Претрага садржаја

Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... биће створено на слику бесмртности – на слику оног који јесте (изл 3, 14) – на слику бога (пост 1, 26–27) будући да је слика (икона) оног који јесте у човеку је положена жеља за тим јесте – за трајањем, за бесмртношћу јер, бог није небо и земљу, које је створио на почетку (пост 1, 1), створио по свом лику, па да истинито биће и бесмртност буду у безобличној земљи (пост 1, 2) – или, језиком савремене науке речено, у непроменљивој количини материје и енергије (што заправо и јесте библијска безоблична земља – безоблична материја и енергија, јеврејски: тоху ва-боху) иако то изгледа очигледно, те је на тој очигледности никла и једна велика и славна античка грчка онтологија и природне религије, какве су будизам, хиндуизам и њима сличне, архетип који је положен у човека тежио је и наставља да тежи да ту идеју бесмртности помери са опу дијалогу са ате измом докинс је добро прочитао у генима заиста пише – буди, јествуј! 26 2 / 2021 штег и безобличног на обликовано и конкретно тај архетип у човеку јесте управо његово саздање на слику онога који јесте човекова идеја бесмртности, па и идеја ричарда докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику оног који јесте та иконичност са оним који јесте, наводи и самог докинса, који је такође, као људско биће (иако атеиста), икона оног који јесте, да гене представи као „програм“ чији је задатак да се обезбеди бесмртност „бесмртни смотуљци“ – какав дивна синтагма! у њима је „смотана“ информација са самог почетка – да створимо човека по лику нашем – по лику оног који јесте – по лику бесмртности да, докинс је добро прочитао у генима заиста пише – буди, јествуј!  фото: стефка борисова у сусрет часном посту: небеско благо праштална недеља (мт 6, 14–21) служење богу у нашем животу може бити изражено у речима трећег дела овог јеванђељског одељка не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше ми служимо ономе чему приања наше срце а оно не треба да се приљубљује земаљским добрима, већ небеским небеска блага су она која са душом човека прелазе и у вечни живот — она која човек једном стекавши, никада не губи ова блага су својства саме душе, којима се она карактерише сходно томе, небеска блага су хришћанске врлине управо и њих треба стицати с обзиром на то, ево управо поуке цркве својим чедима, која стоје код врата великог поста пост је време покајања опростивши ближњима, тражите опроштај од бога у благодатној тајни покајања средство за покајање и исправљање себе може бити пост, уздржање, смиравање тела ради победе духа о посту као неопходном средству јасно говори христос, одвраћајући само од коришћења њиме за сујетне циљеве будан и торжествујући над телом дух подиже човека на горе, а у горњим тежњама је и циљ људског живота * * * животиње наједене и дебеле не могу трчати тако брзо, као витки јелен, тако и чревоугодник не може бити делатан и успешан у подвизима као уздржани (свети филарет московски) из вечног мисионарског календара, изд у с – петербургу 1913 г, а према понов изд евангельские беседы на каждый день года (по церковним зачалам) (москва: правило веры, 2003 г превео са руског небојша ћосовић поуке светих отаца април / март 2021 27 тема броја: свети василије острошки — сведок васкрсења свети василије острошки чудотворац, новија икона (фото: ђакон драган с танасијевић) 28 2 / 2021 тема броја: свети василије острошки — сведок васкрсења данашњи секуларизовани свијет изгубио је прави појам светости то искушење не заобилази ни хришћане те се све више заборавља да је крајњи циљ човјековог постојања управо – светост светост као благодатно обожење у заједништву са јединим светим зато ријеч о светости никада не застаријева, увијек је савремена и упућена сваком човјеку у свакој епохи светост је искључиво божији дар то је нестворена божанска енергија тројичног бога који је свет по природи, а која се дарује човјеку у заједничарењу са христом у заједници цркве као његовог тијела према томе, светост је по природи – својство божије, а по заједничарењу – својство светих божијих људи светитељи откривају и пројављују у времену оно што је вјечно својство божије, откривају љепоту лика божијег у човјеку као такви, они су најдрагоцјенији дар божији једном народу, а и цркви уопште оваплотивши у својој личности оно што је најврједније у народу из којег потичу, светитељи су уједно и потврда божијег благодатног старања о том народу гледано кроз историју, у најтежа времена бог је у народу подизао своје свједоке који су одржали брод цркве и хришћанског етоса у бурама житејског мора и историјских недаћа и они су остали трајни свјетионици и путеводитељи на уском путу спасења учествујући непрестано у животу цркве и народа који их поштује чуда која чине светитељи најблагодатнији су израз њихове светости и оно чиме они залазе у сложено биће народног живота дакле, светост светитеља није субјективна, већ објективна вриједност која се испољава у односу према људима светац је живи примјер еванђелског живота наши српски светитељи су „со“ нашем народном организму и духовна „видјела“ нашој историји, која је бог открио и учинио видним светитељи откривају и пројављују у времену оно што је вјечно својство божије, откривају љепоту лика божијег у човјеку као такви, они су најдрагоцјенији дар божији једном народу, а и цркви уопште свети василије острошки — похвала рода нашега тема броја протојереј слободан лукић манастир острог (извор: shutterstockcom) април / март 2021 29 тема броја као такву свијећу неугасиве свјетлости, поставио је бог светог василија острошког да са висине „града који на гори стоји“ обасјава духовне стазе српском роду и свима који притичу његовим цјелебним и чудотворним моштима за живота је личио на земаљског анђела, његово тијело је и тада било храм духа светога, а по упокојењу његове нетрулежне мошти постале су ризница благодати и исцјелитељске силе божије из црквице ваведења у острошкој пештери, као из бање витезде сијају његове свете мошти које дух свети оживотворава и чини нетрулежним показујући тиме да је веза између светих људи и бога и по смрти нераскидива записани су бројни случајеви исцјељења и благодатне помоћи острошког свеца, а могли би се написати томови књига у којима би се сабрали сви примјери чуда која су заправо наставак чуда господњих описаних у писму: слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују (мт 11, 5) вјера светог василија је била безусловна и несебична он се није повукао у малу острошку пећину да би задобио неки дар од бога већ зато да би се цијелим својим бићем и животом предао на служење богу као и свети сава и многи други његови претходници, свети василије је „побјегао“ из свијета у потрази за пуноћом, а вратио се да би обасјао народ свој свјетлошћу откривене тајне 1 зато бог није оставио такву свјетиљку сакривену него ју је издигао да са врха острошке стијене обасјава цијели народ тако се још за његовог живота образовао култ који се срастао са срцем и душом православног народа, а који се ширио и међу инославним, чак и међу нехришћанима онај ко истински свједочи бога и правду његову не гледа „ко је ко“ већ у сваком човјеку види ближњег свога зато је острошки светитељ небројено пута потврдио да му је ближњи сваки онај који са вјером и љубављу приступа његовом светом кивоту свети василије се уткао 1 амфилохије радовић, „светост-мјера људског достојанства“, у зборнику радова: светост и одговорманастир острог (извор: shutterstockcom) ност, цетиње 2000, стр 72 30 2 / 2021 у народни живот превасходно као светитељ и чудотворац и његов харизматски значај се потврђује већ три и по вијека али, исто тако не треба губити из вида ни његов земаљски живот и рад, као архијереја једне од најважнијих области у тадашњој пећкој патријаршији, у веома сложеним и мучним приликама тога времена повукавши се из епископског двора у малу острошку пештеру, жељан испосничког, анахоретског живота, није престајао да као ревносни пастир брине о свом народу и цркви он је знао да ће се народ очувати у вјери и свештеној традицији не толико физичком борбом колико снажењем народне душе, јачањем морала и његовањем народне културе 2 стога је његовим прегалаштвом и подвизима „острошка пустиња процвјетала као неувели љиљан“,3 мала пештера је прерасла у манастир који је постао расадник вјерског и духовног живота подвижнички живот није га удаљио од народа већ је, напротив, развио још јаче по2 душан љ кашић, „свети василије острошки и његово доба“, у: свети василије острошки чудотворац, београд 1971, стр 27 3 акатист св василију острошком, икос 4 штовање према њему и велики углед међу савременицима поштован је као божији човјек