Претрага садржаја

Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... човек се повиновао демонима невољно, несвесно много је гори онај који им се потчињава и испуњава њихове наредбе добровољно вероватно да је лакше истерати демона из човека, него ли га исцелити од страсти они међу нама, који се макар некако упињу у борби са својим страстима, знају да је то врло тешко ова страшна борба се понекад чини безнадежна понекад помислиш, да никада неће наступити исцељење од страсти или макар извесно ослобођење од ње а онај који се не бори са страстима и види циљ свог живота у наслађивању блудом, пијанством, среброљубљем, влашћу, бива још гори од бесомучника и може причинити много више зла а кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима (ст 34) наравно, њих је напао страх мислим, да су свињари схватили да су постали саучесници у нарушавању закона мојсијевог и изиђоше да виде шта се десило, и дођоше исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони, гдје сједи одјевен и присебан код ногу исусових, и уплашише се (ст 35) овде се поново указује на то, шта представља карактеристичан признак безумља: овај човек раније није носио никакву одећу, зато што је био лишен осећања стида а то, што се он обукао, сведочило је о његовом душевном оздрављењу зато будимо врло пажљиви према своме спољашњем изгледу, али не ради тога да бисмо саблажњавали друге и угађали своме частољубљу, већ обратно, да никога не бисмо саблазнили, бестидно се разголићујући као ђавоимани видећи преображај овог човека, људи су се уплашили – толико су навикли да га виде у безобразном „издању“ овде се говори само о основним признацима његове унутрашње промене свакако, она се одразила и на његовом изгледу: замислите лице човека безумног, који не влада собом и лице човека који је потпуно здрав, и седи поред ногу исусових и слуша поуке његове, и то можда са изразом захвалности а они што бијаху видјели, обавјестише их, како се исцјели (спасе) бјесомучник (ст 36) но, уместо да заблагодаре богу за исцељење свога земљака, гадарински људи су узроптали на господа, зато што је због њега изгинуло крдо свиња но, они нису смели да ово искажу наглас, јер су се бојали исуса, видећи његову способност да твори чуда, али су изнутра узнегодовали и претпоставили човеку свиње и мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих, јер бијаху обузети страхом хришћански живот христос исцељује бесомучне, живопис у манастиру високи дечани, 14 век (извор: pravoslavieru) мај / јун 2021 7 великим а он уђе у лађу и врати се (ст 37) страх је био присутан у њима, због тога што их је савест прекоревала у још нечему можда то није било само због њиховог стада свиња, већ је код њих било и других нарушавања закона и они су се бојали, да ако приме исусову проповед, да ће их он поново казнити могуће, да су се они, као и ми сада, бојали, да ће морати да се одрекну од много тога, ако прихвате до краја еванђељско учење и до краја испуне захтеве цркве погледајте трезвено на себе, загледајте се у своју савест! у животу свакога од нас има случајева, када ми знамо да је потребно испунити заповест, али да ће од тога уследити непријатности или да ћемо морати да се лишимо од нечега нас обухвата велики страх, и ми се трудимо да избацимо ову заповест из главе, заборавимо на њу, ишчупамо је из своје свести зар ми не постајемо тада као гадарински житељи? не живимо ли својим духом као они? а човјек из кога изиђоше демони, мољаше га да би с њим био (ст 38) можда се он бојао да се не понови демонска опседнутост или је желео да се из осећања захвалности стално налази поред господа исуса христа али га исус отпусти, говорећи: врати се дому своме, и казуј шта ти учини бог (ст 38–39) иако су гадарински житељи одбацили господа, он није одбацио њих немајући могућности да сам проповеда, зато што су га прогнали отуда, он је послао исцељеног бесомучника, да проповеда уместо њега ово је поука нама, јер овде заиста има чему да се подражава: незлобности, кротости, љубави према ближњем, коју је пројавио господ исус христос, иако је био понижен од гадаринских житеља и отиде проповиједајући по свему граду шта му учини исус (ст 39) гадарински бесомучник можда није испричао ништа посебно, јер он је свега једном видео исуса међутим, говорећи о своме исцељењу, он је самим својим изгледом