-БЕЗНАДЕЖНИМА-

Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазна свих светих напустити га значи оставити радост и пригрлити очајање, оставити изобиље и прећи у ништавило, доброг пастира замјенити лукавим вуком, онога који нас храни својом крљу и тијелом замјенити неутажи- вом глађу и жеђу, живот заменити смрћу, заједницу - самоћом, рај - паклом само безумник, који је богоуби- ца и самоубица и убица ближњих својих, у срцу своме може начинити овакав избор а они који су гладни и жедни правде, смирени и чисти срцем траже бога и налазе сва добра ни једнога блага неће се лишити болести зависности се могу означити и као гријех маловјерја, немање храбрости да се предамо у руке божије или недостатак воље да опстајемо на путу његовом питање које христос упућује свом ученику петру који је до малочас ходио по води, а сад се дави у таласима, може се односити на свакога од нас: „мало- вјерни, зашто си посумњао?“ оно се односи на свакога који се унапријед предао, који је искусио благодат па је одбацио, или на онога који се неко вријеме борио па посустао сваки од нас има своје кризе, своје дрхтаје, своје расцјепе, своја кидања и своје битке сваки од нас пада и устаје није само нар- коман, човјек обузет демонским летаргичним сном, умртвљен својим сопственим сагрјешењима свако од нас, на размеђи својих избора, стоји на бриткој ивици добра и зла, живота и смрти, слободе и зависности људској вољи је потребно исцјељење чупање из старог коријена страха и паклене самозатворености – деструк- ције и аутодеструкције - и пресађивање у земљу нову љубав изгони страх напоље циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних про- машаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце палом човјеку потребно је да поново удахне дах (дух) слободе и да њиме, надахнут, закорачи у нови живот, живот у коме сваки дан вапи као тома: вјерујем господе, помози моме невјерју гдје вјером и надом и љубављу побјеђује своје кризе гдје жртвом челичи сво- ју вољу мора се ходати по води другог пута нема господ стоји на њој као на сухом и зове нас да пођемо у овом свијету немамо поузданог града имамо за свој темељ само кристални небесни град јагњета које долази да суди свијету и да успостави царство своје једино од чега зависимо јесте божије обећање чије испуњење чекамо и утврђујемо се у њему од литургије до литур- гије, од празника до празника, од васкрса до васкрса његовог и нашег православни мисионар l 29 аутор: н каплановић тема броја 30 l3/2009 што јељу­ди­ма не­мо­гу­ће, бо­гу јемо­гу­ће ј едно прохладно, али сунчано јутро омања група младих су очи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење оним што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и дело вања хришћана - чудо божије љубави и мило- сти! уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него нека да чини се да се савременом човеку нахватала па учина на духовним очима, па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена об узети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима, који су тако близу нас, а тако далеко земља живих „земља живих“ - гласи опомињу ћи назив јединственог пројекта српске православне цркве који је померио границе савремене науке и меди цинско-психолошких достигнућа са благословом православни мисионар l 31 епископа бачког иринеја, а под старатељством брат- ства манастира ковиљ на челу са владиком порфи- ријем, основана су специ- јална места, тзв „куће“ за лечење зависника од опој- них дрога ове духовне болнице, условно речено, представљају „манастире“ у којима се из године у годину дешавају божија чуда: духовна и телесна исцељења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке скоро сви - осим бога и њихових родитеља који потражише божију помоћ и милост њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркоти- ка, наћи ће се у великом чуду призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оро- нулих лица, неартикулисаних крикова и пренера- жених погледа са којима се можемо срести по бол- ницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само јеванђељем, тј лепо- том близине божије не постоји бољег и оправдани- јег лека јер су ови млади људи, трујући тело, божију творевину, подигавши руку на бога, отровали и душу никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално (душа) поврати у нормалу нечим материјалним, лековима одузимајући им дрогу, за узврат им је дато јеванђеље и тиме попуње- на празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло – зло се замењује добрим аутор: н каплановић тема броја што јељу­ди­ма не­мо­гу­ће, бо­гу јемо­гу­ће фото: н каплановић земља живих - вилово 32 l3/2009 они одједном постају „робови“ љубави божије, служе се и хране њоме она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су прет ходно били подлегли резултати су чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати тај призор једноставно треба доживети у бачкој постоје три „куће“: у ченеју и вилову за мушкарце и једна у бачком петровом селу за жене о којима се брине свештеник бранко ћурчин из новог сада једна кућа, која је такође у овом систему, налази се у шумадијској епархији у селу брајковац код лазаревца о којој, по бла г о слову владике шумадијског јована, брине свештеник александар новаковић из лаза ревца општежитељство у кућама се живи по јединственим, спасо носним „правилима“ налик општежитељним манастирима у тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописи ви мир, братска љубав и толеранција, спозна- ње греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, врше ње бројних корисних обавеза прецизно и студи озно дефини с аних за сваког пона особ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада оства рио невероватне резултате зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и бого угодан живот је непорециви доказ да је христос васкрсао и да је ту, међу и у нама уместо бескрајне таме, бола и патње, посрну ла браћа су изабрала вечни живот у живом богу нашем не би било згорег да бројне личности из јавног, политичког живота, тј „државног апарата“, ослух ну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програ ма на целу државу јер, „добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате“ ! вилово брајковац православни мисионар l 33 ин­тер­вју во­ди­ла: татјана радић тема броја у овом броју нашег часописа водићемо разговор са мисионарима у борби против болести зави- сности свако у својој области, са својим средстви- ма, начинима улази у прави рат против ове велике људске страсти, поробљивача људи jерођакон јели- сеј, монах манастира ковиљ и помоћник у раду заједнице „земља живих“ и кри- стина цвејанов, администра- тор и идејни творац сајта никад хероин, сведоче о напорима у борби против наркоманије z многи су мишљења да је живот у центри- ма превише дисциплинован да ли је то неопходно и, наравно, да ли је то истина? о јелисеј: живот у заједници је јако дисципли- нован и то је потребно, не само за зависнике него и за људе уопште замислите само какав би живот био да нема, на пример, закона многи би радили јавно шта год им подне на памет ако човек морал и моралне законе не гледа кроз призму своје вере у бога, онда, где су границе у људској неморалности и осталом? zна који начин манастир ковиљ доприноси раду центра, с обзиром да они нису успо- стављени у самом мана- стирском комплексу? о јелисеј: манастир је место дешавања припрем- них разговора за улазак у заједницу који су се оба- вљали у почетку сваке суботе, затим сваке друге, а од недавно само једанпут месеч- но, прве суботе у месецу ту се, затим, оба- вљају и mи­си­о­на­ри убор­бипро­тив нар­ко­ма­ни­је православни мисионар l 35 зили периоде кризе и такозваног „скидања“, када им је због изолације, која је императив, доста значила чак и оваква виртуелна подршка других људи време- ном, како успостављају трајнију апситенцију, они ређе посећују сајт, што је разумљиво, или се пак, јављају на њега као сарадници покушавајући сада да они својим саветом и подршком помогну људима са сличним проблемима наравно, има и оних који доживљавају рецидив и враћају се поново хероину другу значајну категорију посетилаца чине срод- ници или особе блиске зависницима које се јављају за савет како да утврде да ли је особа на хероину, како да поступе у том случају, где да их воде на лечење или само трагају за неким ко их разуме и с ким могу да поделе свој проблем без страха од осуде не треба заборавити да су не само зависници већ и њихове породице код нас у друштву врло стигматизирани интернет пружа могућност да особа сакрије свој прави идентитет, а ипак оствари контакт са другим људима и повери им се без задршке чини ми се да овим људима и сама чињеница да нису сами на свету са болешћу свог детета, брата, сестре пуно значи и велика је помоћ у прихватању и савладавању проблема zшта мислите да је болест зависности: психичког или духовног карактера? о јелисеј: све долази из сфере духовног, а манифестује се психички и телесно човек је биће више светова нисмо само овде има нас и т а м о ч о в е к је есха- т о л о -шко биће в е ч н о с т постоји и треба се боја- ти вечности овде на земљи је све привремено вечност је дру- га димензија вечност не познаје време и простор да ли се ти радујеш вечности? бићемо вечно са христом и једни са другима да ли то можемо да поднесемо? рад у земљи живих 36 l3/2009 zкристина, какви су проблеми сајта у сарадњи са наркоманским зависницима? кристина: из искуства са сајта, али и из реалног живота могу