-БЕЗУМЉУ-

Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... и спасавају се, а други не верују и про- падају они су код њега спасени, а ови, они који гину реч о крсту је безумље за оне, који гину; очекивало би се да је за оне који се спасавају она пре- мудрост, а он каже: „сила бо- жија за оне који се спасавају“ није ли апостол желео да сами читаоци допуне тобо- же пропуштену супротност, и безумљу до- дају немоћ, а сили – му- дрост? у крај- њој мери у најдаљем рас- кривању сво- је мисли, он се дотиче обеју супротности и на крају закључује, да је хри- стос распети, сила божија и божија премудрост или је апостол хтео да истакне оно, чиме се више одбијају од кр- ста пропадајући неверници, и оно чиме се више привлаче ка њему верујући, који се спа- савају првоме се крст чини безумљем, и он се одвраћа од њега, а други га види као силу, и он се привија њему намера код апостола је била са- мо да каже да реч о крсту сама дела своје дело, где је то потребно, и нема потребе за помоћи од стране људске мудрости међутим, не може се не ви- дети да он врло непријатељски гледа на људску мудрост и под онима који гину подразумева првенствено позна- тема броја септембар / октобар 2016 33 ваоце ове мудрости, који њој следе и само њу сматрају верном руководите- љицом у спољашњем животу заиста ова мудрост господари, и то без ште- те, али ко с њом у овом значењу улази у област спасења, тај увек квари дело начин спасења одређује бог; њега тре- ба примити са покорношћу, у оном об- лику у коме се он нуди наша мудрост, без њеног покоравања заповести бо- жијој, и у почетку омета прихватање спасоносне вере, и ако се по покорном прихватању вере, меша потом, онда увек изазива збрку у свему пут спасе- ња је крајње неспојив са људском му- дрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега свети златоуст каже: „за оне ко- ји болују на смрт, непријатна бива и здрава храна, непријатни пријатељи и ближњи, које често они и не пре- познају и чак се оптерећују њиховим присуством тако обично бива и код душевно болесних: они не знају, шта је потребно за спасење, и оптерећују се онима, који се брину за њих а ово се не догађа по својству самог дела, него од болести као што они који су сишли с ума, не трпе оне који се брину за њих, и чак их се одричу, тако поступају и неверујући плачимо онда због њих, због тога што реч о крсту, која је пре- мудрост и сила, представља безумље за њих ријеч о крсту је, каже павле, лудост онима који гину пошто се код незнабожаца крст подвргавао исмеја- вању, онда су они, вероватно сматрали учење о њему супротним својој мудро- сти и несагласним са својим учењем; зато павле, уразумљујући их, каже: не сматрајте га страним и бесмисленим; ово је дело по своме својству такво, да они који гину, не могу достигнути његову силу, јер су они изгубили ум и запали у безумље зато они презиру и мрзе спасоносне лекове шта ти гово- риш, човече? бог се начинио слугом, примивши за тебе обличје слуге, био је распет и васкрсао је; требало би се по- клонити васкрсломе и дивити се ње- говом човекољубљу, јер све оно што не би учинио за тебе ни отац, ни прија- тељ, ни син, учинио је он за тебе, свога непријатеља и увредиоца; требало би му се дивити због тога, а ти називаш безумљем дело, које је испуњено та- квом мудрошћу! и ово није за чуђење, јер онима који пропадају својствено је непознавање онога што је потребно за спасење зато не збуњујте се; нема ни- чег чудног и неочекиваног у томе, што се над великим предметима смеју без- умни такве људе је немогуће убедити људском мудрошћу, и ако их почнеш убеђивати на такав начин, онда ћеш учинити супротно, јер ради онога што надвисује разум, потребна је само ве- ра заиста, уколико ми путем разум- ског расуђивања усхтемо да објаснимо (мудрима за себе), како је бог постао човек, уселивши се у утробу дјеве, и не сматрамо ово предметом вере, онда ће се они само смејати они који же- ле да ово схвате посредством разума, управо су они који гину“  из тумачења на прву посланицу апостола павла коринћанима пут спасења је крајње неспојив са људском мудрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега 34 5 / 2016 жртвовање христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са васкрсењем христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу христо- вом, која се односи на победу господњу над грехом, ђаволом и смрћу долазимо до расуђивања између „те- лесног распећа и васкрсења оваплоћене речи божије“ и „тајне силе крста и вас- крсења христовог, поводом чега имамо и сведоке, пророке и неке од апостола, који су живели пре жртвовања на гол- готи“1 ипак, поред наведеног расуђи- вања, постоји блиска повезаност изме- ђу тајне крста и жртвовања христовог на голготи преподобни исак сирин, говорећи о крсту господњем, бележи да постоји двоструко деловања крста једна енер- 1 митрополит нафпактски јеротеј је у својој књизи (један од текстова који се у њој налази је управо овај који преводимо), цитирао оца јована романидиса, односно, изворно је записао речи које је он усмено казивао гија крста назива се дело и доживљава се као стрпљење у телесним неспокој- ствима, које се приказује у осећајном делу душе, док се друга енергија назива теорија, која се формира у танком раду разума и налази се у светој многоречи- вости као и у боравишту молитве, која се догађају у побуђеном делу душе на тај начин крст јесте теорија, међутим, и дело поменуто двоструко деловање тајне крста тумачи и свети григорије пала- ма, говорећи о томе да је крст био де- лотворан и у старом завету, наводећи пример авраама, мојсија, као и пра- ведника (старога завета) тако је крст божији љубав његова, која је у ствари његова нестворена енергија „сила кр- ста и васкрсења јесте љубав божија која делује пре стварања света од (стране) бога, за време стварања и владања све- том, пре оваплоћења, за време овапло- ћења, пре распећа на крсту, за време распећа и након тога крст је љубавна божија енергија, која „не тражи своје“2 и превазилази сваку створену каракте- ризацију и свако човечије и анђеоско искуство, осећајно и духовно он је, та- 2 1кор 13, 5 са јелинског превео: никола с костић митрополит јеротеј влахос тајна крста и васкрсења христовог тајна крста – „бестелесног крста“ – и васкрсења христовог, јесте превековна љубав божија ка човеку, кроз коју се човек мири са богом, бестелесно у старом завету и телесно у новом завету тема броја септембар / октобар 2016 35 кође, и „паклена снага“, која уништава грех и снагу непокајника и непријате- ља божијих, који делују супротно вољи његовој“3 иако је сила крста деловала на про- роке и праведнике старога завета уз помоћ очишћења, просветљења и обо- жења, није их ослобађала од смрти и снаге ђавола, који делује смрћу ова тријумфална победа господња про- тив ђавола и смрти, обистинила се уз помоћ његовог оваплоћења и првен- ствено његовог распећа и васкрсења догађај распећа на голготи показује велику љубав божију према човеку то се да приметити баш из разлога што је господ исус христос повезао дога- ђај старога завета, где мојсије подиже змију у пустињи,4 са својим жртвеним распећем љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христо- вог „не мири се бог са човеком, кроз тајну