доказивао истинитост овог чуда, то јест доказивао божанску силу господа исуса христа сав град га је видео, многи су вероватно излазили из својих домова, ступали с њим у разговор или просто издалека гледали на њега – и ово је такође била проповед, проповед делима и ми, иако смо као људи слаби и грешни, желимо да проповедамо на пример својим ближњима, да бисмо их обратили у православље и привели истинском хришћанском животу ако ми не можемо да проповедамо речју, јер је не прихватају, онда ћемо проповедати својим делима проповедаћемо уз помоћ оних промена, које се догађају у нашој души, када се ми од људи страсних и грешних претварамо у људе врлинске, то јест оне с чистом савешћу а, ако ово није тако, онда ко ће ће прихватити нашу проповед? ко би прихватио проповед гадаринског бесомучника, када је он био још болестан, када је био још опседнут легионом демона? а ми опседнути многобројним страстима, често им се, добровољно предајући, не мање желимо да други прихвате наше учење и поучавање, без обзира на наше грехе и ако не прихватају – чудимо се и осуђујемо људе, иако смо у највећој мери криви ми сами, зато што учимо једно, а радимо друго и можемо да не говоримо ништа, али ако људи увиде нашу доброту, кротост, смирење, чистоту, трезвеност, онда ће то бити за њих најбољи доказ да је хришћанство она сила која је кадра да промени човека хришћански живот 8 3 / 2021 бескрајно често саблажњавамо своју сабраћу, пријатеље, сроднике и обратно, ми можемо да не говоримо ништа, али ако људи увиде нашу доброту, кротост, смирење, чистоту, трезвеност, онда ће то бити за њих најбољи доказ тога, да је хришћанство она сила која је кадра да промени човека тада ће се и против своје воље сагласити са оним што ми говоримо, а можда и сами почну да се интересују, чак и онда када ми будемо ћутали наравно, пре свега је потребно схватити ову причу као реалан догађај – као велико чудо, које се заиста догодило, али је потребно извући из ње и духовне поуке сваки од нас може упоредити себе са гадаринским бесомучником, јер свако од нас је опседнут многим страстима што је више човек под утицајем молитве и благодати спознаје самог себе, тим више он налази у себи страсти понекад човек долази до таквог стања, да види у себи читав легион, хиљаде страсти види да сваки његов корак, сваки покрет ума, свака реч бива праћена не једном, већ неколиким страстима, да се чак и добро дело прожима понекад одвратним гресима, на пример славољубљем када ми дајемо милостињу, томе се придружује и частољубље, и похлепа, и раздражљивост, и презир према ближњем, ако тај сироти човек изазива у нама својом спољашношћу одвратност и може се навести много примера да сваки наш добар поступак бива праћен мноштвом грехова, које ми не примећујемо човек који је познао себе и дошао до здравог духовног разума, по учењу светих отаца, види своје грехе у мноштву, подобном песку морском другим речима, види себе као гадаринског беомучника, у коме је био легион грехова и страсти као што је гадарински бесомучник био принуђен да каже господу исусу христу, да је у њему легион демона, тако и ми, што се више приближавамо господу, тим више увиђамо своју греховност а признавање своје бескрајне греховности пред самим собом, пред својом савешћу и пред господом већ представља почетак исцељивања не мислите да када видите мноштво својих грехова, то значи да сте постали још грешнији него што сте били раније када се човек налази у свету, ван цркве, ван вере, он савршава тешке грехе, смртне, али скоро да их не примећује покајавши се, обративши се у истинску веру, човек се одвраћа од страшних грехова и на неко време као да се успокојава (умирује), али затим почиње процес самопознања, јер покајање – то је самопознање, смирење – то је самопознање постепено човек започиње да увиђа у себи бескрајно мноштво греховних склоности и рђавих навика, од чега постаје малодушан но, не треба бити малодушан, греси се нису умножили у теби, они су били одувек у теби, само их ти ниси примећивао, а сада си започео да их увиђаш старај се и убудуће да будеш поред бога, старај се да стичеш господа исуса христа у своме срцу – и он ће те постепено исцелити можда не одмах, као гадаринског бесомучника, али и ти ћеш се очистити и обући у ризу врлине, и пронаћи здрав разум, ради тога да би живео по вољи божијој  изворник: схиархимандрит авраам (рейдман), „неделя 23-я по пятидесятнице кто может проповедовать евангелие?“, https://azbyka ru/propovedi/evangelskie-pouchenija-chast-iigumen-avraam-rejdmanshtml не треба бити малодушан, греси се нису умножили у теби, они су били одувек у теби, само их ти ниси примећивао, а сада си започео да их увиђаш хришћански живот мај / јун 2021 9 разговор разговор са др иваном женарју-рајовић, вишим научним сарадником института за српску културу рад на дубљем сагледавању српске културе разговoр водио: бранислав илић о значају црквене уметности на простору српске православне цркве, посебно на територији епархије рашко-призренске, као и о значају свете новомученице босиљке из села пасјана надомак гњилана, разговарали смо са др иваном женарју рајовић, вишим научним сарадником института за српску културу др ивана је за релативно кратко време оставила велики траг на пољу истраживања црквене уметности, и то пре свега оне која се развијала у деветнаестом веку на територији данашњег косова и метохије, односно рашко-призренске епархије када се пројавила ваша љубав и жеља за бављењем српском културом и нашим светињама? – сплет околности довео је до тога да моја интересовања буду усмерена на српску црквену уметност, и то пре свега ону која се развијала у деветнаестом веку на територији данашњег косова и метохије, односно рашкопризренске епархије упоредо са уписивањем докторских студија на филозофском факултету у београду запослила сам се на институту за српску културу који се некада налазио у приштини, а већ годинама је „привремено“ измештен у лепосавић како је примарни циљ овог института проучавање српске културе на косову и метохији, једини исправан пут био је да прихватим идеју свог ментора проф др ненада макуљевића и усмерим истраживање на тај простор и нарочито на xix век, који је на том простору био готово неистражен и раније сам гајила интересовање за различите видове визуелне културе xix века, а временом сам схватила да је овај избор, без обзира на многе потешкоће са којима сам се сусрела успут, био исправан будући да се веома темељно и стручно бавите српском културом, особито на простору старе србије, да ли вас је овај рад усмерио да у дубљем светлу гледате на светиње које су наше бесцен благо? – свакако на једно такво, дубље сагледавање ствари највише су утицала моја теренска истраживања на косову и метохији по први пут суочена са реалним стањем у којем се налазе људи који тамо живе, креирала сам сопствену слику о тим проблемима која се доста разликовала од онога што ми је до тада било дато да сазнам из медија са друге стране, оно што је за наш разговор битније, јесте стање у којем се налазе српске цркве на том простору и схватање о њиховој немерљивој улози у 10 3 / 2021 животима срба та улога данас је готово једнака оној у столећима када су срби живели у османском царству шта више, не само данас, већ безмало две деценије колико траје овај последњи историјски период страдалништва и трпљења српског народа био ми је непојмљив и јаз у научним истраживањима, колико је пажње и интересовања посвећено средњовековним споменицима, а колико је занемарено оно што се дешавало у последњем веку османске власти такође, на неки начин, изменило се и моје поимање религије молимо вас да нас у кратким цртама упознате са развојем црквене уметности на простору епархије рашко-призренске – на овакво питање тешко је дати сажет одговор, а да се не сведе на најзначајније и најпознатије црквене споменике, али покушаћу да развој црквене уметности на овом простору сведем на три кључне фазе, свакако зависне од политике, које заправо покривају период од xiii до xix века косово и метохија је простор који су словени трајно населили у vii веку, али је у својеврсном историјском мраку био све до xi века, и који је освојио стефан немања након смрти византијског цара манојла комнина важно је поменути и да је приликом оснивања хиландара стефан немања за језгро изузетно великог манастирског властелинства установио управо метохију златно доба црквене уметности на косову и метохији био је период власти краља милутина који је на том простору установио неколико дворова, што је било праћено и експанзијом црквене уметности још се краљ стефан првовенчани у трећој деценији xiii века старао око обнове грачанице и богородице љевишке, које су представљале епископска седишта у липљану и призрену, али их је темељно обновио или изнова подигао краљ милутин који је, угледајући се на студеницу стефана немање, као своју гробну цркву, недалеко од звечана саградио бањску његов син стефан потом је градио дечане, али није доживео да их види довршене, те је цркву довршио његов син стефан душан, који је, пак, на реци бистрици у близини призрена, подигао велелепне свете архангеле као своју гробну цркву тако је највећи део територије слива белог дрима подељен међу властелинствима најзначајнијих владарских задужбина, хиландара, студенице, бањске, дечана и светих архангела – и отуда и данас има назив метохија дакле, првих деценија xiv века, са откривањем богатих рудних налазишта, косово и метохија постају најразвијенија област српске земље, што је значајно утицало и на развој црквене уметности животопис др иване женарју рајовић ивана женарју рајовић је рођена 12 марта 1985 године у сарајеву завршила је гимназију јован јовановић змај у новом саду дипломирала је историју уметности на филозофском факултету у београду 2009 године, где је завршила и мастер студије и докторирала 2014 године током школовања била је питомац фонда привредник ради на институту за српску културу у лепосавићу као виши научни сарадник, а живи у београду са супругом николом и четворогодишњим сином угљешом разговор мај / јун 2021 11 такође, припајање пећког метоха у хвосну властелинству манастира жиче око 1220 године било је од далекосежног значаја, како за цркву тако и за црквену уметност у xiii и xiv веку, захваљујући архиепископима арсенију, никодиму и данилу ii, створен је комплекс манастира пећке патријаршије осим великих задужбина, косово и метохију краси мноштво мањих цркава; као што су владари следили узор стефана немање, владаре је следила властела која је градила властеоске цркве, од којих је најстарија била задужбина великог казнаца јована драгослава у мушутишту из 1315 године у време краља милутина у призрену је породица владојевић подигла цркву светог спаса, а никола тутић је нешто касније подигао цркву светог николе племићке задужбине су и цркве ваведења у липљану, преображења у будисавцима, светог николе у великој хочи, цркве у црколезу, ваганешу, речанима… од средине xv века, уз гашење патријаршије, нестају и велики покровитељи уметности, а као културно средиште најдуже се одржала грачаница, седиште новобрдске митрополије, првенствено захваљујући митрополиту никанору нови узлет црквеној уметности донело је поновно успостављање пећке патријаршије 1557 године, што је српском народу донело и општу духовну и културну обнову цркве обнављају патријарси, почев од макарија соколовића, а за њима и сви остали слојеви црквене јерархије то је време када, на пример, ниче и обнавља се мноштво храмова у сиринићкој и средачкој жупи у свим епохама, градитељство је једнако било праћено сликарством, украшавањем зидова фрескама и сликањем икона, у складу са литургијским начелима и симболичком топографијом светог простора последњи замах црквена уметност на косову и метохији је доживела у последњем веку османске власти, мада се то може схватити и условно, јер је српску цркву и у xx веку обележио снажан талас изградње храмова будући да је xix век посебно значајан за црквену уметност, упознајте нас са развојем црквене уметности у наведеном периоду? – деветнаести век је веома значајан период за црквену уметност на балкану, а самим тим и у српским срединама на њен развој су утицале реформе које су креирале политику и однос према верским мањинама у османском царству, од 1839 године, па све до његовог распада након балканских ратова нови закони су обезбеђивали сигурност проповедања вере свим царским поданицима и сигурност материјалне верске имовине, услед чега се није толерисало рушење и скрнављење постојећих верских објеката велика разлика у односу на претходне векове огледа се у чињеници да се храмови не граде и не обнављају захваљујући имућним појединцима, већ захваљујући верницима, црквено-школским општинама и представницима цркве, а многе пројекте финансирају српске владарске куће обреновића и карађорђевића, и врло често русија граде се или обнављају једноставне сеоске цркве широм рашко-призренске епархије, у жупама око призрена, селима

-БЕЗНАДЕЖНА-