном месту и на погрешан начин филозофи су још пре нове ере имали кључ за људ- ску срећу, али је тај кључ нама остао недоступан „јер смо се задовољавали пенелопиним дворкиња- ма, а никад нисмо учинили напор да освојимо и саму пенелопу“, тј духовну срећу сократ је говорио да се биће мишљу може не само спознати, него и све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи свако жели да буде срећан, али је мало оних који могу рећи да су стварно срећни зашто је то тако? сигурно што срећу траже на погрешном месту и на погрешан начин православни мисионар l 45 бошко станић хришћанска поетика исправити но, кога то данас интересује! платон је тврдио да постоји математичка веза између света идеја и света ствари оно што се деси ван нас увек је прво било у нама и баш у томе што је човек мисао- но и идејама обдарено биће лежи његова највећа снага, али и највећа опасност за њега јер су мисли најупорније када погреше смер аристотел је мишљења да је највеће добро унутрашња имовина која се не може лако изгубити она се постиже усва- јањем духовног богатства, без кога бисмо постали жртве неке друге вредности којој прекомерно тежи- мо – као легендарни мида, који је додиром све пре- творио у злато и умро од глади могли бисмо ређати умне људе нове ере, који су били свесни моћи људске мисли, али опет иста прича нико им не верује у доситејевим делима налазимо и ове мисли: „бла- женство би било на свету да се може да човек о злу ни мисли, ни говори, ни пише“ „с добрим мислима одго- ни од себе зле мисли као псе камењем“ и алфред адлер је знао да човеково понашање про- излази из његовог мишљења нешто слично изговара и отац тадеј витовнички: „мисли, расположење, жеље руководе нашим животом каквим се мислима бавимо, такав нам је живот ако су нам мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте, онда је у нама мир јер све мирне мисли дају унутрашњи мир, који зрачи из нас ако носимо у себи негативне, паклене мисли, онда је наш унутрашњи мир разорен“ а песници би рекли: „кад срце запишти, мисао је крива“! (милан ракић); „човек нема жешћег душманина од онога те у њему клечи, нити бољег иметка но онога што у души носи – од тога се свијет закућио“ (милика павловић) наше окружење се увек потруди да нас учини незадо- вољним и аутоматски постајемо произвођачи негатив- них мисли, које нас воде у нову несрећу пошто наша енергија следи негативну мисао и рат је производ нега- тивних мисли чак нас и демократија учи да можемо да мислимо шта хоћемо истина – можемо, „али нам није од кори- сти“, опомиње нас библија мисли морамо „зауздавати“ и усмеравати их ка животним циљевима, иначе нам предстоји хаос у мислима, а онда и у навикама а без добрих навика нема успеха у животу нема злих људи, има само злих мисли којима хра- нимо подсвест у њој се формирају наша убеђења, која су понекад тврђа од камена зато и постоји толи- ко људи који о истој ствари различито мисле – као да не живе у истом времену најтеже је човека нагово- рити на нов корак, макар се то односило и на проме- ну од негативног ка позитивном размишљању остаје да цитирамо милоша црњанског: „све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи“ а та дуго чекана револуција ће се остварити када се суочимо са истином да „од дрвећа не видимо шуму“, тј да нам појединачне вредности не дозвољавају да сагледамо вредност живота у целини зато је у праву толстој када каже: „сваки други рад без рада на сво- јој души узалудан је“ m све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 46 l4/2009 слободан иза решетака неко је рекао: „и кад је готово, за нас је тек поче- ло“ ишао сам смирено и полако међу гробовима се ништа није чуло тамо далеко туп ударац лопата; гробари су попра- вљали тек напуњену раку осетио сам да је смрт на паузи јер – живот је дуга- чак пут – имаш ли упаљач? – питала је старица – да запа- лим свећу – имам – рекао сам, машио се за џеп и пружио жени упаљач била је просто обучена испод изношене браон јак- не је извиривао црни џемпер видела се тупост у очима – увек слушај друге, чак и глупе и неуке и они имају своју причу – сетио сам се шта ми је рекао тата субота на гробљу је било људи, али су ходали у тишини шапутали су кроз облаке се проломио сунце март – зубато сунце – проговори старица којој сам дао упаљач – ипак је сунце – рекао сам – отац? – питала је климнуо сам главом – судбину нико не може да спречи – огласила се опет опет сам климнуо главом извадила је из плетене торбе малу флашу и пону- дила: –узми да се загрејеш – не, хвала повукла је једном, па још једном – судбина, сине хтео сам нешто и да кажем, али као да сам чуо оца – спокојно прими искуство година немој бити подругљив према људима погледао сам његову слику на тамном мермеру није се смејао, а желео сам да се насмеје осетио сам како ми суза клизи – срећан си, сине, што можеш да плачеш – чула се старица – ја не могу не иде суза као слеђена и она има право да буде овде ништа мање него дрвеће и птице – сунце – опет ми се оте – њих више неће грејати – рекла је старица – мој је волео сунце, баш је волео – сањао сам тату – отело ми се – нешто поклања људима, а сунце је упекло бије му очи онда чујем негде неко дете плаче и, као, јаве ми, нека девојка се породила – чудан сан – баш чудан – потврдих – питао сам се шта значи старица је заћутала проверила је да ли свећа још увек гори – дете, буди у миру са богом, ма како га замишљаш – рекла је покушао сам да докучим вредност њених речи – не знам шта радиш ни чиме се бавиш, али, ма коли- ко ти буран живот био, задржи мир у души – рекла је – јер, и поред све прљавштине, јадиковања и поруше- них снова, ово је ипак диван свет– погледала је небо – зубато, али греје срећко костић, окружни затвор, београд зубато сунце православни мисионар l 47 живот без речи, без добрих дела, без љубави искрене, без христа - није живот то је оно, што сам научила у заједници са вама и кроз вас мој живот је добио смисао научила сам да будем срећна, да се радујем свим оним стварима које нам је, сада сам тек сигурна, бог пружио срећна сам са вама, а без телевизора, без музике, буке, алкохола, цигарете, хероина - свих оних ствари које су ми прошли живот чиниле тако вештачки срећним и стварале привидно задовољство све оне, које су у ствари чиниле живот неподношљивим и које су маскирале смисао живота, чинећи маглу у мојим очима - само да се не бих сусрела са истинском љубави - са христом колико су то само заблуде?! ја и даље волим неке такве ствари, морам признати, али их сада доживљавам другачије и гледам их неким новим очима постављам ствари на своја места и имам нове вредности за сваку од њих у заједници као да ми се сваким даном један нано милиметар очни капак отварао - и ја сам упознала тај један, за мене нови свет али сам упознала и себе и пронашла моје место у том новом свету у свему томе сте ми помогли баш ви и да није вас - ја се не бих смејала, не бих плакала, не бих се љутила, лупала вра- тима понекад, па чак и опсовала и зато вам неизмер- но хвала! речи не постоје за то! хвала за сваки осмех који сте ми упутиле, за сваку сузу или реч подршке које сте ми пружиле joш сам хтела да вам кажем да нигде није тако лепо делити тугу, као овде (у заједни- ци) још се тако нигде нисам радовала једној кафи, бомбони, колачу и нигде нисам пила слађи сок, и јела обичан пиринач на води исто вам тако хвала што сте ми помогли да видим све своје врлине, али и препознам мане да бих једне могла да умножим, а друге да пробам да поништим ето, то је укратко мој протекли целокупни период у заједници и овим путем вас молим за опроштај! хвала вам и опростите ми још једном! пресвета богородице, спа- си нас! мојим сестрама у христу од марине писма из земље живих размишљање штићенице после проведених годину дана у заједници „земља живих“ живети у христу „земља живих“ је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељствомбратстваманастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту „земља живих“ можете прочитати у прошлом броју мисионара од овог броја отварамо редовну рубрику писма из земље живих, у којој ћемо објављивати сведочанства штићеника ове заједнице манастир ковиљ 48 l4/2009 тања накић представљамо вам почело је када смо пре- стали да у мимоходу напуштамо црквену порту када је то тачно било, више и није толико важно – тра- је „разговори о вери“ су били почетак сваког четвртка, после акатиста разговори за које смо очеки- вали да ће бити верска настава ипак су били разго- вори лакше је када је верска настава – дођеш, слушаш, мислиш о томе, о теми, али можеш лепо да ћутиш нисмо имали ту част отац угрин поповић, у то време ђакон, очекивао је и тражио активно учествовање про- ширило се, са недеље и четвртка, и на суботу агапе трпеза љубави, где смо дели- ли и речи и хлеб са нама је био и ранко воли ранко своје псе, али са њима не може да подели реч, а и реч му је – као и хлеб – била потребна деца из удружења ро – де су била толико фина да су нас пустила у свој свет – свет игре, спорта; њихов друг (отац угрин) игра фудбал као роналдињо! да бисмо им на неки начин узвратили гостопримство, позвали смо их када је покренут креативни талас гостовали су глумци православне омладине са пред- ставом „земља недођија“ владике николаја велими- ровића без активног учешћа другара из удружења ро – де представа ипак није могла да се изведе на домаћем терену споредне, али не мање важне улоге у представи остварили су никола и марко глумили су чуваре публика је умела да цени ове изузетно одигране роле поред ро – да ту је и удружење деце са аутизмом, а ми смо открили да изузетно цене окретне игре заједно смо плесали удружење слепих нам је уприличило предивно вече поезије певали смо на стихове бранка миљко- вића, а угостили смо и једно велико позориште са представом „исидорине изохимене“ госпођа роса је у једним дневним новинама прона- шла чланак о породици којој је била потребна помоћ заједница при хра му преноса моштију светогниколаја мирликијског у вишњици фото: јелена поповић православни мисионар l 49 тања накић представљамо вам позвали смо редакцију и понудили је све је брзо и лако договорено и – реализовано било их је још, али с обзиром на то да је већ све објављено, нећу вас даље замарати пожелели смо да проширимо простор наше дво- риште је постало мало изабрали смо, у то време мало неуобичајно небо, „сајбер небо“ (замена за ври- штање са кровова) избор је пао на facebook делује чудно, можда за нас је било идеално разговори су могли да трају online формирали смо групу и наде- нули јој име „духовна аристократија“ име је означавало наша осећања и тежње ми смо „група за одабир другачије реалности, реалности која је у овом свету али суштински није од овога света јер преображава исти узводећи га ка другачијој реално- сти, реалности која ослобођа али не негира” реакције у први мах и нису биле позитивне, али то смо и очекивали – нарочито због потребе реаговања на прву лопту, што је, на жалост, постао образац понашања, али брзо смо превазишли почетну збуње- ност и неразумевање нови почетак као што смо проговорили на разго- ворима сада смо само имали нову форму за исто требало је сведочити, собом позивати, друге ани- заједница при хра му преноса моштију светогниколаја мирликијског у вишњици 50 l4/2009 мирати да дођу и виде, а једино што нисмо желели је да цитати и мисли других буду наш начин сведочења тога имамо и превише на своме небу делимо своје мисли, идеје, недоумице учимо се схватили смо да је жива реч ипак најбољи начин као што недељом после литургије видимо лицем к лицу, тај дух ширимо даље многи су се прикључили на групи објављујемо и своје радове неки су, што би отац угрин рекао, „изашли из кутије“ до сада имамо стотинак различи- тих ауторских текстова неке од аутора ћете препо- знати, а многи до сада нигде јавно нису објављивали своје радове имамо и галерију фотографија потру- дили смо се да неке од акција које смо организовали прикажемо и на тај начин објављујемо и слике својих окупљања са разговора, дружења искористићу мисао једног од нас да бих вам то лепше приказала ово је миша поделио са нама, а ми делимо са вама: „драга моја групо, оче угрине, браћо и сестре дру- жимо се нешто нешто годину дана овим ’cyber’-путем још увек нисам имао задовољство и физички прису- ствовати вашој (нашој) заједници, али у сваком духов- ном погледу сам са вама, баш као и ви сви са мном! о, да, јесте када испијам кафу са друштвом, на пример, у мени увек проговори – ту и тамо – мудрост оца угрина, јеленина енергичност, тањина љубав и разу- мевање, николин став, све то у једној прекрасној и јединственој мелодији која ме прати у назовимо „вањ- ском“ свету „чувајући ме и пазећи да не залутам и у овој пустињи непрегледној коју зовемо интернет, пуној сивила, видим вас, групо моја, као горући ступ господњи који ме води на пут, истину и живот – из ропства у слободу! одувек сам био свестан да сам дете божије, али овде са вама и преко вас ја сам толи- ко заволео, толико се уживио у ту улогу, за коју сам још свеснији да сам је несебично добио“ последња акција је уручивање помоћи породици вујаковић, а што се тиче cyber-простора, активно смо учествовали у припреми новог форума сајта свети јаков позивамо вас да погледате и фотографије са про- славе четвртог рођендана удружења ро – де видеће- те нове креације наших другара очекујемо и посету удржења деце са аутизмом њих ћемо угостити у зеле- ном салону „cyber“ ткање настављамо изволите се придружи- ти изађите из кутије преко зидића „topica“ како вам драго оно што вам можемо обећати је да смо „online“ немамо проблем са конекцијом реч се чује реч зајед- нице ово је наш начин и, као што рекох, када је то тачно почело, више и није толико важно траје m оно што вам можемо обећа- ти је да смо „online“ немамо проблем са конекцијом реч се чује реч заједнице! православни мисионар l 51 народи око медитеранског басена су још у древним античким вре- менима имали своје свештенике, зване врачи (лекари душевни и телесни), првосвештеници, понтифекси и пон- тифекси максимуси, који су вршили обреде жртвоприношења, поготово поводом важних одлука и дејстава у народа римске империје и међу другим народима до доласка христо- вог и, касније, код незнабожаца, зве- здочатци и врачари су гатали и тума- чили племенске, народне, као и војне походе и њихов исход јеврејском народу су познате вође израиља, бра- ћа мојсије и арон, као духовни пред- водници јахвеови у византији је цар теодосије (379– 395) забранио је „идолска жртвопри- ношења“, али су и он и други владари са свештеницима држали су молитве за победу хришћанских војски над варварима који су, по рушењу запад- ног царства (476) године, кидисали и на источно (1453) у бојним походи- ма, хришћански владари су позивали велике светитеље да својим прису- ством – и то само молитвено, не оруж- јем – држе морал и храброст армијама чак, у немогућности због старости, светитељи су слали своје расе (манти- је), које су цареви облачили у боју и с њима се враћали као победници у словенским народима, па и нашем, српском, у походима у одбрани отаџбине и ослобођењу поро- бљеног отечества, у борбама са непријатељем, духов- на лица су у првом реду дејствовала као молитвени- ци, какви су били св сава, св сергије радоњешки, св арсеније трећи и арсеније четврти чарнојевић, као и други духовници у васкрсу српске државе 1804–1815 свештена лица су била поред неких који су и оружјем ревновали: протојереј мр александар д средојевић црква и држава размишљања о војном свештенству фото: ђакон драган с танасијевић 52 l4/2009 прота матеја, илија смиљанић, милу- тин гучанин, лука лазаревић – било је више оних који су учествовали искљу- чиво молитвено (архимандрити) хаџи ђера и хаџи рувим, као и милентије павловић и герасим ђорђевић (прет- последњи од поменутих је постао први митрополит аутономне српске цркве (1831–1833), а последњи поменути је био епископ шабачки (1831–1839)), као и низ других црквено-национал- них ревнитеља касније су пуковски свешеници, не борци оружјем, већ само молитвом, учествовали у миру, али и у ратним окршајима од 1912 до 1918 л г, потом и доцније познат је случај да су војници у ослободилачким балканским ратови- ма у коњичким ескадронима сведочи- ли да су гледали како су са њима, раме уз раме, јахали – без оружја – један одевен у светлим царским одорама, а други у монашкој раси (ризи): из небе- ског света свети сава и отац му симе- он (немања) мироточиви, који су помагали роду свом у тим походима србија је са савезницима односила сјајне победе у окршајима над петове- ковним завојевачем после другог светског рата угашена је служба војних свештеника, а учени- ци богословија су, годинама, уз све- штенство били жигосани као „пепељугасти“ то је и потписани, као војни болничар, као и многи други, осетио на себи једном приликом, пред крај болничког курса, усме- но је замолио капетана николића да буде прекоман- дован из зрењанина, ближе београду, ради наставка студија старешина га је најпре упитао: „откуд ја тебе знам“? – пошто се потписани претходно пред- ставио одговор војнички био је: „завршио сам бого- словију и желим да наставим студије ако је могућа за мене прекоманда ближе београду“ одговор старе- шине је био тада и, још једном, на кругу: „видеће- мо“ молба је услишена уз све свршене курсисте, потписани је прекомандован „близу београда“, у македонију, у штип вероватно као „пепељугаст“, са осталим теолозима и свештеним лицима, али време је показало – како у прошлости, то и сада- шњости – да су понајчвршћи и жилави родољуби (част и осталим војним лицима) свештена лица, и то монаси и монахиње, који од свег богатства земаљског имају само своје мантије тврдим ово иако нисам никакав познавалац војне стратегије, нити војно-техничке и борбене готовости, већ, унутрашње духовне реформе увођење војних свештеника би потпомогло свеу- купној стабилности и челичности армије, каква је била карађорђева на мишару 1806 л г, где је око 10 хиљада бораца однело победу над двоструко (а по некима и четвороструко) бројнијим непријатељем уз божију помоћ, генерал живојин мишић је, са армијом од око 130000 бораца, однео победу на православни мисионар l 53 колубари л г 1914 над непријатељском опремљени- јом и многољуднијом армијом од око 300000 војника и „србија је још једном васкрсла из гроба косова поља“ у великој већини, сви српски ратници поменутих бојева били су дубоко верујући православни хришћа- ни (и од створитеља све твари награђивани побе- дом, попут малог библијског давида над филистеј- ским џином голијатом) данас би самоповређивања, самоубиства или пре- млаћивања војника било далеко мање (или би се могли избећи) ако би свака касарна (пук) имала (имао) свога војног свештеника он би једном или два-три пута недељно примао војнике са проблемима духовне природе, те би бар половини њих помогао и спасио их сличних трагедија свети владика николај велимировић саветује поу- чавајући: „нека нам школа буде са вером у бога, поли- тика са поштењем, војска са родољубљем, држава са божијим благословом“ школу без вере (веронауке), политику без поштења; војску без родољубља и држа- ву без благослова божијег смо имали – те нам је све четворо и пропало господ христос, преко светих апостола заповеда да добро чинимо да нам не досади, јер ћемо у своје време добро и пожњети (на небу) то нас учи и народна мудрост „добро чини, не кај се; зло чини, надај се“ као што данас и запад (nato) и исток (русија) имају војне свештенике, свакако би и срби требало да их имају у својим армијама, од чега не би било никакве штете ни зла, већ само много користи и добра m 54 l4/2009 владимир марјановић црква и плуралистичко друштво манастир соко је знаменито историјско место – некадашња тврђава у близини љубовије сама тврђава се најдуже задржала у рукама турака, а пре тога је често мењала господаре; тек 1867 л г предата је – заједно са неколико градова – на управу кнезу михаилу обреновићу потом су срби тврђаву пору- шили, тако да је од ње остало само неколико бедема деведесетих година двадесестог века епи- скоп шабачко-ваљевски лаврентије ту подиже манастир посвећен светом николају мирликијском, као и светом николају српском поред манастира налази се дом владике николаја вели- мировића тадашња војска југосла- вије урадила је пут до манастира у оквиру манастирског ком- плекса налазе се и рибњак, воденица и бројни извори са чистом планинском водом фондација конрад аденауер је од 21 до 26 маја 2009 л г организовала семинар „религија и медији“ на семинару су били представници традиционалних цркава и верских заједница, односно портпароли, референти за медије, издавачи верских часописа, новинари, одговорни за електронске медије свих цркава и верских заједница у србији међу уче- сницима су били: сестра емануела жердин и г роберт зајц из католичког медија-центра, г саша ристић из новина јеврејски преглед, гђа отилиа борос гyеви и гђа марта иштван из часописа хирвиво, г хајрудин балић и г сеад шаћировић из новина глас ислама, г немања милино- вић из часописа логос, као и писац ових редова предавач је био карол лупу из баварског радија без мр јелене јабланов максимовић из фондације конрад аденауер као покрета- ча ове идеје то све не би ни било могуће у савременом плу- ралистичком дру- штву медији играју веома важну улогу а у земљама које се ослобађају атеи- стичког наслеђа (каква је и семинар религи ја имедији циљ семинара је био суочавање верских заједница са развојем медија и учествовање истих у савременом демократском друштву православни мисионар l 55 владимир марјановић црква и плуралистичко друштво наша) своје садржаје треба да представе на савре- мен и доступан начин (било да се ради о штампа- ним или писаним медијима) сарадње између цркава и верских заједница и цивилног друштва у том смеру је више него неопходна циљ семинара полозаници семинара су време проводили више него радно циљ семинара је био суоча- вање верских заједница са развојем медија и учествовање истих у савременом демократ- ском друштву оно што је било најбитније јесте упознавање припадника различитих вера и нација на један другачији начин, сусрет разли- читости, као и њихово приближавање тема самог семинара био је начин израде портрета сама тема није имала нарочите везе са религијом основни циљ семинара је био едукативног каракте- ра, а није било занемарено ни дружење међу људи различитих вера, нација и култура, и то баш на месту семинар религи ја и медији 56 l4/2009 које није неутрално, већ припада конкретној верској заједници – тј српској православној цркви дом владике николаја велимировића и јесте био право место за то овај српски светитељ је био космо- полита и човек широких погледа који је познавао и волео људе различитих култура, нација и вера – иако му данас то многи оспоравају међуверски дијалог када се говори о међуверском дијалогу или верској толеранцији, најчешће се мисли на сусрете високих црквених представника, епископа, бискупа, реис-ул- улема, рабина, , а заборавља се на обичне људе – оне људе који чине већину тих верских заједница и који живе једни поред других несрећни догађаји и ратови који су погодили про- сторе бивше југославије довели су до удаљавања упра- во тих, обичних људи – верника јер представници верских заједница чак и за време ратних дешавања нису престајали да одржавају међусобне контакте страх од другог и страх од другачијег најчешће је присутан када је у питању верска проблематика и зато су овакви семинари и више него потребни јер се на њима сусрећу тзв обични људи, а не само високи пред- ставници верских заједница као такви, семинари који имају за циљ међуцрквени, међурелигијски и међукул- турни дијалог су далеко делотворнији од сусрета на високом нивоу, који најчешће немају никаквог додира са огромном већином припадника различитих верских заједница а све то је неопходно да би смо разбили предрасуде о припадницима других конфесија m страх од другог и страх од другачијег најчешће је присутан када је у питању верска проблематика и зато су овакви семинари и више него потребни јер се на њима сусрећу тзв обични људи, а не само високи представници верских заједница православни мисионар l 57 служећи се учењем виктора франкла, у претход- ним наставцима смо, поред осталог, дошли и до следећих закључака: – основна покретачка снага у човековом животу је воља за смислом – смисао није човекова творевина, већ нешто што је само он у стању да открива захваљујући својој свесној, боголикој природи – човекова слобода је увек присутна (али не и једно- значна – она увек постоји с обзиром на човекову јединствену способност да открива разлоге и смисао, али не увек и у односу на услове и узроке који делују у свету, као и у човеку самом) – аутентично људски феномени – као што су вера, нада, љубав – не могу се темељити искључиво на одлу- ци: нико не може решити да верује и само стога веро- вати, односно решити да воли и уистину волети; до таквих се дарова стиже тек када је циљ нешто друго, односно неко други: заједница са вољеном особом, тежња за истином итд – начин остваривања пуноће човековог постојања (тиме и поменутих, као и свих осталих дарова и истинских потреба) утемељен је на јединственој људ- ској способности самопревазилажења (самотрансцен- денције, тј надилажења себе), коју смо одредили као искорак из самога себе, оличен у питању шта то што живот од мене жели (уместо: шта ја желим од живота) или чему би ближњи могли од мене да се надају (уме- сто: шта бих ја могао да очекујем од ближњих), чиме се на пољу савремене психологије и путем њених инстру- мената закључивања изнова потврђује хришћанско учење о човеку као бићу призваном да превазилази сопствену природу (узрастајући од образа ка подобију божијем), о чему је речито писао свети григорије ниски у антропологији размишљајући у том смеру, запитали смо се о улози и природи људске љубави полност (сексуалност) као одраз љубави говорићемо прво о љубави која је неодвојива од људ- ске полности (сексуалности) разлог томе јесте чињени- ца да се управо њој данас посвећује највећа пажња под људском полношћу подразумевамо „физички одраз љубави“ (франкл, нечујни вапај за смислом, поглавље 4) љубав се данас све чешће своди само на физичку димензију, на жудњу за додиром, за сексуалним одно- сом по себи и за себе штавише, такво раздвајање и „прављење идолатрије“ од полног односа (као засебне целине и потребе) често се сугерише као „природно“, „нормално“ „љубав је већ по самој својој природи изразито људ- ски феномен, док полност добија људску димензију тек када постане резултат развојног процеса, тек као про- извод поступног дозревања“ о каквом „развојном процесу“ и „поступном дозре- вању“ говори франкл? да бисмо дошли до одговора, пођимо, ипак, од и даље распрострањеног схватања по коме је „циљ полног односа да се смањи пола напетост, док сексуални парт- нер представља објекат [који томе служи]“ (фројд) франкл сматра да је ова дефиниција прикладна једино неуротичној сексуалности, док здрава, одрасла особа свога партнера може сматрати једино субјектом, ника- ко објектом јер „ако човек стварно воли, онда свог партнера прима само и једино као другу особу, што зна- александар загорац пастирска психологија наслеђе виктора франкла (завршни део) љубав и сексуалност 58 l4/2009 чи да доживљава и његову јединственост као људског бића“ по франкловом мишљењу, управо такво прихва- тање, утемељено на доживљају другог људског бића као јединственог, за природну последицу има моногаман однос јер „вољеног човека више нико не може замени- ти“! шта је, дакле, неопходно за љубав? прихватање парт- нера као особе а шта је предуслов за то? самопревази- лажење, односно отвореност према другом, а не првен- ствена усмереност ка себи и сопственим потребама за такав искорак према другом, за остваривање јединстве- не заједнице љубави, уистину су потребни време и поступност, односно „развојни процес“ и „поступно дозревање“ што се тиче задовољства у сексуалном животу, могли бисмо, потпуно оправдано, закључити исто што смо раније закључили о срећи – оно мора доћи само, за њим се не може трчати, „осећање среће може се постићи тек ако се живи самотрансцендентно, односно само ако човек пред собом има ваљан разлог и вољу да нешто направи или ако се потпуно предаје човеку кога воли“ „то је најочигледније у примеру среће у полном животу што више тежимо да постигнемо такву срећу, то ћемо се више удаљавати од ње човек кога превише заокупља брига око властите потенције има више изгледа да постане импотентан“ последице изостанка љубави но, неко би могао приговорити оваквом становишту: данас се заиста могу срести људи, посебно на телевизији, који ће нас уверавати у супротно – да највеће задовољ- ство доноси управо однос „без обавеза“, што најчешће подразумева и мењање партнера (чисто промене ради) суштинско је питање каквој срећи у полном животу тежимо – тренутној или трајнијој (ако не и трајној) уко- лико срећу поистоветимо са олакшањем које долази након задовољења нагона, онда се и однос „без обавеза“ може сматрати путем до ње али ако под срећом подра- зумевамо нешто више, нешто трајније, биће неопходно да свој полни живот утемељимо на ономе што је специ- фично људско – на љубави заснованој на свести о једин- ствености другог људског бића, бића које волимо запитајмо се још и ово: може ли низ „тренутних задо- вољстава“ да надомести или, чак, премаши једно „трај- није“ може ли недостатк квалитета (тј љубави) у пол- ном животу да се надомести квантитетом? франкл сматра – а и искуство говори – да онај ко то покушава обично постаје заокупљен трагањем за све већим и сна- жнијим надражајима савремено окружење обилује средствима за задовољење и најесктремнијих порива те врсте велики проблем представља и чињеница да су иста лако доступна, легална, као и да се посезање за њима често тумачи као саставни део такозване здраве сексуалности сагледавању овог проблема можда може допринети поређење са алкохолом за алкохол се често говори да је „најопаснија дрога“, али не првенствено због психофизичких последица (постоје наркотици који у том смислу остављају далеко теже последице, и то за краће време), већ пре свега сто- га што је законом дозвољен и, у основи, друштвено прихваћен у томе лежи и срж проблема сексуалности одвојене од љубави – она је постала друштвено прихва- ћен образац понашања, одлика савремене цивилизаци- је, али (по неким мишљењима) и једна од њених најзна- чајнијих тековина таква сексуалност се, штавише, све чешће поистовећује са или погрешно назива управо – љубављу како направити разлику? како препознати где је заиста присутна љубав, као јединствено људски феномен, а где је реч само о тежњи за задовољењем потребе заоденутој у привид љубави? та врста разли- ковања кључна је не само у односу са другим, већ (ви- ше) у односу човека са самим собом – не би ли распо- знао шта уистину осећа „хтети“ и „волети“ можда се део одговора крије и у разликовању „хтети“, од „волети“ да ли је то увек исто? да ли увек волим оно што хоћу, односно хоћу оно што волим? можда се ово питање чини исувише апстрактним, не одвећ битним за свакодневницу и односе који је сачињавају то је управо стога што савремена цивилизација између ово двоје често ставља знак једнакости јер углавном не разликује однос према стварима и појавама од односа према чове- ку „хтети“ у том контексту представља тежњу ка при- свајању, имању, поседовању – било да је реч о предмету или искуству, односно доживљају било какве врсте у љубав је већ по самој својој природи изразито људски феномен, док полност добија људску димензију тек када постане резултат развојног процеса, тек као про- извод поступног дозревања православни мисионар l 59 таквом односу остварење сопствене жеље предста- вља човеков циљ, а све остало се ставља у функцију његовог остварења: постаје средство (средства) са друге стране, ситуација код „волети“ је управо обр- нута – човек користи себе, своје потенцијале (спо- собност разумевања, саосећања, саживљавања, само- заборава, самонадилажења, ) као средство за оства- рење циља – пуноће заједнице са другом особом и ту, наравно, постоје одређене жеље, очекивања, али ништа од тога није циљ по себи; зарад особе коју волимо – ако је уистину волимо – спремни смо чак и на то да их се одрекнемо, да прихватимо ту особу онакву каква јесте – у потпуности, а не само донде докле се уклапа у нашу замисао код „хтети“ човек све време у први план ставља себе код „волети“ он у први план ставља заједништво са другим, дакле, оно у чему учествује само као део, као „један од“, а не као „један једини“ ако погледамо овакво одређење људске љубави, приметићемо да се подудара са хришћанским уколико изузмемо димензију полности, на исти начин можемо одредити и братску љубав, односно љубав према богу, као лични однос (однос лично- сти) управо у томе се крије почетак одговора на друго питање које смо поставили у претходном наставку – ако је смисао динамична категорија, а на човеку је да га открива, постоји ли нешто што би му у томе помогло путокази из свега о чему смо до сада размишљали (почев од првог текста посвећеног наслеђу виктора франкла) могли бисмо закључити следеће: путокази постоје (ка- ко они који показују куда би требало, тако и они који показују куда не би требало ићи), а најбитнији се нала- зе управо у човеку самом оне способности које јесу само и једино људске – као што су воља за смислом, љубав утемељена на самотрансценденцији, одговор- ност према животу и друге које смо помињали – пред- стављају светионик у чије се сијање можемо поуздати понекад ћемо имати тешкоћа да их препознамо, да их призовемо, да од њих добијемо одговор на какав смо навикли али, не смемо заборавити да се „од човека не тражи, како уче неки егзистенцијални философи, да подноси бесмисленост живота, већ радије да призна своју неспособност да схвати безусловну смисаоност живота разумским појмовима“ „логос (смисао) је дубљи од логике“ не подсећају ли нас ове речи, као и франклова „безусловна вера у безусловни смисао“, на хришћанско схватање (почев од псеудодионисија) по којем вера не искључује логику – она није нелогична, већ „над-логична“! можемо ли веру одредити и као „заједничку вољу за заједничким смислом“ (у којој франкл види призив и спас како човека, тако и чове- чанства)? изненађује ли, стога, што је владика данило (крстић) франкла назвао „божијим човеком међу пси- хијатрима“? у досадашњем излагању поменули смо само неке од истина предања, које је виктор франкл изнова потвр- дио приступајући суштинским питањима живота као научник – отвореног ума, без предрасуда и предубеђе- ња жеља нам је била да читаоца подстакнемо на даље и самостално читање изворних дела то је био смисао коме смо тежили надамо се да смо, бар донекле, успели и да га остваримо m 60 l4/2009 ђакон оливер суботић мисија цркве мисионарски задатак српске православне цркве данас је немогуће остварити ван активног уче- шћа оцрковљених младих људи и ту нема спора дакле, када младе људе већ приведемо цркви и када они осете тај благодатни живот и науче онолико колико је потребно о животу у христу, потребно је да их укључимо у служење цркви како? оно што је спорно и за дискусију јесте пре свега начин служења младих тој мисији чини нам се упут- ним да зарад темељности разложимо ову проблемати- ку на две велике области: улогу односно младих из верног народа божијег и улогу младих у оквиру јерар- хије (ђакона и свештеника пре свега) поред тога, потребно је већ на почетку усвојити концепт по коме мисионарски задатак може донети праве плодове једино уколико се постиже из литургиј- ске заједнице као основе на тај начин се избегавају секташка стремљења и застрањења, која се на почетку често правдају хитним потребама времена, али која на крају увек воде девијацијама и то управо због „само- сталности“ зарад „ефикасности“ наиме, често смо сведоци да зарад некаквог активи- зма који се само заодева у одежде мисије, млади више воле да учествују у разним акцијама или да присуству- ју виртуелним интернет сабрањима него да буду активни литургијски чланови цркве то је велики проблем о коме итекако треба говорити са друге стране, уколико су млади укорењени у литургијском етосу, мисионарске активности ван литургије добијају свој пуни смисао и правилно усмерење дакле, основ- на претпоставка за здраву мисионарску делатност младих лаика јесте њихова укорењеност у литургиј- ско-подвижничком животу уколико је та премиса задовољена, онда можемо приметити где леже кон- кретни доприноси младих лаика у мисији цркве на првом месту, потребно је истаћи да мисионари увек морају да разумеју свет око себе ми данас живимо у свету брзих промена условљеним страховитим разво- јем технологије, глобализованом свету који старији најчешће не могу у потпуности да разумеју и чији развој нису у стању да отпрате млади људи, са друге стране, благодарећи својој енергичности и брзини усвајања знања, тај задатак могу да испуне одличан пример је употреба информационих технологија за потребе миси- је: од креирања парохијских билтена и православних интернет страница, преко формирања електронских издања све до мултимедијалних презентација, млади верници могу да пруже велики допринос акције цркве социјалног карактера када су у питању организоване мисионарске акције цркве социјалног карактера, млади верници су такође кључни елемент посете болницама, сиротиштима, казнено-поправним институцијама, старачим домо- вима и обилазак свих потребитих су некако идеално спојиви са исконском потребом младог човека да про- мени свет и да помогне свом ближњем у глобализова- ном свету где су просторне баријере практично сру- шене није проблем доћи и до најудаљенијих крајева и посетити потребите – потребна је само добра воља занимљива је и тема тзв православних омладин- ских организација на нивоу православне цркве у васељенским димензијама постоји једна таква оргни- зација, sindesmos осим тога, многе епархије имају и светосавску омладинску заједницу у оквиру које се млади људи покрећу на различите акције са благосло- вом цркве подразумева се да свака иницијатива за формирање сличних организација мора имати писме- ни благослов надлежног епископа попут младих међу лаицима, и млади свештено- служитељи имају специфичну улогу у мисији цркве у овом случају литургијски етос се подразумева и то је само по себи разумљиво основна улога мла- улогамладих умисијицркве млади могу бити један веома чврст мисионарски мост и према старијима, који тешко мењају своја уверења православни мисионар l 61 ђакон оливер суботић мисија цркве дих свештенослужите- ља јесте могућност раз- умевања и контакта управо са младима који им долазе са специфич- ним питањима с обзи- ром да су често прола- зили слична искушења и живели у мање-више сличним условима, они могу лакше да им при- ступе наравно, ни то није правило – свето- горски старац порфи- рије је, рецимо, као нико умео да разуме потребе свих младих људи, чак и оних који су били одбачени од друштва но, генерално, добро је да млади свештенослужите- љи буду упућени на потребе младих у оквиру миси- је цркве, због генерацијске блискости тако је веома битно да међу вероучитељима буде доста младих свештенослужитеља, а чини се да су ђакони најпо- годнији за ту службу, с обзиром да свештеници због парохијских обавеза најчешће немају времена за ту активност у школама вреди овом приликом напо- менути пример ђакона андреја курајева, који је почео управо као млади ђакон-мисионар да би данас био један од највећих мисионара не само у оквиру московске патријаршије, већ и целог право- славног света уважени ђакон је био и један од људи који су постављали темеље у православном интер- нет простору са друге стране, млади парохијски свештеници тако- ђе имају своју мисионарску улогу међу младима она је углавном унутрашњем типа, међу номиналним право- славцима које је потребно привући активном литургиј- ском животу упоредо са тиме, не треба заборавити мисионарење младих свештеника међу студентима уз све наведено, подразумева се да млади свештено- служитељи могу да обављају све мисионарске делатно- сти које смо навели за младе-лаике, као и то да те улоге не треба вештачки раздвајати тако је на челу светосавске омладинске заједнице неке епархије често млад свештеник, коме помаже неки од ђакона, а опера- тивну структуру чине млади-лаици и званични миси- онарски часопис спц за младе, православни мисио- нар, је дело у коме учествују како млади свештенослу- житељи тако и млади лаици, у подједнакој мери мисија сведочанством поред свега наведеног, треба рећи да млади могу бити један веома чврст мисионарски мост и према старијима, који тешко мењају своја уверења ако унук или унука, син или кћерка, који су пошли за христом својом иницијативом, у оквиру своје поро- дице показују добре плодове хришћанског живота, а често и преображај ранијег грешног живота, то ће представљати најбољи вид мисије а чини нам се да је понекад само то и довољно: да млади људи својом чистом вером претвореном у дела сведоче христа то ће бити оно што познати светогорски старац порфи- рије каже да је мисионарство без речи, мисионарство делом и најбоља потврда живота у христу m улогамладих умисијицркве 62 l4/2009 драган јовичић православље на интернету неколико интернет линкова који следе, а везани су за тему овог броја мисионара, воде до тек- стова који нам се чине довољно добрим и поде- сним за стварање линкова - веза међу појмовима непосредно везаних за феномен крсне славе: све- тост и светитељ – празник – црква – евхаристија о светости и светитељима „наши људи су некада живели са свети- тељима и од њих црпели меру своје културе/ цивилизације светитељи су били хероји, ти велики шампиони, чувени фудбалери и звезде својих времена“ „уколико неко упита случајне пролазнике на улици: шта сачињава, по њиховом мишљењу, светост, одговор који ће, по правилу, добити гласи отприлике овако: свет је онај човек који не чини грехе, који испуњава закон божији, који је мора- лан у сваком погледу; једном речју, онај који не греши у појединим случајевима, појму светости придодаје се и елемент мистицизма, сходно чему светитељ је онај који има унутарње доживљаје комуникације са богом, запада у екстазу и види ствари које не виде други људи укратко, живи у некаквим натприрод- ним стањима и чини натприродна дела“ међутим, текст у наставку показује да је овакав став погрешан, да не одговара хришћанском поима- њу светости да бисте сазнали шта је светост заправо и шта то светитеља чини светим - клик на линк http:// verujemorg/teologija/ziziulas_svetiteljihtm о празнику „неопходно је да се изнова замислимо над самом чињеницом постојања и функције празника и празно- вања у људском жнвоту, над значајем који празник и празно-вање имају за човека човек може да празнује ово или ово, међутнм у њему наставља да жнви та стална потреба за празником одакле, онда, та потреба за празником, шта та потреба изражава, чему одговара, на шта указује у човековој природи?“ „од првобитне заједнице до данас нема људске заједнице без празника и празновања шта знамо о тим првим празницима? знамо две освовне ствари најпре, и то је сасвим очигледно, празник настаје из оног - за човека неизбежног - ритма рада и одмора човек мора да ради да би живео, али човек не може да ради без одмора то је први и по себи очигледни корен празника, онај чињенични и мање важан чини-лац у установљењу празнка као празника други, важнији чинилац јесте то што је сам рад, па отуда и читав човеков живот, кроз празник почињао да добија свој смисао и управо у тој, апсолутно неуништивој, човековој потреби не само да се одмори од рада, већ и да се радује том одмору, да кроз њега проналази сми- сао свога живота, треба тражити стварни извор празника и његове неуништивости у животу људске заједнице“ „но, човек прихвата и успева да савлада и напор и умор, али само онда када тај напор и умор за свој плод имају не пуки материјални успех, већ када они крсне славе на интернету православни мисионар l 63 драган јовичић православље на интернету постају начин на који човек остварује своју слободу, доживљава радост и пуноту живо- та а управо то и јесте празник по својој првобитној суштини: ослобођење човека од живота као нужности, живота као неумитног закона то је разлог због кога човек има потребу не само за пуким одмо- ром, већ за празником зато човек у пра- зник и празновање улаже своје целокупно схватање живота и њима изражава сми- сао и циљ свога живота и зато је, конач- но, кроз празник, тачније, кроз човека у празнику, кроз човека који празнује пра- зник најлакше појмити смисао ове или оне вере, овог или оног погледа на свет зато се може рећи: „реци ми шта пра- знујеши ја ћу ти рећи ко си“ горе цитирани текст су заправо делови уводне главе дела једног од највећих теолога xx века, oца алексан- дра шмемана назив књиге је ,,тајна празника“ и чита- ву је можете наћи у електронском облику на адреси: http://verujemorg/teologija/smeman_tajne_preznika/ indexhtm o крсној слави (и обичајима за њу везаних) http://wwwspcrs/sr/o_krsnoj_slavi сада, пошто смо мало разбистрили себи појмове који се налазе у основи феномена крсне славе, о коме данас говоримо, пређи- мо на текстове који се на њега односе http://wwwsabornihramorg/srp/tradicija_ obicajiasp црквени календар (два интернет црквена календара, од којих за први постоји могућност преузимања и инсталације на свом рачунару) http://wwwpravoslavnikalendarizrs/ http://wwwtrsicorg/kalendar/indexphp крсне славе на интернету 64 l4/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла нећу да цитирам ону чувену реченицу св викентија леринског на тему обичаја јер је у овом броју, нага- ђам, цитирана вероватно 5 пута био тако ја у бањалуци на слави код кума беше то крајем новембра славе муслимани бајрам, гледамо кум и ја свакакве мање-више или више-мање симпатичне емисије на ту тему, досадило, па да видимо нешто „на- ше“ кад оно, има шта и да видиш: на локалној телеви- зији емисија о српским божићним обичајима, и то, ни мање ни више, обичајима са далеког истока србије ничим изазвана, крајем новембра, из вероватно бања- луци најудаљенијег краја васколиког српства беше ова- ко: деда, баба, унук и унука па онда све по реду: секу бадњак, пијучу, једу, ложе, џарају, помињу овчице, коко- шке итд све је то лепо, мада нашем исквареном сваким искушењем и прикљученим му грехом „малограждан- ском“ оку надасве необично међутим, није то још увек ништа; најбоље тек следи дође време да на сцену изађе главни глумац (или глумица, не видех којег је пола): печеница дохватише прасе и одговарајући алат, удеси- ше га како треба, узе деда чинију да у њу истече крв шта ће им све то, па још на телевизији, мислим се ја? кад оно, да видиш шта тек следи! следећа сцена: „ајде да вас деда причести“, па узе ону шерпу пуну крви, једну повећу погачу, изломи је, умочи, па свакоме по комад у уста!? моја грешна, премда ипак хришћанска душа, не зна да ли да се смеје или да плаче ето, тако је то било ово је, наравно, екстремни слу- чај или, можда ипак није; јер екстремним случајевима се баве специјалисти они се не приказују на телевизи- ји, и то без икаквог покушаја да се растумаче ако дакле није екстремни случај, онда имамо проблем, јер то се зове божић и није поента само у оном јадном прасету; сличне ствари се дешавају у знатном броју наших домо- ва и парохија и то баш у време празновања божића, на пример, и то уз ћутање које често значи одобравање сви се питају, свима је важно како се уноси бадњак, кад се сече, шта се говори нико или ретко ко пита шта то црква празнује и тако, када црква празнује рођење сина божијег чијим је рођењем „светлост разума“ заси- јала свету, и то користећи се, рекли би многи, прилично „глобалним“ концептима, ми говоримо о нашој „посеб- ности“, о томе како смо ми, ето, једини народ који има бадњак или чесницу, ово или оно, све те дивне ствари које, макар данас, нико или већина не разуме све те дивне ствари које су у своје време и у своме месту можда имале или можда и даље имају смисао, допу- штам и хришћански све те лепе ствари које, пона- вљам, данас већина ипак не разуме међутим, парадок- сално је како их онда већина прихвата и практикује, чак и без обзира на то да ли верују или не! ово помало под- сећа на оно јамвлихово учење о теургијама наиме, није битно да ми разумемо све те култне радње; оне су иона- ко божанске и ми их заправо и не можемо разумети битно је да их практикујемо и, је ли то вера? просто није хришћанско богослужење је словесна служба хришћанска вера је словесна вера хришћанска ревност је ревност по разуму (рим 10, 2) све ово је надразумно, али не неразумно тако и хришћански обичаји треба да буду словесни обичаји, обичаји који сваким својим аспектом објављују