да кажем да је мени лично највећи про- блем у контакту са зависницима немогућност оства- ривања односа базираног на поверењу зависност од хероина је нераскидива са лагањем другим људима, али и самозаваравањима и самообманама зависника свако ко на неки начин има контакта са зависницима мора то да има на уму и да са одређеном дистанцом и неповорењем прихвата речи и дела особе која је зави- сник или бивши зависник то није лако, мислим да сваки човек има потребу да верује другим људима, поготово блиским, и да је тешко одупрети се томе ово је уједно и чест проблем код родитеља зависника, који не само да утиче на то да родитељи по правилу последњи схвате да им је дете зависник, већ често оте- жава лечење zможеш ли да оцениш позитивне и негативне стране форумске борбе против наркоманске зависности? кристина: позитивно је то што је интернет досту- пан 24 сата дневно, тако да људи који траже информа- цију, савет или подршку могу у било које време да је пронађу на интернету и при том у потпуној дискре- цији негативно је то што немају сви рачунар и интер- нет сваки вид борбе против болести зависности је драгоцен, тако и овај виртуелни са свим својим пози- тивним и негативним странама zкакво је твоје мишљење о духовном аспекту лечења? кристина: духовни аспект лечења је у томе да створи темељ нове личности уместо оне по дефини- цији „наркоманске“, и стога је од суштинског значаја не треба сметнути с ума да је зависник типичан про- извод модерног, потрошачког времена у коме живи- мо, које је и само наркоманско у свом карактеру духовни аспект лечења не само да треба да створи унутрашњу потпору за преображај личности већ и механизам одбране од свих штетних утицаја друштва са поремећеним системом вредности у којем живимо ово је изузетно сложен и дуготрајан процес мислим да, нажалост, велики број зависника нема довољно капацитета и подршке да га и оствари у овој чиње- ници се налази и узрок бројних рецидива код лечених зависника православни мисионар l 37 не­ма­ња ан­дри­ја­ше­вић тема броја нар­ко­ма­ни­ја – про­блем рас­по­лу­ће­не лич­но­сти проблем зависности је проблем који је везан за људску природу сви смо зависни од хране и пића тенденција о здравом животу, где се ова или она храна проглашава за смртно опасну је глупост (сећам се чувених прича, када сам био мали, о три беле смрти), јер се поставља питање да ли они који то не конзумирају не умиру ово је још једна од иде- ологија, и бескрајно испразних прича које нам одвлаче пажњу од онога: „а само је једно потреб- но” таквих увезених учења, и испразних оријен- тира, имали смо на претек а већину тих „врхунских и напредних теорија“ даровао нам је запад није ли то данас прича о толеранцији? о заштити животи- ња? а тек о људским правима? па онда о положају мањина зависност од наркотика међутим, тема часописа налаже осврт на много озбиљнију и тежу зависност, а то је зависност од наркотика човек нашега времена и простора почео је да излази из себе и да се расипа, да напушта љуштуру свога бића, не водећи рачуна о својој лич- ности, и не негујући је и не хранећи је оним пићем и 38 l3/2009 оном храном од које „нико неће ожеднети и оглад- нети довека“ тако оштећен и рањив, човек почиње да трага за некаквим краткорочним решењима која ће га одвести у неку другу реалност, можда и нека- кав умишљени други и другачији живот али, буду- ћи да је такво решење пуко индивидуалистичко краткотрајно „уживање“, и да оно представља одсе- цање везе са другим личностима око себе, не треба се чудити да поред толике стравичне физичке зави- сности, постоји и та кобна психолошка зависност, која је често узрок враћања на коришћење психоактивних суп- станци зависност је индивидуал- ни, себични осећај, и као такав не може се поделити са другим тј бли- жњим дешава се, дакле, да зави- сник успе да превазиђе кризу, али старо окружење, и стари начин живота, доводи га до тога да, нема- јући нове смислености и благодат- них стремљења, почне опет са коришћењем наркотика заједница личности зато обнова и излечење зависни- ка подразумева видање рана рас- цепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници лич- ности такве заједнице црква поне- кад формира у близини или у окви- ру неког од манастира, о чему пише- мо и у овом броју, у вези са манастиром ковиљ поред тога, у оквиру пројекта пружања помоћи људима који су оболели од hiv вируса који је покре- нуо наш највећи добротворни фонд спц „човекољу- бље“, а уз благослов његове светости патријарха српског павла, са бројним колегама и колегиницама са богословског факултета обилазили смо људе који су заражени hiv вирусом или болују од сиде овај пројекат почео је 2003 године, и са кратком паузом траје и данас посећујемо све људе, без обзира на вер- ску или националну припадност, као и њихово сексу- ално опредељење сличне акције је спц чинила вековима уназад, дакле много пре испразних и измишљених бројних прича о једнакости, трабаната из нво сектора (што неки верници данас у шали називају нло сектор) међу њима сретали смо и бројне зависнике, и њима пружали психосоцијалну помоћ и палијативну негу обилазили смо их на инфективној клиници где се лече, као и по њиховим пребивалиштима (станови- ма и др) није било лако, али смо се трудили да свакоме од њих пренесемо барем мало радости живота, и пружимо им наду у другачију смисленост свакодненог живота зато се мора истаћи, јасно и гласно, да спц чини много напора да помогне људима који су зависни од психоактивних супстан- ци свакодневно много и свеште- нослужитеља и монаха, и студената богословског факултета, али и читав верни народ улажу напор да се помогне овим људима, истовре- мено не трчећи пред тв екране да прикажу себе као хумане и хумани- тарне суочити се с дрогом болест зависности од било које врсте дроге не треба гледати као на срамоту, већ је именовати, и суочи- ти се са њом (мада лично не верујем у поделу на лаке и тешке, јер највећи број корисника и штићеника које сам обилазио почео је са лаком дро- гом, да би највећи ужаси и трагедије настали једноставним и брзим пре- ласком на тешке дроге) у филму који сам давно гледао, један човек који се излечио и превазишао такав начин живота у коме је свакодневно користио психоактивне суп- станце, за себе је рекао да је првенствена истина о њему да је наркоман, па тек онда све остало управо овакав став о себи, допринео му је да призна да је слаб, и да је је његов дух сиромашан, и успео је да сва- кодневним напором и трудом ово своје стање прева- зиђе, тј да се преобрази спц ће и даље наставити да пружа помоћ и своју руку свима који то желе, као и да свима омогући уче- ствовање у светим тајнама, без обзира на све њихове различитости и опредељења уверен сам и да ће мно- ге колеге, као и свештенослужитељи узети још већег учешћа у овоме труду, дубоко свесни да је ово једна од највећих пошасти која на сваком кораку предста- вља опасност за многе људе наше драге србије обнова и излечење зависника подразумева видање рана расцепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници личности такве заједнице црква понекад формира у близини или у оквиру неког од манастира православни мисионар l 39 аутор: и јо­кић тема броја бо­ле­сти за­ви­сно­сти „зависан човек жели да живи без одговорности али тада губи сло- боду, постаје роб зла и греха и може толико ниско пасти да га се ђаво застиди’’ патријарх павле када се спомене термин наркоманија људи најче- шће мисле на неке од популарних дрога које злоупо- требом уништавају човеков живот оне јесу један од облика које изазивају зависност човека, али постоје и многе супстанце и материје, на пример, разне врсте пића, које злоутотребом итекако изазивају зави- сност, и самим тим уништавају човека посматрајући историју видимо да су људи одувек имали велику жељу за уживањем, за потпуним иско- ришћавањем свих овоземаљских чари, за пробањем различитог „забрањеног воћа“, па су тако још на далеком истоку људи одавно упознали особине опи- јума и хашиша „прво човек узима дрогу, затим дрога узима дрогу и на крају дро- га узима човека“ кинеска пословица један од великих проблема јесте како спречити да уопште дође до злоупотребе средстава које изазивају зависност популација којој је ова тема најчешће вео- ма интересантна су адолесценти у том животном периоду је највећа могућност да човек проба, односно почне да злоупотребљава наркотике када одете на било који семинар или предавање везано за ову тему, сваки лекар или предавач ће вам објаснити како да препознате да ли се ваше дете дрогира али се мало људи бави овим проблемом као превентивом, односно како свом детету уопште објаснити да то не сме ни да се проба пре неколико деценија важио је један стере- отип у друштву да наркомани потичу из лоших поро- дица, да имају лошу социјалну средину, да су одбачени од друштва, да су све то били разлози да неко постане наркоман деца у пубертетском периоду доста су лабилна и врло лако их је наговорити да то пробају друго, велики број средстава и супстанци нама су лако доступни: неки спадају у пића, а изазивају теже облике зависности колико деце живи у средини у којој родитељи пуше, у нашем народу алкохол је сам за себе култ, колико деце се заједно са родитељима коцка (разне игре на срећу, спортске кладионице подсећа- ња ради, све ово је забрањено за малолетнике, а појаве су које можемо сусрести у скоро сваком дому) клади- онице код адолесцената изазивају велику зависност, 40 l3/2009 имамо доста примера да деца време које треба да про- веду у школи проводе у кладионици, задужују се, на граници су да уђу у криминал, престају да воде рачуна о својим свакодневним обавезама колико нас је послало децу по цигарете до трафике? на тај начин деца куповину цигарета посматрају као нешто што је у животу нормално подсећања ради, у европској унији је то строго забрањено, и закон се примењује, за разлику од нас, где је то остало на пла- кату упозорења ево неких података колика је злоупо- треба цигарета код нас заступљена код младих: l 70 % пробало цигарету са 15 година l половина наставила да пуши l више од 49 % студената пуши више од 15 цигарета дневно l студенткиње су бројнији и страснији пушачи под психоактивним супстанцама односно дрогама подразумевамо токсичне материје које, када се унесу у организам, доводе до промена једне или више његових функција подела психоактивних супстанци lдуван lалкохол: пиво, вино, ракија и остала жестока пића lконопља: канабис, марихуана, хашиш, „трава“ и сл lхалуциногени: лсд, extasy, мескалин (кактус пејотл), псилоцибин lкокаин: лишће коке lхероин: опијум, морфин, кодеин, синтетички опија- ти (метадон) и сл lоргански растварачи: лепак, ацетон, толуен, бензин и сл треба знати: lсве дроге су тешке и опасне по здравље и живот оних који их узимају lнема лаких и безопасних дрога lнаркоманија је одложено самоубиство врсте зависности lпсихичкa зависност - oсећање тренутног задовољ- ства и психичке живости која настаје након повре- меног или сталног узимања дроге да би се постигао првобитни жељени ефекат или избегло осећање нелагодности lфизичка зависност - стање адаптације на дрогу коју прати повишена толеранција - потреба за узимањем све већих количина дроге да би се постигао првобит- ни жељени ефекат односно спречила појава апсти- ненцијалног синдрома lапстиненцијална криза - стање праћено јаким боло- вима, дрхтањем тела, нервозом, несаницом изазива је нагли прекид уношења дроге код зависника последице употребе дрога на организам lтелесне: оштећење ћелија мозга, смањење одбрамбе- них снага организма, сида, хепатитис б, смрт услед предозирања нечистом дрогом и сл lпсихичке: напетост, снижено расположење, губитак концентрације, слабије памћење и сл lсоцијалне: проблеми са родитељима, прекид шко- ловања, проблеми у браку, изолација и губитак при- јатеља, проблеми на раднм месту, губитак посла, криминал (крађе, проституција), материјална беда за развој болести зависности (наркоманије) потребна су 3 услова: lличност lлака доступност дроге lдруштвене околности погодне за развој болести наркоманију у нашој земљи карактерише: lвећа доступност дроге lмогућност легалног набављања лекова и психоак- тивних супстанци lдеметрополизација и децентрализација појаве нар- команије lпрви корак са дрогом у све млађем узрасту lсклоност ка политоксикоманији који су најчешћи разлози зашто деца злоупотрбљавају дрогу: lзбог групне припадности lпобуне против ауторитета lизбегавања проблема lприкривања осећања неадекватности и самопоштовања lузбуђење због ризика lжеља да се осећају одраслим православни мисионар l 41 превенција болести зависности спрoвoди се крoз: lпружaњe свe вишe инфoрмaциja o нaркoмaниjи и њeним пoслeдицaмa и прeвeнциjи lутицaj на фoрмирaње стaвoвa lрaзвиjaњe пoнaшaњa кojа штитe oд упoтрeбe дрoгa lфoрмирaњe интелектуално и психички зрeлe личнoсти кoja je у стaњу дa сaмa кoнтрoлишe и усмeрaвa свoje пoступкe у склaду сa свojим живoтним стaвoвимa lнeгoвaњe здрaвих стилoвa живoтa (исхрaнa, физичкa aктивнoст, избeгaвaњe пушeњa и кoнзумирaњe aлкoхoлa) закључак из свих ових чињеница се види који су узроци и због чега долази до злоупотребе дроге као и на који начин ми можемо помоћи да се неко од тог зла избави у горњем делу смо навели неке лакше облике зависности, док тежи облици имају тре- нутно и много гори утицај на човека у земљи као што је наша, где овај проблем и његово решавање нису глобално заступљени, владају велике пред- расуде и лоше методе решавања проблема нарко- маније овоме морамо приступати крајње профе- сионално, односно наркоманију посматрати као болест, и обавезно укључити здравствене и остале институције у њено решавање такође, оно што је веома битно је раздвојити наркоманију од крими- нала и других болести, најчешће инфективних које је прате неке земље, да би ово решиле, нар- команију су ставиле у легалне токове, што се нажалост показало као погрешно јер је довело до њеног ширења хероин и кокаин као две најпопуларније и најопа- сније супстанце тотално разбијају човека, они су врхунац лествице греха, јер уништавају све људске особине апсолутно је погрешно свој дух и тело доводити у оваква искушења, јер знамо да је човек несавршен, да је овај свет пропадљив, а нама би избор требало да буде живот у будућем царству божијем, живот са христом искушења су сваким даном све већа, коначно се показало да без љубави ближњих према нама нема спасења, у овом случају можемо рећи, и на овом и на оном свету 42 l3/2009 дрога, у ствари, представља сурогат човекове жуд- ње за богом барем у нашој земљи, православни центри за одвикавање од болести зависности имају далеко више успеха него ли искључиво медицинске установе сравнимо ли и искуства људи који су про- шли кроз мукотрпан период одвикавања, која говоре о некој врсти верског буђења које је уследило и надо- местило потребу за дрогом, можемо закључити да су ти људи, слично разбојнику са крста, напокон дошли до онога за ким су до тог момента целог живота тра- гали бесмисао као мотив свакако да су различити мотиви због којих људи посежу за дрогом или алкохолом, али ипак им је једна црта слична то је – бесмисао бесмисао је та иници- јална каписла која човека, више подсвесно него ли свесно, опредељује да потражи неко опако средство бега од реалности нормално да постоје и други начи- ни, средства (готово све крајности представљају сли- чан покушај бега), но ови, пошто су радикалнији, очигледнији (алкохолизам/наркоманија), постају тема друштвене забринутости шта ако је управо тај бег само последица других, оних којима су се опробали њихови родитељи те овај само представља одговор, изражен закључком да ипак нису успели да побегну и да се, самим тим, тај систем њиховог бега мора са гну- шањем одбацити па заменити новим, ефикаснијим шта ако наркоманија или алкохолизам нису про- блеми друштва већ само израз тог проблема - једно самозаваравање као одговор на друга? колико се заи- ста мисли о тим узроцима, а колико се само води дон- кихотовска борба са последицама, која је можда и довела, својом хипокризијом, до тако тужног бунта, опасног револта званог - наркоманија/алкохолизам? ако се задубимо над овим предпоставкама, можемо увидети да и нису тако нелогичне, напротив, чак да су савршено логичне, с обзиром на околности друштве- ног поретка који је преовлађујући наиме, алкохоли- зам као феномен, у нашем народу, заступљен је још од раније; мукотрпна историја ослободилачког изгарања као да је ишла под руку са историјом алкохолизма но, статистиком обухваћени подаци говоре о појави алкохолизма као пратиље масовних миграција ста- новништва које су уследиле као последица преласка са пољопривредне на индустријску производњу дакле, после другог светског рата многи људи су се нашли у непознатим срединама, окружени непријемчивим моделима становања, живљења, пословања и почели су да се бране од тога у жељи да колико толико сачува- ју сопствени идентитет, али и да се уклопе, са друге стране, пронађу неки вид прихватљивог модела живљења мимо цркве, литургијске заједнице и, уоп- ште, мимо било каквог програма ресоцијализације тих људи, они су почели да се окрећу сами себи као једином ослонцу у животу како их је свест о томе да то није довољно притискала, тако су они посезали за алкохолом као начином да се та унутрашња шупљина потисне, надомести такође, затвореност у обичаје и забране којима су се окружили бранећи се, допринела је да се њихова деца такође не отисну у живот на пра- вилан начин поготово зато што им, осим обичаја и забрана, није понуђено ништа више, као што се ни у школама није пружало образовање потребно за изградњу једне младе личности (и то у годинама када крв ври, а ум не мирује у потрази за смислом, за поен- том живота, за самим животом), већ истрошене фра- зе, псеудочињенице, које су бледеле како је режим слабио да би на крају биле као пародија („пази мирко метак хвала славко, спасио си ми живот“), оном трећем колену; колену, којем је поново рат закуцао на врата живота, одвајајући га од потраге за смислом а пружајући му пушку као замену, те још један ход бесмислености – рат, као реалност њиховог одраста- ња вијетнамски синдром многи то данас именују такозваним вијетнам- ским синдромом да та предпоставка баш и „не пије воду“, бар што се нашег народа тиче, доказ су многи и многи ратови кроз које је наш народ про- лазио додавајући стотинама нове стотине хиљада по­тра­га ил и бо­лест свештеник угрин в по­по­вић тема броја жртава за „крст часни и слободу златну“ из којих је излазио и повређен и рањен, али увек са јасном свешћу о себи као о путнику ка христу, са хри- стом; зарад кога је и, не мало пута, ратовао тако да вијетнамски синдром не може бити узрок нар- команије као што није био ни узрок алкохолизма, као што и уопште спољни фактори тешко да могу да поремете некога ко је утврђен тако ни зима 1915 године није пореметила нашу војску да пређе једну планину и једну државу; као што ни глад, маларија, тифус такође је нису спречили да се врати својима 1918 године један од кључних раз- лога, али и разлика, што то све није онемогућило просечног српског домаћина да се врати кући, јесте тај што на оштрици бајонета, у рову, те пре- ломне 1918 године, чекајући на последњи звиждук који је означавао јуриш, односно повратак кући, није видео сопствени лик, већ лик оних којима се враћа, ради којих и живот полаже то је та круци- јална разлика у односу на америчког војника који је ко зна кога видео у одразу бајонета, 5000 кило- метара од куће, шћућурен негде у прашуми азије; који, иако је преживео и дошао својима, тај горки укус узалудности и искоришћености ипак није умео да спере са себе, те му је и остао као пратиља кроз цео живот разлика је велика, као што видимо, но, ипак се враћамо једној додирној тачки, која нема толико везе са синдромима колико са самим приступом животу та тачка је узалудност, бесмисао! ако гово- римо о узроцима, морамо се вратити породици да би се на прави начин могло говорити о породици онда се морамо подсетити православног опита живота у заједници, који се из породичног дома прелива у цркву, а из ње у школу тако се једна ста- сала личност може отиснути у живот без бојазни да ће, готово на самом почетку, доживети бродолом и ту тугу боловати до краја, олакшавајући је себи тако што ће је именовати овим или оним синдромима и изналазити ове или оне кривце боголикост као дар стасала личност, насупрот овоме, отвара се живо- ту прихватајући га као дар освестивши своју бого- ликост, она се дефинише односом изражавајући се у заједници литургија тако постаје природан и логи- чан израз сусрета са творцем, док свест о непролазу рађа радост, која се сведочи свим срцем својим и од свег ума свога и тим начином дели дакле, од поро- дице, са кућног прага, креће стасала личност, која ће својом свешћу о животу тај исти сопственом свакодневицом сведочити, делити; или богаљасти индивидуум, који ће свој бесмисао и унутрашњу празнину сведочити овим или оним бекствима (наркоманијом/алкохолизмом, ствар је времена као и социјалног миљеа), пребацујући кривицу на ове или оне и изналазећи ова или она именовања, син- дроме, сопствене јаловости – самоће као и увек од нас зависи православни мисионар l 43 по­тра­га ил и бо­лест свештеник угрин в по­по­вић тема броја ни­ко­ла ка­пла­но­вић тема броја лич­ни од­го­вор на по­тре­бу бли­жњег 44 l3/2009 једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благостању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлинама) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења православни мисионар l 45 ни­ко­ла ка­пла­но­вић тема броја колико људи у току дана прође поред нас, са коли- ко се људи рукујемо, поразговарамо, благо суда- римо у гужви, уз колико се њих припијемо у препу- ном аутобусу градског превоза; колико људи само перципирамо у току дана? колико секунди проведе- мо размишљајући о бар једном божијем створу којег сретнемо у току дана? ово се посебно односи на нас који живимо у великим градовима зато што имамо више „материјала“ за размишљање често се о „маргиналним“ групама говори са изве- сном дозом презира, осуде и гађења, позива се околина на њихово игнорисање и избегавање, страхује се од непознатог да ли нам је некада пало на памет да се ско- ро и не разликујемо од најмаргиналнијих појединаца нашег друштва? многи ће се увређено питати - како наркотици и неуротрансмитери довољно је да се бар мало позабавимо тајнама функционисања нашег организма узмимо за пример појаву једне од највећих пошасти данашњице: нарко- манију наркотици су по хемијском саставу веома слични, скоро идентични неуротрансмитери- ма (хемијским супстанцама које служе за пренос нервних импулса – информација у мозгу) када у организам унесемо нешто што је идентично ономе што он производи и поседује долази до бурне реакције која доводи до самоуништења с обзиром да се ради о супстанцама које се налазе у мозгу као глав- ном управљачком центру, штетне последице разара- јуће реакције трпи цео организам поред овог, треба поменути још већи феномен људског организма: хормоне, неуротрансмитере које производи сам организам и који имају кључну улогу у психичком стању, као и бројним физиолошким процесима у организму чувени ендорфини, dhea, сератонин, окситоцин, fea, естроген, тестостерон, прогестерон, допамин, пролактин итд све су ово „руководиоци“ људског понашања, емоција посеб- но ваља истаћи ендорфине и сератонин јер они нај- верније играју улогу наркотика у нашем организму с обзиром да их производи сам организам, долазимо до закључка да под утицајем личне воље, удаљавају- ћи се од уздржања као једне од највећих хришћан- ских врлина, дрогирамо сами себе на овај начин се најбоље може објаснити „необјашњива“ непрестана тежња за враћањем страстима што се више препу- штамо страсним ситуацијама то се у нашем мозгу чешће луче поменуте материје („мозак се шприца извесном благом дозом наркотика сопствене произ- водње“) тако да временом постајемо зависници од њих јер мозак почиње да вапи за „фикс-дозом“ душа огрезла у греху сладострашћа било које врсте, изјед- начава се са душом посрнулог наркомана! не морате пливати у страстима да би се поменути хормони страсти лучили у вашем мозгу нема човека лич­ни од­го­вор на по­тре­бу бли­жњег 46 l3/2009 који не ужива, рецимо, у добром залогају при сва- ком кушању сласног парчета омиљеног колача, на пример, (и оног чувеног „ммм“ уз снени, бесциљни поглед), у мозгу се лучи извесна доза „страсних суп- станци“ која нас мами да се вратимо слатком ужитку уколико нисмо довољно наоружани врлином уздр- жања, доћи ћемо у искушење да поменути чин поно- вимо по ко зна колико пута и којом учесталошћу почећемо да се неконтролисано хранимо, постати несносно гојазни, разболети се због повишених вредности холестерола у крви и авај, претворисмо се очас у прехрамбеног наркомана (који чезне за „фикс-дозом“ хормона сласти); а све је почело од тако безазлено малог, слатког залогаја погубна гордост могло би се предочити небројено много сличних примера али ови су довољни да дођемо до важног закључка да се суштински не разликујемо од било ког брата по адаму па, стога и не би требало са ниподаштавањем да гледамо на „грешнике веће од нас“, јер је такав став одраз погубне гордости и бесмисла, тоталног одсуства највећег хришћанског блага по коме се оно и истиче у односу на остале религије – жртвене љубави треба већ једном да схватимо да не постоје лоши (зли) људи већ само они који правилно (јеванђељ- ски) и они који погрешно каналишу своју добру при- роду бог нас је створио „по својој слици и прилици“ (боголике) зар је бог лош (зао)? гледајући људе око себе, те „богиће“ који пролазе поред нас, који нас закаче раменом у гужви, дувају у потиљак са задахом белог лука у несносној гужви градског превоза, забринуте, нервозне, веселе, тихе, бучне, избезумљене, треба да се сетимо самога бога као извора љубави и мило- срђа христос се обукао људским телом да нам својим примером покаже како треба да живимо треба само да се сетимо како се он односио према „маргиналним слојевима“ друштва и да његов живот упоредимо са својим, непрестано се трудећи да што приближније изнивелишемо тасове животворног, јеванђељског кантара живот по јеванђељу једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благо- стању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлина- ма) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења уз помоћ смирења стичемо спасоносно осе- ћање покајања које нам помаже да очистимо душу чиста душа је идеалан дом дарова духа светога тј самога бога кога примамо кроз свету тајну евхари- стије „обожење, тј боголикост“ је врхунац хришћан- ског живота коме треба да тежимо не осуђујмо никог, већ са љубављу приђимо сва- ком живом створу на овоме свету, помозимо онима којима је помоћ неопходна, делимо добро и лоше са свима који нам приђу, који нас дотакну и заједно у благостању хрлимо ка богу као несаломиви сноп душа жељних спасења не морамо се бојати непо- знатог, људи који су посрнули и беспомоћно вапе пружимо им сламку у облику лепе речи, зрна љуба- ви, разумевања и стрпљења којег ћемо некако избу- нарити из нафталином прекривеног окрајка усахле нам душе будимо отворени јер се тако „демони претварају у анђеле“, непријатељи у пријатеље, сиво кишно небо у бескрајно плаветнило; тако се разби- ја велики непријатељ (отров) људске душе: предра- судe уништавањем предрасуда души дајемо про- стора за што више најбожанскијег и најспасоносни- јег стања: љубави! православни мисионар l 47 свештеник го­ран жив­ко­вић тема броја офе­но­ме­ну нар­ко­ма­ни­јенаин­тер­не­ту ретко ко данас у свету није чуо за проблем нарко- маније и за све димензије овог трагичног фено- мена са пуним правом можемо рећи да ова појава подсећа на чаше зла које следе за трубама анђела из 8 и 9 главе откривења јовановог међутим, ако на ствар гледамо као православни хришћани, преузимају- ћи на себе бреме одговорности пре- ма браћи и сестрама који су зараже- ни овим опаким пороком, онда ћемо гледати да им пружимо руку помоћи која им је несум- њиво потребна тачно је да су наркомани све- сно изабрали лажну духов- ност наркоти- ка, тачно је да онај ко се чува неће лако п о с т а т и жртва овог порока, али то свакако не значи да х р и ш ћ а н и н данашњице тре- ба да реагује једи- но и само одбацивањем тих несрећ- ника напротив, хуманитарни дру- штвени активизам који нам је господ оставио у аманет обавезује нас да учинимо оно што је у нашој моћи како бисмо евентуално спречи- ли потенцијалног наркомана да то и стварно поста- не иако се може рећи да су наше моћи мале, уз чврсто уздање у божију помоћ, пружање правог савета може доста помоћи неком од тих несрећника који се налазе у нашем окружењу у овом кратком тексту ћемо се оријенти- сати на оне српске интернет сајтове који се баве феноменом наркоманије ђаво у праху почећемо од неких књига које се могу про- читати или скинути са интернета, а кори- сне су како за зави- снике, тако и за омладину, из које долази највећи број корисника дроге веро- ватно најупечатљивија књига која је написана у последњих пар година на тему наркоманије је „ђаво у праху“ мирја- не булатовић књига описује најтеже случа- јеве зависника, уз интервјуе са њима и њиховом најужом род- бином, описује како су почели са кори- шћењем наркотика итд написана је вео- ма живим језиком, пријемчива за све узра- сте и категорије људи, чита се у једном даху, аутентична је и вео­ 48 l3/2009 ма убедљи- ва може бити од изу- зетне кори- сти омла- дини која је у овом лудом времену потенцијално највећа жртва овог страшног порока књи- га се може пронаћи и прочитати онлајн на сервису scribdcom, а може се и скинути са сервиса 4shared com, тачније са адресе vidovdan4shared com, на којој иначе има и много других добрих књига wwwnikad-heroincom када су сајтови који се баве овом про- блематиком у питању, почећемо од једног врло интересантног пројекта са упечатљи- вим називом wwwnikad-heroincom наи- ме, реч је о сајту који садржи солидну базу исповести бивших и садашњих наркома- на, корисне и упечатљиве видео садржаје, питања са одговорима, интервјуе, блогове, download сек- цију, часопис, корисне линкове, превентивне мето- де, информације о разним дрогама, архиву мада се може рећи да сајту недостаје одређене динами- ке, ипак је ово један врло користан извор инфор- мација, поготову када је у питању она најбитнија, егзистенцијална страна овог феномена наиме, на сајту су нарочито упечатљиве трагичне исповести дугогодишњих наркомана које и те како могу ути- цати на почетнике у овој рђавој работи од литера- туре која се препоручује могу се скинути, сем поменуте књиге ђаво у праху, и још неке занимљи- ве књиге као што су дроге-бич новог доба, деца апокалипсе и њихова хришћанска побуна, право- слављем против наркотика итд свака од ових књига је душекорисна на свој начин када су форуми у питању, незаобилазан је босански форум wwwforumnarkomanijaba који обилује трагичним и упечатљивим исповестима, динамичан је, на њему се може наћи пуно кори- сних информација о наркотицима, начинима пре- венције и препознавања наркомана, терапијама, смањењу штете yзроковане употребом дроге, терапијским заједницама подфоруми су јасно издељени, тако да се брзо може наћи оно што се тражи верујем да би сваки наркоман, али и онај ко то није, требало да посети овај занимљиви форум сем поменутих сајтова можемо навести још неке као што су центра за превенцију нарко- маније wwwnarkomanijaorgrs, затим још једног таквог центра empronaorgyu, као и много мањих који садрже објашњења неких основних појмова везаних за разне зависности, укључујући и нар- команску на крају бих споменуо и форум vidovdanorg на коме је до скора било могуће поставити питање мирјани булатовић, писцу књиге ђаво у праху, тако да се и ту могу наћи корисни коментари све у свему, може се рећи да српски интернет простор није пребогат садржајима везаним за ову опаку зависност, али да се претрагом могу наћи адекватни и озбиљнији садржаји свакако не тре- ба имати илузије да ће сви ови садржаји промени- ти и излечити неколико десетина хиљада наркома- на колико их има у србији, али им свакако могу бити од помоћи православни мисионар l 49 алек­сан­дар са­вић црква и технологија open co­la формула укуса: • 100 g смоле за производњу хране (јестива смола) • 350 ml уља поморанџе • 300 ml воде • 275 ml уља липе • 125 ml касија уља • 100 ml лимуновог уља • 100 ml уља орашчића • 025 ml уља коријандера • 025 ml нероли уља • 025 ml лавандиног уља формула концентрата: • 236 kg белог шећера у зрну без примеса • 228 l воде • 300 ml боје карамеле • 175 ml (350 tsp) 75% фосфорне киселине или лимунске киселине • 100 ml (200 tsp) формуле укуса • 250 ml (050 tsp) кофеина (опционо) opencola је бренд коле јединствен по томе што су инструкције за прављење доступне и могуће их је мењати свако може да направи пиће по овој фор- мули у количинама које су му потребне (без плаћа- ња), и свако може да га измени и побољша рецепт, уз услов да измену такође објави као рецепт под gnu (general public licence) лиценцом иако је првобитна намера била да се уради као промотивни материјал којим би се објаснио бес- платни и софтвер отвореног кода (open source soft- ware), пиће је наставило сопствени животни пут и овај бренд настао 2001 године постао је својеврсни представник идеје коју је требало да промовише има већ пуна година како размишљам да напи- шем текст на ову тему, размишљајући о схи- зофреном начину живљења људи у цркви данас недељом, на литургији, када смо у друштву пријатеља из цркве смо једно; на послу, у „приватном животу“ друго мерила која проповедамо у цркви не примењујемо када изађемо из ње можда је мишљење радикализовано, али је тако и шта сада да учинимо поводом тога?! да се мењамо! добро, добро синак, шта је, овај, ко је тебе наљутио? – да се вратимо мало уназад већина људи који користе рачунаре у србији готово да на свом рачунару нема ни један програм који је легал- но купљен углавном су то програми који су скину- ти са интернета и којима је „проваљена шифра“, „крековани су“ или имају већ неки други бомба- стични назив који казује да је софтвер нелегалан и што сада то мени смета? да се не лажемо, и ја имам приличан број таквих програма на рач унару, а л и п о с т о ј и избор! за сваки про- хри­шћан­ска ети­ка иopen so­ur­ce 50 l3/2009 грам који просечан човек користи постоји заме- на која је заиста бесплатна, отвореног кода или је већ под неком лиценцом која дозвољава да тај програм употребљавамо у приватне сврхе бес- платно зашто онда то и не чинимо? необаве- штеност, немање жеље да будемо обавештени, лењост, лицемерје да не остане на празној причи ево неколико замена које је могуће бес- платно скинути са интернета и које у потпуно- сти замењују решења која је потребно платити за почетак је довољно кренути, а временом ћемо ваљда увидети да је то исправан пут дакле: openoffice замењује цео microsoft ofice пакет, firefox – internet explorer, mozilla thun- derbird – outlook express ово су само неки од најкоришћенијих про- грама ако потражите на интернету наићи ћете на многа занимљива решења, и пуно замена, од којих нека по перформансама надилазе „ориги- нале“ кључнe речи за претрагу су free programs, open source, shareware, freeware има ли везе овај чланак са темом броја? не превише, осим што смо зависници од рачунара, интернета, игрица нажалост, такође смо зависници и на један суп- тилнији начин, с обзиром да смо готово убеђени да без mainstream софтверских решења ништа не можемо учинити, иако је пред нама обиље open source програма, који нам, уз то, решавају велику недоумицу у вези са хришћанском етиком и пиратским софтвером и то је разлог да капиту- лирамо већ на почетку уместо да уложимо мало труда да би били аутентичнији умереност је врлина постоји и начелни однос према информа- ционим технологијама код њега се треба сетити да нас светитељи уче да је умереност врлина умерено и сврсисходно коришћење свих нових технологија је корисно јер нам штеди време и омогућава нам да имамо више времена да се посветимо ближњима са друге стране, уколико их неразумно користимо, постајемо робови и овисници, а „скидање“ није ни мало лако – тако кажу стручњаци (зависност од интернета и игрица је одмах иза коцке) како је боље спречити него лечи- ти, препоручујем да уместо да седнете за рачу- нар и доконо сурфујете (неко је рекао stum- bleupon?), изађете, видите се са друштвом, прошетате, прочитате добру књигу, или одете на вечерњу службу у цркву у целој овој причи око зависности измичу нам две ствари: зашто неко постаје овисник и има ли позитивне зависности? млад човек тра- га, жедан је истине, жедан је искреног односа са другим уместо онога што тражи, нуди му се лажна истина и квази-решење, и то у веома подмуклом облику жедна је душа његова истине а њој је подваљен мрак и ништавило које изједа и човека и његову околину које је решење тог великог проблема, са којим су мно- ги оптерећени? одговор на друго питање је решење за проблем првог „ја сам зависан од литургије!