крста, већ човек са богом, док се 3 усмени цитат оца јована романидиса (πάτερ ιωάννης ρωμανίδης) 4 јн 3, 14–17 човек кроз то помирење преображава из непријатеља у пријатеља божијег и учествује у васкрсењу христовом бог воли и оне који су супротни њему, али они не могу разумети његову љубав он никада не престаје да буде пријатељ непријатељима својим и своју љубав увек показује постаје „непријатељ“ и „паклена снага“ само становишту оних који су по сопственој вољи и схватању супротни његовој љубави“5 христос је помирио човека са бо- гом, побеђујући ђавола, грех и смрт на 5 усмени цитат о ј романидиса љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христовог 36 5 / 2016 основу тога схватамо да се човек спаса- ва кроз тајну крста и васкрсење хри- стово поред тога, тајна крста, иако се раздваја од христовог жртвовања на крсту (распеће), изражава се на крсту голготе учествовањем у тајни крста и васкр- сењу христовом, верник се преобража- ва, просвећује, обожује и постаје при- јатељ и саучесник божији, брат и сувладар по благодати христовој, као и усво- јени син дјеве, бу- дући да благодат божија претвара себичну љубав у несебичну тачније, „без прис в а ј а њ а тајне крста и васкрсења хри с т о в о г, уз коју човек, кроз очишће- ње, просветље- ње и обожење превазилази себич- ност или саможивост, које су укорењене у стра- ху од смрти, немогуће је да не- ко достигне учествовање божије љуба- ви кроз коју постаје пријатељ“6 тајна крста делује за време свете тај- не причешћа, али и за време целокуп- ног духовног живота верника „сила крста и васкрсења христовог сачиња- ва жртвовање на крсту наиме, силу васкрсења распеће чини присутном за време свете тајне причешћа, као и за време свих светих тајни, док кроз при- чешће делује помирење и исхрана вер- ника, духовно узвишење, као и њихово сазревање ка обожењу“7 6 усмени цитат о ј романидиса 7 усмени цитат о ј романидиса учествовање у тајни крста и васкрсе- њу христовом настаје уз спој свих тајни са искуством „сваки верник мора бити разапет добровољно, као што је разапет господ исус христос, јер се само кроз добровољно распеће долази до изврше- ња учествовања у тајни крста, које пре- ображава саможивог човека у пријате- ља божијег и по благодати бога“8 дакле, тајна крста – „бестеле- сног крста“ – и васкрсења христовог, јесте преве- ковна љубав божи- ја ка човеку, кроз коју се човек ми- ри са богом, бестелесно у старом заве- ту и телесно у новом завету ж р т в о в а њ е христово на крсту, тачније распеће на гол- готи и његово васкрсење, при- казује ту неописиво велику љубав божи- ју (према човеку) господ исус христос је кроз крст и васкрсење победио ђавола и смрт, да би тако предао човеку могућност да их и он победи, када се уједини са њим, у те- лу његовом, цркви  из књиге: mητροπολίτης ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, εμπειρική δογματική της ορθοδόξου καθολικής εκκλησίας-κατά τις προφορικές παραδόσεις του π ιωάννου ρωμανίδη, τομ β ́, ιερά μονή γενεθλίου της θεοτόκου (πελαγίας), 2011 8 усмени цитат о ј романидиса тема броја септембар / октобар 2016 37 у годишњем кругу богослужења празновање и величање часног крста заступљено је у четири празника крст је чувар васцеле васељене, крст је лепота цркве,крст је сила царева, крст је потпора верних, крст је слава ангела и рана (бол) демонима (светилан воздвижења) ч асни и животворни крст го- сподњи најсветији је знак и сим- вол наше вере, чијом силом се спасавамо благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст христов, средство којим је христос спасао свет то је жртвеник на који је христос принео самог себе за цео свет сва кеноза, пони- штавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у крсту на крсту је доживео највећи бол и понижење за нас због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и зако- на целокупно дело христово, све његово човекољубље сажима се у крсту свети григорије палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоно- сних отаца да ли верује у распетог, овај му је одговорио: да верујем у онога који је распео грех (архимандрит георгије кап- санис) у старечнику је записано како је авва јован питао демоне чега се они нај- више боје код хришћана, а демони му од- говорише: „од три ствари имамо страх – од онога што носите око врата; од онога чиме се кропите у цркви; и од онога што једете на литургији“ онда их је он поно- во упитао: „чега се од свега тога највише бојите?“ а они му одговорише: „кад би- сте добро својим животом одржавали оно што једете на литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћа- нину“ дакле, оно чега се демони најви- ше боје јесте крст, крштење и божанско причешће у годишњем кругу богослужења пра- зновање и величање часног крста засту- пљено је у четири празника: 1 празник воздвижења часног и животворног кр- ста господњег (14/27 септембра), спада у ред великих господњих празника, када се молитвено сећамо проналажења ча- сног крста и повратка часног крста из персије у јерусалим 2 крстовдан уочи празника просветљења – богојављења, који је у првим вековима био последњи дан припреме катихуменâ за примање светог крштења на празник богојавље- ња 3 трећа недеља свете четрдесетнице коју називамо крстопоклона недеља због поклоњења часном крсту када се изно- си на средину храма да бисмо се духовно укрепили у периоду духовног и телесног бранислав илић крст је чувар васцеле васељене 38 5 / 2016 подвига и поста 4 празник изношења часног крста (1/14 августа), који је нај- млађи празник посвећен часном крсту у седмичном богослужбеном кругу свака среда и петак посвећени су ча- сном крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај часног крста и христовог добровољног страдања и васкрсења у овим данима, поред оста- лог, поје се такозвани крстобогороди- чен, који у својој садржини обједињује величање часног крста са молитвом пресветој богомајци први подаци о празнику воздвижења потичу из 4 векa када је празник у јеру- салиму прослављан са посебним торже- ством такође сазнајемо да је постојао одређени презвитер коме је била пове- рена дужност чувања часног крста који је чуван у сасудохранилици (један од тих презвитера био је свети порфирије, по- тоњи епископ газе), што нам и сведочи јерусалимски архиепископ кирило из 6 века сазнајемо прве податке о датуму празновања празника, а од 7 века има- мо службу празника главна особеност богослужења на празник воздвижења часног и животворног крста је чин во- здвижења (уздизања) који се служи у склопу јутрења после великог славосло- вља, а који своје корене налази у истори- ји цркве наиме, празник воздвижења постао је народни празник источног хришћан- ског царства крст као обележје царства постављан је на свим јавним зградама и униформама, а епископи и презвитери су часним крстом благосиљали четири стране света, док је верни народ тихо по- нављао „господе помилуј“ чин воздви- жења служи се данас у храмовима након појања великог славословља, а презвитер за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади часни крст који је положен на часној трпези за време појања „свети боже“ презвитер на себе ставља воздух, часни крст поло- жен на дискосу држи изнад главе, изно- си га кроз северне двери и стаје испред царских двери одатле начинивши знак крста узглашава „премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пу- та тропар празника презвитер затим са себе скида воздух полаже га на припре- мљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма, преко воздуха поставља часни крст и кади га, после тога три пута поје „крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје певамо и слави- мо“ за време целивања часног крста по- ју се самогласне стихире часном крсту у катедралним храмовима служи се овај чин са такозваним сатницама, а овај чин и целивање часног крста символизује одлазак спаситеља на добровољну крсну смрт нас ради и спасења нашега ради, проналазак крста и тадашње поклоњење крсту по сведочењу устава цариград- ског храма свете софије, из 10 века чин воздвижења служио је сам патријарх наиме, патријарх је узлазио на амвон и узносио часни крст на вечерњем богослужењу постоје и три старозаветна читања прво читање крст је уздигнут, узнесимо се са њим! васкрсење христово је обновљено, обновимо се са њиме! нека ти целокупни празник и целокупна тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо божије! (свети јован дамаскин) тема броја септембар / октобар 2016 39 говори о дрвету које горку воду претва- ра у слатку, а које је у исто време символ крсног дрвета на коме је спаситељ раза- пет, друго читање нас подсећа да господ кажњава и исправља оне које воли, док треће читање говори о граду божјем у коме ћемо сви живети сва химнографија овог празника ка- ко на вечерњем тако и на јутарњем бо- гослужењу велича часни крст господ- њи који је по речима црквеног песника извор васкрсења нашег, чијом се силом отварају роду човечјем врата раја, који је необорива потпора верних чија нас си- ла узноси са земље на небо у празнич- ном тропару молимо се да господ силом крста спасе и сачува народ свој: спаси, господе, људе своје, и благослови наслеђе своје, победу даруј православним хри- шћанима над непријатељима њиховим, и крстом својим сачувај своје житељ- ство по 50 псалму на јутрењу певамо да је крст христов нада хришћана, тврђава васељене, лекар болесних и васкрсење мртвих канон празника повезује часни крст са старим заветом о најблаженије дрво, на коме се разапе христос цар и господ! онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би при- кован бог који дарује мир душама нашим (пета песма канона) раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк јона пред- сказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско васкр- сење христа бога, који је телом био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним васкрсењем (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на земљи засади живоно- сно дрво због тога, поклањајући се кр- сту који узносимо, тебе величамо (деве- та песма) код канона празника воздвижења имамо јединствен случај да празнич- ни канон има две девете песме, од којих друга замењује цео канон из разлога што само овај господњи празник нема други канон после шесте песме канона чи- та се синаксар који даје кратку поуку о богослужење празника воздвижења часног и животворног крста господњег (фото: patriarchiaru) 40 5 / 2016 празнику, износећи значај крста у делу искупљења на литургији празника воздвижења свакодневне антифоне замењују пра- знични антифони који својим садржа- јем директно упућују на значај христо- вог распећа на крсту поје се входноје празника узносите господа бога нашег и поклањајте се подножју ногу његових јер је свето, а уместо трисвете песме поје се химна крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје пева- мо и славимо, док се као причастен поје псаламски стих нека се покаже на нама светлост лица твога господе (псалам 4) празник воздвижења има један дан предпразништва и седам дана попра- зништва о посту на празник воздвижења ни- кон (сиријац) пише: „нисмо могли на- ћи ништа записано о посту воздвиже- ња часног крста, али он се свуда држи свакако по примеру великих светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха“ да- ље каже да су се верници тим постом припремали за целивање часног крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен по последовању не тре- ба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања крста дајемо ово разрешење; у славу распетог христа и јављања његовог ова примедба се на- лази и у типику цркве светог гроба по данашњем грчком типику (по чину велике цркве) ако овај празник није у суботу или недељу пости се с сухоједе- нијем пост на крстовдан прво се поја- вио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима на крају, у центру празника воздви- жења часног и животворног крста го- сподњег нису историјске личности (по- пут светог цара константина и његове свете мајке јелене), већ је централна личност празника христос спаситељ и његова победа над смрћу  п равославна служба – паси- ја (грч „страдање“) – је била састављена релативно касно, средином xvii века међутим, од са- мог почетка ова служба је била при- хваћена са љубављу и страхопошта- вањем од православног народа последованије (савршавање) пасија бива 4 пута годишње (сагласно бро- ју јеванђелиста) – по правилу, недељ- ним вечерима великог поста на сва- кој пасији се прочитавају јеванђеља о страдањима христовим: на првој – 26 и 27 глава од матеја, на другој – 14 и 15 од марка, на трећој – 22 и 23 од лу- ке, на четвртој – 18 и 19 од јована неки свештеници одбијају да служе пасије, сматрајући да су оне римока- толичког порекла њихово предубе- ђење је погрешно довољно је рећи да је митрополит петар (могила), један од првих аутора ове службе, и да ју је он пропагирао као противте- жу раскошним (патетичним) римока- толичким богослужењима, због којих су многи љубитељи спољашњег бла- гољепија примали унију у сва време- на наша црква је смело позајмљивала различите форме споља, само ако се уз помоћ њих могла успешније доне- ти до људи благовест христова тако су у древности православни усвојили од аријанаца литије (крсне процесије) и антифонско појање, којима су јере- тици привлачили према себи пажњу простог народа тако је био одређен литургијски датум христовог рођења – 25 децембра (по старом календару), да би се одвратио поглед незнабожа- ца од сунца, коме су се они клањали у дан преласка зиме у лето, ка сунцу правде – христу тако је чин погребе- ња пред плаштаницом божије мајке превод са руског: небојша ћосовић тема броја септембар / октобар 2016 41 у издању даниловског благовесника изашла је нова књига протојереја александра шаргунова „пред крстом и јеванђељем“ у њој су сабране изабране проповеди, које је отац александар изговорио на пасијама за време свог 35-годишњег свештеничког служења предлажемо вашој пажњи увод и предговор књизи – једно од најдрагоценијих богослуже- ња православне цркве, без обзира на његово касно настајање рани чин пасија се одликује кратко- ћом и строгошћу ту нема ни канона, ни акатиста, са њиховим покушајем да дирну наша осећања реалистичким по- дробностима распећа у ово време је као никад више неопходно тре- звено предстојање пред оним, што је савршио бог спасења нашего ради основни део слу- жбе је јеванђељско приповеда- ње о страдањима христовим ми се позивамо на молитвено созерцање тајне крста читање јеванђеља следи по уставној ве- черњој служби и уоквирује се стихирама великог петка: „тебе одеју- шчегосја светом јако ризом“ и „придите убла- жим јосифа приснопамјатного“ оваква једностав- ност чина доприноси особеној изра- жајности реч божија испуњава све, заузимајући одговарајуће њој место у нашим умовима и срцима а малоброј- не, најбоље из ризнице страсне сед- мице молитве помажу да се она боље прихвати многословље, чак моли- твено, ма колико то било чуд- но, у датом случају може само ослабити утицај јеванђеља на крају службе сви моли- твеници са страхопоштова- њем прилазе да се поклоне пред крстом христовим, који се на пасији износи на среди- ну храма овакве пасије су наше стајање као на исповести пред крстом и јеванђељем, и благослов цркве на нову седмицу ве- ликог поста, која је сва – покајање пред крстом и јеванђељем по традицији ова б огос л ужења се неизоставно протојереј александар шаргунов (фото: mpdaru) пред крстом и јеванђељем 42 5 / 2016 прате проповеђу о искупљењу свагда, а данас нарочито, неопходно је ово ми- сионарско просвећивање – пре свега унутар цркве, а пре свега у најглавни- јем, што она чува уместо предговора христос – на крсту бог живи је ушао у дубину људског страдања, у смрт, у грех, у све наше изопачености и нашу несавршеност бог је ушао у наш живот, да би све учинио потпуно другим, да грех више не био био грех, и смрт не би била више смрћу и да људска судбина не би била више без- излазна човек у лицу исуса из наза- рета, праведник, одговорио је на зов бога живога он је узео на себе грех света ово значи – он је апсолутно одвојио себе од греха света, од свега, што представља злоупотребу власти, идолопоклонство, неверје, нечистоту, материјализам, лаж рекао је „не“ свем греху света, свему, што је повезано са смрћу крст христов – сусрет бога, који је ушао у људску смрт, и човека, страдају- ћег слуге господњег ово није просто смрт, која преврће душу, ма каквом она била смрт христова је догађај, исто толико значајан, као и стварање света ми се призивамо да увидимо очима вере, шта се догодило између бога и људи у онај дан приповедање јеванђеља о страдањима христовим нам даје кључ за ову тајну оно се до- тиче наших дубина, наше слободе, нај- главнијег у нашем животу онога, што нас чини осмишљеним бићима, отво- реним за истину, и иштућим христову љубав како можемо ми примити ову реч? недовољно је само је чути, треба је и испунити дубоко ући у сусрет бога, који је узео на себе наша страдања, и човека, који је оделио себе од греха света пре свега требало би увидети у крсту христовом тачку ослонца, уз помоћ које ми можемо преврнути свој свет и одлучити се да станемо крај кр- ста христовог толико далеко отићи у поверењу према богу живоме, коли- ко нам открива крст, да би усред бура овог света он стајао као сидро нашег живота и затим, из дана у дан, следе- ћи за господом, говорити „не“ (не са- мо устима) свим покушајима грађења света без бога свему, што се ослања на подметачину, лаж, на материјали- зам, на идолопоклонство зато што је код човека увек присутна могућност поклоњења не крсту христовом, већ идолима христос их је привремено оставио на миру, да бисмо се ми кроз многе невоље приопштили његовом крсту сваки човек без изузетка стоји пред крстом христовим онима, који га доживљавају са сумњом или равноду- шношћу, који гледају на крст христов, не видећи га, црква говори: „можда је ово ваш судбоносни тренутак, могућ- ност да изађете из стања сна“ онима, који већ заједно са свима приносе по- клоњење крсту, али се боје да сувише дубоко уђу у његову тајну, зато што то захтева такво раскидање са грехом, такву саможртву, на коју је страшно одважити се, – црква каже: „дошло је време да се покаже храброст ако вам је бљеснула макар капљица благодати, антрфиле: крст христов је светлост, у којој нема никакве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста тема броја септембар / октобар 2016 43 идите тамо, куда вас позива светлост, не колебајући се, збаците са себе гре- ховне окове“ онима, који верују у крст христов и, тим не мање, их мучи сумња због сталних пораза, онима ко- ји мисле: „одвише је велика моја кри- вица, нема нам опроштаја“, – црква каже: „крст христов, пред којим пред- стојимо, – благовест је божијег дуго- трпљења ма колико ви падали, опет устаните и започињите изнова ти знаш где је светлост, иди ка њој крст христов је светлост у којој нема ника- кве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста“ онима, који су побеђени невољама, унинијем, црква каже: „крст христов може дати утеху и у најтежим невољама он једи- но може ослободити од испразности и бесмислица живота усред немилосрд- ности и мржње он може помоћи да се сазна могућност нове љубави и схва- ти, зашто крстом дође радост чита- вом свету“ усред рушења свега крст укрепљује нашу наду, враћа нам храброст да будемо хришћани ма колико лудовао свет, ми знамо да се крстом христо- вим једном преокренуо ток историје и ми зна- мо – благодаћу крста и васкрсења, – да је хри- стос спасао људе радост, која исходи од крста христовог, пре- плављује цркву али и жалост – због тога што се толики многи не одлучују да иду за господом путем савр- шеног одељивања себе од сваког греха не зна- јући недогледне дуби- не крста, за њих крст христов символизује љубав према невољама и презир према живо- ту, док је у ствари крст христов – тријумф жи- вота и оно што придаје смисао невољама сам христос говори о сабла- зни крста но, ово је пут изабран од бога пораз христов је његова победа светлост сија усред најцрњег мрака  извор: прот а шаргунов, 17 фебруара 2011 г, са сајта „за морални препород отачаства“ (moral ru) христос сведржитељ, рељефна минијатурна икона у камену: стеатит, 7х7х1,5 cm, византија, око 1350 године; данас се чува у метрополитен музеју у њујорку (фото: metmuseumorg) 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? – пре свега сусрет и разговор са чо- веком који је свој живот дао за право- славну мисију, оцем данилом сисоје- вим потпуно ми је постало јасно из његовог примера да је у питању запо- вест коју нам је христос оставио и за коју ће нас питати како смо је испуња- вали, јер је у суштини мисија – запо- вест о љубави према ближњем, духовна милостиња 2 које су по вашем мишљењу најва- жније особине православног ми- сионара? – пре свега верност учењу цркви, сми- рење, способност да се свој ум прикло- ни пред учењем цркве колико год нам нешто било непријатно да чујемо ако мисионар не верује у потпуности у све догмате и учење цркве, онда је он сам објекат мисије, он још увек не може дру- гоме да говори о богу вера цркви и богу више него сопственом интелекту, спо- собностима, моћима борба са самољу- бљем и уздањем у себе „оног тренутка када почињем да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву  септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове  изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих  борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња која је живела под теретом који носи обнављање светиње данас хода са штапом у тихом миру и радости ка- ко саме кажу, редовно имају литургије, а остала богослужења врше на бројаници и у келејним молитвама то је сада њихов живот манастир има неколико светиња: ико- ну мајке божије рајиновачке, извор жи- манастир рајиновац ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године кристина давидовић септембар / октобар 2016 51 представљамо вам воносног источника и честице моштију св николаја мирликијског чудотворца, св арсенија великог и св јакова пра- ведног пред иконом и на извору деша- вају се многобројна исцељења после моли- тви овде многи болесни су оздравили, а жене нероткиње родиле децу отац стефан каже да годишње крсти 10–15 деце која су рођена за- хваљујући молитвама мајци божијој лепоту манастира и природе, чије је и само посматра- ње молитва, не можемо описати, с тога њен ма- ли део преносимо сли- кама на крају разговора, о стефан нам је говорио о радости и искуству које је стекао у овом манастиру, јер, ка- ко каже, сваки дан долазе људи са разних парохија да обиђу светињу много је мла- дих људи који долазе из београда, гроцке, смедерева после литургије увек буде послужење и разговор отац је познат по својој духовној ширини започињући разговор о различитим темама, помаже народу да се отвори, јер једино кад дође и види (јн 1, 45), човек може упознати цркву и сло- боду коју она даје рекао нам је да је од изузетне важности да схватимо цркву као светињу, као мајку, јер само она мо- же олакшати терет жи- вота, дати му радост и смисао отац стефан се труди да народу објасни значај одласка на ли- тургију, како би схвати- ли шта их стварно може одморити и опоравити до манастира је вео- ма лако дођи млади се могу и пешке попети свако ко има жељу и потребу добродошао је да се поклони светињи и укрепи миром и тишином ма- настирског живота  52 5 / 2016 представљамо вам употрази за одмором, чистим морским ваздухом и бес- крајно дугим шљунковитим и пешчаним плажама, сваки тури- ста и путник намерник на мале- ном острву скијатос, смештеном у централној грчкој, у архипела- гу спорада, наћи ће управо оно што тражи чист ваздух, ве- лико плаветнило неба и кри- стално јасно и провидно море који се спајају у нијансама плаве боје на хоризонту, миомирисе разног ме- дитеранског биља и цвећа, природне изворе питке воде на сваком ћошку у старом рибарском градићу оно што ће привући неупоредиву мању пажњу је невероватно велико благо које ово мало острво грли и бри- жљиво чува оковано својим хри- дима и увалама – наиме, сав грч- ки православни свет добро зна за икону богородице „иконистриа“, која је добила назив по грчким чудесна икона богородице са скијатоса након дана и дана проведених у молитви и посту, по- ново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњи- во чудо угледао је икону пресвете мајке богородице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми бранка мирковић септембар / октобар 2016 53 путопис „панагија иконистриа“, икона пресвете богородице из 1655 године црква света три јерарха у центру града скијатоса, у којој се чува позната икона панагија иконистриа речима „икона“ и „астрон“ (звезда) и на- лази се управо на острву скијатос прелепа икона богородице чувена је по много чему, пре свега, по начину на који је божијим промислом пристигла на острво наиме, средином седамнаестог века, на острву је живео усамљени ста- рац симеон који се подвизавао у самоћи у свом скровишту, далеко од становни- штва скијатоса једне вечери старац је из своје келије приметио необичну, јаку светлост која је обасјавала густ оближњи борик изненађен и одушевљен овом не- вероватном светлошћу, истрчао је да ви- ди о чему се ради, али осим неизмерно јаке, скоро заслепљујуће светлости, није успео да види ништа друго када се при- ближио светлости још ближе, она је на- једном нестала! та необична појава понављала се из ве- чери у вече, те се старац почео молити бо- гу да му услиши молбу и открије о каквој се то чудној светлости ради након дана и дана проведених у молитви и посту, поново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњиво чудо тада је угледао икону пресвете мајке богоро- дице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми покушавао је да је дохва- ти, али није успео након много безуспе- шних покушаја, помислио је да се ради о прелести, и тужан и скрушен се вратио у своје скровиште међутим, чудесна ико- на која је блештала невероватним сјајем указивала му се и даље, из вечери у ве- че тада је одлучио да позове све мештане из кастра, који је у то време био духовни манастир евангелистриа једини манастир који је и данас ак- тиван на острву је мушки манастир евангелистриа, удаљен око пет кило- метара од града скијатоса, смештен такође у густој, боровој шуми у којем тренутно живе четворица монаха и обављају свакодневно божије службе (ми смо учествовали у недељној све- тој литургији, коју је тај дан служио монах родом из египта, који већ дуже живи у манастиру) овај прелепи манастир датира с кра- ја осамнаестог века, а завршен је на самом почетку деветнаестог века, тач- није 1806 године у облику је крста и има три велике куполе међутим, по- ред своје лепоте и старих икона које и овај манастир има у изобиљу, својевре- мено је одиграо изузетно битну улогу у грчкој историји за време владавине турака наиме, манастир је вазда пома- гао прилично скромно становништво на разне начине, те је тако и подржао и учествовао у побуни против турске окупације тако је манастир евангели- стриа познат по чињеници да је баш у њему,1807 године, на разбоју исткана прва савремена грчка застава – велики бели крст са позадином од јарко плаве боје грчкога мора, као симболом отпо- ра отоманском царству велика заста- ва чува се и дан-данас у порти цркве и поносно и видљиво је истакнута преко пута олтара 54 5 / 2016 једна од православних цркава у кастру један од древних православних храмова у кастру центар скијатоса (са својих, у то време више од тридесетак активних црквица које су данас све неактивне и служе, на жалост, само као туристичка атракција) не би ли се и они уверили и видели нео- бичну икону пресвете богородице како лебди у ваздуху тако је, захваљујући икони богородице која лебди саграђен манастир, који је по икони добио име иконистриа, управо на месту на којем ју је старац симеон и про- нашао народ острва ју је одмах прогласио за заштитницу скијатоса и до дана дана- шњег богородица је заштитница острва поред овог необичног догађаја, ико- на богородице је необична још по много чему њена необична лепота додатно је украшена венцем свежег, ситног медите- ранског цвета доцније је пренета у најве- ћу и главну цркву у граду скијатос, у храм света три јерарха, где се и данас бри- жљиво чува и износи пред сваку свету литургију наравно, црква као своје нај- веће благо сматра икону „панагија ико- нистриа“, премда се у цркви на свим зи- довима налазе прелепе и драгоцене иконе светаца старе углавном око две стотине, три стотине година заштитница острва се слави два пута годишње, 21 новембра и прве свете не- деље после првог јула, када је 1655 годи- не пронађена  септембар / октобар 2016 55 унутрашњост сачуваног дела олтара древне цркве у кастру разбој на којем је 1807 године изаткана прва савремена грчка застава фрескопис у једној од тридесетак активних цркава у кастру од времена када је конзул милан ракић стигао у манастир грачани- цу, није се много тога променило историјске прилике су сличне, али је „ра- кићево“ поље око грачанице, које је пу- кло на четири стране преко дугих поља и равница из чијих мрких бразда бије пара, сада покривено безбројним стамбеним објектима манастир грачаница, иако на- падан и још увек опасан бодљикавом жи- цом, није се померио са свог места многи су као песникиња десанка максимовић пожелели ставити је у недра и загрејати тако студену од старости она и даље стамено стоји на левој обали реке грачан- ке, десне притоке ситнице, недалеко од липљана, античке улпијане манастир св богородице, задужби- на је краља милутина, његове жене симониде и сина стефана са још три светиње српске православне цркве на косову и метохији, налази се на списку унескове светске баштине под именом „средњовековни споменици на косову и метохији“ по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки заспавши на брду гласовник, у сну му се јавиo анђео господњи и објавиo да ће победити те да треба да изгради цркву у знак захвално- сти господу, онако како ће му се црква приказати чим се пробудио, краљ је угледао бели облак на небу који је имао облик цркве цркву је подигао 1321 го- дине, на месту старије богородичице цркве из 13 века, у којој је била столица липљанске епископије то је била и по- следња од 42 задужбине које је изградио од београда, солуна и барија до јеруса- лима и цариграда, за 42 године своје вла- давине по предању, творци грачаничког петокуполног ремек–дела, које се својим луковима степенасто пење у вис, градила су три брата неимара са косова, ђорђе, добросав и никола већ на први поглед, њени раскошни лукови, камене тесанице жућкасте бо- је, црвена опека и полукружни сводови, њена фасада и спољна декорација, сва- ком посетиоцу ће заличити на раско- а тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом грачаница блиста и сјај с крста сипље по предању, краљ милутин је своју задужбину видео први пут у сну, пред битку на реци грачанки лела марковић 56 5 / 2016 путописи шну антерију којом је оденута улази- мо у спољну припрату прва припрата је страдала при дола- ску турака, а у 14 веку поново је об- новљена крајем 18 века, јашар–паша џинић узима мермерне подне плоче и оловни кров за своју џамију у пришти- ни, али касније, ипак, поклања мана- стиру ћерамиду за кров и комад земље за порту од првобитног живописа из 14 века остало је веома мало очуваних фресака најмлађе су настале у другој половини 16 века ту је фреска српског архиепископа св саве првог, св симе- она мироточивог и св арсенија фре- ске су оштећене у време османлијског царства, али и касније приметни су и потписи на разним језицима урезани у ниже делове фресака на манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова неки нису завршени када се уђе у наос разуме се објашњење српских историчара уметности да се раз- личитост грачанице састоји у ритмови- ма и контрастима страним византијској архитектури, у вертикализму од тамних приземља ка небеским светлим висинама, што је постигнуто градњом већих про- зора у вишим зонама цркве зато лепота и старост композиције фресака ствара- ју потребу да се у наосу цркве, као сред космичке лепоте, застане и заћути и по- гледом, умом и душом упије све оно не- изречено чиме фреске зраче њу треба гледати и ћутати – записао је непознати поклоник ова светиња вековима потврђује свој статус лепотице византијске културе најстарије и најбоље фреске су у унутра- шњој припрати српско–грчки брачни пар, историчари уметности, објашњава- ју нам композиције на зидовима оне су из времена око 1321 године и одлично су очуване пред нашим очима, смењују се дела чувених солунских живописаца ми- хаила и јевтихија и њихових ученика ве- ћина се односи на страшни суд христос је приказан као судија испод христових ногу тече огњена река на западном зиду припрате насликан је рај, богородица на престолу између два анђела, аврам са ду- шама праведника и разбојник са крстом у грачаници је, у 13 веку, уместо до- тадашњих хоризонталних приказа лозе немањића, први пут насликана усправ- септембар / октобар 2016 57 на, разграната лоза немањића, са 16 портрета у пролазу између припрате и наоса, на- сликани су једно наспрам другог, краљица симонида и ктитор манастира, краљ ми- лутин византијска принцеза симонида је дете византијског цара андроника ii па- леолога и царице ирине када је дошло време да се царица породи (по речима историчара георгија пахимера) једна од дворских дама је предложила да се у току порођаја истовремено пред иконама два- наест апостола читају молитве и запали по једна свећа исте величине по овом визан- тијском обичају, новорођенче је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела пошто се најду- же одржала свећа пред иконом св петра, чије је првобитно име било симон, андро- никова ћерка је добила име симонида, име потпуно уникатно у византијској истори- ји на њеном узрасту од пет година, по налогу цара андроника, учени дипломата теодор метохит уговара удају симониде за краља милутина, зарад мира, и пре- пушта милутину територије које је краљ дотада освојио (вардарску македонију и северну албанију) као мираз уз његову ћерку по пахимеровим речима, прили- ком првог сусрета милутин је, супротно обичајима, сишао са коња и симониду до- чекао „пре као господарицу, него као су- пругу“ остало бележи историја а песник милан ракић своје дивљење прелепом фреском којој арбанас избоде очи: и као звезде угашене, које човеку ипак шаљу светлост своју, и човек види сјај, облик и боју далеких звезда што већ не постоје тако на мене са мрачнога зида, на почађалој и старинској плочи, сијају сада, тужна симонида, твоје већ давно ископане очи значајне грачаничке фреске су оне са циклусима васељенских сабора, акатиста пресвете богородице и рођења господ- њег, портретима српских архиеписко- па и патријараха о лепоти грачаничког фрескосликарства остали су бројни за- писи и студије, јуришића, гиљфердин- га, мекензијеве, ирбијеве, милојевића, кондакова, мијовића, хамана, мек ли- на, радојчића в ђурић је подвукао да је грачаница, међу милутиновим црква- ма, добила „богословски најуздигнутије сликарство“ грачаничка ризница је уни- штена у пожарима 1379 и 1383 ипак, у манастиру се и данас чува збирка ста- рих икона, међу којима је значајна икона христа милостивог из 14 века, једин- ствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm), као и мошти преподобног муче- ника стефана новог (из времена иконо- 58 5 / 2016 путописи борства), које целивасмо и пред којима се помолисмо у 14 и 15 веку у грачаници је живело стотине монаха вековима су, у манасти- рској тишини, црнорисци преписивали и украшавали богослужбене и друге цркве- нопоучитељне књиге после цетињске, друга српска штампарија је била у грача- ници услед великих турских зулума, ма- настир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе у 19 веку је у мана- стиру радила једна од првих српских шко- ла на косову и метохији, а један од њених учитеља је био јанићије поповић, писац значајног дела „живот срба на косову“ почетак 20 века обележава почетак новог поглавља у животу манастира прокри- јумчарено црквено звоно се 1903 огласи- ло, први пут од 16 века избијањем првог балканског рата, у октобру 1912 године, манастир је коначно доспео у српске руке ипак, за време првог светског рата, но- вембра 1915 године, грачаницу пљачкају бугари уочи другог светског рата овде су саграђени велики конак и две зграде, са северне и јужне стране порта је ограђена и направљена је велика капија по пројек- ту архитекте богдана несторовића после другог светског рата, манастир су обно- виле монахиње и од тада до данас служи као женски манастир а сестринство је де- лило страдање и терет времена са својим народом од 1987 до 1997 године изво- ђени су конзерваторски радови на свим манастирским грађевинама од 1987–88 године застакљена је припрата, изведена је дренажа и темељни зидови заштићени од влаге након рата на косову и метохији 1999 године у манастир је из призрена прене- то седиште епископа рашко-призренског данас у њему живи двадесетак сестара на челу са мати ефросинијом која је у овом манастиру од 1948 године сестринство се бави различитим монашким послуша- њима, пољопривредним пословима, ико- нописањем, шивењем одежди и мантија, али и хуманитарним пословима међу њима и сестра ирина, призренка, лекар, обиласком енклава и пружањем бесплат- не медицинске помоћи манастир је ме- сто одржавања састанака са међународ- ним представницима који имају за циљ очување српских православних светиња и опстанак српског народа на косову и метохији манастирска порта је место одржавања културне светковине срп- ског народа косова и метохије које носи назив „видовданско песничко бденије“ традиционално, ово вече уочи видовда- на започиње резањем колача свечаност и резање колача благослови владика ра- шко-призренски и косовско-метохијски теодосије уз саслужење свештенства и монаштва његова светост патријарх српски иринеј, присуствује манифеста- септембар / октобар 2016 59 цији, по традицији тада се, у манастир- ској порти, пред неколико стотина људи, представљају српски песници пригодном поезијом потом се додељују књижевне награде које носе називе: златни крст цара лазара, грачаничка повеља, перо де- спота стефана лазаревића и кондир ко- совке девојке пре пар година, уочи почетка ове мани- фестације ушла сам у бочну капелу посве- ћену св николи сачекавши да се заврши исповест мирјанки, уђох да замолим све- штеника да на видовдан, пред наш одла- зак на парастос на газиместан, очита мо- јој деци молитву за здравље у полумраку капеле, када је чуо одакле сам, свештеник ми рече да је дуго службовао у призрену када сам га боље погледала, учинио ми се познатим сузе саме почеше да теку низ образе и ја прошаптах: „оче, па ви сте мене крстили“ био је то отац ранђел денић у мраку нисам препознала риђу браду и косу, а и године су га промениле изнад обрве је ожиљак од гелера, рече, док је службовао у липљану од онолико свештеника који су окупили пред видов- дан, ја сам се, не случајно, обратила баш свештенику који ме је крстио у саборном храму светог ђорђа у призрену читала сам после рата да је отац ранђел повређен када је бранио цркву ваведења пресвете богородице у липљану од шиптара који су, након што су камењем и оружјем де- молирали цркву споља, хтели и да уђу у њу неки су успели да уђу, оштетили су неколико икона, икони свете параскеве оштетили лице, а велику престону ико- ну христову преломили тако да икона сада нема главу и десно раме ипак нису успели да запале цркву и иконостас ка- да су рањеног оца ранђела хтели да одве- ду из липљана у грачаницу на лечење, он није пристао да остави србе из парохије остао је на кућном лечењу у липљану одлазећи из манастира подсећамо се још једне чињенице: уочи напада албан- ских екстремиста на српске светиње на косову и метохији 17 марта 2004 годи- не, у њујоршком метрополитен музеју, у оквиру изложбе посвећене византији, светска публика је имала прилику да види и двадесетак икона и фресака из српских манастира директорка поставке, др хе- лен еванс, том приликом је изјавила: „по мени, грачаница је најлепши манастир византијске културе у србији њена ар- хитектура је предивна и с правом заслу- жује епитет једног од најлепших храмова на свету“ у времену нових искушења за српски народ и српску православну цркву, од великог је значаја наглашавање чиње- нице да су грачаница, као и многе друге српске православне светиње на косову и метохији, историјско, православно и културно наслеђе српског народа о томе вековима сведоче саме фреске, језиком, историјом и православном вером као и други милутинови манастири, грача- ница је вековима делила судбину свог народа страдала, пљачкана и скрнавље- на, постала је и остала симбол опстанка вере и народа на овом простору, његово духовно и национално седиште стојећи вековима стамено, издиже се изнад вре- мена, уздиже небесима, високо узносећи крст над светом косовском земљом, сим- бол због којег се и за који се страда, под којим се паства са својим свештенством и монаштвом вековима сабира, и тако окупљена моли господу и свим светима за спасење  аутор текста је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду фотографије цркве уступио алекса стојковић фотографије фресака уступио срђан кујунџић први пут до сада су фотографисане у целости и објављене у монографији о грачаници, у издању епархије рашко-призренке и косовско-метохијске 60 5 / 2016 путописи жича не лежи строго манастир- ски, повучена у страну и скри- вена она лежи некако цен- трално, и капије јој воде у више праваца непосредно у световни живот: у борбу таштина, у неуко таворење простог чо- века на домаку су краљево и матаруге, а близу су трстеник, врњци, манастир љубостиња и разна села све нам се чи- ни да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цр- кве и звонаре упирале у покрајине и на- сеља која везују традицију тако је чудно круголик трг у краљеву овај ванредно пространи и дивног распона трг у малој варошици, не заборавља се када се јед- ном буде поравнио и поплочао, тај па- ланачки амфитеатар представљаће цен- трифугалне енергије које ће осећати сва околина на путу од краљева ка жичи, искр- сне, да се после више не изгуби, горња конструкција велике жичке цркве у влажном пролетњем ваздуху, залебди главна, румена купола, а с њом и око ње делови оне карактеристичне и богате кровне конструкције која одликује старе православне храмове на балкану исидора секулић: кратак боравак у жичи све нам се чини да би око жиче требало извести једну кружну алеју, и онда би њене капије, цркве и звонаре упирале у покрајине и насеља која везују традицију септембар / октобар 2016 61 хришћанска књижевност исидора секулић (1877–1958) (извор: srpskoblagors) и жичу треба у висину гледати та- мо је расцват њене архитектуре; та- мо хармонија терасастих поља између округлина; тамо фино сплетени ро- гљеви оштри и заобљени; тамо снажне или танке карнисе које везују архи- тектонске појединости између себе, и са основним зидовима лађе, нартекса, апсиде у оно време, и краљ и ми прешли смо, пред манастиром, ружан терен, баро- вит и несигуран сада, прилази се у жи- чу преко издигнутог зиданог моста који држи ниво улаза, и с њим заједно чини брану манастира главна црква, пре не- колико година још рушевна у нартексу, и гола изнутра, сад је покривена и затворе- на, и изнутра, бар око олтара, и украше- на дрво иконостаса и певницâ је тамно и пријатно; кандила, велики свећњаци, и полијелеј у старом стилу венца, бли- стају у обиму велике цркве, израђена су још два параклиса, и богослужења и молитве на разним олтарима продужују се дању и ноћу ноћ је за молитву, тиха, тамна, сва од простора, она везује земљу за небо „куда ћете, ноћите још једну ноћ у манастиру, ноћу треба бити у манасти- ру“ – рече нам владика николај тргне нас из сна клепање, по једно звоно, па сва звона има у тој постепености али неу- митности зова на молитву, нечег симбо- личног клепање само ломи сан и носи се с њим звона га разбијају и односе, разве- дравају свест потпуно свест разбуђенога дакле, од тешке дужности и подвига, до свечаности и радости између тога двога прекаљује се, савлађује се, ломи се монах сваке ноћи није лако бити монах може и световни човек крочити са оне терасе у зграду монашку зато што је прва одаја једна народна старинска оџа- клија сав намештај је ту нешто столица и клупа, и једно озидано отворено ог- њиште и у мајске дане букти ту изјутра велика ватра; да се огреју и пламеном овеселе они који су ноћ и зору у цркви провели, или рано јутром у манастир стигли поседали смо ту с владиком ни- колајем владика непрекидно гледа у ва- тру и тако разговара ватра је увек тајан- ствена и уметнички лепа; а оџаклије су кроз векове биле збор, одмор, и луксуз нашег народа, и наших народних вођа и преко стотину деце је дошло у манастир владика сам их је учио да се између себе воле, и да знају за бога и за св саву манастир жича (фото: википедија) 62 5 / 2016 хришћанска књижевност јунака стадоше нам промицати испред очију немањићи и црнојевићи; па вла- дика раде; па кнез милош; па оџаклија у најтоплијој и најлепшој кући у београ- ду, у оном старом кнежевском конаку крај саборне цркве; па краљ петар пред ватром у сељачкој кући при бекству из отаџбине требало би враћати, и држа- ти у нас те јаке слободне ватре у којима гори мирисна шума с брстом, и које пе- вају и разговарају са човеком као што би требало, где се може, вратити „живе куће“ наместо „мртвих кућа“, како се из- рази владика николај у своме старин- ском конаку у краљеву тај конак је ста- ра „турска“ кућа, рекосмо ми, а поправи нас владика: да није турска него наша, наш стил горњег боја, „горњих чардака“, великих одаја, многих прозора и слобод- ног погледа на безмало све четири стра- не света доста, седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани наме- штајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама у таквој ку- ћи човек стварно седи у сунцу, међ дрве- ћем, у простору, и то владика с правом зове живом кућом у жичи се свугде осећа да је владика николај дуго живео у охриду, с тамо- шњим простим светом који воли и зна зидати, клесати и дрво резати многи радници у жичи, с југа су позвани, или сами дошли на простом неком прозор- чету тек видите ћерћиво и оквире умет- нички комбиноване а да не говоримо о карактеристичним, из фасаде избаченим ћошетима, који споља и изнутра дода- ју кући нешто и уметничко и интимно охрид се нарочито види на жичком вла- дичанском конаку, тамо далеко од го- стинских конака, и близу старој цркви- ци скроман је и мали тај конак, али је зналачки попет на дебели манастирски зид од старине тако насађен, с ћошима окренут у широко поље, тај конак је пра- ви чардак, и чини врло привлачан кут у комплексу зграда за становање ту близу је и нова, симпатична једноспратна ку- ћа, која ће ускоро прорадити као сиро- тињски дом за старце, и као склониште за оне старе људе који желе крај живо- та провести уз манастир, у сиромашној једноставности, која је добар пут и кроз цео живот, и једини добар пут за изла- седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани намештајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама исидора секулић – српска књижевница, академик и прва жена члан сану (извор: srpskoblagors) септембар / октобар 2016 63 зак из живота преко пута, опет нешто ново: каменити павиљон под кубетом, где ће се о богојављењу вршити водоо- свећење а крај тог павиљона велика на- слага тесаних камених коцки градиће се ускоро нов звоник, висок преко двадесет метара, како би звона жичка звонила на- далеко још нисмо готови с грађевинама близу главног улаза манастир стоји спо- меник патријарху варнави споменик, како народ разуме споменик: даривање живих за покој душа мртвих: или мост преко реке, или чесма, или клупа и ми смо се после хладне јутарње кише огре- јали на сунцу крај патријархове чесме и тако огрејани кренули смо стазицом бла- гог успона на брежуљчић, и зараван по њему пре је ту била само звонара ни та звонара сад више није само звонара под њом је изграђена ћелија за једног монаха којег? онога који је желео да станује крај мало корака удаљене нове црквице, ози- дане над неколико костурница које су откривене случајно, приликом копања још један жички олтар, дакле! цркви- ца је необично складна са три стране је око ње трем у стилу охридских црка- ва, низак, у кратким стубићима, доста дубок, интимно склониште од сунца и невремена за људе и птице на том олта- ру моли се онај монах испод звонаре, за мртве сваке ноћи, тачно у поноћ, почи- ње служба, а затим молитва за оне што леже под црквом, и за све друге „повсју- ду православија“ овај чин је потресан мртве треба волети мртви су у нама са оним што смо од њих наследили у крви и традицији; и са тугама због оног чиме смо их увредили и мучили велики један песник, мислилац при свакој речи своје лирике, шарл бодлер, има песму о по- којној старој и измученој служавци, и ту има стих: „много шта тешко боли покој- не, сироте покојне“ (les morts, les pauvres morts, ont des grandes douleurs) жича је велика кућа љубави тамо на брежуљку има се љубав за мртве а ни- же доле, у порти, преко стотину деце је дошло у манастир, ту коначи, ту вечера и руча, за њих је служена владичанска служба, сваком детету је подељена на- фора, владика сам их је учио неколико простих лепих стихова: да се између се- бе воле, и да знају за бога и за св саву жича, обновљена жича, устаје полако са својим бићем из доба борби и рада св саве и устаје са многим својим новим тајнама она се пуни зидинама и зграда- ма, али се око ње и над њом шири велико магнетско поље духа и рада, просветног и милосрдног рада ужижу се канди- ла, проповеда се истина и духовна хра- брост, долазе на стотине, деца и одрасли ако хтеднемо сви, као што хоће народ, жича може постати велика народна све- тиња и радионица кратак је био наш боравак у жичи1 али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког и још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо о потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, бар наш патриотизам, недељив од вере и светиње љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да будемо увек здрави и увек далеко од смрти та пожртвована љубав једна је према богу и према отаџ- бини  штампани текст прекуцао н ћ 1 „кратак боравак у жичи“ први пут је објављен у ча- сопису хришћанска мисао 1939 године и само још једном, у књизи записи, београд 1941, стр 21–29 у овом броју православног мисионара доносимо извод из текста (прим ред)

Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл