-БЕЗРЕЗЕРВНО-

Свеска: 301 | Црква и информационе технологије
... добијао различита послушања било као учесник било као једини извр- шилац израде интернет-презентација, сјај силе божје у православни мисионар 35 тема броја дописа, плаката, црквених листића, књига, итд, о чему - ради задобијања плате на небу - избегава да говори детаљније мисионарење путем интернета започео је прилично ревносно, безрезервно желећи да сваком с оне стране жице помогне у расуђивањима на тему православне духовно- сти како људи из различитих побуда износе своје мишљење у јавност, и овде је свака до- бра намера морала да се остварује у оној ме- ри која неће повредити ничију слободну вољу и мишљење, али која ће изнети на виде- ло истину православља удруживши снаге са још неколико истоверне браће, богољуб ду- го учествује на форумима са религиозном тематиком бранећи истине вере од залуд- них напада разних секташа, богобораца, а побожно усмеравајући оне који су до тада били неупућени у сопствену православну веру један од горећих проблема био је тај што нигде на интернету није био постављен текст светог писма или барем новог заве- та, који је одобрен од стране спц с друге стране, од стране разних секти нуђен је бесплатно не само текст светог писма, већ и програм за његово претраживање сек- ташки преводи светог писма увек су про- блематични за коришћење јер је текст углавном мењан да би био у складу са веровањем секте уз групу братије имао сам много апологетско- полемичких расправа са онима који нису право- славно мислећи људи, а у то време наш циљ је пре свега био да учинимо доступним на интернету канонски текст светога писма онако како га је сачувала и нама предала наша света црква с божјом помоћи, циљ је постигнут двојако: по- менута братија је у електронски облик пренела текст новог завета и почела да га дистрибуира пре- ко интернета, а неколико месеци касније изашао је и званични мултимедијални диск свето писмо у издању светог архијерејског синода спц убрзо је почело да се ради и на пребацивању других душе- корисних текстова у свему томе имали смо мање или више успеха, али смо се и на овом пољу рада уверили да је заи- ста жетве много, а посленика мало на интернету је полемику заменило позитивно мисионарење - тражење заједничких духовних тежњи и веза са људима који су заинтересовани за духовно узрастање, као и њихово упућивање у све- толитургијску праксу цркве, где то узрастање једи- но и може да се остварује са многима од тих људи постао сам близак и данас сам са њима заједно у свакој животној при- лици када је тако богу угодно и то не само посред- ством интернета, него и заједништвом лицем у лице а када смо физички далеко, онда ми интер- немоћи људској 36 видовдан 3/2008 нет помогне да превалим ту раздаљину и духовно ми на- докнади њихово одсуство богољуб примећује да је различит сте- пен коришћења интернета (и компјутерских технологија уопште) од стране клирика српске цркве, а посебно када се упореди коришћење у србији у односу на расејање могуће је да је то због већих пространстава и мање парохијана кад је реч о расејању, где интернет донекле може да ублажи ефекат физичке даљине пастира од своје пастве свештенство у србији се по овом питању више ослања на лаике при својим храмовима овде се отвара и питање коначних могућности интернета или било каквог другог у будућности сајбер-повезивања људи који су иначе физички далеко могу ли интернет и друга теле-медијска повезивања да постану одговарајућа замена за су- срет лицем у лице? може ли сајбер повезивање да замени физички контакт? ова питања се тичу једне велике тајне побожно- сти наше вере, а то је тајна оваплоћења сина бож- јег наиме, бог није само пружио некакав линк до земље да би се преко њега људи конектовали на небеса; он је сам сишао на земљу и трајно сједи- нио у својој личности људску и божанску природу ставши тако близу све твари и близу сваког од нас богочовек исус христос лично је ходио земљом, доживљавао и искусио све као сваки други човек - осим греха - при- мивши на себе мучење и крсну смрт и васкрснувши у истом телу у коме је био положен у гроб вазнео се на небо у телу и доћи ће опет лично - без по- средника - да оконча ово време искупљења за све време од вазнесења до свог другог доласка, господ наш исус христос даје нам светим причешћем своје тело и крв на свакој светој литургији поста- јући нам ближи него ми себи самима ово би у нај- краћем био одговор на питање граница интерне- та у заједничарењу људи за све остале нивое и ду- бине комуникације између људи интернет остаје једно врло захвално средство као препоруку за благочестиво коришћење ин- тернета и других мисионарских средстава, дода- ћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере православни мисионар 37 пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о на- ма добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као го- лубови нека ваши поступци буду благи, а докази нека буду јаки као препоруку за благочестиво коришћење интернета и других мисионарских средстава, додаћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о нама добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као голубови 38 видовдан 3/2008 р адећи у народној библиотеци србије схватио сам да наше црквено библиотекарство заоста- је не толико у технолошком напретку, колико у стручно-образованом оспособљавању кадрова компјутери увек могу да се купе, али знање неко мора да вам пренесе институција где заиста може да се стекне знање из области библиотекарства јесте народна библиотека србије са својим високообразованим стручњацима који своје знање не крију о савременом црквеном библиотекарству у србији можемо говорити од момента када је народна библиотека србије расписала конкурс за теолога који би радио на каталогизацији и класи- фикацији теолошких књига оног тренутка када сам почео да радим у народној библиотеци србије за цркву је отворен простор за мисион- арење када сам почео да радим, још увек нисам био рукоположен у чин ђакона, тако да већина запослених у библиотеци није ни знала шта сам по образовању у међувремену сам рукоположен, што је за многе било изненађење пошто на посао долазим у мантији радим у одељењу монографских публикација у њему се каталогизирају и класификују књиге чије електронске записе преузимају све остале биб- лиотеке у србији то место изискује потребно знање из библиотекарства, које нисам имао уз добро организоване семинаре, предавања и пола- гања стручног испита у потпуности сам оспособљен да обављам посао библиотекара потреба за теологом се јавила пошто се у правилнику и приручнику за израдбу абецедних каталога дио 1, одреднице и редалице налазе три члана (131, 132 и 133) у којима су обрађене једин- ствене одреднице и њихове опште упутнице за неусвојене облике имена црквених досто- јанственика, чланова црквених редова и светаца оно што недостаје у овим члановима је то што нема довољно примера за имена црквених лица и светитеља из области православног хришћанства не сматрам да је аутор приручника то намерно изоставио јер у периоду када је приручник написан црквено православно издаваштово није било развијено припао ми је тај веома озбиљан посао, али постојећа правила за израду једин- ствених одредница нисам преправио, већ сам их допунио примерима имена аутора која су се у међувремену појавила на крају сам све примере јединствених одредница и њихове опште упут- нице за неусвојене облике мапирао у нормативни запис нормативни запис се израђује када је потребна упутница за име јер у библиографским записима или изворима података постоје различита имена или облици имена, различити елементи имена, дела једног аутора се воде под две одреднице, постоји ранији и каснији облик имена име аутора у опису може бити пред- стављено у два облика: у нормираном облику и у облику у коме се појављује на документу када се ови облици разликују, они се налазе у различитим пољима у библиографском опису (исбд - међународни стандард за библиографски опис) или у формату за машински читљиву катало- гизацију унимарц избор једног имена као нормираног и означавање неусвојених облика често је све што је потребно за контролу, али пошто имена црквених аутора углавном нису индивидуализована, решење сам нашао у англоамеричким каталошким правилима која се углавном базирају на додавању квалификатора као што су занимање, титула или начин ословљавања, положај у струци или служби једнакост између варијантних и нормираних облика имена традиционално се успоставља помоћу упутнице види (<), која са варијантног православље и саврем у србији - лични осврт аутор: ђакон ненад идризовић православни мисионар 39 упућује на нормирано име то све можемо видети из два примера како би свима било разумљиво о чему причам: 1 подручје: павле, српски патријарх 3 подручје: стојчеви], павле павле, београдско-карловачки архиепископ павле, рашко-призренски епископ павле, владика 1 подручје: попови], јустин 3 подручје: јустин ]елијски јустин, архимандрит треба рећи да савремено библиотекарство у корак прати савремену технологију, тако да онај ко жели да буде добар библиотекар мора да бити и солидан познавалац рачунарског софтвера најважније је да је народна библиотека србије (као државна институција) отворена за сарадњу са црквом, на којој је да одговори на ту добру вољу управници црквених библиотека и њихови библиотекари би заиста требало да дођу у народну библиотеку србије и затраже помоћ за стварање савременог црквеног библиотекарста- ва ми из цркве треба да будемо отворени по питању сарадње која ће, оствари ли се, бити помак напред - црквени библиотекари ће својим искуством допринети савременом биб- лиотекарству, а библиотекарству ће бити враћено веома значајно место које му је у историји цркве одувек припадало ено библиотекарство тема броја 40 видовдан 3/2008 доступност рачунара великом броју људи довела је до тога да почну да се употребљавају за ствари које нису биле првенствена намена њихових пројектаната чак би се могло рећи да индустрија забаве (читај: компјутерске игрице) данас одређује напредовање технологије захтевније игрице траже брже рачунаре индустрија забавног софтвера предњачи у односу на филмску [та то практично заначи? са визуелне перцепције прешли смо на интеракцију - постали смо учесници виртуелног света од почетака игара које се играју у првом лицу у такозваном 3д 4д окружењу (wолфенстеин 3д, доом серијал) графичке могућности су веома напредовале данас постоје ситуације када је веома тешко утврдити да ли је слика вештачки генер- исана или је то фотографија стварног света овде треба истаћи да у овој групи игара преовлађују оне које за тематику имају насиље (рат, мисије у којима је циљ убити све што се помера), као и оне игрице са веома израженом демоноликошћу ликова - што је случај у поменутој игри доом једном православном хришћанину никако не може да прија количина негативне енергије којом обилују те ратничко-мисијске и демонолике игрице иако многи кажу да их управо такве игрице ослобађају од свакодневног стреса, посто- ји велики број случајева у којима су игрице овог типа проузроковале раздражљивост и неизбежно стварање зависности зависност о игрању је постала класификована болест која се по тежини мери са коцкарском зависношћу и сматра се веома озбиљном: дешава се да млади попуштају у школи, губе године приликом студирања поред ових такозваних сингле плаyер, поз- абавићемо се и оним играма које називају мморпг (мулти плаyер онлине роле плаyинг гамес) то су игрице у којима играчи из различитих земаља, чак континената, деле виртелни простор и заједно убијају змајеве (виртуелни светови норратх и азеротх) овде нису најбитнији змајеви и непријатељи који се убијају (опет убијање), већ односи који се успостављају између играча qуди једноставно имају потребу за комуникаци- јом, а софтвер им то омогућује да ово има озбиљне последице и у стварном свету, може нам потврдити податак да је трговина виртуелним магичним предметима преко интеренет-сајта ебаy према- шила једну милијарду долара ако виртуелна ствар може да се прода за реални новац (а новац је ком- понента и једно од мерила стварности), да ли је онда виртуелно реално или не? [та рећи о виртуелном свету сецонд лифе (други живот) - ако не првом, онда најпознатијем виртуелном свету који је покушај стварања једне социјалне структуре која даје могућност свакоме (ко има рачунар, солидно је информатички обра- зован и користи енглески) да живи онако како је одувек желео и да проба оно што у стварности никада није могао ако не успе, ником ништа следи ресет и стартује поново виртуелна реинкарнација или онај ко се уплео, засигурно троши све своје сло- бодно време, а могуће и онај део времена који је предвиђен за рад, учење, да не спомињемо молитву потребно је указати на још неколико проблема који наизглед не спадају у област виртуелне реал- ности, а које иницирају форуми, блогови, мy спаце, фацебоок и све оно што везује човека за рачунар и уплиће у једну паралелну форму живљења као што је лепо приметио учесник једног православног форума: ми овде виртуелна (не)реалност аутор: александар савић тема броја природно, а није од природе лажа, а паралажа личи, а није где је граница? машта или стварност? да ли заиста постоји опасност замене идентитета и поистовећивања са измишљеним ликовима из виртуелне реалности (виртуал реалитy вр)? расправљамо о мерењу времена, а напољу је сунчан дан и у парку секташи раде свој посао и несвесно се постаје роб нечега што није баш лако описати и рећи шта заправо јесте форум - место где се размањују мишљења на одређену тему са другим учесницима - форумашима; блог - интернет дневник (најприближнији опис); мy спаце - једна од интернет-заједница у којој се људи групишу у односу на заједничке теме које их привлаче и размењују мишљења из ових појашњења термина видимо да је заједничка потреба да људи буду у заједници, да размењују мишљење пред православног хришћанина који је позван да увек мисионари поставља се задатак да сведочи и у овом виртуелном свету како? свакако - речју но, то сигурно није довољно оно што је потреб- но је увек позивати људе: дођи и види позив који је натанаил упутио своме брату важи и у овом случају једина заједница коју ми заиста можемо ставити као противтежу овим виртуелним и која ће да превагне јесте литургијско сабрање како се поставити према овим феноменима? рекло би се да треба бити изричит и имати јасан став јер већина игрица, осим што драстично одуз- има време, може бити штетна како за душу, тако и за тело (нарочито код деце) са друге стране, треба бити обазрив и не одбацивати као а приори лоше све што нам је непознато у том погледу постоји прегршт озбиљних студија које се баве темама као што су: пренос знања у вр као нови изазов, лечење неких психичких поремећаја у вр, утицај вр на стваран свет у позитивном смислу - што је потреб- но узети у обзир у позитивном смислу и, на крају, треба имати на уму речи апостола павла: све ми је дато али ми није све на корист 42 видовдан 3/2008 г рад јерусалим лежи у централним јудејским брдима на 770 метара надморске висине у сво- јој културној и политичкој историји одбијао је да се угледа на запад и колоније на обали медитерана, њихову процветалу књижевност и материјалну кул- туру одувек је био окренут пустињи која почиње одмах иза скопуса и маслинове горе - два суседна брда која гледају на град с истока - и спушта се према голим обалама и горким водама мртвог мора на само тридесетак километара од града, али дубоко доле - 1200 метара ниже - на најнижој тачки света јерусалим има више од стотину имена wегово име се први пут јавља на једној од мистериозних плочица ебле које су нађене у сирији северно од алепа верује се да су старе пет хиљада година град се у библији први пут помиње као салим речи су у старозаветном јеврејском писане без означавања вокала, тако да имамо забележен троконсонантски корен његовог имена дат у низу: [ (шин) + л (ламед) + м (мим), што при вокализацији [алем значи савршенство или свеобухватност, а при вокализацији [алом значи мир мало је градова који на човека могу деловати на исти начин као јерусалим зидине његовог старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација отхранио је религије половине данашњег човечанства историјска магла јерусалима у којој наилазимо на запажен број освајања, превирања и разарања почиње да се разилази давидовим освајањем града, који га је претворио у своју престоницу давид и соломон ако се било које доба може узети као златно, а везује се за овај град, онда је то свакако период уза- стопних владавина давида и његовог сина соломона јерусалим никада није имао заједничку култур- ну или социјалну основу и зато никада није развио посебан стил градње соломон се, да би оставио иза себе запажену грађевину која ће подсећати на период његове владавине, одлучује на амбициозни градитељски подухват изградње храма у јерусалиму из либана је испоручена кедровина и послати су вешти радници за помоћ на изградњи највишег достигнућа соломонове владавине - светог храма храм је подигнут и слављење бога је трајно повезано са политичком престоницом на соломоновом двору је било вре- мена за културу и лепоту, а његова је мудрост град који има виш јерусалим - сведок аутор: данијела деспотовић постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град православни мисионар 43 постала легендарна у средишту храма се налази- ла мала просторија, светилиште, у коју је постављен ковчег савеза (он је садржао камене таблице које је мојсије донео са синаја) и у ту одају је једном годишње на одређени празник смео да уђе само првосвештеник после соломонове смрти брзо је дошло до националне поделе десет племена се побунило про- тив соломоновог наследника, сина ровоама, који од оца није наследио способност управљања људима побуњеничка племена су створила нову државу, док је јерусалим остао главни град окрњене државе јудеје успостављањем јерусалимске монархије рас- пало се верско јединство старог племенског савеза завађене државе су међусобно ратовале током педесет година, а потом је закључен мир уследио је период напретка за оба краљевства опсада такав начин живота је завршен када је асирска војска освојила северну државу израел, одвела њене становнике у ропство, а уместо њих населила земљу новим живљем међутим, јудејски краљ језекија је асирцима био веома опасан про- тивник свестан опасности, он је на време почео да учвршћује град и обезбеђује залихе воде асирска војска је опсела град, али није успела да га освоји јерусалим је од тада у миру провео један век, али је на крају пао пред вавилонским царем навуходоносором после опсаде града која је тра- јала више од две године град и храм су разрушени, а већина становника одведена у вавилон овај догађај је узроковао настајање једног од библијских псалама (137): на водама вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се сиона ако заб- оравим тебе, јерусалиме, нека ме заборави десни- ца моја педест година после пада јерусалима, 539 л г п н е, пао је вавилон персијски цар кир је у налету збрисао вавилонску моћ и народе ослободио јарма екбатанским едиктом из 538 л г п н е допустио је јеврејима да се врате у јерусалим и поново саграде храм многи се нису вратили јер су већ били пустили корене у вавилону, али су помогли онима који су хтели да обнове јерусалим прву групу повратника предводио је зорувавељ, унук краља јоахина изградња новог, нешто скромнијег храма завршена је 515 л г п не, али је град још увек био у жалосном стању ожиљци ропства и опсаде су били видљиви са свих страна постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град на крају времена у којем правцу је наставио овај разрушени град? како се наставио живот у јерусалиму? да ли је нада у боље сутра остварена? одговоре на ова и остала бројна питања сазнаћемо у наредном броју наставиће се е од стотину имена векова (први део) света земља 44 видовдан 3/2008 н ајзначајнији богослов и црквени писац с краја xиии и почетка xив века јесте теодосије хиландарац поред богословске виртуозности, он је поседовао и карактеристичан списатељски тале- нат који је искористио на прави начин, о чему гов- оре број и квалитет његових дела ни о теодосију, као ни о већини средњовековних писаца, нема сачуваних потпуних биографских података, него их сазнајемо само посредно, и то на основу личног сведочења о теодосијевом животу и делатности се, упркос недостатку прецизних пер- соналних детаља, подоста зна научници се споре око питања да ли су теодор граматик и теодосије хиландарац два различита лика и међу добрим познаваоцима средњовековне књижевности пос- тоје заступници мишљења да није у питању исто лице ми, међутим, заступамо супротан став по налогу доментијана, негде између 1262 и 1263 л г у хиландарском пиргу преображења, потом у солуну и једном хиландарском метоху преписује чувени [естоднев јована егзарха монаши се убрзо по завршетку рада на [естодневу - негде око 1265 л г пред крај xиии века - по узору на свог учитеља и духовника доментијана - пише @итије св саве почетком наредног столећа неко време борави у србији где се сусреће са великим светите- љским ликом - петром коришким - чији ће живот описати око 1310 л г у исто време саставља и службу св симеону, а потом и службу св сави и службу петру коришком теодосијевом корпусу химнографских дела припадају и: заједнички канон христу и симеону и сави; два заједничка канона симеону и сави, један на осам гласова и други четвртог гласа написао је и једну похвалу симеону и сави теодосије је - са два житија, три службе, три канона и једном похвалом - постао најплоднији српски средњовековни писац, а његово @итије св саве једно од најчитанијих дела у тадашњој србији велика читаност теодосијевих дела, а посебно поменутог @итија, почива на стилу, једноставном речнику и умећу обраде биографских података теодосије пише за обичног човека доментијан је, на пример, светог саву описивао у категоријама надсветовног (метафизичког), дубоко агиолошког и, на концу, космополитског, док је теодосије о њему говорио као о неком нарочитом човеку који је ту, који живи у нашем непосредном окружењу, а тај нарочити човек је србин теодосије посебно истиче другу, националну сферу деловања прота- гонисте свога списа, што са доментијаном није случај примера има много, али ћемо се зауставити овде уз констатацију да су савремени зналци наше средњовековне књижевности трезв- еним ишчитавањем дела теодосија хиландарца закључили да је он не само најплоднији, него и најсвестранији и највећи средњовековни српски писац, а ми дода- јемо и теолог аутор: благоје пантелић теодосије хиландарац православни мисионар 45 богословље теодосија хиландарца централна тема теодосијевог богословља је богопозање, што је и очекивано јер од њега зависи само обожење човека св ап јован, наглашавајући везу (бого)познања и обожења, наводи: знамо да када се открије, бићемо слични wему, јер ћемо га видети као што јесте (1 јов 3, 2) бог је, по својој суштини, апсолутно оностран (трансцендентан) и, као такав, недоступан људском сазнању он се, међутим, путем благодатних енергија откри- ва човеку и омогућава му да га делимично позна и о wему проговори, тј богословствује предуслов за виђење бога - по богословском искуству теодосија хиландарца и читавог библијско-отачког предања - јесте врлински живот, који подразумева непрестану борбу против греха који, пак, води отуђењу од бога, односно онеспособљује човека да спозна бога врлина (добродетељ), као предуслов опита виђења бога, јесте и критеријум човечности, односно светости теодосије је веома радикалан када је реч о - за човека спасоносној - врлини, односно погубности страсти и греха као њиховог ефекта једном приликом теодосије је оштро записао: боља је смрт, него живот са страстима овакав став ћемо разумети само са свешћу да нас упражњавање врлина узводи у божански живот и тако омогућује и виђење бога и обожење човек то, наравно, не може постићи сопственим снага- ма потребно је да бог путем благодати призове човека, а да он одговори добродетељним живо- светли ликови историје спц - живот и богословље света гора, детаљ 46 видовдан 3/2008 размотримо проблеме мисије аутокефалних цркава у првим вековима хришћанства узима- јући у обзир тему којом се бавимо нова животна наука је морала бити приближена онима којима је била намењена свети апостоли су веома водили рачуна о томе коме проповедају јеванђеоску истину уважавајући богату културолошку шареницу ондашњег историјског амбијента долазили су у додир и са простим и необразова- ним народима, али и са народима који су имали развијену и философију, развијену науку и друге дисциплине христова наука је свима објашњавана на њима разумљивом језику након спаситељевих подучавања у параболама и причама без комликованог речника, св апостоли и рани оци цркве пишу списе у којима и те како користе терминологију учених грка на овај начин настају и прве апологије - дела у којима се академским речником брани учење хришћанске вере на историјску сцену у четвртом веку ступају веома учени оци грчког културног наслеђа који јелинима до детаља разјашњавају постулате хришћанства замке националног ограничавања јеванђеоске проповеди мисија јелинских, источних епархија већ од дру- гог века долази у додир са народима које (данас) називамо