“ – говори један мој пријатељ размишљајући о томе, сетио сам се чувене реченице апостола павла: не живим више ја, него христос у мени ово може бити једина позитивна зависност - када зависимо од оног другог, својом слобод- ном вољом, а то се нама хришћанима нуди на литургији шта онда понудити као решење онима који су у проблему? дођите и видите, окусите да је благ господ православни мисионар l 51 вар­ја пер­ко­вић тема броја започињемо малену расправу у вези са уметнич- ким стварањем и његовим честим пратиоцима - опијатима, ма које врсте ваља овде повући линију опреза, јер говор о проширеној свeсти и њеним креативним потенцијалима из перспективе умет- ничког света, донекле има оправдање заиста, ако свету остављам лепоту, није ли онда небитно шта ће бити са мном, мојим телом, разумом? није ли то вид жртве? привлачни мит о рајском пићу које весели бого- ве на врху исте рајске планине, освитом новог века, релативизовањем морала и бриге о другоме, прео- бражава се у уточишта – пушионице опијума, а данас кобни шприц са супстанцом за подстицање – чега? тренутак појаве помоћног средства за радост, подсећа на инвалидитет, недостатак адамова препуњена чаша уживања, лишила га је едемског врта, па се излило и оно што ју је пунило с почетка та рупа, празан простор од века се пуни разним пијанствима не би ли се примакла пуноћи, ситости она је кривац потенцијално креативне личности, хиперсензибилне природе и урођене наивне љубави за овај свет, траже адекватан мате- ријалан, видан израз глади рупе, а она је често толико дубока да се без „несвесне свести“ не да сагледати стање олакшаности од чула слути љубав лишену бола, пуна плућа и пун живот уметник савршеним спојем форме и суштине, духа и мате- рије, изводи слутњу на видело светског дана лепа мисија где је он сам, где је човек? творење - дар божији, пиће које опија и сећа на сопствено назна- чење ипак, није дело претежније од живе и дина- мичне личности проблем рецепције таквог дела јесте што ми не добијамо плод лика, већ једног његовог дела, док су остали често осакаћени, нео- стварени то тражење другог комадића себе се наслућује у атмосфери лутања, сталне близине духовном амбису христос се обраћа мени целоме, гради ме као мозаик, очекујући пуну слику тада сам икона, при- лика савршенства оптимистичко и антрополошки афирмативно сагледавање стварања не уклапа се у дијагнозу разорене личности, тешке неурозе, итд примери ш бодлера и других, музичара новије оријентације идентитет стваралаца су уклопили данашња гласна шапутања: невероватно истинити текстови – хаотичан ум! револуција форме – разје- дена чула! дубина духа – плићак свакодневице! парадоксалне истине о једној те једној ствари тач- но, човека чине противуречности тачно, ми нисмо судије нечијег постојања смем ли, ипак, пожелети некоме такву срећу, које би се и сам наш уметник одрекао да је некако, нека- да видео излаз из самога себе? немамо морала да човечанству желимо такву (не)срећу ствараоци – страдалници јесу жртве, али не могу бити хероји они могу криком упозоравати, али не могу светлети в р е д н о с т испеване песме је непроцењива, али теби и мени постаје важна и незаобилазна када из ње про- сијава напор н е о д ољ и в о живе, боголи- ке лично- сти проширена свест - песма без свести 52 l3/2009 све­ште­нич­ко слу­же­ње у за­твор­ским уста­но­ва­ма све­ште­ник драган јаковљевић, духовник кпз ваљево слободан иза решетака „сећајте се сужања као да сте са њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу“ (јевр 13,3 ) следујући примеру спаситеља који је показао неизмерну љубав према сараспетим разбојници- ма на крсту, св апостол павле позива хришћане да се сећају оних који су у тамницама, без разлике, био он члан цркве или не многа су сведочанства о утам- ниченима у прва три века хришћанства свети апо- столи и њихови ученици затварани су од самог почетка ради имена христовог али никад нису оста- јали сами и заборављени, већ се црква увек молила за њих и старала се о њиховим потребама у там- ници апостоли користе време и проповедају јеванђеље утамниченима па и стражарима (при- мер апостола павла док је био утамничен у риму (филип 1, 12 - 15 )) у ствари може- мо рећи да пастирска служба и стара- ње о утамниченима датира још од апостолског времена и не пред- ставља ништа ново, као што то данас многи мисле, већ само старање о ближњима и њиховим потребама као и духовно васпитање и састрадавање са њима циљ сам циљ свештени- ка у затворској уста- нови представља изграђивање живота у христу, јер већина осуђених лица није упозната са основним истинама вере саоп- штава им се да је свака душа призвана на сједи- њење са христом у цркви као телу његовом нарав- но, на том путу сједињења стоје греси и страсти који удаљавају од бога такође, црква позива и призива на покајање, промену, али не промену живота само унутар затвора, већ покушава да пробуди истинску жељу за променом после издржане казне активно учествовање на богослужењима поштујући слободу воље сваког лица које се нала- зи у установи, остављено им је да одаберу, да ли желе добровољно да учествују на богослужењима и преда- вањима активно учествовање на богослужењима и разговор о темама које интересују осуђена лица умногоме помаже у стицању обостраног пове- рења и изграђивању односа свештеника као духовника и старатеља над осуђени- ма и њиховим потребама васпитачи значајну помоћ све- штенику у његовом пастирском раду у казне- но поправним установа- ма пружају и васпитачи који су свакодневно са осуђеним лицима oни најбоље познају и увиђају потребе и тежње затворени- ка као и њихове склоности које се могу усмерити на активно учествовање и помоћ свештенику у његовом раду унутар установе, што само доприноси побољшању рехабилитације осуђених лица свакако треба истаћи да црква у свом историјском ходу никада није заборављала и одбацивала оне који су у затворима већ је чинила све да не буду одбачени и позивала православни мисионар l 53 све­ште­нич­ко слу­же­ње у за­твор­ским уста­но­ва­ма на покајање одбацујући грех а никад онога који је погрешио такође, важан задатак цркве јесте и обликовање свести заједнице ван оваквих установа, јер од њиховог прихватања или одбацивања зависи да ли ће већ осуђивано лице успети да се промени и настави да живи у друштву после вишегодишње изолације свети василије велики речи светог василија великог: „почетак прихвата- ња добра је клоњење од зла“, треба разумети као позив свима за стално узрастање у врлинском живо- ту, свакодневној борби са страстима које рађају грех, а грех одводи у смрт неки од нас су скренули са тог пута, наш задатак је да им помогнемо да се врате покајани и спремни за нови живот у коме ће тежити само ка добру! не смемо заборавити да ће њихов успех умногоме зависити од наше спремности да их прихватимо и помогнемо да започну нови живот, и заузму своје место у цркви као телу христовом, у којој су сви, без разлике, призавани и позвани да буду једно тело коме је глава христос! све­ште­ник драган јаковљевић, духовник кпз ваљево слободан иза решетака фото: никола ђурић приредила т радић слободан иза решетака 54 l3/2009 републичкифестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва сарадња православног мисионара са казнено-по- правним домом у ваљеву се наставља у мају месецу одржано је четврто по реду републичко так- мичење осуђеничког литерарног стваралаштва у такмичарском делу учешће је узело 15 затворских установа од укупно 28, колико их има на територији републике србије седамдесет и два аутора пријави- ло је 164 рада а наш часопис учествовао је у жири- рању поред професора књижевности, песника, сати- ричара и књижевног критичара петра пајића, као и марије шкорнички, песникиње из ваљева избор је био тежак, али се на крају дошло до победника, друго и трећенаграђених, као и мноштва похвала за допри- нос у литерарном ставралаштву тема овогодишњег фестивала била је „сунце као извор живота“ у овом броју изабрали смо да вам представимо награђену поезију сунчана страна живота топло запахне асвалт утрели зрак сунца стакла на општинским прозорима пљусак нагло прелије кровове таласи испарења затварају дах запене баре из олука к’о некад сапуница из корита наших мајки јењава киша к’о рафали после стрељања тише, па још тише нестаје пљусак нервозне баре траже себи пут журим да осетим мирис кише хоћу бар још мало да покиснем да удахнем кишу, да вечито остане у мени ловим слутњу, себе не слушам, слушам жубор ох, кад бих могао понети али мој пут води другом правцу кад бих га вечерас и многих будућих вечери могао слушати, мирисати тамо где сам кренуо тога нема православни мисионар l 55 приредила т радић слободан иза решетака јуче на операционом столу, а данас, данас стража, звецкање оружја као да сам неког убио вечерас, многе вечери, грозничаво ћу осећати последњу кишу хвала ти кишо! једино лепо што ми је овај дан пружио бићеш са мном, уз мене само ти ти и судија што осуди ме за изречену истину застадох као да чух звиждање гранате најежих се не, то страх од звонког гласа затворских стражара халуцинирам тргнух се то кишу стреса липова грана узнемирена птицом која се клони кише плочник пресијава од испарења са грана отргнут лист, под теретом капи, пада поред моје ципеле ех, кад бих га могао понети у ћелији сутон он споља долази ја га не видим кораци у ходнику страх стражару, хеј стражару! реци ми само, ох, молим те, пада ли још киша напољу? јесу ли кровови мокри? јесу ли птице пронашле гнездо? шта се то бело назире на малом, високом прозору? да ли се то небо разведрило, или су светла града одлучила да ми осветле ћелију? неки песник, у некој песми, рекао је: „нит је снег, нити бели лабудови“ не, не, рекао је, добро се сећам: „уби ме прејака реч“, да, да, баш тако је рекао сада то више и није важно ваљда је и он за живота видео као ја сада панчевачки кровови се назиру, кровови тамни, од светиљки заклоњени да, ту негде испод тих кровова, мирно спава судија коме сам рекао да лаже граде мој, зидови твоји скривају оног што лаже а ја му то не смем рећи он ће вечерас волети, уживати и лагати до миле воље ја то не смем ни знати њему је све дозвољено, да мрзи и воли, да лаже и понекад говори истину он има сва права каже: - по уставу републичкифестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 56 l3/2009 ко ћути са мном, у светлу таме, бљесак панчевачких кровова, ко дрхти са мном над пљуском стражарских цокула, ко чује кључеве како звецкају у ходнику? ја чујем га и видим само данашњу кишу, и лик славицин, строг, подбуо, док пише пресуду по зиду ћелије умри црвићу – у име закона радиша николић, прва награда (окружни затвор панчево) лука у свом папирном бродићу, толико пута насуканом и потопљеном, са добрим, снажним југом који коначно дува и у моја широка једра, добијам на брзини, сигуран у правац облаци тмурни далеко иза, потмула рика њихових господара само је ехо олујног дна компас у срцу и мапа у оку, веселе боје на хоризонту неповратно ме воде ка заливу мира сигурно тле под босим стопалима, заклон од зла, без зидова, без птица по кавезима чиста савест као хлеб, посматрање себе и света као вода, звездано небо као утеха звездан милојевић, друга награда (специјална затворска болница београд) јутро опет је јутро и ветар туж хладн је киша што спира сузе дебеле зидине мемла и буђ парнас је пуст куд одоше музе? на уснама опет оловна реч бледо је лице, напукло око судбина пут, предат је меч ни соко више не лети високо и давно је сама љубав што чезне у прошлости немире очај да такне свуда је свемир, не мила срећа пречицом хита предуга ноћ а, истина слепа, мртва крај пута у мраку само мојој лута окови неми мрамора камен што свиту моју кроз живот прати да ли је савести придошла срећа да л њено срце ко моје пати? да чекам осмех што срце греје ил заборав што доноси лек? ма клонула глава да л мртва ил спава ту живот вене у сенкама бледим причале приче уморне душе и чије путе сада да следим??? дарко драгић, трећа награда (специјална затворска болница београд) православни мисионар l 57 вла­ди­мир мар­ја­но­вић представљамо вам параклис светог јована златоустог, који се налази у 4г блоку студенстког града на новом београду, је заиста једно невероватно место није реч о класичној, парохијској цркви, већ о преуређеној соби која се нала- зи у згради студентског дома погађајте, тај параклис тј капела служи за духовне потребе студената мала црквица налази се готово у подземљу што свему даје посебну чар на неки начин подсећа на ранохришћан- ске катакомбе у њему нема ни иконостаса, као ни вели- ке дистанце између верника и свештеника то, наравно, важи не само на служби него и после ње свештенослу- житељ је млад и врло даровит теолог, бритког ума, који својим проповедима често оставља без даха своје паро- хијане студенте веома је приступачан и не посматра људе са дистанце и висине, што је понекад карактери- стично за свештенике са њим се може разговарати о многим темама, од теологије до рок музике у самом параклису негује се византијско појање капелу су више пута посећивали бројни епископи српске православне цркве у току две године досада- шњег постојања врло су честа предавање на разне теме о вери свеште- ник са студенти- ма говори на њима приступа- чан начин, не у смислу „спушта- ња критеријума“ већ управо на јед- ном вишем нивоу, јер сама попула- ција која ту дола- зи спада у висо- кообразовану треба рећи и то да на богослужења у капелу светог јована златоустог долазе и људи из дру- гих парохија, јер ту могу осетити блискост људи, дру- жити се после литургије, добити савет, као и осетити интимнију атмосферу која је страна великим градским парохијама цела заједница радује се сваком новом човеку који ту нађе своје место обављена су бројна крштења, неколи- ко венчања, честа су свеноћна бденија и много других свечаних момената која чине живот цркве параклис у студентском граду 58 l3/2009 људ­ско пра­во на кри­ви­цу и од­го­во­ран од­нос пре­ма кри­ви­ци алек­сан­дар за­го­рац пастирска психологија учење виктора франкла – 5 део франкл своје закључке образлаже методолошки и исцрпно, позивајући се на мноштво научних испи- тивања1 , од којих су нека спровођена у затворима велики број затвореника уопште није сматрао при- хватљивим покушај да се њихови злочини припишу околностима везаним за детињство и младост; њих је чак вређало то што им се одузима право (scheler) на кривицу зашто је човеку потребна кривица? није ли лакше да се наши лоши поступци припишу (у целини или делимично) нечему што је ван наше контроле (иако је саставни део наше личности!), нечему за шта не можемо да будемо криви или одговорни (?) ова реченица показује још једну димензију проблема: поистовећивање кривице и одговорности! разјашњавање ове разлике данас је важније него икад; томе се може приступити из различитих угло- ва, али бисмо се за сада ограничили на претежно хришћански2 : свако може да погреши, али непризнавање грешке и избегавање двоструке одговорности: 1) одговорно- сти покајања кроз узрастајуће суочавање са последи- цама и 2) одговорности „превладавања кривице“, као личног остварења на темљу кривице и упркос њој, учиниће да се и даље осећамо (трајно?) кривим франкл нам скреће пажњу да човек није апсолутно неусловљен (он ипак зависи од бројних чинилаца који га условљавају, како из „спољашњег“ света, тако и из „унутрашњег“- његове психофизичке особено- 1 за ближе упознавање препоручујемо књигу нечујни вапај за смислом, једно од издања:ип жарко абуљ, београд, 2000 2 изједначавање ова два појма данас је учестало и због свепри- сутности „правничког“ језика у опхођењу и мишљењу; у кривич- ном праву „кривица“ је синоним за „кривичну одговорност“, али важење тог поистовећивања на том пољу се и завршава сти), али није ни свеусловљен (пандетерминисан) – последица тога је да у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случаје- вима и кривица (као подстрек на одговорност) стога не би требало кривицу (у крајњем) приписивати околностима или другим људима, а поготово не би требало намерно кажњавати себе или се препуштати осећањима пораза или презира према себи – на нама није да бирамо сопствену „казну“, јер је то опет испо- љавање самовоље која нас и доводи до сагрешења свети јован златоусти је једном приликом рекао да је најтеже борити се против греха који проистиче из врлине, јер је такав најтеже уочити; кајање је неодво- јиво од врлине, али лишено правог начина и мере, утопљено у „песимизам прошлости“ уместо окрену- то „оптимизму будућности“, оно се претвара у соп- ствену супротност – у смрт, уместо у васкрсење лишавајући човека кривице, одузимамо му и при- лику да се искупи сопственом одговорношћу, соп- ственом заслугом – „ако се његова кривица обја- шњава тако да се он приказује као жртва, то такође значи да му је одузето његово људско достојанство“, закључује франкл сада нам постаје јасна подстицајна природа кри- вице, која је човеку неопходна за развој личности, али само уколико је сваки пут доживимо као прили- ку за усавршавање, а не као тескобу везану за кажња- вање или самокажњавање; као прилику да будемо поносни на своје одговорно држање и подношење, а не постиђени грешком (која је човеков стални прати- лац) – другим речима, ако се понашамо свесно! заи- ста, тако схваћена кривица заслужује назив људског права ту истину предања, као што видимо, виктор људ­ско пра­во на кри­ви­цу и од­го­во­ран од­нос пре­ма кри­ви­ци православни мисионар l 59 алек­сан­дар за­го­рац пастирска психологија учење виктора франкла – 5 део франкл изнова потврђује и са гледишта савремене психологије и једино тако схваћена свест јесте она која је дата једино човеку, као (умном) образу бож- јем одговорна слобода - темељ (само)поштовања и (само)прихватања дакле, тек на основу оваквог, целовитог, разумева- ња човека реакција на проблем може узрасти до решења узмимо још један пример: када у љутњи увредимо ближњег, често покушавамо да извињење сведемо на самооправдавање, „објашњавајући“ свој поступак нервозом, напетошћу у школи или на послу итд данас готово без задршке посежемо за ова- квом манипулацијом („вађењем“, како се обично каже), чак и када су у питању ситнице, не видећи притом да нипода- штавамо не само онога коме се „изви- њавамо“, већ и себе: од њега, дакле, захте- вамо да нас, упркос увреди, посматра као жртву (околности), дакле, мање-ви- ше манипули- шемо његовим сажаљењем, док себи суштински ускраћујемо достојанство, идући том „линијом мањег отпора“ таква реакција можда отклони симптоме – неко ће нам такво објашњење и „прогутати“ али однос који смо са њим имали остаће трајно пореме- ћен ако се не обнови на специфично људској равни, тј оној где се испо- љава одговорност, а тиме и проналази смисао 60 l3/2009 чињеница да смо увредили човека непроменљиво припада прошлости и она је, дакле, разлог наше потиштености све док бежимо од сопствене гре- шке, покушавајући да је рационализујемо како бисмо ублажили грижу савести, ми уствари решење тражимо на погрешном месту – проблем није настао између нас и наше савести, већ између нас и другога човека; реакција наше савести може бити једино узрок, а не и разлог осећања кога бисмо да се осло- бодимо позабавимо ли се разлогом, односно при- хватимо ли да смо тог дана можда и били нервозни, али да то није никакво оправдање за чињеницу да смо се тој нервози препустили, да је тај избор, ма како лош, ипак био наш лични, имаћемо разлога да се поносимо својом људскошћу и више нећемо има- ти разлога да се осећамо непријатно, чак иако то извињење не буде прихваћено како то да прихвата- ње извињења овде, ипак, није од пресудног значаја? до одговора ћемо доћи поступно, јер је реч о приме- ру који захвата шире: искорак из себе – корак ка себи на исти начин на који раније поменути студент није био у стању да натера себе да искрено воли дру- ге људе по захтеву, исто као што се срећа не може остварити по одлуци – дакле, када је циљ за себе – тако ни човек не може развијати здраве односе са другим људима (нити према самоме себи) уколико себе непрестано смешта у центар пажње зашто је наш искорак према другоме (како