Претрага садржаја

Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... из своје несебичне љубави, бивајући веран обећању датом прао- цима израиљаца из времена мојсија, ослобађа ропства од фараона изводећи их из египта и проводећи кроз црвено море потом им нуди савез/завет ко- ји је дубоко личан и који они треба да владимир пекић хришћанство је засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије дароване кроз христа и у христу тема броја новембар / децембар 2016 27 отелове (оваплоте) у својим животима свако од њих понаособ, не као колек- тив прва од заповести нам то и гово- ри: „ја сам господ бог твој, који сам те извео из земље египатске, из дома роп- скога немој имати других богова уза ме“ (изл 20, 2–3) бог се обраћа човеку појединачно, као личности од сваког тражи да га прихвати слободном во- љом и на делима божијим којих је све- док био то прихватање подразумева личну заједницу са богом, а онда и са осталима који деле ту веру и ту заједни- цу зато израиљ и јесте праслика цркве христове декалог је сличан заповести у едемском (рајском) врту коју бог даје адаму да не једе са дрвета знања добра и зла у свему овоме је присутна пара- лела између првородног греха и десет заповести; као што је адам прекршив- ши заповест божију изагнан из раја, тако су и израиљци доспели у вавил- носко ропство проблем, дакле, лежи у томе да живи однос потискујемо, мења- јући га за систем правила ту лежи зам- ка сујеверја у коју смо сви, мање-више, уплетени и којој смо склони пророци у старом завету о томе говоре и кри- тикују своје сународнике „што ће ми мноштво жртава ваших? вели господ сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? не приносите више жртве за- лудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светко- вине на младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви“ (ис 1, 11–16) свети апостол павле хришћане на- зива семеном авраамовим (гал 3, 29) пошто је хришћанство засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије даро- ване кроз христа и у христу сходно тој вери и љубави, свака правила која су прописивана губе свој смисао и по- требу да се наглашавају јер онима који у цркви нам се открива да се наша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу авраам и лот се одељују, мозаик из цркве санта марија мађоре, око 430 године (извор: википедија) 28 6 / 2016 су умрли за стихије овога света, закон који им указује на грех и зло више ни- је потребан (рим 7, 5–6; 8, 1–1028;13, 10) када неког волимо, не треба нам систем правила да нам говори како да се према њему понашамо сама љубав нам то говори међутим, ни први хри- шћани нису имуни на многе своје оби- чаје и желе да их убаце у хришћанство што су и успели: „пошто се с њим по- гребосте крштењем, у њему сте и са- васкрсли кроз вјеру у моћ бога који га васкрсе из мртвих и вас који сте били мртви у гријесима и у необреза- њу тијела вашега, оживи вас са њим, опростивши нам све гријехе; избриса обвезницу која нас својим прописи- ма оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст; раз- оружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је христово“ (кол 2, 12–17) много од наших хришћанских обичаја (неписаних) је било наслеђе које је прихваћено било до пагана би- ло до јудеја – начин поста, подвижни- штво, девствеништво, поштовање да- на и година (види дап 10, 10–15; рим 2, 1725–27; гал 4, 10) погрешно је што смо многе од тих пракси апсолутизо- вали, поставили као идеале саме себи и њима заменили оно што је срж наше вере која и тим видовима упражњава- ња побожности даје смисао и меру питање које се поставља је шта је ве- ра наша? она је садржана у светом пи- сму и вери и догматима који су свети оци формулисали кроз историју цркве особито на васељенским саборима а то је да је бог који је по својој приро- ди непојмљив, невидљив, непостижан, који увек и свагда јесте, вечан и над- суштасвен, који измиче свакој људској помисли нама себе открио да постоји као једна проста и недељива суштина у три личности познавана, оцу и сину и светоме духу где се личности неразде- љиво раздељују и несливено сједињују; тројица једносуштна и нераздељива да је бог наш из изобилне љубави свет и човека створио, привевши га из небића у биће, дајући му сам живот и прожи- мајући га кроз своје нестворене и бо- жанске енергије када смо од њега отпа- ли и отуђили се није од нас одустао, већ чинећи све по своме превечном тро- јичном савету, даровао нам своје цар- ство тако што је један од тројице, син божији и логос ради нас постао човек, у потпуности једнак нама осим у греху, сјединивши у својој личности неразде- љиво и несливено божанску и људску природу ради нас је узео на себе грех света, грех сваког човека од адама па до краја историје и дао себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним васкрсењем даровао живот вечни да њиме већ овде и сада живимо у цркви коју је основао духом светим управо у цркви нам се открива да се на- ша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу живљење и присуство христово, а са њим и цар- ства божијег, јесте једино у литурги- ји литургија/евхаристија је средиште хришћанског живота јер је она пона- вљање и обнављање новог завета који је христос са нама склопио на тајној вечери, а који ми прихватамо крште- њем а са друге стране, она је већ овде и сада наше седење и гозба радости и славља у незалазном царству божијем (уп лк 22, 1029–30) у том јединстве- ном доживљају и сталном сусрету неба и земље, бога и човека и целе творевине у љубави открива нам се коначни сми- сао свега што је бог створио, али и сви догмати и вера цркве добијају потврду управо како је то формулисано кроз ра- нохришћанску изреку да lex orandi lex credendi (закон молитве је закон вере) тема броја новембар / децембар 2016 29 на жалост, нама је на осуду то што литургија није средиште наше побо- жности јер ако нам је то и на устима, да ли нам је и у срцу? нашем народу, па и великом делу клира, побожност се своди на обичаје и требе (молитво- словља цркве) које свој врхунац имају у водици и славском колачу као риту- алима који су по себи потврда наше „православности“ (бадњак, фарбање јаја, ношење бројаница, дуго ношење црнине за покојником итд) или у обредима, јер смо свете тајне укључујући и литургију као све- тајну цркве, претво- рили у то, у средства за борбу против зла зато крштавамо децу, зато се венчавамо у цркви, а да после ретко ко у њу кро- чи осим да запали свећу и, још сканда- лозније, да се приче- сти један до два пута у току године јер се тако ваља јесмо ли семе авраамово? љубав према богу и према ближњему јесте мера наше вере та љубав је жртвена, трудољу- бива и не тражи сво- је баш као што и бог не тражи, већ он нас тражи као у при- чи о изгубљеној ов- ци (лк 15, 4–6) вера авраамова је вера која нас ослобађа од сваке узе и сваког робовања у тој слободи једино може да се покаже лепота лика хри- стовог, али и човековог зато апостол павле и каже: „стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (гал 4, 1) то стајање у слободи христовој је радост и весеље, похвала и венац апо- стола, светих отаца и целе цркве бо- жије: „зато, браћо моја љубљена и нај- жељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у господу, љубљени! радујте се свагда у господу, и опет велим: ра- дујте се! не брините се ни за што, не- го у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте богу же- ље ваше и мир божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ва- ша и мисли ваше у христу исусу“ (фил 4, 1–7) или смо веру претворили у сујевер- је настојећи да бога љубави заменимо правилима? убеђе- ни смо да смо по не- каквом наследном принципу наслед- ници божији и деца његова али када год ово помислимо сети- мо се речи које из- говара свети јован, претеча и крститељ господњи: „и не ми- слите и не говорите у себи: имамо оца авраама; јер вам ка- жем да може бог и од камења овога подиг- нуги дјецу аврааму а већ и сјекира код коријена дрвећу сто- ји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (мт 3, 9–10)  аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији свети архијереји – василије велики и јован златоусти осликани на царским дверима, новгород, 16 век (извор: icon-artinfo) 30 6 / 2016 чистота вере, а не сујеверје чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на онима који веру живе на природан начин – властитим животом свет који данас у злу лежи од почет- ка није био такав он је створен за вечност са својом престоницом, едемским вртом, који је требао да буде родно место свих људи због нескром- ности која се огледала у непослушности, први људи затварају рајска врата и ла- гано се удаљују од близине бога оста- вљајући то као залог свог греха и свим потомцима сујеверје, неверје, зловерје, богоборство и богоодступништво ди- ректна је последица удаљавања од пра- вога бога и данас са друге стране, бли- зина бога учинила је да један разбојник на велики петак покајањем исповеди веру у царство божије и то пре васкрсе- ња господа то је доказ да је вера поклон од бога, поклон небеске снаге која може и горе да премешта, да се са крста поп- не до наручја аврамовог вера је дар за човека доброга срца и чисте вере наш народ има изреку да глас чистога срца сви чују и виде, а да добар човек помаже свима и када није ту када господ говори да ће се људи по духовима познати, он мисли на духа светог и чистоту вере зато је врло би- тан начин на који исповедамо веру у бога јер по начину на који верујемо ми јесмо православни хришћани на прави начин прослављамо бога благодарећи светим оцима који су веру до нас доне- ли одбранивши њену чедност на васе- љенским и помесним саборима, често и страдајући на том путу њихова темељ- на врлина била је скромност као пред- услов да се њихова реч прими код оних који проповед слушају онај ко пропо- веда христа васкрслога не би требало у свом власништву да има ништа сувишно јер је сила скромности свима најпре ви- дљива апостоли петар и павле у сво- јим посланицама опомињу хришћане до краја историје да ће се појавити многи лажни учитељи, споља скромни и од- мерени са лажним учењима, која ће ну- дити свима не би ли и верне преварили тако ће обманути, иако наизглед верују- ћи људи који се уздржавају у своме веку од свега, али бескорисно, бити осуђени и у будућем веку права вера и сујеверје су антиподи па се мора направити јасан хаџи драган б поповић свети апостоли петар и павле, рановизантијска фреска (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2016 31 избор на личном путу спасења апостол павле у другој посланици тимотеју ис- тиче: ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу људи се и даље клањају и обожавају на широком путу нуди се поклоњење олимпијској бакљи, пехару лиге шампиона, новом филму, глумцима и новим аутомобилима а свако златно теле удаљује од реалности живљења у бестрашћу које је неодво- јиво од љубави божије само је христос увек непоновљиво нов под капом небеском, и тако ће остати до ње- говог другог доласка господ који је свима помагао учи и нас да свима опростимо, али и помогнемо онима који желе да се спасу од по- губних учења црква спасова је стуб и тврђава истине, говори пи- смо, јер се само са чистог извора може пити, а до царства небеског стиже се уским путем благодатну силу свештенства има- ју духом светим слуге бога живо- га и истинитога, а не они који умишљају да натприродне моћи могу стићи до њих преко ноћи или ако нешто само понове, кажу или ураде три пута на неком месту крштењем ми објављујемо рат сатани и анђелима његовим, а човек у рату мора имати право оружје које врлином налази- мо и користимо само у цркви господњој од почетка своје мисије која је била спа- сење људи и оснивање цркве, господ по- казује скромност и незлобивост, па на то указује и својим апостолима када их пре свете педесетнице шаље на проповед речи: будите мудри као змије и незло- биви као голубови, односе се и на све да- нашње хришћанске мисионаре јер је су- јеверје, рад секти и других намножених духовних девијација резултат неблаго- временог и недовољног рада сваког кр- штеног успех у овом тешком духовном боју лежи много више у благоразумно- сти и разборитости са расуђивањем, него у интелектуалној мудрости ми- сионара јер мудрост без беза- злености постаје лукавство, док је безазленост без му- дрости данас веома опа- сна наивност мудар као змија значи пронаћи пра- ви начин, уски пут и помоћи другоме да са себе свуче све обмане сујеверја и лажних учења као што змија пронала- зи најужу рупу како би кроз њу прошла и са себе свукла стару кошуљицу због тога свети василије ве- лики каже: мудар је као змија онај миси- онар који са обазри- вошћу и разборито- шћу предлаже учење другоме како би успе- шније привео слушаоце усвајању богоданог учења чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на они- ма који веру живе на природан начин – властитим животом, показујући пут спасења и другима, мислећи и на своје потомство дела и мотиви из којих их чинимо нама и доносе благодат божију, а преко нас и другима  аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије св ап павле пише 2 посланицу коринћанима, средњовековна илуминација (извор: pravoslavieru) 32 6 / 2016 са сујеверјем смо у пољу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљске праведности, одбијање извесности zкако ви схватате веру у њеном најдубљем теолошком значењу и смислу? – нисам сигуран када дајем одговоре на оваква питања да ли заиста говорим теолошки када се постави питање вере, она се тиче човека – пре свега колико год то теолошки објашњавали, питање вере се на крају своди на упитаност: „ка- кве то везе има са мном?“ рекао бих да је вера једно опште-животно искуство она није нешто што се тиче само инте- лекта, него полази од естетике, уметно- сти и свега онога што нас чини радо- сним, што нас оплемењује вера је на тај начин остварила контакт са мном, а како је време пролазило то естетско почело је да покреће и питања смисла на крају је смисао постао најважнији јер се у јед- ном моменту запитате куда даље са сво- јим животом и данас када би требало да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика  превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ  извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај  јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: м

Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... драгоценим грешкама“? може ли биолошким, дарвинистичким наративом да објасни тај човекољубиви „механизам“, који у самоме себи очигледно осећа? он је увео појам затајивања у својој теорији „дарвинистичке моралности“ затајивање заиста постоји — али затајивање дарвинизма као таквог, пред тајном истинског алтруизма и безусловне емпатије према другом људском бићу истински алтруизам није „грешка“ у еволуцији „дарвинистичке моралности“ истински алтруизам је зид који стоји наспрам дарвинизма, чинећи му објашњење свог „механизма“ недоступним истински људски алтруизам је стварност недоступна методолошком натурализму природних наука недоступан, управо зато што је људски, а не животињски истина, човек јесте, као и сав живи свет око нас, „биће овде устројавано“, али и „другде пресељавано“ и „свршетак тајне — стремљењем ка богу обожавано“ (свети григорије богослов) зато то биће не може да обухвати и до краја објасни, овде и само овде устројавани и нигде другде пресељавани — методолошки натурализам природних наука  у дијалогу са ате измом свети григорије ниски, новија грчка икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христос васкрсава лазара, а марија и марта клањају се пред господом; икона из 12–13 века, атина (извор: википедија) новембар / децембар 2020 29 тема броја: марта и марија у нашем животу библијске личности су кроз читаву историју хришћанства служиле као примери са којима се треба упоређивати, било да су то ликови који су позитивни или негативни ништа мање то нису две жене које се помињу у jеванђељима по луки и јовану, марта и марија могу се сврстати у плејаду жена које од старог завета својом појавом одскачу у смислу необичности свог понашања, рушењем утврђених образаца понашања, или упечатљивошћу својих реакција у одсудним тренуцима прича у којима се помињу и спремношћу на жртву и понижење изнад свега, многе од њих су заправо прави примери живе и чврсте вере у бога тако се могу посматрати сара, ревека, марија, мојсијева сестра, девора и јаиља, ана, мајка пророка самуила, али и тамара, јестира, рута итд њима се могу придружити и ове две новозаветне хероине прича о марти и марији поменута два jеванђеља ставља у различито окружење и ситуације апостол лука причу о њима смешта у поглавље (лк 10) у којeм доминира слање седамдесеторице и прича о милостивом самарјанину на путу према јерусалиму, за који се христос чврсто одлучио (лк 9, 51), исус се зауставља да би га у своју кућу примила жена по имену марта из приче је очигледно да марта има доминантну улогу у кући у којој живи са својом сестром маријом али приликом христове посете, марија се понаша крајње неуобичајено за жену док њена сестра марта служи госте, пуна бриге да нешто не недостане, марија је села „код ногу исусових и слушаше беседу / реч његову“ (ст 39) у њиховим различитим поступцима, збива се заплет приче, јер марта тражи од исуса да „уразуми“ њену сестру и марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори ликови сестара лазара из витаније тема броја ђакон владимир пекић на крстовдан, лета господњег 2020 током свете литургије у земунском храму светог николаја мирликијског, његова светост патријарх српски г иринеј је рукоположио у чин ђакона нашег дугогодишњег члана редакција и сталног аутора текстова, професора верске наставе владимира пекића редакција часописа православни мисионар новорукоположеном ђакону жели да га господ укрепи у његовој новој служби и да му да ревности да настави да умножава своје мисионарске таланте и да читаоце нашег часописа и даље укрепљује својим душекорисним текстовима 30 6 / 2020 тема броја да се прихвати посла који је марта сама морала да ради одломак се завршава чувеним речима господа исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање  тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу  тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу  извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу  (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“  5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу  54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига  света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама  света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом

-БЕЗУСЛОВНЕ-