послан ради спасења своме роду након његовог престављења, то поштовање је прерасло у култ, а он као светитељ постаје још присутнији у животу народа чуда, којима је бог прославио мошти светог василија још више су утврдила вјеру да је он послан као дар неба, захваљујући коме се овај народ одржао и опстао у врло немирном периоду историје и остао одан истинским и непролазним вриједностима вијековима свети василије острошки, као непоколебљиви стуб православља, својим доброчинствима чува душу српског народа, опомиње савјест и одржава пламен кандила вјере под олујним вјетром данашњице зато је и у овом нашем времену, бременитом разним искушењима и напастима, потребно управљати поглед срца ка острошким висинама, с молитвом светом василију, богоносном архијереју и великом бранитељу вјере православне, да одбрани све нас који његову свету вјеру држимо и поштујемо његов свети спомен  аутор је парох будвански (митрополија црногоргско-приморска) тема броја световасилијевска литија у никшићу, децембар 2019 године (извор: епархија будимљанско-никшићка) април / март 2021 31 манастир острог је вероватно једно од најпознатијих места са кога многи срби желе да имају некакву реликвију попут бројанице, освештаног уља, иконе многи носе своје предмете од куће да би пронели поред моштију св василија управо је поменути светитељ разлог због којег људи долазе, а не толико задивљујући положај манастира у стени, неприступачност и стрмине које га окружују уколико би се неко нашао у конаку предвиђеном за поклонике који се наслања на горњи манастир, могао би чути приче од исцељења од разних болести до готово фантастичних приповести о св василију и његовом појављивању често се ове приче протежу од позиције аутентичне, искрене и дубоке вере па све до сујеверја међутим, не треба их одбацити, јер оне све представљају својеврсни покушај људи да, на себи могућ и доступан начин, искажу свој доживљај светиње, односно светитеља као и да повежу и идентификују живот са једним од најдивнијих и најчудеснијих угодника божијих који је изнедрио наш народ – светим василијем острошким тема броја мошти светог василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији заправо читав живот овог угодника божијег говори о томе васкрсење — начин живота светог василија острошког ђакон владимир пекић монашење светог василија, новији живопис (извор: spc-linzat) 32 2 / 2021 срж његовог светитељства, као и светитељства многих пре и после њега, јесте непоколебива вера у господа исуса христа основ те вере јесте христово страдање и васкрсење у којима се открива неисказива љубав божија према читавом свету и човеку и страдање и васкрсење јесу догађаји који су изазвали скандал, тј неприхватање тадашњег света, било јудејског било паганског (ако се узме у обзир павлова проповед на ареопагу у дап 17) најпре чињеница да је месија разапет и кажњен попут разбојника, међу којима се нашао, а онда и да је васкрсао опет изазивајући тадашња уверења и представе о томе и првим хришћанима је то требало разјаснити то је једна од сврха наратива о путу за емаус, младића у белој хаљини код ап марка или томиног неверовања речима апостола у јеванђељу по јовану није лако прихватити да бог у којег верујеш себе на такав начин „унизи“ заправо, није лако променити представу властите религиозности која оправдава прилагођавање бога и стварности појединцу, а не обратно вера у васкрсење јесте испуњење старозаветних пророштава која говоре о прослављању народа божијег, о њиховом оправдању и посвећењу понајвише, то је вера у чињеницу да је бог све створио да учествује у његовој слави у новом и преображеном начину постојања које подразумева да се све оно трулежно и привремено одбаци да би праведници засијали као сунце оно што се често заборавља или намерно превиђа, јесте то да хришћани већ овде и сада, у овом веку, треба да покажу такво живљење које карактерише царство божије говор о загробном животу јесте својеврсни бег од стварности, одлагање одговорности међутим, управо светитељи и њихове нетрулежне мошти, попут св василија острошког, требало би да буду тај коректив који указује на прослављење тела оно још није у потпуности остварено, али су свакако мошти залог те вере у коначно обожење човека и преко њега читаве творевине мошти светог василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији заправо читав живот овог угодника божијег говори о томе наиме, свети василије је рођен као стојан у херцеговини 1610 године родитељи су му били сиромашни ипак, бог је уредио да млади стојан почне да се упознаје са светим писмом и оцима цркве што је у њетема броја манастир острог (извор: shutterstockcom) април / март 2021 33 тема броја говој души распламсало љубав према богу види се кроз његова путовања као монаха и свештеника од тврдоша до свете горе и назад до пећи, жудња за богом исто тако, у томе се види и ревност и потреба да што тачније и исправније живи да би благодат која му је дарована кроз свете тајне била делотворна у њему баш као онај човек у јеванђељу који прода све што има зарад бесценог бисера који је метафора за царство божије, тј васкрсење (мт 13, 45с) посебност овог младог монаха увиђа свети патријарх пајсије јањевац који га хиротонише за митрополита захумског, а нешто касније патријарх гаврило, свештеномученик, поставља га за митрополита источно-херцеговачког са седиштем у никшићу свети василије је за све време свог живота наглашавао лични подвиг и бригу о повереном народу подвиг је био раван највећим подвижницима цркве христове, док је брига о народу и чувању вере једнака великим учитељима и светитељима свети василије се упокојио у својој 61 години, 1671 године у манастиру острог где је и сахрањен, да би његов свете мошти након седам година биле положене у манастирски храм овај манастир је светитељ одабрао као место које ће испунити његову жудњу за осамом, молитвом и пребивањем у богу, али и место одакле ће се старати о духовним потребама верујућих кроз житије светог василија острошког писац наглашава особине које га красе и којима се супротставља окружењу у којем се налази да би читаоцима приказао постојаност у вери и трпљењу светитеља тако поред већ наведених врлина, светог василија краси богољубивост, подвижничка истрајност и решеност, служење другима, поучавање и мисионарење њима насупрот стоје злоба и неразумевање које га прате још од посвећења у свештеничку службу само су носиоци тих особина различити од локалног епископа, преко турака и потурица до припадника његове пастве на све то, свети василије није одговарао реваншизмом или инатом, већ, како писац наводи, често се повлачио, делао на своју штету и након тих дешавања још се више предавао подвигу у томе се заправо огледа једна од основних врлина хришћанског живљења, а то је преузимање туђих грехова као властитих инсвети исаија од оногошта, свети василије острошки и свети мученик станко, мозаик из острога (фото: esa isopahkala; извор: matkablogifi) 34 2 / 2021 тересантна је епизода која се збива близу светитељеве кончине наиме, некакав кнез раич му је толико пакостио са својим синовима да је помишљао да напусти острог и да оде на свету гору ипак, свестан да је пастир христовог стада, василије одлучује да остане и да претрпи до краја искушења текст говори да је светитељ у својој помисли да оде на свету гору, тј да се удаљи због метежа у којем се нашао препознао деловање нечастивог који је желео да га одвоји од народа тада, бог пројављује кроз њега дар прозорљивости којим он упозорава кнеза раича да ће му синови изгинути ако се не покаје након трагедије која га је задесила, раич се каје пред светитељем и опет, кроз дар прозорљивости, бива утешен обећањем да ће добити још деце, мушке, што се и обистињује у поменутим врлинама и поступцима светог василија, јасно је да је страдање и васкрсење заправо атмосфера у којој он непрекидно пребива и за коју се свим срцем и снагом бори можда се то понајвише огледа у дубокој жељи да са другима подели истину вере, да их сачува у њој и да зарад тога истрпи сва страдања која се пред њега постављају тиме он, свакако, подсећа не само на светитеље цркве пре њега, већ и на свете апостоле у делима апостолским, пред своје вазнесење господ говори апостолима да они треба да буду сведоци његовог васкрсења од јерусалима, преко самарије па све до крајева земље (дап 1, 8) читав наратив дела апостолских говори о ученицима који трпе неуспехе, подносе страдања, али сви они заправо бивају по промислу божијем, јер отварају пут ка новим просторима и новим људима које треба да призову у истину јеванђеља врло често, то бива и ван њиховог разумевања и погледа на свет (уп дап 10; 25, 12с; 28, 30с) несумњиво је и бог на такав начин руководио светим василијем водећи га кроз његова путовања од манастира завале, тврдоша, преко русије, свете горе па све до „неприступачне“ острошке пустиње коначно ту га је поставио да са ње светли као прави сведок и носилац вере у васкрсење христово која побеђује свет благошћу, истином и свецелом преданошћу богу  аутор је професор верске наставе и ђакон при манастиру ваведење у београду тема броја уснуће светог василија острошког, мозаик из острога (фото: ольга коркина; извор: википедија) април / март 2021 35 ј ош се нису добро ни угасили угарци ватре на којој су спаљене мошти светог саве (1594), а господ је око 1610 године српском народу подарио ново велико светило – дечака стојана, који ће постати монах василије у мраку који су зулумима и разним терором турске силе наметале српском народу, засијала је најсветлија звезда десило се то баш над небом хумске земље (херцеговине), коју је растко немањић добио на управу од свог оца стефана немање, а где је касније као сава, архиепископ српских и приморских земаља, основао и хумску епископију (1219) село мркоњићи, у поповом пољу, између требиња и плавог мора, својим положајем осликавало је и будућност дечака стојана који се овде родио окружено каменим планинама, испресецано лепом реком требишњицом, једно од најплоднијих поља у овом делу европе, било је симбол и колевка најлепшег плода који ће овде нашем народу и цркви сазрети негован је од благочествих родитеља као најлепши чокот лозе винове којом је ова област богато благословена средњовековни немањићки манастир завала, на домаку мора, био је место у коме је од учених калуђера научио да чита и да ум свој просвећује еванђелским и светоотачким поукама монашки чин је примио у манастиру тврдош, а потом неко време провео на цетињу да би се опет вратио у тврдош посетио је русију и свету гору, где се напојио бистре воде са извора православне побожности патријарх пећки пајсије јањевац хиротонисао га је 1638 за митрополита захумског са седиштем у тврдошу, а касније је по благослову патријарха гаврила (рајића) постао митрополит источно-херцеговачки са седиштем у близини оногошта (данашњег никшића) тако је у острогу „у студеној стени топлоте ради божије“ (писмо из 1666) проводио дане у великом подвигу који га постави пред бога и овенча славом да постане сасуд божије милости који чини чуда до данас тема броја воља божија се не открива магичним путем, нити садржи неко релативно место, јер није окружена уским оквирима човечјег разума замишљени над житијем светог василија острошког презвитер александар р јевтић 36 2 / 2021 питамо се данас: шта то беше главни разлог да господ пронесе глас о светом василију острошком широм васељене, да њему на поклоњење и молитву притичу под острошке стене многи верни и иноверни промрзли од невоља и болести, да се његово име у многим крајевима не изговара док се не устане и каже оно чувено „слава му и милост“, да се многи храмови с краја на крај света посвећују овом угоднику божијем? чини нам се да су то врлине трпљења и истрајности којима је овај светитељ омогућио да се на њему изврши воља божија у једном времену и простору ово посебно долази до изражаја ако се има у виду да су околности његовог земног живота и епископског служења биле такве да се непрестано налазио између иноверне турске силе и римокатоличке пропаганде није било лако остати православан у време, и на месту где су са једне стране дували јаки ветрови турске оружане силе која је контролисала све поре живота, а са друге стране ветрови латинске лукавости која је са сунтема броја не дамо светиње! свети василије острошки је у духовном смислу био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле црну гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама убрзо, воља народна је кроз грађанске изборе показала да острог и остали манастири и цркве припадају српској православној цркви и да народ не кличе узалуд: „не дамо светиње!“ господ је истрајност свештенства и народа овенчао дивном победом која је сведочанство да зло не може историјски победити када му се удружено добро супротстави аргумент свештенства и народа је био јак, јер је био наставак деловања које је пројавио и острошки светитељ када је својевремено упркос разним притисцима показао поштовање канонског поретка и архијерејско достојанство примио од пећког, а не било ког другог патријарха тиме је црној гори, као најбољи „син њеног стијења“, показао где јој је место и којим путем треба да иде световасилијевска литија у никшићу, децембар 2019 године (извор: епархија будимљанско-никшићка — eparhijame) април / март 2021 37 тема броја чаних обала околних богатих трговачких крајева увек била спремна да уз неке материјалне услуге тражи да се узврати издајом православља још већа рана и искушење за трпљење била је самовоља и охолост оногоштког кнеза раича и дела народа из племена бјелопавлића који су светитељу и острошком манастиру често чинили неправду и непријатности ипак, све ово он је схватао као демонска искушења и са таквом духовном оптиком чинио да непријатељски подухвати остају неплодни, а на њима се испуне библијске речи да ће господ „злочинце злом смрћу казнити“ многи су кроз пример врлинског живљења василијевог били приведени покајању, па се тако воља божија преко њега испуњавала и на људима који су га окруживали до данас, светитељ острошки остаје велики учитељ трпљења, сасуд божије воље и утеха свима ожалошћеним који под крстом болести, невоља и сваковрсних искушења посрћу зато му реке народа, верног и иноверног, притичу по жези и мразу под острошке стене од њега задобијају необични осећај присуства божијег које им улива наду да је господ близу и да не треба да се боје, јер је његова воља увек за нас спасоносна ма колико се пут до ње чинио тешким свети василије се тако јавља као миомирисни цвет божијег присуства на земљи препуној страдања вољних и невољних он је на себи остварио оно што и другима молитвено посредује пред господом, а то је да упркос привидној победи зла у овом свету увек имају на уму да је за нас коначни циљ да ми не постанемо зли то осећају и они који чине зло, па и они у тескоби и муци душе притичу њему, макар туристички, осећајући да још није касно да се промене и покају тако свети василије остаје трајно отворена капија милости божије за све људе без разлике, онај који зна да је господ тај који ће дати последњи суд о сваком човеку, који ће врлину прославити а зло посрамити  сваки одлазак код светог василија острошког и његову свету обитељ световаведењски манастир, је посебан и јединствен за јерусалим је речено да је град у који човек једном кад крочи, увек му се враћа и носи га у срцу и доживљава као свој град тако је и за острог ова светиња као духовни магнет привлачи верујућег човека, и он јој се увек враћа са радошћу, као месту где му је добро бити код моштију свеца, човек осећа растерећење и сигурност: ту сам са вама, не бојте се, господ наш победио је свет, поручује нам свети василије међу многим поклоничким путовањима, једно има посебно место у моме срцу са групом верника из шајкаша у периоду по пасхи, светлим и радосним данима, били смо у посети светињама митрополије црногорске-приморске у цркви, у доњем манастиру, сабрало се мноштво народа на недељној литургији: стајао сам у олтару са другим оцима, помињући имена исписана на папирића које су побожни поклоници оставили, док је јеромонах сергије проскомидисао олтаром се непрекидно ширио миомирис пратећи његов траг дошао сам до плаштанице на часној трпези и установио да он силно избија из лика светог василија извезеног на плаштаници отац сергије се благо насмешио и рекао ми: „осећаш како лик свеца миомирише! откад смо додали ове године светог ватема броја 38 2 / 2021 силија на плаштаницу, непрестано миомирише“! плаштаница је платно на коме је изображен христос кога полажу у гроб, јосиф и никодим обично је на њему изображена и богомајка и неколико мироносица које ридају за својим учитељем, тек скинутим са крста цар јудесјки, понижен и распет, делује наизглед да је поражен и мртав међутим, он је цар славе, који ће победоносно изаћи из гроба и узнети се са десне стране бога и оца он је победио свет и ђавола и смрт, мада се то у том тренутку унижења још не види цео живот светог василија острошког чудотворца, слава му и милост, био је испуњење христовог јеванђеља, ношење христових рана на своме телу, страдање, наизглед често немоћ и слабост, али на крају победу и радост! сила моја се у немоћи показује савршена, поучава нас господ маленог стојана, који постаје монах василије, затим јеромонах и на крају владика, непрестано су пратила искушења и страдања завист потурица које желе да га убију због његове дечачке напредности и лепоте, затим завист браће калуђера у тврдошу којима смета његово ревновање, завист латина којима руши планове о унијаћењу, завист кнезова свога народа којима смета његова слава у народу непрекидно окружен завишћу и мржњом, протериван, скриван, понижаван и распињан све време његов труд делује често узалудан, све што сагради други разруше, сваки корак напред завршава се са два уназад, свуда се пројављује људска немоћ, српска неслога, народ наш намаленог стојана, који постаје монах василије, затим јеромонах и на крају владика, непрестано су пратила искушења и страдања све време његов труд делује често узалудан, све што сагради други разруше, сваки корак напред завршава се са два уназад, свуда се пројављује људска немоћ међутим, ту делује и божија сила и његов промисао сила које све наше немоћи надопуњује сила божија протонамесник милорад мировић манастир острог (извор: shutterstockcom) април / март 2021 39 тема броја мучени у изузетно тешким историјским околностима међутим, ту делује и божија сила и његов промисао сила које све наше немоћи надопуњује господ је крепио свога слугу дајући му снагу да издржи до краја видећи велики труд владике василија — ноћна бденија, метаније, пост, састрадавање са напаћеним народом, љубвеобилно срце — господ је на њега излио велику благодат тако да му је још за живота народ притицао са свих страна река људи наставила је да долази и по блаженом уснућу његовом, јер за праведника смрт не постоји већ само прелазак из смрти у живот свети василије је телесном смрћу постао живљи, јер за његову душу више није било препреке простора и ограничености кретања које носи тело, већ је могао (и може) да хита по читавој васељени и да помаже свима који му траже помоћ господ је рекао да ће они који верују у њега чинити иста дела која је он чинио, па чак и већа од њих толика је љубав божија! он не жели робове и роботе већ хоће да будемо његови пријатељи и ближњи, саствараоци и сатрудници у домостроју спасења тако се силом духа светога векови премошћавају и ми постајемо активни учесници и судеоници догађаја који су се збили вековима раније свети василије стоји под крстом и плаче са богородицом, целивајући ране христове његово срце тугују док светина кличе: „распни га, распни“! он са јосифом и никодимом полаже господа у гроб нов он се и радује са васкрслим христом и кличе: „смрти где ти је жалац! аде где ти је победа“! ово је тајна наше вере тајна која се одвија на свакој литургији када се саберемо, сви на једно место, око свог епископа и својих свештеника на литургији нас сабира бог наш, али ту је и богородица, ту су светитељи и небеске силе, ту су сви наши уснули, ту смо и ми који се још боримо, сви једно! ова вера одржава свет и даје му смисао вера света, православна, којом је малени стојан задојен још као беба светим млеком своје мајке, свете анастасије живећи том вером у цркви божијој малени стојан постао је свети василије острошки, понос и украс нашег рода зато само у цркви можемо истински доживети и волети и правилно поштовати светог василија и све друге свете ван цркве почиње неверје и сујеверје док је само у њој благочестиво правоверје, свето православље нека би молитве и благослов светог василија биле са свима нама! амин!  аутор је парох при храму преподобне мајке параскеве (у изградњи) у новом саду свети василије острошки, новија руска икона (извор: портал православные молитвы — pravoslavnye-molitvyru) 40 2 / 2021 живећи вером у цркви божијој малени стојан постао је свети василије острошки, понос и украс нашег рода свети и богоносни отац наш василије чудотворац и исцелитељ острошки и тврдошки, предивни је украс цркве христове, а његове нетљене и целебне мошти које небеским сјајем обасјавају душе наше и својом љубављу греју хладне острошке стене, сведочанство су наше вере у васкрсење свети василије родио се недуго након спаљивања моштију светога саве бог је промишљао и подарио нам светог василија како се некад наш народ сабирао крај кивота светога саве у милешеви, данас то чини крај кивота светога василија свети сава се, као светогорски монах, често повлачио у карејску испосницу, потом у студеницу, непрестано тежећи подвигу својој пастви враћао се обновљеног духа свети василије одлазио би, у тада неприступачне острошке греде, ради молитвеног тиховања свети василије имао је пред собом лик преподобног исаије, а био је у данима искушеништва у манастиру завала надахнут исихастичком духовношћу светогораца поред чувеног иконописца георгија свети василије острошки је рођен 1610 године од побожних и благочестивих родитеља петра и анастасије јовановић у селу мркоњић у области поповопољској, добивши на крштењу име стојан како и појемо у његовом тропару од младости је себе предао господу отишавши у завалску обитељ у којој је игуман био његов стриц архимандрит серафим према казивању из житија, мали стојан је са сваком пажњом и побожношћу улазио у свети храм, а свето богослужење је за њега било као стајање пред самим господом истинску школу побожности научио је најпре у својој честитој и благочестивој породици, а врхунац хришћанског васпитања задобио у завалској обитељи монашки постриг на коме је добио име василије, по великом богослову и учитељу цркве, светом василију великом, светитељ је примио у свештеној обитељи манастира тврдош у коме је тада било и седиште требињске епископије светитељ пролази кроз све свештене степене удостојивши се на крају и архијерејске службе светитељ је архипастировао у најтеже време за наш народ, за време турског ропства у свом архипастирском служењу свети василије је непоколебиво подносио на себи и свом епископском омофору сваку бол и патњу народа, те је тако себе већ за живота непрестано предавао како за господа, тако и за свој страдални народ бивајући пре свега прави монах и истински подвижник повукао се у острошке стене где се подвизавао у једној пећини у којој су пре њега боравили бројни свети подвижници нама знани и незнани, али господу нашем знани и од њега прослављени, а међу њима преподобни исатема броја сведок васкрсења катихета бранислав илић април / март 2021 41 тема броја ија из села попа код оногошта (никшића) ту, у хладној острошкој стени, на веома лепом и молитвеном месту свети василије је саградио најпре храм ваведења пресвете богородице (у коме данас почивају његове нетљене и целебне мошти), а потом и храм часног и животворног крста господњег од обичног места усамљеног и повученог подвига, острошка стена у којој светитељ сагради два храма, постала је права свештена и благословена обитељ која и до дана данашњег својим молитвама греје срца многих након упокојења братија острошка је тело светитеља острошког положила у гроб, где је почивао до његовог прослављења његове нетљене, миомирисне и целебне мошти обрео је игуман жупске обитељи рафаило коме се светитељ и јавио у сну рекавши да извади његово тело из гроба и положи у храм ваведења пресвете богомајке предање о прослављењу светог василија записано је и у светитељевом житију: „седам година после упокојења (1678 године) светитељ се јави у сну настојатељу манастира светог луке у жупи код никшића, игуману рафаилу косијеревцу, и нареди му да дође у острог и отвори гроб његов игуман не придаде овоме сну посебан значај, и не отиде исти сан се понови и други пут, и игуман поново не отиде трећи пут се јави свети василије игуману обучен у владичанске одежде и са кадионицом у рукама и док светитељ кађаше кадионицом испаде жар из кадионице и опече игумана по лицу и рукама игуман се тада пробуди и са страхом великим исприча то виђење свој братији онда се договорише и кретоше у манастир острог дошавши у острог и све по реду испричавши острошким монасима, ударише најпре сви у строги пост, свакодневно држећи сво молитвено правило и служећи свете литургије а седмога дана окадивши свечев гроб, отворише га и пред њима се указао светитељ у прослављеном телу, које беше жуто као восак и сво мирисаше као босиљак онда монаси узеше његово свето тело, положише у ковчег и пренесоше у храм ваведења пресвете богородице, где оно и до данас почива“ светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно благодаћу божијом догађају у острошкој обитељи, која ваистину постаде нова бања витезда манастир острог слободно можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа великим трудом и љубављу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског и игумана острошког амфилохија, острошка светиња је у последњих неколико година доживела велику обнову, а врхунац те обнове је обретење моштију ђакона светог василија острошког чије име нам није познато према предању светитељев ђакон је мученички пострадао (а то сведоче и зрна која су пронађена са његовим моштима) и сахрањен је од стране светог василија острошког свети василије острошки велики је чудотворац, али и делатни сведок крстоваскрсне вере зашто се назива чудотворцем? зато што је и за живота и по свом упокојењу био и остао чудотворни сасуд благодати духа светога ове године се навршава 350 година од његовог упокојења, он непрекидно, свакога дана сведочи своју веру у васкрсење христово, благодаћу божијом чини многобројна чудеса и многобројна исцељења духовна и телесна многа чуда светитеља острошког објављена су у књигама и предочена нама ради укрепљења и сведочанства, али много је важнија истина коју свако од нас носи у своме срцу, да се из острошке светиње сви враћамо исцељени, утешени, укрепљени, препорођени и светитељевом љубављу озарени светитељ острошки је сведок васкрсења, јер је својим животом показао нама да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости христовога васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања – јер ако христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 кор 15, 14)  42 2 / 2021 свеосвећеним богоносцем показао си се, светитељу василије, помазање божије имајући и духом светим будући ограђен свијетло улазећи у светињу над светињама, богоначелним свјетлостима озариван, причестио си се светих тајни благодати зато, као светитељ истинити са смјелошћу се моли за душе наше! (прва стихира на господи возвах) свјетлостима врлина живот твој просвијетлио се, којима си и стадо своје научио, одагнавши од њега таму прелести зато си се сунцем свјетлозарним показао, преблажени василије, уселивши се ондје гдје свјетлост безвечерња сија и сином благодати духа светога јавио си се данас зато, оче свагдаспомињани не заборави оне који часни спомен твој савршавају и са љубављу те прослављају! (друга стихира на господи возвах) у захумљу си поживео, блажени василије, јавивши се добрим пастирем цркве христове када си отуда у острог прешао, постом, бдијењем и молитвама тијело своје укротио си, благоугађајући богу, који прослави свете мошти твоје, богоносни, што болести исцјељују свију који са вјером и љубављу савршавају свеславни спомен твој зато ти се молимо, избави и нас од свих злоба и нападаја молитвама својим! (четврта стихира на господи возвах) кивот моштију твојих, оче василије, свијетло зари се, исцјељење подајући приступницима и од болести ослобађа их зато, весели се и ликуј, цркво острошка са околним странама, јер ти просија свијетли спомен блаженога василија, који се свагда моли за душе наше! (прва стихира на литији) оче, свети василије, као зора словесне свјетлости, свјетлило цркве, красота монахујућима, посничког живота правило, заступник бивај нам, ослобађајући од погубнога врага душе наше, молитвама својим! (прва стихира на стиховње) био си пастир добри и учитељ топли, светитељу василије! тебе хвалећи свагда, зато ти кличемо: бог цркву своју тобом украси и тијело твоје многољетно, које у земљи пребиваше, нетрулежно се јави људима твојим стога не престај да се молиш за оне који побожно штују свети спомен твој (слава на стиховње) светитељу василије, на љествицу божанственог разума ступио си и богу се приближио, исцјељења дар примивши, којим исцјељујеш болести неизлечиве и одгониш духове нечисте стога спомен твој светкујући, срдачним радовањем христа величамо који узвелича свога угодника (прва стихира на хвалите) преподобни, триблажени, пресвети оче василије, пастиру добри вјернога стада свога, учениче христов, ти положи душу за овчице његове сада, свехвални, молитвама својим испроси нам велику и богату милост! (слава на хвалите)  радуј се, василије свети, похвало рода нашег! у свештеном богослужењу светитељ и чудотворац острошки василије, велича се као прави и истински подвижник, и врлински архијереј, али и као наследник светога саве величамо и његова безбројна чудеса која господ благодаћу својом чини преко њега и његових светих моштију у наставку доносимо извод из химнографије светом василију, из службе коју је саставио последњи патријарх српски пре укидања пећке патријаршије, василије бркић (1719–1772) приредио: катихета бранислав илић тема броја април / март 2021 43 свети василије острошки чудотворац, слава му и милост, и манастир острог са својим светињама, јесу један од најчудеснијих дарова господњих нашем српском роду острог је највећи мисионарски центар на балкану, а свети василије острошки је васељенски мисионар није случајно у народу међу вјерујућим ова светиња прозвана „српски јерусалим“ ко није могао отићи на поклоњење у свету земљу и у свети град јерусалим, он се трудио да макар једном у животу посјети ово свето мјесто и поклони се моштима светог василија долазећи у острошку светињу поклоници су најприје у своје срце и у своју душу записивали чудесни сусрет са светињом и то су чували у свом срцу и бићу као највећи дар од бога ти записи у срцу и души остављали су дубоки печат и сјећање на многе поклонике бројна су чудеса која су се догодила и која се догађају под острошким гредама за протеклих 350 година – речима јеванђеља, када би се све то записало онда „ни у сами свијет не би могле стати написане књиге“ (јов 21, 25) у манастир острог, код светог василија, долазили су многи: наши краљеви, патријарси, митрополити, епископи, свештеници, монаси, монахиње, народни прваци, професори, ђаци, књижевници, војсковође, занатлије, трговци, странци и домаћи, стари и млади, здрави и болесни - сви они којима је помоћ и милост божија посредништвом молитава светог василија били потребни сви они су на свој начин одавали хвалу ботема броја у славу божију и у част светог василија острошког чудотворца, поводом прославе 350 година од његовог блаженог престављења (1671–2021) свети василије острошки — васељенски мисионар 44 2 / 2021 гу и благодарили на томе што су удостојени да посјете ову „српску ћабу“, „српски сион“, „српску светињу над светињама“ долазећи код светог василија, вјерни су пред свечевим моштима отварали своје срце и своју душу, монасима остављали своја и имена својих ближњих за молитву, и записивали своје молбе, а и чудеса која су им се догодила у сусрету са овом светињом светитељи светитељу у овом раду изабрали смо неколико топлих молитвених записа, записаних у споменичким књигама манастира острог од стране светитеља наше цркве, какви су свети мардарије либертивилски, свети свештеномученик јоаникије бокешки и црногорско-приморски, свети исповједник варнава хвостански, преподобни јустин ћелијски, свештеноисповједник патријарх гаврило дожић и патријарх павле стојчевић епископ американско-канадски мардарије ускоковић, новопросијавши светитељ цркве христове, свети мардарије либертивилски пар пута се уписао у споменичким књигама поклоника манастира острог 21 iv (4-v) 1926 г – на трећи дан ускрса, а седми дан после своје епископске хиротоније у београду за првог српског архијереја америке и канаде дођох у острошки манастир да пред кивотом великог угодника божијег св василија помолим се и испросим његову молитвену помоћ за себе и своју паству пред полазак за далеку америку мардарије, епископ американски и канадски са братом – епископом мардаријем ускоковићем – и супругом јеленом дођох данас у манастир острог да се помолим св василију и ускоковић, адв јелена и ускоковић 1930 год 11/24 августа удостојио сам се у светом храму ове знамените у српству и православљу обитељи одслужити свету архијерејску службу и помолити се пред кивотом св василија за спас и срећу наше драге домовине, дуг живот и здравље доброг нашег краља, своје американске пастве и својих драгих и милих као и за упокојење душа преминулих моје мајке јеле, браће стана и николе уз то молитву своју ка господу упутих да молитвама св василија чудотворца умудри моју прекоокеанску паству и свештенство да у миру и слози одрже своју вјеру и народност у оном туђем далеком новом свету епископ американски и канадски мардарије тема броја април / март 2021 45 митрополит црногорско-приморски јоаникије липовац, потоњи свештештеномученик јоаникије бокешки и црногорско-приморски, неколико пута се уписао у споменичким књигама манастира острога свети василије, чудотворче острошки, данас се поклоних твојим моштима молим господа бога за здравље моје, мојих и свакога, нарочито страдалника, болесника, сиротих и свима који се муче и злопате у овом свијету! грешни слуга божији епископ будимљански + јоаникије, викар њ св патријарха; 3 март 1940 острог данас у црквици горњег острога принесох бескрвну жртву за спасење страдалног српскога народа св василије острошки, велики молитвениче и чудотворче, моли господа бога: да дâ свима народима више мира, правде, истине и среће – да пријдет царствија его! амин грешни слуга божији митрополит црногорско-приморски + јоаникије 14 јуни 1941 острог свештеноисповједник патријарх српски гаврило дожић, чекајући хапшење неуморно се молио светом василију за спасење многонамученог народа српског и оставио запис молим се богу и св угоднику његовом василију острошком и свим светитељима, да бог сачува наш мученички народ у овим тешким и љутим временима, и да свевишња сила божја избави цијело човјечанство од ужасних искушења и несрећа које га толико немилосрдно притискају и упропашћују 12 априла 1941 год ман острог аем патријарх српски гаврило блаженопочивши патријарх српски павле стојчевић, као епископ рашко-призренски, на дан прослављења светог василија острошког записао је тема броја 46 2 / 2021 на дан престављенија св василија, господ и свети удостојише ме да посетим ову светињу нашу и наших старих и одслужим св литургију светитељу божији, св василије моли се господу да ми, потомство твоје, будемо дорасли времену у коме живимо, у коме сачињавамо и представљамо цркву христову 12 v (29/iv) 1958 + павле еп рашко-призренски запис у коме се моли за здравље своје мајке у споменици манастирској оставио је и епископ хвостански варнава настић, потоњи светитељ и исповједник цркве христове свети варнава хвостански са знањем њ в митрополита црног-примор господина данила дођох на молитвено поклоњење св василију чудотворцу острошком да се молим за здравље својој милој мајци, жртви моје еванђелске епископске дужности 30 vii 1967 еп варнава своје забиљешке у споменичким књигама поклоника манастира острога оставио је и преподобни јустин ћелијски он се два пута уписао у књиге острошких поклоника први пут је то било 23 маја 1937 године, када је као професор богословског факултета београдског универзитета, као изасланик светог архијерејског синода на матури и богословском испиту зрелости, боравио у цетињској богословији у пратњи ректора протојереја михаила вујисића и осталих професора посјетио је манастир острог следећи пут се уписао у манастирску књигу поклоника тачно послије тридесет година на празник светих кирила и методија, 24 маја 1967 године са игуманијом мати гликеријом и сестрама манастира ћелије, ава је посјетио и тема броја април / март 2021 47 тема броја тема броја поклонио се светом василију и тада ће оставити занимљив запис, једну кратку молитву и молбу светитељу у којој је написао свети василије, премили и превелики чудотворче острошки, васкрсни српски народ и српску цркву из свих њихових гробова духовних и гробница европских! молим те и преклињем те кроз свесрпски вапај: опрости и помози!  на св кирила и методија 1967 г + острог свегрешни архимандрит јустин духовник манастира ћелије – ваљево приредио: мр александар вујовић, професор богословије св петра цетињскоги уредник катихетског програма радио светигоре предивни су и неистраживи путеви господњи чудесно је како господ призива себи залутале и заблуделе, како им отвара духовни вид да виде себе и разумеју свој пут спасења сада већ прилично далеке 1990 године први пут сам био у острошком манастиру тада сам се налазио у периоду озбиљног трагања за истином, својственом младом човеку од тридесет година (занимљиво је да се у древним израиљу овај узраст узимао као почетак пуне зрелости за мушкарце) агностицизам и атеизам који су тада добрим делом преовладавали у мом схватању света, постајали су све испразнији и плићи на кључна питања о животу одговоре нисам могао да нађем ни у психолошким, филозофским, нити у књигама источне мудрости о православној вери сам имао уобичајено схватање, за многе и данас нажалост присутно, које се своди на две речи: традиција и обред ништа више преко тога нисам се случајно затекао под острогом месец дана пре тога гледао сам телевизијску репортажу о манастиру острог био сам задивљен положајем манастира, амбијентом и нечим тајновитим, што сам у том тренутку могао само издалека и интуитивно да доживим осетио сам призив и позив да посетим светињу дошао сам у манастир у вечерњим сатима нисам знао како се „понаша“ у манастиру обратио сам се двојици монаха и они су ме одмах одвели до кивота светог василија острошког (у то време није било много посетилаца као данас, можда је било само десетак особа) рекли су ми да се прекрстим и целивам кивот то сам и урадио, али без икаквог „атеистичког отпора“, који је још увек негде тињао у мени после тога, одвели су ме у конак за госте, у једну собу у којој су биле само голе клупе дали су ми једно исхабано ћебе и пожелели лаку ноћ спавање на тврдој клупи сам схватио као „пријемни испит“ за боравак у манастиру, али много већи проблем био је комарац који је непрекидно зујао изнад 48 2 / 2021 моје главе нисам хтео да га убијем, поштујући светињу живота, већ сам га „молио“ да ме уједе и да оде од мене није одлазио тренирао је моје стрпљење ипак, ту ноћ сам преспавао дубоким и лековитим сном ујутру су ме пробудила звона позив на јутрење брзо сам се спремио и отишао у црквицу (капелу) у којој је био кивот св василија поред мене је стајао старији човек, седе косе (имао сам утисак да ради или помаже у манастиру) само смо нас двојица били на јутарњој служби ја сам стајао са рукама на леђима, у некаквом опуштеном положају каквог београдског мангупа у тренутку, док је служба трајала, јавила ми се мисао да је свети василије ту међу нама осећао сам његово (невидљиво) присуство истовремено док сам мислио о светитељу, декица ми је пришао и благим, али одлучним, гласом рекао: „скромно синко скромно, немој да држиш руке на леђима“ временска подударност његових речи и мог доживљаја невидљивог присуства светог василија, имала је за мене посебну симболику носила је поруку мистичног синхроницитета значење, смисао и дубину тако једноставних речи које ми је упутио стари човек, или можда сам свети василије, схватио сам тек касније после мог првог боравка под острогом тог лета, по повратку у београд почео сам редовно да идем на литургије, а први пут сам се причестио у витовници за време божићног поста у припреми за причест, први пут сам прочитао стих 50 псалма који каже: „жртва је богу дух скрушен; срце скрушено и смерно бог неће презрети“ одмах сам схватио да је то суштински иста порука коју сам чуо на јутарњој служби у острогу читајући потом духовну литературу и слушајући оца тадеја коначно сам увидео да су скромност, скрушеност, смерност и, на крају, али не мадуховно искуство са острога уверило ме у снагу христових речи: „дођите и видите“ (јн 1, 39) увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета бога и човека скромно, синко скромно виктор вицановић митрополит црногорско-приморски амфилохије крај кивота светог василија у манастиру острог, мај 1999 године април / март 2021 49 тема броја ње важно, смирење, темељи хришћанског етоса – човековог односа према богу, другима и себи то ме је натерало да у основи променим свој тадашњи егоистични приступ у размишљању и понашању пожелео сам да служим богу, а не он мени, да друге видим као боље и вредније од себе, да будем задовољан с оним што ми бог даје дошло је до преумљења (метаноја) као да сам се поново родио у неком новом животу у коме нису више владала правила себичности, користи, нарцизма, хедонизма, истицања себе и своје величине бог ми је постајао све ближи, други људи добри и племенити, а себе сам видео као особу са многим страстима, манама и слабостима духовно искуство са острога уверило ме у снагу христових речи: „дођите и видите“ (јн 1, 39) увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем и пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета бога и човека, а да након тог сусрета човек може открити праву истину о богу, себи и свом спасењу величина светитеља је у томе да својим молитвама и духовним деловањем омогући сусрет бога и човека, да приближи човека богу, да кроз најнепосредније искуство нуминозног и трансцендентног отвори духовне очи човека и уведе га у духовну стварност свети василије острошки је то чинио и чини на различите начине: кроз исцељења, услишујући молитве, даривајући и будећи веру, јављањем у сну, и на многе друге знане и незнане начине посебну снагу има његова моћ васкрсавања живих мртваца, нас који смо били „мртви у гресима“ (кол 2, 13), „мртвих који укопавају своје мртве“ (мт 8, 23) како бејах један од њих, могу да посведочим силу васкрсења коју сам осетио милошћу светог василија острошког биле су довољне две-три речи и прави психолошки тренутак, да се деси чудо, да онај који мртав беше, оживи (ср лк 15, 32), молитвама и заступништвом светог василија  патријарх српски иринеј пред кивотом светог василија острошког 50 2 / 2021 наш познати путописац љубомир ненадовић упознао је црногорског владику његоша за време свог краткотрајног боравка у италији (1851), а у црну гору је први пут отишао пет година касније тај његов боравак није промакао аустријској тајној полицији, која је уредно записала његов долазак у беч из србије, контакте, одлазак у црну гору и повратак у беч у фебруару 1875 године аустријски чиновници су пажљиво прибележили да се том приликом сусрео са „владиком црногорским“, који га је позвао да се трајно настани у црну гору на овом месту, очигледно се мисли на новоизабраног владику никанора ивановића, који се спремао да иде на хиротонију у русију љуба је прихватио позив, али са молбом да га сачекају, јер је морао да се врати у србију и регулише отпуст из службе у новембру 1875 године, љуба поново одлази у црну гору, где је остао до краја 1876, али је његов боравак протекао у сенци крупних догађаја (херцеговачка криза, покољ црногораца на пазару у подгорици, нереди у европи) на позив књаза николе, он опет креће на пут и у марту 1877 борави на цетињу рат са труцима је у пуном замаху бојеви црногорске војске са сулејман–пашом, привлаче пажњу европске јавности па љуба ненадовић сарађује са француским и руским новинама као дописник он се налазио у ратном логору кнеза николе – подно острога, затим у бјелопавлићима, па у озринићима у повратку одседа на цетињу, где је написао више чланака за стране новине, саставио неколико песама у славу ослободилачке борбе црногораца, а једну од песама посветио је острогу дешавањима око острога вратиће се касније у свом познатом делу о црногорцима тема броја поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега“ пренос моштију светог василија острошког др ђорђе вуковић љубомир ненадовић, талботипија анастаса јовановића из 1851 године, народна библиотека србије (извор: nbrs) април / март 2021 51 тема броја или писма са цетиња 1878 љуба ненадовић је тада укратко саопштио основне детаље из житија славног светитеља и дао сажет опис манастира „свети василије родом је из херцеговине пре сто шездесет година, као владика пребегао је у црну гору и настанио се под острогом ту је у стрменитом брегу, што се зове острошка греда, у једној малој, готово неприступној пештери, скромно и побожно живео; ту је умро и посветио се; ту и данас у кивоту целокупан почива пола сата одатле низ брдо налази се велики и лепи манастир са пространим ћелијама, где се о духовима скупља силан народ из црне горе и херцеговине то се зове доњи манастир; а она пећина где је свети василије, и где само један стари калуђер живи, зове се горњи манастир но и ту су труци узнемиравали светог василија и одатле је често у време опасних ратова морао мртав у кивоту бегати“ познато му је да светог василија поштују и херцеговачки турци, који у мирна времена, долазе у манастир „на исцељење“ иначе, ови турци поштују и неке друге хришћанске светитеље, од којих изричито наводи св апостола вартоломеја „на светог вартоломија неће ништа да раде; боје га се“ поред њих, у манастир долазе и руси они на литургији врше коленопреклоне молитве, које су у то време биле новост за овдашњи народ љуба препричава анегдоту, по којој је неки рус на литургији пао на колена, а један црногорац му пришао, ухватио за рамена и покушао да га придигне мислећи да је овај пао у несвест у ратно време, слика око манастира је сасвим другачија ту се укрштају путеви војске и избеглица из херцеговине једном приликом љуба ненадовић и лаза костић су наишли на мајку која је оплакивала своје ближње који су изгинули у борби са турцима песник лаза костић је хтео да уцвељену жену дарује новцем, али се онда сетио да би је тиме, по тадашњим обичајима, заправо увредио путевима поред острога често су пролазиле избеглице које су ишле за приморје како би набавиле храну а било је и оних срећкивот са моштима светог василија острошког (извор: црква светог василија острошког, stbasilchurchorg) 52 2 / 2021 ника који су се враћали са врећама пуним жита да нахране изгладнеле тако је једног дана идући од острога, нашао на једну жену са дететом од девет година на леђима и мајка и дете су на својим леђима носили по врећу жита, али су под теретом посрнули и пали на пут они су заправо ишли у колони, али су се сви разбежали кад су зачули пуцњаву између две војске тај дан је била велика врућина, а и сам љуба се лоше осећао: „и сам болестан, заставим се код ове једне жене те јој помогнем да се мало поврати; имао сам и један лимун и пилула од кинина, и то сам јој дао“ тада се паљба појачала толико да су се сва брда разлегала од силне пуцњаве љуба је посаветовао жену да се повуче у оближње село где ће је примити на конак али, жена се заплакала и одговорила: „ако сјутра увече не стигнем, двоје ће ми дјеце скапати од глади“ надирање велике сулејман-пашине војске угрозило је и сам манастир тада је кнез никола петровић решио да измести мошти светог василија са острога и послао групу перјаника да обаве тај задатак мошти су требале бити пренете на цетиње поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега није он као ви: не боји се он турске силе ево, ћивот не да се покренути! неће светац да бјега!“ видевши одлучност старог монаха, један од перјаника, вероватно њихов предводник, пришао је кивоту, целивао га и рекао пред свима: „јеси чуо свети василије? рекао је господар да бјегаш: ако хоћеш, хајде, а ако нећеш, може ти бити али знади: спалиће те турци исто као светог саву“ помен светог саве откравио је срце старог монаха још се памтило и препричавало како је синан-паша наредио да се узму мошти светог саве из милешеве и однесу за београд, где су спаљене намера великог везира је била уперена баш на мошти омиљеног светитеља, јер је милешева чувала и мошти савиног синовца, светог краља владислава по неизрецивој милости божијој, мошти светог владислава су остале сачуване нама на духовну утеху, али и да нас опомињу на велики губитак који се десио у једном тешком историјском времену када је изрекао ове страшне речи, перјаник је одступио од кивота и окренуо се да иде, али му сад монах није дао да тек тако оде добри и врло побожни калуђер је очитао молитву, у којој је молио свеца да се крене после те молитве, са сузама у очима, монах је поручио перјаницима: „ходите, црногорци! хоће светац да бјега: ево га лак као перо!“ тако су перјаници, са благословом монаха – чувара моштију, пренели кивот на цетиње кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир „кад су хтели опет да га пренесу у острог, била је велика свечаност књаз ми је указао почаст и позвао ме те сам с њим и још четири војводе носио свеца од цркве до на крај вароши“, записао је љуба ненадовић тако су мошти светог василија острошког враћене са цетиња у горњи острошки манастир после преноса моштију, љуба ненадовић се 18 јуна 1878 спустио до котора и после краћег задржавања, кренуо пут србије и родног ваљева  тема броја кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир април / март 2021 53 света земља манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кидрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије манастир светог онуфрија великог, акелдама манастир светог онуфрија великог је православни женски манастир који припада јерусалимској патријаршији смештен је у јужном делу источног јерусалима, у израелу основан је у знак сећања на монаха аскету онуфрија великог који се подвизавао у пећини изнад које је манастир саграђен иначе онуфрије велики је живео у 4 веку и сматра се једним од најзначајнијих пустињских отаца манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кедрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије и у њој у најстрожијем посту и молитви провео 3 године неки извори наводе да се све време молио за спас акелдаме и за све сахрањене у акелдами како било, подвиг овог великог египатског пустињака није заборављен поред пећине у којој се подвизавао свети онуфрије, налази се још једна мања пећина која се назива пећина апостола, јер су се, јелена јонић 54 2 / 2021 света земља према предању, у њој скривали апостоли током страдања господа исуса христоса на крсту пећински параклис постоји од давнина, претпоставља се од 6 века, уклесан у стену са гробним нишама у 11 веку пећинском параклису је додат надземни део храма као и околни одбрамбени зидови током 11 и 12 века зидови су рушени, као и храм, па су делимично обновљени у 12 веку, па поново рушени под најездом арапâ коначну обнову манастир доживљава средином 19 века, и та здања и данас стоје у непосредној околини манастира налази се више мањих пећина, поткапина и уклесаних гробова у стенама брда евил у којима почивају земни остаци испосника и аскета у појединим поткапинама се и данас може срести неколицина аскетау онуфрије велики, ранохришћански светитељ, египатски пустињак из 4 века у православној цркви се слави 25 /12 јуна живот светог онуфрија познат је из речи монаха пафнутија, који га је срео у пустињи пре његове смрти и сахранио до овог сусрета са пафнутијем, онуфрије је живео у пустињи фотографије: википедија / wikipediaorg април / март 2021 55 света гора потпуно сам 60 година онуфрије велики је рођен око 320 године у персији и био је син персијског краља који га је по саве - ту анђела послао као младића у манастир школовао се у тиваидском манастиру ери - ти код хермиполиса где је од игумана учио о пустињацима потајно је отишао из мана - стира у египатску пустињу у којој је срео пустињака који му је постао учитељ неко - лико година га је учитељ учио како да се бори против ђавољих искушења, а затим га је, уверен у снагу духа, оставио самог у пустињској пећини међутим, сваке годи - не је учитељ посећивао свог ученика да би се уверио да у њему и даље постоји велика снага духа онуфрије је испричао пафнути - ју и о многим чудесима која су га пратила кроз живот у пустињи: како га је у пустињу довео његов анђео чувар и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеб, када је духовно ојачао након тога, је промишљу божијом, крај његове пећине израсла пал - ма са 12 грана и на свакој грани је рађала по једну урму коју је онуфрије јео сваког месеца по једну, а онда се након 2 године испод палме појавио извор воде ипак, го - ворио је онуфрије да се највише хранио и заслађивао слатким речима божијим на питање пафнутија, како се причешћује, онуфрије му је одговорио да му сваке су - боте и недеље долази анђео који га при - чешћује пафнутије описује онуфрија као старца чије су све власи ве ома дуге и беле попут снега да му коса и брада досежу до земље и да му је тело обрасло дужом дла - ком, јер је живео без одеће носио је само појас од лишћа другог дана њиховог раз - говора стари испосник је рекао пафнутију, да је то дан његовог одласка из овог све - та, преклопио је колена, помолио се богу и преминуо у том је пафнутије видео све - тлост како је осветлила тело упокојеног светитеља и чуо је песму анђела сахра - нивши онуфријево тело у пећини у којој се подвизавао, пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подви - жнику ово се догодило 400 године  света земља извор: http://wwwdiakonimagr/ извор: https://mountathos-eshopcom/ извор: https://mountathos-eshopcom/ 56 2 / 2021 скит светог димитрија или лаку скит смештен је на обали реке морфонос, на надморској висини од 280 метара, између манастира каракала и велике лавре, у ували по којој и носи назив (лаккоу – увала) од свог матичног манастира светог павла удаљен је деведесет минута хода кроз шумовити део полуострва атос по археолошким налазима претпоставља се да је ово подручје атоса било насељено монасима још у 10 веку некада је овај скит припадао амалфићанском манастиру да би по по његовом гашењу прешао у надлежност светогорског протата протат га у xiv веку уступа неком српском монаху, и убрзо га насељевају и други српси монаси који обнављају скит, подижу келију у његовој близини, унапређују економију по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси који су због великих дугова уступили овај скит са околном земљом манастиру ватопед убрзо након тога манастир ватопед је овај скит уступио манастиру светог павла, од којег је заузврат добио земљу у околини провлаке, где је данас уранополис међутим, словенски натпис из 1606 год који се налази изнад улазних врата у келији светог николе сведочи о постојању српских монаха у овом скиту све до средине 18 века скит је током 17 века због велик турских намета био у тешкој финансијској ситуацији, па су се параклис и околне келије налазили у доста лошем стању братство се трудило колико је могло да одржава скит и обнови киријакон и његову малу економију међутим, ова тешка времена су била погубна за многе веће монашке заједнице и манастире, из тог разлога српско братство се осипало па је и пустињак свети димитрије 1754 године напустио скит српском братству се 1760 год придружио молдавски монах данило који обнавља скит године 1830 братство у већини чине молдавци, док су срби у мањини године 1849 братија подиже параклис на монашком гробљу, а већ 1850 и воденицу у непосредној близини гробља године 1898 по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси скит светог димитрија света гора др немања јонић извор: https://mountathos-eshopcom/ април / март 2021 57 хришћанство и медицина захваљујући добротворима из молдавије, србије и русије братство подиже главни храм, киријакон у част великомученику димитрију, за потребе тадашњих 80 монаха који су настањивали око 25 идиоритмијских келија и колиба смештених у околини скита до 1904 године дограђени су припрата и звоник до краја 19 века скит су чинили: главни храм посвећен светом димитрију, параклис, трпезарију, архиву, скупину келија и 3 економске зграде које су биле у веома лошем стању до краја прве половине 20 века у скиту светог димитрија постојале су 24 келије, од којих 6 без параклиса сваком келијом руководи по један старац, па се сви састају у саборној цркви, углавном да обележе веће празнике данас је насељено свега 5 келија: међу којима је и келија светог николе која је најстарија и потиче из 1606 године свака од келија имала је и има своју башту које монаси користе за своје потребе попис монаха из 1980 године забележио је 5 насељених келија и 10 монаха, док је попис из 2001 године забележио 9 монаха у 5 келија  као што званична медицина пропагира здраве стилове живота, тако нам и црква и хришћанство дају смернице здравих стилова душе здрава и чиста душа значи и здрав дух ближи богу такође, поред здравог тела људска душа са задатком спознаје има способност практичног разума која одговара потреби управљања телом ови предмети спознаје бивају давани у интуицији интуиција их представља духом болесна душа узрокује болесно тело и болестан дух у плејади корифеја истакнутих научника у области психосоматске и liaison медицине издваја се име франца александера оснивача теорије о „специфичном динамичком конфликту“ као главном узрочнику психосоматских обољења ово учење данас има углавном историјску вредност, али сваки клиничар са искуством на основу животног стила оболелог (пасивни или активни), често може да каже којим болестима је овај човек склон душа може бити болесна изненада, брзо, а затим привидно одавати утисак душевног мира када болест уђе у људску душу она ту и обитава и уколико се не препозна прети да путем разума оболи читаво тело или један његов део човек се бори разумом са овом претњом уколико је његова способност већа одлагање оболевања је дуже, али деловањем спољашњих фактора на људску душу сумирају се њихови ефекти и дејство постаје јаче, а болест тежа дух често може да препозна болест пре неголи разум, па човек наслути да му нешто смета, али заправо није сигуран шта је то тачно потом се његова душа бори да спозна узроке свога немира колико је душа ближа духу ово сазнање је делотворније и брже није свако срећан са собом и другима постоје душе које поред свог терета носе и туђи терет туђи терет бива још тежи души те га њен разум веома тешко прихвата, а дух жртву своје душе теже умирује, јер није у складу са личним принципима те дусвета гора извор: https://ieradeisiswixsitecom/ 58 2 / 2021 ше туђи терет напада је попут вируса и бактерија које угрожавају тело и душа оболева од туђе и своја боли емоције свакако производе различите неуротрансмитере у људском организму које могу да угрозе тело и доведу до пропасти душе надом људи често хране своју душу нада може да помогне човеку уколико му даје време да спозна узроке свог душевног пропадања и да се приближи духу бог је дао људима десет заповести како би њихове душе остале чисте, а тело здраво душин лек је мир, а мир се обезбеђује молитвом ма колики пораз душе био кршењем божијих заповести човек руши и мир душе своје стварањем осећања која прете да угрозе његово тело непријатна осећања изазивају и непријатне реакције у сваком његовом делу поједине емоције се селе у поједине делове човековог тела па се тако страх осећа у стомаку, љутња у глави, а туга у грудима најчешће лечење душе треба започети пре него што оболи тело дуго трајање тела обезбеђује души да „расте“ у врлини, а „растом“ душе она бива све ближа духу који значи вечност хришћанство, здравље и срећа „јер какву ће човек срећу имати ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди“ (лк 9, 25) човек често и грешком својом покушава да придобије свет надајући се срећи коју та освајачка љубав доноси на овом путу полако губи себе и своју душу губећи душу губи и здравље, а губећи здравље губи срећу због које је и кренуо погрешним путем кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер душ

-БЕЗОБЛИЧНОЈ-