варварским говоримо, дакле, о оним етничким заједницама које још увек нису имале ни писмо, а камоли уметност и науку какву су поз- навали ондашњи грци јелинске епархије посте- пено христијанизују такве народе долази до кул- турног препорода хришћанство постаје генера- тор обликовања просвећеног народног лика сами проповедници, међутим, бивају увучени у проблем поред основне - а то је евангелизација народа - мисија цркве све више добија још једну аутор: јован бабић изазови том као услови за виђење и општење са божанском благодаћу - која се у мистичком искуству ортодоксних подвижника обично ман- ифестује као светлост - јесу призив бога и одгов- ор човеков, што значи сарадња човека са богом у својим списма теодосије учи да је боговиђење, односно богопознање темељ свега по његовом мишљењу начелно постоје три врсте сазнања: чулно, умно и богопознање чулно сазнање теодосије назначава као празно, дакле негативно, зло умно сазнање усмерава духовне силе човека ка богу треће, последње и најузвишеније сазнање јесте богопознање (боговиђење) у процесу сазнавања бога окри- лаћени ум, како бележи хиландарски подвиж- ник, крилима добродетељи узлеће на висну саз- нања бога и умом посматра вечна блага циљ подвижништва циљ подвижничког и уопште људског живота јесте боговиђење, којим учествујемо у божанском животу и обезбеђујемо себи вечно постојање; пре- вазилазимо садашњи живот чији се прогрес завршава смрћу теодосије хиландарац - описујући и славећи животе оних који су то постигли, као и сопственим животом - и човеку xxи века скреће пажњу на систем вредности који гарантује извесну перспективу, а коју тај савремени човек својом незаинтересованошћу непрестано разара теодосије упозорова да је оно празно - иако лепо и интересантно - заправо разарајуће, бесциљно, али се не зауставља на критици теодосије даје решење кроз описе живота нарочитих људи који су живели ту, међу нама, у условима у којима и ми живимо, али који су својим животом оваплотили један аутентичан, истински, хриш- ћански систем вредности православни мисионар 47 улогу [ирење националног и културног домета већинског народа који чини аутокефалну црквену заједницу (у конкретном случају то су грци) по важности лагано сустиже мисију проповеди јеванђеља ово поприма озбиљније размере нарочито од када се развило моћно царство са босфора - византија цркви се намеће и улога стожера државе није спорно да црква буде стожер државе, али то никако не сме да потисне оно основно што би црква требало да чини услед оваквог усмерења мисије међу некрштеним народима, пројављује се тежња да се народ истовремено и христијанизује али и јели- низује, што није ништа ново јер је таквих тежњи код великих империја било и пре појаве хришћанства доба византијске империје је значајно због тога што је црква незаобилазни фак- тор ширења поменутих тежњи велике империје долазимо до ситуација у којима се богослужења врше на народу неразумљивом језику литература се споро преводи на језике христијанизованих народа храмови се ките заставама и симболима империје код припадника других народа ово изазива, збуњеност, а често и отпор другим речима, основна мисија цркве трпи велику штету због погрешно устројене помоћне њене улоге - улоге чувања и неговања народне ризнице савремено доба и стари проблеми исти проблеми нису мимоишли ни каснија раз- добља великих царевина, за шта постоји много примера аутокефалне цркве српског, бугарског и, нарочито, руског царства су се суочавале са сличним проблемима навешћемо још један упечатљив пример који на историјској сцени такође није био ништа ново грузијска црква је још у првим вековима добила аутокефалност имала је своје представнике још на првом васељенском сабору много векова касније грузија потпада под власт руске царевине грузијска црква губи аутокефалност - постаје егзархат иде се и корак даље потискује се грузијс- ки језик као народни, а у богослужењима се све више користи руски језик намеће се питање како је мисија цркве да објављује царство божије могла имати успеха у оваквим околностима колико је дивна духовна ризница руског православља била спречена да посеје плодове на пољу душа људи тога народа! данас више немамо империје које користе цркву на начин описан примером са изузетком грчке, све државе са већинским православним живљем су одвојене од цркве у свим тим земљама мање-више постоји сарадња државе и цркве проблем места помоћне улоге цркве да чува народни идентитет и наслеђе мисији и даље задаје главобоље још увек није пронађена права мера вршења овакве функције од стране цркве поједини људи и дан данас свеукупну мисију цркве своде на улогу чувања националног црква тако постаје роб нацији уместо да нација црквом доживљава свој прео- бражај и узрастање које би јој омогућило да учествује у вечном животу царства божијег, она неприродно постаје водич цркве коју спутава и ограничава у њеним богом даним делатностима у оваквој ситуацији говоримо о етнофилетизму, појму који означава напред речено црква себи не сме дозволити да било ко или било шта спутава њену основну мисију када се то дешава, напушта се наслеђе господа христа који је послао апостоле у свет да тај свет освајају за царство небеско са друге стране, црква има и улогу давања духовне хране свакој нацији чији припадници највећим делом изграђују њено тело сликовито речено, наша, српска црква јесте српс- ка и то треба и да остане док је припадници нашег народа највећим делом конституишу, али је пре свега црква (христова) православље и родољубље етнофилетизма 48 видовдан 3/2008 аутор: вишња ]ирић православни мисионар 49 клуб у граду гласна музика младић и девојка играју - како се зовеш? - марија - супер, ја сам павле - ок - јеси ли на фаце-у? - јесам марија м - супер видимо се овако, отприлике, тече свакодневна кому- никација међу онима који се упознају или који се познају или онима који се дуго нису видели време у коме нам је дато да живимо ствара ген- ерације које као своје главно обележје носе брз- ину, „инстант“ односе, кратке разговоре и површност у изразу то је време информационе власти и културе мас-медија, али у том таквом времену позвани су да живе и они који се осећају хришћанима, који сведоче свевремену истину и @ивот често се говори о православљу у 21 веку, а при том се мисли и на ово време које ми живимо, али можда више на православни пут и поглед на свет у неком будућем тренутку који треба да ство- римо у било које време, у било каквом окружењу, један од најбитнијих облика деловања православне омладине мора бити рад са младима да ли сматрамо да треба и даље живети у полуотвореним и полузатворен- им парохијским заједницама са мање-више истим људима и често без сагледавања онога што се дешава изван тог света? или смо спремни да направимо искорак и ухватимо корак са вре- меном, изађемо у свет и учинимо своју веру делатном?! мислим да у другом питању лежи и одговор на том темељу настао је покрет за @ивот, као једини пројекат у србији који се бави врло обухватно проблемом пада наталитета, посматрајући узроке и последице одређеног начина живота и покушавајући да разговара на ту тему са младим људима једини начин на који ми данас можемо кому- ницирати са младима јесте ако им говоримо њима разумљивим језиком без лажног морали- сања говорити о оним стварима које нас се свих тичу, без предрасуда одговарати на нама можда најнеугоднија питања - једноставно пружити руке ка онима који од нас чекају на одговор и разговарати, не говорити - то значи бити на истом путу са њима како се приближити духу времена, а остати на правом путу? како прићи омладини, показати им вредности живота, а не упасти у замку неутемељене теоретске расправе? „íåœ àãå“ и разговор! одговори изазову! хришћански брак и породица једини начин на који ми данас можемо комуницирати са младима јесте ако им говоримо њима разумљивим језиком без лажног моралисања говорити о оним стварима које нас се свих тичу, без предрасуда одговарати на нама можда најнеугоднија питања 50 видовдан 3/2008 укратко, како своје православно и литургијско знање и искуство превести у вид комуникације карактеристичан секуларном друштву? и да ли је то решење? полазна тачка, а истовремено и циљ требало би да нам буде слобода личности схваћена из православног угла она подразумева свест о добром и лошем путу и одлучивање на основу тог познавања са друге стране ове категорије се не могу схватити дословно на пример: ако се бавимо тематиком покрета за @ивот који је одговор модерном сексуалном образовању у школама и имамо свест о броју младих људи који улазе у предбрачне односе веома рано ми можемо похвалити као нешто добро и корисно оне који желе да иду путем уздржања од телесних односа пре брака и то је подстицајно међутим не смемо осудити оне који тако не чине највише што можемо да учинимо јесте да им покажемо до каквих све последица може да доведе такво понашање и по њихово здравље, али и по потенцијални живот настао из тог односа али када се говори о уздржању вољност је моменат од кључног значаја постоји једна врло интересантна парабола о цару јулијану одступнику и св григорију богослову из књиге која се тиче упра- во проблема бога и душе у 21 веку и тако се и зове дакле, „цар је системом закона и казни приморавао хришћане на аскетски максимал- изам, али св григорије богослов га је због тога укорио речима: примораваш хришћане да се држе на самом врху врлина - како не разумеш да је једно прописано као неопходно у нашем закону и непридржавање тога доводи у опас- ност, док се друго не тражи као неопходно него је препуштено слободној вољи, тако да они који се тога придржавају добијају част и награду, а они који се не држе не излажу се никаквој опасности јасно је из овога да би најбоље било када би сви могли да достигну највиши степен врлине, али по томе се и разликује божанско од људског као што није достојно похвале све што не заслужује казну тако важи и обрнуто ако се уздржање не практикује као следовање савета цркве већ под притиском, онда оно јесте служење идолу власти, изазива неуравно- теженост осећања и по чему је онда боље од другачијег пута?“ овако схваћена слобода и вољност јесу полазиште из кога можемо дати одговоре савре- меном друштву наш циљ онда није пуко спречавање лоших појава у друштву, већ жеља да понудимо другачији систем вредности и могућност да се створи простор деловања из кога ми можемо да обавестимо младе о светињи живота - лепоти детета пре рођења, чињеница- ма о настанку и развоју људског живота, али и о истинама о контрацепцији и очувању репродук- тивног здравља из досадашњег искуства у раду са младима показало се да је то прави начин приласка овом проблему млад човек је највећи трагалац за љубављу и лепотом и зато је афирмација увек испред критике ако је тема борба за смањење броја вештачких прекида трудноће, онда је примар- на прича о лепоти нерођеног детета ако гово- римо о контрацепцији циљ је да се разбије систем полуистина којима су затрпани млади, да им се каже како та контрацептивна средства заиста делују, да су у највећем броју и рана абортивна средства и да често испуњавају ту функцију, а да тога нисмо ни свесни само тада борба са њима подразумева и свест да заиста желимо да заштитимо оне које волимо, а да то није баш могуће употребом вештачких кон- трацептива презентација заснована на научно утемељеним чињеницама и живопис- ним сликама, став који је афирмишући и прит- ом се позива на слободу личности буде велику пажњу и јачају могућност прихватања вред- ности до којих нам је стало - на првом месту поштовања људског живота без изузетка искреност са којом ћемо прићи решавању проблема који нас се тичу одредиће меру нашег успеха борба је плодотворнија и њени плодови су трајнији ако се открива као добронамерна, ако нуди љубав, бригу и лепоту као своје основне вредности православље у 21 веку није тражење одговора на нове проблеме, већ на свевремене проблеме изражене другачије зато ни наши одговори нису нови „бог је љубав и који пребива у љубави у богу пребива и бог је у њему“ (1 јн 4,16) нема ничег новог, има само различитог долажења до истог, до бога православни мисионар 51 многима је несхватљиво да у време када се човеку пружају сва блага овога света постоје људи који све то презру и одлазе у манастир поставља се питање да ли је монаштво и прибегавање монашком чину пут којим, како се данас претпоставља, иду људи засићени живота, разочарани у живот, љубав, или је монаштво прихватање воље божије, одазив на wегов позив и кроз подвиг и послушање ход ка вечном @енику - христу при помену светога и часног подвига монашког и оних који њему прилазе, велики је грех и помислити да неко приступа христу из неког другог разлога осим из разлога који је љубав према аскетском животу, сле- довање христовог позива, узрастање у врлини и вечној радости у царству небеском у животу цркве постоји мноштво примера светих који су сва блага и почасти оставили или поделили сиромасима и кренули за христом зар је свети сава - који је, као и сам стефан немања, оставио двор великог жупана - отишао у манастир и замонашио се, учинио тако нешто велико, зар и као монах и јерарх није могао допринети толико добара своме српском народу монаштво - у ком год времену било - има свој јасан циљ и своју плодну мисију на земљи христос је исти и јуче и данас и сутра, те тако и монаштво независно од времена и околности носи своје иде- але одрицања од света - послушање, молитва, пост и сиромаштво су усмерени ка христу свакој личности је уз дар живота дат и дар сло- боде који подразумева и избор и креацију свога животнога пута никада није било да су сви људи на свету имали у животу исте идеале, професије, укусе и мотиве тако је и данас сваки човек има своју мис- ију на земљи и сваким својим добрим делом служи господу лекари су позвани да лече, земљорадници да обрађују земљу, а монаси и свештеници су позвани да буду со земљи и светлост свету стога човек - био млад или стар - подржан својом слободом, подстакнут божијим позивом, укрепљен снагом чврсте одлуке и љубављу према монашком начину живота одлази у манас- тир - место молитвеног тихо- вања - и тамо проналази извор благодати и извор своје радости и бива испуњен благо- даћу за којом увек жуди један од мотива које би сваки хришћанин требало да има у свом уму јесте свест да све на овом свету - и младост, и лепота и богатство, па и ово тело - има свој крај, а да се вечност и радост у царству небеском постижу једино у животу с богом - кроз врлине, подвиг и свете тајне велика је част, свакако, оснивати породицу кроз коју се човек такође спасава апостол павле у посланици коринћанима говори: само како бог сваком додијели, сваки како га је господ призвао, онако нека живи ове речи апостола су потврда да свако на свој начин служи господу и да ниједан позив - посебно монашки - не треба посматрати кроз призму пре- драсуда и претпоставки, него као призив божији на службу православно монаштво у савременом свету аутор: јерођакон клеопа старохоповски савременост 52 видовдан 3/2008 платон заузима једно од водећих места у историји философије и његов утицај је неспоран теорија која је прославила овог античког мудраца аристократског порекла свакако је теорија идеја по платоновој теорији идеја постоји један свет који је потпуна стварност, док све оно што окружује обичне смртнике и што је пролазно припада свету мнења, свету непотпуног знања, свету који се сазнаје помоћу варљивих чула циљ философ- ског начина живота јесте да се након смрти наша душа пресели у онај други, оригинални свет и живи у царству истине ако се занемаре неке чињенице техничке или лингвистичке природе, а следи се сама идеја платонове мисли, могла би се направити паралела између његове философије и самог хришћанства, што је с времена на време потребно како би се избегло мишљење да је све ван јудео- хришћанског контекста било погрешно платон се у својим делима није слепо држао логике и доказивања, већ је радо прибегавао митовима, односно причама и на тај начин читаоцима предочавао шта је његова порука у суштини на овом месту његова сличност са христом је значајна будући да је сам господ, у јеванђељу по матеју (мат, 13, 13), дао одговор апостолима зашто народу говори у причама: зато им говорим у причама јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумију аутор: срећко гујаничић платонов мит о пећини православни мисионар 53 један од најпознатијих митова код платона је мит о пећини, који се налази у седмој књизи државе овај мит у најкраћим цртама говори о људима који су од рођења живели у подземној пећини оковани као затвореници, и то само уз светлост ватре ти људи су под стварношћу подразумевали једино лелујаве сенке других људи и предмета које би им се показивале на супротном зиду пећине но, уколико би се неко од њих осмелио да скине окове и упути се ка излазу из пећине - истрајавши на том тешком успињању - спознао би како изгледа прави свет, свет који му је раније био недоступан (свет идеја) после извесног времена могао би да пос- матра чак и сунце, које представља јединствени извор свега постојећег (сунце је идеја добра - код платона означена као највиша) суштина ове приче је да се - постепеним пењањем душе - од чулног света стиже у свет истине коју обасјава идеја добра једна друга прича, која се налази на страница- ма јеванђеља (лука, 5,3-6), читатељу може пренети скоро исту поруку као мит о пећини - и уђе у једну лађу, која беше симонова и замоли га да мало одмакне од обале и учаше народ из лађе а када преста говорити рече симону: хајде на дубину и баците мреже своје за лов и одговара- јући симон рече му: учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа не ухватисмо, али на твоју ријеч бацићу мрежу и учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цијепати христос дакле каже апостолу петру: хајде на дубину [та платонов филозоф каже онима који живе у свету сенки? нешто слично, а то би могло да гласи: хајдемо ван пећине, на светлост дубина на коју христос позива петра делује опасно пошто чамац могу да преврну таласи, може дунути бура или може читав труд да им се не исплати ако ништа не улове с друге стране, на дубини се налазе велике рибе, којих нема у плићаку и које прехрањују породицу једног риб- ара као што је симон петар филозоф који чулне људе позива да напусте свет сенки како би се удостојили да умом сагледавају суштине ствари такође их позива на опасан пут, пут који је стрм, непредвидив, напоран, али на чијем крају се налази сунце који су то, дакле, услови да неко ко је навикао на свет сенки или на лов у плићаку крене у обрачун са дубинама одговора може бити пуно, а овде ћемо набројати само неке требало би, на пример, да стекне поверење у водича, да уз потребну храброст и пажњу има и визију тог бољег света, да има наду, да не узима себе као коначну меру свих ствари ако узмемо, на пример, ову прву одредницу видећемо да су неки апостоли одмах поверовали у христа и да су оставили и породицу (старца заведејева су напустили јован и јаков) и посао (били су рибари) и кренули су за wим данас мало људи себи може допустити да због једне непроверене идеје остави породицу и посао треба се сетити и натанаила, који изражава сумњу и на самом почетку јеванђеља по јовану пита филипа да ли из назарета може бити шта добро платон сматра да би филозофа који се вратио у пећину и причао о бољем свету свакако сматрали лудим, тако да је питање поверења у принципу индикатор неповерења друга особина коју би морао да има онај који напушта свет мнења јесте храброст храброст, пре свега, јер је пут на горе опасан и непознат храброст и због тога што се не миримо са иде- јом затвореног круга у коме је самодовољност основни принцип qуди често теже да буду ушушкани (у) својим породичним или послов- ним обавезама, али временом такав стил живота прелази у досаду већина људи себи не може да приушти ништа више од релације кућа - канце- ларија побуна је природна, а њу прате храброст и глад за слободом али уз храброст је потребна и визија наш водич мора бити мудар и поштен како би нам тај жељени свет дочарао речима, али и примером ако мис- хришћанство и философија и хришћански одговори 54 видовдан 3/2008 лимо о ономе што нас чека на врху, пут се лакше подноси визија нам, такође, на стрмом путу или на великој дубини повећава пажњу и одржава трезвеноумље српски народ, међутим, не би био то што јесте када не би смислио пословицу која гласи: не цркни магарче до зелене траве због тога је потребна нада или предах на тешком путовању једноставно: прича о царству небеском за једног рибара - као што је био симон петар - добија на тежини када он осети да му се мреже цепају од улова за оне који излазе из пећине та нада јесте зрак светлости који се пробија кроз мрак и који гони алпинисте да иду даље ка његовом извору све више схватајући да су сенке и ватра биле лаж на крају, верни и храбри визионари, који су имали наду и пажњу, уживају у плодовима успеха философ обасјан светлошћу сунца види истину хришћанин заједно са христом, тихом светлошћу и самом истином вечера рибу на обали језера, што је само царство небеско као одговор на платонов мит о пећини, јеванђеље може понуди и преображење господње на тавору, беседу на гори или причу о умножењу хлебова тавор је планина на којој петар, обасјан христовом свет- лошћу, са лицем ка земљи говори: добро нам је овде бити о ономе што је доживео рибар из галилеје атински философ је могао само да машта инспирисан сунцем беседа на гори, где је христос изговорио све оно што је сама срж јеванђења, упућује нас на то да морамо доћи на врх планине како бисмо чули премудрост чудо са умножењем хле- бова дешава се у пустињи у коју изалазимо са вером и надом да ће нас qубав нахранити фридрих ниче је говорио да је хришћанст- во платонизам за просте хришћани знају да је платон веровао у идеју добра (у причи - сунце), али да је та звезда само бледа копија христа ово мишљење би могао да дели и иконописац који је насликао платона и водеће античке филозофе у самој припрати богородице qевишке у призрену одајући почаст културним претечама онога који долази као пуна истина започињући било какав разговор о косову, завету, опредељењу за вечно, ми смо робови апстракције коју не умемо разрешити у пракси, или свесно затворених очију питамо, мада акцију не желимо пошто се актуелност, пре свега страдање људи данас, потискује и увија у митове, гура се у прошлост, а онда се ова проглашава небитном, јер је витло окренуто будућности, пред нама стоји ого- љена истина велике људске патње, дилема због чијег греха, или грешке народ опет гине и на крају: зашто сам ја ту где сам? како расклонити маглу од будућих обећања, прошлих сећања и рукама ухватити реалност збивања, па онда погледати уназад у светог кнеза, разумети срцем? иако је прошлост била баш онаква садашњост да би нас поучила, слаби смо ученици у 20 веку смо слушали речи можда ближе нашем слуху, бистре и одлучне, речи једне жене, прве, рекли би еман- циповане, у србији исидора секулић, име звучно само у кругу проучавалаца књижевности, своју реч је уградила у сваки угао српке културе не постоји питање које није дотакла у предрат- ној и послератној србији једнако верна себи и свом призиву, глува за идеологије и утопије раја на земљи читавог живота мучена болестима, неу- морним радом, исидора ипак у сваком покрету и гесту пред нама је жена, са очекиваном али и специфично осетљивом природом, дифузним чулним доживљајима, везана за природу, за свет исконском љубављу која гори за објекат љубљења, плаче, грчи се и рукама воли то је @ена сваки њен траг су бујне и јасне речи, комуникација са овим светом рођена у србији, на модрој бачкој земљи, окружена ратним страдањима, народом који иде трбухом за крухом, изрониће са погледом пркос- но упереним у живот и потражиће пут до себе, немилосрдна према лажи као песничка природа „боже, од н - једна же аутор: варја перковић православни мисионар 55 оћи је човека страх“ на о косовском завету видовдан владика липљански теодосије 56 видовдан 3/2008 осуђена да говори, она ће пишући о свему писати увек о себи, и тако улаз- ити у срца чезнувши за руком која ће једним ударом распршити маглу и раздвојити у овој земљи жито од кукоља, оздравити све, исидора снажно рони у српску прошлост и веже конац некадашњег са садашњим тренутком та веза опстаје само као повратак на стару-нову тему: косовски завет у смрти јунака крије се парадоксална победа @ивота завет као савез са вечним, као неповратна одлука да се за лепо- ту духа гине, дословно или не, потре- ба је човека човек тражи однос савеза, он жели усмерење свог делања ка нечем постојаном зато су појединци у самртном ропцу човечанства, решили да се не пок- лоне стихији било да пркосе смрти умирући, или задржавајући животни дах, очи су увек бистре и отворене, знају куда гледају читав живот исидорин био је једно дуго задржавање даха пред опасношћу смрти, а писање плод руку које желе остати на површини, не утопити се у жртви косовских јунака, касније п ии пwегоша и многих других које је помињала, наслутила је принцип qубави на делу из сопствене дубоке чежње за њом, препознала је да је свет изгладнео и не зна се ко ће га наситити: „јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав више није са њима и кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било“ колико ово истинито звучи тек данас када реал- ност таквог живота није далеко, она је прва кућа до нас, прва граница до наше тамо се опредељује сваки дан: да ли ћу устати и живети, па и овако, или не у завет се мора уронити делом ако нема опасности за тело, онда се духом бори за своје аутентично и неотуђиво биће, бори се радом, пркоси упорним говором љубави и разумевања, чуј онога до себе, и надај се плодовима исидорино опредељење за превласт царства духовног, њена потрага јесте и обавеза према човечанству та одговорност не чини да виче, да титанским гласом упозорава - она моли: „кад затутње небеса, и олуј стане кршити дрвета и реку из корита бацатии градић наш буде као кутија палидрваца која пламне и изгори - онда, господе, јави нам се, пођи од врата до врата, утеши нас да ће од грозе изгинути птице и лептири, воће и класови, а нама људима ништа бити неће“ исидора осећа огољеност избора иако се мис- лима поиграва и обухвата неке наизглед издво- јене теме, личности, она остаје верна једном захтеву - косовски завет мора пронаћи свој пут данас, у култури, просвети, освешћењу „видовданска свест нека не буде музеумска свест и слава сувих ловорова и жутих воштаница ми нисмо само потомци душана и марка, ми смо деца голог и непросвећеног народа, који се због душевног мрака грехом и дивљаштвом каља видовдан нека не буде само дан парастоса, него нека буде дан рођења и обнове велике и живе идеје“ као и увек, најбољи пример онај који проповеда даје сам собом центар сваког утицаја је снага личности исидорин лик је лик жене која у недалекој прошлости, остварује своје таленте у најбољем смислу, излази на друштвену сцену са ставом, изазива различите реакције, неуморно пише у покушају да траг постане путоказ она својим постојањем и речју призива све пале вите- зове србије и на њиховој жртви диже нови храм да га посетимо ми, деца светског духа пред све неизвеснијим данима монахиња у пећкој патријаршији православни мисионар 57 светилник радост нам је што цењену читалачку публику можемо обавестити да је у рашко-призренској епархији отпочео са радом богословски часопис светилник главни и одговорни уредник овог часо- писа је протојереј зоран ковачевић, дугогодишњи професор богословије св кирило и методије у призрену овај часопис представља покушај да се народ са косовова и метохије издигне из дневно- политичке реалности напајајући се живом водом богословске мисли, те да се на тај начин окрепи све- тлошћу јеванђелске поуке сам часопис обилује ин- формацијама о разним духовним дешавањима и поклоничким путовањима, као и текстовима на- ших еминентних теолога светилник излази чети- ри пута годишње захваљујући труду уредника, али и прилозима појединаца план овог часописа и брат- ства сви свети окупљеног око њега је да се проши- ре како делокруг активности, тако и тираж, одно- сно годишње излажење овог листа надамо се да ће смоћи снаге, као и да ће се наћи благочестивих људи који ће то својим трудом помоћи аутор: јереј угрин в поповић врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, qубомир савић се прихватио одгов- орног задатка да напише уxбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског г г павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника“ књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош qушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца поднео и главни терет око штампања веронауке права је штета што овај уxбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уxбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уxбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазне- сењу, силаску светог духа на апостоле, пуговањ- има апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, нарко- маније и других пошасти савременог друштва уxбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис професор др qубомир савић, београд 2006 58 видовдан 3/2008 како разбити православно-националну крутост и заменити је јасним и чврстим националним ставом слободног човека? како изаћи из ушанчености у коју смо се сами ставили или нас је неко у „национални шанац” убацио, тако да нам је „забрањено” да се одређе- ним темама бавимо или да признамо све оно што је добро и са оне „друге” стране? како одбацити сада већ досадну романтичарски обојену националну реторику, позивање на једне те исте духовне и патриотске делатнике? докле ће нам позивање на косовски завет бити заклон за све што је суштаствено ван тог завета и ван косова? докле ће нам повезивање косовског завета и бескомпромисности српске политике би- ти изговор за све историјске пропасти српског на- рода? косовски завет, разграничимо, има везе са бес- компромисним духовним опредељењем а не бес- компромисним државно-националним ставом деспот стефан, син лазарев, најбољи је пример који иде у прилог нашем ставу када ћемо ми, православно- национални срби у првој де- ценији 21 века, направи- ти један корак напред у дубљем, организованијем, објективнијем и смисленијем проучавању српске културе од на- ших претходника у прошлом веку? ако смо заиста утемељени у вери, и ако смо по ре- чима „све могу у христу господу” открили тајну хришћанске плодотворне слободе, када ћемо ту слободу да претворимо у добре и значајне плодове, у крајњем када ћемо почети да славимо светога са- ву на један креативнији, савременији и смисленији начин од претходних деценија и као што је косов- ски завет у сваком времену имао своје облике сведочења оног бескомпромисног духовног опред- ељења за царство небеско, тако и свако време има своје облике сведочења православне слободе које се очитује у креативности и померању граница а све ово говоримо зато што је управо онај кога најчешће позивамо и називамо највећим србином био и највећи слободар свога времена и највећи креативац јесте, свети сава је управо то био: човек који помера границе, који не затвара очи ни пред једним проблемом, човек који оснива болнице, аутор: бранимир нешић креативност православни мисионар 59 пише законоправила, оснива манастире, бави се националном политиком на један нов начин, оснива први књижевни језик срба заиста је све- ти сава био највећи креативац свога времена! да ли смо ми том највећем српском креативцу и слободару данас досадни док нас прати и слуша? да ли свети сава од нас очекује да га већ година- ма прослављамо на један те исти, да не кажемо већ досадни начин, или очекује од нас креативност, померање граница, разбијање прво своје па онда и сваке друге крутости, отвореност према свему до- броме у васколиком свету, излажење из ушанчено- сти, борбу против друштвених табуа, окоштало- сти, превртљивости, неморалности и самозадовољства свих структура друштва, без обзира на којој се идеолошкој позици- ји налазе? а све зарад, не смемо заборави- ти, да нашој деци оставимо мало бољу ср- бију од оне коју смо наследили од наших пре- дака ова, као и прегршт сличних питања свакоднев- но треба да стављамо испред нас како не бисмо били некреативни, досадни и оптерећени непо- требним идеолошким теговима хиландар, стиденица, @ича и сви други мана- стири највеће су радионице слободних људи, на првом месту слободних од својих грехова можда је то и највећа тајна праве, плодотворне слободе која, ако је човек не познаје и не самоспознаје, прелази у бахатост и самодовољност уверени смо да у свима нама, без обзира на раз- личитост мишљења, тиња потреба за слободом, нашом и наше деце надамо се да ће у будућности између свих нас бити мање предрасуда и осуђивања, а много више плодотворног дијалога и разумевања цртице и слобода манастир хиландар 60 видовдан 3/2008 њњњзадузбиненемањицарс важност познавања историје сопственог народа свакако происходи из њене суштинске везаности за смисао битисања и улогу који тај народ има у овоме свету како целокупној заједници једне нације њена историја може послужити као оријентир њеног животног циља и одабира начина којим ће се ка њему кретати, исто важи и за сваког појединца који је део те заједнице познавање сопствене, националне историје није ствар само опште културе и информисаности, већ и питање егзистенцијалног опредељења, изградње себе као интегралног члана конкретне заједнице у којој смо се нашли промислом божијим и у оквиру које бивамо позвани да остваримо своје спасење у овоме ће нам помоћи следеће пре- зентације: садржај презентације коју ћемо посетити односи се на период најснажнијих и најаутен- тичнијих дешавања наше националне историје - доба владара лозе немањића, када су држава и црква биле једно тело, један сложни и у хармонији пулсирајући орга- низам плодови животних трудова овог богољубивог рода немањићког опстају вековима јер су дела љубави и према богу и према свом народу оставише нам ти оци своје задужбине манастирске ради свог и нашег спасења да - у њих гледајући - увек на уму имамо ко смо и зашто смо на одлуку да баш ову презентацију одаберемо, поред доста других и садржајем богатијих, утицали су квалитет и минуциозност приказа за сада само два, међу многим од највеће важности и чувења, манастира - @иче и студенице преглед сајта почиње доласком на тзв мали портал или кућна врата презентације, која остављају утисак пажљиво и са укусом бираног садржаја уласком на њих гледамо у насловну страну која носи слике и кратак опис већине познатијих задужбинских манастира подигнутих крајем xии и током xиии и xив века већ овај кратки приказ хронолошки поређаних манастира са добрим фотографијама сваког од њих даје добар увид у наше средњовековно задужбина- рство као што смо већ поменули, само за @ичу и студеницу постоји могућност даљег прегледа: линкови у називима манастира нас, што је веома интересантно, воде до за сваки манастир понаособ начињене презентације, дакле - сајт у сајту ова два подсајта су веома интересантна како естетиком, одн графичким решењима, тако и садржајем јер су презентовани неки веома ретки и пажње вредни подаци о манастирима који се на другим местима не могу пронаћи [етањем кроз изборник подтема читалац може стећи добар увид у прилике у којима су манастири право славље аутор: драган јовановић православни мисионар 61 настали, те време кроз које су се одржавали и одржали и, што је најважније, може постати свес- тан њихове вредности да би посетилац могао употпунити слику о богатству, величини и лепоти наших светих, бого- љубивих предака, ваља да посети опет кратак и никако заморан приказ неких од најлепших и највреднијих фресака манастира који су предмет презентације свака похвала сајту, уз искрену жељу да се садржај прошири и тиме употпуни веома позити- ван читалачки утисак хттп://њњњсветагораинфо место зачетка подвижничког и богоугодног живота највећег међу немањићима, светог саве, била је света гора атонска убрзо по одласку из србије и монашењу у манастиру пантелејмон сава позива свог оца, сада монаха симеона, да му се придружи за кратко време боравка у манас- тиру ватопед обојица скрећу на себе пажњу све братије - као смерни монаси и као трудољубиви и предузимљиви ктитори од византијског цара, са сагласношћу светогорске управе, добијају запуштени манастир хиландар (и још неколицину мањих поседа), те га за корист свог, српског народа обнављају и оснивају братство тако је српски народ добио своје место и на светој гори, које ће му вековима бити утеха и водиља, а нарочито у смутна времена ропства и муке управо ова презентација има сврху да посе- тиоца упозна са чудесним светом јединствене монашке установе чувене свете горе атонске на којој се налази и наш хиландар аутори презентације су, по свој прилици, уједно и поклоници ових светиња, те је тешко одупрети се њиховом покушају да пренесу барем делић оне атмос- фере и духа које су имали прилике да осете током прегледања посетилац има могућност да се окрепљује појањем светогорских монаха јер се репродукција звучног записа сама покреће по уласку на сајт атон, почеци монаштва на њему и битни историјски моменти приказани су сажето о сваком светогорском манастиру и скиту дати су кратак историјат, визуелна предства дела полуострва на коме се манастир налази, не мали број фотографија самог манастира и светиња, најчешће икона, које се у њима налазе презентација је веома корисна сваком поклоњења светињама намереном путнику (обратити пажњу на одељак савети за поклонике ), али је вредна и ради личног, елементарног општег образовања и у вери назидања опис сајта би свакако могао бити детаљнији, али би то посетиоцу ускратило прилику да га сам истражује топла препорука на интернету црква и савремене технологије 62 видовдан 3/2008 те(хн)ологија или о великој печурки да ли напросто технологија данас заузима место које је у средњем веку припадало теологији? ако је тако, шта је уопште значила и значи теологија, те шта, с обзиром на то, може данас да значи технологија? аутор: свештеник вукашин милићевић православни мисионар 63 упркос почетном оптимизму, веома ми је тешко да приступим писању текста на тему којом се бави нови број мисионара она је или предубока да би се њоме могао позабавити у једном кратком, полу-озбиљном тексту, или је пак у питању потпуно испразно наклапање; шта уопште значе та кандила и компјутери? зар истина може зависити од њиховог међусобног односа који је притом фунда- менталан и важан као однос аристотелове физике и веш машине? такође, нешто се не сећам да се нови завет бави сличним проблемима; заиста, поменута „књига“ чак ни не покушава да решава проблеме ван животног контекста конкретног човека међутим, показало се да се наша тема може веома лако изместити ван граница апстрактног контекста односа „теологије“ и „технологије“; ево пар примера: компјутери (рачунаљке) су стварчице које користимо како би што прецизније навели пројек- тил који ће уништити - пардон, апстраховати пар десетина, стотина, а, ако нам се посрећи, можда и хиљада поменутих конкретних међутим, исти гаx- ети нам свакога дана помажу и да спасемо понеки конкретни живот ако ствари поставимо у шири контекст теолошког промишљања технологије и науке, добијамо исту слику: не постоји нити једно технолошко достигнуће за које се може рећи да је зло; међутим, нема нити једнога које се не може злоупотребити узгред, поменули смо технологију и науку; приметимо да је философија (=наука), која је у средњем веку носила назив анцилла тхеологиае, данас у статусу анцилла сервае наука ни данас није слободна; она се развија у складу са захтевима технолошког развоја мада, као и у средњем веку, понешто се ућари са стране готово насумице прилазимо суштини проблема: да ли напросто технологија данас заузима место које је у средњем веку припадало теологији? ако је тако, шта је уопште значила и значи теологија, те шта, с обзиром на то, може данас да значи технологија? теологија је, на конкретном плану, наше познање богом и познање бога, то је љубав којом љубимо бога и којом он љуби нас, те љубав којом љубимо све оно што је он створио на апстрактном плану, теологија је оно чиме се оправдавају крсташки ратови, међусобно убијање хришћана, инквизици- ја, спаљивање јеретика, убијање философа, про- теривање јевреја, глупост царева, терористички рат против тероризма средњи век је историја атомска бомба дебели дечко из потпуно другачијег угла 64 видовдан 3/2008 непрестаног сукоба овог конкретног и апстрактног, сукоба у коме је конкретно дало малобројне, али величанствене победнике средњи век је такође историја непрестаног самоуништења апстрактне теологије, самоуништења у ватри којом су спаљи- вани јеретици, у крви проливеној у верским ратови- ма технологија је, на конкретном плану, оно чиме савлађујем неплодност земље и тако храним децу технологија је оно што ће ми помоћи да превал- им хиљаде километара у једној секунди и будем духом (ускоро и телом, надамо се) са ближњим но да би све то имало смисла, потребно је да најпре волим своју децу и свога ближњег, потреб- но је да деца и ближњи буду циљ наиме, изгледа да технологија није напросто заузела место које припада теологији; план конкретне теологије је увек први план конкретне технологије човек је, уколико је човек, теолог конкретна теологија је темељ онога што апостол павле назива другим човеком (1 кор 15, 47); конкретна технологија је оно чиме се он пројављује није, наиме, проблем у самој теологији или технологији; проблем је у оном апстрактном управо зато је апстрактна технологија оно што ми омогућава да побијем што више терориста, уништим - пардон, цивилизу- јем што више дивљака, философа и јевреја, претворим глупост царева у мудрост врхунац еволуције апстрактне технологије су симпатични дечкић и дебељко опет је, наиме, у питању сукоб конкретног и апстрактног опет ће само мали број тријумфовати опет ће се апстрактно самоуништавати, премда не баш непрестано јер после сваке кише печуркица расте све више и више могло је ово и једноставније да се каже шта могу, понела ме тема; та кандила и компјутери звуче баш поетски

Свеска: 301 | Црква и информационе технологије
...