... од педесет), иначе активних уче- сника овог вештог маневра, може одахнути и препу- стити се безбрижном ћаскању, које може омогућити још само одређена доза алкохолних испарења, а коју су поменути јунаци трпезаријског стола себи већ приуштили као угодан аперитив мерен литрима, тако да се њиховој чврстој намери да данашњи дан посвете бекству од свакодневних притисака, стреса (који је већ одавно мутирао у неурозу), свих могућих и немогућих неправди (за које су наравно сви други осим њих криви) више ништа не може испречити једном речју, бахус је поново позвао децу своју да сопствену тугу вином залију и, уз милозвучне тонове панове фрулице, који се у међувремену придружио, одагнају сваку помисао о личној одговорности, као и о самом мотиву окупљања * * * a сада се вратимо у л г 1389 погледајмо ту колону витезова која стрпљиво, корак по корак, следи пример великога кнеза и при- лази чаши сваком од њих је на уму последња слика њихових жена на растанку размишљају о томе како им је та туга, када су их испраћале, помешана са одлучношћу, страхом и поносом, указала на једну другачију њихову лепоту благи осмех је испратио помисао једног витеза о његовој жени и томе како је то она данас била чудно лепа поглед му је, затим, застао на витезу испред познавао га је, био је то томислав малко се намрштио када се сетио да се посвађао са њим око једне једине бране сетио се, како се ружно понео према њему и како из поноса није желео да се измири са њим колона је била дугачка, али се њен крај ипак нази- рао и могао се видети патријарх, који је причешћивао оне у првим редовима стресао се од помисли да ће се причестити та, у свађи је – тај глупави понос – промрмља витез себи у браду излазеће сунце обасја нечији штит и одбљесак жуте боје паде на витезов оклоп то га подсети жита – сазрело је да ли ће јован моћи сâм да се носи са кме- товима и жетвом, милош је ипак млад, а на сестри- це се не може ослонити нити би то он и затражио, све и да оне могу е, такав је мој јованна мене мисао о поносу га брзином муње поврати томи- славу и реду, који је био све краћи и краћи; патријарх се све боље и боље видео и, да, оно је био ђорђе, који је приступио спознаја да ђорђе приступа христу учинила га је немирним мисли му се поново фокусираше на томислава – ма, у суштини, он је крив што он од мене не замоли опроштај – и у том тренутку се подсети да га је овај и затражио та чињеница га је још више изири- тирала, поцрвене од беса јуначки понос се није дао тако лако омекшати – реч је реч – закључи витез корачао је даље некако безвољно, на битку није ни помишљао сву његову пажњу заузео је сада томи- слав, што га је још више нервирало глас за и глас против војевали су своју одлучујућу битку сада је већ сасвим јасно могао да чује свештеника: „тело и крв господа и спаса нашег исуса христа даје се теби“ прођоше га жмарци од тих речи зурио је у оклоп човека који је био испред њега корачајући аутоматски – да ли и он размишља о овоме – био је последњи аргумент гласа против и витез се још више удуби у леђа и потиљак човека који је био испред њега није се ни по чему разликовао од осталих – ни по по ставу ни по ходу – значи не – закључи – да би већ у другом моменту погледао себе и увидео да се ни његов ход не разли- кује од хода осталих рука се сама покрену не додир- нувши раме предходника, овај се сâм окрете са неком спомен или фарса православни мисионар l свештеник угрин в поповић тема броја одлучношћу у сузним очима сусрели су им се погледи трен мука и непомичности загрљај зашкрипаше оклопи, том буком заглушивши њихове речи – обриши сузу, димитрије, није за јунака да плаче – рече томислав бришући сопствене димитрије се малко прену – није ни осетио да сузе лију; насмеја се коњи готово да су посустајали под тежином окло- па, очи су им биле црвене, а магла коју су избацивали из носница била је густа целокупна котлина беше начичкана њима и људима на њима и иза њих, док су се на неких пет стотина метара напред назирали бели клобуци такође начичканих људи звук зурли и нека врста запомагања, као песме која их је пратила, допи- рали су до њих мук лагани кас, па све бржи, и бржи, и бржи срце је тукло као да хоће да искочи, шака је стезала копље, топот је био заглушујући неки чудан мирис и грч у грудима, уз ту заглушујућу буку и лупање срца, будили су неки чудан осећај димитрије се сав стегао, штит је приљубио скоро до калпака, док је копље спустио скоро у хоризонтал- ни положај бука се више није могла поднети, њена силина као да је собом произвела тишину – као да су се сада сви зву- кови стопили у једну масу која се прострла целом котлином ту безобличну масу звука пресече прасак па крици, вриска, крв се већ могла осетити у ваздуху копље је наишло на отпор, па на један још јачи и, напокон, пуче димитрије подиже главу – призор је био ужасан дохвати се мача, кроз главу му пролете слика јелене и њеног тужног лепог лика на растанку јак ударац, уз неподношљив прасак, учини да је махинално потегао мач у непознатом правцу, опет је наишао на отпор као и са копљем, а онда нови замах и нови отпор и нови крик осетио је како се испод шлема нешто топло слива низ његово чело уши као да су му биле полузапуше- не поглед је маглио а онда му се учини да је цело- купна котлина као у неком виру поново осети ударац сада је гледао сапи свога коња како нестају у мору сличних, звук више није чуо; опет му пролете јеленина слика а, онда се сети да је након помирења са томисла- вом, растерећен као никад до тад, приступио старцу, некако раздрагано клекнуо и чуо: „тело и крв господа и спаса нашега исуса христа даје се теби димитри- је за живот вечни“ осмехну се – живот вечни, живот вечни, –поновио је још неколико пута те речи, ту, у блату, на неки километар од косова поља и на неких сто километара од јелене, милоша и јована, као и својих кћери, а, опет, на само један корак до царства * * * верујем да она слика са почетка текста више није ни комична ни симпатична а да ли ће ваша крсна слава или неки други обичај бити спомен на овакве и сличне примере ове двехиљадугодишње историје спасења, који ће у вама побудити жељу за подража- вањем, дијалог о могућности тога, те, самим тим и неко племенито осећање којим ћете тај хлеб који приносите и у себе уносите, поштовати – јер је крвљу преплаћен; или ће то бити само фарса, тек један од многих повода за бег од себе у ова или она стања све- сти, а потпомогнута овим или оним начином, као и увек, од вас зависи дакле, спомен или фарса: ви сте на потезу m спомен или фарса 38 l4/2009 татјана радић тема броја – аууу! сутра не ваља да се ради – рече једна жена другој – а, јес’, оно, вала, не ваља умало да заборавим, ал’ подсетише ме комшинице да је сутра бели четвртак – рече друга ћутим и чекам разрешење ситуације стварно никад нисам чула за бели четвртак, а мислила сам да сам велики познавалац народних веровања и обича- ја чекам тако, и чекам, правим се као да знам, а не знам окреће се према мени та прва жена и каже ми: „не ваља сутра да се ради, понајпре немој копати“ мислим се ја, добро, јесам младица, очекује се од мене да радим, али нисам нешто мислила да копам заиста нисам скупим храброст и приупитам: „шта је то бели четвртак? у свом крају никад нисам чула за то“ „ниси?!“ – повикаше у исти глас спустих гла- ву, збуњена, и рекох: „нисам“ „па, то ти је одмах иза тројица“ „ааааа, па то ми реците!“ – кажем им ја, правим се као да сам знала сутрадан сам схватила да одмах иза белог четвртка иде и бели петак не ваља радити на црвено слово ако је у питању сила- зак светог духа на апостоле, онда је црвено слово три дана, одмах затим један дан да може да се ради, па имамо бели четвртак, па бели петак, а тада није добро радити и поставим питање: како је могуће да нам је лакше да се страшимо белим четвртком и белим петком, него да једноставно празнујемо празнике са радо- шћу из малобројних социолошких истраживања на тему религиозности у србији види се да се, у просеку, од 85 до 90% испитаника конфесионално одређује, односно припада некој вероисповести у истражи- вачком пројекту „млади и религија“, рађеном у апри- лу и мају 2002 л г, показало се да је 65% ученика средњих стручних школа религиозно, а међу њима је 37% уверених верника, који прихватају све што њихова вера учи оно што је повод за овај текст лежи у чињеници да, без обзира на то што се испитаници конфесионално одређују као православни, на пример, у скали религи- озности1 60% испитаника себе види као религиозне, 21,3% су неопредељени, а 19% су нерелигиозни шта нам ово даље говори? како можемо знати да је неко традиционални верник, а да је неко други, да тако кажемо, суштински верник? на нашем простору се за религијски живот везују многи стереотипи међу њима су и следећи: да је религиозност заступљенија у женској, него у мушкој популацији, да су старији рели- гиознији од млађих, да они на селу верују више од оних у граду итд показатељи традиционалне везаности за религију и цркву пратимо преко конфесионалне и верске (само) идентификације, учествовања у обредима традицио- налне природе и религијске атмосфере у породичном кругу преко слављења верских празника актуелну везаност за религију и цркву пратимо преко религиј- ског понашања као непосредне дужности верника, а то су посећивање литургије и других богослужења, постојање и учесталости молитве богу, упражњавања поста пред црквене празнике, читање верске штампе и литературе2 социологија крсну славу види као обред право- славног верника а обред је формализован образац понашања који се састоји од низа активности које се редовно понављају јер имају симболичку вредност 1 скала религиозности има понуђене одговоре: 1 уверени сам верник, и прихватам све што моја вера учи; 2 религиозан сам, али не прихватам све што моја вера учи; 3 размишљам о томе, али нисам начисто да ли верујем или не; 4 према религији сам равно- душан; 5 нисам религиозан, али немам ништа против религије; 6 нисам религиозан, и противник сам религије 2 више о овоме прочитати у књизи религиозност и традиција драгане радисављевић-ћипаризовић бели четвртак или религиозност православних у србији православни мисионар l 39 татјана радић тема броја обреди су, према емилу диркему, уз веровања, основни конститутивни елементи религије за соци- олога који за себе каже да је оцрковљен, посматра- ње празновања крсне славе може бити добар показатељ какав је верник који се налази пред истраживачевим очима то је, свакако, још један изазов кажу да наука и религија не иду под руку, али, можемо додати, живот вер- ника није схизофрена делатност, већ суживот у свему што га окружује и све чиме се бави добро је да данашња интер- дисциплинарност научног деловања сва- како оставља простора за претумбава- ње раније изнетих научних ставова у послед- њем истраживању, које се, додуше, није тицало само религије, али је упитник садржао десетак питања која се на њу односе, утврђено је да 84,9% верује у бога, 68,% припада некој цркви или верској заједници, од тога 59,8% спц једном недељно цркву посећује 5,8% испитаника, али само 28,7% верује у живот после смр- ти на основу наведених резултата живот просечног декларативног православног верника данас изгледа веома компликовано, па чак и парадоксално m бели четвртак или религиозност православних у србији социологија крсну славу види као обред православног верника а обред је форма- лизован образац понашања који се састо- ји од низа активности које се редовно понављају јер имају симболичку вредност 40 l4/2009 православни мисионар, 6/1965 сећања седео сам поред прозора у школској клупи наставник српског језика читао нам је „слике из сеоског живота“ од јанка веселиновића моја душа је, заједно са писцем, лебдела по мачванским пашња- цима као лептир по цвету у учионици је владала нема тишина одједном, звекети ланаца и топоти коња тргоше нас из тога заноса кад сам погледао кроз про- зор видео сам ретку слику: колона далматинских сељака са коњима и плуговима спуштала се низа стра- ну ка манастиру куда ови људи? — упитасмо се на крају часа наставник нам објасни: „кроз читаву своју бурну прошлост овај манастир је делио и зло и добро са околним сељанима камениту буковицу често су стизале неродне године и беде у тим тешким данима манастир је притицао народу у помоћ и делио са њим свој последњи залогај у манастирском летопису је, поред осталог, записано и то да је 1928 године у овим крајевима била велика неро- дица и да је народ много гладовао целе 1929 године да би помогао сељане манастир је прехранио педе- сеторо сиромашне деце у кистањима за 60 дана деца су дневно добијала по три пристојна оброка која им је спремао и делио један монах да би се ово могло изве- сти у манастиру је била заведена велика штедња од божића па целе 1929 године у манастирској трпезари- ји није се делило два јела ни братији ни гостима тако се успело помоћи сиротињи са исхраном нарочито за време другог светског рата манастир крка је спасао од глади и очигледне пропасти стотине житеља кистањ- ских ова обитељ је тих година била уточиште многе ратне сирочади и избеглица из разних крајева далма- ције и лике покојни гостопримљиви архимандрит никодим опачић, боље него ико, разумео је бол и пат- њу свога рода па је обрадовао много гладних и убогих и живот им спасао захваљујући његовом бележењу ових случајева, у манастирској архиви ове свете обите- љи се могу прочитати задивљујући примери жртве у лечењу ратних рана и других невоља у далмацији због тога сваки далматинац са страхопоштовањем изговара име светог архангела — покровитеља ове светиње ову свету обитељ они воле и помажу као своју кућу кад год јој долазе, не дођу празних руку поред осталог, сви околни сељани од старине држе завет, да свако домаћинство макар једном годишње ради добровољно са својом запрегом на обради мана- стирске земље, за здравље и благослов своје стоке, и да колико било врате уздарје за многа добра која је њима манастир чинио онда кад је могао ето их, видите, иду да и ове године одрже свој завет — да помогну мана- стиру моба оваква помоћ зове се у србији моба ви који сте из оних наших крајева имали сте прилику да видите ове лепе српске обичаје указивања помоћи нарочито при жетвама" један за другим орачи су стизали на њиву пре почетка рада ови крупни горштаци стали су један до другога и са управитељем богословије — јеро- монахом о николајем, који је уједно и вршилац дужности настојатеља манастира, на њиви су се помо- лили богу да им благослови рад молитва је била топла и искрена немо сам гледао како се жуљевите руке побожно спуштају са опаљеног чела на груди и широка рамена правећи знак крста после молитве зазвекеташе ланци на плуговима и ови запараше земљу расплину се црна ораница мај- ски зраци грлили су дуге бразде, по којима су скакута- ле птице и купиле црвиће млади богослови су вредно и са љубављу служили своје ораче донели су им доручак и ручак на њиву и послуживали водом и вином, а кад би се неко од рад- завет нарочито за време другог светског рата манастир крка је спасао од глади и очигледне пропасти стотине житеља кистањских православни мисионар l 41 православни мисионар, 6/1965 сећања ника хтео одморити они су узимали коње и место њих орали песма, довикивање и утр- кивање разлегали су се кањоном преко реке у брду, у дубокој шуми, чује се песма чобана чини ми се да се и сама лепа зелена и умилна крка утишала слушајући ову лепоту дан је брзо пролазио у њиви песме сунце је хитало западу, али није још зашло за брда а све њиве биле су пооране и засеја- не кукурузом завет добрих људи испуњен је и ове године заједничка вечера после тога позвали смо их на заједничку вечеру у нашој ђачкој трпезарији, која је окићена портретима старешина манастира и великана из овога краја док сам читао молитву пре јела крупне очи сељака мирно су ме посматрале за време вечере јеромо- нах о николај поздравио је топлим речима ове наше драге добротворе и захвалио им се на помоћи, пажњи и љубави према овој светој кући „кад би сви срби овако волели и помагали светиње своје вере и историје, не би било бојазни за напредак наше цркве" — рекао је он поред осталог на растанку су рекли да им само јавимо кадгод опет затреба њихова помоћ запева- ли су и кренули уз брдо по старом овда- шњем обичају испратили смо их уз звоњење звона овај дан остао је дубоко урезан у срцима ученика и све манастирске братије и многе нас је морално охрабрио отада су ови ретко добри парохијани још три пута мобом помогли манастиру око копања кукуруза, косидбе и превоза сена у манастиру крки, јуна 1965 драгиша алимпић, богослов i године завет фото: хаџи марко вујичић манастир крка александар савић хришћанство и савремене технологије однос према другима, према ближњим и, нарочито, према онима који нам то нису, јесте оно што нас дефинише „када би убрзо тре- бало да умреш, а можеш да обавиш само један телефонски разговор, кога би позвао и шта би му рекао? па, шта чекаш онда?“ – ово данас звучи толико нормално да нам је несхватљиво да пре само једног века већина људи не би разумела о чему јер реч јер, просто, иако је телефон већ био у употреби, већина људи није знала шта је то а, ако је знала, није имала прилику да га користи данас је шта би ставио на фејс (facebook) пита- ње које је вероватно већини читалаца овог часо- писа разумљиво, а већини људи је звучало или још увек звучи апсолутно апстрактно нове технологије (које многима више и нису нове, већ је то ствар са којом су неке генерације одрасле – као што је, на пример, мобилни телефон) често нам пред- стављају изазов и постављају нас у незгодан положај да просуђујемо да ли је конкретна технологија кори- сна, добра за човека, на који начин би могла да се употреби да користи човеку и слично брзи одговори, који често умеју да буду непроми- шљени (али, ипак, не по правилу) могу да нанесу више штете него користи сетимо се само непромишљених коментара о штампари- јама, о телефонима, о томе како ће телевизија уништити радио, како ће радио искварити младе (што је касније пренесено на телевизију, а у дана- шње време можемо да чујемо да је тај опијум интернет) критички осврт је неопходан, али тај критички осврт никако не сме бити брз, већ одмерен и поткован искуством и знањем две поларизоване стране шта данас имамо као одговор на феномене facebook-a, tweeter-a, myspace-a, youtube-a? имамо две поларизоване стране – једни куде, други претерано, некритички хвале средина је, како по правилу, негде између оно што стоји као фејс, тјуб, твитери, спејсови православни мисионар l 43 александар савић хришћанство и савремене технологије опасност, то је отуђење – уколико ове технологи- је претпоставимо живом односу са људима, што се често дешава код почетника, који бивају оду- шевљени и занесени могућностима које нуде ови сервиси (ево праве речи – и начина како треба користити исте) остварити контакт није ретко да нови корисник на фејсбуку, пошто отвори налог и пронађе прве пријатеље, сумануто крене да објављује вести из свог живо- та, разне слике, филмове, да коментарише туђе „статусе“, неретко угрожавајући своју и приват- ност других људи, најчешће несвесно почетни жар временом полако утихне, од суманутог обја- вљивања остаје само разочараност и „смарање“, а ниједан позитиван аспект овог сервиса није био искоришћен у потпуности предност ових попу- ларних интернет-сервиса, која је несумњива, јестемогућност да у свакомпогледу (осимфизич- ког додира) остваримо контакт са особама које су далеко од нас, да пронађемо давно изгубљене пријатеље, да великом броју људи на једноставан и брз начин пласирамо информацију поставља се питање како користити ове серви- се, а да при томе не угрозимо ни туђу ни своју слободу чини се да употреба ових сервиса за пласирање сопствених ставова, мишљења и доживљаја на начин на који се то чини у блогу (најближи опис би био електронски дневник који објављујемо на мрежи, који други могу да читају) може да буде згодан начин за њихово коришћење треба увек имати у виду и то да сво- јим радом не угрожавамо туђу приватност ови сервиси нуде и велики мисионарски потенцијал јер је помоћу њих могуће пласирати разне информације, а исто тако је могуће окупи- ти и људе сличног мишљења и организовати групе које би се бавиле одређеним сегментима из сфере црквеног живота (велики број таквих група већ постоји на фејсбуку, а на јутјубу се може пронаћи велики број снимака разних пре- давања која су одржали познати духовници или професори универзитета) увек треба имати на уму да овакав вид органи- зовања не може и не сме да буде замена за ствар- ни контакт и водити рачуна о томе да не дође до девијација какве се већ могу назрети на западу, као што су онлајн-исповести и службе „дођи и окуси да је благ господ!“ јесте могу- ће једино у живом односу, у цркви, а никако у виртуелном свету, па се стога видимо на литургији! m фејс, тјуб, твитери, спејсови 44 l4/2009 бошко станић хришћанска поетика ево нас у 21 веку и још стихијски мислимо, говоримо и радимо а како мислимо, тако и живимо чиње- нице живота упорно нас опомињу да се морамо мења- ти, а ми, опет, у свом балканском маниру покушавамо мењати друге и још више падамо у понор изазивајући тиме негативно у човеку чак и наша традиција, обича- ји, породица и школа уче човека да негативно мисли и таквим размишљањем изазивамо нове невоље „трамвајска политика“ је погубна за човека јер људи мисле само како да себе усреће, а не знају да нико још није нашао срећу за себе ако је није нашао за друге доситеј би рекао: „дижи оног ко је пао, можеш и ти пасти“ а ми, напротив, човека вређамо рачунајући да ћемо тако постати паметнији и значајнији, а не знамо да нас исто чека „закопчавамо погрешно дугмад, а не слу- тимо да смо прво погрешно закопчали“ – што би рекао гете – „све док не дођемо до грла“, односно до рата тада се питамо: „зашто се то нама дешава?“ а одговор је јасан не доводимо ниједну ствар до краја, односно, не враћамо на почетак, већ се враћамо са пола пута и поново правимо исту грешку остајемо у домену поло- вичних решења, што опет подразумева погрешно „закопчавање“, односно продужавање агоније то прво „дугме“ су наше мисли, које усмеравају нашу енергију ако притом једно мислимо, друго говоримо, треће радимо, правимо катастрофалну грешку пошто делимо енергију на три дела, а народ каже да рачваст колац неће дубоко у земљу немогуће је покренути нега- тивну енергију, а не довести у питање квалитет живота јер она – тражи жртву ако се не реализује вербалним сукобима, онда се акумулира и у човеку и у друштву да би у једном тренутку експлодирала: када својој горчини додамо последњу кап зато се и каже да је горе од смрти живети са горчином у себи а тајна среће је једноставна пре мењања краљевства ми се морамо променити, односно, морамо променити мисли „ама мисли добро, па ће добро бити, хајмо бра- те“ – каже у једној прилици фра петар у андрићевом делу и ништа природније од тога да су наше мисли главни кривци за наше несреће јер „енергија следи људ- ску мисао“ сви они који владају треба да су свесни ове чињени- це јер човек не живи само од хлеба, већ и од онога што помисли, каже и уради наглашавам ово помисли јер нас и библија учи да је грешније помислити него уради- ти кључна ствар су наше мисли и ако њих уведемо у ред, имаћемо хармонију у животу свако жели да буде срећан, али је мало оних који могу рећи да су стварно срећни зашто је то тако? сигурно што срећу траже на погрешном месту и на погрешан начин филозофи су још пре нове ере имали кључ за људ- ску срећу, али је тај кључ нама остао недоступан „јер смо се задовољавали пенелопиним дворкиња- ма, а никад нисмо учинили напор да освојимо и саму пенелопу“, тј духовну срећу сократ је говорио да се биће мишљу може не само спознати, него и све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи свако жели да буде срећан, али је мало оних који могу рећи да су стварно срећни зашто је то тако? сигурно што срећу траже на погрешном месту и на погрешан начин православни мисионар l 45 бошко станић хришћанска поетика исправити но, кога то данас интересује! платон је тврдио да постоји математичка веза између света идеја и света ствари оно што се деси ван нас увек је прво било у нама и баш у томе што је човек мисао- но и идејама обдарено биће лежи његова највећа снага, али и највећа опасност за њега јер су мисли најупорније када погреше смер аристотел је мишљења да је највеће добро унутрашња имовина која се не може лако изгубити она се постиже усва- јањем духовног богатства, без кога бисмо постали жртве неке друге вредности којој прекомерно тежи- мо – као легендарни мида, који је додиром све пре- творио у злато и умро од глади могли бисмо ређати умне људе нове ере, који су били свесни моћи људске мисли, али опет иста прича нико им не верује у доситејевим делима налазимо и ове мисли: „бла- женство би било на свету да се може да човек о злу ни мисли, ни говори, ни пише“ „с добрим мислима одго- ни од себе зле мисли као псе камењем“ и алфред адлер је знао да човеково понашање про- излази из његовог мишљења нешто слично изговара и отац тадеј витовнички: „мисли, расположење, жеље руководе нашим животом каквим се мислима бавимо, такав нам је живот ако су нам мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте, онда је у нама мир јер све мирне мисли дају унутрашњи мир, који зрачи из нас ако носимо у себи негативне, паклене мисли, онда је наш унутрашњи мир разорен“ а песници би рекли: „кад срце запишти, мисао је крива“! (милан ракић); „човек нема жешћег душманина од онога те у њему клечи, нити бољег иметка но онога што у души носи – од тога се свијет закућио“ (милика павловић) наше окружење се увек потруди да нас учини незадо- вољним и аутоматски постајемо произвођачи негатив- них мисли, које нас воде у нову несрећу пошто наша енергија следи негативну мисао и рат је производ нега- тивних мисли чак нас и демократија учи да можемо да мислимо шта хоћемо истина – можемо, „али нам није од кори- сти“, опомиње нас библија мисли морамо „зауздавати“ и усмеравати их ка животним циљевима, иначе нам предстоји хаос у мислима, а онда и у навикама а без добрих навика нема успеха у животу нема злих људи, има само злих мисли којима хра- нимо подсвест у њој се формирају наша убеђења, која су понекад тврђа од камена зато и постоји толи- ко људи који о истој ствари различито мисле – као да не живе у истом времену најтеже је човека нагово- рити на нов корак, макар се то односило и на проме- ну од негативног ка позитивном размишљању остаје да цитирамо милоша црњанског: „све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи“ а та дуго чекана револуција ће се остварити када се суочимо са истином да „од дрвећа не видимо шуму“, тј да нам појединачне вредности не дозвољавају да сагледамо вредност живота у целини зато је у праву толстој када каже: „сваки други рад без рада на сво- јој души узалудан је“ m све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 46 l4/2009 слободан иза решетака неко је рекао: „и кад је готово, за нас је тек поче- ло“ ишао сам смирено и полако међу гробовима се ништа није чуло тамо далеко туп ударац лопата; гробари су попра- вљали тек напуњену раку осетио сам да је смрт на паузи јер – живот је дуга- чак пут – имаш ли упаљач? – питала је старица – да запа- лим свећу – имам – рекао сам, машио се за џеп и пружио жени упаљач била је просто обучена испод изношене браон јак- не је извиривао црни џемпер видела се тупост у очима – увек слушај друге, чак и глупе и неуке и они имају своју причу – сетио сам се шта ми је рекао тата субота на гробљу је било људи, али су ходали у тишини шапутали су кроз облаке се проломио сунце март – зубато сунце – проговори старица којој сам дао упаљач – ипак је сунце – рекао сам – отац? – питала је климнуо сам главом – судбину нико не може да спречи – огласила се опет опет сам климнуо главом извадила је из плетене торбе малу флашу и пону- дила: –узми да се загрејеш – не, хвала повукла је једном, па још једном – судбина, сине хтео сам нешто и да кажем, али као да сам чуо оца – спокојно прими искуство година немој бити подругљив према људима погледао сам његову слику на тамном мермеру није се смејао, а желео сам да се насмеје осетио сам како ми суза клизи – срећан си, сине, што можеш да плачеш – чула се старица – ја не могу не иде суза као слеђена и она има право да буде овде ништа мање него дрвеће и птице – сунце – опет ми се оте – њих више неће грејати – рекла је старица – мој је волео сунце, баш је волео – сањао сам тату – отело ми се – нешто поклања људима, а сунце је упекло бије му очи онда чујем негде неко дете плаче и, као, јаве ми, нека девојка се породила – чудан сан – баш чудан – потврдих – питао сам се шта значи старица је заћутала проверила је да ли свећа још увек гори – дете, буди у миру са богом, ма како га замишљаш – рекла је покушао сам да докучим вредност њених речи – не знам шта радиш ни чиме се бавиш, али, ма коли- ко ти буран живот био, задржи мир у души – рекла је – јер, и поред све прљавштине, јадиковања и поруше- них снова, ово је ипак диван свет– погледала је небо – зубато, али греје срећко костић, окружни затвор, београд зубато сунце православни мисионар l 47 живот без речи, без добрих дела, без љубави искрене, без христа - није живот то је оно, што сам научила у заједници са вама и кроз вас мој живот је добио смисао научила сам да будем срећна, да се радујем свим оним стварима које нам је, сада сам тек сигурна, бог пружио срећна сам са вама, а без телевизора, без музике, буке, алкохола, цигарете, хероина - свих оних ствари које су ми прошли живот чиниле тако вештачки срећним и стварале привидно задовољство све оне, које су у ствари чиниле живот неподношљивим и које су маскирале смисао живота, чинећи маглу у мојим очима - само да се не бих сусрела са истинском љубави - са христом колико су то само заблуде?! ја и даље волим неке такве ствари, морам признати, али их сада доживљавам другачије и гледам их неким новим очима постављам ствари на своја места и имам нове вредности за сваку од њих у заједници као да ми се сваким даном један нано милиметар очни капак отварао - и ја сам упознала тај један, за мене нови свет али сам упознала и себе и пронашла моје место у том новом свету у свему томе сте ми помогли баш ви и да није вас - ја се не бих смејала, не бих плакала, не бих се љутила, лупала вра- тима понекад, па чак и опсовала и зато вам неизмер- но хвала! речи не постоје за то! хвала за сваки осмех који сте ми упутиле, за сваку сузу или реч подршке које сте ми пружиле joш сам хтела да вам кажем да нигде није тако лепо делити тугу, као овде (у заједни- ци) још се тако нигде нисам радовала једној кафи, бомбони, колачу и нигде нисам пила слађи сок, и јела обичан пиринач на води исто вам тако хвала што сте ми помогли да видим све своје врлине, али и препознам мане да бих једне могла да умножим, а друге да пробам да поништим ето, то је укратко мој протекли целокупни период у заједници и овим путем вас молим за опроштај! хвала вам и опростите ми још једном! пресвета богородице, спа- си нас! мојим сестрама у христу од марине писма из земље живих размишљање штићенице после проведених годину дана у заједници „земља живих“ живети у христу „земља живих“ је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељствомбратстваманастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту „земља живих“ можете прочитати у прошлом броју мисионара од овог броја отварамо редовну рубрику писма из земље живих, у којој ћемо објављивати сведочанства штићеника ове заједнице манастир ковиљ 48 l4/2009 тања накић представљамо вам почело је када смо пре- стали да у мимоходу напуштамо црквену порту када је то тачно било, више и није толико важно – тра- је „разговори о вери“ су били почетак сваког четвртка, после акатиста разговори за које смо очеки- вали да ће бити верска настава ипак су били разго- вори лакше је када је верска настава – дођеш, слушаш, мислиш о томе, о теми, али можеш лепо да ћутиш нисмо имали ту част отац угрин поповић, у то време ђакон, очекивао је и тражио активно учествовање про- ширило се, са недеље и четвртка, и на суботу агапе трпеза љубави, где смо дели- ли и речи и хлеб са нама је био и ранко воли ранко своје псе, али са њима не може да подели реч, а и реч му је – као и хлеб – била потребна деца из удружења ро – де су била толико фина да су нас пустила у свој свет – свет игре, спорта; њихов друг (отац угрин) игра фудбал као роналдињо! да бисмо им на неки начин узвратили гостопримство, позвали смо их када је покренут креативни талас гостовали су глумци православне омладине са пред- ставом „земља недођија“ владике николаја велими- ровића без активног учешћа другара из удружења ро – де представа ипак није могла да се изведе на домаћем терену споредне, али не мање важне улоге у представи остварили су никола и марко глумили су чуваре публика је умела да цени ове изузетно одигране роле поред ро – да ту је и удружење деце са аутизмом, а ми смо открили да изузетно цене окретне игре заједно смо плесали удружење слепих нам је уприличило предивно вече поезије певали смо на стихове бранка миљко- вића, а угостили смо и једно велико позориште са представом „исидорине изохимене“ госпођа роса је у једним дневним новинама прона- шла чланак о породици којој је била потребна помоћ заједница при хра му преноса моштију светогниколаја мирликијског у вишњици фото: јелена поповић православни мисионар l 49 тања накић представљамо вам позвали смо редакцију и понудили је све је брзо и лако договорено и – реализовано било их је још, али с обзиром на то да је већ све објављено, нећу вас даље замарати пожелели смо да проширимо простор наше дво- риште је постало мало изабрали смо, у то време мало неуобичајно небо, „сајбер небо“ (замена за ври- штање са кровова) избор је пао на facebook делује чудно, можда за нас је било идеално разговори су могли да трају online формирали смо групу и наде- нули јој име „духовна аристократија“ име је означавало наша осећања и тежње ми смо „група за одабир другачије реалности, реалности која је у овом свету али суштински није од овога света јер преображава исти узводећи га ка другачијој реално- сти, реалности која ослобођа али не негира” реакције у први мах и нису биле позитивне, али то смо и очекивали – нарочито због потребе реаговања на прву лопту, што је, на жалост, постао образац понашања, али брзо смо превазишли почетну збуње- ност и неразумевање нови почетак као што смо проговорили на разго- ворима сада смо само имали нову форму за исто требало је сведочити, собом позивати, друге ани- заједница при хра му преноса моштију светогниколаја мирликијског у вишњици 50 l4/2009 мирати да дођу и виде, а једино што нисмо желели је да цитати и мисли других буду наш начин сведочења тога имамо и превише на своме небу делимо своје мисли, идеје, недоумице учимо се схватили смо да је жива реч ипак најбољи начин као што недељом после литургије видимо лицем к лицу, тај дух ширимо даље многи су се прикључили на групи објављујемо и своје радове неки су, што би отац угрин рекао, „изашли из кутије“ до сада имамо стотинак различи- тих ауторских текстова неке од аутора ћете препо- знати, а многи до сада нигде јавно нису објављивали своје радове имамо и галерију фотографија потру- дили смо се да неке од акција које смо организовали прикажемо и на тај начин објављујемо и слике својих окупљања са разговора, дружења искористићу мисао једног од нас да бих вам то лепше приказала ово је миша поделио са нама, а ми делимо са вама: „драга моја групо, оче угрине, браћо и сестре дру- жимо се нешто нешто годину дана овим ’cyber’-путем још увек нисам имао задовољство и физички прису- ствовати вашој (нашој) заједници, али у сваком духов- ном погледу сам са вама, баш као и ви сви са мном! о, да, јесте када испијам кафу са друштвом, на пример, у мени увек проговори – ту и тамо – мудрост оца угрина, јеленина енергичност, тањина љубав и разу- мевање, николин став, све то у једној прекрасној и јединственој мелодији која ме прати у назовимо „вањ- ском“ свету „чувајући ме и пазећи да не залутам и у овој пустињи непрегледној коју зовемо интернет, пуној сивила, видим вас, групо моја, као горући ступ господњи који ме води на пут, истину и живот – из ропства у слободу! одувек сам био свестан да сам дете божије, али овде са вама и преко вас ја сам толи- ко заволео, толико се уживио у ту улогу, за коју сам још свеснији да сам је несебично добио“ последња акција је уручивање помоћи породици вујаковић, а што се тиче cyber-простора, активно смо учествовали у припреми новог форума сајта свети јаков позивамо вас да погледате и фотографије са про- славе четвртог рођендана удружења ро – де видеће- те нове креације наших другара очекујемо и посету удржења деце са аутизмом њих ћемо угостити у зеле- ном салону „cyber“ ткање настављамо изволите се придружи- ти изађите из кутије преко зидића „topica“ како вам драго оно што вам можемо обећати је да смо „online“ немамо проблем са конекцијом реч се чује реч зајед- нице ово је наш начин и, као што рекох, када је то тачно почело, више и није толико важно траје m оно што вам можемо обећа- ти је да смо „online“ немамо проблем са конекцијом реч се чује реч заједнице! православни мисионар l 51 народи око медитеранског басена су још у древним античким вре- менима имали своје свештенике, зване врачи (лекари душевни и телесни), првосвештеници, понтифекси и пон- тифекси максимуси, који су вршили обреде жртвоприношења, поготово поводом важних одлука и дејстава у народа римске империје и међу другим народима до доласка христо- вог и, касније, код незнабожаца, зве- здочатци и врачари су гатали и тума- чили племенске, народне, као и војне походе и њихов исход јеврејском народу су познате вође израиља, бра- ћа мојсије и арон, као духовни пред- водници јахвеови у византији је цар теодосије (379– 395) забранио је „идолска жртвопри- ношења“, али су и он и други владари са свештеницима држали су молитве за победу хришћанских војски над варварима који су, по рушењу запад- ног царства (476) године, кидисали и на источно (1453) у бојним походи- ма, хришћански владари су позивали велике светитеље да својим прису- ством – и то само молитвено, не оруж- јем – држе морал и храброст армијама чак, у немогућности због старости, светитељи су слали своје расе (манти- је), које су цареви облачили у боју и с њима се враћали као победници у словенским народима, па и нашем, српском, у походима у одбрани отаџбине и ослобођењу поро- бљеног отечества, у борбама са непријатељем, духов- на лица су у првом реду дејствовала као молитвени- ци, какви су били св сава, св сергије радоњешки, св арсеније трећи и арсеније четврти чарнојевић, као и други духовници у васкрсу српске државе 1804–1815 свештена лица су била поред неких који су и оружјем ревновали: протојереј мр александар д средојевић црква и држава размишљања о војном свештенству фото: ђакон драган с танасијевић 52 l4/2009 прота матеја, илија смиљанић, милу- тин гучанин, лука лазаревић – било је више оних који су учествовали искљу- чиво молитвено (архимандрити) хаџи ђера и хаџи рувим, као и милентије павловић и герасим ђорђевић (прет- последњи од поменутих је постао први митрополит аутономне српске цркве (1831–1833), а последњи поменути је био епископ шабачки (1831–1839)), као и низ других црквено-национал- них ревнитеља касније су пуковски свешеници, не борци оружјем, већ само молитвом, учествовали у миру, али и у ратним окршајима од 1912 до 1918 л г, потом и доцније познат је случај да су војници у ослободилачким балканским ратови- ма у коњичким ескадронима сведочи- ли да су гледали како су са њима, раме уз раме, јахали – без оружја – један одевен у светлим царским одорама, а други у монашкој раси (ризи): из небе- ског света свети сава и отац му симе- он (немања) мироточиви, који су помагали роду свом у тим походима србија је са савезницима односила сјајне победе у окршајима над петове- ковним завојевачем после другог светског рата угашена је служба војних свештеника, а учени- ци богословија су, годинама, уз све- штенство били жигосани као „пепељугасти“ то је и потписани, као војни болничар, као и многи други, осетио на себи једном приликом, пред крај болничког курса, усме- но је замолио капетана николића да буде прекоман- дован из зрењанина, ближе београду, ради наставка студија старешина га је најпре упитао: „откуд ја тебе знам“? – пошто се потписани претходно пред- ставио одговор војнички био је: „завршио сам бого- словију и желим да наставим студије ако је могућа за мене прекоманда ближе београду“ одговор старе- шине је био тада и, још једном, на кругу: „видеће- мо“ молба је услишена уз све свршене курсисте, потписани је прекомандован „близу београда“, у македонију, у штип вероватно као „пепељугаст“, са осталим теолозима и свештеним лицима, али време је показало – како у прошлости, то и сада- шњости – да су понајчвршћи и жилави родољуби (част и осталим војним лицима) свештена лица, и то монаси и монахиње, који од свег богатства земаљског имају само своје мантије тврдим ово иако нисам никакав познавалац војне стратегије, нити војно-техничке и борбене готовости, већ, унутрашње духовне реформе увођење војних свештеника би потпомогло свеу- купној стабилности и челичности армије, каква је била карађорђева на мишару 1806 л г, где је око 10 хиљада бораца однело победу над двоструко (а по некима и четвороструко) бројнијим непријатељем уз божију помоћ, генерал живојин мишић је, са армијом од око 130000 бораца, однео победу на православни мисионар l 53 колубари л г 1914 над непријатељском опремљени- јом и многољуднијом армијом од око 300000 војника и „србија је још једном васкрсла из гроба косова поља“ у великој већини, сви српски ратници поменутих бојева били су дубоко верујући православни хришћа- ни (и од створитеља све твари награђивани побе- дом, попут малог библијског давида над филистеј- ским џином голијатом) данас би самоповређивања, самоубиства или пре- млаћивања војника било далеко мање (или би се могли избећи) ако би свака касарна (пук) имала (имао) свога војног свештеника он би једном или два-три пута недељно примао војнике са проблемима духовне природе, те би бар половини њих помогао и спасио их сличних трагедија свети владика николај велимировић саветује поу- чавајући: „нека нам школа буде са вером у бога, поли- тика са поштењем, војска са родољубљем, држава са божијим благословом“ школу без вере (веронауке), политику без поштења; војску без родољубља и држа- ву без благослова божијег смо имали – те нам је све четворо и пропало господ христос, преко светих апостола заповеда да добро чинимо да нам не досади, јер ћемо у своје време добро и пожњети (на небу) то нас учи и народна мудрост „добро чини, не кај се; зло чини, надај се“ као што данас и запад (nato) и исток (русија) имају војне свештенике, свакако би и срби требало да их имају у својим армијама, од чега не би било никакве штете ни зла, већ само много користи и добра m 54 l4/2009 владимир марјановић црква и плуралистичко друштво манастир соко је знаменито историјско место – некадашња тврђава у близини љубовије сама тврђава се најдуже задржала у рукама турака, а пре тога је често мењала господаре; тек 1867 л г предата је – заједно са неколико градова – на управу кнезу михаилу обреновићу потом су срби тврђаву пору- шили, тако да је од ње остало само неколико бедема деведесетих година двадесестог века епи- скоп шабачко-ваљевски лаврентије ту подиже манастир посвећен светом николају мирликијском, као и светом николају српском поред манастира налази се дом владике николаја вели- мировића тадашња војска југосла- вије урадила је пут до манастира у оквиру манастирског ком- плекса налазе се и рибњак, воденица и бројни извори са чистом планинском водом фондација конрад аденауер је од 21 до 26 маја 2009 л г организовала семинар „религија и медији“ на семинару су били представници традиционалних цркава и верских заједница, односно портпароли, референти за медије, издавачи верских часописа, новинари, одговорни за електронске медије свих цркава и верских заједница у србији међу уче- сницима су били: сестра емануела жердин и г роберт зајц из католичког медија-центра, г саша ристић из новина јеврејски преглед, гђа отилиа борос гyеви и гђа марта иштван из часописа хирвиво, г хајрудин балић и г сеад шаћировић из новина глас ислама, г немања милино- вић из часописа логос, као и писац ових редова предавач је био карол лупу из баварског радија без мр јелене јабланов максимовић из фондације конрад аденауер као покрета- ча ове идеје то све не би ни било могуће у савременом плу- ралистичком дру- штву медији играју веома важну улогу а у земљама које се ослобађају атеи- стичког наслеђа (каква је и семинар религи ја имедији циљ семинара је био суочавање верских заједница са развојем медија и учествовање истих у савременом демократском друштву православни мисионар l 55 владимир марјановић црква и плуралистичко друштво наша) своје садржаје треба да представе на савре- мен и доступан начин (било да се ради о штампа- ним или писаним медијима) сарадње између цркава и верских заједница и цивилног друштва у том смеру је више него неопходна циљ семинара полозаници семинара су време проводили више него радно циљ семинара је био суоча- вање верских заједница са развојем медија и учествовање истих у савременом демократ- ском друштву оно што је било најбитније јесте упознавање припадника различитих вера и нација на један другачији начин, сусрет разли- читости, као и њихово приближавање тема самог семинара био је начин израде портрета сама тема није имала нарочите везе са религијом основни циљ семинара је био едукативног каракте- ра, а није било занемарено ни дружење међу људи различитих вера, нација и култура, и то баш на месту семинар религи ја и медији 56 l4/2009 које није неутрално, већ припада конкретној верској заједници – тј српској православној цркви дом владике николаја велимировића и јесте био право место за то овај српски светитељ је био космо- полита и човек широких погледа који је познавао и волео људе различитих култура, нација и вера – иако му данас то многи оспоравају међуверски дијалог када се говори о међуверском дијалогу или верској толеранцији, најчешће се мисли на сусрете високих црквених представника, епископа, бискупа, реис-ул- улема, рабина, , а заборавља се на обичне људе – оне људе који чине већину тих верских заједница и који живе једни поред других несрећни догађаји и ратови који су погодили про- сторе бивше југославије довели су до удаљавања упра- во тих, обичних људи – верника јер представници верских заједница чак и за време ратних дешавања нису престајали да одржавају међусобне контакте страх од другог и страх од другачијег најчешће је присутан када је у питању верска проблематика и зато су овакви семинари и више него потребни јер се на њима сусрећу тзв обични људи, а не само високи пред- ставници верских заједница као такви, семинари који имају за циљ међуцрквени, међурелигијски и међукул- турни дијалог су далеко делотворнији од сусрета на високом нивоу, који најчешће немају никаквог додира са огромном већином припадника различитих верских заједница а све то је неопходно да би смо разбили предрасуде о припадницима других конфесија m страх од другог и страх од другачијег најчешће је присутан када је у питању верска проблематика и зато су овакви семинари и више него потребни јер се на њима сусрећу тзв обични људи, а не само високи представници верских заједница православни мисионар l 57 служећи се учењем виктора франкла, у претход- ним наставцима смо, поред осталог, дошли и до следећих закључака: – основна покретачка снага у човековом животу је воља за смислом – смисао није човекова творевина, већ нешто што је само он у стању да открива захваљујући својој свесној, боголикој природи – човекова слобода је увек присутна (али не и једно- значна – она увек постоји с обзиром на човекову јединствену способност да открива разлоге и смисао, али не увек и у односу на услове и узроке који делују у свету, као и у човеку самом) – аутентично људски феномени – као што су вера, нада, љубав – не могу се темељити искључиво на одлу- ци: нико не може решити да верује и само стога веро- вати, односно решити да воли и уистину волети; до таквих се дарова стиже тек када је циљ нешто друго, односно неко други: заједница са вољеном особом, тежња за истином итд – начин остваривања пуноће човековог постојања (тиме и поменутих, као и свих осталих дарова и истинских потреба) утемељен је на јединственој људ- ској способности самопревазилажења (самотрансцен- денције, тј надилажења себе), коју смо одредили као искорак из самога себе, оличен у питању шта то што живот од мене жели (уместо: шта ја желим од живота) или чему би ближњи могли од мене да се надају (уме- сто: шта бих ја могао да очекујем од ближњих), чиме се на пољу савремене психологије и путем њених инстру- мената закључивања изнова потврђује хришћанско учење о човеку као бићу призваном да превазилази сопствену природу (узрастајући од образа ка подобију божијем), о чему је речито писао свети григорије ниски у антропологији размишљајући у том смеру, запитали смо се о улози и природи људске љубави полност (сексуалност) као одраз љубави говорићемо прво о љубави која је неодвојива од људ- ске полности (сексуалности) разлог томе јесте чињени- ца да се управо њој данас посвећује највећа пажња под људском полношћу подразумевамо „физички одраз љубави“ (франкл, нечујни вапај за смислом, поглавље 4) љубав се данас све чешће своди само на физичку димензију, на жудњу за додиром, за сексуалним одно- сом по себи и за себе штавише, такво раздвајање и „прављење идолатрије“ од полног односа (као засебне целине и потребе) често се сугерише као „природно“, „нормално“ „љубав је већ по самој својој природи изразито људ- ски феномен, док полност добија људску димензију тек када постане резултат развојног процеса, тек као про- извод поступног дозревања“ о каквом „развојном процесу“ и „поступном дозре- вању“ говори франкл? да бисмо дошли до одговора, пођимо, ипак, од и даље распрострањеног схватања по коме је „циљ полног односа да се смањи пола напетост, док сексуални парт- нер представља објекат [који томе служи]“ (фројд) франкл сматра да је ова дефиниција прикладна једино неуротичној сексуалности, док здрава, одрасла особа свога партнера може сматрати једино субјектом, ника- ко објектом јер „ако човек стварно воли, онда свог партнера прима само и једино као другу особу, што зна- александар загорац пастирска психологија наслеђе виктора франкла (завршни део) љубав и сексуалност 58 l4/2009 чи да доживљава и његову јединственост као људског бића“ по франкловом мишљењу, управо такво прихва- тање, утемељено на доживљају другог људског бића као јединственог, за природну последицу има моногаман однос јер „вољеног човека више нико не може замени- ти“! шта је, дакле, неопходно за љубав? прихватање парт- нера као особе а шта је предуслов за то? самопревази- лажење, односно отвореност према другом, а не првен- ствена усмереност ка себи и сопственим потребама за такав искорак према другом, за остваривање јединстве- не заједнице љубави, уистину су потребни време и поступност, односно „развојни процес“ и „поступно дозревање“ што се тиче задовољства у сексуалном животу, могли бисмо, потпуно оправдано, закључити исто што смо раније закључили о срећи – оно мора доћи само, за њим се не може трчати, „осећање среће може се постићи тек ако се живи самотрансцендентно, односно само ако човек пред собом има ваљан разлог и вољу да нешто направи или ако се потпуно предаје човеку кога воли“ „то је најочигледније у примеру среће у полном животу што више тежимо да постигнемо такву срећу, то ћемо се више удаљавати од ње човек кога превише заокупља брига око властите потенције има више изгледа да постане импотентан“ последице изостанка љубави но, неко би могао приговорити оваквом становишту: данас се заиста могу срести људи, посебно на телевизији, који ће нас уверавати у супротно – да највеће задовољ- ство доноси управо однос „без обавеза“, што најчешће подразумева и мењање партнера (чисто промене ради) суштинско је питање каквој срећи у полном животу тежимо – тренутној или трајнијој (ако не и трајној) уко- лико срећу поистоветимо са олакшањем које долази након задовољења нагона, онда се и однос „без обавеза“ може сматрати путем до ње али ако под срећом подра- зумевамо нешто више, нешто трајније, биће неопходно да свој полни живот утемељимо на ономе што је специ- фично људско – на љубави заснованој на свести о једин- ствености другог људског бића, бића које волимо запитајмо се још и ово: може ли низ „тренутних задо- вољстава“ да надомести или, чак, премаши једно „трај- није“ може ли недостатк квалитета (тј љубави) у пол- ном животу да се надомести квантитетом? франкл сматра – а и искуство говори – да онај ко то покушава обично постаје заокупљен трагањем за све већим и сна- жнијим надражајима савремено окружење обилује средствима за задовољење и најесктремнијих порива те врсте велики проблем представља и чињеница да су иста лако доступна, легална, као и да се посезање за њима често тумачи као саставни део такозване здраве сексуалности сагледавању овог проблема можда може допринети поређење са алкохолом за алкохол се често говори да је „најопаснија дрога“, али не првенствено због психофизичких последица (постоје наркотици који у том смислу остављају далеко теже последице, и то за краће време), већ пре свега сто- га што је законом дозвољен и, у основи, друштвено прихваћен у томе лежи и срж проблема сексуалности одвојене од љубави – она је постала друштвено прихва- ћен образац понашања, одлика савремене цивилизаци- је, али (по неким мишљењима) и једна од њених најзна- чајнијих тековина таква сексуалност се, штавише, све чешће поистовећује са или погрешно назива управо – љубављу како направити разлику? како препознати где је заиста присутна љубав, као јединствено људски феномен, а где је реч само о тежњи за задовољењем потребе заоденутој у привид љубави? та врста разли- ковања кључна је не само у односу са другим, већ (ви- ше) у односу човека са самим собом – не би ли распо- знао шта уистину осећа „хтети“ и „волети“ можда се део одговора крије и у разликовању „хтети“, од „волети“ да ли је то увек исто? да ли увек волим оно што хоћу, односно хоћу оно што волим? можда се ово питање чини исувише апстрактним, не одвећ битним за свакодневницу и односе који је сачињавају то је управо стога што савремена цивилизација између ово двоје често ставља знак једнакости јер углавном не разликује однос према стварима и појавама од односа према чове- ку „хтети“ у том контексту представља тежњу ка при- свајању, имању, поседовању – било да је реч о предмету или искуству, односно доживљају било какве врсте у љубав је већ по самој својој природи изразито људски феномен, док полност добија људску димензију тек када постане резултат развојног процеса, тек као про- извод поступног дозревања православни мисионар l 59 таквом односу остварење сопствене жеље предста- вља човеков циљ, а све остало се ставља у функцију његовог остварења: постаје средство (средства) са друге стране, ситуација код „волети“ је управо обр- нута – човек користи себе, своје потенцијале (спо- собност разумевања, саосећања, саживљавања, само- заборава, самонадилажења, ) као средство за оства- рење циља – пуноће заједнице са другом особом и ту, наравно, постоје одређене жеље, очекивања, али ништа од тога није циљ по себи; зарад особе коју волимо – ако је уистину волимо – спремни смо чак и на то да их се одрекнемо, да прихватимо ту особу онакву каква јесте – у потпуности, а не само донде докле се уклапа у нашу замисао код „хтети“ човек све време у први план ставља себе код „волети“ он у први план ставља заједништво са другим, дакле, оно у чему учествује само као део, као „један од“, а не као „један једини“ ако погледамо овакво одређење људске љубави, приметићемо да се подудара са хришћанским уколико изузмемо димензију полности, на исти начин можемо одредити и братску љубав, односно љубав према богу, као лични однос (однос лично- сти) управо у томе се крије почетак одговора на друго питање које смо поставили у претходном наставку – ако је смисао динамична категорија, а на човеку је да га открива, постоји ли нешто што би му у томе помогло путокази из свега о чему смо до сада размишљали (почев од првог текста посвећеног наслеђу виктора франкла) могли бисмо закључити следеће: путокази постоје (ка- ко они који показују куда би требало, тако и они који показују куда не би требало ићи), а најбитнији се нала- зе управо у човеку самом оне способности које јесу само и једино људске – као што су воља за смислом, љубав утемељена на самотрансценденцији, одговор- ност према животу и друге које смо помињали – пред- стављају светионик у чије се сијање можемо поуздати понекад ћемо имати тешкоћа да их препознамо, да их призовемо, да од њих добијемо одговор на какав смо навикли али, не смемо заборавити да се „од човека не тражи, како уче неки егзистенцијални философи, да подноси бесмисленост живота, већ радије да призна своју неспособност да схвати безусловну смисаоност живота разумским појмовима“ „логос (смисао) је дубљи од логике“ не подсећају ли нас ове речи, као и франклова „безусловна вера у безусловни смисао“, на хришћанско схватање (почев од псеудодионисија) по којем вера не искључује логику – она није нелогична, већ „над-логична“! можемо ли веру одредити и као „заједничку вољу за заједничким смислом“ (у којој франкл види призив и спас како човека, тако и чове- чанства)? изненађује ли, стога, што је владика данило (крстић) франкла назвао „божијим човеком међу пси- хијатрима“? у досадашњем излагању поменули смо само неке од истина предања, које је виктор франкл изнова потвр- дио приступајући суштинским питањима живота као научник – отвореног ума, без предрасуда и предубеђе- ња жеља нам је била да читаоца подстакнемо на даље и самостално читање изворних дела то је био смисао коме смо тежили надамо се да смо, бар донекле, успели и да га остваримо m 60 l4/2009 ђакон оливер суботић мисија цркве мисионарски задатак српске православне цркве данас је немогуће остварити ван активног уче- шћа оцрковљених младих људи и ту нема спора дакле, када младе људе већ приведемо цркви и када они осете тај благодатни живот и науче онолико колико је потребно о животу у христу, потребно је да их укључимо у служење цркви како? оно што је спорно и за дискусију јесте пре свега начин служења младих тој мисији чини нам се упут- ним да зарад темељности разложимо ову проблемати- ку на две велике области: улогу односно младих из верног народа божијег и улогу младих у оквиру јерар- хије (ђакона и свештеника пре свега) поред тога, потребно је већ на почетку усвојити концепт по коме мисионарски задатак може донети праве плодове једино уколико се постиже из литургиј- ске заједнице као основе на тај начин се избегавају секташка стремљења и застрањења, која се на почетку често правдају хитним потребама времена, али која на крају увек воде девијацијама и то управо због „само- сталности“ зарад „ефикасности“ наиме, често смо сведоци да зарад некаквог активи- зма који се само заодева у одежде мисије, млади више воле да учествују у разним акцијама или да присуству- ју виртуелним интернет сабрањима него да буду активни литургијски чланови цркве то је велики проблем о коме итекако треба говорити са друге стране, уколико су млади укорењени у литургијском етосу, мисионарске активности ван литургије добијају свој пуни смисао и правилно усмерење дакле, основ- на претпоставка за здраву мисионарску делатност младих лаика јесте њихова укорењеност у литургиј- ско-подвижничком животу уколико је та премиса задовољена, онда можемо приметити где леже кон- кретни доприноси младих лаика у мисији цркве на првом месту, потребно је истаћи да мисионари увек морају да разумеју свет око себе ми данас живимо у свету брзих промена условљеним страховитим разво- јем технологије, глобализованом свету који старији најчешће не могу у потпуности да разумеју и чији развој нису у стању да отпрате млади људи, са друге стране, благодарећи својој енергичности и брзини усвајања знања, тај задатак могу да испуне одличан пример је употреба информационих технологија за потребе миси- је: од креирања парохијских билтена и православних интернет страница, преко формирања електронских издања све до мултимедијалних презентација, млади верници могу да пруже велики допринос акције цркве социјалног карактера када су у питању организоване мисионарске акције цркве социјалног карактера, млади верници су такође кључни елемент посете болницама, сиротиштима, казнено-поправним институцијама, старачим домо- вима и обилазак свих потребитих су некако идеално спојиви са исконском потребом младог човека да про- мени свет и да помогне свом ближњем у глобализова- ном свету где су просторне баријере практично сру- шене није проблем доћи и до најудаљенијих крајева и посетити потребите – потребна је само добра воља занимљива је и тема тзв православних омладин- ских организација на нивоу православне цркве у васељенским димензијама постоји једна таква оргни- зација, sindesmos осим тога, многе епархије имају и светосавску омладинску заједницу у оквиру које се млади људи покрећу на различите акције са благосло- вом цркве подразумева се да свака иницијатива за формирање сличних организација мора имати писме- ни благослов надлежног епископа попут младих међу лаицима, и млади свештено- служитељи имају специфичну улогу у мисији цркве у овом случају литургијски етос се подразумева и то је само по себи разумљиво основна улога мла- улогамладих умисијицркве млади могу бити један веома чврст мисионарски мост и према старијима, који тешко мењају своја уверења православни мисионар l 61 ђакон оливер суботић мисија цркве дих свештенослужите- ља јесте могућност раз- умевања и контакта управо са младима који им долазе са специфич- ним питањима с обзи- ром да су често прола- зили слична искушења и живели у мање-више сличним условима, они могу лакше да им при- ступе наравно, ни то није правило – свето- горски старац порфи- рије је, рецимо, као нико умео да разуме потребе свих младих људи, чак и оних који су били одбачени од друштва но, генерално, добро је да млади свештенослужите- љи буду упућени на потребе младих у оквиру миси- је цркве, због генерацијске блискости тако је веома битно да међу вероучитељима буде доста младих свештенослужитеља, а чини се да су ђакони најпо- годнији за ту службу, с обзиром да свештеници због парохијских обавеза најчешће немају времена за ту активност у школама вреди овом приликом напо- менути пример ђакона андреја курајева, који је почео управо као млади ђакон-мисионар да би данас био један од највећих мисионара не само у оквиру московске патријаршије, већ и целог право- славног света уважени ђакон је био и један од људи који су постављали темеље у православном интер- нет простору са друге стране, млади парохијски свештеници тако- ђе имају своју мисионарску улогу међу младима она је углавном унутрашњем типа, међу номиналним право- славцима које је потребно привући активном литургиј- ском животу упоредо са тиме, не треба заборавити мисионарење младих свештеника међу студентима уз све наведено, подразумева се да млади свештено- служитељи могу да обављају све мисионарске делатно- сти које смо навели за младе-лаике, као и то да те улоге не треба вештачки раздвајати тако је на челу светосавске омладинске заједнице неке епархије често млад свештеник, коме помаже неки од ђакона, а опера- тивну структуру чине млади-лаици и званични миси- онарски часопис спц за младе, православни мисио- нар, је дело у коме учествују како млади свештенослу- житељи тако и млади лаици, у подједнакој мери мисија сведочанством поред свега наведеног, треба рећи да млади могу бити један веома чврст мисионарски мост и према старијима, који тешко мењају своја уверења ако унук или унука, син или кћерка, који су пошли за христом својом иницијативом, у оквиру своје поро- дице показују добре плодове хришћанског живота, а често и преображај ранијег грешног живота, то ће представљати најбољи вид мисије а чини нам се да је понекад само то и довољно: да млади људи својом чистом вером претвореном у дела сведоче христа то ће бити оно што познати светогорски старац порфи- рије каже да је мисионарство без речи, мисионарство делом и најбоља потврда живота у христу m улогамладих умисијицркве 62 l4/2009 драган јовичић православље на интернету неколико интернет линкова који следе, а везани су за тему овог броја мисионара, воде до тек- стова који нам се чине довољно добрим и поде- сним за стварање линкова - веза међу појмовима непосредно везаних за феномен крсне славе: све- тост и светитељ – празник – црква – евхаристија о светости и светитељима „наши људи су некада живели са свети- тељима и од њих црпели меру своје културе/ цивилизације светитељи су били хероји, ти велики шампиони, чувени фудбалери и звезде својих времена“ „уколико неко упита случајне пролазнике на улици: шта сачињава, по њиховом мишљењу, светост, одговор који ће, по правилу, добити гласи отприлике овако: свет је онај човек који не чини грехе, који испуњава закон божији, који је мора- лан у сваком погледу; једном речју, онај који не греши у појединим случајевима, појму светости придодаје се и елемент мистицизма, сходно чему светитељ је онај који има унутарње доживљаје комуникације са богом, запада у екстазу и види ствари које не виде други људи укратко, живи у некаквим натприрод- ним стањима и чини натприродна дела“ међутим, текст у наставку показује да је овакав став погрешан, да не одговара хришћанском поима- њу светости да бисте сазнали шта је светост заправо и шта то светитеља чини светим - клик на линк http:// verujemorg/teologija/ziziulas_svetiteljihtm о празнику „неопходно је да се изнова замислимо над самом чињеницом постојања и функције празника и празно- вања у људском жнвоту, над значајем који празник и празно-вање имају за човека човек може да празнује ово или ово, међутнм у њему наставља да жнви та стална потреба за празником одакле, онда, та потреба за празником, шта та потреба изражава, чему одговара, на шта указује у човековој природи?“ „од првобитне заједнице до данас нема људске заједнице без празника и празновања шта знамо о тим првим празницима? знамо две освовне ствари најпре, и то је сасвим очигледно, празник настаје из оног - за човека неизбежног - ритма рада и одмора човек мора да ради да би живео, али човек не може да ради без одмора то је први и по себи очигледни корен празника, онај чињенични и мање важан чини-лац у установљењу празнка као празника други, важнији чинилац јесте то што је сам рад, па отуда и читав човеков живот, кроз празник почињао да добија свој смисао и управо у тој, апсолутно неуништивој, човековој потреби не само да се одмори од рада, већ и да се радује том одмору, да кроз њега проналази сми- сао свога живота, треба тражити стварни извор празника и његове неуништивости у животу људске заједнице“ „но, човек прихвата и успева да савлада и напор и умор, али само онда када тај напор и умор за свој плод имају не пуки материјални успех, већ када они крсне славе на интернету православни мисионар l 63 драган јовичић православље на интернету постају начин на који човек остварује своју слободу, доживљава радост и пуноту живо- та а управо то и јесте празник по својој првобитној суштини: ослобођење човека од живота као нужности, живота као неумитног закона то је разлог због кога човек има потребу не само за пуким одмо- ром, већ за празником зато човек у пра- зник и празновање улаже своје целокупно схватање живота и њима изражава сми- сао и циљ свога живота и зато је, конач- но, кроз празник, тачније, кроз човека у празнику, кроз човека који празнује пра- зник најлакше појмити смисао ове или оне вере, овог или оног погледа на свет зато се може рећи: „реци ми шта пра- знујеши ја ћу ти рећи ко си“ горе цитирани текст су заправо делови уводне главе дела једног од највећих теолога xx века, oца алексан- дра шмемана назив књиге је ,,тајна празника“ и чита- ву је можете наћи у електронском облику на адреси: http://verujemorg/teologija/smeman_tajne_preznika/ indexhtm o крсној слави (и обичајима за њу везаних) http://wwwspcrs/sr/o_krsnoj_slavi сада, пошто смо мало разбистрили себи појмове који се налазе у основи феномена крсне славе, о коме данас говоримо, пређи- мо на текстове који се на њега односе http://wwwsabornihramorg/srp/tradicija_ obicajiasp црквени календар (два интернет црквена календара, од којих за први постоји могућност преузимања и инсталације на свом рачунару) http://wwwpravoslavnikalendarizrs/ http://wwwtrsicorg/kalendar/indexphp крсне славе на интернету 64 l4/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла нећу да цитирам ону чувену реченицу св викентија леринског на тему обичаја јер је у овом броју, нага- ђам, цитирана вероватно 5 пута био тако ја у бањалуци на слави код кума беше то крајем новембра славе муслимани бајрам, гледамо кум и ја свакакве мање-више или више-мање симпатичне емисије на ту тему, досадило, па да видимо нешто „на- ше“ кад оно, има шта и да видиш: на локалној телеви- зији емисија о српским божићним обичајима, и то, ни мање ни више, обичајима са далеког истока србије ничим изазвана, крајем новембра, из вероватно бања- луци најудаљенијег краја васколиког српства беше ова- ко: деда, баба, унук и унука па онда све по реду: секу бадњак, пијучу, једу, ложе, џарају, помињу овчице, коко- шке итд све је то лепо, мада нашем исквареном сваким искушењем и прикљученим му грехом „малограждан- ском“ оку надасве необично међутим, није то још увек ништа; најбоље тек следи дође време да на сцену изађе главни глумац (или глумица, не видех којег је пола): печеница дохватише прасе и одговарајући алат, удеси- ше га како треба, узе деда чинију да у њу истече крв шта ће им све то, па још на телевизији, мислим се ја? кад оно, да видиш шта тек следи! следећа сцена: „ајде да вас деда причести“, па узе ону шерпу пуну крви, једну повећу погачу, изломи је, умочи, па свакоме по комад у уста!? моја грешна, премда ипак хришћанска душа, не зна да ли да се смеје или да плаче ето, тако је то било ово је, наравно, екстремни слу- чај или, можда ипак није; јер екстремним случајевима се баве специјалисти они се не приказују на телевизи- ји, и то без икаквог покушаја да се растумаче ако дакле није екстремни случај, онда имамо проблем, јер то се зове божић и није поента само у оном јадном прасету; сличне ствари се дешавају у знатном броју наших домо- ва и парохија и то баш у време празновања божића, на пример, и то уз ћутање које често значи одобравање сви се питају, свима је важно како се уноси бадњак, кад се сече, шта се говори нико или ретко ко пита шта то црква празнује и тако, када црква празнује рођење сина божијег чијим је рођењем „светлост разума“ заси- јала свету, и то користећи се, рекли би многи, прилично „глобалним“ концептима, ми говоримо о нашој „посеб- ности“, о томе како смо ми, ето, једини народ који има бадњак или чесницу, ово или оно, све те дивне ствари које, макар данас, нико или већина не разуме све те дивне ствари које су у своје време и у своме месту можда имале или можда и даље имају смисао, допу- штам и хришћански све те лепе ствари које, пона- вљам, данас већина ипак не разуме међутим, парадок- сално је како их онда већина прихвата и практикује, чак и без обзира на то да ли верују или не! ово помало под- сећа на оно јамвлихово учење о теургијама наиме, није битно да ми разумемо све те култне радње; оне су иона- ко божанске и ми их заправо и не можемо разумети битно је да их практикујемо и, је ли то вера? просто није хришћанско богослужење је словесна служба хришћанска вера је словесна вера хришћанска ревност је ревност по разуму (рим 10, 2) све ово је надразумно, али не неразумно тако и хришћански обичаји треба да буду словесни обичаји, обичаји који сваким својим аспектом објављују
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Важно, важније и најважније у хришћанским обичајима 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Дијалектика трунчице 6-7 Мисли Најлепши међу синовима људским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Тријумф хришћанства у IV веку 16-17 Живот у Христу Брак и монаштво – две стазе једног пута 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење православних хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 Познајемо ли житија својих светитеља заштитника? 28-29 Kулт „записа“ у српском народу 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бели четвртак или религиозност православних у Србији 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тјуб, твитери, спејсови 42-43 Хришћанска поетика Све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам Заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Вишњици 48-50 Црква и држава Размишљања о војном свештенству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Семинар Религија и медији 54-56 Пастирска психологија Љубав и сексуалност 57-59 Мисија Цркве Улога младих у мисији Цркве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Важно, важније и најважније у хришћанским обичајима 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Дијалектика трунчице 6-7 Мисли Најлепши међу синовима људским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Тријумф хришћанства у IV веку 16-17 Живот у Христу Брак и монаштво – две стазе једног пута 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење православних хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 Познајемо ли житија својих светитеља заштитника? 28-29 Kулт „записа“ у српском народу 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бели четвртак или религиозност православних у Србији 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тјуб, твитери, спејсови 42-43 Хришћанска поетика Све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам Заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Вишњици 48-50 Црква и држава Размишљања о војном свештенству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Семинар Религија и медији 54-56 Пастирска психологија Љубав и сексуалност 57-59 Мисија Цркве Улога младих у мисији Цркве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По
Одреднице:
2
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...што је некада бог помагао јеврејскоме народу у њиховомБЕКСТВУ 📌 из ропства
мисирског и насељавању обећане земље
(књига изласка самуиловога 1 и 2, цар-
ства 1 и 2) и сáмо римско царство
...што је некада бог помагао јеврејскоме народу у њиховом
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... своја возљубљена! јул/август 2010 l православни мисионар l 7 некада и сада – бог дјела стално п ојединци, породице, фамилије, племена, нације, народи и чита- ве генерације скоро опитно могли су осетити на себи прст и руку божију која их води и руководи и помаже као што је некада бог помагао јеврејскоме народу у њиховом бекству из ропства мисирског и насељавању обећане земље (књига изласка самуиловога 1 и 2, цар- ства 1 и 2) и сáмо римско царство је – како каже генијални учитељ цркве, ори- ген (ослањајући се на пророчанство књи- ге пророка данила) – настало „по проми- слу божијем“ да би апостоли христови као „премудри ловци људи, лакше разне- ли истину о смрти и васкрсењу христо- вом римско царство је пропало када је извршило своју васељенску мисију – западно 476 и источно (византија) 1453 л г иако су минули светски системи – робовласнички, феудални, капиталистич- ки и комунистички, у коме је изгледало да ће нестати христа и хришћанства – христос бог и данас непобедиво тријум- фује, и то речима „ја победих свет“ и „ја сам пут, истина и живот“ (јн 14,6) ван христа – пута је беспуће, и лутање као под маглом не потврђују ли то велике нације (франци, руси и други)! ван хри- ста – истине, неистина је – како говори филозоф волтер: „друштво без вере је гомила разбојника“ када људи не верују у бога, душу, бесмртност и грех, они тако и живе ван христа – живота јесте био- лошка, физичка смрт, али и духовно уми- рање како је говорио достојевски, ако бога нема, човеку је све дозвољено народна мудрост учи: „без бога ни пре- ко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама као комплетном етно(лошком) корпусу, народна мудрост учи: „без бога ни преко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама протојереј мр александар д средојевић реч пастира реч пастира 8 l православни мисионар l 4/2010 али и појединцима од византије (источ- ног римског царства) примили смо преко свете браће кирила и методија у 9 веку не само писменост, већ и уметност, архи- тектуру, поезију, фреско сликарство и све остале животно хришћанске врлине и вредности плодови тога златног хри- шћанског доба јесу периоди светородних немањића (немање, светог саве и дру- гих), светородних лазаревића, бранкови- ћа, балшића, петровића, обреновића и карађорђевића, оличени и у данас оста- лим нам светињама које нам преци вите- шки и свети саградише и оставише: хиландар, студеница, ђурђеви ступови, пећка патријаршија, сопоћани, грачани- ца, милешева, морача, дечани, троноша, рача, крка, крупа, драговић, лазарица, раваница, манасија и друге светиње, које ми – у духовној раслабљености – нисмо способни ни да окречимо, а камоли очувамо са тим бесцен духовно сакралним благом у богона- дахнутој вери хри- стовој српски народ је издржао петовековно роп- ство под отома- нима, из кога нас је рука божија преко вожда карађорђа и књаза милоша ослободила кроз српску револуцију у првом и другом устанку (1804–1815– 1830) била су то страдално мученичка времена полумиленијумског ропства кад су живи завидели мртвима у тим борбама на живот и смрт немоћних српских хри- шћана са надмоћним, скоро свемоћним муслиманским отоманима, сâм бог им је помагао видљиво и опипљиво и „чувао србе“, али и „срби су чували бога живо- га“ у ослободилачким бојевима војевали су, „пост постили и богу се молили“, а бог им је за жртву даровао – слободу, из побе- де у победу, као и давиду над џином голи- јатом (1 књ самуилова гл 17) историјски примери покајања тако августа 1806 л г на мишару са око 8000 пешака и 2000 коњаника срби побе- ђују турску „армију“ од око 40000 војни- ка слично је било и у другим бојевима, као на дубљу л г 1815 усинџирени сло- веносрби су у петовековном ропству жртвовали све за христа и веру – право- славље (прâвō прослављање бога живога и све твари његове), били спремни поћи у колективну смрт и неисламизирати се није ли се стотинак година доцније нешто слично десило на церу и колубари, када је 1914 двојна монархија, са преко 51 мили- оном људи, завојевачки кренула на срби- јицу, од око 4,5 милиона становника и тада бог, опет, степи на церу, па мишићу на колубари – на чијих 130000 гладних и слабије наоружаних ратника наступа неупоредиво већа и боље опремљена армија – опет србима даје победу њен заповедник, генерал (касније војвода) мишић клечећи упућује „вапајну моли- тву“ свемогућем господу, а његова армија од господа бива награђена победом којом се задивио сав слободољубив свет (како је песник шантић казао: „бог је слободу дао за човека!“) краљ петар у историјском сећању српског народа ужива посебан углед због ношења заједничког крста са својим народом у тешким временима јул/август 2010 l православни мисионар l 9 „покајте се јер се приближило царство небеско“ – овим речима новог завета сви људи су позвани на покајање св николај у својој проповеди покајање (србобран, 1956) наводи пример који је и код нехри- шћана плод чисте савести у јапану се, наиме, фебруара 1936 побунио један пук јапанске војске – убили су неколицину високих официра и заузели више држав- них надлештава у гушењу побуне се про- лило много крви, а када је буна угушена, министар војске, генерал кавашима, дао је ову необичну изјаву: „ја сам једини кри- вац за ове жалосне догађаје и потпуно сам свестан своје одговорности“ уз министра војске, још седам генерала врховног штаба је дало оставке – „подвргли су сами себе казни“ какав прекор за хришћане који себе правдају и кад су криви, и увек и за све бацају кривицу на другога! такви немају ни хришћанске просвећености ни јапанске савесности „нити личе на своје хришћанске претке, који су се кајали пред богом и чинили све да би им бог грехе опростио“ краљ драгутин је – због греха према оцу – подигао седам манастира, а касније се закалуђерио и – посветио кара- ђорђе се отворено пред народом покајао за зло које је учинио своме оцу, а кнез милош је подигао покајницу – за зло које је учинио карађорђу у црквени календар су унети и они који су били велики гре- шници (грешнице), па су се покајали покајмо се не само речима, него душом и истином и добрим делима – како нас учи свети николај, епископ охридски и жички – пожуримо са покајањем јер време жури и лети „покајте се јер се приближи цар- ство небеско – некима царство, некима пакао“ сви наши преци, знани и незнани, до другог светског рата и потом у већини су своју веру чували и неговали, а туђу ува- жавали и поштовали али је у претходних шездесетак година један део водећих пред- ставника народа похулио на „веру прађе- довску“ и „заробио себе у туђину“ (у атеи- зму) – како говори поета његош пола столећа доминирајуће безбожне идеологи- је, која не поштује христову цркву, језиво нам се свети – скоро да се топимо као гру- да снега на врелом сунцу под ударом сек- ти, дроге, беле куге и под јаким утицајем заостале атеистичке архикуге, која још увек разара духовно биће словеносрба, дешава нам се оно о чему сведочи свето српски народ је у најтежим тренуцима своје историје одолевао под знамењем крста и са вером у силу деснице господње побеђивао знатно јаче непријатеље 10 l православни мисионар l 4/2010 п остоји ли друштвена одговор- ност која није заснована на лич- ној одговорности и, опет, постоји ли лична одговорност која није базирана на спознаји себе, на сталном трагању за собом, што аутоматски повла- чи и трагање за богом „стражите“, „пази на себе“ и, напокон, „љубите ближње своје као сами себе“ јесу само неке од назнака којим путем човек треба да крене на том интроспективном понирању, у подвигу освешћивања соп- ства, као и препознавања лика божијег у том истом сопству „спознај самог себе“ као максима људског промишљања, не о себи, већ о свету уопште, јесте потреба човека стара колико и потреба за исхра- ном или репродукцијом и, колико год о тој потреби знали, ипак нам њено оства- рење измиче из генерације у генерацију, из епохе у епоху иако се превалио огро- ман пут од пећине до небодера, мистерија звана човек ипак остаје недокучива и неу- хватљива, док сама потрага као да јењава из покољења у покољење можда би пита- ње зашто је то тако било помало неукусно с обзиром на то да га неко мора постави- ти, а тај неко мора бити човек – ако сâм није одгонетнуо одговор, онда би доиста било хипокризно то питање поставити другима, као да одговор није на нама самима, односно на том човеку који би се евентуално дрзнуо да са пуним правом постави питање и оче- кује одговор свештеник угрин в поповић писмо –„очеви једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“ иако се у пос- ледњем попису 96% становништва србије и црне горе изјаснило као „верујући“, а од тога 85% као „православни“, оних 4% „неверујућих“ доминира кроз средства јавног информисања и безразложно наср- ће на цркву свога већинског народа „беж` у цркву, краљевићу марко, / зар не видиш да ћеш погинути!“ тако је резоно- вао и писао недавно преминули председ- ник сану, академик дејан медаковић: „ко год је србин, а против своје цркве православне, он је против свог народа“ су чим ћемопред милоша опоменимо се речи словеносрпског поете, пустињака цетињског, владике п п његоша: „су чим ћемо изић пред милоша / пред милоша, страшног оби- лића / и остале србе витезове!“ додајмо овде вожда карађорђа и његове витешке јунаке, чију 200-годишњицу, „васкрса државе српске“ већ годинама млитаво обележавамо, као и 90-годишњице пробо- ја солунског фронта, славних битољаца и солунаца како би нам и поета језгровито довикнуо: „поколења нек савију главе / при помену освећених жртви, / смрзла срца вечно нек се краве / светом ватром што је пале мртви!“ слично овим речима и на једном споменику (памјатнику) пише: „чувајте и ви своју веру вако / па ће нама бити и у гробу лако“ и ми ускликнимо, у свом људском, животињском и биљном свету, на земљи, под земљом и на небесима са безбројним легионима анђелским, поздравом што се пролама бескрајним универзумом и све- миром: христос воскресе – ваи- стину воскресе! m аутор је свештеник при храму светог саве у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 11 што не желиш себи без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо јер док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те промене замислите свет који се мења, а да се ниједан његов словесни чинилац не про- мени ни за макар мало – да ли би та про- мена била могућа! ако би била, шта би коме користила? ко би је уочио, регистро- вао? замислите свет у коме би сваки његов словесни чинилац барем за мало проме- нио свој однос према себи, другима, том истом свету и његовим бесловесним чини- оцима зар тај свет истог трена не би био много бољи! како ниједна промена по природи својој није акутна, већ перма- нентна, то би онда значило да се тај свет трасирао за промену на боље сами чини- оци тих промена би веома брзо препозна- ли једни друге, промена би, самим тим, била рапидна и све рапиднија, а њени чиниоци све ближи и једни другима, али и себи самима све познатији ако разумемо да једна конкретна лич- ност представља израз и потпуни увид у холограм звани човек, онда се по себи разуме да спознајући себе, човек спознаје друге, спознаје врсту, природу, бивајући тек тада у могућности да препозна и при- хвати све њене нијансираности, односно личносне специфично- сти, којима сама личност бива апсолутно аутентична и непоно- вљива, не престајући, притом, да буде меродавна у изражају цело- купне природе човека дакле, једна конкретност која пред- ставља општост иако разли- чита, ипак меродавна у сво- јој истости са природом којој припада а онда суге- стије типа што не желиш живот у христу 12 l православни мисионар l 4/2010 себи, не чини другима или ако и поми- слиш, већ си учинио постају имплемент- не у оном онтолошком, изражајном и одговорном смислу, којим се и препозна- јемо као бића друштва, што ће рећи – бића одговорности овакав свет остаје на нивоу идеје, уто- пије, која има мале шансе да постане реалност простора на коме живимо, али не због неизводљивости промене тог све- та, већ због неприхватања да промена тог света зависи од нас без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те про- мене зато је и свака револуција у истори- ји била осуђена на промашај и зато је сва- ка јела децу своју пошто ту идеју промене нису сви имали као водиљу свог делова- ња, као одлуку коју су донели, већ су се више повиновали тој идеји прикључивши се маси, којој је, већ по дефиницији, све дозвољено док год је употребљива а јед- ном пристати на ниво употребљивости значи занавек се одрећи начина лично- сности то онда значи да не учествујемо у нечем свом, личном, већ да следимо, подражавамо наметнуту нам идеју као обећање бољег сутра којег нисмо консти- туитивни чиниоци и како то онда више није наше сутра, тако стално остајемо незадовољни овим својим данас – свако- дневицом коју живимо у чежњи оне коју желимо, али коју нисмо и
... своја возљубљена! јул/август 2010 l православни мисионар l 7 некада и сада – бог дјела стално п ојединци, породице, фамилије, племена, нације, народи и чита- ве генерације скоро опитно могли су осетити на себи прст и руку божију која их води и руководи и помаже као што је некада бог помагао јеврејскоме народу у њиховом бекству из ропства мисирског и насељавању обећане земље (књига изласка самуиловога 1 и 2, цар- ства 1 и 2) и сáмо римско царство је – како каже генијални учитељ цркве, ори- ген (ослањајући се на пророчанство књи- ге пророка данила) – настало „по проми- слу божијем“ да би апостоли христови као „премудри ловци људи, лакше разне- ли истину о смрти и васкрсењу христо- вом римско царство је пропало када је извршило своју васељенску мисију – западно 476 и источно (византија) 1453 л г иако су минули светски системи – робовласнички, феудални, капиталистич- ки и комунистички, у коме је изгледало да ће нестати христа и хришћанства – христос бог и данас непобедиво тријум- фује, и то речима „ја победих свет“ и „ја сам пут, истина и живот“ (јн 14,6) ван христа – пута је беспуће, и лутање као под маглом не потврђују ли то велике нације (франци, руси и други)! ван хри- ста – истине, неистина је – како говори филозоф волтер: „друштво без вере је гомила разбојника“ када људи не верују у бога, душу, бесмртност и грех, они тако и живе ван христа – живота јесте био- лошка, физичка смрт, али и духовно уми- рање како је говорио достојевски, ако бога нема, човеку је све дозвољено народна мудрост учи: „без бога ни пре- ко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама као комплетном етно(лошком) корпусу, народна мудрост учи: „без бога ни преко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама протојереј мр александар д средојевић реч пастира реч пастира 8 l православни мисионар l 4/2010 али и појединцима од византије (источ- ног римског царства) примили смо преко свете браће кирила и методија у 9 веку не само писменост, већ и уметност, архи- тектуру, поезију, фреско сликарство и све остале животно хришћанске врлине и вредности плодови тога златног хри- шћанског доба јесу периоди светородних немањића (немање, светог саве и дру- гих), светородних лазаревића, бранкови- ћа, балшића, петровића, обреновића и карађорђевића, оличени и у данас оста- лим нам светињама које нам преци вите- шки и свети саградише и оставише: хиландар, студеница, ђурђеви ступови, пећка патријаршија, сопоћани, грачани- ца, милешева, морача, дечани, троноша, рача, крка, крупа, драговић, лазарица, раваница, манасија и друге светиње, које ми – у духовној раслабљености – нисмо способни ни да окречимо, а камоли очувамо са тим бесцен духовно сакралним благом у богона- дахнутој вери хри- стовој српски народ је издржао петовековно роп- ство под отома- нима, из кога нас је рука божија преко вожда карађорђа и књаза милоша ослободила кроз српску револуцију у првом и другом устанку (1804–1815– 1830) била су то страдално мученичка времена полумиленијумског ропства кад су живи завидели мртвима у тим борбама на живот и смрт немоћних српских хри- шћана са надмоћним, скоро свемоћним муслиманским отоманима, сâм бог им је помагао видљиво и опипљиво и „чувао србе“, али и „срби су чували бога живо- га“ у ослободилачким бојевима војевали су, „пост постили и богу се молили“, а бог им је за жртву даровао – слободу, из побе- де у победу, као и давиду над џином голи- јатом (1 књ самуилова гл 17) историјски примери покајања тако августа 1806 л г на мишару са око 8000 пешака и 2000 коњаника срби побе- ђују турску „армију“ од око 40000 војни- ка слично је било и у другим бојевима, као на дубљу л г 1815 усинџирени сло- веносрби су у петовековном ропству жртвовали све за христа и веру – право- славље (прâвō прослављање бога живога и све твари његове), били спремни поћи у колективну смрт и неисламизирати се није ли се стотинак година доцније нешто слично десило на церу и колубари, када је 1914 двојна монархија, са преко 51 мили- оном људи, завојевачки кренула на срби- јицу, од око 4,5 милиона становника и тада бог, опет, степи на церу, па мишићу на колубари – на чијих 130000 гладних и слабије наоружаних ратника наступа неупоредиво већа и боље опремљена армија – опет србима даје победу њен заповедник, генерал (касније војвода) мишић клечећи упућује „вапајну моли- тву“ свемогућем господу, а његова армија од господа бива награђена победом којом се задивио сав слободољубив свет (како је песник шантић казао: „бог је слободу дао за човека!“) краљ петар у историјском сећању српског народа ужива посебан углед због ношења заједничког крста са својим народом у тешким временима јул/август 2010 l православни мисионар l 9 „покајте се јер се приближило царство небеско“ – овим речима новог завета сви људи су позвани на покајање св николај у својој проповеди покајање (србобран, 1956) наводи пример који је и код нехри- шћана плод чисте савести у јапану се, наиме, фебруара 1936 побунио један пук јапанске војске – убили су неколицину високих официра и заузели више држав- них надлештава у гушењу побуне се про- лило много крви, а када је буна угушена, министар војске, генерал кавашима, дао је ову необичну изјаву: „ја сам једини кри- вац за ове жалосне догађаје и потпуно сам свестан своје одговорности“ уз министра војске, још седам генерала врховног штаба је дало оставке – „подвргли су сами себе казни“ какав прекор за хришћане који себе правдају и кад су криви, и увек и за све бацају кривицу на другога! такви немају ни хришћанске просвећености ни јапанске савесности „нити личе на своје хришћанске претке, који су се кајали пред богом и чинили све да би им бог грехе опростио“ краљ драгутин је – због греха према оцу – подигао седам манастира, а касније се закалуђерио и – посветио кара- ђорђе се отворено пред народом покајао за зло које је учинио своме оцу, а кнез милош је подигао покајницу – за зло које је учинио карађорђу у црквени календар су унети и они који су били велики гре- шници (грешнице), па су се покајали покајмо се не само речима, него душом и истином и добрим делима – како нас учи свети николај, епископ охридски и жички – пожуримо са покајањем јер време жури и лети „покајте се јер се приближи цар- ство небеско – некима царство, некима пакао“ сви наши преци, знани и незнани, до другог светског рата и потом у већини су своју веру чували и неговали, а туђу ува- жавали и поштовали али је у претходних шездесетак година један део водећих пред- ставника народа похулио на „веру прађе- довску“ и „заробио себе у туђину“ (у атеи- зму) – како говори поета његош пола столећа доминирајуће безбожне идеологи- је, која не поштује христову цркву, језиво нам се свети – скоро да се топимо као гру- да снега на врелом сунцу под ударом сек- ти, дроге, беле куге и под јаким утицајем заостале атеистичке архикуге, која још увек разара духовно биће словеносрба, дешава нам се оно о чему сведочи свето српски народ је у најтежим тренуцима своје историје одолевао под знамењем крста и са вером у силу деснице господње побеђивао знатно јаче непријатеље 10 l православни мисионар l 4/2010 п остоји ли друштвена одговор- ност која није заснована на лич- ној одговорности и, опет, постоји ли лична одговорност која није базирана на спознаји себе, на сталном трагању за собом, што аутоматски повла- чи и трагање за богом „стражите“, „пази на себе“ и, напокон, „љубите ближње своје као сами себе“ јесу само неке од назнака којим путем човек треба да крене на том интроспективном понирању, у подвигу освешћивања соп- ства, као и препознавања лика божијег у том истом сопству „спознај самог себе“ као максима људског промишљања, не о себи, већ о свету уопште, јесте потреба човека стара колико и потреба за исхра- ном или репродукцијом и, колико год о тој потреби знали, ипак нам њено оства- рење измиче из генерације у генерацију, из епохе у епоху иако се превалио огро- ман пут од пећине до небодера, мистерија звана човек ипак остаје недокучива и неу- хватљива, док сама потрага као да јењава из покољења у покољење можда би пита- ње зашто је то тако било помало неукусно с обзиром на то да га неко мора постави- ти, а тај неко мора бити човек – ако сâм није одгонетнуо одговор, онда би доиста било хипокризно то питање поставити другима, као да одговор није на нама самима, односно на том човеку који би се евентуално дрзнуо да са пуним правом постави питање и оче- кује одговор свештеник угрин в поповић писмо –„очеви једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“ иако се у пос- ледњем попису 96% становништва србије и црне горе изјаснило као „верујући“, а од тога 85% као „православни“, оних 4% „неверујућих“ доминира кроз средства јавног информисања и безразложно наср- ће на цркву свога већинског народа „беж` у цркву, краљевићу марко, / зар не видиш да ћеш погинути!“ тако је резоно- вао и писао недавно преминули председ- ник сану, академик дејан медаковић: „ко год је србин, а против своје цркве православне, он је против свог народа“ су чим ћемопред милоша опоменимо се речи словеносрпског поете, пустињака цетињског, владике п п његоша: „су чим ћемо изић пред милоша / пред милоша, страшног оби- лића / и остале србе витезове!“ додајмо овде вожда карађорђа и његове витешке јунаке, чију 200-годишњицу, „васкрса државе српске“ већ годинама млитаво обележавамо, као и 90-годишњице пробо- ја солунског фронта, славних битољаца и солунаца како би нам и поета језгровито довикнуо: „поколења нек савију главе / при помену освећених жртви, / смрзла срца вечно нек се краве / светом ватром што је пале мртви!“ слично овим речима и на једном споменику (памјатнику) пише: „чувајте и ви своју веру вако / па ће нама бити и у гробу лако“ и ми ускликнимо, у свом људском, животињском и биљном свету, на земљи, под земљом и на небесима са безбројним легионима анђелским, поздравом што се пролама бескрајним универзумом и све- миром: христос воскресе – ваи- стину воскресе! m аутор је свештеник при храму светог саве у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 11 што не желиш себи без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо јер док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те промене замислите свет који се мења, а да се ниједан његов словесни чинилац не про- мени ни за макар мало – да ли би та про- мена била могућа! ако би била, шта би коме користила? ко би је уочио, регистро- вао? замислите свет у коме би сваки његов словесни чинилац барем за мало проме- нио свој однос према себи, другима, том истом свету и његовим бесловесним чини- оцима зар тај свет истог трена не би био много бољи! како ниједна промена по природи својој није акутна, већ перма- нентна, то би онда значило да се тај свет трасирао за промену на боље сами чини- оци тих промена би веома брзо препозна- ли једни друге, промена би, самим тим, била рапидна и све рапиднија, а њени чиниоци све ближи и једни другима, али и себи самима све познатији ако разумемо да једна конкретна лич- ност представља израз и потпуни увид у холограм звани човек, онда се по себи разуме да спознајући себе, човек спознаје друге, спознаје врсту, природу, бивајући тек тада у могућности да препозна и при- хвати све њене нијансираности, односно личносне специфично- сти, којима сама личност бива апсолутно аутентична и непоно- вљива, не престајући, притом, да буде меродавна у изражају цело- купне природе човека дакле, једна конкретност која пред- ставља општост иако разли- чита, ипак меродавна у сво- јој истости са природом којој припада а онда суге- стије типа што не желиш живот у христу 12 l православни мисионар l 4/2010 себи, не чини другима или ако и поми- слиш, већ си учинио постају имплемент- не у оном онтолошком, изражајном и одговорном смислу, којим се и препозна- јемо као бића друштва, што ће рећи – бића одговорности овакав свет остаје на нивоу идеје, уто- пије, која има мале шансе да постане реалност простора на коме живимо, али не због неизводљивости промене тог све- та, већ због неприхватања да промена тог света зависи од нас без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те про- мене зато је и свака револуција у истори- ји била осуђена на промашај и зато је сва- ка јела децу своју пошто ту идеју промене нису сви имали као водиљу свог делова- ња, као одлуку коју су донели, већ су се више повиновали тој идеји прикључивши се маси, којој је, већ по дефиницији, све дозвољено док год је употребљива а јед- ном пристати на ниво употребљивости значи занавек се одрећи начина лично- сности то онда значи да не учествујемо у нечем свом, личном, већ да следимо, подражавамо наметнуту нам идеју као обећање бољег сутра којег нисмо консти- туитивни чиниоци и како то онда више није наше сутра, тако стално остајемо незадовољни овим својим данас – свако- дневицом коју живимо у чежњи оне коју желимо, али коју нисмо и
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
3
Свеска: 327 | Православље и родољубље
...вен- чанима веома је згрешио неки томаш туфегџић и био је уБЕКСТВУ,📌 , а његовог
сина сељани ухвате и доведу пред во-
жда, који пресуди речима „син за дела
оца не одговара“ оваква племенитост
...вен- чанима веома је згрешио неки томаш туфегџић и био је у
МЕТА инфо: Р:18455 К:144681 Д:80
| Свеска 327 |
Свеска: 327 | Православље и родољубље
... становање, постарао се да добијају храну и поставио стра- жу да их чува“ неку годину касније (1809 г) у сјеници вожду су привели педесет и седам турских жена и девоја- ка „он им даде да се пресвуку у чисте хаљине и на частан начин отпусти их и преда турцима“ такође у селу вен- чанима веома је згрешио неки томаш туфегџић и био је у бекству, а његовог сина сељани ухвате и доведу пред во- жда, који пресуди речима „син за дела оца не одговара“ оваква племенитост ђорђа петровића дубоко су проткана јеванђељском христовом етиком, како и епископ николај закључује разми- шљајући о бесмртном мученику вожду, који је прокламовао: „не убијати разо- ружаног непријатеља, нахранити и оде- нути робље, не светити се деци за грехе у знаккајањакумови вождови милоши вујица подиглису црквупокајницу,а кнез милошjeса породицому знак покајањасагра- дио иобновиооко деведесет богомоља (по некимаивише) стеван синђелић у бици на чегру, рад павла чортановића из 1900 године, уље на платну септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 33 т ема бро ј а родитеља, не присиљавати на промену вере, оставити слободу неборцима, не дирати части и образа женскиња – то је ратни морал правих људи и великих хришћанских војсковођа таквим мо- ралом у вишем степену руководи се у ратовима – православни витез бесмрт- ни карађорђе петровић његовом при- меру оваквог ратног морала следовале су српске војске у многобројним рато- вима за минулих сто и педесет година“ мученичка смрт вождова после слома наполеона у русији 1812 и 1814 г код ватерлоа одржан је бечки конгрес 1814–1815 велике си- ле су у европи извршиле рестаурацију претходног стања – од пре наполео- нових освајања а што се тиче србије, која је 1813 г поново пала под турску власт, њено страдање, стављено у ру- ски меморандум, није узето ни у раз- матрање ускоро је букнула је хаџи проданова буна, на крстовдан 1814 г, и она се убрзо и угасила вожд ка- рађорђе је у русији изабран на чело друштва „хетерија“ и желео је да по- дигне сав православни балкан против османлија и створи нову православну државу дошавши у тајности у срби- ју, вожд са сузама покајнички пада и љуби земљу „отечества свога“, молећи је за опроштај што је избегао из ње у њеном полому и пропасти састаје се са својим кумом вујицом вулићеви- ћем, смедеревским кнезом, где је био смештен у радовањском лугу у једној колиби чекајући „новог књаза“ мило- ша и остале виђене људе да подигну нови устанак међутим, после слома наполеоновог, велике силе нису биле вољне да и даље ратују, те је и сам кнез милош, који је заузео вождов положај у србији, поред војничке прешао у ди- пломатску борбу ноћу на спавању, у свитање на сабор св архангела гаврила (26/13 јула 1817 г) од николе новаковића, кога је од- редио вујица, карађорђе је био мучки убијен секиром кажу да га нису сме- ли гађати пушком јер се веровало да га провиђење чува од куршума и кумба- ре у свим приликама мученичку главу вождову књаз милош са посланством шаље у цариград – као доказ порти да ће бити мира и да се од ђорђа у страху стамбол више не тресе у знак кајања кумови вождови ми- лош и вујица подигли су цркву (мана- стир потоњи) покајницу, а кнез ми- лош са породицом у знак покајања саградио и обновио око 90 богомоља (по некима и више) међутим, његов син и наследник кнез михаило био је убијен у кошутњаку 29 маја 1868, а такође и унук му побочни од бра- та господар јеврема краљ александар обреновић би убијен истог датума од завереника у двору у београду 1903 г сам убица вождов, коме је карађорђе на дрини убио брата „ради послуша- нија“, никола новаковић после злочи- на дуго је као суманут лутао на своме коњу по пољима и путевима често мо- литвено вапијући и молећи у небеском свету вожда: „ђорђе, ђорђе, опрости ми, опрости ми“, докле на крају није се здумлао у неку јаругу и настрадао и после скоро 200 година пароху ве- ликопланском, а од пре неку годину београдском проти милосаву радоје- вићу, верници су се поверавали: „ми се молимо мученику ђорђу – и помаже нам“, што говори о његовој мученичкој смрти нека је свим хришћанским му- ченицима, заједно са са мученичким вождом, „слава јато бесмртника, мир пепелу великана“ аутор је парохијски свештеник при храму светог саве на врачару 34 l православни мисионар l 5/2012 zшта је по вама родољубље? – после свих „родољубља“, односно „патриотизама“, које сам заједно са сво- јом генерацијом из педесет и неке пре- живео, заиста не би било ниша чудно када би пред овим питањем био не са- мо затечен, збуњен већ потпуно слуђен рођен, васпитаван и образован у сфрј, у духу братства-јединства (завршио сам војну гимназију која је носила име „братство-јединство“), на југословен- ској идеологији и југословенском соци- јалистичком самоуправном патриоти- зму, затим у обавези да волим савезну републику југославију, па државну за- разговор са пуковником др бориславом гроздићем, про фесором војне етике на војној академији у београду хришћанско отачаствољубље ако бих морао да издвојим само двествари збогчега посебно волим свој,српски народ,ондасуто– знани и незнани, српски светитељи и српски мученици разговор водио немања андријашевић септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а једницу србију и црну гору, да би чак и данас преживели идеолози југосло- венског социјалистичког самоуправног патриотизма, сенилни старци, али не- уморни произвођачи идеја, без стида и срама, покушавали да намећу неки но- ви, тзв демократски патриотизам сама реч родољубље носи у себи и оно што је њена суштина, а то је љубав – љу- бав према свом (на)роду, према отаџби- ни ми као синониме користимо речи родољубље и патриотизам, чак и нацио- нализам требало би оживљавати нашу заборављену а предивну реч, којом оби- лују српски средњовековни списи и која у пуноћи носи тај смисао, а то је реч отача- ствољубље сложено је питање: шта је то отаџбина? шта је њена суштина? не може се отаџбина свести на територију, нацију, држављанство, културу, климу не може- мо је опипати, нити опазити оком, ухом с правом иван иљин тврди – отаџбина се једино љубављу доживљава, искуство о њој се стиче само љубављу отаџбина је нешто духовно и нешто за дух за мене је родољубље љубав према српском народу, његовој православној вери, култури, језику, писму, обичаји- ма, моралу, традицији, српским земља- ма, републици србији све то, али и нешто изнад, нешто чија се суштина не може обухватити, изразити и свести на појам, на мишљење а то је управо оно у сфери духовног разговор са пуковником др бориславом гроздићем, про фесором војне етике на војној академији у београду хришћанско отачаствољубље 36 l православни мисионар l 5/2012 ако бих морао да издвојим само две ствари због чега посебно волим свој, срп- ски народ, онда су то– знани и незнани, српски светитељи и српски мученици светитељи од светог јована владими- ра, преко светог симеона мироточивог, светог сава и читаве светородне лозе немањића, затим светог кнеза лазара и светог деспота стефана лазаревића до светог владике николаја велимировића и авве јустина ћелијског, а српски муче- ници од косовских, преко јасеновачких, пребиловачких до савремених жртава олује, бљеска, нато бомбардовања, тр- говине органима на косову и метохији морамо знати да када би ћеле-кулу код ниша, у коју су уграђене 952 главе српских устаника, зидали лобањама око пет милиона срба, који су изгубили сво- је животе за име српско, била би то кула висока преко 26000 метара, виша од три монт евереста (8848 m) замислите ка- ква би то опомена била за све оне који су одговорни за те животе и каква за нас, који их као по правилу заборављамо а ако бих морао да наведем само једну ствар због чега мање волим свој српски народ, онда је то због сваког зла, не- правде или штете, коју је он нанео дру- гима уверен сам да су ово најдубљи и најчвршћи темељи на којима би се мо- гао градити патриотизам српског наро- да и војске србије ми увек имамо потребу да се због родољубља правдамо, како та љубав према сопственом народу не значи мр- жњу, нетрпељивост, завист према дру- гим народима, без обзира да ли са њима живимо у истим државним границама или не то би било исто као када би- смо стално морали да се правдамо за- што волимо више своје родитеље, своју децу, жену, брата од туђих и да то што волимо своје не значи да друге мрзимо овако нешто није проблем за било ко- ју логику, теорију, ни здрав разум већ само за памет која више није здрава хришћанско-православно родољубље је права супротност шовинизму ако бисмо светог владику никола- ја велимировића питали како се љубав према отаџбини може духовно оправ- дати и утемељити, ко је најдубљи источ- ник љубави према отаџбини, добили бисмо следећи одговор: „страх од бо- га и љубав према богу, који је творац свих људи и народа, то је главни извор и главно надахнуће родољубља са- мо онај ко се страши бога, страши се и штетити своме народу само онај ко љуби бога, може љубити свој народ је- дини извор родољубља је, дакле, у бо- гу“ према томе, из љубави према богу и љубави према човеку рађа се љубав према сопственој отаџбини дивног ли примера родољубља апостола павла: свети ратници, нерези, црква св пантелејмона септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а „истину говорим у христу, не лажем, то ми сведочи савест моја духом светим, да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка: јер бих желео да ја сам будем одлучен од христа за браћу своју, сроднике моје по телу“ (рим 9, 1–3) zшта у данашње време значи бити родољуб, будући да је једна од нови- јих одлика нашег српског друштва да није обавезно служење војног рока? – неко је истину рекао – да је у срби- ји данас најоклеветанија реч „патриоти- зам“ недолично је и наводити са киме и чиме патриотизам и патриоте данас све повезују са најокорелијим криминалци- ма, злочинцима, лоповима, ништарија- ма они који тако пишу и чине – гово- ре о себи и „они раде свој посао“, што би рекао свети вукашин клепачки, али шта је са већином честитог света? како то да су наши преци, све до пре неколико деце- нија били спремни да из тог осећања (ро- дољубља) жртвују (и жртвовали су) нај- вредније што имају: имовину, сопствени живот, децу – а данас патриотизам по- стаде архаична бесмислица? преиспитај- мо се сви: шта смо заиста спремни данас да жртвујемо за отаџбину? зашто се родољубље по правилу ве- зује за војску и војнике? и свети вла- дика николај велимировић каже да се краљевина југославија, између осталог, распала јер смо имали „војску без ро- дољубља“ чињеница је да је у античко време одбрана полиса значила, осим одбране физичког опстанка, и одбра- ну установа, обичаја, културе, слобо- де, личне имовине, породице из тог разлога је некада одбрана заједнице у војничком смислу значила питање оп- станка зато је војна одбрана толико до- бијала на значају служење своме роду с оружјем, брига о његовој одбрани и безбедности, само је један вид служења отаџбини – али не и једини најдубљи смисао и осталих узвишених профе- сија, свештеника, политичара, судија, наставника, лекара такође је служење своме роду служење војног рока није обавезно, али се може служити добро- вољно и било би добро да што већи број младих служи војни рок хришћани не- мају илузије о времену вечног мира већ знају да ће ратова бити до краја света и века, зато се морају припремати изљубави према богу иљубави премачове- курађасељубав према сопственојотаџбини 38 l православни мисионар l 5/2012 zкако сагледавате могућност да неко у потпуности буде и хришћанин и да служи српској војсци, нарочито због специфичне природе служења војсци? – тачно је да од христа до данас стоји отворено питање, које се изнова актуе- лизује, а то је служење хришћана у вој- сци шире гледано, то је питање одно- са цркве и државе с обзиром на три мисије које имају савремене војске, па и војска србије: а) одбрана земље од оружаног угрожавања споља, б) пру- жање помоћи ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других раз- лога утврђених законом и в) учешће у мисијама ван граница рс, наведено питање се у етичком смислу још више усложњава након бројних дилема, православни морају признати да уколико прихва- тају овај свет, који заиста сав „у злу лежи“ и живот у њему, и не могу да „врате улазницу“ за овај свет и живот, онда не могу да се сакривају иза тзв „етике чистих руку“, већ да прихвате реално супротстављање и борбу про- тив зла то значи да не би требало да избегавају служење у војсци, напро- тив! zу војсци србије ће ускоро у потпу- ности бити успостављена нека- дашња пракса – војни свештени- ци какво је ваше мишљење о тој пракси? васпостављањем војних свештени- ка у војсци србије, отвара се једна нова страница односа цркве и држа- ве припадници војске од тога очеку- ју много у војним свештеницима ће гледати реално упућивање на светост, што пред њих поставља велику одго- ворност зато је заиста пожељно да свештеници који се определе за ову службу богу и отаџбини, заиста буду томе посвећени zкакву бисте поруку упутили на- шим младим читаоцима, везану за њихово будуће родољубље и служење отаџбини? – не верујте онима који поричу, од- бацују, блате отаџбину као нешто пре- вазиђено и старомодно а шта је то данас остало да није испрофанисано, обесвећено? са слабљењем заједни- це слаби и осећај привржености њој, а љубав по дефиницији представља спремност на жртвовање ради опстан- ка заједнице значи то није пуко осе- ћање, јер како јеванђелист јован каже: „не љубимо речју ни језиком, него де- лом и истином“ (1јн 3, 18) уместо мојих порука подсетимо се са- мо отачаствољубља светог саве и оста- лих немањића, који су вечити узор за србе и вероватно непревазиђени у по- тоњим генерацијама српског народа тешко да се може на јачи и узвишенији начин изразити брига, старање, борба, жртва – „бол за отачаство“ од следећих речи архиепископа саве: „ради ваших душа и душу своју омрзнух, [али] сећа- јући се старих светих, који су у болу ср- ца за своје саплеменике богу говорили: ‘ако спасавајући спасеш народ овај, ако ли не, онда и мене испиши из књига ко- је написа’“ од ове љубави за свој (на) род заиста нема веће неверујтеонимакоји поричу,одбацују, блатеотаџбинукао нешто превазиђено истаромодно септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а када су првог гувернера незави- сне грчке државе, јаниса капо- дистријаса, упитали којим наро- дом управља, он је написао да се грчки народ састоји од нас који верујемо у ис- точну православну цркву и који гово- римо грчки језик наших отаца најкарактеристичнији доказ допри- носа православља очувању национал- ног идентитета представља случај тур- кофоних кападокије и понта иако су током туркократије ови припадници истог народа као и ми изгубили свој језик и у својим кућама говорили тур- ски језик, православна вера и света литургија су их држале у грчком роду и у јелинству супротно томе, ко је из- губио своју веру, био је изгубљен и за свој народ он је турковао или фран- ковао, како су тада говорили они ко- ји су исламизовани постајали су фа- наша православна црква и њени свети прихватају здрав патриотизам,аосуђују етнофилетизам, расизам и нетолеранцију православна црква и здрав патриотизам превод са грчког: михаела јагер свети нектарије егински, новија икона 40 l православни мисионар l 5/2012 натични турци и бесни прогонитељи ромеја црква се борила за националну сло- боду и идентитет нашег рода и пре па- да константинопоља 1453 г погрешно говоре неки од савремених теолога да је ова веза била принудно решење – због ропства – и да сада треба да се преки- не, да се распрши подсећам да су још од епохе канона пресветој богородици, у vii веку после христа, наши преци за- хваљивали богородици што је делала на корист константинопоља, а против ава- ра патријарх сергије ишао је око зидина и јачао морал браниоца иконом пресве- те богородице такође, свети атанасије атонски из x века нашао се поред гене- рала, а затим владара, никифора фоке и својим молитвама и саветима му је по- могао да протера сарацене са крита у xii веку, између осталог, одбрану солу- на од нормана преузео је архиепископ евстатије са децом цркве св димитри- ја, дакле децом катихетске школе у xiii веку, кипарски светац неофит затвор- ник је из своје шпиље на пафосу писао родољубиве текстове осуђујући крста- ше, сарацене и друге окупаторе кипра и наглашавао да кипрани припадају ромејском царству, дакле византијском (види његов текст „περί τῶν κατά χώραν κύπρον σκαιῶν“, ε ́τόμο των ἁπάντων τοῦ ἁγίου, ἔκδ τῆς ἱερᾶς σταυροπηγιακῆς μονῆς ἁγίου νεοφύτου πάφου) није, дакле, реч о „загради“, већ о јед- ној духовној, историјској и политичкој стварности међутим, потребно је и друго објашњење: да наша православна црква и њени свети прихватају здрав патриотизам, а осуђују етнофилетизам, расизам и нетолеранцију василије ве- лики је много пута наглашавао да је био поносан на порекло своје мајке која је од старог јелинског рода, оно што на- води и свети григорије богослов у по- смртном слову василију великом ме- ђутим, та јелинска свест није спречила василија великог да се стара о људима сваког рода и вере у филантропским установама василијаде здраво родољубље изванредно об- јашњава свети григорије богослов у свом 37 писму (види 37 том мињо- ве грчке патрологије) тамо пише: „μητέρα τιμᾶν τῶν ὁσίων μήτηρ δέ ἄλλη μέν ἄλλου, κοινή δέ πάντων πατρίς“ дакле, својствено је побожним људима да поштују своју мајку међутим, сваки човек има другу мајку заједничка мај- ка свих нас је отаџбина, стога треба да је волимо управо као и своју мајку у истом духу, само другим речима, додаје и преподобни старац пајсије светого- рац говорећи: „отаџбина је једна вели- ка породица“ стога, ми хришћани во- лимо отаџбину и поштујемо јелинизам, тако да не мрзимо отаџбину других и не ниподаштавамо политички идентитет сваког другачијег народа или човека креативан допринос православља сло- боди и нашем политичком идентитету наставља се и после туркократије порица- њем у потпуности теоретичара „заграде“ године 1896 свети нектарије, епископ пентапоља, чудотворац, написао је у јед- ној дубокој студији о грчкој философији следеће: „да, грк је рођен по промислу божијем као учитељ човечанству то дело му је дато ово што је посведочено го- ре јесте дуговечност хришћанства из ког михришћаниволимо отаџбинутако дане мрзимоотаџбину других инениподаштавамо политичкиидентитет сваког другачијег народаиличовека септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а директно можемо закључити и његовo трајање кроз векове, кроз вечно дело хри- шћанства са којим се сјединио и јелини- зам“ и 1940 г у епопеји северноепирских планина, грчки војник видео је богороди- цу обучену у црно како му помаже не на- равно из мржње према италијанима, већ зато што је тог тренутка грчки бранилац у њеним очима био праведник унутар грчкоправославног предања чувамо здрав патриотизам и избегава- мо две крајности: расизам и етнони- хилизам чувајмо као зеницу свога ока благословени утицај православља на наш национални идентитет константин холевас одломак из текста објављеног јула 2012 г у часопису πειραική εκκλησία свети нектарије егински (1846–1920), фотографија са почетка 20 века 42 l православни мисионар l 5/2012 сведоци смо праве „провале“ па- триотизма у јавном животу на- шег народа последњих неколико деценија после титоистичког периода, у коме се национална припадност нај- бројнијег народа у тадашњој југосла- вији потпуно маргинализовала и обез- вредњивала, дошло је до својеврсног феномена компензације који је наро- чито био присутан у политичкој сфери многе странке, али и друге групације ките се националистичким обележјима, а са друге стране су они који у нацио- нализму виде само баласт и зло сматра- јући исти ретроградним и заосталим при томе се ови други интелектуално ослањају углавном на западнохришћан- ску културу, налазећи у њој неки ово- земаљски идеал као што се дешавало врло често у историји србије, није лако разлучити ни у данашњем времену ко је патриота, а ко издајник – две речи које се и данас невероватно лако користе у међусобном прозивању! родољубље је природно, али уједно и дубоко хришћанско опредељење сваког човека ако неко не воли свој народ са свим врлинама и манама, како ће тек во- лети туђи? свети јован богослов одлич- но примећује да се не може волети бог који се не види ако се не воли ближњи који се види (1јн 4, 20) као новозавет- ни пример родољубља можемо навести пример пресвете богородице која у сво- јој химни „велича душа моја господа“ го- вори о израиљском народу кога господ прима опоменувши се свога милосрђа стари завет такође обилује примерима родољубља и јеврејског национализма у српском народу је однос према ви- довданској етици најиндикативнији када је у питању став према национа- лизму нажалост, овим празником и оним што исти представља се обилато манипулисало у јавном животу србије у последње две деценије видовдан, ве- лики хришћански празник, не велича некакво колективно самоубиство већ победоносно саборно мучеништво за христа треба увек наглашавати да се војска светог кнеза лазара причестила у самодрежи цркви непосредно пре ко- совског боја, јасно тиме сведочећи оно- шта је право родољубље? оно што је христос рекао за пост можесе применити и на патриотизам –треба га практиковати не китећисетим и не „трубећи“јавно протонамесник горан живковић септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а га који је победио смрт – христа дакле, у најдубљој бити, косовска етика сведо- чи вечни живот а не велича смрт саму по себи, за шта је често крајње површно оптужују неки интелектуалци наша црква је увек поштовала оне своје чланове који су свoјим стварала- штвом славили живот – попут свеште- ничког сина николе тесле, верујућег михајла пупина, композитора стевана мокрањца итд дакле, патриотизам ни- је само страдање за православну веру, већ и служба за добробит народа у овом свету путем кога освајамо вечни живот из истог разлога су математичар теодор фон бург или тенисер новак ђоковић такође родољуби православна црква високо вреднује и поштује родољубље, али уједно упућује своју верну децу да исто треба доказива- ти пре свега делима, не само спољашњим обележјима оно што је христос рекао за пост може се применити и на патриоти- зам – треба га практиковати не китећи се тим и не „трубећи јавно“, а бог који види све платиће нам за наша дела учињена у славу и за напредак вере и отаџбине аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову православна црква високовреднујеи поштујеродољубље, алиуједноупућује својуверну децу да истотреба доказивати пресвега делима, несамоспољашњим обележјима „косовка девојка“, аутор урош предић, 1919 г 44 l православни мисионар l 5/2012 још једно путовање у православље мој пут у православље био је веома кривудав, алису мисве времеод помоћи биле књиге, радио емисије и интернет када сам била девојчица, у школа- ма је још увек било могуће изу- чавати свето писмо; чак су се и људи који нису ишли у цркву радовали што њихова деца похађају веронауку сећам се да сам, када сам имала осам или девет година, једне ноћи замислила гору маслинску над којом је сијао пун месец – било је ту пуно стабала, и хри- стос се ту молио била сам веома ганута на радију смо чули радио-драму „човек који је рођен да буде цар“ („the man born to be king“), коју је написала дороти л сејерс (dorothy l sayers), наравно не ону оригиналну емитовану 1940 године постојала је добра тв емисија под на- зивом „исус из назарета“, коју су на би-би-сију репризирали у неколико на- врата када сам била тинејџерка, вили- јам берклеј (william barclay – шкотски теолог и водитељ на радију – нап прев) је такође био популаран, и њему дугујем много археологија као пут одувек сам на часовима веронауке била заинтересована за свакодневни живот људи, тако да сам се кроз своје школовање заинтересовала и за свако- дневни живот римљана у британији, за древне брите итд била сам у предности јер сам живела у лондону, где су архео- лошка ископавања била део свакоднев- ног живота из школе сам изашла са деветнаест година и отишла сам на ар- хеолошки институт – да се обучавам за музејског техничара тако ме је свето писмо довело до археологије од тада сам увиђала да међу интели- генцијом није модерно да се буде хри- шћанин, и да они који су уопштено превод са енглеског: маријана петровић повратак у очев дом септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 45 презирали религију нису примењивали исте стандарде доказивања које су зах- тевали за сопствена истраживања нисам била задивљена интелигенци- јом стога сам одлучила да поставим хи- потезу да бог постоји изгледало ми је да је већина људи који су много ученији од мене, у прошлости превазишла оно што сам ја схватала као „замерке хри- шћанству“, те сам желела да се уверим да црквена учења заиста функционишу ако се узму као практични план за живот то ми је изгледало као бољи научни метод за расуђивање у то време је књига к с луиса чисто хришћанство (c s lewis, mere chri- stianity) – за којом су уследили његови други религијски и етички есеји – усме- рила моје мишљење када сам као од- расли студент стигла до универзитета, видела сам да уз античку историју на одсеку за праисторијску археологију постоји и историја уметности то је за мене представљало једну срећну окол- ност, јер нам је д талбот рајс (d talbot rice) био професор историје уметности и код њега је требало да проучимо ико- не и историју византије, а такође смо и изучавали позну антику када смо код чарлса томаса (charles thomas) учили о постримској/ранохришћанској архео- логији у британији и ирској док сам за испит из позноримске археологије про- учавала корене монашког покрета, чи- православна црква светих симона и јуде у рангиори, нови зеланд – под јурисдикцијом антиохијске патријаршије 46 l православни мисионар l 5/2012 тала сам пустињске оце које је превела нора чедвик (nora chadwick, the desert fathers) и књигу пустиња као град дер- васа читија (derwas chitty, the desert a city), и тако сам набасала на еремите и св пахомија, ране британске светитеље и ширење цркве у британији и ирској универзитет у единбургу нам је заси- гурно пружио добро, широко и темељно образовање! на новом зеланду када сам стигла на нови зеланд, се- дамдесетих година 20 века, прикључила сам се англиканској цркви – јер је у то време према овој цркви постојало вео- ма правоверно осећање, барем у паро- хијама али сам увидела да клирици са којима сам се сусретала нису познавали историју древне цркве нити историју православне цркве англиканска црква новог зеланда тада је прошла кроз неки чудан и ускомешан период, са харизматским покретима итд након неког времена схватила сам да ве- ћи део пастирске подршке нисам добила из проповеди већ из књига џона вајта (john white), професора психијатрије из манитобе, од којих једну сада поново читам она се зове кокетирање са све- том (flirting with the world) и говори о посветовњачењу цркве такође сам наи- шла и на веома трезвену књи- гу доналда блоша (donald g bloesch) под називом трошни темељи (crum- bling foundations), у којој се говори о про- пасти већих цркава у северној америци и могућностима за њихово обнављање у виду изворне вере засноване на апо- столском сведочењу ова је књига одра- жавала бриге које су на новом зеланду мо- риле мене остала сам у англиканској цркви јер нисам знала где другде да идем повратак у православну цркву пре неколико година сам у јавној би- блиотеци пронашла књигу тимотија ве- ра (timothy ware – данас калист вер, епископ диоклијски – прим прев) под називом православни пут (the ortho- dox way) и узела сам је јер сам још увек била заинтересована за касноримску антику читала сам је с времена на време, а онда се појавио интернет преко интер- нета сам пронашла антиохијску пра- вославну цркву у великој британији и упитала сам православног свештеника из колчестера, у чијој близини живи мој брат, о александра хејга (fr alexander haig), да ли на новом зеланду постоји антиохијска православна црква из- ненадио ме је када ми је одговорио да ово је било једно веомалично путовање, прилагођено околностимау којимасам живела повратак у очев дом златни напрсни крст из 6–7 века, украшен драгим камењем, откривен током археолошких ископавања у кембриџу септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 47 постоји! на крају сам сазнала где живи о џек витброк (fr jack witbrock – све- штеник у православној мисионарској парохији у рангиори на новом зелан- ду – прим прев) такође ми је много помогао и о григорије халам (fr gre- gory hallam) из манчестера и, наравно, од помоћи ми је било обиље сајтова на тему православне вере ништа од тога није било могуће пре интернета тако сам миропомазана и постала сам члан православне цркве; мој све- тац заштитник је света александра, диоклецијанова жена назад у по- зну антику! мој пут у православље био је веома кривудав, али су ми све време од помоћи биле књи- ге, радио емисије и интернет – тако да је ово било једно веома лично путова- ње, прилагођено околностима у којима сам живела антиохијска црква новог зеланда сада је раштркана по читавој држави можете да посетите вебсајт ове цркве – http://wwwantiochianarchorgau/ – где ћете открити живу заједницу коју води митрополит аустралијски павле александра вуд извор: alexandra wood, „another journey to orthodoxy“, http://wwwantiochian-orthodox couk/journeys/journey19htm 48 l православни мисионар l 5/2012 одрастао сам у дивном, љубављу испуњеном побожном проте- стантском (или, тачније, анабап- тистичком) хришћанском дому, верујући у бога и молећи се господу исусу христу да ме спасе са отприлике осам година сам свесно свој живот посветио христу и када сам имао тринаест година био сам крштен у заједници „плимутска браћа“ (plymouth brethren) у којој сам и одра- стао од родитеља сам научио да чита- вим својим срцем тражим истину, да о истини говорим са љубављу и да је жи- вим од заједнице сам научио да истину тражим у светом писму, да волим свето писмо, да га марљиво проучавам и да га примењујем у свакодневном животу од к с луиса (c s lewis) и из јовановог јеванђеља сам научио да је исус христос био истина – и пут и живот такође сам похађао и хришћанску средњу школу где сам од свог пријатеља који је био луте- ран научио да водим дебату, али и уз ње- га – против њега по питањима везаним за крштење деце, а са њим против већине својих професора менонита и другова из одељења – по питању пацифизма и смрт- не казне често сам говорио да од одлуч- не победе више волим једино одлучни пораз – што је нешто добро, јер бих, на дуже стазе, открио да су моји противни- ци много више у праву него што сам ика- да помислио сусрет са православљем убрзо након што сам дипломирао у средњој школи, упознао сам се са једним православним хришћанином за којег сам мислио да много више греши по мно- гим питањима од свих мојих противни- моје путовање каправослављу: кратак преглед превод са енглеског: маријана петровић наконсвог истраживања, видео сам довољно истине у православним аргументима да бих знао да исам треба да проверим искуство православља по вра так у очев дом септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 49 ка хришћана са којима сам дискутовао или то или је (страшна помисао!) много више у праву након отприлике осам го- дина колико сам дискутовао са њим – и против његових аргумената када он није био присутан – одлучио сам да морам на овај или на онај начин да решим то пи- тање (оно је било исувише важно да бих га игнорисао), испитујући историју на којој су били засновани и моји и његови ванбиблијски аргументи (чак је и најте- мељнија вера хришћанина који верује у свето писмо на крају заснована на ван- библијским аргументима: ако сâм наш господ није могао да све- дочи о себи, колико мање може свето писмо – које је сведочанство о њему – да буде одговарајуће сведо- чење свог ауторитета!) повратак кући након истраживања које је трајало от- прилике годину и по дана, видео сам довољ- но истине у православним аргументима да бих знао да и сам треба да проверим искуство православља али сам желео да бу- дем сигуран, и нисам могао само да напустим, без објашњења, своје драге пријатеље и браћу и сестре у христу са којима сам живео и од- растао и дружио се током већег дела свог живота, и у неким слу- чајевима током целог свог живо- та тако сам почетком 1997 године написао два писма својој цркви, обавештавајући их о својој потрази, о томе што чи- ним и због чега то чи- ним, говорећи им мало о ономе што сам пронашао и тражећи од њих да се моле за мене у отприли- ке то време сам схватио да сам напо- кон прона- шао неко- га са ким желим да проведем аутор је данас клирик православне цркве у америци и служи као парохијски свештеник при цркви светог јована шангајског у ванкуверу (канада) клајв стејплс луис, северноирски писац, академик, историчар, апологета хришћанства (1898–1963) 50 l православни мисионар l 5/2012 повратак у очев дом остатак живота: пријатељицу са којом сам делио своја истраживања везана за православље и која је верно изазивала и разматрала аргументе и питања са који- ма сам се рвао она, као и ја, воли нашег господа и потпуно је посвећена њему ко- ји је истина, и она много боље од мене у свом свакодневном животу заправо жи- ви истину за разлику од мене, она је по својим веровањима и по свом свакоднев- ном животу била већ веома православ- на, али је са мном делила моју анабапти- стичку еклисиологију (схватање природе цркве), но није ни приближно истражи- вала православље и историју цркве ко- лико сам то ја чинио до марта месеца сам коначно знао да сам пронашао једну, свету, саборну и апо- столску цркву коју је основао христос преко својих апостола моја пријатељи- ца сара ипак није била толико убеђена, иако је сада више него раније истражи- вала то питање и размишљала о њему у крајњој агонији сам учинио оно што сам знао да морам да учиним: да се понашам у складу са оним што знам да је истинито, чак иако би ме то коштало моје драге да- на 6 априла 1997 године сам примљен у православну цркву као катихумен у очевом дому сара ме је, одлазећи на недељу дана ра- ди боравка на клиници у алберти, замо- лила да јој напишем шта ме је то на крају убедило у истину православља исход ове молбе је био читав низ писама мојој љубљеној она је нису убедила јако мали број људи поверује у истину православља просто читајући, баш као што мали број људи постану хришћани читајући свето писмо: православље као сасвим истини- чак је и најтемељнија верахришћанина који верује у свето писмо на крају заснована на ванбиблијским аргументима септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 51 то (правоверно) хришћанство није књи- га, оно је живот али она је наставила да размишља и на крају је и она постала православна, уз муку и агонију али то је друго путовање и друга прича не потпу- но засебна, наравно, али чија прича јесте засебна у овом нашем сложеном свету? годину дана касније, 16 августа 1998 са- ра и ја смо се венчали – хвала да је богу! – у „једној, светој, саборној и апостолској цркви“ коју смо обоје заволели и кроз коју смо заволели једно друго хвала да је богу на овом неописивом дару! јер његова је милост довека презвитер џастин е хјулет извор: justin edward hewlett, „my journey to orthodoxy: a summary“, http://theorthodox- churchinfo/blog/ocrc/2010/04/edward-justinmy- journey-to-orthodoxy/ о џастин е хјулет са својим парохијанима на степеницама испред православне цркве светог јована шангајског у ванкуверу избеглиштво косовска голгота чудни су путеви господњи ве- лика су страдања на том путу али, господ је први страдао за све нас ради нашега спасења кад то знамо, он- да знамо да су и наша страдања нама на спасење и носићемо свој крст храбро, без роптања јер, на земљи немамо сигурнога града нити сигурнога стана, него смо са- мо гости и странци „ој, косово, косово, земљо моја воље- на“ срце задрхти кад чује речи ове ста- ре песме али, нас дочекују насмејана ли- ца! то је породица шемић која је избегла са косова, из царског града призрена, у коме данас живи само 18 срба и један једини ђак првак, милица ђорђевић, са мајком евицом, којима у свему помаже први комшија шиптар, деда адем шта рећи на то? потресно дошли смо у госте код шемића, у ра- ковицу, у скромни стан на првом спрату срдачно нас дочекују, чује се пријатна дечија граја сви су на броју: домаћин ранко (46) и домаћица наташа (44) и њихово шесторо деце: огњен (21), сту- дент 4 године грађевинског факултета, зорана (20), студент 2 године шумар- ског факултета, анђела (15), први разред 13 београдске гимназије, михаило (13), седми разред, и теодора (11), пети раз- ред ош „никола тесла“, док је никола (6), предшколац – помаже бог и свако вам добро жели- мо! имате поздрав од ваших пријатеља, који су нам помогли да изаберемо баш вас, као узорну хришћанску породицу а имате и посебан поздрав од вашег ду- шемићииз раковице децасу највећи дар и благословод бога, којитребаса благодарношћу прихватити радмила грујић многодетне хришћанске породице 52 l православни мисионар l 5/2012 септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 53 ховног оца илије прво смо са њим раз- говарали каже да сте од њега тражили благослов да будете наши саговорници и да вам је са задовољством благословио, поготово што је у питању православни хришћански часопис – да, – прихвати наташа – уз благослов нашег духовника ми смо и раније били гости јавних медија, емисија: београдска хроника, експлозив, а писале су о нама и вечерње новости и раковачке новине ваш часопис је и за нас посебан и част нам је што желите да пишете о нама не сматра- мо то некаквом славом или хвалом, него потребом да православни људи сазнају да – имати много деце није „немогућа миси- ја“ напротив, то је велика радост – када је тако, онда вас слушамо при- чајте нам о вашој „могућој мисији“ хо- ћете ли ви, ранко? где сте се вас двоје упознали? – нека, наташа ће то боље – упознали смо се на радној акцији – о, па ви баш нисте бежали од рада! – нисмо бежали и ето тако, уз вред- не руке, загрејала су нам се и срца пр- во „да“ рекли смо у призренској општи- ни 1990 г, и то потврдили на саборном венчању у манастиру светих архангела код призрена 1997 ранкови су родом из призрена он је најстарији од троје деце, рано упокојених родитеља мирослава и зорке, а ја сам из приштине, средње дете од троје деце петра и слободанке ран- кови су предано држали веру и децу од- мах крштавали, а ја сам крштена у својој 24 години, тек по рођењу другог детета, заједно са своје двоје деце, у цркви св ђорђа у призрену крстио нас је прото- јереј-ставрофор илија шмигић, који нам је и даље духовник, а сада служи у бео- граду, у цркви св архангела гаврила у хумској улици и сви идемо тамо неде- љом, иако нам је у раковици парохијска црква св вартоломеја и варнаве – зато нам је отац илија рекао: добро их познајем и духовно руководим већ 20 година посебно за наташу могу ре- ћи све најпохвалније иако је крштена у њеним зрелим годинама, она је светим духом просвећена и постала веома рев- носна хришћанка сваке недеље долази са децом на свету литургију – која је крсна слава шемића? – свети никола мирликијски – то је најчешћа српска слава реците нам од када сте у београду? изгледа да је ход по мукама почео врло брзо после ваших најсрећнијих дана? и редом: о ва- шем образовању, запослењу? колико сте радних места променили? причајте нам о вашим пословним „пустоловинама“ данас наћи посао, заиста је пустоловина, а нарочито – одржати се на њему дајемо реч домаћину – да, избегли смо већ 1999 године, по- сле бомбардовања морам да кажем да потичем из старе призренске породи- це, која је ту живела скоро 400 година и данас има 35 мушких глава, углавном са многодетним породицама живели смо у призренском насељу подкаљаја, названом по древној тврђави из рим- ског периода – каљаја ту сам завршио вишу педагошку школу – српски језик и књижевност, али никад нисам радио у струци најпре сам радио у савезу омла- дине и омладинској задрузи, затим био управник дома војске у призрену до 1999 г, када сам без образложења добио отказ мада музички нисам образован, бог ми је дао грло, па сам у призрену певао по ресторанима тај приход нам је добро дошао јер нам се у призрену родило четворо деце призрен је наш вољени град и остаће то заувек свако- ме је своје родно место најдраже, али призрен је нешто посебно: у плодној ко- тлини, окружен планинама – шар-пла- нином, паштриком, коритником, про- клетијама, у околини брезовице – ту је метохија – виноградарски ораховац, многодетне хришћанске породице 54 l православни мисионар l 5/2012 ту је река бистрица, која се улива у бели дрим, блага медитеранска клима, реч- ју – рајско насеље и живот је био добар – толерантни међуљудски односи изме- ђу срба, шиптара, муслимана, турака али, откако су са планина у град сишли шиптари „номади“ – овчари, ствари су почеле да се компликују, чак и шипта- рима неке наше комшије, шиптари, отворено кажу да жале за нама, србима кад смо избегли у београд, наставио сам да радим као естрадни уметник задњих петнаест година сам солиста ртб и сни- мио сам 30-ак снимака са изворним ко- совским песмама, један компакт-диск, а ускоро ће изаћи и други, а већ седам година, сваког петка, певам у ресторану „стара капетанија“ у земуну, а суботом и недељом певам на свадбама и весељи- ма више пута сам учествовао у забав- ним тв емисијама – жикина шареница, жељотека и другим – а ви, наташа? – морам да кажем још нешто о ранку неће да каже да га зову „призренски сла- вуј“ некада је певао својим призренци- ма, а сада о призрену пева на свадбама и весељима широм србије а ја сам ди- пломирала на грађевинском факултету у приштини и ту сам одмах примљена за асистента приправника кратко сам ра- дила и у јавном комуналном предузећу „цвилен“ после протеривања са косова, после бројних поднетих молби, од којих већина није ни разматрана због тога што имамо пуно деце, тек у априлу 2008 г до- била сам посао у го савски венац, као грађевински инспектор али, морам да нагласим, да несавестан однос према ра- ду нема везе са бројем деце – штавише, то је показатељ високог степена одговор- ности и спремности на пожртвован рад за добробит своје многочлане породице али, има још добрих и разумних људи, који умеју да препознају у човеку његову стручну способност – како сте решили стамбено питање? – овај стан, од 56 квадрата, у власни- штву је мојих родитеља – наставља ната- ша – који су били приморани да свој стан у приштини продају шиптару како би купили овај пре овога стана, били смо подстанари и селили смо се три пута у овом стану су, до рођења најмлађег дете- та, живели са нама моји родитељи и моја сестра, нас 10-оро и сада је тесно сва- ко има само по пола кревета, и делић у ормару било би нам лакше да имамо бар још једну собу али, ево, већ 13 година не можемо да повратимо нашу имовину породичну кућу ранковог оца и стрица спалили су 2004 г, у исто време када и призренску богословију, у којој смо и ми становали док нисмо 1998 године доби- ли стан, а кад смо протерани у стан се уселио шиптар и све ове године не може- мо да га иселимо, јер је немогуће са њим ступити у контакт – примате ли помоћ од државе? – једину помоћ коју примамо је дечији додатак само за троје деце, укупно 4200 дин осталу децу држава не признаје али, моји родитељи су увек ту да нам по- могну треба нагласити да многодетној породици не треба некаква помоћ него награда то би било оно што стварно за- служује хвала богу, до сада све дажбине према држави измирујемо, јер сви ради- мо, па и старија деца зарађују за џепарац повремено раде у фото лабораторији, фотографишу младенце и сватове али, учење је ипак на првом месту сви су до- бри ђаци – људи не планирају број деце, него прихватају свако дете као божији дар да ли и ви тако? или верујете да вам је то судбина доделила? – судбина не постоји то су измислили они који неће да прихвате одговорност, а самим тим ни бога деца су највећи дар и благослов од бога, који треба са благо- дарношћу прихватити септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 55 – да ли сте имали непријатности од комшија – да им сметају ваша деца? – не, никада децу васпитавамо да се пристојно понашају, да у заједничким ходницима свакоме пожеле „добар дан“, осмехну се, буду добра деца – сматрате ли своју породицу правом хришћанском породицом? – треба много труда да сам човек буде хришћанин, а онда и његова породица снажан утисак на нас оставиле су речи владике херцеговачког григорија, када је био гост на хрт: верујем, губим веру, налазим веру, надам се, губим наду, на- лазим наду, али оно што је главна борба је да волим, јер кад волимо онда се и на- дамо и верујемо а кад не волимо, онда је све узалуд, узалуд и вера и нада, јер човек није срећан без љубави треба јеванђеље живети, делати по јеванђељу отприлике је тако рекао иначе, ја сам читала мно- ге књиге светог владике николаја и он је највише утицао на моје хришћанско про- свећење а, наравно, не може се живети ни без молитава и благослова свога ду- ховног оца то је онда хришћанин али, милостив је и дуготрпељив наш господ, па сваки дан помало растемо да порасте- мо до његове духовне висине – шта је најважније у брачном хри- шћанском животу? осећате ли у дана- шњем секуларном животу утицај са- танизма кроз разбуктавање страсти, прекомерних жеља и потреба, развијање потрошачког менталитета? како децу за- штити од општеприхваћеног световног васпитања усмереног само на потребе тела, а запостављање потреба душе? ни- колај берђајев, говорећи о историји, ну- ди нам одговор: „демонски утицај је при- сутан у историји света историја је океан у који јеванђеље баца своју удицу и лови живе људе ради њиховог вечног живота“ – свет увек мами младе душе разним „посластицама“ – јутарњи тренинзи не- дељом, утакмице, рођендани, а понајви- ше јутарње спавање потребно је много мудрости да родитељ децу подстиче на оно што им је корисно, а да то не буде присила родитељу ништа не сме бити важније од деце треба са децом причати, не препуштати их самима себи, гледати их право у очи, указивати на добре при- мере, са што мање критике и условљава- ња – да деца осете да им пружате љубав и не ускраћујете слободу, јер је она од господа и, наравно, непрестано се обра- ћати господу, пресветој богородици, ан- страх је паразит којиод свега што имате узима пола, зато вам сечини да немате довољно тако и јесте чим ослабимо у вери, етостраха 56 l православни мисионар l 5/2012 многодетне хришћанске породице ђелу чувару, крсном свецу често чита- мо акатист икони пресвете богородице васпитање верујемо у милост божију и верујемо да родитељске молитве за децу неће остати неуслишене – значи, деца се баве и додатним актив- ностима? колико читају а колико су под утицајем виртуелне стварности: тв-а, интернета? више није „мали екран“ него велика „плазма“, са које се боље види ве- лики брат, који имитира бога – да, воле и додатне активности зора- на је завршила основну музичку школу – инструмент виолина, теодора је трећи разред музичке школе „даворин јенко“, свира гитару и тренира кошарку у кк „радивоје кораћ“, михаило тренира фуд- бал, а жели и веслање такође, и огњен воли фудбал и пливање, а анђела лепо пева, па ћемо је наредне године уписати на соло певање несумњиво је да велики утицај на децу врше тв и интернет, али ми их упућујемо на умерено коришћење – какав и колики значај за духовно усмерење деце, по вашем мишљењу, има веронаука у школама? да ли своју децу сами усмеравате ка веронауци или им дозвољавате да сами бирају и грађанско васпитање? – добро је што постоји веронаука за нас није било дилеме око избора једин- ствени смо за веронауку – да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? сматрате ли да би и ви уз њих могли још доста тога научити, да треба да читате њихове уџбе- нике из веронауке како бисте проверава- ли исправност ваше вере, али и помогли својој деци? – наравно да нас интересује шта деца уче, па се и ми учимо уз њих – да ли су деца увек расположена да иду на свету литургију? треба ли их присиљавати или приволети личним примером? – ипак морам више да похвалим ове млађе мали никола је најревноснији и радује се кад га водимо михаило чте- цира на литургији заједно са братом од стрица какав је ваш однос према кућној мо- литви? – учимо се и ми сами кућној молитви, па тако и децу молитва је обавезна пред обедом, пред спавање, при изласку из ку- ће, приликом уласка у ауто да ли деца знају и црквене – духовне песме? – знају, јер у храму постоји дечји хор „гаврилчићи“, који дивно поју након ли- тургије, па су многе песме и они научили – има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога, као што каже псалмопојац: који живи у заклону ви- шњега, у сјену свемогућега почива говори господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам (пс 90, 1–2)? – негде сам прочитала: страх је пара- зит који од свега што имате узима пола, септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 57 зато вам се чини да немате довољно тако и јесте чим ослабимо у вери, ето страха ми верујемо и уздамо се у господа и че- сто се обраћамо нашем св николи али, и ми се трудимо и не ленствујемо имате ли поруку охрабрења породица- ма које избегавају многодетство? – ето, својим примером као мајка, по- ручујем српкињама: родите што више деце! жена треба прво да се оствари као мајка, а за све остало биће времена али, имамо и поруку за оне који су надлежни за наш народ: обезбедите деци бесплат- но школовање и студирање, бесплатан превоз, чланске карте за библиотеке, музеје да они који се труде на „њиви господњој“, који од сопственог живота и крви придодају крви и животу свога целокупног народа, не буду кажњени и условљавани и „обележени“, него награ- ђени бог нам је дао живот ради наста- вљања и трајања живота ранко, може ли се преболети косово? – мора да се живи живот иде даље овде смо родили још двоје деце наташа додаје: вера помаже да се прихвати ре- алност ранко наставља: најжалије ми је што немам ни једну фотографију из де- тињства и младости све пропало, све спаљено – ранко, још је важније да сте усликани код господа, јер ако вас христос не пре- позна – неће ваљати ево, можда је то неки предзнак или призив што сам рођен на усековање, баш као блажене успомене патријарх павле? – да, али на тај призив треба богу до- стојно одговорити зар не? да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – (наташа:) знамо војводиће са бано- вог брда, који сада имају једанаесторо деце рођени ранков брат и снаја имају четворо, такође моја млађа сестра и зет – троје, а и наш духовни отац илија има четворо – хајде мало да чујемо и децу! огње- не и зорана, ви сте на веронауци још од основне школе? – не, кад смо избегли још није била уведена веронаука, а кад је уведена, по- чињало се од првог разреда а још смо се често и селили али, у средњој школи смо ишли на веронауку значи, и научили сте оно најважније: зашто на земљи постоји црква? да ли је она обична кућа, као све друге, или је она сишла „одозго“? – она је божији дом њено порекло је небеско – каже зорана – а зашто постоји? – ради заједнице људи и бога – каже михаило – тако је али какве заједнице? има разних заједница, у којима се нешто ра- ди, а у цркви се ради нешто што се не ради ни на једном другом месту на зе- мљи шта је то? – моли се богу – рече неко од њих – да, али молимо се и код куће и на сваком месту рећи ћу вам, слушајте: црква је болница наших душа, али и „радионица спасења“, како каже св јустин ћелијски када нам се тело раз- боли, ми идемо лекару, у болницу, да многодетне хришћанске породице 58 l православни мисионар l 5/2012 бисмо се излечили, а када грешимо, онда нам се душа разбољева и потреб- но је да и њу излечимо како црква лечи наше душе? кроз свете тајне а ви знате шта су свете тајне на неви- дљиви светотајински начин бог нам опрашта грехе и тако нас удостојава да духовно здрави учествујемо у сла- ви божијој која се догађа на светој литургији на тај начин ми већ сада и овде предокушамо славу царства небеског, славу наше будуће стварно- сти ако само тело лечимо, а душу за- постављамо, и даље смо болесни зато је црква јединствено место на свету и без ње нема спасења нашим душама знате ли неког светог старца, нашег савременика? – старац порфирије, пајсије светого- рац, старац тадеј – набраја зорана – одлично требало би и да читате њихове поуке а идете ли сви недељом у цркву? – да, осим кад огњен и ја добијемо по- сао на некој свадби – одговара зорана – хајде да вас питам једно теже пита- ње – о кажњавању да ли родитељи тре- ба да кажњавају децу и на који начин? – не треба – јавља се михаило – а зашто? како ћете се поправити кад нешто згрешите? – можда само понекад, и то док смо мали – каже зорана – а коју бисте васпитну меру прихва- тили? забране ти родитељи оно што највише волиш, на пример – да трени- раш да ли би то вредело? видим, то вам се баш не допада? – (сада се и мама умешала:) најбољи је разговор са децом то решава већину проблема када им аргументовано ука- жеш на штетност непослушности, тиме се учвршћује међусобно поверење – мама је у праву, али нека нам деца одговоре и на ово: да ли бог помаже ро- дитељима у васпитању? – да – потврђују сви а мама опет до- даје: нарочито када се молимо за нашу децу да се поправе и у добру напредују – и још само једно питање: знамо да се млађа деца увек угледају на старију, а да ли би то могло бити да се и старија деца у нечему угледају на млађу, на при- мер на ревност ка богослужењима чте- ца михаила и малог николе? зачуо се смех – а што не би могло? за крај, можете ли нам нешто отпевати? нека тата поч- не, а ми ћемо га сви пратити – наравно – прихвата ранко шта же- лите? ево, стара призренска: „ој, девој- ко, душо моја“ онда нам је зорана от- певала мамину омиљену песму, а затим и литургијску песму: „тебе појем“ али, и никола је хтео да покаже шта зна и отпевао песмицу из забавишта: „сема- фор светла има“ – свима вам се од срца захваљујемо било нам је изузетно пријатно у вашем друштву осећа се ведар породични дух а што је најважније, томе свако од вас даје свој допринос а зорана додаје: моје другарице кажу да им је лепо у нашој кући, да је атмос- фера пријатна, опуштајућа требаса децом причати, не препуштати ихсамима себи, гледати их право у очи,указивати на добре примере,са што мање кри- тике иусловљавања – да децаосете да им пружате љубав и не ускраћујете слободу,јер јеонаод господа септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 59 60 l православни мисионар l 5/2012 цар душан – српски владар који је сазвао сабор на којем је св сава iv изабран за патријарха; фреска на северном зиду припрате у цркви светих арханђела у леснову, 1349 година септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 61 светли ли ко ви исто ри је спц у јуну 1332 године, славни хи- ландарски игуман гервасије је обавестио сабор манастирског братства да је нови српски краљ ду- шан дао прилог, којим се обезбеђују аделфати (адрфати) за монахе у кареј- ској испосници поводом овог прило- га, сабор је донео одлуку да хиландар може да обезбеди сва три потребна аделфата (братски удео у храни, одећи и обући) за монахе испоснице св са- ве, без помоћи неког другог светогор- ског манастира међу потписницима те одлуке, као други по реду наведен је еклисијарх сава, будући српски па- тријарх сава iv (1354–1375) за по- требе хиландарског манастира, „по- вељенијем худаго и всех последњаго сави“ преписан је пергаментни руко- пис бр 385 у дому архиђакона стефа- на (1343/1344) на рукопису додат је наслов: „поученије златоустово неде- љам, писаније светога оца нашего са- ве српскаго“, у време када се рашири- ло поштовање култа патријарха саве iv у састав овог рукописа ушла је и беседа „константина презвитера сло- во јевангелија 42 от луки, недеља 12“ на челу светогорске обитељи у време ходочашћа цара душана све- тогорским манастирима, сава (iv) је већ био на челу хиландарског братства током цареве посете, игуман сава је доделио аделфат остарелом духовнику антонију (јесен 1347) душан је потвр- дио хиландарске поседе у своме царству, као и нове дарове свог братучеда војих- не (април 1348 г) по повратку са свете горе, цар је написао у прилепу повељу за карејску испосницу: „вољом царства нам и благословом игумана и свих ста- раца благословисмо проигумана попа теодула да је старешина те ћелије која је у кареји“ (1348) стефан душан и игу- ман сава сусрели су се у брусници под рудником, када је цар потврдио село ле- сковљане, дар манастиру хиландару од госпође вишеславе и њених синова бог- дана и богоја (14 август 1354) избор за патријарха после смрти првог српског патри- јарха, св јоаникија пећког (3 сеп- тембар 1354), цар стефан душан са- смерни патријарх сава iv др ђорђе т вуковић на сабору у серу,новембра 1354 године, изабранје за другогсрпског патријарха 62 l православни мисионар l 5/2012 звао је „сабор српски и грчки“ у серу на сабору је изабран сава iv за патри- јарха (вероватно 29 новембра 1354) на сабору у крупиштима, јужно од костура, поред осталих питања, цар се договорио са патријархом око по- тврде нових поседа хиландара, што је остварено издавањем царских повеља у мају и јулу 1355 године по догово- ру са патријархом, душан је повељом потврдио дар севастократора дејана за богородичину цркву у архиљевици (10 август 1355) после смрти цара душана (20 децем- бра 1355), разбојници су, привучени гласинама о скривеном благу, упали у дечанску келију и напали св јефрема како сведочи епископ пећки марко, па- тријарх је одмах обавештен о нападу на чувеног подвижника св сава је позвао испосника „са великом молбом“ и тра- жио да се премести у келију, начињену у месту ждрело, близу средње горе пустињак се преместио у келију која је била патријархова задужбина, а „све- штени сава патријарх често је к њему долазио, разговарајући с њим о ствари- ма корисним за душу“ (житије светог патријарха јефрема) са царем урошем на почетку своје владавине, св цар урош је записао, у мљетској повељи (10 април 1357), како се о свим важним пи- тањима на сабору у скопљу договорио „са госпођом и матером царства ми, ца- рицом кира јеленом, и с господином и оцем преосвештеним патријархом кир- савом и свима митрополитима, игума- нима и са свемоћном („велеможном“) властелом под руком царства ми и са свим сабором српским“ на истом сабо- ру, цар је, на захтев дубровчана, донео одлуку о обнављању трговачких повла- стица и територијалним уступцима са- ми дубровчани су полагали наду у бла- гонаклон став патријарха саве према њима и зато су, касније, тражили његово посредовање у помирењу са будванима (маја 1360) и са кнезом војиславом воји- новићем (28 априла 1362) у присуству св цара уроша, патри- јарха саве и игумана теодосија, челник милош је поклонио део своје баштине манастиру хиландару (1360/61) цар је потврдио дар, али је затражио патријар- хову писмену сагласност патријарх се с даром сагласио у својој повељи: „и смер- ност наша када је видела што је записао и утврдио господар ми превисоки цар моја смерност записа да је постојано и непоколебљиво оно што је приложио челник“ (ђ трифуновић, са светогор- ских извора, београд, 2004, стр 201; прве патријарх сава је именом господњим опомињао властелу да престанеса насиљем светли ликови историје спц четворојеванђеље патријарха саве iv (1354–1375), минијатура јеванђелисте матеја са персонификацијом премудрости, друга половина 14 века, хиландар септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 63 две реченице ове повеље трифуновића подсећају на стихове, па их доноси као строфе – он сматра да је патријарх имао песничког талента) да је и цариградске богослове занимало мишљење патри- јарха саве, сазнајемо из говора монаха јоасафа, одржаног пред члановима ди- настије палеолог, посланицима са запа- да, представницима византијског висо- ког племства и свештенства (јун 1367) објашњавајући потребу да се сазове ва- сељенски сабор ради решавања важних црквених питања, монах јоасаф је пред- лагао да се на овај сабор позову и изасла- ници српског патријарха према даниловом зборнику, св цар урош је претрпео много невоље од сво- је властеле, а према патријарху пајсију, на једном сабору одржаном у манастиру светих арханђела код призрена, патри- јарх сава је именом господњим опоми- њао властелу да престане са насиљем: „слава теби, господе, дуготрпељиви и милостиви! погледај са висине свете сво- је и види неправедни суд који са насиљем узимају!“ после овог упозорења, незадо- вољна властела је напустила сабор измирење две цркве после смрти светог цара уроша (1371), управу над средишњим српским земља- ма преузео је свети кнез лазар према даниловом зборнику, старац исаија се обратио св кнезу лазару ради помире- ња две цркве кнез је одлучио да одлу- ку препусти духовној власти и исаија је отишао патријарху данилов настављач објашњава: „и дошавши (исаија) једва га (саву) умоли за ово разрешење а он (сава) се преклони и замоли старца исаију да пође у цариград, да затражи разрешење о овом а он (исаија) поко- ривши се овоме (сави) да пође, и дошав- ши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу “ са одобрењем сабора, старе царице кир-јелисавете (замонаше- не урошеве мајке) и властеле, исаија је отишао у цариград, где је примљен од стране патријарха св филотеја и са- бора патријарх св филотеј кокинос је опростио „од пређашњег одлучења и запрећења цара и патријарха, све живе и умрле, и примише све архијереје и је- реје у заједницу и саслужење“ том при- ликом, по даниловом зборнику, србима је признато право да имају „самовласна патријарха и никим овладана“ патријарх филотеј је послао кир-ма- теја и кир-мојсеја са старцем исаијом натраг у србију по њиховом доласку, у призрену је служена литургија, та- ко да грчки свештеноиноци „ушавши у цркву служише и причестише се са све- титељем и српским свештеницима“ завршивши послове на њиви господ- њој, патријарх сава је могао мирно да отпочине од многобројних напора у не- дељу антипасхе, 29 априла 1375 годи- не, у трећи час дана, и да уђе у радост господара свога (мт 25, 21) кивот са његовим моштима почива у пећкој па- тријаршији, у цркви светог великому- ченика димитрија да је и цариградске богослове занимало мишљење патријарха саве,сазнајемо из гово- ра монаха јоасафа,одр- жаног пред члановима династије палеолог, посланицимаса запа- да, представницима византијског високог племства исвештенства 64 l православни мисионар l 5/2012 о нади (при најезди искушења) што си клонула, душо моја, и што си жалосна? уздај се у бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и бога мојега (пс 42, 5) не бој ми се душо уплашена док ти нада није угашена, јер кад почне да се гаси нада тада душа потпуно пострада наду држи увек изнад свега па ћеш брзо дочекати њега, не надаш се ти у било кога, ти се надаш у свемоћног бога! не плаши се зато ти ни мало, христу богу до тебе је стало он те и сад и заувек воли, даће души да врагу одоли он је светлост, ти у њега гледај, њега моли и њему се предај, њега слави и у искушењу, надај му се – вечноме спасењу! блажен је човек, коме је име господње нада његова (пс 39, 5) поезија поштовани читаоци, у прошлом броју православног мисионара у тексту „пут у горњак: светиње, искушења и милост божија“ грешком аутора текста наведено је да се свештеник који је помагао путницима после удеса аутобуса зове влатко полић, уместо влатко голић такође, погрешно су потписане две фотографије (манастир витовница и тршка црква) редакција се овом приликом извињава читаоцима и пожртвованом протојереју влатку голићу
... становање, постарао се да добијају храну и поставио стра- жу да их чува“ неку годину касније (1809 г) у сјеници вожду су привели педесет и седам турских жена и девоја- ка „он им даде да се пресвуку у чисте хаљине и на частан начин отпусти их и преда турцима“ такође у селу вен- чанима веома је згрешио неки томаш туфегџић и био је у бекству, а његовог сина сељани ухвате и доведу пред во- жда, који пресуди речима „син за дела оца не одговара“ оваква племенитост ђорђа петровића дубоко су проткана јеванђељском христовом етиком, како и епископ николај закључује разми- шљајући о бесмртном мученику вожду, који је прокламовао: „не убијати разо- ружаног непријатеља, нахранити и оде- нути робље, не светити се деци за грехе у знаккајањакумови вождови милоши вујица подиглису црквупокајницу,а кнез милошjeса породицому знак покајањасагра- дио иобновиооко деведесет богомоља (по некимаивише) стеван синђелић у бици на чегру, рад павла чортановића из 1900 године, уље на платну септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 33 т ема бро ј а родитеља, не присиљавати на промену вере, оставити слободу неборцима, не дирати части и образа женскиња – то је ратни морал правих људи и великих хришћанских војсковођа таквим мо- ралом у вишем степену руководи се у ратовима – православни витез бесмрт- ни карађорђе петровић његовом при- меру оваквог ратног морала следовале су српске војске у многобројним рато- вима за минулих сто и педесет година“ мученичка смрт вождова после слома наполеона у русији 1812 и 1814 г код ватерлоа одржан је бечки конгрес 1814–1815 велике си- ле су у европи извршиле рестаурацију претходног стања – од пре наполео- нових освајања а што се тиче србије, која је 1813 г поново пала под турску власт, њено страдање, стављено у ру- ски меморандум, није узето ни у раз- матрање ускоро је букнула је хаџи проданова буна, на крстовдан 1814 г, и она се убрзо и угасила вожд ка- рађорђе је у русији изабран на чело друштва „хетерија“ и желео је да по- дигне сав православни балкан против османлија и створи нову православну државу дошавши у тајности у срби- ју, вожд са сузама покајнички пада и љуби земљу „отечества свога“, молећи је за опроштај што је избегао из ње у њеном полому и пропасти састаје се са својим кумом вујицом вулићеви- ћем, смедеревским кнезом, где је био смештен у радовањском лугу у једној колиби чекајући „новог књаза“ мило- ша и остале виђене људе да подигну нови устанак међутим, после слома наполеоновог, велике силе нису биле вољне да и даље ратују, те је и сам кнез милош, који је заузео вождов положај у србији, поред војничке прешао у ди- пломатску борбу ноћу на спавању, у свитање на сабор св архангела гаврила (26/13 јула 1817 г) од николе новаковића, кога је од- редио вујица, карађорђе је био мучки убијен секиром кажу да га нису сме- ли гађати пушком јер се веровало да га провиђење чува од куршума и кумба- ре у свим приликама мученичку главу вождову књаз милош са посланством шаље у цариград – као доказ порти да ће бити мира и да се од ђорђа у страху стамбол више не тресе у знак кајања кумови вождови ми- лош и вујица подигли су цркву (мана- стир потоњи) покајницу, а кнез ми- лош са породицом у знак покајања саградио и обновио око 90 богомоља (по некима и више) међутим, његов син и наследник кнез михаило био је убијен у кошутњаку 29 маја 1868, а такође и унук му побочни од бра- та господар јеврема краљ александар обреновић би убијен истог датума од завереника у двору у београду 1903 г сам убица вождов, коме је карађорђе на дрини убио брата „ради послуша- нија“, никола новаковић после злочи- на дуго је као суманут лутао на своме коњу по пољима и путевима често мо- литвено вапијући и молећи у небеском свету вожда: „ђорђе, ђорђе, опрости ми, опрости ми“, докле на крају није се здумлао у неку јаругу и настрадао и после скоро 200 година пароху ве- ликопланском, а од пре неку годину београдском проти милосаву радоје- вићу, верници су се поверавали: „ми се молимо мученику ђорђу – и помаже нам“, што говори о његовој мученичкој смрти нека је свим хришћанским му- ченицима, заједно са са мученичким вождом, „слава јато бесмртника, мир пепелу великана“ аутор је парохијски свештеник при храму светог саве на врачару 34 l православни мисионар l 5/2012 zшта је по вама родољубље? – после свих „родољубља“, односно „патриотизама“, које сам заједно са сво- јом генерацијом из педесет и неке пре- живео, заиста не би било ниша чудно када би пред овим питањем био не са- мо затечен, збуњен већ потпуно слуђен рођен, васпитаван и образован у сфрј, у духу братства-јединства (завршио сам војну гимназију која је носила име „братство-јединство“), на југословен- ској идеологији и југословенском соци- јалистичком самоуправном патриоти- зму, затим у обавези да волим савезну републику југославију, па државну за- разговор са пуковником др бориславом гроздићем, про фесором војне етике на војној академији у београду хришћанско отачаствољубље ако бих морао да издвојим само двествари збогчега посебно волим свој,српски народ,ондасуто– знани и незнани, српски светитељи и српски мученици разговор водио немања андријашевић септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а једницу србију и црну гору, да би чак и данас преживели идеолози југосло- венског социјалистичког самоуправног патриотизма, сенилни старци, али не- уморни произвођачи идеја, без стида и срама, покушавали да намећу неки но- ви, тзв демократски патриотизам сама реч родољубље носи у себи и оно што је њена суштина, а то је љубав – љу- бав према свом (на)роду, према отаџби- ни ми као синониме користимо речи родољубље и патриотизам, чак и нацио- нализам требало би оживљавати нашу заборављену а предивну реч, којом оби- лују српски средњовековни списи и која у пуноћи носи тај смисао, а то је реч отача- ствољубље сложено је питање: шта је то отаџбина? шта је њена суштина? не може се отаџбина свести на територију, нацију, држављанство, културу, климу не може- мо је опипати, нити опазити оком, ухом с правом иван иљин тврди – отаџбина се једино љубављу доживљава, искуство о њој се стиче само љубављу отаџбина је нешто духовно и нешто за дух за мене је родољубље љубав према српском народу, његовој православној вери, култури, језику, писму, обичаји- ма, моралу, традицији, српским земља- ма, републици србији све то, али и нешто изнад, нешто чија се суштина не може обухватити, изразити и свести на појам, на мишљење а то је управо оно у сфери духовног разговор са пуковником др бориславом гроздићем, про фесором војне етике на војној академији у београду хришћанско отачаствољубље 36 l православни мисионар l 5/2012 ако бих морао да издвојим само две ствари због чега посебно волим свој, срп- ски народ, онда су то– знани и незнани, српски светитељи и српски мученици светитељи од светог јована владими- ра, преко светог симеона мироточивог, светог сава и читаве светородне лозе немањића, затим светог кнеза лазара и светог деспота стефана лазаревића до светог владике николаја велимировића и авве јустина ћелијског, а српски муче- ници од косовских, преко јасеновачких, пребиловачких до савремених жртава олује, бљеска, нато бомбардовања, тр- говине органима на косову и метохији морамо знати да када би ћеле-кулу код ниша, у коју су уграђене 952 главе српских устаника, зидали лобањама око пет милиона срба, који су изгубили сво- је животе за име српско, била би то кула висока преко 26000 метара, виша од три монт евереста (8848 m) замислите ка- ква би то опомена била за све оне који су одговорни за те животе и каква за нас, који их као по правилу заборављамо а ако бих морао да наведем само једну ствар због чега мање волим свој српски народ, онда је то због сваког зла, не- правде или штете, коју је он нанео дру- гима уверен сам да су ово најдубљи и најчвршћи темељи на којима би се мо- гао градити патриотизам српског наро- да и војске србије ми увек имамо потребу да се због родољубља правдамо, како та љубав према сопственом народу не значи мр- жњу, нетрпељивост, завист према дру- гим народима, без обзира да ли са њима живимо у истим државним границама или не то би било исто као када би- смо стално морали да се правдамо за- што волимо више своје родитеље, своју децу, жену, брата од туђих и да то што волимо своје не значи да друге мрзимо овако нешто није проблем за било ко- ју логику, теорију, ни здрав разум већ само за памет која више није здрава хришћанско-православно родољубље је права супротност шовинизму ако бисмо светог владику никола- ја велимировића питали како се љубав према отаџбини може духовно оправ- дати и утемељити, ко је најдубљи источ- ник љубави према отаџбини, добили бисмо следећи одговор: „страх од бо- га и љубав према богу, који је творац свих људи и народа, то је главни извор и главно надахнуће родољубља са- мо онај ко се страши бога, страши се и штетити своме народу само онај ко љуби бога, може љубити свој народ је- дини извор родољубља је, дакле, у бо- гу“ према томе, из љубави према богу и љубави према човеку рађа се љубав према сопственој отаџбини дивног ли примера родољубља апостола павла: свети ратници, нерези, црква св пантелејмона септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а „истину говорим у христу, не лажем, то ми сведочи савест моја духом светим, да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка: јер бих желео да ја сам будем одлучен од христа за браћу своју, сроднике моје по телу“ (рим 9, 1–3) zшта у данашње време значи бити родољуб, будући да је једна од нови- јих одлика нашег српског друштва да није обавезно служење војног рока? – неко је истину рекао – да је у срби- ји данас најоклеветанија реч „патриоти- зам“ недолично је и наводити са киме и чиме патриотизам и патриоте данас све повезују са најокорелијим криминалци- ма, злочинцима, лоповима, ништарија- ма они који тако пишу и чине – гово- ре о себи и „они раде свој посао“, што би рекао свети вукашин клепачки, али шта је са већином честитог света? како то да су наши преци, све до пре неколико деце- нија били спремни да из тог осећања (ро- дољубља) жртвују (и жртвовали су) нај- вредније што имају: имовину, сопствени живот, децу – а данас патриотизам по- стаде архаична бесмислица? преиспитај- мо се сви: шта смо заиста спремни данас да жртвујемо за отаџбину? зашто се родољубље по правилу ве- зује за војску и војнике? и свети вла- дика николај велимировић каже да се краљевина југославија, између осталог, распала јер смо имали „војску без ро- дољубља“ чињеница је да је у античко време одбрана полиса значила, осим одбране физичког опстанка, и одбра- ну установа, обичаја, културе, слобо- де, личне имовине, породице из тог разлога је некада одбрана заједнице у војничком смислу значила питање оп- станка зато је војна одбрана толико до- бијала на значају служење своме роду с оружјем, брига о његовој одбрани и безбедности, само је један вид служења отаџбини – али не и једини најдубљи смисао и осталих узвишених профе- сија, свештеника, политичара, судија, наставника, лекара такође је служење своме роду служење војног рока није обавезно, али се може служити добро- вољно и било би добро да што већи број младих служи војни рок хришћани не- мају илузије о времену вечног мира већ знају да ће ратова бити до краја света и века, зато се морају припремати изљубави према богу иљубави премачове- курађасељубав према сопственојотаџбини 38 l православни мисионар l 5/2012 zкако сагледавате могућност да неко у потпуности буде и хришћанин и да служи српској војсци, нарочито због специфичне природе служења војсци? – тачно је да од христа до данас стоји отворено питање, које се изнова актуе- лизује, а то је служење хришћана у вој- сци шире гледано, то је питање одно- са цркве и државе с обзиром на три мисије које имају савремене војске, па и војска србије: а) одбрана земље од оружаног угрожавања споља, б) пру- жање помоћи ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других раз- лога утврђених законом и в) учешће у мисијама ван граница рс, наведено питање се у етичком смислу још више усложњава након бројних дилема, православни морају признати да уколико прихва- тају овај свет, који заиста сав „у злу лежи“ и живот у њему, и не могу да „врате улазницу“ за овај свет и живот, онда не могу да се сакривају иза тзв „етике чистих руку“, већ да прихвате реално супротстављање и борбу про- тив зла то значи да не би требало да избегавају служење у војсци, напро- тив! zу војсци србије ће ускоро у потпу- ности бити успостављена нека- дашња пракса – војни свештени- ци какво је ваше мишљење о тој пракси? васпостављањем војних свештени- ка у војсци србије, отвара се једна нова страница односа цркве и држа- ве припадници војске од тога очеку- ју много у војним свештеницима ће гледати реално упућивање на светост, што пред њих поставља велику одго- ворност зато је заиста пожељно да свештеници који се определе за ову службу богу и отаџбини, заиста буду томе посвећени zкакву бисте поруку упутили на- шим младим читаоцима, везану за њихово будуће родољубље и служење отаџбини? – не верујте онима који поричу, од- бацују, блате отаџбину као нешто пре- вазиђено и старомодно а шта је то данас остало да није испрофанисано, обесвећено? са слабљењем заједни- це слаби и осећај привржености њој, а љубав по дефиницији представља спремност на жртвовање ради опстан- ка заједнице значи то није пуко осе- ћање, јер како јеванђелист јован каже: „не љубимо речју ни језиком, него де- лом и истином“ (1јн 3, 18) уместо мојих порука подсетимо се са- мо отачаствољубља светог саве и оста- лих немањића, који су вечити узор за србе и вероватно непревазиђени у по- тоњим генерацијама српског народа тешко да се може на јачи и узвишенији начин изразити брига, старање, борба, жртва – „бол за отачаство“ од следећих речи архиепископа саве: „ради ваших душа и душу своју омрзнух, [али] сећа- јући се старих светих, који су у болу ср- ца за своје саплеменике богу говорили: ‘ако спасавајући спасеш народ овај, ако ли не, онда и мене испиши из књига ко- је написа’“ од ове љубави за свој (на) род заиста нема веће неверујтеонимакоји поричу,одбацују, блатеотаџбинукао нешто превазиђено истаромодно септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а када су првог гувернера незави- сне грчке државе, јаниса капо- дистријаса, упитали којим наро- дом управља, он је написао да се грчки народ састоји од нас који верујемо у ис- точну православну цркву и који гово- римо грчки језик наших отаца најкарактеристичнији доказ допри- носа православља очувању национал- ног идентитета представља случај тур- кофоних кападокије и понта иако су током туркократије ови припадници истог народа као и ми изгубили свој језик и у својим кућама говорили тур- ски језик, православна вера и света литургија су их држале у грчком роду и у јелинству супротно томе, ко је из- губио своју веру, био је изгубљен и за свој народ он је турковао или фран- ковао, како су тада говорили они ко- ји су исламизовани постајали су фа- наша православна црква и њени свети прихватају здрав патриотизам,аосуђују етнофилетизам, расизам и нетолеранцију православна црква и здрав патриотизам превод са грчког: михаела јагер свети нектарије егински, новија икона 40 l православни мисионар l 5/2012 натични турци и бесни прогонитељи ромеја црква се борила за националну сло- боду и идентитет нашег рода и пре па- да константинопоља 1453 г погрешно говоре неки од савремених теолога да је ова веза била принудно решење – због ропства – и да сада треба да се преки- не, да се распрши подсећам да су још од епохе канона пресветој богородици, у vii веку после христа, наши преци за- хваљивали богородици што је делала на корист константинопоља, а против ава- ра патријарх сергије ишао је око зидина и јачао морал браниоца иконом пресве- те богородице такође, свети атанасије атонски из x века нашао се поред гене- рала, а затим владара, никифора фоке и својим молитвама и саветима му је по- могао да протера сарацене са крита у xii веку, између осталог, одбрану солу- на од нормана преузео је архиепископ евстатије са децом цркве св димитри- ја, дакле децом катихетске школе у xiii веку, кипарски светац неофит затвор- ник је из своје шпиље на пафосу писао родољубиве текстове осуђујући крста- ше, сарацене и друге окупаторе кипра и наглашавао да кипрани припадају ромејском царству, дакле византијском (види његов текст „περί τῶν κατά χώραν κύπρον σκαιῶν“, ε ́τόμο των ἁπάντων τοῦ ἁγίου, ἔκδ τῆς ἱερᾶς σταυροπηγιακῆς μονῆς ἁγίου νεοφύτου πάφου) није, дакле, реч о „загради“, већ о јед- ној духовној, историјској и политичкој стварности међутим, потребно је и друго објашњење: да наша православна црква и њени свети прихватају здрав патриотизам, а осуђују етнофилетизам, расизам и нетолеранцију василије ве- лики је много пута наглашавао да је био поносан на порекло своје мајке која је од старог јелинског рода, оно што на- води и свети григорије богослов у по- смртном слову василију великом ме- ђутим, та јелинска свест није спречила василија великог да се стара о људима сваког рода и вере у филантропским установама василијаде здраво родољубље изванредно об- јашњава свети григорије богослов у свом 37 писму (види 37 том мињо- ве грчке патрологије) тамо пише: „μητέρα τιμᾶν τῶν ὁσίων μήτηρ δέ ἄλλη μέν ἄλλου, κοινή δέ πάντων πατρίς“ дакле, својствено је побожним људима да поштују своју мајку међутим, сваки човек има другу мајку заједничка мај- ка свих нас је отаџбина, стога треба да је волимо управо као и своју мајку у истом духу, само другим речима, додаје и преподобни старац пајсије светого- рац говорећи: „отаџбина је једна вели- ка породица“ стога, ми хришћани во- лимо отаџбину и поштујемо јелинизам, тако да не мрзимо отаџбину других и не ниподаштавамо политички идентитет сваког другачијег народа или човека креативан допринос православља сло- боди и нашем политичком идентитету наставља се и после туркократије порица- њем у потпуности теоретичара „заграде“ године 1896 свети нектарије, епископ пентапоља, чудотворац, написао је у јед- ној дубокој студији о грчкој философији следеће: „да, грк је рођен по промислу божијем као учитељ човечанству то дело му је дато ово што је посведочено го- ре јесте дуговечност хришћанства из ког михришћаниволимо отаџбинутако дане мрзимоотаџбину других инениподаштавамо политичкиидентитет сваког другачијег народаиличовека септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а директно можемо закључити и његовo трајање кроз векове, кроз вечно дело хри- шћанства са којим се сјединио и јелини- зам“ и 1940 г у епопеји северноепирских планина, грчки војник видео је богороди- цу обучену у црно како му помаже не на- равно из мржње према италијанима, већ зато што је тог тренутка грчки бранилац у њеним очима био праведник унутар грчкоправославног предања чувамо здрав патриотизам и избегава- мо две крајности: расизам и етнони- хилизам чувајмо као зеницу свога ока благословени утицај православља на наш национални идентитет константин холевас одломак из текста објављеног јула 2012 г у часопису πειραική εκκλησία свети нектарије егински (1846–1920), фотографија са почетка 20 века 42 l православни мисионар l 5/2012 сведоци смо праве „провале“ па- триотизма у јавном животу на- шег народа последњих неколико деценија после титоистичког периода, у коме се национална припадност нај- бројнијег народа у тадашњој југосла- вији потпуно маргинализовала и обез- вредњивала, дошло је до својеврсног феномена компензације који је наро- чито био присутан у политичкој сфери многе странке, али и друге групације ките се националистичким обележјима, а са друге стране су они који у нацио- нализму виде само баласт и зло сматра- јући исти ретроградним и заосталим при томе се ови други интелектуално ослањају углавном на западнохришћан- ску културу, налазећи у њој неки ово- земаљски идеал као што се дешавало врло често у историји србије, није лако разлучити ни у данашњем времену ко је патриота, а ко издајник – две речи које се и данас невероватно лако користе у међусобном прозивању! родољубље је природно, али уједно и дубоко хришћанско опредељење сваког човека ако неко не воли свој народ са свим врлинама и манама, како ће тек во- лети туђи? свети јован богослов одлич- но примећује да се не може волети бог који се не види ако се не воли ближњи који се види (1јн 4, 20) као новозавет- ни пример родољубља можемо навести пример пресвете богородице која у сво- јој химни „велича душа моја господа“ го- вори о израиљском народу кога господ прима опоменувши се свога милосрђа стари завет такође обилује примерима родољубља и јеврејског национализма у српском народу је однос према ви- довданској етици најиндикативнији када је у питању став према национа- лизму нажалост, овим празником и оним што исти представља се обилато манипулисало у јавном животу србије у последње две деценије видовдан, ве- лики хришћански празник, не велича некакво колективно самоубиство већ победоносно саборно мучеништво за христа треба увек наглашавати да се војска светог кнеза лазара причестила у самодрежи цркви непосредно пре ко- совског боја, јасно тиме сведочећи оно- шта је право родољубље? оно што је христос рекао за пост можесе применити и на патриотизам –треба га практиковати не китећисетим и не „трубећи“јавно протонамесник горан живковић септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а га који је победио смрт – христа дакле, у најдубљој бити, косовска етика сведо- чи вечни живот а не велича смрт саму по себи, за шта је често крајње површно оптужују неки интелектуалци наша црква је увек поштовала оне своје чланове који су свoјим стварала- штвом славили живот – попут свеште- ничког сина николе тесле, верујућег михајла пупина, композитора стевана мокрањца итд дакле, патриотизам ни- је само страдање за православну веру, већ и служба за добробит народа у овом свету путем кога освајамо вечни живот из истог разлога су математичар теодор фон бург или тенисер новак ђоковић такође родољуби православна црква високо вреднује и поштује родољубље, али уједно упућује своју верну децу да исто треба доказива- ти пре свега делима, не само спољашњим обележјима оно што је христос рекао за пост може се применити и на патриоти- зам – треба га практиковати не китећи се тим и не „трубећи јавно“, а бог који види све платиће нам за наша дела учињена у славу и за напредак вере и отаџбине аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову православна црква високовреднујеи поштујеродољубље, алиуједноупућује својуверну децу да истотреба доказивати пресвега делима, несамоспољашњим обележјима „косовка девојка“, аутор урош предић, 1919 г 44 l православни мисионар l 5/2012 још једно путовање у православље мој пут у православље био је веома кривудав, алису мисве времеод помоћи биле књиге, радио емисије и интернет када сам била девојчица, у школа- ма је још увек било могуће изу- чавати свето писмо; чак су се и људи који нису ишли у цркву радовали што њихова деца похађају веронауку сећам се да сам, када сам имала осам или девет година, једне ноћи замислила гору маслинску над којом је сијао пун месец – било је ту пуно стабала, и хри- стос се ту молио била сам веома ганута на радију смо чули радио-драму „човек који је рођен да буде цар“ („the man born to be king“), коју је написала дороти л сејерс (dorothy l sayers), наравно не ону оригиналну емитовану 1940 године постојала је добра тв емисија под на- зивом „исус из назарета“, коју су на би-би-сију репризирали у неколико на- врата када сам била тинејџерка, вили- јам берклеј (william barclay – шкотски теолог и водитељ на радију – нап прев) је такође био популаран, и њему дугујем много археологија као пут одувек сам на часовима веронауке била заинтересована за свакодневни живот људи, тако да сам се кроз своје школовање заинтересовала и за свако- дневни живот римљана у британији, за древне брите итд била сам у предности јер сам живела у лондону, где су архео- лошка ископавања била део свакоднев- ног живота из школе сам изашла са деветнаест година и отишла сам на ар- хеолошки институт – да се обучавам за музејског техничара тако ме је свето писмо довело до археологије од тада сам увиђала да међу интели- генцијом није модерно да се буде хри- шћанин, и да они који су уопштено превод са енглеског: маријана петровић повратак у очев дом септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 45 презирали религију нису примењивали исте стандарде доказивања које су зах- тевали за сопствена истраживања нисам била задивљена интелигенци- јом стога сам одлучила да поставим хи- потезу да бог постоји изгледало ми је да је већина људи који су много ученији од мене, у прошлости превазишла оно што сам ја схватала као „замерке хри- шћанству“, те сам желела да се уверим да црквена учења заиста функционишу ако се узму као практични план за живот то ми је изгледало као бољи научни метод за расуђивање у то време је књига к с луиса чисто хришћанство (c s lewis, mere chri- stianity) – за којом су уследили његови други религијски и етички есеји – усме- рила моје мишљење када сам као од- расли студент стигла до универзитета, видела сам да уз античку историју на одсеку за праисторијску археологију постоји и историја уметности то је за мене представљало једну срећну окол- ност, јер нам је д талбот рајс (d talbot rice) био професор историје уметности и код њега је требало да проучимо ико- не и историју византије, а такође смо и изучавали позну антику када смо код чарлса томаса (charles thomas) учили о постримској/ранохришћанској архео- логији у британији и ирској док сам за испит из позноримске археологије про- учавала корене монашког покрета, чи- православна црква светих симона и јуде у рангиори, нови зеланд – под јурисдикцијом антиохијске патријаршије 46 l православни мисионар l 5/2012 тала сам пустињске оце које је превела нора чедвик (nora chadwick, the desert fathers) и књигу пустиња као град дер- васа читија (derwas chitty, the desert a city), и тако сам набасала на еремите и св пахомија, ране британске светитеље и ширење цркве у британији и ирској универзитет у единбургу нам је заси- гурно пружио добро, широко и темељно образовање! на новом зеланду када сам стигла на нови зеланд, се- дамдесетих година 20 века, прикључила сам се англиканској цркви – јер је у то време према овој цркви постојало вео- ма правоверно осећање, барем у паро- хијама али сам увидела да клирици са којима сам се сусретала нису познавали историју древне цркве нити историју православне цркве англиканска црква новог зеланда тада је прошла кроз неки чудан и ускомешан период, са харизматским покретима итд након неког времена схватила сам да ве- ћи део пастирске подршке нисам добила из проповеди већ из књига џона вајта (john white), професора психијатрије из манитобе, од којих једну сада поново читам она се зове кокетирање са све- том (flirting with the world) и говори о посветовњачењу цркве такође сам наи- шла и на веома трезвену књи- гу доналда блоша (donald g bloesch) под називом трошни темељи (crum- bling foundations), у којој се говори о про- пасти већих цркава у северној америци и могућностима за њихово обнављање у виду изворне вере засноване на апо- столском сведочењу ова је књига одра- жавала бриге које су на новом зеланду мо- риле мене остала сам у англиканској цркви јер нисам знала где другде да идем повратак у православну цркву пре неколико година сам у јавној би- блиотеци пронашла књигу тимотија ве- ра (timothy ware – данас калист вер, епископ диоклијски – прим прев) под називом православни пут (the ortho- dox way) и узела сам је јер сам још увек била заинтересована за касноримску антику читала сам је с времена на време, а онда се појавио интернет преко интер- нета сам пронашла антиохијску пра- вославну цркву у великој британији и упитала сам православног свештеника из колчестера, у чијој близини живи мој брат, о александра хејга (fr alexander haig), да ли на новом зеланду постоји антиохијска православна црква из- ненадио ме је када ми је одговорио да ово је било једно веомалично путовање, прилагођено околностимау којимасам живела повратак у очев дом златни напрсни крст из 6–7 века, украшен драгим камењем, откривен током археолошких ископавања у кембриџу септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 47 постоји! на крају сам сазнала где живи о џек витброк (fr jack witbrock – све- штеник у православној мисионарској парохији у рангиори на новом зелан- ду – прим прев) такође ми је много помогао и о григорије халам (fr gre- gory hallam) из манчестера и, наравно, од помоћи ми је било обиље сајтова на тему православне вере ништа од тога није било могуће пре интернета тако сам миропомазана и постала сам члан православне цркве; мој све- тац заштитник је света александра, диоклецијанова жена назад у по- зну антику! мој пут у православље био је веома кривудав, али су ми све време од помоћи биле књи- ге, радио емисије и интернет – тако да је ово било једно веома лично путова- ње, прилагођено околностима у којима сам живела антиохијска црква новог зеланда сада је раштркана по читавој држави можете да посетите вебсајт ове цркве – http://wwwantiochianarchorgau/ – где ћете открити живу заједницу коју води митрополит аустралијски павле александра вуд извор: alexandra wood, „another journey to orthodoxy“, http://wwwantiochian-orthodox couk/journeys/journey19htm 48 l православни мисионар l 5/2012 одрастао сам у дивном, љубављу испуњеном побожном проте- стантском (или, тачније, анабап- тистичком) хришћанском дому, верујући у бога и молећи се господу исусу христу да ме спасе са отприлике осам година сам свесно свој живот посветио христу и када сам имао тринаест година био сам крштен у заједници „плимутска браћа“ (plymouth brethren) у којој сам и одра- стао од родитеља сам научио да чита- вим својим срцем тражим истину, да о истини говорим са љубављу и да је жи- вим од заједнице сам научио да истину тражим у светом писму, да волим свето писмо, да га марљиво проучавам и да га примењујем у свакодневном животу од к с луиса (c s lewis) и из јовановог јеванђеља сам научио да је исус христос био истина – и пут и живот такође сам похађао и хришћанску средњу школу где сам од свог пријатеља који је био луте- ран научио да водим дебату, али и уз ње- га – против њега по питањима везаним за крштење деце, а са њим против већине својих професора менонита и другова из одељења – по питању пацифизма и смрт- не казне често сам говорио да од одлуч- не победе више волим једино одлучни пораз – што је нешто добро, јер бих, на дуже стазе, открио да су моји противни- ци много више у праву него што сам ика- да помислио сусрет са православљем убрзо након што сам дипломирао у средњој школи, упознао сам се са једним православним хришћанином за којег сам мислио да много више греши по мно- гим питањима од свих мојих противни- моје путовање каправослављу: кратак преглед превод са енглеског: маријана петровић наконсвог истраживања, видео сам довољно истине у православним аргументима да бих знао да исам треба да проверим искуство православља по вра так у очев дом септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 49 ка хришћана са којима сам дискутовао или то или је (страшна помисао!) много више у праву након отприлике осам го- дина колико сам дискутовао са њим – и против његових аргумената када он није био присутан – одлучио сам да морам на овај или на онај начин да решим то пи- тање (оно је било исувише важно да бих га игнорисао), испитујући историју на којој су били засновани и моји и његови ванбиблијски аргументи (чак је и најте- мељнија вера хришћанина који верује у свето писмо на крају заснована на ван- библијским аргументима: ако сâм наш господ није могао да све- дочи о себи, колико мање може свето писмо – које је сведочанство о њему – да буде одговарајуће сведо- чење свог ауторитета!) повратак кући након истраживања које је трајало от- прилике годину и по дана, видео сам довољ- но истине у православним аргументима да бих знао да и сам треба да проверим искуство православља али сам желео да бу- дем сигуран, и нисам могао само да напустим, без објашњења, своје драге пријатеље и браћу и сестре у христу са којима сам живео и од- растао и дружио се током већег дела свог живота, и у неким слу- чајевима током целог свог живо- та тако сам почетком 1997 године написао два писма својој цркви, обавештавајући их о својој потрази, о томе што чи- ним и због чега то чи- ним, говорећи им мало о ономе што сам пронашао и тражећи од њих да се моле за мене у отприли- ке то време сам схватио да сам напо- кон прона- шао неко- га са ким желим да проведем аутор је данас клирик православне цркве у америци и служи као парохијски свештеник при цркви светог јована шангајског у ванкуверу (канада) клајв стејплс луис, северноирски писац, академик, историчар, апологета хришћанства (1898–1963) 50 l православни мисионар l 5/2012 повратак у очев дом остатак живота: пријатељицу са којом сам делио своја истраживања везана за православље и која је верно изазивала и разматрала аргументе и питања са који- ма сам се рвао она, као и ја, воли нашег господа и потпуно је посвећена њему ко- ји је истина, и она много боље од мене у свом свакодневном животу заправо жи- ви истину за разлику од мене, она је по својим веровањима и по свом свакоднев- ном животу била већ веома православ- на, али је са мном делила моју анабапти- стичку еклисиологију (схватање природе цркве), но није ни приближно истражи- вала православље и историју цркве ко- лико сам то ја чинио до марта месеца сам коначно знао да сам пронашао једну, свету, саборну и апо- столску цркву коју је основао христос преко својих апостола моја пријатељи- ца сара ипак није била толико убеђена, иако је сада више него раније истражи- вала то питање и размишљала о њему у крајњој агонији сам учинио оно што сам знао да морам да учиним: да се понашам у складу са оним што знам да је истинито, чак иако би ме то коштало моје драге да- на 6 априла 1997 године сам примљен у православну цркву као катихумен у очевом дому сара ме је, одлазећи на недељу дана ра- ди боравка на клиници у алберти, замо- лила да јој напишем шта ме је то на крају убедило у истину православља исход ове молбе је био читав низ писама мојој љубљеној она је нису убедила јако мали број људи поверује у истину православља просто читајући, баш као што мали број људи постану хришћани читајући свето писмо: православље као сасвим истини- чак је и најтемељнија верахришћанина који верује у свето писмо на крају заснована на ванбиблијским аргументима септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 51 то (правоверно) хришћанство није књи- га, оно је живот али она је наставила да размишља и на крају је и она постала православна, уз муку и агонију али то је друго путовање и друга прича не потпу- но засебна, наравно, али чија прича јесте засебна у овом нашем сложеном свету? годину дана касније, 16 августа 1998 са- ра и ја смо се венчали – хвала да је богу! – у „једној, светој, саборној и апостолској цркви“ коју смо обоје заволели и кроз коју смо заволели једно друго хвала да је богу на овом неописивом дару! јер његова је милост довека презвитер џастин е хјулет извор: justin edward hewlett, „my journey to orthodoxy: a summary“, http://theorthodox- churchinfo/blog/ocrc/2010/04/edward-justinmy- journey-to-orthodoxy/ о џастин е хјулет са својим парохијанима на степеницама испред православне цркве светог јована шангајског у ванкуверу избеглиштво косовска голгота чудни су путеви господњи ве- лика су страдања на том путу али, господ је први страдао за све нас ради нашега спасења кад то знамо, он- да знамо да су и наша страдања нама на спасење и носићемо свој крст храбро, без роптања јер, на земљи немамо сигурнога града нити сигурнога стана, него смо са- мо гости и странци „ој, косово, косово, земљо моја воље- на“ срце задрхти кад чује речи ове ста- ре песме али, нас дочекују насмејана ли- ца! то је породица шемић која је избегла са косова, из царског града призрена, у коме данас живи само 18 срба и један једини ђак првак, милица ђорђевић, са мајком евицом, којима у свему помаже први комшија шиптар, деда адем шта рећи на то? потресно дошли смо у госте код шемића, у ра- ковицу, у скромни стан на првом спрату срдачно нас дочекују, чује се пријатна дечија граја сви су на броју: домаћин ранко (46) и домаћица наташа (44) и њихово шесторо деце: огњен (21), сту- дент 4 године грађевинског факултета, зорана (20), студент 2 године шумар- ског факултета, анђела (15), први разред 13 београдске гимназије, михаило (13), седми разред, и теодора (11), пети раз- ред ош „никола тесла“, док је никола (6), предшколац – помаже бог и свако вам добро жели- мо! имате поздрав од ваших пријатеља, који су нам помогли да изаберемо баш вас, као узорну хришћанску породицу а имате и посебан поздрав од вашег ду- шемићииз раковице децасу највећи дар и благословод бога, којитребаса благодарношћу прихватити радмила грујић многодетне хришћанске породице 52 l православни мисионар l 5/2012 септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 53 ховног оца илије прво смо са њим раз- говарали каже да сте од њега тражили благослов да будете наши саговорници и да вам је са задовољством благословио, поготово што је у питању православни хришћански часопис – да, – прихвати наташа – уз благослов нашег духовника ми смо и раније били гости јавних медија, емисија: београдска хроника, експлозив, а писале су о нама и вечерње новости и раковачке новине ваш часопис је и за нас посебан и част нам је што желите да пишете о нама не сматра- мо то некаквом славом или хвалом, него потребом да православни људи сазнају да – имати много деце није „немогућа миси- ја“ напротив, то је велика радост – када је тако, онда вас слушамо при- чајте нам о вашој „могућој мисији“ хо- ћете ли ви, ранко? где сте се вас двоје упознали? – нека, наташа ће то боље – упознали смо се на радној акцији – о, па ви баш нисте бежали од рада! – нисмо бежали и ето тако, уз вред- не руке, загрејала су нам се и срца пр- во „да“ рекли смо у призренској општи- ни 1990 г, и то потврдили на саборном венчању у манастиру светих архангела код призрена 1997 ранкови су родом из призрена он је најстарији од троје деце, рано упокојених родитеља мирослава и зорке, а ја сам из приштине, средње дете од троје деце петра и слободанке ран- кови су предано држали веру и децу од- мах крштавали, а ја сам крштена у својој 24 години, тек по рођењу другог детета, заједно са своје двоје деце, у цркви св ђорђа у призрену крстио нас је прото- јереј-ставрофор илија шмигић, који нам је и даље духовник, а сада служи у бео- граду, у цркви св архангела гаврила у хумској улици и сви идемо тамо неде- љом, иако нам је у раковици парохијска црква св вартоломеја и варнаве – зато нам је отац илија рекао: добро их познајем и духовно руководим већ 20 година посебно за наташу могу ре- ћи све најпохвалније иако је крштена у њеним зрелим годинама, она је светим духом просвећена и постала веома рев- носна хришћанка сваке недеље долази са децом на свету литургију – која је крсна слава шемића? – свети никола мирликијски – то је најчешћа српска слава реците нам од када сте у београду? изгледа да је ход по мукама почео врло брзо после ваших најсрећнијих дана? и редом: о ва- шем образовању, запослењу? колико сте радних места променили? причајте нам о вашим пословним „пустоловинама“ данас наћи посао, заиста је пустоловина, а нарочито – одржати се на њему дајемо реч домаћину – да, избегли смо већ 1999 године, по- сле бомбардовања морам да кажем да потичем из старе призренске породи- це, која је ту живела скоро 400 година и данас има 35 мушких глава, углавном са многодетним породицама живели смо у призренском насељу подкаљаја, названом по древној тврђави из рим- ског периода – каљаја ту сам завршио вишу педагошку школу – српски језик и књижевност, али никад нисам радио у струци најпре сам радио у савезу омла- дине и омладинској задрузи, затим био управник дома војске у призрену до 1999 г, када сам без образложења добио отказ мада музички нисам образован, бог ми је дао грло, па сам у призрену певао по ресторанима тај приход нам је добро дошао јер нам се у призрену родило четворо деце призрен је наш вољени град и остаће то заувек свако- ме је своје родно место најдраже, али призрен је нешто посебно: у плодној ко- тлини, окружен планинама – шар-пла- нином, паштриком, коритником, про- клетијама, у околини брезовице – ту је метохија – виноградарски ораховац, многодетне хришћанске породице 54 l православни мисионар l 5/2012 ту је река бистрица, која се улива у бели дрим, блага медитеранска клима, реч- ју – рајско насеље и живот је био добар – толерантни међуљудски односи изме- ђу срба, шиптара, муслимана, турака али, откако су са планина у град сишли шиптари „номади“ – овчари, ствари су почеле да се компликују, чак и шипта- рима неке наше комшије, шиптари, отворено кажу да жале за нама, србима кад смо избегли у београд, наставио сам да радим као естрадни уметник задњих петнаест година сам солиста ртб и сни- мио сам 30-ак снимака са изворним ко- совским песмама, један компакт-диск, а ускоро ће изаћи и други, а већ седам година, сваког петка, певам у ресторану „стара капетанија“ у земуну, а суботом и недељом певам на свадбама и весељи- ма више пута сам учествовао у забав- ним тв емисијама – жикина шареница, жељотека и другим – а ви, наташа? – морам да кажем још нешто о ранку неће да каже да га зову „призренски сла- вуј“ некада је певао својим призренци- ма, а сада о призрену пева на свадбама и весељима широм србије а ја сам ди- пломирала на грађевинском факултету у приштини и ту сам одмах примљена за асистента приправника кратко сам ра- дила и у јавном комуналном предузећу „цвилен“ после протеривања са косова, после бројних поднетих молби, од којих већина није ни разматрана због тога што имамо пуно деце, тек у априлу 2008 г до- била сам посао у го савски венац, као грађевински инспектор али, морам да нагласим, да несавестан однос према ра- ду нема везе са бројем деце – штавише, то је показатељ високог степена одговор- ности и спремности на пожртвован рад за добробит своје многочлане породице али, има још добрих и разумних људи, који умеју да препознају у човеку његову стручну способност – како сте решили стамбено питање? – овај стан, од 56 квадрата, у власни- штву је мојих родитеља – наставља ната- ша – који су били приморани да свој стан у приштини продају шиптару како би купили овај пре овога стана, били смо подстанари и селили смо се три пута у овом стану су, до рођења најмлађег дете- та, живели са нама моји родитељи и моја сестра, нас 10-оро и сада је тесно сва- ко има само по пола кревета, и делић у ормару било би нам лакше да имамо бар још једну собу али, ево, већ 13 година не можемо да повратимо нашу имовину породичну кућу ранковог оца и стрица спалили су 2004 г, у исто време када и призренску богословију, у којој смо и ми становали док нисмо 1998 године доби- ли стан, а кад смо протерани у стан се уселио шиптар и све ове године не може- мо да га иселимо, јер је немогуће са њим ступити у контакт – примате ли помоћ од државе? – једину помоћ коју примамо је дечији додатак само за троје деце, укупно 4200 дин осталу децу држава не признаје али, моји родитељи су увек ту да нам по- могну треба нагласити да многодетној породици не треба некаква помоћ него награда то би било оно што стварно за- служује хвала богу, до сада све дажбине према држави измирујемо, јер сви ради- мо, па и старија деца зарађују за џепарац повремено раде у фото лабораторији, фотографишу младенце и сватове али, учење је ипак на првом месту сви су до- бри ђаци – људи не планирају број деце, него прихватају свако дете као божији дар да ли и ви тако? или верујете да вам је то судбина доделила? – судбина не постоји то су измислили они који неће да прихвате одговорност, а самим тим ни бога деца су највећи дар и благослов од бога, који треба са благо- дарношћу прихватити септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 55 – да ли сте имали непријатности од комшија – да им сметају ваша деца? – не, никада децу васпитавамо да се пристојно понашају, да у заједничким ходницима свакоме пожеле „добар дан“, осмехну се, буду добра деца – сматрате ли своју породицу правом хришћанском породицом? – треба много труда да сам човек буде хришћанин, а онда и његова породица снажан утисак на нас оставиле су речи владике херцеговачког григорија, када је био гост на хрт: верујем, губим веру, налазим веру, надам се, губим наду, на- лазим наду, али оно што је главна борба је да волим, јер кад волимо онда се и на- дамо и верујемо а кад не волимо, онда је све узалуд, узалуд и вера и нада, јер човек није срећан без љубави треба јеванђеље живети, делати по јеванђељу отприлике је тако рекао иначе, ја сам читала мно- ге књиге светог владике николаја и он је највише утицао на моје хришћанско про- свећење а, наравно, не може се живети ни без молитава и благослова свога ду- ховног оца то је онда хришћанин али, милостив је и дуготрпељив наш господ, па сваки дан помало растемо да порасте- мо до његове духовне висине – шта је најважније у брачном хри- шћанском животу? осећате ли у дана- шњем секуларном животу утицај са- танизма кроз разбуктавање страсти, прекомерних жеља и потреба, развијање потрошачког менталитета? како децу за- штити од општеприхваћеног световног васпитања усмереног само на потребе тела, а запостављање потреба душе? ни- колај берђајев, говорећи о историји, ну- ди нам одговор: „демонски утицај је при- сутан у историји света историја је океан у који јеванђеље баца своју удицу и лови живе људе ради њиховог вечног живота“ – свет увек мами младе душе разним „посластицама“ – јутарњи тренинзи не- дељом, утакмице, рођендани, а понајви- ше јутарње спавање потребно је много мудрости да родитељ децу подстиче на оно што им је корисно, а да то не буде присила родитељу ништа не сме бити важније од деце треба са децом причати, не препуштати их самима себи, гледати их право у очи, указивати на добре при- мере, са што мање критике и условљава- ња – да деца осете да им пружате љубав и не ускраћујете слободу, јер је она од господа и, наравно, непрестано се обра- ћати господу, пресветој богородици, ан- страх је паразит којиод свега што имате узима пола, зато вам сечини да немате довољно тако и јесте чим ослабимо у вери, етостраха 56 l православни мисионар l 5/2012 многодетне хришћанске породице ђелу чувару, крсном свецу често чита- мо акатист икони пресвете богородице васпитање верујемо у милост божију и верујемо да родитељске молитве за децу неће остати неуслишене – значи, деца се баве и додатним актив- ностима? колико читају а колико су под утицајем виртуелне стварности: тв-а, интернета? више није „мали екран“ него велика „плазма“, са које се боље види ве- лики брат, који имитира бога – да, воле и додатне активности зора- на је завршила основну музичку школу – инструмент виолина, теодора је трећи разред музичке школе „даворин јенко“, свира гитару и тренира кошарку у кк „радивоје кораћ“, михаило тренира фуд- бал, а жели и веслање такође, и огњен воли фудбал и пливање, а анђела лепо пева, па ћемо је наредне године уписати на соло певање несумњиво је да велики утицај на децу врше тв и интернет, али ми их упућујемо на умерено коришћење – какав и колики значај за духовно усмерење деце, по вашем мишљењу, има веронаука у школама? да ли своју децу сами усмеравате ка веронауци или им дозвољавате да сами бирају и грађанско васпитање? – добро је што постоји веронаука за нас није било дилеме око избора једин- ствени смо за веронауку – да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? сматрате ли да би и ви уз њих могли још доста тога научити, да треба да читате њихове уџбе- нике из веронауке како бисте проверава- ли исправност ваше вере, али и помогли својој деци? – наравно да нас интересује шта деца уче, па се и ми учимо уз њих – да ли су деца увек расположена да иду на свету литургију? треба ли их присиљавати или приволети личним примером? – ипак морам више да похвалим ове млађе мали никола је најревноснији и радује се кад га водимо михаило чте- цира на литургији заједно са братом од стрица какав је ваш однос према кућној мо- литви? – учимо се и ми сами кућној молитви, па тако и децу молитва је обавезна пред обедом, пред спавање, при изласку из ку- ће, приликом уласка у ауто да ли деца знају и црквене – духовне песме? – знају, јер у храму постоји дечји хор „гаврилчићи“, који дивно поју након ли- тургије, па су многе песме и они научили – има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога, као што каже псалмопојац: који живи у заклону ви- шњега, у сјену свемогућега почива говори господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам (пс 90, 1–2)? – негде сам прочитала: страх је пара- зит који од свега што имате узима пола, септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 57 зато вам се чини да немате довољно тако и јесте чим ослабимо у вери, ето страха ми верујемо и уздамо се у господа и че- сто се обраћамо нашем св николи али, и ми се трудимо и не ленствујемо имате ли поруку охрабрења породица- ма које избегавају многодетство? – ето, својим примером као мајка, по- ручујем српкињама: родите што више деце! жена треба прво да се оствари као мајка, а за све остало биће времена али, имамо и поруку за оне који су надлежни за наш народ: обезбедите деци бесплат- но школовање и студирање, бесплатан превоз, чланске карте за библиотеке, музеје да они који се труде на „њиви господњој“, који од сопственог живота и крви придодају крви и животу свога целокупног народа, не буду кажњени и условљавани и „обележени“, него награ- ђени бог нам је дао живот ради наста- вљања и трајања живота ранко, може ли се преболети косово? – мора да се живи живот иде даље овде смо родили још двоје деце наташа додаје: вера помаже да се прихвати ре- алност ранко наставља: најжалије ми је што немам ни једну фотографију из де- тињства и младости све пропало, све спаљено – ранко, још је важније да сте усликани код господа, јер ако вас христос не пре- позна – неће ваљати ево, можда је то неки предзнак или призив што сам рођен на усековање, баш као блажене успомене патријарх павле? – да, али на тај призив треба богу до- стојно одговорити зар не? да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – (наташа:) знамо војводиће са бано- вог брда, који сада имају једанаесторо деце рођени ранков брат и снаја имају четворо, такође моја млађа сестра и зет – троје, а и наш духовни отац илија има четворо – хајде мало да чујемо и децу! огње- не и зорана, ви сте на веронауци још од основне школе? – не, кад смо избегли још није била уведена веронаука, а кад је уведена, по- чињало се од првог разреда а још смо се често и селили али, у средњој школи смо ишли на веронауку значи, и научили сте оно најважније: зашто на земљи постоји црква? да ли је она обична кућа, као све друге, или је она сишла „одозго“? – она је божији дом њено порекло је небеско – каже зорана – а зашто постоји? – ради заједнице људи и бога – каже михаило – тако је али какве заједнице? има разних заједница, у којима се нешто ра- ди, а у цркви се ради нешто што се не ради ни на једном другом месту на зе- мљи шта је то? – моли се богу – рече неко од њих – да, али молимо се и код куће и на сваком месту рећи ћу вам, слушајте: црква је болница наших душа, али и „радионица спасења“, како каже св јустин ћелијски када нам се тело раз- боли, ми идемо лекару, у болницу, да многодетне хришћанске породице 58 l православни мисионар l 5/2012 бисмо се излечили, а када грешимо, онда нам се душа разбољева и потреб- но је да и њу излечимо како црква лечи наше душе? кроз свете тајне а ви знате шта су свете тајне на неви- дљиви светотајински начин бог нам опрашта грехе и тако нас удостојава да духовно здрави учествујемо у сла- ви божијој која се догађа на светој литургији на тај начин ми већ сада и овде предокушамо славу царства небеског, славу наше будуће стварно- сти ако само тело лечимо, а душу за- постављамо, и даље смо болесни зато је црква јединствено место на свету и без ње нема спасења нашим душама знате ли неког светог старца, нашег савременика? – старац порфирије, пајсије светого- рац, старац тадеј – набраја зорана – одлично требало би и да читате њихове поуке а идете ли сви недељом у цркву? – да, осим кад огњен и ја добијемо по- сао на некој свадби – одговара зорана – хајде да вас питам једно теже пита- ње – о кажњавању да ли родитељи тре- ба да кажњавају децу и на који начин? – не треба – јавља се михаило – а зашто? како ћете се поправити кад нешто згрешите? – можда само понекад, и то док смо мали – каже зорана – а коју бисте васпитну меру прихва- тили? забране ти родитељи оно што највише волиш, на пример – да трени- раш да ли би то вредело? видим, то вам се баш не допада? – (сада се и мама умешала:) најбољи је разговор са децом то решава већину проблема када им аргументовано ука- жеш на штетност непослушности, тиме се учвршћује међусобно поверење – мама је у праву, али нека нам деца одговоре и на ово: да ли бог помаже ро- дитељима у васпитању? – да – потврђују сви а мама опет до- даје: нарочито када се молимо за нашу децу да се поправе и у добру напредују – и још само једно питање: знамо да се млађа деца увек угледају на старију, а да ли би то могло бити да се и старија деца у нечему угледају на млађу, на при- мер на ревност ка богослужењима чте- ца михаила и малог николе? зачуо се смех – а што не би могло? за крај, можете ли нам нешто отпевати? нека тата поч- не, а ми ћемо га сви пратити – наравно – прихвата ранко шта же- лите? ево, стара призренска: „ој, девој- ко, душо моја“ онда нам је зорана от- певала мамину омиљену песму, а затим и литургијску песму: „тебе појем“ али, и никола је хтео да покаже шта зна и отпевао песмицу из забавишта: „сема- фор светла има“ – свима вам се од срца захваљујемо било нам је изузетно пријатно у вашем друштву осећа се ведар породични дух а што је најважније, томе свако од вас даје свој допринос а зорана додаје: моје другарице кажу да им је лепо у нашој кући, да је атмос- фера пријатна, опуштајућа требаса децом причати, не препуштати ихсамима себи, гледати их право у очи,указивати на добре примере,са што мање кри- тике иусловљавања – да децаосете да им пружате љубав и не ускраћујете слободу,јер јеонаод господа септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 59 60 l православни мисионар l 5/2012 цар душан – српски владар који је сазвао сабор на којем је св сава iv изабран за патријарха; фреска на северном зиду припрате у цркви светих арханђела у леснову, 1349 година септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 61 светли ли ко ви исто ри је спц у јуну 1332 године, славни хи- ландарски игуман гервасије је обавестио сабор манастирског братства да је нови српски краљ ду- шан дао прилог, којим се обезбеђују аделфати (адрфати) за монахе у кареј- ској испосници поводом овог прило- га, сабор је донео одлуку да хиландар може да обезбеди сва три потребна аделфата (братски удео у храни, одећи и обући) за монахе испоснице св са- ве, без помоћи неког другог светогор- ског манастира међу потписницима те одлуке, као други по реду наведен је еклисијарх сава, будући српски па- тријарх сава iv (1354–1375) за по- требе хиландарског манастира, „по- вељенијем худаго и всех последњаго сави“ преписан је пергаментни руко- пис бр 385 у дому архиђакона стефа- на (1343/1344) на рукопису додат је наслов: „поученије златоустово неде- љам, писаније светога оца нашего са- ве српскаго“, у време када се рашири- ло поштовање култа патријарха саве iv у састав овог рукописа ушла је и беседа „константина презвитера сло- во јевангелија 42 от луки, недеља 12“ на челу светогорске обитељи у време ходочашћа цара душана све- тогорским манастирима, сава (iv) је већ био на челу хиландарског братства током цареве посете, игуман сава је доделио аделфат остарелом духовнику антонију (јесен 1347) душан је потвр- дио хиландарске поседе у своме царству, као и нове дарове свог братучеда војих- не (април 1348 г) по повратку са свете горе, цар је написао у прилепу повељу за карејску испосницу: „вољом царства нам и благословом игумана и свих ста- раца благословисмо проигумана попа теодула да је старешина те ћелије која је у кареји“ (1348) стефан душан и игу- ман сава сусрели су се у брусници под рудником, када је цар потврдио село ле- сковљане, дар манастиру хиландару од госпође вишеславе и њених синова бог- дана и богоја (14 август 1354) избор за патријарха после смрти првог српског патри- јарха, св јоаникија пећког (3 сеп- тембар 1354), цар стефан душан са- смерни патријарх сава iv др ђорђе т вуковић на сабору у серу,новембра 1354 године, изабранје за другогсрпског патријарха 62 l православни мисионар l 5/2012 звао је „сабор српски и грчки“ у серу на сабору је изабран сава iv за патри- јарха (вероватно 29 новембра 1354) на сабору у крупиштима, јужно од костура, поред осталих питања, цар се договорио са патријархом око по- тврде нових поседа хиландара, што је остварено издавањем царских повеља у мају и јулу 1355 године по догово- ру са патријархом, душан је повељом потврдио дар севастократора дејана за богородичину цркву у архиљевици (10 август 1355) после смрти цара душана (20 децем- бра 1355), разбојници су, привучени гласинама о скривеном благу, упали у дечанску келију и напали св јефрема како сведочи епископ пећки марко, па- тријарх је одмах обавештен о нападу на чувеног подвижника св сава је позвао испосника „са великом молбом“ и тра- жио да се премести у келију, начињену у месту ждрело, близу средње горе пустињак се преместио у келију која је била патријархова задужбина, а „све- штени сава патријарх често је к њему долазио, разговарајући с њим о ствари- ма корисним за душу“ (житије светог патријарха јефрема) са царем урошем на почетку своје владавине, св цар урош је записао, у мљетској повељи (10 април 1357), како се о свим важним пи- тањима на сабору у скопљу договорио „са госпођом и матером царства ми, ца- рицом кира јеленом, и с господином и оцем преосвештеним патријархом кир- савом и свима митрополитима, игума- нима и са свемоћном („велеможном“) властелом под руком царства ми и са свим сабором српским“ на истом сабо- ру, цар је, на захтев дубровчана, донео одлуку о обнављању трговачких повла- стица и територијалним уступцима са- ми дубровчани су полагали наду у бла- гонаклон став патријарха саве према њима и зато су, касније, тражили његово посредовање у помирењу са будванима (маја 1360) и са кнезом војиславом воји- новићем (28 априла 1362) у присуству св цара уроша, патри- јарха саве и игумана теодосија, челник милош је поклонио део своје баштине манастиру хиландару (1360/61) цар је потврдио дар, али је затражио патријар- хову писмену сагласност патријарх се с даром сагласио у својој повељи: „и смер- ност наша када је видела што је записао и утврдио господар ми превисоки цар моја смерност записа да је постојано и непоколебљиво оно што је приложио челник“ (ђ трифуновић, са светогор- ских извора, београд, 2004, стр 201; прве патријарх сава је именом господњим опомињао властелу да престанеса насиљем светли ликови историје спц четворојеванђеље патријарха саве iv (1354–1375), минијатура јеванђелисте матеја са персонификацијом премудрости, друга половина 14 века, хиландар септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 63 две реченице ове повеље трифуновића подсећају на стихове, па их доноси као строфе – он сматра да је патријарх имао песничког талента) да је и цариградске богослове занимало мишљење патри- јарха саве, сазнајемо из говора монаха јоасафа, одржаног пред члановима ди- настије палеолог, посланицима са запа- да, представницима византијског висо- ког племства и свештенства (јун 1367) објашњавајући потребу да се сазове ва- сељенски сабор ради решавања важних црквених питања, монах јоасаф је пред- лагао да се на овај сабор позову и изасла- ници српског патријарха према даниловом зборнику, св цар урош је претрпео много невоље од сво- је властеле, а према патријарху пајсију, на једном сабору одржаном у манастиру светих арханђела код призрена, патри- јарх сава је именом господњим опоми- њао властелу да престане са насиљем: „слава теби, господе, дуготрпељиви и милостиви! погледај са висине свете сво- је и види неправедни суд који са насиљем узимају!“ после овог упозорења, незадо- вољна властела је напустила сабор измирење две цркве после смрти светог цара уроша (1371), управу над средишњим српским земља- ма преузео је свети кнез лазар према даниловом зборнику, старац исаија се обратио св кнезу лазару ради помире- ња две цркве кнез је одлучио да одлу- ку препусти духовној власти и исаија је отишао патријарху данилов настављач објашњава: „и дошавши (исаија) једва га (саву) умоли за ово разрешење а он (сава) се преклони и замоли старца исаију да пође у цариград, да затражи разрешење о овом а он (исаија) поко- ривши се овоме (сави) да пође, и дошав- ши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу “ са одобрењем сабора, старе царице кир-јелисавете (замонаше- не урошеве мајке) и властеле, исаија је отишао у цариград, где је примљен од стране патријарха св филотеја и са- бора патријарх св филотеј кокинос је опростио „од пређашњег одлучења и запрећења цара и патријарха, све живе и умрле, и примише све архијереје и је- реје у заједницу и саслужење“ том при- ликом, по даниловом зборнику, србима је признато право да имају „самовласна патријарха и никим овладана“ патријарх филотеј је послао кир-ма- теја и кир-мојсеја са старцем исаијом натраг у србију по њиховом доласку, у призрену је служена литургија, та- ко да грчки свештеноиноци „ушавши у цркву служише и причестише се са све- титељем и српским свештеницима“ завршивши послове на њиви господ- њој, патријарх сава је могао мирно да отпочине од многобројних напора у не- дељу антипасхе, 29 априла 1375 годи- не, у трећи час дана, и да уђе у радост господара свога (мт 25, 21) кивот са његовим моштима почива у пећкој па- тријаршији, у цркви светог великому- ченика димитрија да је и цариградске богослове занимало мишљење патријарха саве,сазнајемо из гово- ра монаха јоасафа,одр- жаног пред члановима династије палеолог, посланицимаса запа- да, представницима византијског високог племства исвештенства 64 l православни мисионар l 5/2012 о нади (при најезди искушења) што си клонула, душо моја, и што си жалосна? уздај се у бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и бога мојега (пс 42, 5) не бој ми се душо уплашена док ти нада није угашена, јер кад почне да се гаси нада тада душа потпуно пострада наду држи увек изнад свега па ћеш брзо дочекати њега, не надаш се ти у било кога, ти се надаш у свемоћног бога! не плаши се зато ти ни мало, христу богу до тебе је стало он те и сад и заувек воли, даће души да врагу одоли он је светлост, ти у њега гледај, њега моли и њему се предај, њега слави и у искушењу, надај му се – вечноме спасењу! блажен је човек, коме је име господње нада његова (пс 39, 5) поезија поштовани читаоци, у прошлом броју православног мисионара у тексту „пут у горњак: светиње, искушења и милост божија“ грешком аутора текста наведено је да се свештеник који је помагао путницима после удеса аутобуса зове влатко полић, уместо влатко голић такође, погрешно су потписане две фотографије (манастир витовница и тршка црква) редакција се овом приликом извињава читаоцима и пожртвованом протојереју влатку голићу
Свеска: 327 | Православље и родољубље
... Фотографија на насловној страни корице: Српска војска под небеским покровитељством фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Служити Богу и Отаџбини фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Родољубље као одговорност према генерацијама које долазе фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI свеска 327, септембар / октобар 2012 misionar PraVosLaVni септембар/октобар 2012 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: православље и родољубље Фотографија на полеђини корице: Црква Лазарица у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Дуг љубави према своме роду 3 Светачник О једном позиву и два одговора 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Григорије Ниски Предговор Олимпијади 6 Стари Завет Пророк Илија и цар Ахав 10 Хришћанска етика Љубав светитељâ 16 Тема броја Хришћански патриотизам 21 Избављени род 24 Сећање на мученичког и бесмртног вожда 29 Разговор са пуковником др Бориславом Гроздићем Хришћанско отачаствољубље 34 Православна Црква и здрав патриотизам 39 Шта је право родољубље? 42 Повратак у Очев дом Још једно путовање у Православље 44 Моје путовање ка Православљу: кратак преглед 48 Многодетне хришћанске породице Шемићи из Раковице 52 Светли ликови историје СПЦ Смерни патријарх Сава IV 61 Поезија О нади 64 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Српска војска под небеским покровитељством фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Служити Богу и Отаџбини фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Родољубље као одговорност према генерацијама које долазе фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI свеска 327, септембар / октобар 2012 misionar PraVosLaVni септембар/октобар 2012 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: православље и родољубље Фотографија на полеђини корице: Црква Лазарица у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Дуг љубави према своме роду 3 Светачник О једном позиву и два одговора 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Григорије Ниски Предговор Олимпијади 6 Стари Завет Пророк Илија и цар Ахав 10 Хришћанска етика Љубав светитељâ 16 Тема броја Хришћански патриотизам 21 Избављени род 24 Сећање на мученичког и бесмртног вожда 29 Разговор са пуковником др Бориславом Гроздићем Хришћанско отачаствољубље 34 Православна Црква и здрав патриотизам 39 Шта је право родољубље? 42 Повратак у Очев дом Још једно путовање у Православље 44 Моје путовање ка Православљу: кратак преглед 48 Многодетне хришћанске породице Шемићи из Раковице 52 Светли ликови историје СПЦ Смерни патријарх Сава IV 61 Поезија О нади 64 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
4
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
...саборне цркве; па краљ петар пред ватром у сељачкој кући приБЕКСТВУ 📌 из
отаџбине требало би враћати, и држа-
ти у нас те јаке слободне ватре у којима
гори мирисна шума с брстом, и које пе-
вај
...саборне цркве; па краљ петар пред ватром у сељачкој кући при
МЕТА инфо: Р:21605 К:166872 Д:92
| Свеска 351 |
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... и за св саву манастир жича (фото: википедија) 62 5 / 2016 хришћанска књижевност јунака стадоше нам промицати испред очију немањићи и црнојевићи; па вла- дика раде; па кнез милош; па оџаклија у најтоплијој и најлепшој кући у београ- ду, у оном старом кнежевском конаку крај саборне цркве; па краљ петар пред ватром у сељачкој кући при бекству из отаџбине требало би враћати, и држа- ти у нас те јаке слободне ватре у којима гори мирисна шума с брстом, и које пе- вају и разговарају са човеком као што би требало, где се може, вратити „живе куће“ наместо „мртвих кућа“, како се из- рази владика николај у своме старин- ском конаку у краљеву тај конак је ста- ра „турска“ кућа, рекосмо ми, а поправи нас владика: да није турска него наша, наш стил горњег боја, „горњих чардака“, великих одаја, многих прозора и слобод- ног погледа на безмало све четири стра- не света доста, седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани наме- штајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама у таквој ку- ћи човек стварно седи у сунцу, међ дрве- ћем, у простору, и то владика с правом зове живом кућом у жичи се свугде осећа да је владика николај дуго живео у охриду, с тамо- шњим простим светом који воли и зна зидати, клесати и дрво резати многи радници у жичи, с југа су позвани, или сами дошли на простом неком прозор- чету тек видите ћерћиво и оквире умет- нички комбиноване а да не говоримо о карактеристичним, из фасаде избаченим ћошетима, који споља и изнутра дода- ју кући нешто и уметничко и интимно охрид се нарочито види на жичком вла- дичанском конаку, тамо далеко од го- стинских конака, и близу старој цркви- ци скроман је и мали тај конак, али је зналачки попет на дебели манастирски зид од старине тако насађен, с ћошима окренут у широко поље, тај конак је пра- ви чардак, и чини врло привлачан кут у комплексу зграда за становање ту близу је и нова, симпатична једноспратна ку- ћа, која ће ускоро прорадити као сиро- тињски дом за старце, и као склониште за оне старе људе који желе крај живо- та провести уз манастир, у сиромашној једноставности, која је добар пут и кроз цео живот, и једини добар пут за изла- седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани намештајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама исидора секулић – српска књижевница, академик и прва жена члан сану (извор: srpskoblagors) септембар / октобар 2016 63 зак из живота преко пута, опет нешто ново: каменити павиљон под кубетом, где ће се о богојављењу вршити водоо- свећење а крај тог павиљона велика на- слага тесаних камених коцки градиће се ускоро нов звоник, висок преко двадесет метара, како би звона жичка звонила на- далеко још нисмо готови с грађевинама близу главног улаза манастир стоји спо- меник патријарху варнави споменик, како народ разуме споменик: даривање живих за покој душа мртвих: или мост преко реке, или чесма, или клупа и ми смо се после хладне јутарње кише огре- јали на сунцу крај патријархове чесме и тако огрејани кренули смо стазицом бла- гог успона на брежуљчић, и зараван по њему пре је ту била само звонара ни та звонара сад више није само звонара под њом је изграђена ћелија за једног монаха којег? онога који је желео да станује крај мало корака удаљене нове црквице, ози- дане над неколико костурница које су откривене случајно, приликом копања још један жички олтар, дакле! цркви- ца је необично складна са три стране је око ње трем у стилу охридских црка- ва, низак, у кратким стубићима, доста дубок, интимно склониште од сунца и невремена за људе и птице на том олта- ру моли се онај монах испод звонаре, за мртве сваке ноћи, тачно у поноћ, почи- ње служба, а затим молитва за оне што леже под црквом, и за све друге „повсју- ду православија“ овај чин је потресан мртве треба волети мртви су у нама са оним што смо од њих наследили у крви и традицији; и са тугама због оног чиме смо их увредили и мучили велики један песник, мислилац при свакој речи своје лирике, шарл бодлер, има песму о по- којној старој и измученој служавци, и ту има стих: „много шта тешко боли покој- не, сироте покојне“ (les morts, les pauvres morts, ont des grandes douleurs) жича је велика кућа љубави тамо на брежуљку има се љубав за мртве а ни- же доле, у порти, преко стотину деце је дошло у манастир, ту коначи, ту вечера и руча, за њих је служена владичанска служба, сваком детету је подељена на- фора, владика сам их је учио неколико простих лепих стихова: да се између се- бе воле, и да знају за бога и за св саву жича, обновљена жича, устаје полако са својим бићем из доба борби и рада св саве и устаје са многим својим новим тајнама она се пуни зидинама и зграда- ма, али се око ње и над њом шири велико магнетско поље духа и рада, просветног и милосрдног рада ужижу се канди- ла, проповеда се истина и духовна хра- брост, долазе на стотине, деца и одрасли ако хтеднемо сви, као што хоће народ, жича може постати велика народна све- тиња и радионица кратак је био наш боравак у жичи1 али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког и још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо о потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, бар наш патриотизам, недељив од вере и светиње љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да будемо увек здрави и увек далеко од смрти та пожртвована љубав једна је према богу и према отаџ- бини штампани текст прекуцао н ћ 1 „кратак боравак у жичи“ први пут је објављен у ча- сопису хришћанска мисао 1939 године и само још једном, у књизи записи, београд 1941, стр 21–29 у овом броју православног мисионара доносимо извод из текста (прим ред)
... и за св саву манастир жича (фото: википедија) 62 5 / 2016 хришћанска књижевност јунака стадоше нам промицати испред очију немањићи и црнојевићи; па вла- дика раде; па кнез милош; па оџаклија у најтоплијој и најлепшој кући у београ- ду, у оном старом кнежевском конаку крај саборне цркве; па краљ петар пред ватром у сељачкој кући при бекству из отаџбине требало би враћати, и држа- ти у нас те јаке слободне ватре у којима гори мирисна шума с брстом, и које пе- вају и разговарају са човеком као што би требало, где се може, вратити „живе куће“ наместо „мртвих кућа“, како се из- рази владика николај у своме старин- ском конаку у краљеву тај конак је ста- ра „турска“ кућа, рекосмо ми, а поправи нас владика: да није турска него наша, наш стил горњег боја, „горњих чардака“, великих одаја, многих прозора и слобод- ног погледа на безмало све четири стра- не света доста, седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани наме- штајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама у таквој ку- ћи човек стварно седи у сунцу, међ дрве- ћем, у простору, и то владика с правом зове живом кућом у жичи се свугде осећа да је владика николај дуго живео у охриду, с тамо- шњим простим светом који воли и зна зидати, клесати и дрво резати многи радници у жичи, с југа су позвани, или сами дошли на простом неком прозор- чету тек видите ћерћиво и оквире умет- нички комбиноване а да не говоримо о карактеристичним, из фасаде избаченим ћошетима, који споља и изнутра дода- ју кући нешто и уметничко и интимно охрид се нарочито види на жичком вла- дичанском конаку, тамо далеко од го- стинских конака, и близу старој цркви- ци скроман је и мали тај конак, али је зналачки попет на дебели манастирски зид од старине тако насађен, с ћошима окренут у широко поље, тај конак је пра- ви чардак, и чини врло привлачан кут у комплексу зграда за становање ту близу је и нова, симпатична једноспратна ку- ћа, која ће ускоро прорадити као сиро- тињски дом за старце, и као склониште за оне старе људе који желе крај живо- та провести уз манастир, у сиромашној једноставности, која је добар пут и кроз цео живот, и једини добар пут за изла- седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани намештајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама исидора секулић – српска књижевница, академик и прва жена члан сану (извор: srpskoblagors) септембар / октобар 2016 63 зак из живота преко пута, опет нешто ново: каменити павиљон под кубетом, где ће се о богојављењу вршити водоо- свећење а крај тог павиљона велика на- слага тесаних камених коцки градиће се ускоро нов звоник, висок преко двадесет метара, како би звона жичка звонила на- далеко још нисмо готови с грађевинама близу главног улаза манастир стоји спо- меник патријарху варнави споменик, како народ разуме споменик: даривање живих за покој душа мртвих: или мост преко реке, или чесма, или клупа и ми смо се после хладне јутарње кише огре- јали на сунцу крај патријархове чесме и тако огрејани кренули смо стазицом бла- гог успона на брежуљчић, и зараван по њему пре је ту била само звонара ни та звонара сад више није само звонара под њом је изграђена ћелија за једног монаха којег? онога који је желео да станује крај мало корака удаљене нове црквице, ози- дане над неколико костурница које су откривене случајно, приликом копања још један жички олтар, дакле! цркви- ца је необично складна са три стране је око ње трем у стилу охридских црка- ва, низак, у кратким стубићима, доста дубок, интимно склониште од сунца и невремена за људе и птице на том олта- ру моли се онај монах испод звонаре, за мртве сваке ноћи, тачно у поноћ, почи- ње служба, а затим молитва за оне што леже под црквом, и за све друге „повсју- ду православија“ овај чин је потресан мртве треба волети мртви су у нама са оним што смо од њих наследили у крви и традицији; и са тугама због оног чиме смо их увредили и мучили велики један песник, мислилац при свакој речи своје лирике, шарл бодлер, има песму о по- којној старој и измученој служавци, и ту има стих: „много шта тешко боли покој- не, сироте покојне“ (les morts, les pauvres morts, ont des grandes douleurs) жича је велика кућа љубави тамо на брежуљку има се љубав за мртве а ни- же доле, у порти, преко стотину деце је дошло у манастир, ту коначи, ту вечера и руча, за њих је служена владичанска служба, сваком детету је подељена на- фора, владика сам их је учио неколико простих лепих стихова: да се између се- бе воле, и да знају за бога и за св саву жича, обновљена жича, устаје полако са својим бићем из доба борби и рада св саве и устаје са многим својим новим тајнама она се пуни зидинама и зграда- ма, али се око ње и над њом шири велико магнетско поље духа и рада, просветног и милосрдног рада ужижу се канди- ла, проповеда се истина и духовна хра- брост, долазе на стотине, деца и одрасли ако хтеднемо сви, као што хоће народ, жича може постати велика народна све- тиња и радионица кратак је био наш боравак у жичи1 али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког и још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо о потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, бар наш патриотизам, недељив од вере и светиње љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да будемо увек здрави и увек далеко од смрти та пожртвована љубав једна је према богу и према отаџ- бини штампани текст прекуцао н ћ 1 „кратак боравак у жичи“ први пут је објављен у ча- сопису хришћанска мисао 1939 године и само још једном, у књизи записи, београд 1941, стр 21–29 у овом броју православног мисионара доносимо извод из текста (прим ред)
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
Одреднице:
5
Свеска: 362 | Светиња живота
...већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у томБЕКСТВУ,📌 , народ
предвођен патријархом стигао је до
града светог андрије (сент-андре-
ја), близу будима градић посвећен
првозваном а
...већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у том
МЕТА инфо: Р:26268 К:195987 Д:108
| Свеска 362 |
Свеска: 362 | Светиња живота
... арсеније iii чарнојевић ишао је пред верним народом, као некада мојси- је пред израиљом ако је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима овај ћирилов запис сведочи да нису прене- те само мошти светог кнеза лазара, већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у том бекству, народ предвођен патријархом стигао је до града светог андрије (сент-андре- ја), близу будима градић посвећен првозваном апостолу тако је по- стао место окупљања прог- наног народа ћирило хоповски осетио је потребу да нешто каже и о најблаженијем патријарху ар- сенију, који је управљао пре- столом српске патријаршије, па је придодао још један текст свом писаном делу после по- следњег турског пораза под бечом (1683), почеле су све невоље за арсенија и његов народ отада српска земља постаје поприште вишего- дишњег рата између војски свете лиге и још увек моћног из историје српске православне цркве како је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима патријарх арсеније чарнојевић и протосинђел висарион др ђорђе вуковић споменик арсенију iii чарнојевићу у сечују мађарска) (извор: википедија) јул / август 2018 51 османског царства у тим немирним вре- менима, патријарх је био лишен имања и свега осталог из других извора сазнајемо да је одметник од централне власти, јеген осман-паша ухватио патријарха арсенија и хтео да га погуби 1688, али су срби скупи- ли 10000 талира и откупили свог поглавара убрзо је патријарха задесила нова невоља како саопштава ћирило хоповски, турци су ставили патријарха под стражу, али он наре- ди да се стражарима изнесе јела и пића ко- лико год пожеле када су стражари заспали после обилног оброка, патријарх се у поноћ спустио низ зид и отишао ујутру су стража- ри видели да нема патријарха и повадили сабље једни на друге, тражећи између себе кривца арсеније је нашао уточиште у црној гори, међу никшићанима у племену никшића, арсеније је остао све до ослобођења београда од османске власти патријарх се са војском вратио у патријаршију, коју је затекао опустоше- ну и руинирану у тим тешким тренуцима, окупила се сва војска, у којој је било доста срба, и поклонила се свом пастиру „желе чеда видети оца и отац чеда своја“ овај дирљив догађај је био у новембру, али већ у јануару кренула је у противнапад велика војска састављена од турака и татара хри- шћанска војска је била затечена развојем ситуације на ратишту и почела је одступа- ти ка београду за војском је пошао народ и патријарх са пратњом, плашећи се осве- те султанова војска је желела пошто-пото да ухвати арсенија „а многи иноци и ег- зарси изгибоше близу патријарха и виса- рион, што се звао велики, близу патријарха погибе многи хришћани тада изгибоше и у ропство одведени бише“ тада је било неколико лица у црквеној хи- јерархији који су се звали висарион, али је у овом запису реч о протосинђелу српске патријаршије дотада висарион је познат као ктирор једне цистерне за воду, коју је дао да се уради у хиландару задужбину за спас своје душе, из времена игумана кир ге- оргија, висарион је урадио пред почетак ау- стро-турског рата (1682) ктиторски натпис урезан је на трем изнад саме цистерне том приликом, осим цистерне и трема, свакако су урађени канал и аквадукт који су из обли- жњег потока доводили воду за манастир у једном каснијем запису, који је настао пар година после висарионове смрти, хилан- дарци су се са захвалношћу сећали како је дарежљиви ктитор одвојио 400 гроша (око 50000 акчи) за овај подухват значајан за сам манастир у великој сеоби срба, виса- рион је положио живот како би се сачувао патријарх арсеније, којег је годинама верно служио са њим су заједно изгинули многи монаси и егзарси, али је висарион упамћен као изразити пример страдања, пример ко- ји надахњује друге из историје српске православне цркве портрет патријарха арсенија iii чарнојевића, рад јова василијевича из 1744 године (чува се у музеју српске православне цркве у београду 52 4/ 2018 тако су турци поново, на зиму, ушли у па- тријаршију у цркву су уводили коње „авај, авај, ово би због грехова наших“ они се нису зауставили, већ су кренули на београд и пре- отели га од „немаца“„а најсветији патријарх побеже будиму са свим православним“ (ћи- рило хоповац) ни у тим последњим данима, патријарх није губио веру, љубав и наду на- редио је да се понесу мошти светитеља, јер је страховао да не буду уништене у ратном хаосу у писму упућеном царевима–савлада- рима, јовану и петру, још 1686, он се жалио да турци коњима газе свете мошти очеки- вана помоћ је изостала, зато што су цареви били малолетни и владала је њихова сестра, принцеза софија патријарх сада није желео да се настави уништавање моштију светих божијих угодника, па је организовао њи- хов пренос са светињама ишао је и верни народ рачуна се да је тада избегло око 70 000 срба међу бројним избеглицама, био је и даскал стефан раваничанин, који је забе- лежио како су једни ишли на лађама, други на коњима и колима, а неки пешке, као он тако су до будима ишли 40 дана око патри- јарха, који је био „поклоник гроба господ- њег и свете несагориве купине“, окупило се тамо неколико владика, многи калуђери из разних манастира и доста људи из српске земље „мушки пол и женски“ стефан рава- ничанин је још забележио да је патријарх арсеније претрпео многа искушења, муке и напасти и да је хтео помоћи своме народу, али му нису дали патријарх арсеније се ни тада није пре- давао бивши игуман хоповски забележио је да је патријарх наредио да се у сент-ан- дреји подигне црква, а хришћанима домо- ви није се стало на томе новоподигнута црква је послужила као пример, па су у невољном избеглиштву сазидани манасти- ри и неколико цркава и у новим услови- ма живот се настављао под будним арсе- нијевим старатељством и са благословом цркве свега тога не би било да није било саможртвеног примера висариона и свих који су пострадали бранећи патријарха ар- сенија чарнојевића духовне поуке корпа јарослава пархуте превод са белоруског: дајана лазаревић на полици под прозором у мојој кухињи увек стоји корпа није велика, направљена је од корења уплетена је лепо, уредно, ребро до ребра сва- кога дана је пред мојим очима, веома елегантна, жута, боје лука, којег држим у њој чини се, луку у корпи је удобно, увек је сув, никада не труне гледам је, и изгледа, као да је жива: дише, смеши се ето-ето нешто ће рећи знам да се то никада неће десити, али, сигурно, до дубоке старости остајемо деца у души и верујемо у чудесну причу ова корпа ми је веома драга, зато, што ју је за мене направио јарослав пархута одличан писац, необична осо- ба, са којим сам се дружио много годи- на колико удара је примило његово срце: инфаркти, мождани удари он се очајнички борио за живот и више пута је победио смрт, ускрсавајући из поно- ра и уздижући се поново на ноге про- путовао је и обишао, можда, сваки ку- так белорусије, написао чудесну књигу изузетних кратких прича „земља очева наших“ о родној земљи његов оптими- зам, чинило се, био је неисцрпан изле- чивши се од наредне болести, узео би у руке свој штап и пошао даље, да би боље упознао свет и људе, написао но- ва дела и корпа, која стоји у мом стану, такође је његово дело сваког дана је неколико пута изнова и изнова прегле- дам, представљајући пред собом ау- тора и те далеке стазице, на којима су заувек остали трагови јарослава сил- вестровича пархуте написао: виктор супрунчук (рођ 1949), савремени белоруски писац јул / август 2018 53 у вашем и нашем цењеном православном мисионару, у броју март/април 2018 го- дине, на 57 страни читам текст под називом „манастир ћелије код ваљева“ текст је наве- ден на основу летописа манастира ћелије, лепо и опширно написан од стране бојане николић ауторка, нажалост, није осетила да је боравак у манастиру др јустина попови- ћа, професора богословског факултета у бе- ограду (који је 1946 године прогнан-проте- ран са своје катедре) требало да буде главна тема текста после прогона са катедре, др јустин по- повић се повлачи у један мушки манастир, али исти после неколико дана напушта и две године се задржава у београду маја месеца 1948 године мати сара, из манасти- ра љубостиња, сусреће оца јустина у храму светог саве у београду и позива га да дође у манастир ћелије, који је примила 1946 го- дине отац јустин то радо прихвата, са јед- ном молбом и жељом: да може свакога дана служити свету литургију мати сара, која је са рускињама била у једном манастиру, свим срцем прихвата молбу оца јустина, јер је во- лела богослужење њен позив је показао велику храброст коју је имала мати сара је своје велико поштовање према оцу јустину пренела на све нас (пошто је била у манасти- ру љубостиња, поред оца јустина, познава- ла је и владику николаја) ретко се у књигама спомиње овај важан податак о оцу јустину: да женски манастир ћелије прихвата оца јустина, чува га и омогу- ћава му боравак свих 30 година маја месеца 1952 године удба позива на информативни разговор оца јустина храбра и проницљи- ва мати сара, заједно са 20 монахиња, пра- ти оца јустина пешке 5 км до ваљева после три часа саслушања, оца јустина пуштају, а мати сари, због толиких калуђерица које је повела са собом, прете речима: „вратићемо вам мило за драго!“ на то мудра мати сара одговара : „где глава пође, ту и тело иде“ и заиста, августа месеца те исте 1952 године, мати сара је била у затвору месец дана о овом догађају није опширно писано, а ви ако сматрате душекорисним, можете овај текст објавити молитвено поздравља свегрешна игуманија гликерија манастир ћелије ваљево, 1 јун 2018 године писма читалаца отац јустин у манастиру ћелије поводом текста под називом „манастир ћелије код ваљева“ (православни мисионар бр 360), објављујемо допуну која нам је стигла од мати гликерије, игуманије манастира ћелије: отац јустин поповић у манастиру ћелије (фото: celijeorgrs) 54 4/ 2018 пловидба од луке пиреј према егини при- лика је да осетимо вековни дух средозе- мља и мирис егејског мора јата галебова без бојазни се приближавају људима на полуби, узимајићи у лету из њихових руку храну док трајект равномерно сече таласе, приближава- мо се чудесном острву егина се налази у саронском заливу на 60- ак километара од атине, која се добро види са овог плавог острва утисак је да је некако изоловано није никакво чудо што је свети нектарије, крајем 19 века, одабрао баш ово острвце, тада једно од најсиромашнијих и најпасивнијих, за осаму, молитвени и подви- жнички живот по пристанку на острво и град егину, до- чекала нас је црквица посвећена светом николи, заштитнику морепловаца, путни- ка малену богомољу сви туристи посећу- ју, потом, иду у обилазак љупког градића овде се преплићу времена и светови, ме- дитерански, опуштен, без наметљиве из- вештачености коју диктирају савремени цивилизацијски токови туристи заобилазе локале који подсећају на хиљаде расутих по западу, тражећи места која су у духу грчке и њихове старе културе егина некада и сада острво је туристичка атракција, али је за- штићено од прекобројних посетилаца ипак, има туриста у свако годишње доба мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га све- ти нектарије није позвао има у томе истине, јер нема госта или туристе, који неће већ са првим јутарњим сунцем похрлити у манастир, где се чувају мошти св нектарија чудотворца узаним, каменим улицама егине пролазе мотоциклисти: мушкарци, жене, младићи нигде се грци не журе и нису баш вољни да пропуштају туристе ипак, не би се такво по- нашање могло назвати негостољубивошћу, већ више жељом да им нико и ништа не поре- мети њихов ритам и мир у самом граду има пуно грчких ресторана, чује се негде у даљи- ни сиртаки мирише печена риба, лигње у центру је рибарска пијаца избор плодова мора и ван сезоне веома је богат ресторани путопис мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га свети нектарије није позвао у посети манастиру св нектарија чудотворца када те светитељ позове! биљана живковић јул / август 2018 55 су малени, обично окречени у модро плаво и једноставни из срца острва путујемо према агија мари- ни, посвећеној огњеној марији, чија нас цр- квица поздравља на самој обали удаљена је стотинак метара од мора мештани тврде да је црква из ранохришћанског периода овде гр- ци гаје винову лозу, памук, пистаће, маслину има пуно коза, производе козји сир пролази- мо поред остатака дорског храма са поруше- ним стубовима, храма посвећеног аполону, уз њега је археолошки музеј на брду колона са траговима прошлости из 6 века пре христа егина је у 6 и 7 веку била поморска сила, а историја каже да је била и престоница грчке од 1827–1829 године свети нектарије је живео крајем 19 и почет- ком 20 века његов нимало лак живот и миси- ја у православној грчкој веома су слични на- шем светом василију острошком чудотворцу обојица су због своје преданости монашком животу, молитвености и пожртвованости за народ, били прогоњени од својих претпоста- вљених, огрезлих у завист и интриге можда ће се неко разочарано упитати, како је то мо- гуће: завист, пакост у свету духовности, иза манастирских и владичанских врата?! но, то само показује да су и они који носе мантију и камилавку људи са манама, све док својим жи- вотом не покажу светост свети нектарије је имао тегобан живот и тешко детињство, али чудом божијим, стекао је завидно теолошко образовање, оставши до краја живота дирљиво скро- ман био је предан истинској вери скон- чао је 1920 године за живота су га сматра- ли светим човеком чудотворне су молитве над његовим моштима а нама, обичним смртницима његова љубав је несхватљива, јер ми имамо друге, овоземаљске арши- не до сада је записано на хиљаде имена људи из целог света, којима је грчки чудо- творац помогао, снагом молитве данас се сва имена чувају у црквеним архивама и књигама свети некатрије је светитељ нашег време- на за кога је само у једној књизи забележено преко 2000 чуда о чудима су сведочили мно- ги његови савременици и следбеници, мо- нахиње, монаси, међу којима и архимандрит амвросије фонтрије он је написао житије светитељево у којем је набројао нека од чуда која су се догодила после његове смрти, а ко- јих је, како сам каже, било толико, да „нема па- пира на који би се могла сва записати“ на обали агие марине удишемо мирис мо- ра таласи упорно запљускују посматрамо мреже и начичкане чамце, који са од ране зо- ре са својим господарима рибаре промили понеки такси, повремено аутобуси саобра- путопис „исправи свој живот!“ ово је случај о коме су писали и руски медији млад човек, валериј из санктпетер- бурга никада није ишао у цркву његов отац је оболео од канцера панкреаса умирао је у сну се младићу јавио свети некатрије и рекао му да треба да исправи свој живот и да ће му тек тада отац оздравити изјутра, када се млади човек пробудио, прокомен- тарисао је: „како је смешно име, нектарије!“ младић је тог лета стигао као туриста на егину и видео да се светитељу сви покла- њају, па се и он поклонио и крстио се вра- тио се у русију када је његов отац отишао на контролу, био је потпуно здрав! а лекари у невериципотом је цела породица стигла на егину и сви су се крстилипоклонили смо им кесицу са искрама светитељских моштију нови храм св нектарија 56 4/ 2018 ћају за мештане од центра острва и града, до обале и села начичканим кућама, у близини чувеног манастира св нектарија приморско село са плаво-белим ниским кућама, које су развејане око друма има домаћинстава и по брдима оно што је карактеристично за грч- ки народ јесте да имају много светиња: мана- стира, цркава, црквица нема села које је без макар једне цркве тако је и на егини успи- њемо се друмом у агиа марини се простире брдовито море од маслињака и винограда кажу сељани да је прошла година дала ква- литетно вино било је много сунчаних дана код светог нектарија у близини старог манастира, где је живео свети нектарије протеран од „братије“, ста- сава један од најлепших и најживописнијих цркава у овом делу света, посвећен грчком чудотворцу када овде закорачите, схватите да сте под чудесном куполом острва, које је некада имало стотине цркава и скитова и да- нас се у ближој околини храма светог некта- рија, у стеновитим, црвенкастобакарним бр- дима могу видети монашке избе или њихови остаци у близини су и живи манастири све- тог мине, свете анастасије римљанке, свете екатерине светињу смо угледали већ иза друге вели- ке окуке, на самом узвишењу доминира рас- кошна, нова црква, која је, кажу грци, највећи црквени градитељски подухват у овом веку и највећа црква у овом делу европе, посвећена светом нектарију пут нас води до главне ка- пије, која је отворена пролазе тихо монахи- ње и по који свештеник данас је недеља, па и сами грци из околних села и места долазе на молитву много је, за вансезону, и страна- ца највише њих је дошло по помоћ неко се моли за себе, неко за ближњег милост светог нектарија исцељује људе од најтежих болести у самој порти су, једна поред друге, две ста- ре богомоље, у којој је служио некада и све- ти нектарије бела здања са монашким кона- цима и трпезаријом и она за госте около по голим брдима има 300 испосница у порти је повећа зграда, тек изграђена, прима нас, по- ходнике све је у камену и од камена или у бе- лом мермеру порта, прелеп монашки конак, црква, чесма, светитељев конак, првобитно почивалиште од ветра, сунца, кише, углачан је камен у порти људски кораци, птице и тиштина ула- зимо у цркву, посвећену пресветој тројици скромна је и малена градио ју је сам свети- тељ у њој је служио до судњег дана у цркви монахиње, верници, свештеници свод од сребрних кандила исијава увек једна дежур- на монахиња даје упутства како се молити, како победити искушење, користити воду, свето уље данас је то строга мати марина, јуче – времешна сестра аполонија игуманију феодосију је веома тешко видети, она бди над својих двадесет монахиња, надгледа да у ма- настиру влада рајски мир и савршен поредак ту су мошти све је свечано и некако топло, мило кажу да је свети нектарије имао такав дух, чист, пун љубави, која је нама несхватљи- ва, па се збунимо када нас у оваквим прилика- ма обузме слично осећањепишемо имена ла- тиницом, грци не знају ћирилицу служе отац андреј и константин све одише миром и скромношћу има и ру- муна и бугара, наравно грка, руса, али ипак, кажу овде, највише долазе србиони су, изгле- да, најболеснији стога не чуди што монахиња филотеја добро говори српски а ми, немамо осећај да смо у страној земљи монахиња фи- лотеја је, иначе, рускиња дошла је у светињу пре седам година и овде је остала путопис кревет светитељев и његово јастуче јул / август 2018 57 у току је литургија, и одмах потом молитва светом нектарију поред олтара, са леве стра- не, налазе се светитељеве мошти, а изнад њих и светитељева глава заштићена је стаклом и камилавка и његов епитрахиљ свештеници читају имена за велике празнике, грци у ма- настир доносе посебан колач за здравље, нај- већи део после освећења подели се верници- ма, а остатак се носи кући – чељадима колач је сладак, мирише на цимет и ванилу грци се према том колачу односе са много поштова- ња, као срби према славском колачу на само неколико метара од обе цркве, из- над седмог степеника, налази се чудотворна вода иза чесме је малена капела, у којој је ки- вот од белог мермера – светитељев првобитни кивот а на само 150 корака од чесме је и конак, дом светитељев хрлимо унутра, да осетимо његов дух, сагледамо начин живота он је био веома образован човек, у салону је његова би- блиотека ту је и камен на којем се молио у ње- говој соби све је у белом ту су иконе пресвете богородице и исуса бели кревет и покривач, и оно чувено светитељево, исцељујуће јастуче сунце залазиоко 20 сати се закључава глав- на капија, и више нема ни уласка ни изаска имали смо привилегију да ноћимо на само 50- ак метара од светитељевог почивалишта чуда над чудима овде је сваки дан посвећен светом некта- рију и данас је права светковина на егини много је верника из бројних земаља опет је пуно срба, неко је дошао из србије, републике српске, или они који живе у аустралији, аме- рици, немачкој има бугара, румуна, руса много је грка цео православни свет после богослужења, док је сунце обасјава- ло модро плаво небо, испред манастира седе бројни срби свештеник светислав петровић из ниша је са супругом јеленом и троје деце стигао је, каже, са породицом да се захвали светом нектарију за сву љубав, за велику по- моћ и исцељење, и за породицу и за исцеље- ње које дарује нашем народу у нишу, у цркви посвећеној св луки, долазе људи са пробле- мима, са тешком болестима сви који су ишли код св нектарија, вратили су се препорођени „могао бих сам да причам о чудима на егини, која су нишлије доживели видите, једна на- ша лекарка, која потиче из угледне породице, била је озбиљно болесна доктори јој нису да- вали више од шест месеци живота није била ни крштена није ишла у цркву дошла је јед- ног дана да ме пита о светом нектарију, јер се спремала за пут на егину чула је од неких љу- ди за његова исцељења то је, говорила је, ње- на последња нада тада сам је уочи самог пола- ска крстио у нашој цркви отишла је сутрадан код светитеља после месец дана, она се вра- тила била је у бољем стању нисам ништа смео да кажем али, чудо се десило! оздравила је постала је истинска верница и цела њена по- родица ето, дошао сам светом нектарију да захвалим на његовој љубави, чудотворству ми смо, богу хвала, сви добро у нашој поро- дици, благодаримо што нас чува наш народ масовно обољева од најтежих болести, ми све- штеници се са тим суочавамо, али сведоци смо путопис од тракије до каира и егине свети нектарије егински родио се у си- ливрији тракијској 1846, у сиромашном дому замонашио се у манастиру хиос 1876, а 1889, у својој 43 години јеромо- нах нектарије кефалас рукоположен је у чин епископа у древној митрополији пентапољској у патријаршијском храму светог николаја у каиру хиротонисали су га патријарх александријски софро- није, бивши крфски првојерах антоније и синајски порфирије цео живот је про- вео молитвено, подвижнички служио је у александрији, на евији изучавао архи- ве светогорске библиотеке, управљао је резријевом школом у атини где год да је службовао, привлачио је масу народа после преживљених интрига и клевета од своје сабраће повукао се на егину у мана- стир свете тројице, који је основао 1904 године храм је био подигнут на рушеви- нама старог храма пресветог живоносног извора, чију манастирску славу и данас славе монахиње свети нектарије се обе- лежава 22 новембра 58 4/ 2018 и чудесних исцељења“, каже прота светислав до породице петровић седи велиборка вук- мировић из мелбурна оболела од канцера „ово ми је једина нада и чим су ми јавили моји рођаци из босне за светог нектарија, стигла сам овде сам већ три седмице, сваког дана сам на литургији, пијем воду са живоно- сног извора и користим уље светог нектарија верујте, већ после 10-ог дана сам осетила да ми је боље вратио ми се апетит, болове скоро да немам и све се некако у организму смири- ло нестале су све тегобе мислим да сам ис- цељена то ћу вам потврдити када се вратим у аустралију“, вели велиборка један брачни пар из ниша на егину већ 8 година долази сваког лета и овде бораве по месец дана ољи се десило чудо исцељења меланом је био у последњем стадијуму ни- ко од лекара ми није давао наде„већ сам се у мислима опраштала са децом, мужем, фа- милијом пролазила сам ужасне дане а онда су нам пријатељи рекли за светог нектарија нисмо чекали, одмах смо кренули једва сам издржала пут, била сам под јаком дозом леко- ва никада нећу заборавити сусрет са свети- њом, први наш боравак у маленој цркви наде и исцељења после седам дана, осетила сам побољшање није више било мучнине, боло- ва, грчева, страха, несанице враћао се живот у моје тело од тада мој супруг и ја сваког ле- та долазимо код светог нектарија, али и наша деца и унучад знате, медицина је понекад немоћна човек се, онда, увери колико је бог свемоћан“, сведочи оља и бранка врховец тривуновић је из прња- вора код бања луке, каже да је доживела чудо исцељења тражили смо благослов од игумани- је да разговарамо о чудима светог нектарија сазнајемо да она не даје такве дозволе ипак, после два сата, долази једна монахиња и ка- же да нас у гостињској трпезарији чека сестра филотеја млада монахиња филотеја ведро нас по- здрави: „пре седам година стигла сам из јека- теринбурга када сам први пут дошла, нисам желела да се вратим кући то је било јаче од мене мој духовник у русији ми је благосло- вио монашке дане у великој светињи“, казује филотеја, која је, иначе, полиглота често је у манастиру преводилац савладала је, захва- љујући, честим посетама срба и наш језик на- изменично причамо и руски и српски „вас интересују чуда над чудима било их је много водимо евиденцију о сваком исцељењу али, прво да кажем, када је свети нектарије осно- вао манастир, сестринство је било прави узор монашког живота у целој грчкој иначе, наш све- титељ је и покровитељ женског монаштва у грч- кој његово присуство се свакодневно осећа, не- видљиво управља нашим животимаон се јавља људима и на хиљаде километара раздаљине! ми, сестре осећамо његове молитве и при послуша- њу ви знате да светитељ лечи и душу и тело путопис црква св тројице у којој је служио св нектарије – у њој се налазе и светитељеве мошти свештеник светислав петровић из ниша јул / август 2018 59 мисионарски излог када сам недавно дежурала у цркви, стигао је један брачни пар из москве ирина лекар- ка и андреј, млади универзитетски професор причали су ми да никада нису крочили у цркву и да нису били верници а поготово, нису ништа знали о грчким светитељима једне ноћи андреј је сањао, острво, цркву, прозор изнад кревета једне собе у којој су би- ли бели јастук и иконе сањао је ћелију светог нектарија и, у њој, отворен прозор један ста- рац у одежди рекао је андреју у сну:„ ти си мене заборавио“ „ко си ти?“ – питао је андреј „ја сам свети нектарије“ – одговорио му је млад човек је сутрадан почео да се интере- сује, ко је св нектарије после два дана стигли су на егину, где су се крстили и венчали њихова прича је остала записана и потписана са њихо- вим пуним именима, уз коментар„ми смо по- кајана чеда наше цркве“ потом, случај од пре пет година, једног умет- ника из србије, који је боловао од леукемије причао ми је, када је стигао код светог некта- рија : „када сам осетио да ми се срце прилепило богу, оздравио сам!“ он је данас монах у србији и здрав човек! једна девојчица из бања луке, пре четири го- дине стигла је код нас у инвалидским колицима лекари су рекли њеним родитељима да никада неће проходати прве кораке је направила по- ред ћивота св нектарија од тада сваке године, потпуно здрава, на ногама, долази да захвали нашем светитељу наташа из санктпетербурга је имала реци- див меланома писала нам је и рекла да не може да дође прочитала је о светитељу и по- што ништа није знала о цркви, богу, отишла је у оближњу цркву, крстила се, исповедила и при- честила читала је акатист светом нектарију после два месеца, меланом је у потпуности нестао девојка је оздравила она сада често походи руске светиње њени родитељи живе у америци и сваке године долазе на егину да се захвале светитељу како објаснити да се чу- дотворац јави онима који нису у вери и никада нису чули за нашу светињу то је непојмљива љубав божијим чудом се дешава и још не- што, нема случајног путника за егину“ књига о проти милутину тесли милован матић, српски прота милу- тин тесла (1819–1879) отац николе тесле, друго допуњено и исправљено издање, центар за црквене студије, ниш, 2017, 349 за ово двоје, церкву и народ, гди год будем, готов ћу бити живот свој положити милутин тесла милош з јелић ова књига садржи ис- црпну историју породице тесла, детаљан опис животног пута проте милутина тесле, (о оцу ни- коле тесле зна- мо да је био срп- ски православни свештеник у ли- ци), велики број његових писама и списа, као и неколико текстова о проти милутину књига почиње врло занимљивим и, у историографском смислу, исцрпним погла- вљима: порекло породице и презимена те- сла, радуч (село у коме је рођен милутин), никола и ана тесла (деда и баба н тесле) деда николе тесле, никола (1789 – после 1835), био је у војној служби од 53 до 145 стране, нижу се поглавља која чине жи- вотопис милутина тесле сазнајемо да је рођен у селу радуч, 1819, завршио бого- словију у плашком (поглавље школовање, 55–59), ступио у брак са георгином, рођ мандић (1822–1892) о значајној породи- ци мандић сазнајемо из поглавља женидба (60–70) затим пратимо његово парохијско путопис 60 4/ 2018 служење у погављима у штикади, у сењу, у смиљану, у госпићу ово су имена места у којима је службовао милутин тесла ру- коположен је 1846 године, а у штикади је провео мање од годину дана затим је пре- мештен у сењ, јер су сењски срби од влади- ке тражили способног свештеника, који ће моћи да равноправно разговара са профе- сорима, римокатоличким клером и уопште, угледним грађанима у село смиљан прела- зи 1852 где остаје до 1863 и где ће му се 1856 родити син никола (поред њега, имао је још једног сина и три кћерке) остатак живота проводи у госпићу, где се упокојио 1879 године посебан вид служења богу и српском на- роду једног броја српских свештеника кроз векове и данас, био је рад на пољу књи- жевности прота милутин био је сарадник листа „србски дневник“, који је излазио у новом саду, а о његовој библиотеци и де- таљније о књижевном раду, читамо у погла- вљима врсни књигољубац и проповедник, дописник србског дневника и национални радник и песник од 145 до 285 стране су писма и списи проте милутина и неколи- ко текстова о њему публиковање писама и списа проте милутина, представља спо- меник српског језика, којим су српски ин- телектуалци говорили и писали пре стосе- дамдесет година, а чија се лексика знатно разликује од данашње у писму сењским србима, каже: „да се водрузи у церкви амвон, јер он је једна от поглавити частиј у храму потребан је ради входова, ради ана- логиа; с њега се проповеда слово божие, чита свјашчено писаније, а и вљепоту изи- скуе га заамвоња молитва“ (стр 157) побожност и пожртвованост у пастир- ском служењу проте милутина тесле треба да буду узор сваком српском све- штенику књига представља драгоцен прилог историји српске цркве и срба у лици, али и проучавању лика николе те- сле, који је рођен као православни ср- бин и одрастао у окружењу православне духовности прво издање ове књиге обја- вио је манастир студеница јул / август 2018 61 поезија поред реке туманице славни граде голубачки надалеко свима познати! због трајана, али не због тог, већ те знају због тумана твог поред реке туманице кад је од тамјана миомир од светитеља, утеха послана богом зосим овде нађе испосницу ледну, од синаја имао је још ту жељу једну пештера га небом подиже, жели небо да му је ближе нетварну му светлост шаље бог, оком својим види христа свог поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана зосим слуша духовника григорија свога, таворска их светлост спаја и присуство бога сваки жбун је место молитве, тишина за анахорете милош стрелом ка зосиму свом, призва светог царству небеском поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана залуд војвода обилић ломи стрелу јаку: „ту ме мани, лека даћу ја за болест сваку“ „голубачки острог биће ту , човек бићу ја за витезду, што све спушта у свету бању ткано даћу на пресвлачењу поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана са мном биће јаков нови сугуба нам снага, туман божији ризница је од небеског блага дунав река јесте велика, ал’ је већа од поклоника што сви хрле српском сиону? туман држе да не потону поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана руке мученог јакова и светог зосима, дочекују, грле верне што их господ прима! мошти мученог јакова и светог зосима, светионик на истоку што србија има! аутор: хаџи драган б поповић година 60 62 4/ 2018 интернет мисија српске православне цр- кве је стара колико и сам интернет на- име, присуство православне заједнице да- тира из „каменог“ доба када су се интернет технологије заснивале на аналогним мрежа- ма, а спц је једна од првих институција која је заузела део дигиталног простора чинећи тиме корак који је у складу са хришћанским погледом на нове технологије петнаест го- дина касније, спцсрб постаје и један од пр- вих регистрованих ћириличних интернет домена до данас је православна хришћанска за- једница је оставила дигитални траг који се мери милионима страница, дигитализована су готово сва издања српске православне цркве, а свето писмо је доступно на свим језицима и представљено је уз помоћ најса- временијих алгоритама према извештајима теолошких института, само глобални фонд за изучавање библистике обезбеђује преко 400 милиона одредница на свим језицима света посматрајући наше православно ин- тернет „сазвежђе“, аналитика говори да пру- жамо око 12 милиона референци на српском говорном подручју! дефинитивно, са таквим бројевима долазе изазови и неистражена поља, а често је на- предак толико брз да не можемо сагледати да ли ће дигитално дело поред добра остави- ти и последице данас интернет не користи само млађа популација: интернет је постао опште добро, а његова отвореност и доступ- ност га чине подобним за мисију цркве ове године, у славу бога, обележавамо два јубилеја: 60 година постојања часописа православни мисионар и 10 година центра за проучавање и употребу савремених тех- нологија спц (цепис) оба значајна јубилеја можемо обележити како већ и доликује слу- жби –дигитално и мисионарски православни мисионар шездесет година постојања православ- ног мисионара обележавамо његовом по- ставком на интернет колико је то мисионар заслужио, не говоре само његове зреле го- дине током којих се још више приближио читалачкој публици, него и више хиљада ин- тернет референци које указују на објављене текстове из мисионара које сами читаоци деле у жељи да их учине доступнијима није изненађујуће да претрагом интернета доби- јамо неколико десетина хиљада референ- ци са назнаком „преузето из православног мисионара“ ове значајне бројке нису само статистика православни мисионар је својим приступом постао препознатљив младој читалачкој пу- блици којој је намењен, али је радо читан у круговима најразличитијих нивоа образова- ња и интересовања објављивањем архиве мисионара на адреси misionarspcrs, ове (по оцени чита- лачке публике), вредне и значајне текстове препуштамо глобалном аудиторијуму, да у њима пронађе свој делић „доброг интерне- та“ грубом проценом, остављамо дигитални хришћански траг на, од преко 4000 страни- ца, а сваким новим бројем додајемо нове на- слове које можете пратити путем сајта осим глобалне доступности архиве, циљ је да вас уз помоћ сајта информишемо о но- вим садржајима и бројевима мисионара, те вас позивамо и очекујемо на мејлинг листи овог мисионарског гласила српске право- црква и савремене технологије дигитални мостови александар арсенин јул / август 2018 63 славне цркве за младе биће нам изузетно задовољство да и на овај начин мисионар до- спе у вашу свакодневицу и да буде редовно место и извор добрих текстова цепис цепис са друге стране делује и теоријски и практично током десет година рада пружио је многе анализе и дао је одго- воре на готово све изазове дигиталне техно- логије у начелном смислу рад одељења се у наредном периоду усмерава на практич- ну употребу информационих технологија у мисији цркве велику заслугу за оснивање цепис-а и његов рад до 2016 године носи управо уредник овог часописа, презвитер оливер суботић, уз чију је препоруку ђакон александар савић (који такође има инфор- матичко и теолошко образовање) постао са- дашњи управник и веома успешно га води цепис је радио на стварању софтвера који помажу уређењу интернет простора спц са циљем да се умање могућности злоупотребе идентитета и да се деградира интернет ми- сија спц сарадња овог синодалног центра са осталим институцијама спц отворила је нове интернет портале и дигиталне мосто- ве, те поред сајта православног мисионара представљамо и архиву часописа право- славље, али и медијске сервисе попут инфо мреже спц, пројекта глафира пбф и друге ова два јубилеја не би постојала без мреже сарадника и без сабрања око хри- стове љубави која је све време у центру нашег рада аутор је стални стручни сарадник цепис-а интернет адресе нашег часописа, са којих у електронском облику можете преузимати бројеве старије од 6 месеци су: мисионарспцсрб misionarspcrs црква и савремене технологије 64 4/ 2018 поезија немањићи свети (мелодија: свети граде на бистрици) српске земље сачекаше свог вођу којег посла сами бог завида небу благодари име даје малом немањи покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала господ шаље лозу нову, спушта је у време немањина света рука понеће то бреме стефан гради манастира два сви су против, браћа његова мајци божијој, светом николи за род гради да им се моли покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала победоносни га ђорђе слободом окива да подиже задужбине, то је вера жива ничу нови ђорђа ступови, ал’ су жеља нови синови растислава жели срцем свим да га има живи само с тим покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала звезда сјајна у мишчићи засја до стамбола роди нам се растко дете духовног престола монах сава оца дозива симеоном њега назива: „оче мили света гора зна хилендар је део српског сна“ покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала „у никеји патријарху епископство тражим државу србију желим црквом да оснажим“ две су круне српске биле тад, држава и црква какав склад немањића два су века то кад се срби сјаје к’о злато покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала због њих срби црквом сјаје, уз бога су стали задужбине и држава није подвиг мали светородна лоза света плодове још даје с њима све српско постоји и у христу траје светородна лоза немањића, фреска из дечана, 14 век (извор: википедија) хаџи драган поповић
... арсеније iii чарнојевић ишао је пред верним народом, као некада мојси- је пред израиљом ако је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима овај ћирилов запис сведочи да нису прене- те само мошти светог кнеза лазара, већ и других светитеља, као што је св ро- мило раванички у том бекству, народ предвођен патријархом стигао је до града светог андрије (сент-андре- ја), близу будима градић посвећен првозваном апостолу тако је по- стао место окупљања прог- наног народа ћирило хоповски осетио је потребу да нешто каже и о најблаженијем патријарху ар- сенију, који је управљао пре- столом српске патријаршије, па је придодао још један текст свом писаном делу после по- следњег турског пораза под бечом (1683), почеле су све невоље за арсенија и његов народ отада српска земља постаје поприште вишего- дишњег рата између војски свете лиге и још увек моћног из историје српске православне цркве како је мојсије некада преносио јосифове кости, сада је патријарх преносио ћивоте са светитељима патријарх арсеније чарнојевић и протосинђел висарион др ђорђе вуковић споменик арсенију iii чарнојевићу у сечују мађарска) (извор: википедија) јул / август 2018 51 османског царства у тим немирним вре- менима, патријарх је био лишен имања и свега осталог из других извора сазнајемо да је одметник од централне власти, јеген осман-паша ухватио патријарха арсенија и хтео да га погуби 1688, али су срби скупи- ли 10000 талира и откупили свог поглавара убрзо је патријарха задесила нова невоља како саопштава ћирило хоповски, турци су ставили патријарха под стражу, али он наре- ди да се стражарима изнесе јела и пића ко- лико год пожеле када су стражари заспали после обилног оброка, патријарх се у поноћ спустио низ зид и отишао ујутру су стража- ри видели да нема патријарха и повадили сабље једни на друге, тражећи између себе кривца арсеније је нашао уточиште у црној гори, међу никшићанима у племену никшића, арсеније је остао све до ослобођења београда од османске власти патријарх се са војском вратио у патријаршију, коју је затекао опустоше- ну и руинирану у тим тешким тренуцима, окупила се сва војска, у којој је било доста срба, и поклонила се свом пастиру „желе чеда видети оца и отац чеда своја“ овај дирљив догађај је био у новембру, али већ у јануару кренула је у противнапад велика војска састављена од турака и татара хри- шћанска војска је била затечена развојем ситуације на ратишту и почела је одступа- ти ка београду за војском је пошао народ и патријарх са пратњом, плашећи се осве- те султанова војска је желела пошто-пото да ухвати арсенија „а многи иноци и ег- зарси изгибоше близу патријарха и виса- рион, што се звао велики, близу патријарха погибе многи хришћани тада изгибоше и у ропство одведени бише“ тада је било неколико лица у црквеној хи- јерархији који су се звали висарион, али је у овом запису реч о протосинђелу српске патријаршије дотада висарион је познат као ктирор једне цистерне за воду, коју је дао да се уради у хиландару задужбину за спас своје душе, из времена игумана кир ге- оргија, висарион је урадио пред почетак ау- стро-турског рата (1682) ктиторски натпис урезан је на трем изнад саме цистерне том приликом, осим цистерне и трема, свакако су урађени канал и аквадукт који су из обли- жњег потока доводили воду за манастир у једном каснијем запису, који је настао пар година после висарионове смрти, хилан- дарци су се са захвалношћу сећали како је дарежљиви ктитор одвојио 400 гроша (око 50000 акчи) за овај подухват значајан за сам манастир у великој сеоби срба, виса- рион је положио живот како би се сачувао патријарх арсеније, којег је годинама верно служио са њим су заједно изгинули многи монаси и егзарси, али је висарион упамћен као изразити пример страдања, пример ко- ји надахњује друге из историје српске православне цркве портрет патријарха арсенија iii чарнојевића, рад јова василијевича из 1744 године (чува се у музеју српске православне цркве у београду 52 4/ 2018 тако су турци поново, на зиму, ушли у па- тријаршију у цркву су уводили коње „авај, авај, ово би због грехова наших“ они се нису зауставили, већ су кренули на београд и пре- отели га од „немаца“„а најсветији патријарх побеже будиму са свим православним“ (ћи- рило хоповац) ни у тим последњим данима, патријарх није губио веру, љубав и наду на- редио је да се понесу мошти светитеља, јер је страховао да не буду уништене у ратном хаосу у писму упућеном царевима–савлада- рима, јовану и петру, још 1686, он се жалио да турци коњима газе свете мошти очеки- вана помоћ је изостала, зато што су цареви били малолетни и владала је њихова сестра, принцеза софија патријарх сада није желео да се настави уништавање моштију светих божијих угодника, па је организовао њи- хов пренос са светињама ишао је и верни народ рачуна се да је тада избегло око 70 000 срба међу бројним избеглицама, био је и даскал стефан раваничанин, који је забе- лежио како су једни ишли на лађама, други на коњима и колима, а неки пешке, као он тако су до будима ишли 40 дана око патри- јарха, који је био „поклоник гроба господ- њег и свете несагориве купине“, окупило се тамо неколико владика, многи калуђери из разних манастира и доста људи из српске земље „мушки пол и женски“ стефан рава- ничанин је још забележио да је патријарх арсеније претрпео многа искушења, муке и напасти и да је хтео помоћи своме народу, али му нису дали патријарх арсеније се ни тада није пре- давао бивши игуман хоповски забележио је да је патријарх наредио да се у сент-ан- дреји подигне црква, а хришћанима домо- ви није се стало на томе новоподигнута црква је послужила као пример, па су у невољном избеглиштву сазидани манасти- ри и неколико цркава и у новим услови- ма живот се настављао под будним арсе- нијевим старатељством и са благословом цркве свега тога не би било да није било саможртвеног примера висариона и свих који су пострадали бранећи патријарха ар- сенија чарнојевића духовне поуке корпа јарослава пархуте превод са белоруског: дајана лазаревић на полици под прозором у мојој кухињи увек стоји корпа није велика, направљена је од корења уплетена је лепо, уредно, ребро до ребра сва- кога дана је пред мојим очима, веома елегантна, жута, боје лука, којег држим у њој чини се, луку у корпи је удобно, увек је сув, никада не труне гледам је, и изгледа, као да је жива: дише, смеши се ето-ето нешто ће рећи знам да се то никада неће десити, али, сигурно, до дубоке старости остајемо деца у души и верујемо у чудесну причу ова корпа ми је веома драга, зато, што ју је за мене направио јарослав пархута одличан писац, необична осо- ба, са којим сам се дружио много годи- на колико удара је примило његово срце: инфаркти, мождани удари он се очајнички борио за живот и више пута је победио смрт, ускрсавајући из поно- ра и уздижући се поново на ноге про- путовао је и обишао, можда, сваки ку- так белорусије, написао чудесну књигу изузетних кратких прича „земља очева наших“ о родној земљи његов оптими- зам, чинило се, био је неисцрпан изле- чивши се од наредне болести, узео би у руке свој штап и пошао даље, да би боље упознао свет и људе, написао но- ва дела и корпа, која стоји у мом стану, такође је његово дело сваког дана је неколико пута изнова и изнова прегле- дам, представљајући пред собом ау- тора и те далеке стазице, на којима су заувек остали трагови јарослава сил- вестровича пархуте написао: виктор супрунчук (рођ 1949), савремени белоруски писац јул / август 2018 53 у вашем и нашем цењеном православном мисионару, у броју март/април 2018 го- дине, на 57 страни читам текст под називом „манастир ћелије код ваљева“ текст је наве- ден на основу летописа манастира ћелије, лепо и опширно написан од стране бојане николић ауторка, нажалост, није осетила да је боравак у манастиру др јустина попови- ћа, професора богословског факултета у бе- ограду (који је 1946 године прогнан-проте- ран са своје катедре) требало да буде главна тема текста после прогона са катедре, др јустин по- повић се повлачи у један мушки манастир, али исти после неколико дана напушта и две године се задржава у београду маја месеца 1948 године мати сара, из манасти- ра љубостиња, сусреће оца јустина у храму светог саве у београду и позива га да дође у манастир ћелије, који је примила 1946 го- дине отац јустин то радо прихвата, са јед- ном молбом и жељом: да може свакога дана служити свету литургију мати сара, која је са рускињама била у једном манастиру, свим срцем прихвата молбу оца јустина, јер је во- лела богослужење њен позив је показао велику храброст коју је имала мати сара је своје велико поштовање према оцу јустину пренела на све нас (пошто је била у манасти- ру љубостиња, поред оца јустина, познава- ла је и владику николаја) ретко се у књигама спомиње овај важан податак о оцу јустину: да женски манастир ћелије прихвата оца јустина, чува га и омогу- ћава му боравак свих 30 година маја месеца 1952 године удба позива на информативни разговор оца јустина храбра и проницљи- ва мати сара, заједно са 20 монахиња, пра- ти оца јустина пешке 5 км до ваљева после три часа саслушања, оца јустина пуштају, а мати сари, због толиких калуђерица које је повела са собом, прете речима: „вратићемо вам мило за драго!“ на то мудра мати сара одговара : „где глава пође, ту и тело иде“ и заиста, августа месеца те исте 1952 године, мати сара је била у затвору месец дана о овом догађају није опширно писано, а ви ако сматрате душекорисним, можете овај текст објавити молитвено поздравља свегрешна игуманија гликерија манастир ћелије ваљево, 1 јун 2018 године писма читалаца отац јустин у манастиру ћелије поводом текста под називом „манастир ћелије код ваљева“ (православни мисионар бр 360), објављујемо допуну која нам је стигла од мати гликерије, игуманије манастира ћелије: отац јустин поповић у манастиру ћелије (фото: celijeorgrs) 54 4/ 2018 пловидба од луке пиреј према егини при- лика је да осетимо вековни дух средозе- мља и мирис егејског мора јата галебова без бојазни се приближавају људима на полуби, узимајићи у лету из њихових руку храну док трајект равномерно сече таласе, приближава- мо се чудесном острву егина се налази у саронском заливу на 60- ак километара од атине, која се добро види са овог плавог острва утисак је да је некако изоловано није никакво чудо што је свети нектарије, крајем 19 века, одабрао баш ово острвце, тада једно од најсиромашнијих и најпасивнијих, за осаму, молитвени и подви- жнички живот по пристанку на острво и град егину, до- чекала нас је црквица посвећена светом николи, заштитнику морепловаца, путни- ка малену богомољу сви туристи посећу- ју, потом, иду у обилазак љупког градића овде се преплићу времена и светови, ме- дитерански, опуштен, без наметљиве из- вештачености коју диктирају савремени цивилизацијски токови туристи заобилазе локале који подсећају на хиљаде расутих по западу, тражећи места која су у духу грчке и њихове старе културе егина некада и сада острво је туристичка атракција, али је за- штићено од прекобројних посетилаца ипак, има туриста у свако годишње доба мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га све- ти нектарије није позвао има у томе истине, јер нема госта или туристе, који неће већ са првим јутарњим сунцем похрлити у манастир, где се чувају мошти св нектарија чудотворца узаним, каменим улицама егине пролазе мотоциклисти: мушкарци, жене, младићи нигде се грци не журе и нису баш вољни да пропуштају туристе ипак, не би се такво по- нашање могло назвати негостољубивошћу, већ више жељом да им нико и ништа не поре- мети њихов ритам и мир у самом граду има пуно грчких ресторана, чује се негде у даљи- ни сиртаки мирише печена риба, лигње у центру је рибарска пијаца избор плодова мора и ван сезоне веома је богат ресторани путопис мештани кажу да на егину нико није дошао, а да га свети нектарије није позвао у посети манастиру св нектарија чудотворца када те светитељ позове! биљана живковић јул / август 2018 55 су малени, обично окречени у модро плаво и једноставни из срца острва путујемо према агија мари- ни, посвећеној огњеној марији, чија нас цр- квица поздравља на самој обали удаљена је стотинак метара од мора мештани тврде да је црква из ранохришћанског периода овде гр- ци гаје винову лозу, памук, пистаће, маслину има пуно коза, производе козји сир пролази- мо поред остатака дорског храма са поруше- ним стубовима, храма посвећеног аполону, уз њега је археолошки музеј на брду колона са траговима прошлости из 6 века пре христа егина је у 6 и 7 веку била поморска сила, а историја каже да је била и престоница грчке од 1827–1829 године свети нектарије је живео крајем 19 и почет- ком 20 века његов нимало лак живот и миси- ја у православној грчкој веома су слични на- шем светом василију острошком чудотворцу обојица су због своје преданости монашком животу, молитвености и пожртвованости за народ, били прогоњени од својих претпоста- вљених, огрезлих у завист и интриге можда ће се неко разочарано упитати, како је то мо- гуће: завист, пакост у свету духовности, иза манастирских и владичанских врата?! но, то само показује да су и они који носе мантију и камилавку људи са манама, све док својим жи- вотом не покажу светост свети нектарије је имао тегобан живот и тешко детињство, али чудом божијим, стекао је завидно теолошко образовање, оставши до краја живота дирљиво скро- ман био је предан истинској вери скон- чао је 1920 године за живота су га сматра- ли светим човеком чудотворне су молитве над његовим моштима а нама, обичним смртницима његова љубав је несхватљива, јер ми имамо друге, овоземаљске арши- не до сада је записано на хиљаде имена људи из целог света, којима је грчки чудо- творац помогао, снагом молитве данас се сва имена чувају у црквеним архивама и књигама свети некатрије је светитељ нашег време- на за кога је само у једној књизи забележено преко 2000 чуда о чудима су сведочили мно- ги његови савременици и следбеници, мо- нахиње, монаси, међу којима и архимандрит амвросије фонтрије он је написао житије светитељево у којем је набројао нека од чуда која су се догодила после његове смрти, а ко- јих је, како сам каже, било толико, да „нема па- пира на који би се могла сва записати“ на обали агие марине удишемо мирис мо- ра таласи упорно запљускују посматрамо мреже и начичкане чамце, који са од ране зо- ре са својим господарима рибаре промили понеки такси, повремено аутобуси саобра- путопис „исправи свој живот!“ ово је случај о коме су писали и руски медији млад човек, валериј из санктпетер- бурга никада није ишао у цркву његов отац је оболео од канцера панкреаса умирао је у сну се младићу јавио свети некатрије и рекао му да треба да исправи свој живот и да ће му тек тада отац оздравити изјутра, када се млади човек пробудио, прокомен- тарисао је: „како је смешно име, нектарије!“ младић је тог лета стигао као туриста на егину и видео да се светитељу сви покла- њају, па се и он поклонио и крстио се вра- тио се у русију када је његов отац отишао на контролу, био је потпуно здрав! а лекари у невериципотом је цела породица стигла на егину и сви су се крстилипоклонили смо им кесицу са искрама светитељских моштију нови храм св нектарија 56 4/ 2018 ћају за мештане од центра острва и града, до обале и села начичканим кућама, у близини чувеног манастира св нектарија приморско село са плаво-белим ниским кућама, које су развејане око друма има домаћинстава и по брдима оно што је карактеристично за грч- ки народ јесте да имају много светиња: мана- стира, цркава, црквица нема села које је без макар једне цркве тако је и на егини успи- њемо се друмом у агиа марини се простире брдовито море од маслињака и винограда кажу сељани да је прошла година дала ква- литетно вино било је много сунчаних дана код светог нектарија у близини старог манастира, где је живео свети нектарије протеран од „братије“, ста- сава један од најлепших и најживописнијих цркава у овом делу света, посвећен грчком чудотворцу када овде закорачите, схватите да сте под чудесном куполом острва, које је некада имало стотине цркава и скитова и да- нас се у ближој околини храма светог некта- рија, у стеновитим, црвенкастобакарним бр- дима могу видети монашке избе или њихови остаци у близини су и живи манастири све- тог мине, свете анастасије римљанке, свете екатерине светињу смо угледали већ иза друге вели- ке окуке, на самом узвишењу доминира рас- кошна, нова црква, која је, кажу грци, највећи црквени градитељски подухват у овом веку и највећа црква у овом делу европе, посвећена светом нектарију пут нас води до главне ка- пије, која је отворена пролазе тихо монахи- ње и по који свештеник данас је недеља, па и сами грци из околних села и места долазе на молитву много је, за вансезону, и страна- ца највише њих је дошло по помоћ неко се моли за себе, неко за ближњег милост светог нектарија исцељује људе од најтежих болести у самој порти су, једна поред друге, две ста- ре богомоље, у којој је служио некада и све- ти нектарије бела здања са монашким кона- цима и трпезаријом и она за госте около по голим брдима има 300 испосница у порти је повећа зграда, тек изграђена, прима нас, по- ходнике све је у камену и од камена или у бе- лом мермеру порта, прелеп монашки конак, црква, чесма, светитељев конак, првобитно почивалиште од ветра, сунца, кише, углачан је камен у порти људски кораци, птице и тиштина ула- зимо у цркву, посвећену пресветој тројици скромна је и малена градио ју је сам свети- тељ у њој је служио до судњег дана у цркви монахиње, верници, свештеници свод од сребрних кандила исијава увек једна дежур- на монахиња даје упутства како се молити, како победити искушење, користити воду, свето уље данас је то строга мати марина, јуче – времешна сестра аполонија игуманију феодосију је веома тешко видети, она бди над својих двадесет монахиња, надгледа да у ма- настиру влада рајски мир и савршен поредак ту су мошти све је свечано и некако топло, мило кажу да је свети нектарије имао такав дух, чист, пун љубави, која је нама несхватљи- ва, па се збунимо када нас у оваквим прилика- ма обузме слично осећањепишемо имена ла- тиницом, грци не знају ћирилицу служе отац андреј и константин све одише миром и скромношћу има и ру- муна и бугара, наравно грка, руса, али ипак, кажу овде, највише долазе србиони су, изгле- да, најболеснији стога не чуди што монахиња филотеја добро говори српски а ми, немамо осећај да смо у страној земљи монахиња фи- лотеја је, иначе, рускиња дошла је у светињу пре седам година и овде је остала путопис кревет светитељев и његово јастуче јул / август 2018 57 у току је литургија, и одмах потом молитва светом нектарију поред олтара, са леве стра- не, налазе се светитељеве мошти, а изнад њих и светитељева глава заштићена је стаклом и камилавка и његов епитрахиљ свештеници читају имена за велике празнике, грци у ма- настир доносе посебан колач за здравље, нај- већи део после освећења подели се верници- ма, а остатак се носи кући – чељадима колач је сладак, мирише на цимет и ванилу грци се према том колачу односе са много поштова- ња, као срби према славском колачу на само неколико метара од обе цркве, из- над седмог степеника, налази се чудотворна вода иза чесме је малена капела, у којој је ки- вот од белог мермера – светитељев првобитни кивот а на само 150 корака од чесме је и конак, дом светитељев хрлимо унутра, да осетимо његов дух, сагледамо начин живота он је био веома образован човек, у салону је његова би- блиотека ту је и камен на којем се молио у ње- говој соби све је у белом ту су иконе пресвете богородице и исуса бели кревет и покривач, и оно чувено светитељево, исцељујуће јастуче сунце залазиоко 20 сати се закључава глав- на капија, и више нема ни уласка ни изаска имали смо привилегију да ноћимо на само 50- ак метара од светитељевог почивалишта чуда над чудима овде је сваки дан посвећен светом некта- рију и данас је права светковина на егини много је верника из бројних земаља опет је пуно срба, неко је дошао из србије, републике српске, или они који живе у аустралији, аме- рици, немачкој има бугара, румуна, руса много је грка цео православни свет после богослужења, док је сунце обасјава- ло модро плаво небо, испред манастира седе бројни срби свештеник светислав петровић из ниша је са супругом јеленом и троје деце стигао је, каже, са породицом да се захвали светом нектарију за сву љубав, за велику по- моћ и исцељење, и за породицу и за исцеље- ње које дарује нашем народу у нишу, у цркви посвећеној св луки, долазе људи са пробле- мима, са тешком болестима сви који су ишли код св нектарија, вратили су се препорођени „могао бих сам да причам о чудима на егини, која су нишлије доживели видите, једна на- ша лекарка, која потиче из угледне породице, била је озбиљно болесна доктори јој нису да- вали више од шест месеци живота није била ни крштена није ишла у цркву дошла је јед- ног дана да ме пита о светом нектарију, јер се спремала за пут на егину чула је од неких љу- ди за његова исцељења то је, говорила је, ње- на последња нада тада сам је уочи самог пола- ска крстио у нашој цркви отишла је сутрадан код светитеља после месец дана, она се вра- тила била је у бољем стању нисам ништа смео да кажем али, чудо се десило! оздравила је постала је истинска верница и цела њена по- родица ето, дошао сам светом нектарију да захвалим на његовој љубави, чудотворству ми смо, богу хвала, сви добро у нашој поро- дици, благодаримо што нас чува наш народ масовно обољева од најтежих болести, ми све- штеници се са тим суочавамо, али сведоци смо путопис од тракије до каира и егине свети нектарије егински родио се у си- ливрији тракијској 1846, у сиромашном дому замонашио се у манастиру хиос 1876, а 1889, у својој 43 години јеромо- нах нектарије кефалас рукоположен је у чин епископа у древној митрополији пентапољској у патријаршијском храму светог николаја у каиру хиротонисали су га патријарх александријски софро- није, бивши крфски првојерах антоније и синајски порфирије цео живот је про- вео молитвено, подвижнички служио је у александрији, на евији изучавао архи- ве светогорске библиотеке, управљао је резријевом школом у атини где год да је службовао, привлачио је масу народа после преживљених интрига и клевета од своје сабраће повукао се на егину у мана- стир свете тројице, који је основао 1904 године храм је био подигнут на рушеви- нама старог храма пресветог живоносног извора, чију манастирску славу и данас славе монахиње свети нектарије се обе- лежава 22 новембра 58 4/ 2018 и чудесних исцељења“, каже прота светислав до породице петровић седи велиборка вук- мировић из мелбурна оболела од канцера „ово ми је једина нада и чим су ми јавили моји рођаци из босне за светог нектарија, стигла сам овде сам већ три седмице, сваког дана сам на литургији, пијем воду са живоно- сног извора и користим уље светог нектарија верујте, већ после 10-ог дана сам осетила да ми је боље вратио ми се апетит, болове скоро да немам и све се некако у организму смири- ло нестале су све тегобе мислим да сам ис- цељена то ћу вам потврдити када се вратим у аустралију“, вели велиборка један брачни пар из ниша на егину већ 8 година долази сваког лета и овде бораве по месец дана ољи се десило чудо исцељења меланом је био у последњем стадијуму ни- ко од лекара ми није давао наде„већ сам се у мислима опраштала са децом, мужем, фа- милијом пролазила сам ужасне дане а онда су нам пријатељи рекли за светог нектарија нисмо чекали, одмах смо кренули једва сам издржала пут, била сам под јаком дозом леко- ва никада нећу заборавити сусрет са свети- њом, први наш боравак у маленој цркви наде и исцељења после седам дана, осетила сам побољшање није више било мучнине, боло- ва, грчева, страха, несанице враћао се живот у моје тело од тада мој супруг и ја сваког ле- та долазимо код светог нектарија, али и наша деца и унучад знате, медицина је понекад немоћна човек се, онда, увери колико је бог свемоћан“, сведочи оља и бранка врховец тривуновић је из прња- вора код бања луке, каже да је доживела чудо исцељења тражили смо благослов од игумани- је да разговарамо о чудима светог нектарија сазнајемо да она не даје такве дозволе ипак, после два сата, долази једна монахиња и ка- же да нас у гостињској трпезарији чека сестра филотеја млада монахиња филотеја ведро нас по- здрави: „пре седам година стигла сам из јека- теринбурга када сам први пут дошла, нисам желела да се вратим кући то је било јаче од мене мој духовник у русији ми је благосло- вио монашке дане у великој светињи“, казује филотеја, која је, иначе, полиглота често је у манастиру преводилац савладала је, захва- љујући, честим посетама срба и наш језик на- изменично причамо и руски и српски „вас интересују чуда над чудима било их је много водимо евиденцију о сваком исцељењу али, прво да кажем, када је свети нектарије осно- вао манастир, сестринство је било прави узор монашког живота у целој грчкој иначе, наш све- титељ је и покровитељ женског монаштва у грч- кој његово присуство се свакодневно осећа, не- видљиво управља нашим животимаон се јавља људима и на хиљаде километара раздаљине! ми, сестре осећамо његове молитве и при послуша- њу ви знате да светитељ лечи и душу и тело путопис црква св тројице у којој је служио св нектарије – у њој се налазе и светитељеве мошти свештеник светислав петровић из ниша јул / август 2018 59 мисионарски излог када сам недавно дежурала у цркви, стигао је један брачни пар из москве ирина лекар- ка и андреј, млади универзитетски професор причали су ми да никада нису крочили у цркву и да нису били верници а поготово, нису ништа знали о грчким светитељима једне ноћи андреј је сањао, острво, цркву, прозор изнад кревета једне собе у којој су би- ли бели јастук и иконе сањао је ћелију светог нектарија и, у њој, отворен прозор један ста- рац у одежди рекао је андреју у сну:„ ти си мене заборавио“ „ко си ти?“ – питао је андреј „ја сам свети нектарије“ – одговорио му је млад човек је сутрадан почео да се интере- сује, ко је св нектарије после два дана стигли су на егину, где су се крстили и венчали њихова прича је остала записана и потписана са њихо- вим пуним именима, уз коментар„ми смо по- кајана чеда наше цркве“ потом, случај од пре пет година, једног умет- ника из србије, који је боловао од леукемије причао ми је, када је стигао код светог некта- рија : „када сам осетио да ми се срце прилепило богу, оздравио сам!“ он је данас монах у србији и здрав човек! једна девојчица из бања луке, пре четири го- дине стигла је код нас у инвалидским колицима лекари су рекли њеним родитељима да никада неће проходати прве кораке је направила по- ред ћивота св нектарија од тада сваке године, потпуно здрава, на ногама, долази да захвали нашем светитељу наташа из санктпетербурга је имала реци- див меланома писала нам је и рекла да не може да дође прочитала је о светитељу и по- што ништа није знала о цркви, богу, отишла је у оближњу цркву, крстила се, исповедила и при- честила читала је акатист светом нектарију после два месеца, меланом је у потпуности нестао девојка је оздравила она сада често походи руске светиње њени родитељи живе у америци и сваке године долазе на егину да се захвале светитељу како објаснити да се чу- дотворац јави онима који нису у вери и никада нису чули за нашу светињу то је непојмљива љубав божијим чудом се дешава и још не- што, нема случајног путника за егину“ књига о проти милутину тесли милован матић, српски прота милу- тин тесла (1819–1879) отац николе тесле, друго допуњено и исправљено издање, центар за црквене студије, ниш, 2017, 349 за ово двоје, церкву и народ, гди год будем, готов ћу бити живот свој положити милутин тесла милош з јелић ова књига садржи ис- црпну историју породице тесла, детаљан опис животног пута проте милутина тесле, (о оцу ни- коле тесле зна- мо да је био срп- ски православни свештеник у ли- ци), велики број његових писама и списа, као и неколико текстова о проти милутину књига почиње врло занимљивим и, у историографском смислу, исцрпним погла- вљима: порекло породице и презимена те- сла, радуч (село у коме је рођен милутин), никола и ана тесла (деда и баба н тесле) деда николе тесле, никола (1789 – после 1835), био је у војној служби од 53 до 145 стране, нижу се поглавља која чине жи- вотопис милутина тесле сазнајемо да је рођен у селу радуч, 1819, завршио бого- словију у плашком (поглавље школовање, 55–59), ступио у брак са георгином, рођ мандић (1822–1892) о значајној породи- ци мандић сазнајемо из поглавља женидба (60–70) затим пратимо његово парохијско путопис 60 4/ 2018 служење у погављима у штикади, у сењу, у смиљану, у госпићу ово су имена места у којима је службовао милутин тесла ру- коположен је 1846 године, а у штикади је провео мање од годину дана затим је пре- мештен у сењ, јер су сењски срби од влади- ке тражили способног свештеника, који ће моћи да равноправно разговара са профе- сорима, римокатоличким клером и уопште, угледним грађанима у село смиљан прела- зи 1852 где остаје до 1863 и где ће му се 1856 родити син никола (поред њега, имао је још једног сина и три кћерке) остатак живота проводи у госпићу, где се упокојио 1879 године посебан вид служења богу и српском на- роду једног броја српских свештеника кроз векове и данас, био је рад на пољу књи- жевности прота милутин био је сарадник листа „србски дневник“, који је излазио у новом саду, а о његовој библиотеци и де- таљније о књижевном раду, читамо у погла- вљима врсни књигољубац и проповедник, дописник србског дневника и национални радник и песник од 145 до 285 стране су писма и списи проте милутина и неколи- ко текстова о њему публиковање писама и списа проте милутина, представља спо- меник српског језика, којим су српски ин- телектуалци говорили и писали пре стосе- дамдесет година, а чија се лексика знатно разликује од данашње у писму сењским србима, каже: „да се водрузи у церкви амвон, јер он је једна от поглавити частиј у храму потребан је ради входова, ради ана- логиа; с њега се проповеда слово божие, чита свјашчено писаније, а и вљепоту изи- скуе га заамвоња молитва“ (стр 157) побожност и пожртвованост у пастир- ском служењу проте милутина тесле треба да буду узор сваком српском све- штенику књига представља драгоцен прилог историји српске цркве и срба у лици, али и проучавању лика николе те- сле, који је рођен као православни ср- бин и одрастао у окружењу православне духовности прво издање ове књиге обја- вио је манастир студеница јул / август 2018 61 поезија поред реке туманице славни граде голубачки надалеко свима познати! због трајана, али не због тог, већ те знају због тумана твог поред реке туманице кад је од тамјана миомир од светитеља, утеха послана богом зосим овде нађе испосницу ледну, од синаја имао је још ту жељу једну пештера га небом подиже, жели небо да му је ближе нетварну му светлост шаље бог, оком својим види христа свог поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана зосим слуша духовника григорија свога, таворска их светлост спаја и присуство бога сваки жбун је место молитве, тишина за анахорете милош стрелом ка зосиму свом, призва светог царству небеском поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана залуд војвода обилић ломи стрелу јаку: „ту ме мани, лека даћу ја за болест сваку“ „голубачки острог биће ту , човек бићу ја за витезду, што све спушта у свету бању ткано даћу на пресвлачењу поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана са мном биће јаков нови сугуба нам снага, туман божији ризница је од небеског блага дунав река јесте велика, ал’ је већа од поклоника што сви хрле српском сиону? туман држе да не потону поред реке туманице кад је од тамјана, миомир од светитеља, утеха послана руке мученог јакова и светог зосима, дочекују, грле верне што их господ прима! мошти мученог јакова и светог зосима, светионик на истоку што србија има! аутор: хаџи драган б поповић година 60 62 4/ 2018 интернет мисија српске православне цр- кве је стара колико и сам интернет на- име, присуство православне заједнице да- тира из „каменог“ доба када су се интернет технологије заснивале на аналогним мрежа- ма, а спц је једна од првих институција која је заузела део дигиталног простора чинећи тиме корак који је у складу са хришћанским погледом на нове технологије петнаест го- дина касније, спцсрб постаје и један од пр- вих регистрованих ћириличних интернет домена до данас је православна хришћанска за- једница је оставила дигитални траг који се мери милионима страница, дигитализована су готово сва издања српске православне цркве, а свето писмо је доступно на свим језицима и представљено је уз помоћ најса- временијих алгоритама према извештајима теолошких института, само глобални фонд за изучавање библистике обезбеђује преко 400 милиона одредница на свим језицима света посматрајући наше православно ин- тернет „сазвежђе“, аналитика говори да пру- жамо око 12 милиона референци на српском говорном подручју! дефинитивно, са таквим бројевима долазе изазови и неистражена поља, а често је на- предак толико брз да не можемо сагледати да ли ће дигитално дело поред добра остави- ти и последице данас интернет не користи само млађа популација: интернет је постао опште добро, а његова отвореност и доступ- ност га чине подобним за мисију цркве ове године, у славу бога, обележавамо два јубилеја: 60 година постојања часописа православни мисионар и 10 година центра за проучавање и употребу савремених тех- нологија спц (цепис) оба значајна јубилеја можемо обележити како већ и доликује слу- жби –дигитално и мисионарски православни мисионар шездесет година постојања православ- ног мисионара обележавамо његовом по- ставком на интернет колико је то мисионар заслужио, не говоре само његове зреле го- дине током којих се још више приближио читалачкој публици, него и више хиљада ин- тернет референци које указују на објављене текстове из мисионара које сами читаоци деле у жељи да их учине доступнијима није изненађујуће да претрагом интернета доби- јамо неколико десетина хиљада референ- ци са назнаком „преузето из православног мисионара“ ове значајне бројке нису само статистика православни мисионар је својим приступом постао препознатљив младој читалачкој пу- блици којој је намењен, али је радо читан у круговима најразличитијих нивоа образова- ња и интересовања објављивањем архиве мисионара на адреси misionarspcrs, ове (по оцени чита- лачке публике), вредне и значајне текстове препуштамо глобалном аудиторијуму, да у њима пронађе свој делић „доброг интерне- та“ грубом проценом, остављамо дигитални хришћански траг на, од преко 4000 страни- ца, а сваким новим бројем додајемо нове на- слове које можете пратити путем сајта осим глобалне доступности архиве, циљ је да вас уз помоћ сајта информишемо о но- вим садржајима и бројевима мисионара, те вас позивамо и очекујемо на мејлинг листи овог мисионарског гласила српске право- црква и савремене технологије дигитални мостови александар арсенин јул / август 2018 63 славне цркве за младе биће нам изузетно задовољство да и на овај начин мисионар до- спе у вашу свакодневицу и да буде редовно место и извор добрих текстова цепис цепис са друге стране делује и теоријски и практично током десет година рада пружио је многе анализе и дао је одго- воре на готово све изазове дигиталне техно- логије у начелном смислу рад одељења се у наредном периоду усмерава на практич- ну употребу информационих технологија у мисији цркве велику заслугу за оснивање цепис-а и његов рад до 2016 године носи управо уредник овог часописа, презвитер оливер суботић, уз чију је препоруку ђакон александар савић (који такође има инфор- матичко и теолошко образовање) постао са- дашњи управник и веома успешно га води цепис је радио на стварању софтвера који помажу уређењу интернет простора спц са циљем да се умање могућности злоупотребе идентитета и да се деградира интернет ми- сија спц сарадња овог синодалног центра са осталим институцијама спц отворила је нове интернет портале и дигиталне мосто- ве, те поред сајта православног мисионара представљамо и архиву часописа право- славље, али и медијске сервисе попут инфо мреже спц, пројекта глафира пбф и друге ова два јубилеја не би постојала без мреже сарадника и без сабрања око хри- стове љубави која је све време у центру нашег рада аутор је стални стручни сарадник цепис-а интернет адресе нашег часописа, са којих у електронском облику можете преузимати бројеве старије од 6 месеци су: мисионарспцсрб misionarspcrs црква и савремене технологије 64 4/ 2018 поезија немањићи свети (мелодија: свети граде на бистрици) српске земље сачекаше свог вођу којег посла сами бог завида небу благодари име даје малом немањи покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала господ шаље лозу нову, спушта је у време немањина света рука понеће то бреме стефан гради манастира два сви су против, браћа његова мајци божијој, светом николи за род гради да им се моли покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала победоносни га ђорђе слободом окива да подиже задужбине, то је вера жива ничу нови ђорђа ступови, ал’ су жеља нови синови растислава жели срцем свим да га има живи само с тим покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала звезда сјајна у мишчићи засја до стамбола роди нам се растко дете духовног престола монах сава оца дозива симеоном њега назива: „оче мили света гора зна хилендар је део српског сна“ покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала „у никеји патријарху епископство тражим државу србију желим црквом да оснажим“ две су круне српске биле тад, држава и црква какав склад немањића два су века то кад се срби сјаје к’о злато покрај подгорице града, рибница је мала није мала, није мала немањиће дала због њих срби црквом сјаје, уз бога су стали задужбине и држава није подвиг мали светородна лоза света плодове још даје с њима све српско постоји и у христу траје светородна лоза немањића, фреска из дечана, 14 век (извор: википедија) хаџи драган поповић
Свеска: 362 | Светиња живота
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан (Шарић) фото: Архива храма Светог Саве Фотографија на другој страни корице: Радост у наручју Аве Јустина фото: манастир Ћелије Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Сабрање у манастиру Ћелије фото: Архива Православља СВЕСКА 362, ЈУЛ / АВГУСТ 2018 Реч уредника Светлост живота 2 Реч пастира Чему се Његош није задивио? 4 Савремено богословље Термин, значење и саборност Цркве у савременом свету 6 Живот у Христу Возглас Светлост Христова просветљује све и древни чин дочекивања вечерње светлости 8 Хришћанска психологија Свети Нил Сорски и преображај личности 10 Хришћанска психологија Избављење једног самоубице 13 ТЕМА БРОЈА Светиња живота 15 Интервју са кардиологом Бојаном Цакићем Борба за духовни и биолошки опстанак Србије 18 Радост живота замењује сваку тугу 25 Тичице 27 Вишедетне хришћанске породице Породица Костић 30 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 36 Мисија у савременом свету Протојереј Фјодор Бородин Спасење на кајацима или парохијски живот изван храма 40 Мисија у савременом свету Манастир Часног Крста у Јерусалиму 46 Светиње Свете Горе Манастир Светог Павла 48 Из историје Српске Православне Цркве Патријарх Арсеније Чарнојевић и протосинђел Висарион 51 Духовне поуке Корпа Јарослава Пархуте 53 Писма читалаца Отац Јустин у манастиру Ћелије 54 Путопис У посети манастиру Св Нектарија Чудотворца Када те Светитељ позове! 55 Мисионарски излог Књига о проти Милутину Тесли 60 Црква и савремене технологије Дигитални мостови 62 Поезија Светлост свету (Светом Јовану Шангајском) 5 Поред Реке Туманице 61 Немањићи 64 стране јул / август 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светиња живота мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан (Шарић) фото: Архива храма Светог Саве Фотографија на другој страни корице: Радост у наручју Аве Јустина фото: манастир Ћелије Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Сабрање у манастиру Ћелије фото: Архива Православља СВЕСКА 362, ЈУЛ / АВГУСТ 2018 Реч уредника Светлост живота 2 Реч пастира Чему се Његош није задивио? 4 Савремено богословље Термин, значење и саборност Цркве у савременом свету 6 Живот у Христу Возглас Светлост Христова просветљује све и древни чин дочекивања вечерње светлости 8 Хришћанска психологија Свети Нил Сорски и преображај личности 10 Хришћанска психологија Избављење једног самоубице 13 ТЕМА БРОЈА Светиња живота 15 Интервју са кардиологом Бојаном Цакићем Борба за духовни и биолошки опстанак Србије 18 Радост живота замењује сваку тугу 25 Тичице 27 Вишедетне хришћанске породице Породица Костић 30 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 36 Мисија у савременом свету Протојереј Фјодор Бородин Спасење на кајацима или парохијски живот изван храма 40 Мисија у савременом свету Манастир Часног Крста у Јерусалиму 46 Светиње Свете Горе Манастир Светог Павла 48 Из историје Српске Православне Цркве Патријарх Арсеније Чарнојевић и протосинђел Висарион 51 Духовне поуке Корпа Јарослава Пархуте 53 Писма читалаца Отац Јустин у манастиру Ћелије 54 Путопис У посети манастиру Св Нектарија Чудотворца Када те Светитељ позове! 55 Мисионарски излог Књига о проти Милутину Тесли 60 Црква и савремене технологије Дигитални мостови 62 Поезија Светлост свету (Светом Јовану Шангајском) 5 Поред Реке Туманице 61 Немањићи 64 стране јул / август 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светиња живота мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
6
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, уБЕКСТВУ 📌 од самог себе, ја морам наћи
времена да седнем код ногу христових, као
марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано
...мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
... су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com