човеку, тако и свету око нас, свему што је саставни део нашег живота) незаобилазан: зато што је у складу са нашом свесном и смисленом природом смисао, који је човеков основни покретач, како доказује франкл, није нешто што човек ствара, већ открива смисао се, дакле, налази у свету који га окружује, у специфичностима сваког животног тре- нутка, у другим људима ако би човек сам био изво- риште сопственог смисла, како би се, на пример, могла објаснити човекова спремност на жртву (погледати претходне наставке)? франкл је ту неопходност искорака из самога себе, постављање питања: шта је то што живот од мене жели (уместо: шта ја желим од живота) или чему би ближњи могли од мене да се надају (уместо: шта бих ја могао да очекујем од ближњих) назвао самотрансценденција (надилажење себе) без само- трансценденције човек не може да остварује чак ни оне потенцијале који су искључиво лични, као што је, на пример, задовољство које се рађа из односа са другом личношћу – из љубави љубав није једно- значна, као што знамо из искуства, али увек је мора- мо усмеравати према нечему осим себе, да бисмо је могли здраво остварити и према себи зато ће, дакле, чак и не прихваћено извињење донети радост олакшања, јер смо остварили оно што је само човек у стању да учини – свесно ставили себе у други план, престали на тренутак да се питамо шта може- мо да учинимо да олакшамо себи, а запитали се како можемо да олакшамо другоме и – неко би рекао парадоксално – помогли смо себи! (сетимо шта нам се често саветује да учинимо у тренуцима тескобе: да се опустимо, да учинимо себи нешто што ће нас обрадовати итд; као да се човек може опустити или обрадовати по наруџбини, као да ће још већа заоку- пљеност сопственим стањима бити од користи за њихово разрешење) не подсећа ли нас ово на речи светих отаца о покајању, о његовој животној потре- би? није ли нам сада јасно зашто суштинска „награ- да“ изостаје када је наше „давање“ (у најширем смислу) искључиво мотивисано њеним очекива- њем? ово су само неке од истина предања које оруђем човекољубиве науке изнова потврђује виктор франкл његово духовно наслеђе бави се и другим темама које су за нас, децу 20 и 21 века, од животне важности у покушају да сажмемо централну мисао њего- вог дела, могли бисмо се послужити следећом метафором: доживљавајући себе као врховну тачку целокупне стварности, човек је сматрао да је на правом путу ка разумевању својих материјално-условљених потре- ба и њиховом задовољењу, које је изједначио са остварењем својих крајњих домета оно што пажњи већине и даље измиче јесу последице таквог поло- жаја: њега бисмо могли упоредити са сунцем, које јесте центар око кога се окрећу друге планете, али које је у стању да се окреће једино око сопствене осе а такво кретање је, ипак, веома ограничено имамо ли путоказа на путу ка смислу? колико нам љубав у томе може помоћи? каква је природа људске љубави, почев од братске, преко „полне“, па до љубави према богу? потрудићемо се да на ово питање одговоримо у завршном наставку православни мисионар l 61 ка­кото, за­штото? аутор: дра­ган јо­ви­чић хришћанство на интернету покушајмо да забацивањем удице у добри наш google извучемо одговоре на питања везана за тему овог броја текстове у целини ћете свакако сами прочитати, али илустрације ради остављамо интере- сантне исечке: http://pravoslavljespcrs/broj/988/tekst/pravosla- vlje-i-narkomanija/ са становишта цркве, проблем огромне склоно- сти савремене омладине према наркотицима има мноштво претпоставки, али најважније међу њима требало би тражити у духовној сфери основни раз- лог бекства мноштва наших савременика у алкохолне или наркоманске илузије јесте духовна пустош, губи- так смисла живота, непостојање моралних оријенти- ра наркоманија и алкохолизам значе испољавање духовне болести не само појединца, него и целокуп- ног друштва то је дуг који плаћамо потрошачкој иде- ологији, култу материјалног напретка, одсуству духовности и губитку истинских идеала http://pravoslavlje spc rs/broj/953/tekst/narkoma- nija-kao-posledica-raspada-duhovnosti/print/cir сваки десети грађанин србије је пробао дрогу, а искуство лекара који раде у болницама и заводима за лечење болести зависности говори да у нашој земљи живи између 30000 и 100000 зависника од којих је, према последњим истраживањима, највећи број на хероину, после чега следе екстази и марихуана појава наркоманије је последица распада духов- ности, тврди др берестов водећи научници русије тврде да наркоманија није биолошки проблем, већ је последица нашег одла- ска од бога и постхри- шћанског начина живо- та велики руски писац достојевски писао је да је без бога све могуће епископ јегарски порфирије благосло- вио је отварање куће на ченеју, тзв „куће живих“, надомак мана- стира ковиљ, у коме је мањи број наркомана добровољно подвргнут лечењу планира се отварање исте куће на салашу у вилову и жен- ске куће „без молитве, цркве и покајања није могуће излечење“, подвукао је епископ и додао да ситуација код нас није различита од русије „нарко- манија је духовна болест где у основи лежи трагање за смислом, за пуноћом живота поводи су разни, али узрок је један, а то је суштинско трагање за богом човек је завистан од бога и ми смо створени да испу- нимо своју душу и живот једино смислом, а то је бог истинска мотивација за борбу човека је само бог и неутољива глад и жеђ за богом наркоман није изгубљен, може да се лечи пре све- га на духовним темељима васкрсавајући из смрти у живот само потреба за богом може да помогне они- ма који су потпуно обесмислили живот дирљиво је то када у иконама божјим, у којима се био угасио живот, видите нов ентузијазам сви смо створени за 62 l3/2009 љубав и да волимо бога наркоманија није неисце- љива болест онај ко се излечи налази се на прагу светитељства wwwnadlanu com/dynamic/listitems, intlan- gid,2,intitemid,22345,intcate- goryid,131,cityid,1html црква је отворена за све, раширених руку при- хвата сваког онаквим какав јесте, не да би га крити- ковала и осуђивала, него да би човекољубиво теши- ла, лечила и без обзира на дубину пада, указивала сваком човеку на могућност преображаја и могућ- ност преображаја и узрастања ка савршенству нар- команија открива неумољиву и неугасиву метафи- зичку жеђ човека за смислом и љубављу једино бог може да задовољи и испуни ову потребу без бога, код наркомана се више него код других види осећај усамљености и празнине (његово преосвештенство господин порфирије, епископ јегарски, игуман манастира ковиљ) http://wwwpopbokscom/tekst php? id=5757 наркоманија је у нашој земљи до недавно лечена само на клинички начин, помоћу метадонске терапи- је од скора, православни манастир ковиљ код новог сада покренуо је комуну - „земља живих“, где се нар- команима помаже на суштински другачији начин http://wwwnarkomanijaorgrs/ јако корисна презентација центра за превенцију наркоманије едукативног карактера – пружа обиље информа- ција веза- них за мно- штво раз- л и ч и т и х наркотика: њ и х о в о г порекла, упо- требе и наро- чито психофи- зичких после- дице изазваних конзумирањем идеја центра је дакле да се информисаношћу и повезивањем на нивоу различитих социјалних група, целокупно друштво укључи у борбу против ове пошасти саве- товалиште у оквиру центра отворено је за случајеве зависника којима се помоћ пружа уз помоћ породи- це и пријатеља, особама из њиховог најближег окру- жења вољних да учествују у третманима http://izlazpostojirs/index html презентација установе за рехабилитацију – „излаз постоји“, која остварује тесну сарадњу са поменутим центром за превенцију у оба случаја, реч је о лечењу зависника без употребе медикамена- та, на шта се (рубрика о нама) указује у кратком опису установе: „јединс твени смо по томе што наш третман није заснован на м е д и ц и н с к о м третману и уво- ђењу медикаме- ната, него на о спос о бљењу зависника за свакодневни живот без лекова и помоћи ми не лечимо зависност уво- ђењем у другу зависност од лекова и психомедицин- ске помоћи него индивидуалним оспособљавањем да се корисник избори са апстиненцијом, узроцима зависности и оспособи за повратак у нормалан живот“ такође је интересантан опис начина на који се приступа лечењу

Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Про­блем нар­ко­ма­ни­је и ње­го­во ре­ша­ва­ње 2-3 Старечник Аске­за љу­ба­ви 4-5 Реч пастира Jе­шће убо­ги и на­си­ти­ће се 6-8 Мисли Бли­жњи и даљ­њи 8-10 Тајна Цркве Све­та тај­на ми­ро­по­ма­за­ња 11 Хришћанство и хеленизам Хри­шћан­ска па­и­де­ја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Пра­во­слав­на ми­си­о­нар­ска цр­ква у Тек­са­су 19-23 Тема броја Мо­ти­ви и опи­ја­ти 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је љу­ди­ма не­мо­гу­ће, Бо­гу је мо­гу­ће 30-32 Mи­си­о­на­ри у бор­би про­тив нар­ко­ма­ни­је 33-36 Нар­ко­ма­ни­ја – про­блем рас­по­лу­ће­не лич­но­сти 37-38 Бо­ле­сти за­ви­сно­сти 39-41 По­тра­га или бо­лест 42-43 Лич­ни од­го­вор на по­тре­бу бли­жњег 44-46 О фе­но­ме­ну нар­ко­ма­ни­је на ин­тер­не­ту 47-48 Open Co­la 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Све­ште­нич­ко слу­же­ње у за­твор­ским уста­но­ва­ма 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људ­ско пра­во на кри­ви­цу и од­го­во­ран од­нос пре­ма кри­ви­ци 58-60 Хришћанство на интернету КА­КО то, ЗА­ШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Ло­па­та 63-64 misionar Про­блемнар­к о­ма­ни­је иње­го­во ре­ша­ва­ње Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди