-БЕЗМАЛО-
1
Свеска: 328 | Свето писмо
...мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне суБЕЗМАЛО 📌 све имале бројну децу и ви сте
из истог разлога за себе говорили: „ја сам
богат човек“! увек у мантији, личили сте
нам
...мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су
МЕТА инфо: Р:18744 К:148479 Д:82
 | Свеска 328 |
Свеска: 328 | Свето писмо
... завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише да добијете доброг мужа, а да ли ће то бити миле или неко други, то не знамо ни ја ни ви милио- ни су били сигурни да се венчавају са правом особом па су се развели“ дру- ги– могао бих га назвати „размишљање једног пиона“ шаховска партија је по- чела пешаци освајају простор, скакачи упадају у противничке редове већ се дешавају прве измене па и жртве наш пешак је узбуђен, трепери овако раз- мишља: „ја сам јак и брз преда мном је слободан простор могао бих много да допринесем само командујући ме још држи у месту ево, овај мој друг оде два поља па, зна ли командујући уопште да планира? шта? мене размењује за овог уморног противничког пешака који је једва дошао до мене!“ наш пешак одла- зи, окреће леђа табли одједном он чује грају противнички краљ, погнуте гла- ве предаје партију ето, колико је наш пешак разумео партију! неко је рекао да је шах живот у малом да ли ми често размишљамо као поменути пешак? ето, као што пешак није разумео план свог војсковође, тако ни весна није разуме- ла шта треба да тражи од бога – неки се правдају да је данас време „модерно“ свако је време за себе „мо- дерно“, али свето писмо каже да се времену не треба уподобљавати него се у њему треба преображавати, и то пр- во себе, па онда своју децу а ко није у цркви, не може ни разумети те свете речи зар није главни разлог уподобља- вања времену – слаба и млака вера код хришћана? – слажем се да ли је застарело пози- вати на предбрачну и брачну верност? ви, млади, ћете ми рећи: „па, сви то раде“! прво, знам сигурно да то сви не раде, а друго, ако сви нешто раде, то ни- је оправдање за мене да и ја то радим око ноја су сви грешили, а он није че- сто чујете да у предузећима „сви краду“ хоћете ли и ви красти кад се запослите? – помињете шах сигурно га волите и играте? – шах сам заволео у детињству био сам пионирски и омладински првак бе- ограда када сам почео да студирам, на- многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 57 пустио сам шах, али у познијим година- ма, вратио сам се тој лепој игри већ 17 година на богословском факултету по- стоји шаховски клуб „богослов“ екипа игра у квалитетној лиги београда рад у клубу за мене представља вид активног одмора – човек себе вреднује и остварује у другом човеку то подразумева излазак из себе како изаћи из себе да би себе превредновао од егоисте у филантро- па? има ли таквих примера у старом завету? – цео живот јесте и треба да буде слу- жење другима жртва, ако се ради из љубави, не пада тешко нема изразитих примера у старом завету – да ли хуманитарну акцију – „битка за бебе“, доживљавате као делић све- тлости људске савести? – да, ту видим помоћ у инкубаторима и ослобађању пореза за младе родите- ље, тако да ми се та идеја свиђа – имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају многодетство? – прегаоцу и бог помаже ко је дао зу- бе, даће и за зубе – слично каже и ваш земљак, про- та илија ђурић: „ко је дао уста, даће и храну“ реците нам неки незаборавни породични догађај или анегдоту – има их много, али за ову прилику само једна пре више година, сладолед је био до- ста доступан постојали су штапићи, па- ковања од 800 и од 2400 грама ушао сам у радњу да купим паковање од 2400 грама затражио сам: „дајте ми породично пако- вање сладоледа“ продавачица ми је рекла: „немамо“, јер није било паковања од 800 грама показао сам прстом и рекао: „па, ево га?“ одговорила ми је: „то је хотелско паковање“ – да ли знате још неке многодетне по- родице и да ли се са њима дружите? – један колега из цркве ружице има петоро деце и две ћерке нам се друже – кад говорите о вашој породици, ни- кад не заборављате да нагласите заслуге и пожртвованост ваше супруге, десан- ке увек, некако поносно и нежно каже- те: „ја имам жену“! – да то је истина, али бих још додао – „жену, која је хтела и волела да ра- ђа“ али, и ја, такође да ме неко пита: „да ли би више волео да имаш двоје деце и седам књига“? – одговорио бих: „не, хвала“ да ме неко пита: „дали би више волео да имашдвоједеце и седам књига“? – одговорио бих: „не,хвала“ 58 l православни мисионар l 6/2012 повратак у очев дом мој пут у православље је почео пре око 12 година, у санкт петербургу у русији су- пруга и ја смо били у процесу усваја- ња двоје деце када сам обишао древни православни храм св исака био сам задивљен и посматрао сам са страхо- поштовањем све иконе исуса христа, богомајке и светих док сам био ту, приметио сам групу руских војника који су такође дошли да обиђу цркву „шта је ово!? мислио сам да је руси- ја безбожна, атеистичка, комунистич- ка земља?“ и у апартману у којем сам одсео такође се налазила једна икона она је изгледа за мене представљала „прозор у православље“: древну веру руског народа био сам припадник различитих проте- стантских деноминација; од баптистич- ке преко мормонске до презвитеријанске цркве нисам био ни свестан да постоји православна црква црквена историја није била битна ни у једној цркви које сам био члан (уобичајено су за почетак своје историје узимали реформацију!) мисао о овој историјској „грешци“ ће ми се касније врзмати по глави једно три године касније мој се живот окренуо наглавачке прошао сам кроз тежак развод, губитак дома и посла ка- да сам се у то време окренуо ка својој цр- кви, нисам наишао на охрабрење нити на утеху и моја вера је почела да слаби убрзо након тога, опет сам обила- зио русију жена која је била наш тури- стички водич је и сама била обраћеник у православље наш разговор је опет заголицао моју радозналост и обновио сам своја претходна искуства и питања у вези са православном црквом и исто- ријом цркве уопште сазнао сам да се са падом комунизма 1991 године велики број руса вратио својим древним коре- нима – православној вери; да су старе црквене зграде обнављане и да се сада у њима редовно служи, као и да нова руска влада сада заправо охрабрује хришћан- ско учење јер је оно помогло да грађани постану бољи у московском кремљу, срцу „империје зла“, било је бар четири цркве и музеј које сам посетио – у којима се налазе света писма стара стотинама година, иконе и други артефакти гледао сам веру и цркву која је још увек жи- ва, након 1000 година и након жестоких из русије с љубављу нисам био ни свестанда постоји православна црква превод са енглеског: маријана петровић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 59 прогона све то је подстакло моју љубо- питљивост и утицало је на то да и даље истражујем када сам се преселио у вилијамспорт (пенсилванија), моја вера је донекле обновљена – вратио сам се свом проте- стантском васпитању и посећивао сам цркве различитих деноминација ужи- вао сам у музици и друштву али сам по- стајао све више разочаран недостатком било какве суштине у вери која се испо- веда „где је њихова свест о историји, о раној цркви, о апостолском учењу?“ не- што је недостајало моје срце је жудело за русијом – и за православном црквом! почео сам да читам и проучавам све што би ми до- пало шака открио сам да православна црква датира из првог века, да апостол- ско прејемство траје и данас; да у обла- стима у којима су апостоли проповеда- ли и данас углавном живе православни; да протестантска реформација није би- ла реакција на православну већ на ри- мокатоличку цркву; да је православна црква у живом континуитету са цр- квом која је откривена у светом писму, са литургијским богослужењима, све- тим тајнама, духовном дисциплином и правцем који одговара данашњици! у светлости ових открића, запитао сам се: „ако апостолска црква још увек посто- московски кремљ открио сам да православна црквадатира из првог века,да апостолско прејемство траје иданас;дау областимау којима суапостоли проповедали иданас углавном живе православни 60 l православни мисионар l 6/2012 ји, зашто ја нисам део ње – зашто нисам православан?“ док сам још увек ишао у протестант- ску цркву, разговарао сам са људима о свом путовању у русију у сред једног таквог разговора, сазнао сам (и био сам изненађен кад сам то чуо) да у вилијам- спорту постоји православна црква – са- грађена од старих балвана један при- јатељ, грк, који је био парохијанин те цркве, лично ме је позвао да дођем сећам се како сам се први пут парки- рао на паркингу храма часног крста и како сам само зурио у храм личио је на неке од храмова које сам виђао по руси- ји мислим да сам то урадио три пута пре него што сам на крају скупио хра- брости да заиста одем на службу једног недељног јутра сам се пробудио и рекао себи: „данас је тај дан данас улазим у ту цркву“ када сам отворио огромна дрвена врата храма, изгледало је као да сам започео ново поглавље у свом живо- ту било је то нешто потпуно другачи- је: као небеса на земљи свеће, иконе, тамјан, богослужење, стајање и појање су били духовно запањујући „бог“, по- мислио сам, „је овде заиста присутан!“ остао сам на кафи и људи су били ве- ома срдачни иако ме нису знали преко пријатеља када сам поново дошао сле- деће недеље, моје срце је знало да сам код куће она традиционално православна до- маћинства или они који су, као ја, пре- шли у православље, заиста су добили диван дар од бога то је дар новог и из- обилног живота у исусу христу и ње- говом телу, цркви – дивној, љубећој и вечној породици! то је место где ја заи- ста припадам, сада и заувек гери самерс изворник: gary summers, „from russia, with love“, http://wwwholycrosswilliamsport org/journeystoorthodoxyhtml црква св крста православне цркве у америци, парохијска црква аутора текста, која се налази у вилијамспорту у пенсилванији (http://wwwholycrosswilliamsportorg/) повратак у очев дом новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 61 п ред римокатолички божић и нову годину, људски род сва- ке године упада у потрошачку грозницу родитељи се труде да својој деци купе најлепше поклоне, како би их усрећили међутим, они њима не говоре да су им они те поклоне донели, него да је то учинио деда мраз или santa claus управо због тога, деца у овом крупном и седом старцу виде неку врсту хероја, о којем су настале разне писане легенде и приче тако, једна од њих говори о ње- говом пореклу зове се: живот и аванту- ре деда мраза од френка баума (l frank baum, the life and adventures of santa claus, 1908) међутим, већи део њих не зна да је деда мраз уствари свети никола мир- ликијски о овоме светитељу нема потребе пу- но писати, јер његово поштовање, које је раширено по свету, довољно говори он је рођен у патари од благочестивих ро- дитеља теофана и ноне још у младости се подучавао христовој вери од стране свога стрица, св николе епископа па- траског после смрти својих родитеља, млади никола је поделио своје имање си- ромасима и посветио се милосрђу, због чега ће код народа задобити велико по- штовање, које траје до данашњих дана једно од најпознатијих његових мило- срђа јесте када је у кућу једног сиромаха тајно потурио врећу злата, како тај си- ромашан човек не би своје ћерке давао другим мушкарцима за новац његово милосрђе према људима ће га касније учинити примером правог хришћанина и он ће бити узор свим хришћанима свети никола је живео у времену ве- ликих богослова, као што су атанасије велики, василије велики, григорије бо- гослов, амвросије милански и јован зла- тоусти иако се претерано није истицао богословским знањем, ипак ће га његова како је деда мраз заменио светог николу нетреба заборавитида јетај дебељушкасти гном измишљеналичност! деласветог николе су стварна, докдела деда мраза нису,нитиће икада бити хришћанств и с емени свет ђакон борис фајфрић 62 l православни мисионар l 6/2012 добра дела учинити једним од највећих светитеља коме ће се велики број људи молити као епископ христове цркве, учествовао је на првом васељенском са- бору 325 године у никеји, где је ударио јеретика арија, због његовог погрешног учења о божанству исуса христа међу- тим, антон владимирович карташев ка- же да у писаним изворима не постоји траг који говори о овом догађају, али да је тако нешто на сабору било присутно: у исто- ријским изворима нигде нема никаквог ни трага ни гласа о оној причи с којом смо се сусрели у житију светог никола чудо- творца како може да се објасни у тексту једног житија настанак приче о његовом богословском спору са аријем, кога је овај светац оштро искритиковао? за могуће објашњење и веродостојност ове епизоде уопште није потребно да се на никејску сцену доводи један скромни, провинцијал- ни епископ ове разбуктале распре нису биле само у свечане дане никејског сабора, него су још дуго – дуго узнемиравале цркву (васеленски сабори, београд 1995, стр 39) након смрти светог николе, његово поштовање ће се брзо раширити међу хришћанским народом тако ће цар јусти- нијан i у 6 веку подићи цркву у част овог светитеља, а свети јован златоусти ће га спомињати у својој литургији у италији ће се његов култ раширити тек по прено- су његових моштију у бари његов култ ће се касније раширити и по грчкој, русији, србији, бугарској, румунији, немачкој, холандији, аустрији и америци (држава њу јорк) постаће заштитник морнара, трговаца, пекара, путника и деце временом ће се култ св николе као да- родавца раширити по целој европи, где ће настати приче о његовом даривању лепих дарова дечацима и девојчицама његов култ дародавца ће се нарочито ра- ширити у холандији, где ће бити познат као синтерклас (sinterklaas) по верова- њу холанђана, синтерклас сваке године у половини новембра, својим бродом из шпаније, долази у белгију и холандију на зна се тачан разлог његовог поласка из шпаније, па се претпоставља да је у тој држави сахрањен или одатле узима помо- ранџе које ће делити деци са њим иде и његов помоћник црни петар (zwarte pi- et), који је нека врста вилењака он пома- же св николи да на своје саонице нато- вари поклоне и да их заједно са њим дели деци њих двојица обилазе породичне куће по целој холандији и кроз оџак проверавају понашање деце црни петар се кроз димњак спушта у кућу, тражећи шаргарепе или сено за белог коња, које се временомће се култ св николе као дародавца раширити по целој европи св никола, барокна икона хришћанство и савремени свет новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 63 оставља у обућу, а деци, заузврат даје по- клоне он је, такође, задужен да кажњава неваљалу децу, одузимајући им све по- клоне у кући, које односи назад у шпани- ју на дан уочи светитељевог рођендана (5–6 децембар), сва деца узбуђено ишче- кују долазак св николе у своју кућу де- ца са својим породицама седе, једу кекс, пију чоколадно млеко и певају песмице посвећене синтеркласу док чекају свог дародавца, на њихова врата улази један од његових помоћника, који баца по соби слаткише деца пузећи трагају за њима и када се подигну на ноге, св никола тада дели поклоне када се велики број европљана почео селити у нови свет (америка) у потрази за новим и бољим животом, они су тада пренели и своје обичаје и веровање та- ко су холанђани обичаје везане за све- тог николу пренели у место тзв нови амстердам пошто се у то време почела ширити реформистичка еуфорија, мно- ги пуританци су покушали да укину по- штовање светим људима, укључујући и светог николу тако ће поједини обичаји везани за њега бити пренети на божић, због чега ће се установити друштво које ће стати у одбрану овог светитеља један од бораца за св николу биће и ирвинг вашингтон (irving washington), који ће написати сатирично дело под именом „историја њујорка“ (a history of new york, new york 1880), у којем се по пр- ви пут свети никола описује као седи старац, који се спушта низ дрвеће и пу- ши лулу: и мудри олоф усни сан, – и гле, добри свети никола дође јашући пре- ко врха дрвећа, у она иста отворена ко- ла у која доноси његове раније поклоне за децу, и тешко се спусти на место где су хероји комунипава себи спремили послед- њи оброк и запали себи фрулу, седе сам и поче пушити; и док је пушио, дим из ње- гове луле се узлете у ваздух и рашири као облак изнад његове главе (washington, op cit, стр 131–132) на основу овог дела, почеће полако да се развија лик деда мраза тако ће др климент кларк мур (clement clark moo- re) написати песму за своју децу под име- ном „посета светог николе“(a visit from st nicholas), која ће бити објављена 1823 године, а која ће касније бити позната као „ноћ уочи божића“(twas’ the night before christmas) на основу мурове песме и вашинг- тоновог дела, сликар томас наст (thomas nast) ће насликати прву сли- ку деда мраза, која ће бити објавље- на 1863 године у часопису харперов недељник (harper’s weekly) тада ће доћи и до промена имена у комби- нацији светитељевог имена на немач- ком sankt niklaus и холандског sin- terklaas, настаће назив santa claus међутим, томасов цртеж неће просла- вити лик деда мраза, него ће то бити слика компаније кока-кола (coca-co- la) која је искористила лик деда мра- за у своје промотивне сврхе тако ће деда мраз – божићна честитка из америке 64 l православни мисионар l 6/2012 ова компанија објавити његову слику 1930 године, коју је нацртао хадон сандблом (huddon sundblom), а која ће прославити деда мраза по целом свету пре него што ће кока-кола пла- сирати слику деда мраза, постојали су цртежи који су га оцртавали у разли- читим облицима и бојама први који је нацртао деда мраза у црвеном оделу и са буцмастим ликом био је луис пранг (louis prang), чији је рад објављен 1885 године његов цртеж ће у мате- ријалне сврхе употребити компанија white rock зарад промоције њихове минералне воде и сока од ђумбира тако је деда мраз насликан како пије минералну воду и сок од ђумбира, што ће учинити и кока-кола, али са својим производом он је, такође, сликан и са флашом вискија иако је раширено мишљење да је де- да мраз настао из лика светог нико- ле, поједини научници истичу да су све приче и особине деда мраза настале из нордијске митологије тако га неки на- учници поистовећују са митолошким богом одином, јер се описује као бог са дугом белом брадом, који кроз небо ја- ше на деветоногом белом коњу по име- ну слеипнир његово пребивалиште је валхала – северни пол и сваког зимског периода (21–25 децембар) лети небом, награђујући добру децу, а кажњавајући неваљалу други научници деда мраза повезују са тором, који се описује као пријатељски расположени старији чо- век са дугом белом брадом и јаке грађе његов елемент је ватра, а боја црвена кроз земљу пролази у кочијама, коју ву- ку два бела јарца чија су имена кракер и гнашер против џинова се бори ледом и снегом, због чега постаје јул – бог (yule = божић) према људима је пријатељ- ски расположен, увек им помаже, никад не наноси зло за њега је кућно огњи- ште свето место, па се увек у виду ватре спушта низ оџак у кућу неке породице симбол бога тора је чекић, као и деда мразов вилењаци су му помоћници, који су му и направили чекић постоји занимљива теорија појединих научника, који сматрају да је деда мраз уствари црни петар, помоћник светог николе особине које му се данас при- писују, припадају црном петру по не- ким теоријама, помоћник светог ни- коле је уствари демон, кога је светитељ заробио и учинио га својим робом он светитељу служи као носач поклона за децу, чија је дужност да се спушта кроз димњак, кажњава неваљалу децу у америчким причама се деда мразу при- писује спуштање низ оџак, док се код холанђана то приписује црном петру дакле, деда мразу су припојене и неке особине од помоћника синтеркласа из свега изложеног, можемо закљу- чити да је деда мраз настао комбина- цијом светог николе, паганских богова тора и одина, као и измишљеног лика црног петра деда мраз се не јавља 6 децембра као синтерклас, него за бо- жић разлог томе јесте реформација, која је због забране култа светог ни- коле, јављање деда мраза пребацила на божић без обзира на разне теорије о пореклу овог седог и дебељушкастог старца, он је данас популарна личност у свету, а посебно међу децом његов лик користе разне компаније за рекла- ме својих производа, па су тако због ту- ризма турске власти уклонили статуу светог николе из његовог родног гра- да мире (данас дембра) и заменили га деда мразом међутим, не треба забо- равити да је тај дебељушкасти гном из- мишљена личност! дела светог николе су стварна, док дела деда мраза нису, нити ће икада бити аутор служи као ђакон у храму св оца николаја у шиду
... завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише да добијете доброг мужа, а да ли ће то бити миле или неко други, то не знамо ни ја ни ви милио- ни су били сигурни да се венчавају са правом особом па су се развели“ дру- ги– могао бих га назвати „размишљање једног пиона“ шаховска партија је по- чела пешаци освајају простор, скакачи упадају у противничке редове већ се дешавају прве измене па и жртве наш пешак је узбуђен, трепери овако раз- мишља: „ја сам јак и брз преда мном је слободан простор могао бих много да допринесем само командујући ме још држи у месту ево, овај мој друг оде два поља па, зна ли командујући уопште да планира? шта? мене размењује за овог уморног противничког пешака који је једва дошао до мене!“ наш пешак одла- зи, окреће леђа табли одједном он чује грају противнички краљ, погнуте гла- ве предаје партију ето, колико је наш пешак разумео партију! неко је рекао да је шах живот у малом да ли ми често размишљамо као поменути пешак? ето, као што пешак није разумео план свог војсковође, тако ни весна није разуме- ла шта треба да тражи од бога – неки се правдају да је данас време „модерно“ свако је време за себе „мо- дерно“, али свето писмо каже да се времену не треба уподобљавати него се у њему треба преображавати, и то пр- во себе, па онда своју децу а ко није у цркви, не може ни разумети те свете речи зар није главни разлог уподобља- вања времену – слаба и млака вера код хришћана? – слажем се да ли је застарело пози- вати на предбрачну и брачну верност? ви, млади, ћете ми рећи: „па, сви то раде“! прво, знам сигурно да то сви не раде, а друго, ако сви нешто раде, то ни- је оправдање за мене да и ја то радим око ноја су сви грешили, а он није че- сто чујете да у предузећима „сви краду“ хоћете ли и ви красти кад се запослите? – помињете шах сигурно га волите и играте? – шах сам заволео у детињству био сам пионирски и омладински првак бе- ограда када сам почео да студирам, на- многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 57 пустио сам шах, али у познијим година- ма, вратио сам се тој лепој игри већ 17 година на богословском факултету по- стоји шаховски клуб „богослов“ екипа игра у квалитетној лиги београда рад у клубу за мене представља вид активног одмора – човек себе вреднује и остварује у другом човеку то подразумева излазак из себе како изаћи из себе да би себе превредновао од егоисте у филантро- па? има ли таквих примера у старом завету? – цео живот јесте и треба да буде слу- жење другима жртва, ако се ради из љубави, не пада тешко нема изразитих примера у старом завету – да ли хуманитарну акцију – „битка за бебе“, доживљавате као делић све- тлости људске савести? – да, ту видим помоћ у инкубаторима и ослобађању пореза за младе родите- ље, тако да ми се та идеја свиђа – имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају многодетство? – прегаоцу и бог помаже ко је дао зу- бе, даће и за зубе – слично каже и ваш земљак, про- та илија ђурић: „ко је дао уста, даће и храну“ реците нам неки незаборавни породични догађај или анегдоту – има их много, али за ову прилику само једна пре више година, сладолед је био до- ста доступан постојали су штапићи, па- ковања од 800 и од 2400 грама ушао сам у радњу да купим паковање од 2400 грама затражио сам: „дајте ми породично пако- вање сладоледа“ продавачица ми је рекла: „немамо“, јер није било паковања од 800 грама показао сам прстом и рекао: „па, ево га?“ одговорила ми је: „то је хотелско паковање“ – да ли знате још неке многодетне по- родице и да ли се са њима дружите? – један колега из цркве ружице има петоро деце и две ћерке нам се друже – кад говорите о вашој породици, ни- кад не заборављате да нагласите заслуге и пожртвованост ваше супруге, десан- ке увек, некако поносно и нежно каже- те: „ја имам жену“! – да то је истина, али бих још додао – „жену, која је хтела и волела да ра- ђа“ али, и ја, такође да ме неко пита: „да ли би више волео да имаш двоје деце и седам књига“? – одговорио бих: „не, хвала“ да ме неко пита: „дали би више волео да имашдвоједеце и седам књига“? – одговорио бих: „не,хвала“ 58 l православни мисионар l 6/2012 повратак у очев дом мој пут у православље је почео пре око 12 година, у санкт петербургу у русији су- пруга и ја смо били у процесу усваја- ња двоје деце када сам обишао древни православни храм св исака био сам задивљен и посматрао сам са страхо- поштовањем све иконе исуса христа, богомајке и светих док сам био ту, приметио сам групу руских војника који су такође дошли да обиђу цркву „шта је ово!? мислио сам да је руси- ја безбожна, атеистичка, комунистич- ка земља?“ и у апартману у којем сам одсео такође се налазила једна икона она је изгледа за мене представљала „прозор у православље“: древну веру руског народа био сам припадник различитих проте- стантских деноминација; од баптистич- ке преко мормонске до презвитеријанске цркве нисам био ни свестан да постоји православна црква црквена историја није била битна ни у једној цркви које сам био члан (уобичајено су за почетак своје историје узимали реформацију!) мисао о овој историјској „грешци“ ће ми се касније врзмати по глави једно три године касније мој се живот окренуо наглавачке прошао сам кроз тежак развод, губитак дома и посла ка- да сам се у то време окренуо ка својој цр- кви, нисам наишао на охрабрење нити на утеху и моја вера је почела да слаби убрзо након тога, опет сам обила- зио русију жена која је била наш тури- стички водич је и сама била обраћеник у православље наш разговор је опет заголицао моју радозналост и обновио сам своја претходна искуства и питања у вези са православном црквом и исто- ријом цркве уопште сазнао сам да се са падом комунизма 1991 године велики број руса вратио својим древним коре- нима – православној вери; да су старе црквене зграде обнављане и да се сада у њима редовно служи, као и да нова руска влада сада заправо охрабрује хришћан- ско учење јер је оно помогло да грађани постану бољи у московском кремљу, срцу „империје зла“, било је бар четири цркве и музеј које сам посетио – у којима се налазе света писма стара стотинама година, иконе и други артефакти гледао сам веру и цркву која је још увек жи- ва, након 1000 година и након жестоких из русије с љубављу нисам био ни свестанда постоји православна црква превод са енглеског: маријана петровић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 59 прогона све то је подстакло моју љубо- питљивост и утицало је на то да и даље истражујем када сам се преселио у вилијамспорт (пенсилванија), моја вера је донекле обновљена – вратио сам се свом проте- стантском васпитању и посећивао сам цркве различитих деноминација ужи- вао сам у музици и друштву али сам по- стајао све више разочаран недостатком било какве суштине у вери која се испо- веда „где је њихова свест о историји, о раној цркви, о апостолском учењу?“ не- што је недостајало моје срце је жудело за русијом – и за православном црквом! почео сам да читам и проучавам све што би ми до- пало шака открио сам да православна црква датира из првог века, да апостол- ско прејемство траје и данас; да у обла- стима у којима су апостоли проповеда- ли и данас углавном живе православни; да протестантска реформација није би- ла реакција на православну већ на ри- мокатоличку цркву; да је православна црква у живом континуитету са цр- квом која је откривена у светом писму, са литургијским богослужењима, све- тим тајнама, духовном дисциплином и правцем који одговара данашњици! у светлости ових открића, запитао сам се: „ако апостолска црква још увек посто- московски кремљ открио сам да православна црквадатира из првог века,да апостолско прејемство траје иданас;дау областимау којима суапостоли проповедали иданас углавном живе православни 60 l православни мисионар l 6/2012 ји, зашто ја нисам део ње – зашто нисам православан?“ док сам још увек ишао у протестант- ску цркву, разговарао сам са људима о свом путовању у русију у сред једног таквог разговора, сазнао сам (и био сам изненађен кад сам то чуо) да у вилијам- спорту постоји православна црква – са- грађена од старих балвана један при- јатељ, грк, који је био парохијанин те цркве, лично ме је позвао да дођем сећам се како сам се први пут парки- рао на паркингу храма часног крста и како сам само зурио у храм личио је на неке од храмова које сам виђао по руси- ји мислим да сам то урадио три пута пре него што сам на крају скупио хра- брости да заиста одем на службу једног недељног јутра сам се пробудио и рекао себи: „данас је тај дан данас улазим у ту цркву“ када сам отворио огромна дрвена врата храма, изгледало је као да сам започео ново поглавље у свом живо- ту било је то нешто потпуно другачи- је: као небеса на земљи свеће, иконе, тамјан, богослужење, стајање и појање су били духовно запањујући „бог“, по- мислио сам, „је овде заиста присутан!“ остао сам на кафи и људи су били ве- ома срдачни иако ме нису знали преко пријатеља када сам поново дошао сле- деће недеље, моје срце је знало да сам код куће она традиционално православна до- маћинства или они који су, као ја, пре- шли у православље, заиста су добили диван дар од бога то је дар новог и из- обилног живота у исусу христу и ње- говом телу, цркви – дивној, љубећој и вечној породици! то је место где ја заи- ста припадам, сада и заувек гери самерс изворник: gary summers, „from russia, with love“, http://wwwholycrosswilliamsport org/journeystoorthodoxyhtml црква св крста православне цркве у америци, парохијска црква аутора текста, која се налази у вилијамспорту у пенсилванији (http://wwwholycrosswilliamsportorg/) повратак у очев дом новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 61 п ред римокатолички божић и нову годину, људски род сва- ке године упада у потрошачку грозницу родитељи се труде да својој деци купе најлепше поклоне, како би их усрећили међутим, они њима не говоре да су им они те поклоне донели, него да је то учинио деда мраз или santa claus управо због тога, деца у овом крупном и седом старцу виде неку врсту хероја, о којем су настале разне писане легенде и приче тако, једна од њих говори о ње- говом пореклу зове се: живот и аванту- ре деда мраза од френка баума (l frank baum, the life and adventures of santa claus, 1908) међутим, већи део њих не зна да је деда мраз уствари свети никола мир- ликијски о овоме светитељу нема потребе пу- но писати, јер његово поштовање, које је раширено по свету, довољно говори он је рођен у патари од благочестивих ро- дитеља теофана и ноне још у младости се подучавао христовој вери од стране свога стрица, св николе епископа па- траског после смрти својих родитеља, млади никола је поделио своје имање си- ромасима и посветио се милосрђу, због чега ће код народа задобити велико по- штовање, које траје до данашњих дана једно од најпознатијих његових мило- срђа јесте када је у кућу једног сиромаха тајно потурио врећу злата, како тај си- ромашан човек не би своје ћерке давао другим мушкарцима за новац његово милосрђе према људима ће га касније учинити примером правог хришћанина и он ће бити узор свим хришћанима свети никола је живео у времену ве- ликих богослова, као што су атанасије велики, василије велики, григорије бо- гослов, амвросије милански и јован зла- тоусти иако се претерано није истицао богословским знањем, ипак ће га његова како је деда мраз заменио светог николу нетреба заборавитида јетај дебељушкасти гном измишљеналичност! деласветог николе су стварна, докдела деда мраза нису,нитиће икада бити хришћанств и с емени свет ђакон борис фајфрић 62 l православни мисионар l 6/2012 добра дела учинити једним од највећих светитеља коме ће се велики број људи молити као епископ христове цркве, учествовао је на првом васељенском са- бору 325 године у никеји, где је ударио јеретика арија, због његовог погрешног учења о божанству исуса христа међу- тим, антон владимирович карташев ка- же да у писаним изворима не постоји траг који говори о овом догађају, али да је тако нешто на сабору било присутно: у исто- ријским изворима нигде нема никаквог ни трага ни гласа о оној причи с којом смо се сусрели у житију светог никола чудо- творца како може да се објасни у тексту једног житија настанак приче о његовом богословском спору са аријем, кога је овај светац оштро искритиковао? за могуће објашњење и веродостојност ове епизоде уопште није потребно да се на никејску сцену доводи један скромни, провинцијал- ни епископ ове разбуктале распре нису биле само у свечане дане никејског сабора, него су још дуго – дуго узнемиравале цркву (васеленски сабори, београд 1995, стр 39) након смрти светог николе, његово поштовање ће се брзо раширити међу хришћанским народом тако ће цар јусти- нијан i у 6 веку подићи цркву у част овог светитеља, а свети јован златоусти ће га спомињати у својој литургији у италији ће се његов култ раширити тек по прено- су његових моштију у бари његов култ ће се касније раширити и по грчкој, русији, србији, бугарској, румунији, немачкој, холандији, аустрији и америци (држава њу јорк) постаће заштитник морнара, трговаца, пекара, путника и деце временом ће се култ св николе као да- родавца раширити по целој европи, где ће настати приче о његовом даривању лепих дарова дечацима и девојчицама његов култ дародавца ће се нарочито ра- ширити у холандији, где ће бити познат као синтерклас (sinterklaas) по верова- њу холанђана, синтерклас сваке године у половини новембра, својим бродом из шпаније, долази у белгију и холандију на зна се тачан разлог његовог поласка из шпаније, па се претпоставља да је у тој држави сахрањен или одатле узима помо- ранџе које ће делити деци са њим иде и његов помоћник црни петар (zwarte pi- et), који је нека врста вилењака он пома- же св николи да на своје саонице нато- вари поклоне и да их заједно са њим дели деци њих двојица обилазе породичне куће по целој холандији и кроз оџак проверавају понашање деце црни петар се кроз димњак спушта у кућу, тражећи шаргарепе или сено за белог коња, које се временомће се култ св николе као дародавца раширити по целој европи св никола, барокна икона хришћанство и савремени свет новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 63 оставља у обућу, а деци, заузврат даје по- клоне он је, такође, задужен да кажњава неваљалу децу, одузимајући им све по- клоне у кући, које односи назад у шпани- ју на дан уочи светитељевог рођендана (5–6 децембар), сва деца узбуђено ишче- кују долазак св николе у своју кућу де- ца са својим породицама седе, једу кекс, пију чоколадно млеко и певају песмице посвећене синтеркласу док чекају свог дародавца, на њихова врата улази један од његових помоћника, који баца по соби слаткише деца пузећи трагају за њима и када се подигну на ноге, св никола тада дели поклоне када се велики број европљана почео селити у нови свет (америка) у потрази за новим и бољим животом, они су тада пренели и своје обичаје и веровање та- ко су холанђани обичаје везане за све- тог николу пренели у место тзв нови амстердам пошто се у то време почела ширити реформистичка еуфорија, мно- ги пуританци су покушали да укину по- штовање светим људима, укључујући и светог николу тако ће поједини обичаји везани за њега бити пренети на божић, због чега ће се установити друштво које ће стати у одбрану овог светитеља један од бораца за св николу биће и ирвинг вашингтон (irving washington), који ће написати сатирично дело под именом „историја њујорка“ (a history of new york, new york 1880), у којем се по пр- ви пут свети никола описује као седи старац, који се спушта низ дрвеће и пу- ши лулу: и мудри олоф усни сан, – и гле, добри свети никола дође јашући пре- ко врха дрвећа, у она иста отворена ко- ла у која доноси његове раније поклоне за децу, и тешко се спусти на место где су хероји комунипава себи спремили послед- њи оброк и запали себи фрулу, седе сам и поче пушити; и док је пушио, дим из ње- гове луле се узлете у ваздух и рашири као облак изнад његове главе (washington, op cit, стр 131–132) на основу овог дела, почеће полако да се развија лик деда мраза тако ће др климент кларк мур (clement clark moo- re) написати песму за своју децу под име- ном „посета светог николе“(a visit from st nicholas), која ће бити објављена 1823 године, а која ће касније бити позната као „ноћ уочи божића“(twas’ the night before christmas) на основу мурове песме и вашинг- тоновог дела, сликар томас наст (thomas nast) ће насликати прву сли- ку деда мраза, која ће бити објавље- на 1863 године у часопису харперов недељник (harper’s weekly) тада ће доћи и до промена имена у комби- нацији светитељевог имена на немач- ком sankt niklaus и холандског sin- terklaas, настаће назив santa claus међутим, томасов цртеж неће просла- вити лик деда мраза, него ће то бити слика компаније кока-кола (coca-co- la) која је искористила лик деда мра- за у своје промотивне сврхе тако ће деда мраз – божићна честитка из америке 64 l православни мисионар l 6/2012 ова компанија објавити његову слику 1930 године, коју је нацртао хадон сандблом (huddon sundblom), а која ће прославити деда мраза по целом свету пре него што ће кока-кола пла- сирати слику деда мраза, постојали су цртежи који су га оцртавали у разли- читим облицима и бојама први који је нацртао деда мраза у црвеном оделу и са буцмастим ликом био је луис пранг (louis prang), чији је рад објављен 1885 године његов цртеж ће у мате- ријалне сврхе употребити компанија white rock зарад промоције њихове минералне воде и сока од ђумбира тако је деда мраз насликан како пије минералну воду и сок од ђумбира, што ће учинити и кока-кола, али са својим производом он је, такође, сликан и са флашом вискија иако је раширено мишљење да је де- да мраз настао из лика светог нико- ле, поједини научници истичу да су све приче и особине деда мраза настале из нордијске митологије тако га неки на- учници поистовећују са митолошким богом одином, јер се описује као бог са дугом белом брадом, који кроз небо ја- ше на деветоногом белом коњу по име- ну слеипнир његово пребивалиште је валхала – северни пол и сваког зимског периода (21–25 децембар) лети небом, награђујући добру децу, а кажњавајући неваљалу други научници деда мраза повезују са тором, који се описује као пријатељски расположени старији чо- век са дугом белом брадом и јаке грађе његов елемент је ватра, а боја црвена кроз земљу пролази у кочијама, коју ву- ку два бела јарца чија су имена кракер и гнашер против џинова се бори ледом и снегом, због чега постаје јул – бог (yule = божић) према људима је пријатељ- ски расположен, увек им помаже, никад не наноси зло за њега је кућно огњи- ште свето место, па се увек у виду ватре спушта низ оџак у кућу неке породице симбол бога тора је чекић, као и деда мразов вилењаци су му помоћници, који су му и направили чекић постоји занимљива теорија појединих научника, који сматрају да је деда мраз уствари црни петар, помоћник светог николе особине које му се данас при- писују, припадају црном петру по не- ким теоријама, помоћник светог ни- коле је уствари демон, кога је светитељ заробио и учинио га својим робом он светитељу служи као носач поклона за децу, чија је дужност да се спушта кроз димњак, кажњава неваљалу децу у америчким причама се деда мразу при- писује спуштање низ оџак, док се код холанђана то приписује црном петру дакле, деда мразу су припојене и неке особине од помоћника синтеркласа из свега изложеног, можемо закљу- чити да је деда мраз настао комбина- цијом светог николе, паганских богова тора и одина, као и измишљеног лика црног петра деда мраз се не јавља 6 децембра као синтерклас, него за бо- жић разлог томе јесте реформација, која је због забране култа светог ни- коле, јављање деда мраза пребацила на божић без обзира на разне теорије о пореклу овог седог и дебељушкастог старца, он је данас популарна личност у свету, а посебно међу децом његов лик користе разне компаније за рекла- ме својих производа, па су тако због ту- ризма турске власти уклонили статуу светог николе из његовог родног гра- да мире (данас дембра) и заменили га деда мразом међутим, не треба забо- равити да је тај дебељушкасти гном из- мишљена личност! дела светог николе су стварна, док дела деда мраза нису, нити ће икада бити аутор служи као ђакон у храму св оца николаја у шиду
Свеска: 328 | Свето писмо
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
2
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
...оцима“ брана се провалила, вода је наврла и збила сеБЕЗМАЛО 📌 „ренесанса“
зашто реч „ренесанса“ стављамо у на-
воднике? јер она подразумева период
у историји који наглашава
...оцима“ брана се провалила, вода је наврла и збила се
МЕТА инфо: Р:21359 К:166352 Д:92
| Свеска 335 |
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... и сам ђаво, постидела за православну цркву, њено бого- словље, њен живот, 20 век и поред многих супротности ипак можемо ока- рактерисати као њену „ренесансу“ од када је један од најзначајнијих бого- слова 20 века, о георгије флоровски, изрекао своју чувену максиму „повра- так оцима“ брана се провалила, вода је наврла и збила се безмало „ренесанса“ зашто реч „ренесанса“ стављамо у на- воднике? јер она подразумева период у историји који наглашава делатност људског духа, уздизање на ниво божан- ства људског разума а ми овде мис- лимо на плодове духа светога, на дар богословља као израз непатвореног искуства и личне заједнице са богом оно што представља срж онога чему су се душом и телом предали многи православни богослови јесте најпре враћање светоотачком богословљу то враћање резултирало је поновним одушевљењем делима великих цркве- них учитеља и отаца животност коју они носе у себи јесте животност самих аутора – светитеља – који су напајани духом светим ипак, романтичарски тон није је- дини у мислима и жељама ми врло често склизнемо у уобразиљу, јер оно што је наша стварност, па и духовна, често одудара од наше уображене сли- ке, од неке идеализације (можда и идо- лизације) тако и чежња за аутентичним хришћанским животом, нарочито у ери преплављујућег комформизма није јед- ноставна у ствари, није лака! још је половином 20 века психоаналитичар виктор франкл рекао да човек болује од бесмисла, а главни узрок је неумере- ни комфор никако не смемо због тога да се уљуљкамо као хришћани да смо због имена које носимо заштићени од овог искушења можда је и најтрагич- није што многи међу нама управо од тема броја владимир пекић 28 1/2014 овога болују и правдају га својим поло- жајима, потребама, службом но, као што је од постања света, ради циља због којег га је створио, бог про- мишљао и давао утеху људском роду, тако и у наша времена ни под којим разлогом не би требало да заборавимо речи светог симеона новог богосло- ва да је равно јереси и најгорој врсти очајања мислити да бог не изабира своје сасуде нити да дух божији, исти онај и у истој мери у којој је надахњивао свете апостоле, не живи у цркви дру- гачије речено, да црква не живи духом светим знајући времена и мере – јер је он изнад свега творац времена, творац свега што јесте – бог сходно њиме и у наше доба и у мери наше пријемчивости и потреба даје нам сасуде духа нимало није чудно што су процветали у врту пресвете богородице (светој гори) и није чудно што су то баш монаси овде најпре на уму имамо светитеље и стар- це као што су силуан атонски, софро- није сахаров, јосиф исихаста, пајсије светогорац, порфирије кавсокаливит овим монасима, старцима, су били одушевљени и велики богослови црк- ве који су живели у 20 веку и није ни- мало претерано рећи да су они у истој мери као и дела светих отаца утицала на „ренесансу“ цркве и њеног бого- словља но, зашто није чудно да кроз светогорске монахе бог утемељује овај препород богословља? зато што су они (као и многи мимо атоса) – овде је реч о светогорцима – живели то богословље на најнепосреднији могући начин кроз подвиг оно што савременом свету то- лико, очајнички, недостаје – уздржање и одрицање – они су показали махом неуки старци (осим о софронија), једноставни, а срчани досегнули су за данашњег човека незамисливе висине духовне проницљивости и богословља када се сусрећемо са њиховим речима, само неко духовно обамро, може да на њих остане равнодушан и да га не пре- плави одушевљење постоји један изрека која се припи- сује првим хришћанским монасима- -испосницима: „пролиј крв, прими духа“ смисао ове поуке јесте у потпу- ном предавању богу савремени свето- горски старци о којима слушамо и чи- тамо управо су то чинили одрицање од сваке удобности и при том радост коју су осећали у тој оскудици може бити плод једино љубави божије која пламти у срцу подвижника и која уистину пре- обликује људску природу и заиста, како бисмо другачије могили разумети светог силуана да спава на џаковима у економији манастира св пантелеј- мона; или четрнаестогодишњег монаха порфирија (кога од скора славимо као преподобног) који спава на хладној земљи, једе оскудно и при томе пун ра- дости пева тројичне тропаре; старца пајсија који дословно све што му од новца или хране донесу да следећем по- сетиоцу његове испоснице; или стар- ца јосифа који себе чак удара по телу штапом јер сматра да га треба и тако понекад васпитавати да служи христу ово својеврсно „насиље“ над својом природом није мазохизам сам старац јосиф говори о томе да човек када би знао на какво је достојанство позван све што је телесно би занемарио но, за православну цркву, њено богословље, њен живот 20 век и поред многих супротности ипак можемо окарактерисати као њену „ренесансу“ јануар/фебруар 2014 29 инсистира на томе да је човек и бла- то и да то не сме да заборави подвиг ових дивних стараца тражи огромну храброст и спремност да се човек суо- чи са најдубљим и најмрачнијим дама- рима своје душе отац софроније вели: „што је веће наше покајање, то се пред нама отварају дубине нашег бића“ а да би се то покајање искусило – а ко је од нас спреман осим да о томе прича – не- опходно је да заиста умремо за овај свет и да закопамо под земљу његову логи- ку као мојсије што је закопао убијеног египћанина (2мој 2, 12) оно што лежи у срцу тог подвига је непрекидна молитва, тиховање у којем човек стоји отворен пред богом; у својој немоћи пред божијом свесилно- шћу таква молитва је стално пружање ка богу, како говори свети јован ле- ствичник, и преко својих моћи и када човек, као ови богомудри старци, себе њом прожме, он по речима преп јусти- на ћелијског, омолитвословљава свој поглед на свет зато видимо да старци попут силуана, софронија, јосифа, пајсија, порфирија, најпре инсистирају на молитви ова их молитва уводи у најважнију ствар коју данас свет треба, а коју су они стекли – љубав у тој љуба- ви они увиђају и добро и зло које бива у овоме свету и колико човек од тог зла страда због тога су они са неизмерном благошћу и љубављу гледали свакога човека познајући разлоге његове муке дубље од ма ког психолога истовре- мено, они га посматрају очима, „умом“ христовим и виде у њему ону исконску лепоту којом је бог обдарио сваког чове- ка – боголикост из тог разлога је свети силуан толико патио и молио се за овај свет и људе јер често услед брига овога света не видимо ову једноставну и нај- дубљу истину свог постојања у својим сарац јосиф исихаса са својом уховном ецом тема броја 30 1/2014 описима ђавољих замки роду људском, старац јосиф исихаста ништа мање не сведочи ову истину брижност и хри- столика љубав ових стараца огледа се и у томе што је преподобни порфирије носећи многе болести као послушање – како је он тумачио – своју молитву за исцељење упућивао увек за друге, а никада за себе његова љубав је била толика да је и у полусвесном стању при- мао људе да бар узму благослов од њега ведрину духа и љубави према другима можемо видети и у поступку старца пајсија наиме, док је у својој испо- сници седео са неким монасима, њима се приближио неки момак, одевен не- обично и саблажњиво за присутне мо- нахе који су га гледали са предрасудом и претпостављали његов погрешан на- чин живота но старац му је пришао са искреним осмехом, видевши како прикрива паклу цигара, и питао: „бра- те, јел’ ти то јеванђеље?“ а момак је и дошао јер је желео да прекине да пуши овај једноставан, али истовремено духом пребогат живот који су водили поменути старци јесте основ право- славног богословља оно најпре тре- ба да буде израз живе праксе цркве и сваког хришћанина и многи су у овим старцима то видели и данас виде са- кривши се од света у својој чежњи за самоћом и ненаметљивошћу само су „подстакли“ бога да их учини његовим сведоцима својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да мисија цркве није један од аспеката делатности цркве то су ствари које су плод нашег рационалног умовања ми- сија цркве је управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љуба- ви према богу и према другим људима она је скривена у смирењу, врлини о којој преп порфирије говори да треба да пригрлимо, да се неуморно трудимо, служимо ближњима, цркви, да се ми умањујемо а христос у нама увећава а преко нас и у целом свету савремени светогорски старци су и суд овом свету, јер љубав христова стално суди да би нас спасавала суд су јер свако ко себе назива хришћанином, без обзира какву службу у цркви имао, а при том све око себе па и самог бога врло често ставља у запећак у односу на себе налази се на опасној и душегубној странпутици сетимо се речи преп пор- фирија када су га упитали да каже неку поуку: „ко се не покаје, биће изгубљен“ исто тако, у овом веку где владају ин- стант решења и лака доступност инфор- мацијама, човек нема стрпљења за бога и за ближње зато, хајде да пригрлимо ту једноставност живљења, да се непре- кидно трудимо и молимо за трпељивост и уздржање да бисмо заједно са овим старцима и, несумњиво светитељима, ми достигли савршену љубав божију и тако били најбољи сведоци бога љуба- ви, господа нашег исуса христа аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да је мисија цркве управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љубави према богу и према другим људима јануар/фебруар 2014 31 ако је философија незамислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим благодатним старцима најузвишенија философија, а света гора академија над академијама сергеј симонович сахаров, био је један у низу од многобројних руса који је након октобарске револу- ције по свом избеглиштву из отаџби- не, 1921 год нашао уточиште у паризу у француској престоници, рекло би се да је живео пуним плућима његове унутрашње потребе биле су у пот- пуности задовољене будући сликар, имао је прилику да излаже своје радо- ва у елитним галеријама, да се креће у високо интелектуалним круговима, учествује у философско-апокалиптич- ким дискусијама, и да практикује ду- илија ромић света гора – академија смиреноумља тема броја 32 1/2014 ховност далеког истока, коју је држао тада за једину и праву мудрост ипак, усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак спонтано и из дубине срца, млади сликар је почео да дозива име христово а бог-личност, бог његовог детињства, како га је по- некад називао, брзо му је стигао у по- моћ својом благодатном посетом оду- шевљен православном црквом, којој се опет окренуо као некада у детињ- ству, почео је да изучава богословље на академији св сергија, али је убрзо одустао, не нашавши праву меру која би задовољила потребе његовог срца у академском богословљу, оптерећеном тада немачком класичном филосо- фијом једина академија која је имала ауторитет да задовољи његове бого- словске потребе била је у том моменту света гора од париза преко београ- да и солуна, стигао је у манастир св пантелејмона на светој гори као мо- нах софроније, почео је збиља да живи пуним плућима, од свете литургије до непрекидне молитве исусу, по пре- дању атонских свештених тиховатеља привидну светлост париског гламура, заменио је виђењем нестворене свет- таман када је софроније због богоостављености покушао да пронађе спољње објашњење за своје стање и почео да запада све дубље и дубље у мрак очајања, чудом божијим срео је и упознао старца силуана јануар/фебруар 2014 33 лости која излази из дубина сâмог божанског бића: оца, сина и светога духа ова светлост божанске љубави, изобилно га је посећивала у неколи- ко наврата, као и многе оце пре њега, преко григорија паламе, симеона бо- гослова, атанасија атонског па све тако до апостола павла софроније је живео реалност долазећег царства божијег међутим, бог отаца наших (дап 5, 30), бог израиљев, напрасно га је оставио монаху софронију је била јасна и прихватљива чињеница да ми људи као тварна бића, због својих гре- хова остављамо често бога и окрећемо му леђа но, ово страшно искуство, у којем бог оставља човека, било му је потпуно ново и поражавајуће бог се сакрио благодат се повукла молитва је постала само жамор и јаук са врха атоса, без икаквог одговора софро- није се нашао у чуду света гора је место где се чуда не- прекидно дешавају светогорска чуда нису ни приближно као она из филмо- ва научне фантастике, у којима најмање учествују бог и човек напротив, она се искључиво тичу бога и човека таман, када је софроније због богооставље- ности покушао да, безуспешно, про- нађе спољње објашњење за своје стање и почео при томе да запада све дубље и дубље у мрак очајања, које умало да се претвори у озбиљан атеизам, чудом божијим срео је и упознао старца си- луана овај тихи, једва приметни сабрат његовог манастира, за кога ће ускоро открити да је скоро две деценије и сâм живео у стању богоостављености, био је његов највећи дар божији, како је и сâм често после писао и говорио да чудо буде још веће, монах силуан као полуписмени руски сељак му откри- ва да је своја искуства током свих тих година записивао монах софроније обдарен позамашном ерудицијом и не- оспорним богословским инстинктом, у повереним му списима (од којих ће кас- није архимандрит софроније састави- ти књигу старац силуан), видео је не само излаз за своје „стање“, него је у њима препознао узвишено богословље какво се не среће на светским акаде- мијама божије јављање монаху силу- ану, речима: „ум свој држи у аду и не очајавај“ постао је богословски слоган којим ће софроније превазићи своју богоостављеност побеђивати своју гордост, молећи се за цео свет, а сâмога себе сместити у ад без очајавања, по- стала је његова свакидашња пракса од тада па до краја живота, сећајући се свог оца силуана и угледајући се на њега, монах софроније ће се вежбати, поучавати и богословствовати о сми- реноумљу као најаутентичнијем мето- ду православног богословља ако је философија, како рече дерида, неза- мислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим бла- годатним старцима најузвишенија фи- лософија, а света гора академија над академијама аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак спонтано почео је да дозива име христово а бог-личност, брзо му је стигао у помоћ својом благодатном посетом тема броја 34 1/2014 „апостолском ревношћу живећи“ софроније и порфирије (19 август 1986) – старче, једна моја пријатељица, која је професорка енглеског језика, ићи ће у енглеску на неки семинар, и каже ми да кренем и ја ако желим, па да идемо заједно у есекс код старца софронија „добро познајем старца софронија хтео је једном да дође у грчку да ме упозна рекао сам му: „ако имаш не- ког другог посла у грчкој, дођи онда и са мном да се видиш ако, међутим, немаш неке друге обавезе, немој да до- лазиш само због мене за хришћане не постоје раздаљине током молитве могу да се упознају и да се виде нек те до- бро прати на путу за есекс, и молим те да ми кажеш после како тамо живе забележи све што се тиче организације и рада манастира да ми испричаш сва- ки детаљ а хоћу и да поручиш нешто старцу софронију од мене будући да жели да дође овде и да ме види, а и он сам је стар, реци му да нема потребе да долази у грчку да бисмо се видели мо- жемо да се видимо у молитви осим ако има неки други разлог да дође у грчку у сваком случају, нек не долази само због мене видећемо се у молитви па ћемо се испричати кад будеш отишла тамо, он ће бити затворен ако кроз три дана видиш да и даље не излази, пошаљи му писмо по некоме и напиши му да те ја шаљем када види у писму да те шаљем ја, од- мах ће доћи у подне, и видећеш га реци старцу софронију: ̓отац порфирије моли скрушено за вас и умољава ваше свете молитве ̓“ и заиста, кад сам отишла, три дана старац није изашао написала сам по- руку, дала сам је једном монаху, а он је однео у његову келију када је старац видео да ме шаље отац порфирије, из- ашао је у подне у трпезарију за столом за мирјане било нас је мно- го кад смо завршили са јелом, старац софроније је прстом показао на мене од свих људи и казао ми: „ти – дођи овамо“ схватио је ко му је послао поруку рекла сам му шта му је поручио старац порфирије, а он ми је као благослов дао књигу светог силуана дајући ми књигу, рекао је: „бог вас је благословио веома много и даровао грцима једног порфирија! тренутно не постоји нико на овом свету као што је старац пор- превод са грчког: милана вучићевић у овом броју православно мисионара преносимо делове књиге монахиње порфирије која је била духовно чедо светог старца порфирија упознала је старца док је још живела у свету и ра- дила као учитељица касније се трудила да забележи и уобличи кроз књигу нај- битније догађаје, телефонске разгово- ре и савете које је добила од старца јануар/фебруар 2014 35 фирије међутим, ви нисте свесни шта вам је бог подарио и секирате га сви треба да имате послушање према њему нисте схватили како благо имате у рукама, па сте га докрајчили стварате му проблеме, а он се узнемирава када то осети мало њих се под његовим ути- цајем поправило“ када сам се вратила рекла сам оцу порфирију све што сам видела тамо док смо боравиле у манастиру а он ми је рекао: „видео сам га срели смо се у молитви нашао сам га у цркви коју је живописао седели смо у цркви и дуго смо причали он је свет човек о пуно ствари смо причали веома лепо смо се провели“ постани мисионар дивљима у атини (5 јануар 1990) „треба да се радујеш што те је бог бацио у тешко окружење зато што тамо имаш могућност да се трудиш и задобијеш много и да знаш да нијед- но окружење није савршено треба да осетиш друге, какви год они били, они су делови твога тела ако те боли рука, зар ћеш је одсећи? ако те боли нога, зар ћеш је осудити? тако, дакле, ако ти сме- та твој брат или твој сестра, а ти помис- ли: ̓ах, моја нога је мало хрома и треба да припазим ах, боли ме рука (а то је моја друга сестра) и треба да јој ука- жем сву своју љубав и да је збринем с љубављу ̓ тада нећеш имати никакву бригу и бићеш један нечујни мисионар унутар тог тешког окружења са пуно тешких ка- рактера постани мисионар дивљима желиш ли да ли- чиш на оне мисионаре који иду код дивљака и да имаш исту плату? онда ради ово што ти кажем покушај да из- мениш духовно окружење у ком живиш без речи ево шта ћеш да радиш: не го- вори много, али одговарај са радосним лицем моли се за све напредоваћеш у врлини и показиваћеш своју љубав тада ће остали рећи: ̓погледај колико смо били неправедни према овој де- војци! она је благо, а ми тога нисмо били свесни ̓ лоше ће се преобрази- ти у добро и сви ће хтети на тебе да се угледају“ и у најгорем окружењу можемо по- стати свети извор: μαθητεία στον γέροντα πορφύριο, πορφυρίας μονχής (σπυριδούλας μόσχου), μήλεσι 2012 тема броја јануар/фебруар 2014 35 живописао седели смо у цркви и дуго смо причали он је свет човек о пуно ствари смо причали веома лепо смо постани мисионар дивљима у атини (5 јануар 1990) „треба да се радујеш што те је бог бацио у тешко окружење зато што тамо имаш могућност да се трудиш и задобијеш много и да знаш да нијед- но окружење није савршено треба да осетиш друге, какви год они били, они су делови твога тела ако те боли рука, зар ћеш је одсећи? ако те боли нога, зар ћеш је осудити? тако, дакле, ако ти сме- та твој брат или твој сестра, а ти помис- ли: ̓ах, моја нога је мало хрома и треба да припазим ах, боли ме рука (а то је моја друга сестра) и треба да јој ука- жем сву своју љубав и да је збринем тада нећеш имати никакву бригу и бићеш један нечујни мисионар унутар тог тешког окружења са пуно тешких ка- рактера постани мисионар дивљима желиш ли да ли- чиш на оне мисионаре који иду код дивљака и да имаш исту плату? онда ради ово што ти кажем покушај да из- извор: μαθητεία στον γέροντα πορφύριο, πορφυρίας μονχής (σπυριδούλας μόσχου), μήλεσι 2012 свеи сарац порфирије (бајракарис) 36 1/2014 старац јефрем катунакијски богато наслеђе које смо добили од блаженог оца јефрема за јединство православних је неоспорно „до раскола лако дође, јединство је тешко“ какав ли тек одјек данас имају речи овог богоносног савременог оца? старац јефрем катунакијски рођен је 1912 године у амбелохорију код тебе, од оца јоаниса папаники- таса и мајке викторије световно име старца било је евангелос завршио је гимназију, али благодаћу божјом пред евангелосом су се затворили световни путеви у теби, где се преселила његова породица, упознао је своје старце, јеф- рема и никифора живот евангелоса био је монашки духовно се борио метанијама, постом, а пре свега послушањем његова мајка је удостојена тога да добије потврду од блаженог јефрема сирина да је жеља њеног сина да постане монах била и жеља господња и да ће евангелос по- штовати монашки живот 14 септем- бра 1933 године евангелос је напустио свет и отишао у тишину свете горе, у катунакију, у испосницу блаженог јеф- рема сирина и поклонио се братству стараца јефрема и никифора после периода искушеништва пострижен је у малу схиму с именом лонгин годи- не 1935 постао је великосхимни монах благословом његовог старца никифо- ра и добио је име јефрем наредне го- дине је рукоположен у чин свештеника старац јефрем је удостојен да упозна првака исихастичког живота, прони- цљивог, прозорљивог, светог старца јосифа исихасту (1898–1959) и да се духовно повеже са њим благословом његовог старца никифора старца јо- сифа су, опет, подучавали постојаном духовном животу славни исихасти ка- линик и даниил стога, старац јефрем нас учи непрестаном трагању за духов- ним животом и проналажењу постоја- них духовних водича, који би били „истинско објављивање православне вере“ онај који води духовни живот види демонски оквир и одговарајућим духовним лековима води своја духовна чеда ка рају преподобни отац јефрем је раз- двојио истинско послушање од лаж- ног када је посаветовао једног монаха да чини послушање његовом старцу не по инстинкту, већ из љубави и дужно- превод са јелинског: михаела јагер јануар/фебруар 2014 37 сти према богу свети старац јосиф исихаста дао је један програм исиха- стичког живота оцу јефрему; да негује молитву „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме“, да стражари над кретањима своје душе, и довела га је до очишћења срца и просветљења отац јефрем се благословом старца јосифа наслађивао „филокалијом“ и пронала- зио савете светих отаца о својој бор- би није читао нити психијатријске књиге, нити „културолошко“ штиво кроз духовно парадирање по салони- ма, нити је имао страх да ће га можда световни кругови називати „фунда- менталистом“ године 1973 упокојио се јеромонах никифор, старац оца јефрема старац је 1980 године сабрао братију и очу- вао заповест оца јосифа да предводи братију после смрти старца ники- фора стога је отац јефрем прво сти- гао до просветљења, а затим постао и сам старац отац јефрем се борио против вели- ког непријатеља духовног живота – таштине његове жртве биле су зарад христа а не зарад неке ишчекујуће похвале од стране људи света литургија за старца јеф- рема је била потресан и искуствен чин једном свом духовном прија- тељу, монаху, поверио је да је први пут када је служио свету литургију јасно видео благодат божју да преображава божанске дарове заиста, после освећења светих дарова, угледао је самог хри- ста у дискосу и никако није могао да задржи сузе када је тема броја кроз духовно парадирање по салони- ког непријатеља духовног живота – таштине његове жртве биле су зарад христа а не зарад неке ишчекујуће похвале од стране људи света литургија за старца јеф- рема је била потресан и искуствен чин једном свом духовном прија- тељу, монаху, поверио је да је први пут када је служио свету литургију јасно видео благодат божју да преображава божанске дарове заиста, после освећења светих јануар/фебруар 2014 дарова, угледао је самог хри- ста у дискосу и никако није могао да задржи сузе када је сарац јефрем каунакијски; фоо: wwwisihazmru света литургија за старца јефрема је била потресан и искуствен чин када је први пут служио свету литургију јасно је видео благодат божју да преображава божанске дарове 38 1/2014 дошло до чина ломљења тела христо- вог сузе су наквасиле антимис током свете литургије, а поред себе је видео анђеле како саслужују отац јефрем је био овенчан даром проницљивости: видео је духовно стање сваког свештеника и монаха, и давао им је одговарајуће духовне ле- кове за напредак у духовном животу благодат божја је украсила старца јеф- рема и даром прозорљивости, тако је и видео оно што је надолазило (као нпр земљотрес у солуну 1977 године), али је много пута и поздрављао лаике, чак и децу именима која ће добити после више година при монашком постригу тако је један студент послао једно ве- ома сажето писмо, без много детаља, блаженом старцу и примио је одговор од истог, у ком му до детаља описује његово духовно стање, а чак и место на ком је становао студент, иако му он то није спомињао једном су се неки свештеници, који се нису међусобно познавали, срели на путу ка катунакији, и када су стиг- ли код оца јефрема, блажени свети старац је почео да прекорева једног од њих говорећи му да он није свештеник него масон који је обукао расу како би шпијунирао по светој гори овај је признао своју сплетку *** богато наслеђе које смо добили од блаженог оца јефрема за јединство пра- вославних је неоспорно „до раскола лако дође, јединство је тешко“ какав ли тек одјек данас имају речи овог бого- носног савременог оца? отац јефрем се показао, благодаћу божјом, и као практичан путеводитељ кроз брак и породицу, јер је помогао многим младим да дођу до брака, а да их при том не притиска, а његова писма, која спасавају, представљају духовно наслеђе и „школу за родитеље“ без пси- холошких и философских теорија, за породице у духовној борби године 1996 старац јефрем је доживео мождани удар и остао непокретан није се нимало жалио, већ је прослављао го- спода оставио нам је свој свети пример како да се боримо са болестима 14/27 фебруара 1998 године старац јефрем катунакијски са свете горе предао је своју свету душу у руке свог творца, ком је служио од своје младости кажу да су једном питали неког чове- ка у позним година, који је живео у 19 веку, да каже који догађај у његовом жи- воту је оставио на њега најјачи утисак он је одговорио да је, када је био мали, видео и чуо светог козму етолског и наша генерација је била удостојена да упозна мирисни цвет атонског мона- штва, старца пајсија и оца јефрема катунакијског, који нас позивају да се угледамо на њихов живот извор : „γέροντας εφραίμ κατουνακιώτης“, έκδοση ιερού ησυχαστηρίου οσίου εφραίμ, κατουνάκια αγίου όρους отац јефрем је био овенчан даром проницљивости: видео је духовно стање сваког свештеника и монаха, и давао им је одговарајуће духовне лекове за напредак у духовном животу благодат божја је украсила старца јефрема и даром прозорљивости јануар/фебруар 2014 39 епископ николај о старцу силуану када неко посети свету гору и види смерне калуђере, може помислити да они живе досадним и бесциљним животом то тако изгледа гледано споља, јер мало ко може да проникне и схвати каква се непрестана и страховита борба води у њиховим душама та борба је готово нат- природна, невидљива, и то не само борба против демонских сила, господара мра- ка, него исто тако бар за почетнике – и против крви и меса, тј против телесних жудњи и страсти ово је сажети садржај прве књиге у својој књизи отац силуан описује како га је та борба била довела до очајања и скоро до самоубиства пресвета бого- родица му се јавила у моменту његове најтеже борбе са страстима и очистила га од нечистих телесних жудњи и помис- ли христос му се јавио и дао му снагу да надвлада земаљске мисли и зле духове и тако, после четврт века тешке и упорне борбе, стигао је до победе боготражи- тељ је постао богопознавалац, а уче- ник, учитељ српски епископи о светогорцима тема броја свеи влаика николај велимировић еиско бачки иринеј (буловић) мирооли црноорско- риморски амфилохије (раовић) 40 1/2014 старац силуан је био и мој учитељ једном сам га питао: „оче силуане, да ли вас ово мноштво света узнемирава у вашем раз- мишљању и вашим молитвама? зар не би било боље за вас да одете у испосни- цу у каруљу и да тамо живите у миру као отац теодосије, артемије, доротеј, ка- линик, или да живите у некој усамљеној пећини, као отац горгоније?“ „ја живим у пећини“, – одговорио је отац силуан „моје тело је пећина мојој души, а моја душа је пећина светом духу и ја волим и служим божијем народу без изласка из моје пећине“ и поред његове спремности да свако- ме служи, и његове чудесне скромности и услужне љубазности, о божанским стварима је говорио са достојанством и снагом о богу је говорио са чаробним одушевљењем, присношћу и блискошћу, онако како би говорио о пријатељу „ја знам бога он је љубазан, благ, услужан“, рекао би старац силуан један монах – отац теофан са страхом је то слушао и помишљао да је силуан изгубио страх божији касније, када је читао силуанове списе, теофан је изменио своје мишљење и рекао: „отац силуан је израстао и стао у ред цркве- них отаца“ ја мислим, да би текстове оца силуа- на требало ставити у уџбенике психо- логије, ако ни за шта друго а оно као потврду о једном духовном борцу xx века, и као потврду истинитости свега што су прослављени црквени оци учи- ли и писали постоји нешто ново и у поукама и у животу оца силуана на пример, христово упозорење које је он чуо: „држи свој ум у аду и не очајавај“, представља један савет и опомену про- тив охолости ја лично никад раније нисам чуо те речи велика је и друга изрека: „љубав је изнад разумевања“ то је било свакоднев- но и основно силуаново учење његова љубав са сузним молитвама праштала је грех грешнима, поправљала злотворе, охрабривала клонуле, лечила болесне и старац силуан је био и мој учитељ једном сам помишљао да је силуан изгубио страх божији касније, јануар/фебруар 2014 41 стишавала олује сведочанства у прилог свему овоме могу се наћи у тој књизи то је књига која је неопходна нашој ге- нерацији овде је књига о једном обич- ном човеку са веродостојним духовним искуством, топла и врло упечатљива владика николај велимировић, сабрана дела владике николаја епископ иринеј о старцу порфирију издалека је, благодаћу божјом, ви- део да српски народ, подсвесно, гаји само још једну наду, наду у своју цркву, и да ће једног дана, и то ускоро (а ово је све говорено још у време док је „пле- ме наше“ духовно спавало „сном мрт- вијем“!), „изненада нагрнути“ у цркву при том је изражавао бојазан да црква – због недостатка пастира уопште, а због недостатка духовно зрелих и способних пастира посебно – неће бити у стању да се у пуној и пра- вој мери одазове тој огромној духовној потреби истинске пастирско-мисио- нарске делатности и препорода пра- вославне вере и традиције „ваш народ је на све начине, а посебно у духовном погледу, измучен, ојађен, изранављен – говорио је потписнику ових редака – јер је дуго био лишаван христа: остао је у великом броју некрштен или, у дру- гим случајевима, крштен, али без икак- вог духовног руковођења; његова деца и омладина одрастала су и живела ма- хом у кућама без христа; једном речју, под безбожном и чак противбожном влашћу, народ вам је био као овце без пастира“ – „у таквим околностима – настављао је – лако вам могу доћи раз- не јереси и секте, па и разни гуруи, и духовно заводити народ божји, а мно- ге и приграбити“ видећи све то – ве- роватно видовитије од већине нас, пониклих и одраслих овде – наглашавао је, веома често и изричито, тема броја јануар/фебруар 2014 41 због недостатка духовно зрелих и способних пастира посебно пониклих и одраслих овде – наглашавао је, веома често и изричито, фреска из храма вазнесења госоње у жаркову, беора 42 1/2014 насушну потребу за духовно зрелим, просвећеним, образованим и пожртво- ваним свештеницима младим свештеницима, монасима, монахињама, теолозима, ревносним у вери, хришћанима, свима је саветовао: „радите непрестано и неуморно, јури- те и стижите свуда, свима проповедајте христа, падајте с ногу од умора тру- дећи се за христа и за цркву његову, не жалите своју младост све дајте за христа и за цркву његову! она треба да расте, а ми да се смањујемо смире- ношћу“ ове потресне речи љубави и поуке, на непоновљив начин посведо- чене личним примером, упућивао је свима, а посебно нама, припадницима српског народа који смо имали благо- слов и срећу да га на свом животном путу сретнемо и упознамо и да са њиме с времена на време разговарамо све- тог и доброг старца заиста је, уза све остало, красио дух непатворене сабор- ности, красило га је осећање свеправо- славног јединства и прожимања, као што му је и срце било испуњено свечо- вечанском љубављу он ни по ком основу није правио раз- лике међу народима све је волео јед- нако: са истом љубављу, преданошћу и жаром молио се за наш, српски народ и за остале православне народе као што се молио и за сопствени, грчки народ чини ми се, ипак, да је српском народу поклањао нарочиту молитвену пажњу, свакако и зато што је најпре предосећао, а затим и осећао, по дару духа светога, све његове патње и невоље често је, наиме, и ноћу телефоном будио своју духовну децу и хришћане које је по- знавао, и позивао их да се моле за своју браћу србе предвидео је избијање рат- ног сукоба на простору наше отаџби- не на три месеца пре почетка ратних дејстава и страдања телефонирао је писцу ових редака и поручио му да пад- не на колена и да се моли господу; јер, рекао је, „све ми код вас изгледа црно и бојим се да ће брзо доћи до рата“ али, ово своје прво јавно сведочење о великом подвижнику љубави и про- зорљивом исцелитељу завршићемо, у оквиру ове скромне уводне речи, њего- вим предсказањем да ће се живот црк- ве у српским земљама обновити и да ће православна побожност у српском наро- ду поново процветати, упркос дуготрај- ном духовном пустошењу током 20 века наводимо његове карактеристичне речи: „видим христа како ходи српском земљом и одабира оне који су његови“ изговорене су, напомињемо, у дане када није било скоро никаквих видљивих зна- кова који би их оправдали из књиге: старац порфирије кавсокаливит: подвижник љубави – прозорљиви чудотворац митрополит амфилохије о старцу пајсију када смо одслужили, старац је при- премио јело: пиринач, парадајз, који је имао у својој башти и хлеб који је сам сушио мени је напунио тањир, а себи је сипао сасвим мало побунио сам се, говорећи да то није ваљано: да он једе као подвижник, а ја као гурман тада ми рече: – јеси ли монах? буди, онда послушан зар си ти тако непослушан црногорац? овде је мој бајум послушнији од тебе упитах га изненађено ко је бајум, јер сам знао да нема ни једног послушника онда ми показа ружин грм, који је тамо посадио оде до њега, стаде испред грма и рече: – дођи, бајум, да види овај непо- верљиви амфилохије шта је истинска послушност како је земља око грма била свеже окопана и мека, почне да се уздиже и одједном одатле изиђе жаба гово- јануар/фебруар 2014 43 рим вам оно што сам својим очима видео затим рече жаби: – врати се сада, бајум, на своје место, а увече иди да се помолиш изненадих се и упитах га како се то бајум моли објаснио ми је да жаба увече одлази пред један велики дрвени крст, који се тамо налазио и да „псал- мопоје“ то ми је било чудно и у себи ре- кох: „да ли се то старац шали са мном? о каквом то жабљем ̓псалмопојању’ ми говори?“ још истога дана, чим је сунце зашло, угледах жабу пред крстом како крекеће: „крекеке, крекеке“ оставила је на мене снажан утисак та старчева непосредна веза са животиња- ма, управо онаква какву срећемо код светих људи онога лета, када сам га по- ново посетио, владала је дуготрајна суша и месецима није пала ни кап кише рече ми тада старац пајсије: – видиш, ми људи сагрешујемо и право је да испаштамо нисмо достојни да нам бог ишта друго пошаље жао ми је што јадне животиње пате ето, пре неки дан дође једна змија, која, јадница, нигде није могла да нађе ни мало воде да попије узео сам чашу, и сипао јој воде да пије рекох му смејући се: – зашто ниси позвао мене, старче, да дођем и да змији смрскам главу? одговорио ми је, и сам се смејући: – ти си један дивљи црногорац из књиге: чувајте душу! разговори са старцем пајсијем светогорцем о спасењу у савременом свету тема броја рим вам оно што сам својим очима видео затим онога лета, када сам га по- ново посетио, владала је дуготрајна фреска из храма вазнесења госоње у жаркову, беора 44 1/2014 познати српски и светогорски ста- рац исаија рођен је у липљанској епископији, у време краља милу- тина (око 1300 године) побожни роди- тељи георгије и калина су се посветили његовом васпитању и образовању пошто су били веома угледни племићи, родитељи су послали сина на владарев двор млади исаија је већ тада показивао склоност ка духовном животу, али није хтео да жало- сти родитеље, па их је послушао после извесног времена, исаија је одлу- чио да напусти двор, сигурну службу и вољене другове отишао је у манастир св јоакима осоговског у сарандопару, код криве паланке, где се замонашио када су се стекли услови, духовном чежњом вођен, исаија је отишао у свету гору, у славни ма- настир хиландар (пре 1330 године) тамо је продужио свој крстоносни пут и предао се посту, молитви, бдењу, манастирским послушањима и сваком добром делу када је постигао духовну зрелост, под- стакнут божијом благодаћу, пошао је на- траг у родни крај, да учини дивно дело спасења људских душа, као некада св сава српски прво је обрадовао роди- теље својим доласком, а затим је дозвао искусне монахе и заједно са њима под- стакао родитеље да се замонаше тада је његов отац постао монах герасим, а мајка – монахиња теодосија родитељи су оти- шли у манастир (по предању, то је мана- стир убожац, код косовске каменице), а исаија се вратио у хиландар у манастиру је примио вест да су се родитељи богоу- годно упокојили тада је исаија прешао на послушање код искусног старца и бившег хиландарског игумана арсенија у то време, дошао је на свету гору цар душан немањић и потражио старца арсе- нија (1347) цар је желео да узме арсенија за духовника, али је старац наговестио свој одлазак са овога света и препоручио исаију цар се покорио жељи духовника и прихватио исаију, а старац арсеније се ускоро упокојио после арсенијеве смрти, отац исаија је, са учеником силвестром и саподвижни- ком дионисијем, отишао прво у пустињу св павла, а затим у разрушени манастир светог пантелејмона следећи пример св атанасија атонског, отац исаија је по- желео да обнови ову запустелу светињу примивши савете и благослове духовни- ка, исаија се обратио цару душану за по- моћ цар је, са царицом јеленом и сином урошем, врло лепо примио и саслушао исаију тако је преподобни исаија, бо- жијом милошћу руковођен, нашао раз- светли ликови историје спц светогорски старац исаија серски никада се није тужио, нити је некакву реч неугодну коме изговорио, или се неправеднога нечега и злог било када сетио др ђорђе вуковић јануар/фебруар 2014 45 умевање код царске породице и добио све што треба за обнову манастира, као што се види из сачуваних душанових по- веља тако је манастир обновљен, а брат- ство се умножило када се међу братством појавила нека злоба, да се не би препирао, игуман исаија је напустио своје место и пошао српском царевином, са учеником никандром и из- абраном братијом у периоду између 1353 и 1363 године преподобни отац исаија је проповедао, подизао цркве и обнављао манастире на старца су обратиле пажњу и духовне вла- сти, па је позван у серску митрополију, због чега се назива и исаија серски по- стао је члан духовног суда којим је пред- седавао митрополит сава серски суд- ске одлуке је потврдио, по обичајима тог времена, деспот угљеша (1366) видевши исаијине квалитете, савин наследник, митрополит теодосије серски позвао је старца да са грчког на словенски језик преведе дела псеудо-дионисија арео- пагита о небеској јерархији, о земаљској јерархији, о мистичком богословљу и о божанским именима старац се одазвао позиву и прихватио одговорног посла најстарији рукопис, можда оригинални превод, открио је а гиљфердинг у црк- ви св арханђела на тари, код колаши- на рукопис показује да је ареопагитово дело преведено заједно са тумачењима св максима исповедника у то време, деспот угљеша и краљ ву- кашин су погинули у боју против турака на марици, а ускоро се упокојио и цар урош (1371) старац је, потресен тра- гедијом, саставио драгоцену белешку о овим догађајима тада су турци почели паријарх јоаникије, цар душан, млаи краљ урош и свеи сава, јужни зи у зааном равеју цркве св димирија у пећкој аријаршији, фреска из око 1345 оине 46 1/2014 да нападају серску област; серска властела је прихватила власт палеолога и одолела нападима пошто се серска властела жа- лила на пресуде донете за време српске власти, византијска власт је преиспитала све судске одлуке судови палеолога су утврдили да су оспорене одлуке духов- ног суда исправне и потврдила их, а оп- тужбе одбацила пошто је завршио превод ареопагито- вог дела, старац се око 1372 г вратио на свету гору, која је, такође, прешла под византијску власт када је за прота све- те горе постављен герасим, отворено је питање анатеме и спровођења духовних санкција (јун 1374 г) како су српски мо- наси имали доста невоља, преподобни отац се решио да крене на дуг и тежак пут он је отишао у србију, код кнеза лазара и изложио му проблем свети кнез је са- слушао и одобрио, али је тражио благо- слов и допуштење патријарха за слање по- сланства св патријарх сава iv је примио старца, али се изненадио многи су, још од цара душана, покушавали што и исаија, али нису успели патријарх је одлучио да се покуша још једном и одредио старца исаију за тако важан задатак, а старац се повиновао савиној одлуци тада сазваше сабор, на којем је била стара царица јеле- на, у монаштву јелисавета сабор је дао свој пристанак и саглас- ност на исаијину мисију старац узе са собом: бившег светогорског прота тео- фана, затим св никодима тисманског и ученике никандра и силвестра делега- ција је, упркос невољама на путу, стигла у цариград и лепо примљена од патријарха св филотеја кокиноса и цариградског сабора саслушавши српско посланство, патријарх филотеј је одредио да укине одлучење и примио све српске архије- реје и јереје у заједницу и саслужење са старцем исаијом, филотеј је послао кир-матеја и кир-мојсеја да одслуже ли- тургију са српским патријархом савом iv и прочитају одлуку о помирењу тако је у призрену служена заједничка ли- тургија у духу сестринске љубави између две цркве (1375) завршивши овај велики посао, старац исаија се вратио у манастир св пантелеј- мона у знак захвалности, из цариграда су послали у манастир иконе, кандила, завесе и друге црквене потребе и утвари једном приликом, старац са петоро братије крете неким послом до лавре, али их ухватише разбојници и одведоше на своју лађу тамо су их тукли и мучили, да је старац био сав обливен крвљу али милошћу божијом, старац је био сачуван од сигурне смрти и опоравио се (око 1376 г) забележено је и да је св никодим тисмански тражио са- вет од исаије око подизања манастира у угровлашкој земљи (румунија) познато је четворојеванђеље преписано по жељи „господина и часног старца исаије“ и ру- кописи које је „старац исаија“ послао на дар „богородици синајској“ после овога, старац се повукао у манастир где се после неког времена упокојио на дан 21 августа (око 1378 године) његов живописац је забележио: „никада се није тужио, нити је некакву реч неугодну коме изговорио, или се неправеднога нечега и злог било када сетио“ његово житије је уврште- но у зборник са житијем и службом св петру атонском, житијем св филотеја атонског, службом св антонију великом и другим душекорисним списима саслушавши српско посланство, патријарх филотеј је одредио да укине одлучење и примио све српске архијереје и јереје у заједницу и саслужење светли ликови историје спц јануар/фебруар 2014 47 све светлости овога света могу ста- ти под једну: светлост вере а она не може стати ни под једну „ја сам светлост свету“ (јн 8, 12; 9, 5), изговорио је господ, а најодважнији ову истину су учинили вечно својом један од оних који се таквом вером уистину радовао свакој минути живота у христу био је и свети јован, под- вижник из њамца у чудесном манастиру светог георгија хозевита на обронцима живопис- ног хореба у области вади келт јерусалимске пу- стиње, поред моштију овог угодника божијег, налазе се и друге знаменитости на овом месту се у давнини подвизавао свети пророк илија, свети јо- ван крститељ је овде проповедао и кршта- вао водом (лк 3, 1–3), а праведни јоаким измолио од бога пресвету богородицу у овом манастиру посебну пажњу плени по- тпуно, цело, нетљено тело светог јована, родом румуна, подвижника из манасти- ра њамц његове мошти су постављене у стаклени кивот и може се видети сваки детаљ, јер је тело скоро у потпуности сачу- вано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама на крштењу, родитељи максим и ката- рина новорођеном сину дадоше име илија, не слутећи да ће им се син подвизавати управо на месту светог пророка илије младић ће бити замона- шен у манастиру светог пајсија величковског – њамц, под именом јован јаков од почетка, узори јована јакова били су па- лестински подвижници свети јефтимије велики, сава освећени и теодо- сије велики када су 1924 г румуни прихватили грего- ријански календар, строги подвижник је са многим румунским калуђерима напустио отаџбину и кре- нуо пут свете горе и свете земље био је врло строг према себи, а да би сачувао духовни мир, уопште није имао контакте са неправо- славнима умео је да говори да грешност света иде брже него што путују вести, и да се треба чувати „моде“, јер са модом ветар грешности путује брзо као мисао бавио се и писањем дубокоумног духовног садр- савремени светачник свети јован јаков хозевитски тело светог јована је у потпуности сачувано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама хаџи драган б поповић 48 1/2014 жаја, а најпознатија дела су му „немојмо постати судије слугама божијим“ и лирска поема „духовна храна“ у овим делима он поучава хришћане да не осуђују, јер каквом мером мериш таквом мером ће ти се мери- ти (мт 7, 2) његове поуке и мисли увек су биле практичне и директне, раскринка- вајући сваку обесрећеност човека стално се молио за свештенике јер је сматрао да су њихове дужности исте као и раније, али да су препреке за њих знат- но умножене и подивљале, јер су стре- ле лукавога најжешће одапете управо на њих наука безбожних прогласила је рат против смисла духовног живота са циљем да урбаног човека удаљи од свете вере, речи су светог јована говорио је да се вера православна чува без икаквих уплива и новотарија, јер со вере која се вади из мора цркве христове лако се рас- твара када наиђе на влагу овога света упокојио се врло млад, у 47 години живота (1960 г) после 27 година, тело су му случајно пронашли, у оближњој манастирској келији, пећини, у којој се годинама подвизавао, израелски војници приликом једне војне вежбе на њему су и данас дугогодишња мантија у којој се подвизавао, као и ципеле манастирска братија бележи многе чудесне догађаје после проналаска ње- гових моштију у манастиру светог ге- оргија хозевита, једном приликом, када мошти светог јована јакова нису окађе- не због журбе једног монаха, свети се јавио игуману и упитао га: „зашто нас нисте кадили?“ а када једна жена, тобо- же из велике верности, замоли да подиг- ну стакло да би целивала мошти светог јована, она зубима откину једну дла- ку са његове браде, а светац обавести братију да жену пронађу и длаку врате, што жена и учини један румун крену у свету земљу са на- мером да ножем одсече део моштију и да тај део врати у отаџбину чим је чесним моштима пришао, укочио се у месту и није могао да се покрене, све док се није молитвено обратио светом јовану и по- кајао за учињено светогрђе свети јован многа чуда чини и данас, па је тако 1998 г, окренуо главу налево од поклоника, што данас није тако логос се оваплотио да би се све људ- ско тело испунило богом и његовим чу- дотворним свесилама кроз тело је и сва твар добила богочовечански свесми- сао, стога нам господ и дарује на утеху и укрепљење мошти светих зато је и тајна моштију у срцу новозаветне светајне, у оваплоћењу богочовека христа, како је говорио ава јустин нови један од оних који својим нетљеним моштима сведочи ову тајну јесте и свети јован јаков хозевит, који и данас небеском љубављу дочекује поклонике у свом манастиру, а испраћа их великом духовном утехом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије јануар/фебруар 2014 49 у епархији бачкој, у суботици, упо- знали смо младе људе, високообра- зоване, православно побожне, спо- собне, одговорне, многодетне у сваком погледу за похвалу „мало је таквих“ – по- ручује нам о августин из манастира сту- деница, који их добро познаје на основу његове препоруке, која је стигла у редак- цију православног мисионара, направили смо овај текст а из цркве св вазнесења господњег у суботици, од њиховог паро- хијског свештеника, проте драгана сто- кина, такође стижу само похвале срђан (34) и милија на (34) адамо- вић, обоје стоматолози, имају седморо деце: димитрија (10), јовану (9), ла- зара (8), ану (6), недељка (5), николу (3) и ђурђију (6 месеци) срђан каже да им је промисао божија била путовођа намеравао је да студира у новом саду, а уписао се у бе- ограду на стоматолошки факултет, где се већ на првој години упознао са ми- лијаном, и њихова другарска љубав је на петој години добила другачију, вишу димензију, када су се и венчали он је дипломирао у року, а она годину дана касније, и дан након завршетка, родила је лазара, њихово треће дете срђан је рођен у суботици и има једног брата, а милијана (јањић, девојачко) је рођена у бачкој паланци и има две сестре били су добар пример својим родитељима да се и они венчају у цркви крсна слава им је св алимпије столпник многодетне хришћанске породице породица адамовић „мало је таквих“ – поручује нам о августин из манастира студеница радмила грујић 50 1/2014 милијана је била наш ревноснији са- говорник: – срећни смо што се нисмо селили живимо у центру града у тро- собном стану од 75 квадрата, на осмом спрату то је стан срђанових родитеља кратко су живели са нама, а онда су се одселили у кућу на палићу нашим ма- лишанима, који још не иду у школу, мно- го значи кад оду код њих да се истрче по дворишту, а и сви често викендом одемо код баке на ручак и на „бакине колаче“ и код нас се развила жеља да живимо на селу али, како нам је до сада бивало све по божијој милости, волели бисмо да и то буде тако учимо се трпљењу и сми- рењу, за шта је стан на осмом спрату у центру града одлично место срђан ради седам година до пре годину дана био је у државној служби, а онда смо одлучили да пређе у приватну праксу, јер то пуно значи и мени и деци, а њему омогућава да се посвети сваком пацијенту нажалост, у србији не постоји материјална помоћ након четвртог детета живимо само од срђанове зараде и то је довољно да пла- тимо све комуналне дажбине, да купи- мо основно што је деци потребно, а кад год је постојала потреба да се реши неки већи финансијски проблем и новца је притицало таман толико дао је бог и до- бре људе, наше пријатеље, кумове, који су нам помогли, кад год је било потребно, на чему смо им неизмерно захвални у нашој приватној ординацији први пацијенти су били нама драги људи из цркве мада по природи врло благ, срђан је од њих добио надимак „мучитељ хришћана“, јер ономе на зубарској столици често изгледа тако али, то му не смета да има пуне руке по- сла у почетку сам му, кад су то прилике дозвољавале, помагала по неколико сати, али кад сам након три месеца добила кри- тику од недељка (нашег петог детета) да од када ја радим он више нема ни тату ни маму, то ми је био јасан знак где ми је место никакав професионални успех не може да се мери са њиховом радошћу кад их испраћам у школу, дочекујем, слушам све проблеме, играмо се и певамо бити мајка је за жену највећи дар од бога увек је то била огромна одговорност, а данас поготово, кад се породица уништава на све начине како други људи гледају на вашу мно- годетну мисију? – врло различито старији људи су углавном одушевљени и изненађени да данас ико још рађа више од двоје они, средњих година не крију, ни у речима ни на лицима, шок кад нас виде заједно, че- сто питају да ли су сва деца наша или је то приватни вртић, а људи наших година мисле да смо у секти или да нас нека ор- ганизација финансира наравно да тако не мисле они који нас знају они не крију одушевљење, питају нас како издржава- мо, чак од нас траже савете за много- детну мисију потребно је имати љубави, најмлађи члан ороице аамовић са о јованом јеленковим многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 51 храбрости, а данас више него икад, имати вере у бога да је он тај који неће дозволи- ти да пропадну они које је сам створио зато каже у светом писму: иштите најпре царство небеско, а остало ће вам се придодати и заиста је тако зар он, који брине о птицама, о трави и цвећу, неће још већма бринути о нама?! људи који не желе да имају више деце најчешће то одлучују из свог егоцентризма, бриге о материјалном, и зато никад не нађу срећу још као студенти, осетили смо шта значи све предати у руке божије од студентског новца, што би нам послали родитељи, али трудећи се да испуњавамо савете нашег духовног оца, живели смо као подстана- ри, рађали децу и полагали испите деша- вало се да останемо без новца, онда дође неко у бабине и остави таман толико да премостимо беспарицу касније, у субо- тици, добили смо и четврто дете и при- мали нешто дечијег додатка, и опет нисмо бринули како ћемо кад је било најмање изгледа за стално запослење, опет мило- шћу божијом и молитвама нашег духов- ника, муж је добио посао а кад смо „узе- ли ствар у своје руке“, осетили смо муку данашње потрошачке, безбожничке ци- вилизације: имаш све више, и све ти још фали, увек ти је мало, па кад преовладају такве мисли, почнеш бога све ређе да се сећаш, и ако се брзо не дозовеш памети и ако не стражиш над својом душом благо- дат се удаљи и ти тада заиста видиш да је живот без бога бесмислен ко је утицао на вас да се вратите вери? – на мом путу до вере највећи значај имала је моја драга мајка њени родитељи нису славили славу, али нису дозвољавали да се хули на бога њена је била жеља да се све три крстимо заједно са њом, и крштење је обављено у кући имала сам 15 година пороица аамовић са својим уховним оцем 52 1/2014 отац је крштен као дете моја мајка је рано оболела од мултипле склерозе, али захваљујући вери у бога она је и данас на својим ногама и пресрећна што може да се радује унуцима оно што никад нећу заборавити то је њена молитва оче наш, коју је увек изговарала кад нас је увече ис- праћала на починак све што ме је касније молила, док сам била на студијама: да идем у цркву, да почнем да постим, да посећујем манастир у раковици, трудила сам се да испуним и, благодарећи том послушању према мајци, ја сам у православном браку, средња сестра служи богу обављајући по- зив бабице, а најмлађа је монахиња глике- рија у манастиру ћириловац срђан: – моја породица није била ни побожна ни црквена, али су ми роди- тељи учени моралу, у ком су се неговале јеванђелске врлине: доброта, милосрђе, гостољубље и патријархалност из такве позиције пут до бога био ми је трновит, јер сам се суочавао са свакодневицом која је неговала сасвим другачије и наопаке вредности често сам од другова трпео исмевање, ударце, био искључиван из друштва питање које ме је често одводи- ло у самоћу било је: „зашто баш мени све ово мора да се догађа?“ моменат који је мој живот почео да окреће према цркви био је у средњој школи када смо на часо- вима историје учили о немањићима, о њиховим врлинама, одговорном животу према држави и свом народу, о ктитор- ству касније, на студијама у београду, не- крштен, одлазио сам у храм св саве да бих упалио свећу пред испит пресудну улогу на моје крштење и црквеност имали су моје колеге, а сада кумови, александар чивовић и борислав новаков најпре сам, уз александра, почео да постим, а онда су ме 2002 у последњој седмици великог по- ста, из врњачке бање са „медицинијаде“ одвели у студеницу, где нас је дочекао о тимотеј, тадашњи игуман, који је рекао да морам да останем да се крстим, што сам радо прихватио ту сам крштен у својој 23 години још на студијама, са милија- ном сам редовно одлазио на предавања на бановом брду, која је организовао старешина цркве св трифуна на топчи- дерском гробљу, о дејан дејановић, која се и данас одржавају на вождовцу тада је гостовао монах, а сада архимандрит јован (јеленков), који је на нас оставио тако снажан утисак да је милијана по- желела да га упознамо растужила се јер је он са косова и метохије и помислила да га више нећемо видети али, драги бог види сваку жељу и најтајнију мисао, те ми већ за десет дана дођосмо у манастир по- свећен усековању главе св јована крсти- теља у сочаници, код лепосавића тамо смо са њим разговарали и од њега доби- ли благослов да се венчамо након при- преме у божићном посту, 2003 он нас је венчао у том манастиру тако од бога тада добисмо предивног и брижног духовног оца јована (јеленкова) нема те књиге ни науке која би открила и проникла у тајне васпитања деце најважнија је молитва родитеља за децу, а нама, мајкама, и да не прочитамо никакву литературу, пресвета владичица открива како да поступамо у васпитању, кад год јој искрено у молитви завапимо многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 53 колико вам је професија помогла на путу до праве вере? могу ли заједно ме- дицина и хришћанска вера? срђан: – нашу струку доживљавам као божији талант, као хумани посао ради помоћи људима, а не ради личне зараде ту је вера на делу: љуби ближњег свог као самог себе зато ми најтеже пада кад наплаћујем, а свестан сам да морам због своје породице и због знатних др- жавних дажбина да ли ви себе сматрате правом хришћанском породицом? шта је најваж- није у хришћанском животу? милијана: – православни јесмо, али да ли смо права хришћанска породица то није на нама да кажемо, но свакако да томе тежимо наш о јован нам је још давно говорио да што пре схватимо да је живот на земљи стална духовна борба са силама поднебесја, биће нам лакше да се носимо и боримо са разним свакоднев- ним провокацијама, које нам смешта непријатељ људског рода трудимо се да стално испитујемо наше поступке, речи, дела, како би се исправљали, а ко тражи и куца њему се врата и отварају испо- ведамо се код нашег проте драгана, који има десеторо деце и дупли брачни стаж, и који нам је увек, драгоценим саветима и конкретним примерима из сопстве- ног искуства, помагао да што безбол- није прођемо кроз искушења која су нас сналазила обоје сматрамо да је љубав најбитнија у браку кад се супружници воле безрезервно и безусловно, онда дају једно другом максимум свог бића не раз- мишљајући о личним интересима где је љубав, ту је разумевање, праштање, међу- собно помагање, у обавезама нема муш- ких и женских послова, трпљење ту се на делу остварује оно што се чита у чину црквеног венчања: жена жели да буде по- слушна мужу а муж се брине и труди око своје жене и тада је сасвим природно да као плод такве љубави буде рођено више деце за такве супружнике деца су дар од бога, а не терет, а они се, како одмичу го- дине брака, све више воле може ли домаћа црква без молитвене заједнице, да би христос увек био посре- ди вас? држите се поуке старца пајсија светогорца: „супружници морају има- ти истог духовника да би две кладице потпуно личиле једна на другу, морају се истесати на истом стругу“ да ли сте читали његове поуке, као и старца пор- фирија кавсокаливита, који је недавно прибројан диптиху светих? – веома смо се обрадовали што је ста- рац порфирије прибројан светима, јер смо читали његове поуке, а посебно од старца пајсија смо пуно читали молит- ва и послушање су основа и монашке и брачне заједнице трудимо се да и ујутро и увече заблагодаримо господу, нарочи- то деца, јер сад и сами активно учествују старији умеју да читају, а млађи знају по једну малу молитву напамет, па једва 54 1/2014 чекају да дође њихов ред једино имамо мало потешкоћа око тога ко ће упалити кадионицу и окадити кућу кадионица је попут свештеничке, али дечија, најдра- жи поклон који им је тата донео из свете земље сви постимо све постове, деца на уљу и риби могу одговорно да тврдим да су дани поста време кад се наша деца најздравије и најумереније хране, јер су сви мали сладокусци имали смо и овак- вих ситуација: дођу из вртића и питамо их шта је било за ручак (ретко буде по- сни оброк), а наш највећи сладокусац каже: „све посно, као д
... и сам ђаво, постидела за православну цркву, њено бого- словље, њен живот, 20 век и поред многих супротности ипак можемо ока- рактерисати као њену „ренесансу“ од када је један од најзначајнијих бого- слова 20 века, о георгије флоровски, изрекао своју чувену максиму „повра- так оцима“ брана се провалила, вода је наврла и збила се безмало „ренесанса“ зашто реч „ренесанса“ стављамо у на- воднике? јер она подразумева период у историји који наглашава делатност људског духа, уздизање на ниво божан- ства људског разума а ми овде мис- лимо на плодове духа светога, на дар богословља као израз непатвореног искуства и личне заједнице са богом оно што представља срж онога чему су се душом и телом предали многи православни богослови јесте најпре враћање светоотачком богословљу то враћање резултирало је поновним одушевљењем делима великих цркве- них учитеља и отаца животност коју они носе у себи јесте животност самих аутора – светитеља – који су напајани духом светим ипак, романтичарски тон није је- дини у мислима и жељама ми врло често склизнемо у уобразиљу, јер оно што је наша стварност, па и духовна, често одудара од наше уображене сли- ке, од неке идеализације (можда и идо- лизације) тако и чежња за аутентичним хришћанским животом, нарочито у ери преплављујућег комформизма није јед- ноставна у ствари, није лака! још је половином 20 века психоаналитичар виктор франкл рекао да човек болује од бесмисла, а главни узрок је неумере- ни комфор никако не смемо због тога да се уљуљкамо као хришћани да смо због имена које носимо заштићени од овог искушења можда је и најтрагич- није што многи међу нама управо од тема броја владимир пекић 28 1/2014 овога болују и правдају га својим поло- жајима, потребама, службом но, као што је од постања света, ради циља због којег га је створио, бог про- мишљао и давао утеху људском роду, тако и у наша времена ни под којим разлогом не би требало да заборавимо речи светог симеона новог богосло- ва да је равно јереси и најгорој врсти очајања мислити да бог не изабира своје сасуде нити да дух божији, исти онај и у истој мери у којој је надахњивао свете апостоле, не живи у цркви дру- гачије речено, да црква не живи духом светим знајући времена и мере – јер је он изнад свега творац времена, творац свега што јесте – бог сходно њиме и у наше доба и у мери наше пријемчивости и потреба даје нам сасуде духа нимало није чудно што су процветали у врту пресвете богородице (светој гори) и није чудно што су то баш монаси овде најпре на уму имамо светитеље и стар- це као што су силуан атонски, софро- није сахаров, јосиф исихаста, пајсије светогорац, порфирије кавсокаливит овим монасима, старцима, су били одушевљени и велики богослови црк- ве који су живели у 20 веку и није ни- мало претерано рећи да су они у истој мери као и дела светих отаца утицала на „ренесансу“ цркве и њеног бого- словља но, зашто није чудно да кроз светогорске монахе бог утемељује овај препород богословља? зато што су они (као и многи мимо атоса) – овде је реч о светогорцима – живели то богословље на најнепосреднији могући начин кроз подвиг оно што савременом свету то- лико, очајнички, недостаје – уздржање и одрицање – они су показали махом неуки старци (осим о софронија), једноставни, а срчани досегнули су за данашњег човека незамисливе висине духовне проницљивости и богословља када се сусрећемо са њиховим речима, само неко духовно обамро, може да на њих остане равнодушан и да га не пре- плави одушевљење постоји један изрека која се припи- сује првим хришћанским монасима- -испосницима: „пролиј крв, прими духа“ смисао ове поуке јесте у потпу- ном предавању богу савремени свето- горски старци о којима слушамо и чи- тамо управо су то чинили одрицање од сваке удобности и при том радост коју су осећали у тој оскудици може бити плод једино љубави божије која пламти у срцу подвижника и која уистину пре- обликује људску природу и заиста, како бисмо другачије могили разумети светог силуана да спава на џаковима у економији манастира св пантелеј- мона; или четрнаестогодишњег монаха порфирија (кога од скора славимо као преподобног) који спава на хладној земљи, једе оскудно и при томе пун ра- дости пева тројичне тропаре; старца пајсија који дословно све што му од новца или хране донесу да следећем по- сетиоцу његове испоснице; или стар- ца јосифа који себе чак удара по телу штапом јер сматра да га треба и тако понекад васпитавати да служи христу ово својеврсно „насиље“ над својом природом није мазохизам сам старац јосиф говори о томе да човек када би знао на какво је достојанство позван све што је телесно би занемарио но, за православну цркву, њено богословље, њен живот 20 век и поред многих супротности ипак можемо окарактерисати као њену „ренесансу“ јануар/фебруар 2014 29 инсистира на томе да је човек и бла- то и да то не сме да заборави подвиг ових дивних стараца тражи огромну храброст и спремност да се човек суо- чи са најдубљим и најмрачнијим дама- рима своје душе отац софроније вели: „што је веће наше покајање, то се пред нама отварају дубине нашег бића“ а да би се то покајање искусило – а ко је од нас спреман осим да о томе прича – не- опходно је да заиста умремо за овај свет и да закопамо под земљу његову логи- ку као мојсије што је закопао убијеног египћанина (2мој 2, 12) оно што лежи у срцу тог подвига је непрекидна молитва, тиховање у којем човек стоји отворен пред богом; у својој немоћи пред божијом свесилно- шћу таква молитва је стално пружање ка богу, како говори свети јован ле- ствичник, и преко својих моћи и када човек, као ови богомудри старци, себе њом прожме, он по речима преп јусти- на ћелијског, омолитвословљава свој поглед на свет зато видимо да старци попут силуана, софронија, јосифа, пајсија, порфирија, најпре инсистирају на молитви ова их молитва уводи у најважнију ствар коју данас свет треба, а коју су они стекли – љубав у тој љуба- ви они увиђају и добро и зло које бива у овоме свету и колико човек од тог зла страда због тога су они са неизмерном благошћу и љубављу гледали свакога човека познајући разлоге његове муке дубље од ма ког психолога истовре- мено, они га посматрају очима, „умом“ христовим и виде у њему ону исконску лепоту којом је бог обдарио сваког чове- ка – боголикост из тог разлога је свети силуан толико патио и молио се за овај свет и људе јер често услед брига овога света не видимо ову једноставну и нај- дубљу истину свог постојања у својим сарац јосиф исихаса са својом уховном ецом тема броја 30 1/2014 описима ђавољих замки роду људском, старац јосиф исихаста ништа мање не сведочи ову истину брижност и хри- столика љубав ових стараца огледа се и у томе што је преподобни порфирије носећи многе болести као послушање – како је он тумачио – своју молитву за исцељење упућивао увек за друге, а никада за себе његова љубав је била толика да је и у полусвесном стању при- мао људе да бар узму благослов од њега ведрину духа и љубави према другима можемо видети и у поступку старца пајсија наиме, док је у својој испо- сници седео са неким монасима, њима се приближио неки момак, одевен не- обично и саблажњиво за присутне мо- нахе који су га гледали са предрасудом и претпостављали његов погрешан на- чин живота но старац му је пришао са искреним осмехом, видевши како прикрива паклу цигара, и питао: „бра- те, јел’ ти то јеванђеље?“ а момак је и дошао јер је желео да прекине да пуши овај једноставан, али истовремено духом пребогат живот који су водили поменути старци јесте основ право- славног богословља оно најпре тре- ба да буде израз живе праксе цркве и сваког хришћанина и многи су у овим старцима то видели и данас виде са- кривши се од света у својој чежњи за самоћом и ненаметљивошћу само су „подстакли“ бога да их учини његовим сведоцима својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да мисија цркве није један од аспеката делатности цркве то су ствари које су плод нашег рационалног умовања ми- сија цркве је управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љуба- ви према богу и према другим људима она је скривена у смирењу, врлини о којој преп порфирије говори да треба да пригрлимо, да се неуморно трудимо, служимо ближњима, цркви, да се ми умањујемо а христос у нама увећава а преко нас и у целом свету савремени светогорски старци су и суд овом свету, јер љубав христова стално суди да би нас спасавала суд су јер свако ко себе назива хришћанином, без обзира какву службу у цркви имао, а при том све око себе па и самог бога врло често ставља у запећак у односу на себе налази се на опасној и душегубној странпутици сетимо се речи преп пор- фирија када су га упитали да каже неку поуку: „ко се не покаје, биће изгубљен“ исто тако, у овом веку где владају ин- стант решења и лака доступност инфор- мацијама, човек нема стрпљења за бога и за ближње зато, хајде да пригрлимо ту једноставност живљења, да се непре- кидно трудимо и молимо за трпељивост и уздржање да бисмо заједно са овим старцима и, несумњиво светитељима, ми достигли савршену љубав божију и тако били најбољи сведоци бога љуба- ви, господа нашег исуса христа аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да је мисија цркве управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љубави према богу и према другим људима јануар/фебруар 2014 31 ако је философија незамислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим благодатним старцима најузвишенија философија, а света гора академија над академијама сергеј симонович сахаров, био је један у низу од многобројних руса који је након октобарске револу- ције по свом избеглиштву из отаџби- не, 1921 год нашао уточиште у паризу у француској престоници, рекло би се да је живео пуним плућима његове унутрашње потребе биле су у пот- пуности задовољене будући сликар, имао је прилику да излаже своје радо- ва у елитним галеријама, да се креће у високо интелектуалним круговима, учествује у философско-апокалиптич- ким дискусијама, и да практикује ду- илија ромић света гора – академија смиреноумља тема броја 32 1/2014 ховност далеког истока, коју је држао тада за једину и праву мудрост ипак, усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак спонтано и из дубине срца, млади сликар је почео да дозива име христово а бог-личност, бог његовог детињства, како га је по- некад називао, брзо му је стигао у по- моћ својом благодатном посетом оду- шевљен православном црквом, којој се опет окренуо као некада у детињ- ству, почео је да изучава богословље на академији св сергија, али је убрзо одустао, не нашавши праву меру која би задовољила потребе његовог срца у академском богословљу, оптерећеном тада немачком класичном филосо- фијом једина академија која је имала ауторитет да задовољи његове бого- словске потребе била је у том моменту света гора од париза преко београ- да и солуна, стигао је у манастир св пантелејмона на светој гори као мо- нах софроније, почео је збиља да живи пуним плућима, од свете литургије до непрекидне молитве исусу, по пре- дању атонских свештених тиховатеља привидну светлост париског гламура, заменио је виђењем нестворене свет- таман када је софроније због богоостављености покушао да пронађе спољње објашњење за своје стање и почео да запада све дубље и дубље у мрак очајања, чудом божијим срео је и упознао старца силуана јануар/фебруар 2014 33 лости која излази из дубина сâмог божанског бића: оца, сина и светога духа ова светлост божанске љубави, изобилно га је посећивала у неколи- ко наврата, као и многе оце пре њега, преко григорија паламе, симеона бо- гослова, атанасија атонског па све тако до апостола павла софроније је живео реалност долазећег царства божијег међутим, бог отаца наших (дап 5, 30), бог израиљев, напрасно га је оставио монаху софронију је била јасна и прихватљива чињеница да ми људи као тварна бића, због својих гре- хова остављамо често бога и окрећемо му леђа но, ово страшно искуство, у којем бог оставља човека, било му је потпуно ново и поражавајуће бог се сакрио благодат се повукла молитва је постала само жамор и јаук са врха атоса, без икаквог одговора софро- није се нашао у чуду света гора је место где се чуда не- прекидно дешавају светогорска чуда нису ни приближно као она из филмо- ва научне фантастике, у којима најмање учествују бог и човек напротив, она се искључиво тичу бога и човека таман, када је софроније због богооставље- ности покушао да, безуспешно, про- нађе спољње објашњење за своје стање и почео при томе да запада све дубље и дубље у мрак очајања, које умало да се претвори у озбиљан атеизам, чудом божијим срео је и упознао старца си- луана овај тихи, једва приметни сабрат његовог манастира, за кога ће ускоро открити да је скоро две деценије и сâм живео у стању богоостављености, био је његов највећи дар божији, како је и сâм често после писао и говорио да чудо буде још веће, монах силуан као полуписмени руски сељак му откри- ва да је своја искуства током свих тих година записивао монах софроније обдарен позамашном ерудицијом и не- оспорним богословским инстинктом, у повереним му списима (од којих ће кас- није архимандрит софроније састави- ти књигу старац силуан), видео је не само излаз за своје „стање“, него је у њима препознао узвишено богословље какво се не среће на светским акаде- мијама божије јављање монаху силу- ану, речима: „ум свој држи у аду и не очајавај“ постао је богословски слоган којим ће софроније превазићи своју богоостављеност побеђивати своју гордост, молећи се за цео свет, а сâмога себе сместити у ад без очајавања, по- стала је његова свакидашња пракса од тада па до краја живота, сећајући се свог оца силуана и угледајући се на њега, монах софроније ће се вежбати, поучавати и богословствовати о сми- реноумљу као најаутентичнијем мето- ду православног богословља ако је философија, како рече дерида, неза- мислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим бла- годатним старцима најузвишенија фи- лософија, а света гора академија над академијама аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак спонтано почео је да дозива име христово а бог-личност, брзо му је стигао у помоћ својом благодатном посетом тема броја 34 1/2014 „апостолском ревношћу живећи“ софроније и порфирије (19 август 1986) – старче, једна моја пријатељица, која је професорка енглеског језика, ићи ће у енглеску на неки семинар, и каже ми да кренем и ја ако желим, па да идемо заједно у есекс код старца софронија „добро познајем старца софронија хтео је једном да дође у грчку да ме упозна рекао сам му: „ако имаш не- ког другог посла у грчкој, дођи онда и са мном да се видиш ако, међутим, немаш неке друге обавезе, немој да до- лазиш само због мене за хришћане не постоје раздаљине током молитве могу да се упознају и да се виде нек те до- бро прати на путу за есекс, и молим те да ми кажеш после како тамо живе забележи све што се тиче организације и рада манастира да ми испричаш сва- ки детаљ а хоћу и да поручиш нешто старцу софронију од мене будући да жели да дође овде и да ме види, а и он сам је стар, реци му да нема потребе да долази у грчку да бисмо се видели мо- жемо да се видимо у молитви осим ако има неки други разлог да дође у грчку у сваком случају, нек не долази само због мене видећемо се у молитви па ћемо се испричати кад будеш отишла тамо, он ће бити затворен ако кроз три дана видиш да и даље не излази, пошаљи му писмо по некоме и напиши му да те ја шаљем када види у писму да те шаљем ја, од- мах ће доћи у подне, и видећеш га реци старцу софронију: ̓отац порфирије моли скрушено за вас и умољава ваше свете молитве ̓“ и заиста, кад сам отишла, три дана старац није изашао написала сам по- руку, дала сам је једном монаху, а он је однео у његову келију када је старац видео да ме шаље отац порфирије, из- ашао је у подне у трпезарију за столом за мирјане било нас је мно- го кад смо завршили са јелом, старац софроније је прстом показао на мене од свих људи и казао ми: „ти – дођи овамо“ схватио је ко му је послао поруку рекла сам му шта му је поручио старац порфирије, а он ми је као благослов дао књигу светог силуана дајући ми књигу, рекао је: „бог вас је благословио веома много и даровао грцима једног порфирија! тренутно не постоји нико на овом свету као што је старац пор- превод са грчког: милана вучићевић у овом броју православно мисионара преносимо делове књиге монахиње порфирије која је била духовно чедо светог старца порфирија упознала је старца док је још живела у свету и ра- дила као учитељица касније се трудила да забележи и уобличи кроз књигу нај- битније догађаје, телефонске разгово- ре и савете које је добила од старца јануар/фебруар 2014 35 фирије међутим, ви нисте свесни шта вам је бог подарио и секирате га сви треба да имате послушање према њему нисте схватили како благо имате у рукама, па сте га докрајчили стварате му проблеме, а он се узнемирава када то осети мало њих се под његовим ути- цајем поправило“ када сам се вратила рекла сам оцу порфирију све што сам видела тамо док смо боравиле у манастиру а он ми је рекао: „видео сам га срели смо се у молитви нашао сам га у цркви коју је живописао седели смо у цркви и дуго смо причали он је свет човек о пуно ствари смо причали веома лепо смо се провели“ постани мисионар дивљима у атини (5 јануар 1990) „треба да се радујеш што те је бог бацио у тешко окружење зато што тамо имаш могућност да се трудиш и задобијеш много и да знаш да нијед- но окружење није савршено треба да осетиш друге, какви год они били, они су делови твога тела ако те боли рука, зар ћеш је одсећи? ако те боли нога, зар ћеш је осудити? тако, дакле, ако ти сме- та твој брат или твој сестра, а ти помис- ли: ̓ах, моја нога је мало хрома и треба да припазим ах, боли ме рука (а то је моја друга сестра) и треба да јој ука- жем сву своју љубав и да је збринем с љубављу ̓ тада нећеш имати никакву бригу и бићеш један нечујни мисионар унутар тог тешког окружења са пуно тешких ка- рактера постани мисионар дивљима желиш ли да ли- чиш на оне мисионаре који иду код дивљака и да имаш исту плату? онда ради ово што ти кажем покушај да из- мениш духовно окружење у ком живиш без речи ево шта ћеш да радиш: не го- вори много, али одговарај са радосним лицем моли се за све напредоваћеш у врлини и показиваћеш своју љубав тада ће остали рећи: ̓погледај колико смо били неправедни према овој де- војци! она је благо, а ми тога нисмо били свесни ̓ лоше ће се преобрази- ти у добро и сви ће хтети на тебе да се угледају“ и у најгорем окружењу можемо по- стати свети извор: μαθητεία στον γέροντα πορφύριο, πορφυρίας μονχής (σπυριδούλας μόσχου), μήλεσι 2012 тема броја јануар/фебруар 2014 35 живописао седели смо у цркви и дуго смо причали он је свет човек о пуно ствари смо причали веома лепо смо постани мисионар дивљима у атини (5 јануар 1990) „треба да се радујеш што те је бог бацио у тешко окружење зато што тамо имаш могућност да се трудиш и задобијеш много и да знаш да нијед- но окружење није савршено треба да осетиш друге, какви год они били, они су делови твога тела ако те боли рука, зар ћеш је одсећи? ако те боли нога, зар ћеш је осудити? тако, дакле, ако ти сме- та твој брат или твој сестра, а ти помис- ли: ̓ах, моја нога је мало хрома и треба да припазим ах, боли ме рука (а то је моја друга сестра) и треба да јој ука- жем сву своју љубав и да је збринем тада нећеш имати никакву бригу и бићеш један нечујни мисионар унутар тог тешког окружења са пуно тешких ка- рактера постани мисионар дивљима желиш ли да ли- чиш на оне мисионаре који иду код дивљака и да имаш исту плату? онда ради ово што ти кажем покушај да из- извор: μαθητεία στον γέροντα πορφύριο, πορφυρίας μονχής (σπυριδούλας μόσχου), μήλεσι 2012 свеи сарац порфирије (бајракарис) 36 1/2014 старац јефрем катунакијски богато наслеђе које смо добили од блаженог оца јефрема за јединство православних је неоспорно „до раскола лако дође, јединство је тешко“ какав ли тек одјек данас имају речи овог богоносног савременог оца? старац јефрем катунакијски рођен је 1912 године у амбелохорију код тебе, од оца јоаниса папаники- таса и мајке викторије световно име старца било је евангелос завршио је гимназију, али благодаћу божјом пред евангелосом су се затворили световни путеви у теби, где се преселила његова породица, упознао је своје старце, јеф- рема и никифора живот евангелоса био је монашки духовно се борио метанијама, постом, а пре свега послушањем његова мајка је удостојена тога да добије потврду од блаженог јефрема сирина да је жеља њеног сина да постане монах била и жеља господња и да ће евангелос по- штовати монашки живот 14 септем- бра 1933 године евангелос је напустио свет и отишао у тишину свете горе, у катунакију, у испосницу блаженог јеф- рема сирина и поклонио се братству стараца јефрема и никифора после периода искушеништва пострижен је у малу схиму с именом лонгин годи- не 1935 постао је великосхимни монах благословом његовог старца никифо- ра и добио је име јефрем наредне го- дине је рукоположен у чин свештеника старац јефрем је удостојен да упозна првака исихастичког живота, прони- цљивог, прозорљивог, светог старца јосифа исихасту (1898–1959) и да се духовно повеже са њим благословом његовог старца никифора старца јо- сифа су, опет, подучавали постојаном духовном животу славни исихасти ка- линик и даниил стога, старац јефрем нас учи непрестаном трагању за духов- ним животом и проналажењу постоја- них духовних водича, који би били „истинско објављивање православне вере“ онај који води духовни живот види демонски оквир и одговарајућим духовним лековима води своја духовна чеда ка рају преподобни отац јефрем је раз- двојио истинско послушање од лаж- ног када је посаветовао једног монаха да чини послушање његовом старцу не по инстинкту, већ из љубави и дужно- превод са јелинског: михаела јагер јануар/фебруар 2014 37 сти према богу свети старац јосиф исихаста дао је један програм исиха- стичког живота оцу јефрему; да негује молитву „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме“, да стражари над кретањима своје душе, и довела га је до очишћења срца и просветљења отац јефрем се благословом старца јосифа наслађивао „филокалијом“ и пронала- зио савете светих отаца о својој бор- би није читао нити психијатријске књиге, нити „културолошко“ штиво кроз духовно парадирање по салони- ма, нити је имао страх да ће га можда световни кругови називати „фунда- менталистом“ године 1973 упокојио се јеромонах никифор, старац оца јефрема старац је 1980 године сабрао братију и очу- вао заповест оца јосифа да предводи братију после смрти старца ники- фора стога је отац јефрем прво сти- гао до просветљења, а затим постао и сам старац отац јефрем се борио против вели- ког непријатеља духовног живота – таштине његове жртве биле су зарад христа а не зарад неке ишчекујуће похвале од стране људи света литургија за старца јеф- рема је била потресан и искуствен чин једном свом духовном прија- тељу, монаху, поверио је да је први пут када је служио свету литургију јасно видео благодат божју да преображава божанске дарове заиста, после освећења светих дарова, угледао је самог хри- ста у дискосу и никако није могао да задржи сузе када је тема броја кроз духовно парадирање по салони- ког непријатеља духовног живота – таштине његове жртве биле су зарад христа а не зарад неке ишчекујуће похвале од стране људи света литургија за старца јеф- рема је била потресан и искуствен чин једном свом духовном прија- тељу, монаху, поверио је да је први пут када је служио свету литургију јасно видео благодат божју да преображава божанске дарове заиста, после освећења светих јануар/фебруар 2014 дарова, угледао је самог хри- ста у дискосу и никако није могао да задржи сузе када је сарац јефрем каунакијски; фоо: wwwisihazmru света литургија за старца јефрема је била потресан и искуствен чин када је први пут служио свету литургију јасно је видео благодат божју да преображава божанске дарове 38 1/2014 дошло до чина ломљења тела христо- вог сузе су наквасиле антимис током свете литургије, а поред себе је видео анђеле како саслужују отац јефрем је био овенчан даром проницљивости: видео је духовно стање сваког свештеника и монаха, и давао им је одговарајуће духовне ле- кове за напредак у духовном животу благодат божја је украсила старца јеф- рема и даром прозорљивости, тако је и видео оно што је надолазило (као нпр земљотрес у солуну 1977 године), али је много пута и поздрављао лаике, чак и децу именима која ће добити после више година при монашком постригу тако је један студент послао једно ве- ома сажето писмо, без много детаља, блаженом старцу и примио је одговор од истог, у ком му до детаља описује његово духовно стање, а чак и место на ком је становао студент, иако му он то није спомињао једном су се неки свештеници, који се нису међусобно познавали, срели на путу ка катунакији, и када су стиг- ли код оца јефрема, блажени свети старац је почео да прекорева једног од њих говорећи му да он није свештеник него масон који је обукао расу како би шпијунирао по светој гори овај је признао своју сплетку *** богато наслеђе које смо добили од блаженог оца јефрема за јединство пра- вославних је неоспорно „до раскола лако дође, јединство је тешко“ какав ли тек одјек данас имају речи овог бого- носног савременог оца? отац јефрем се показао, благодаћу божјом, и као практичан путеводитељ кроз брак и породицу, јер је помогао многим младим да дођу до брака, а да их при том не притиска, а његова писма, која спасавају, представљају духовно наслеђе и „школу за родитеље“ без пси- холошких и философских теорија, за породице у духовној борби године 1996 старац јефрем је доживео мождани удар и остао непокретан није се нимало жалио, већ је прослављао го- спода оставио нам је свој свети пример како да се боримо са болестима 14/27 фебруара 1998 године старац јефрем катунакијски са свете горе предао је своју свету душу у руке свог творца, ком је служио од своје младости кажу да су једном питали неког чове- ка у позним година, који је живео у 19 веку, да каже који догађај у његовом жи- воту је оставио на њега најјачи утисак он је одговорио да је, када је био мали, видео и чуо светог козму етолског и наша генерација је била удостојена да упозна мирисни цвет атонског мона- штва, старца пајсија и оца јефрема катунакијског, који нас позивају да се угледамо на њихов живот извор : „γέροντας εφραίμ κατουνακιώτης“, έκδοση ιερού ησυχαστηρίου οσίου εφραίμ, κατουνάκια αγίου όρους отац јефрем је био овенчан даром проницљивости: видео је духовно стање сваког свештеника и монаха, и давао им је одговарајуће духовне лекове за напредак у духовном животу благодат божја је украсила старца јефрема и даром прозорљивости јануар/фебруар 2014 39 епископ николај о старцу силуану када неко посети свету гору и види смерне калуђере, може помислити да они живе досадним и бесциљним животом то тако изгледа гледано споља, јер мало ко може да проникне и схвати каква се непрестана и страховита борба води у њиховим душама та борба је готово нат- природна, невидљива, и то не само борба против демонских сила, господара мра- ка, него исто тако бар за почетнике – и против крви и меса, тј против телесних жудњи и страсти ово је сажети садржај прве књиге у својој књизи отац силуан описује како га је та борба била довела до очајања и скоро до самоубиства пресвета бого- родица му се јавила у моменту његове најтеже борбе са страстима и очистила га од нечистих телесних жудњи и помис- ли христос му се јавио и дао му снагу да надвлада земаљске мисли и зле духове и тако, после четврт века тешке и упорне борбе, стигао је до победе боготражи- тељ је постао богопознавалац, а уче- ник, учитељ српски епископи о светогорцима тема броја свеи влаика николај велимировић еиско бачки иринеј (буловић) мирооли црноорско- риморски амфилохије (раовић) 40 1/2014 старац силуан је био и мој учитељ једном сам га питао: „оче силуане, да ли вас ово мноштво света узнемирава у вашем раз- мишљању и вашим молитвама? зар не би било боље за вас да одете у испосни- цу у каруљу и да тамо живите у миру као отац теодосије, артемије, доротеј, ка- линик, или да живите у некој усамљеној пећини, као отац горгоније?“ „ја живим у пећини“, – одговорио је отац силуан „моје тело је пећина мојој души, а моја душа је пећина светом духу и ја волим и служим божијем народу без изласка из моје пећине“ и поред његове спремности да свако- ме служи, и његове чудесне скромности и услужне љубазности, о божанским стварима је говорио са достојанством и снагом о богу је говорио са чаробним одушевљењем, присношћу и блискошћу, онако како би говорио о пријатељу „ја знам бога он је љубазан, благ, услужан“, рекао би старац силуан један монах – отац теофан са страхом је то слушао и помишљао да је силуан изгубио страх божији касније, када је читао силуанове списе, теофан је изменио своје мишљење и рекао: „отац силуан је израстао и стао у ред цркве- них отаца“ ја мислим, да би текстове оца силуа- на требало ставити у уџбенике психо- логије, ако ни за шта друго а оно као потврду о једном духовном борцу xx века, и као потврду истинитости свега што су прослављени црквени оци учи- ли и писали постоји нешто ново и у поукама и у животу оца силуана на пример, христово упозорење које је он чуо: „држи свој ум у аду и не очајавај“, представља један савет и опомену про- тив охолости ја лично никад раније нисам чуо те речи велика је и друга изрека: „љубав је изнад разумевања“ то је било свакоднев- но и основно силуаново учење његова љубав са сузним молитвама праштала је грех грешнима, поправљала злотворе, охрабривала клонуле, лечила болесне и старац силуан је био и мој учитељ једном сам помишљао да је силуан изгубио страх божији касније, јануар/фебруар 2014 41 стишавала олује сведочанства у прилог свему овоме могу се наћи у тој књизи то је књига која је неопходна нашој ге- нерацији овде је књига о једном обич- ном човеку са веродостојним духовним искуством, топла и врло упечатљива владика николај велимировић, сабрана дела владике николаја епископ иринеј о старцу порфирију издалека је, благодаћу божјом, ви- део да српски народ, подсвесно, гаји само још једну наду, наду у своју цркву, и да ће једног дана, и то ускоро (а ово је све говорено још у време док је „пле- ме наше“ духовно спавало „сном мрт- вијем“!), „изненада нагрнути“ у цркву при том је изражавао бојазан да црква – због недостатка пастира уопште, а због недостатка духовно зрелих и способних пастира посебно – неће бити у стању да се у пуној и пра- вој мери одазове тој огромној духовној потреби истинске пастирско-мисио- нарске делатности и препорода пра- вославне вере и традиције „ваш народ је на све начине, а посебно у духовном погледу, измучен, ојађен, изранављен – говорио је потписнику ових редака – јер је дуго био лишаван христа: остао је у великом броју некрштен или, у дру- гим случајевима, крштен, али без икак- вог духовног руковођења; његова деца и омладина одрастала су и живела ма- хом у кућама без христа; једном речју, под безбожном и чак противбожном влашћу, народ вам је био као овце без пастира“ – „у таквим околностима – настављао је – лако вам могу доћи раз- не јереси и секте, па и разни гуруи, и духовно заводити народ божји, а мно- ге и приграбити“ видећи све то – ве- роватно видовитије од већине нас, пониклих и одраслих овде – наглашавао је, веома често и изричито, тема броја јануар/фебруар 2014 41 због недостатка духовно зрелих и способних пастира посебно пониклих и одраслих овде – наглашавао је, веома често и изричито, фреска из храма вазнесења госоње у жаркову, беора 42 1/2014 насушну потребу за духовно зрелим, просвећеним, образованим и пожртво- ваним свештеницима младим свештеницима, монасима, монахињама, теолозима, ревносним у вери, хришћанима, свима је саветовао: „радите непрестано и неуморно, јури- те и стижите свуда, свима проповедајте христа, падајте с ногу од умора тру- дећи се за христа и за цркву његову, не жалите своју младост све дајте за христа и за цркву његову! она треба да расте, а ми да се смањујемо смире- ношћу“ ове потресне речи љубави и поуке, на непоновљив начин посведо- чене личним примером, упућивао је свима, а посебно нама, припадницима српског народа који смо имали благо- слов и срећу да га на свом животном путу сретнемо и упознамо и да са њиме с времена на време разговарамо све- тог и доброг старца заиста је, уза све остало, красио дух непатворене сабор- ности, красило га је осећање свеправо- славног јединства и прожимања, као што му је и срце било испуњено свечо- вечанском љубављу он ни по ком основу није правио раз- лике међу народима све је волео јед- нако: са истом љубављу, преданошћу и жаром молио се за наш, српски народ и за остале православне народе као што се молио и за сопствени, грчки народ чини ми се, ипак, да је српском народу поклањао нарочиту молитвену пажњу, свакако и зато што је најпре предосећао, а затим и осећао, по дару духа светога, све његове патње и невоље често је, наиме, и ноћу телефоном будио своју духовну децу и хришћане које је по- знавао, и позивао их да се моле за своју браћу србе предвидео је избијање рат- ног сукоба на простору наше отаџби- не на три месеца пре почетка ратних дејстава и страдања телефонирао је писцу ових редака и поручио му да пад- не на колена и да се моли господу; јер, рекао је, „све ми код вас изгледа црно и бојим се да ће брзо доћи до рата“ али, ово своје прво јавно сведочење о великом подвижнику љубави и про- зорљивом исцелитељу завршићемо, у оквиру ове скромне уводне речи, њего- вим предсказањем да ће се живот црк- ве у српским земљама обновити и да ће православна побожност у српском наро- ду поново процветати, упркос дуготрај- ном духовном пустошењу током 20 века наводимо његове карактеристичне речи: „видим христа како ходи српском земљом и одабира оне који су његови“ изговорене су, напомињемо, у дане када није било скоро никаквих видљивих зна- кова који би их оправдали из књиге: старац порфирије кавсокаливит: подвижник љубави – прозорљиви чудотворац митрополит амфилохије о старцу пајсију када смо одслужили, старац је при- премио јело: пиринач, парадајз, који је имао у својој башти и хлеб који је сам сушио мени је напунио тањир, а себи је сипао сасвим мало побунио сам се, говорећи да то није ваљано: да он једе као подвижник, а ја као гурман тада ми рече: – јеси ли монах? буди, онда послушан зар си ти тако непослушан црногорац? овде је мој бајум послушнији од тебе упитах га изненађено ко је бајум, јер сам знао да нема ни једног послушника онда ми показа ружин грм, који је тамо посадио оде до њега, стаде испред грма и рече: – дођи, бајум, да види овај непо- верљиви амфилохије шта је истинска послушност како је земља око грма била свеже окопана и мека, почне да се уздиже и одједном одатле изиђе жаба гово- јануар/фебруар 2014 43 рим вам оно што сам својим очима видео затим рече жаби: – врати се сада, бајум, на своје место, а увече иди да се помолиш изненадих се и упитах га како се то бајум моли објаснио ми је да жаба увече одлази пред један велики дрвени крст, који се тамо налазио и да „псал- мопоје“ то ми је било чудно и у себи ре- кох: „да ли се то старац шали са мном? о каквом то жабљем ̓псалмопојању’ ми говори?“ још истога дана, чим је сунце зашло, угледах жабу пред крстом како крекеће: „крекеке, крекеке“ оставила је на мене снажан утисак та старчева непосредна веза са животиња- ма, управо онаква какву срећемо код светих људи онога лета, када сам га по- ново посетио, владала је дуготрајна суша и месецима није пала ни кап кише рече ми тада старац пајсије: – видиш, ми људи сагрешујемо и право је да испаштамо нисмо достојни да нам бог ишта друго пошаље жао ми је што јадне животиње пате ето, пре неки дан дође једна змија, која, јадница, нигде није могла да нађе ни мало воде да попије узео сам чашу, и сипао јој воде да пије рекох му смејући се: – зашто ниси позвао мене, старче, да дођем и да змији смрскам главу? одговорио ми је, и сам се смејући: – ти си један дивљи црногорац из књиге: чувајте душу! разговори са старцем пајсијем светогорцем о спасењу у савременом свету тема броја рим вам оно што сам својим очима видео затим онога лета, када сам га по- ново посетио, владала је дуготрајна фреска из храма вазнесења госоње у жаркову, беора 44 1/2014 познати српски и светогорски ста- рац исаија рођен је у липљанској епископији, у време краља милу- тина (око 1300 године) побожни роди- тељи георгије и калина су се посветили његовом васпитању и образовању пошто су били веома угледни племићи, родитељи су послали сина на владарев двор млади исаија је већ тада показивао склоност ка духовном животу, али није хтео да жало- сти родитеље, па их је послушао после извесног времена, исаија је одлу- чио да напусти двор, сигурну службу и вољене другове отишао је у манастир св јоакима осоговског у сарандопару, код криве паланке, где се замонашио када су се стекли услови, духовном чежњом вођен, исаија је отишао у свету гору, у славни ма- настир хиландар (пре 1330 године) тамо је продужио свој крстоносни пут и предао се посту, молитви, бдењу, манастирским послушањима и сваком добром делу када је постигао духовну зрелост, под- стакнут божијом благодаћу, пошао је на- траг у родни крај, да учини дивно дело спасења људских душа, као некада св сава српски прво је обрадовао роди- теље својим доласком, а затим је дозвао искусне монахе и заједно са њима под- стакао родитеље да се замонаше тада је његов отац постао монах герасим, а мајка – монахиња теодосија родитељи су оти- шли у манастир (по предању, то је мана- стир убожац, код косовске каменице), а исаија се вратио у хиландар у манастиру је примио вест да су се родитељи богоу- годно упокојили тада је исаија прешао на послушање код искусног старца и бившег хиландарског игумана арсенија у то време, дошао је на свету гору цар душан немањић и потражио старца арсе- нија (1347) цар је желео да узме арсенија за духовника, али је старац наговестио свој одлазак са овога света и препоручио исаију цар се покорио жељи духовника и прихватио исаију, а старац арсеније се ускоро упокојио после арсенијеве смрти, отац исаија је, са учеником силвестром и саподвижни- ком дионисијем, отишао прво у пустињу св павла, а затим у разрушени манастир светог пантелејмона следећи пример св атанасија атонског, отац исаија је по- желео да обнови ову запустелу светињу примивши савете и благослове духовни- ка, исаија се обратио цару душану за по- моћ цар је, са царицом јеленом и сином урошем, врло лепо примио и саслушао исаију тако је преподобни исаија, бо- жијом милошћу руковођен, нашао раз- светли ликови историје спц светогорски старац исаија серски никада се није тужио, нити је некакву реч неугодну коме изговорио, или се неправеднога нечега и злог било када сетио др ђорђе вуковић јануар/фебруар 2014 45 умевање код царске породице и добио све што треба за обнову манастира, као што се види из сачуваних душанових по- веља тако је манастир обновљен, а брат- ство се умножило када се међу братством појавила нека злоба, да се не би препирао, игуман исаија је напустио своје место и пошао српском царевином, са учеником никандром и из- абраном братијом у периоду између 1353 и 1363 године преподобни отац исаија је проповедао, подизао цркве и обнављао манастире на старца су обратиле пажњу и духовне вла- сти, па је позван у серску митрополију, због чега се назива и исаија серски по- стао је члан духовног суда којим је пред- седавао митрополит сава серски суд- ске одлуке је потврдио, по обичајима тог времена, деспот угљеша (1366) видевши исаијине квалитете, савин наследник, митрополит теодосије серски позвао је старца да са грчког на словенски језик преведе дела псеудо-дионисија арео- пагита о небеској јерархији, о земаљској јерархији, о мистичком богословљу и о божанским именима старац се одазвао позиву и прихватио одговорног посла најстарији рукопис, можда оригинални превод, открио је а гиљфердинг у црк- ви св арханђела на тари, код колаши- на рукопис показује да је ареопагитово дело преведено заједно са тумачењима св максима исповедника у то време, деспот угљеша и краљ ву- кашин су погинули у боју против турака на марици, а ускоро се упокојио и цар урош (1371) старац је, потресен тра- гедијом, саставио драгоцену белешку о овим догађајима тада су турци почели паријарх јоаникије, цар душан, млаи краљ урош и свеи сава, јужни зи у зааном равеју цркве св димирија у пећкој аријаршији, фреска из око 1345 оине 46 1/2014 да нападају серску област; серска властела је прихватила власт палеолога и одолела нападима пошто се серска властела жа- лила на пресуде донете за време српске власти, византијска власт је преиспитала све судске одлуке судови палеолога су утврдили да су оспорене одлуке духов- ног суда исправне и потврдила их, а оп- тужбе одбацила пошто је завршио превод ареопагито- вог дела, старац се око 1372 г вратио на свету гору, која је, такође, прешла под византијску власт када је за прота све- те горе постављен герасим, отворено је питање анатеме и спровођења духовних санкција (јун 1374 г) како су српски мо- наси имали доста невоља, преподобни отац се решио да крене на дуг и тежак пут он је отишао у србију, код кнеза лазара и изложио му проблем свети кнез је са- слушао и одобрио, али је тражио благо- слов и допуштење патријарха за слање по- сланства св патријарх сава iv је примио старца, али се изненадио многи су, још од цара душана, покушавали што и исаија, али нису успели патријарх је одлучио да се покуша још једном и одредио старца исаију за тако важан задатак, а старац се повиновао савиној одлуци тада сазваше сабор, на којем је била стара царица јеле- на, у монаштву јелисавета сабор је дао свој пристанак и саглас- ност на исаијину мисију старац узе са собом: бившег светогорског прота тео- фана, затим св никодима тисманског и ученике никандра и силвестра делега- ција је, упркос невољама на путу, стигла у цариград и лепо примљена од патријарха св филотеја кокиноса и цариградског сабора саслушавши српско посланство, патријарх филотеј је одредио да укине одлучење и примио све српске архије- реје и јереје у заједницу и саслужење са старцем исаијом, филотеј је послао кир-матеја и кир-мојсеја да одслуже ли- тургију са српским патријархом савом iv и прочитају одлуку о помирењу тако је у призрену служена заједничка ли- тургија у духу сестринске љубави између две цркве (1375) завршивши овај велики посао, старац исаија се вратио у манастир св пантелеј- мона у знак захвалности, из цариграда су послали у манастир иконе, кандила, завесе и друге црквене потребе и утвари једном приликом, старац са петоро братије крете неким послом до лавре, али их ухватише разбојници и одведоше на своју лађу тамо су их тукли и мучили, да је старац био сав обливен крвљу али милошћу божијом, старац је био сачуван од сигурне смрти и опоравио се (око 1376 г) забележено је и да је св никодим тисмански тражио са- вет од исаије око подизања манастира у угровлашкој земљи (румунија) познато је четворојеванђеље преписано по жељи „господина и часног старца исаије“ и ру- кописи које је „старац исаија“ послао на дар „богородици синајској“ после овога, старац се повукао у манастир где се после неког времена упокојио на дан 21 августа (око 1378 године) његов живописац је забележио: „никада се није тужио, нити је некакву реч неугодну коме изговорио, или се неправеднога нечега и злог било када сетио“ његово житије је уврште- но у зборник са житијем и службом св петру атонском, житијем св филотеја атонског, службом св антонију великом и другим душекорисним списима саслушавши српско посланство, патријарх филотеј је одредио да укине одлучење и примио све српске архијереје и јереје у заједницу и саслужење светли ликови историје спц јануар/фебруар 2014 47 све светлости овога света могу ста- ти под једну: светлост вере а она не може стати ни под једну „ја сам светлост свету“ (јн 8, 12; 9, 5), изговорио је господ, а најодважнији ову истину су учинили вечно својом један од оних који се таквом вером уистину радовао свакој минути живота у христу био је и свети јован, под- вижник из њамца у чудесном манастиру светог георгија хозевита на обронцима живопис- ног хореба у области вади келт јерусалимске пу- стиње, поред моштију овог угодника божијег, налазе се и друге знаменитости на овом месту се у давнини подвизавао свети пророк илија, свети јо- ван крститељ је овде проповедао и кршта- вао водом (лк 3, 1–3), а праведни јоаким измолио од бога пресвету богородицу у овом манастиру посебну пажњу плени по- тпуно, цело, нетљено тело светог јована, родом румуна, подвижника из манасти- ра њамц његове мошти су постављене у стаклени кивот и може се видети сваки детаљ, јер је тело скоро у потпуности сачу- вано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама на крштењу, родитељи максим и ката- рина новорођеном сину дадоше име илија, не слутећи да ће им се син подвизавати управо на месту светог пророка илије младић ће бити замона- шен у манастиру светог пајсија величковског – њамц, под именом јован јаков од почетка, узори јована јакова били су па- лестински подвижници свети јефтимије велики, сава освећени и теодо- сије велики када су 1924 г румуни прихватили грего- ријански календар, строги подвижник је са многим румунским калуђерима напустио отаџбину и кре- нуо пут свете горе и свете земље био је врло строг према себи, а да би сачувао духовни мир, уопште није имао контакте са неправо- славнима умео је да говори да грешност света иде брже него што путују вести, и да се треба чувати „моде“, јер са модом ветар грешности путује брзо као мисао бавио се и писањем дубокоумног духовног садр- савремени светачник свети јован јаков хозевитски тело светог јована је у потпуности сачувано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама хаџи драган б поповић 48 1/2014 жаја, а најпознатија дела су му „немојмо постати судије слугама божијим“ и лирска поема „духовна храна“ у овим делима он поучава хришћане да не осуђују, јер каквом мером мериш таквом мером ће ти се мери- ти (мт 7, 2) његове поуке и мисли увек су биле практичне и директне, раскринка- вајући сваку обесрећеност човека стално се молио за свештенике јер је сматрао да су њихове дужности исте као и раније, али да су препреке за њих знат- но умножене и подивљале, јер су стре- ле лукавога најжешће одапете управо на њих наука безбожних прогласила је рат против смисла духовног живота са циљем да урбаног човека удаљи од свете вере, речи су светог јована говорио је да се вера православна чува без икаквих уплива и новотарија, јер со вере која се вади из мора цркве христове лако се рас- твара када наиђе на влагу овога света упокојио се врло млад, у 47 години живота (1960 г) после 27 година, тело су му случајно пронашли, у оближњој манастирској келији, пећини, у којој се годинама подвизавао, израелски војници приликом једне војне вежбе на њему су и данас дугогодишња мантија у којој се подвизавао, као и ципеле манастирска братија бележи многе чудесне догађаје после проналаска ње- гових моштију у манастиру светог ге- оргија хозевита, једном приликом, када мошти светог јована јакова нису окађе- не због журбе једног монаха, свети се јавио игуману и упитао га: „зашто нас нисте кадили?“ а када једна жена, тобо- же из велике верности, замоли да подиг- ну стакло да би целивала мошти светог јована, она зубима откину једну дла- ку са његове браде, а светац обавести братију да жену пронађу и длаку врате, што жена и учини један румун крену у свету земљу са на- мером да ножем одсече део моштију и да тај део врати у отаџбину чим је чесним моштима пришао, укочио се у месту и није могао да се покрене, све док се није молитвено обратио светом јовану и по- кајао за учињено светогрђе свети јован многа чуда чини и данас, па је тако 1998 г, окренуо главу налево од поклоника, што данас није тако логос се оваплотио да би се све људ- ско тело испунило богом и његовим чу- дотворним свесилама кроз тело је и сва твар добила богочовечански свесми- сао, стога нам господ и дарује на утеху и укрепљење мошти светих зато је и тајна моштију у срцу новозаветне светајне, у оваплоћењу богочовека христа, како је говорио ава јустин нови један од оних који својим нетљеним моштима сведочи ову тајну јесте и свети јован јаков хозевит, који и данас небеском љубављу дочекује поклонике у свом манастиру, а испраћа их великом духовном утехом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије јануар/фебруар 2014 49 у епархији бачкој, у суботици, упо- знали смо младе људе, високообра- зоване, православно побожне, спо- собне, одговорне, многодетне у сваком погледу за похвалу „мало је таквих“ – по- ручује нам о августин из манастира сту- деница, који их добро познаје на основу његове препоруке, која је стигла у редак- цију православног мисионара, направили смо овај текст а из цркве св вазнесења господњег у суботици, од њиховог паро- хијског свештеника, проте драгана сто- кина, такође стижу само похвале срђан (34) и милија на (34) адамо- вић, обоје стоматолози, имају седморо деце: димитрија (10), јовану (9), ла- зара (8), ану (6), недељка (5), николу (3) и ђурђију (6 месеци) срђан каже да им је промисао божија била путовођа намеравао је да студира у новом саду, а уписао се у бе- ограду на стоматолошки факултет, где се већ на првој години упознао са ми- лијаном, и њихова другарска љубав је на петој години добила другачију, вишу димензију, када су се и венчали он је дипломирао у року, а она годину дана касније, и дан након завршетка, родила је лазара, њихово треће дете срђан је рођен у суботици и има једног брата, а милијана (јањић, девојачко) је рођена у бачкој паланци и има две сестре били су добар пример својим родитељима да се и они венчају у цркви крсна слава им је св алимпије столпник многодетне хришћанске породице породица адамовић „мало је таквих“ – поручује нам о августин из манастира студеница радмила грујић 50 1/2014 милијана је била наш ревноснији са- говорник: – срећни смо што се нисмо селили живимо у центру града у тро- собном стану од 75 квадрата, на осмом спрату то је стан срђанових родитеља кратко су живели са нама, а онда су се одселили у кућу на палићу нашим ма- лишанима, који још не иду у школу, мно- го значи кад оду код њих да се истрче по дворишту, а и сви често викендом одемо код баке на ручак и на „бакине колаче“ и код нас се развила жеља да живимо на селу али, како нам је до сада бивало све по божијој милости, волели бисмо да и то буде тако учимо се трпљењу и сми- рењу, за шта је стан на осмом спрату у центру града одлично место срђан ради седам година до пре годину дана био је у државној служби, а онда смо одлучили да пређе у приватну праксу, јер то пуно значи и мени и деци, а њему омогућава да се посвети сваком пацијенту нажалост, у србији не постоји материјална помоћ након четвртог детета живимо само од срђанове зараде и то је довољно да пла- тимо све комуналне дажбине, да купи- мо основно што је деци потребно, а кад год је постојала потреба да се реши неки већи финансијски проблем и новца је притицало таман толико дао је бог и до- бре људе, наше пријатеље, кумове, који су нам помогли, кад год је било потребно, на чему смо им неизмерно захвални у нашој приватној ординацији први пацијенти су били нама драги људи из цркве мада по природи врло благ, срђан је од њих добио надимак „мучитељ хришћана“, јер ономе на зубарској столици често изгледа тако али, то му не смета да има пуне руке по- сла у почетку сам му, кад су то прилике дозвољавале, помагала по неколико сати, али кад сам након три месеца добила кри- тику од недељка (нашег петог детета) да од када ја радим он више нема ни тату ни маму, то ми је био јасан знак где ми је место никакав професионални успех не може да се мери са њиховом радошћу кад их испраћам у школу, дочекујем, слушам све проблеме, играмо се и певамо бити мајка је за жену највећи дар од бога увек је то била огромна одговорност, а данас поготово, кад се породица уништава на све начине како други људи гледају на вашу мно- годетну мисију? – врло различито старији људи су углавном одушевљени и изненађени да данас ико још рађа више од двоје они, средњих година не крију, ни у речима ни на лицима, шок кад нас виде заједно, че- сто питају да ли су сва деца наша или је то приватни вртић, а људи наших година мисле да смо у секти или да нас нека ор- ганизација финансира наравно да тако не мисле они који нас знају они не крију одушевљење, питају нас како издржава- мо, чак од нас траже савете за много- детну мисију потребно је имати љубави, најмлађи члан ороице аамовић са о јованом јеленковим многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 51 храбрости, а данас више него икад, имати вере у бога да је он тај који неће дозволи- ти да пропадну они које је сам створио зато каже у светом писму: иштите најпре царство небеско, а остало ће вам се придодати и заиста је тако зар он, који брине о птицама, о трави и цвећу, неће још већма бринути о нама?! људи који не желе да имају више деце најчешће то одлучују из свог егоцентризма, бриге о материјалном, и зато никад не нађу срећу још као студенти, осетили смо шта значи све предати у руке божије од студентског новца, што би нам послали родитељи, али трудећи се да испуњавамо савете нашег духовног оца, живели смо као подстана- ри, рађали децу и полагали испите деша- вало се да останемо без новца, онда дође неко у бабине и остави таман толико да премостимо беспарицу касније, у субо- тици, добили смо и четврто дете и при- мали нешто дечијег додатка, и опет нисмо бринули како ћемо кад је било најмање изгледа за стално запослење, опет мило- шћу божијом и молитвама нашег духов- ника, муж је добио посао а кад смо „узе- ли ствар у своје руке“, осетили смо муку данашње потрошачке, безбожничке ци- вилизације: имаш све више, и све ти још фали, увек ти је мало, па кад преовладају такве мисли, почнеш бога све ређе да се сећаш, и ако се брзо не дозовеш памети и ако не стражиш над својом душом благо- дат се удаљи и ти тада заиста видиш да је живот без бога бесмислен ко је утицао на вас да се вратите вери? – на мом путу до вере највећи значај имала је моја драга мајка њени родитељи нису славили славу, али нису дозвољавали да се хули на бога њена је била жеља да се све три крстимо заједно са њом, и крштење је обављено у кући имала сам 15 година пороица аамовић са својим уховним оцем 52 1/2014 отац је крштен као дете моја мајка је рано оболела од мултипле склерозе, али захваљујући вери у бога она је и данас на својим ногама и пресрећна што може да се радује унуцима оно што никад нећу заборавити то је њена молитва оче наш, коју је увек изговарала кад нас је увече ис- праћала на починак све што ме је касније молила, док сам била на студијама: да идем у цркву, да почнем да постим, да посећујем манастир у раковици, трудила сам се да испуним и, благодарећи том послушању према мајци, ја сам у православном браку, средња сестра служи богу обављајући по- зив бабице, а најмлађа је монахиња глике- рија у манастиру ћириловац срђан: – моја породица није била ни побожна ни црквена, али су ми роди- тељи учени моралу, у ком су се неговале јеванђелске врлине: доброта, милосрђе, гостољубље и патријархалност из такве позиције пут до бога био ми је трновит, јер сам се суочавао са свакодневицом која је неговала сасвим другачије и наопаке вредности често сам од другова трпео исмевање, ударце, био искључиван из друштва питање које ме је често одводи- ло у самоћу било је: „зашто баш мени све ово мора да се догађа?“ моменат који је мој живот почео да окреће према цркви био је у средњој школи када смо на часо- вима историје учили о немањићима, о њиховим врлинама, одговорном животу према држави и свом народу, о ктитор- ству касније, на студијама у београду, не- крштен, одлазио сам у храм св саве да бих упалио свећу пред испит пресудну улогу на моје крштење и црквеност имали су моје колеге, а сада кумови, александар чивовић и борислав новаков најпре сам, уз александра, почео да постим, а онда су ме 2002 у последњој седмици великог по- ста, из врњачке бање са „медицинијаде“ одвели у студеницу, где нас је дочекао о тимотеј, тадашњи игуман, који је рекао да морам да останем да се крстим, што сам радо прихватио ту сам крштен у својој 23 години још на студијама, са милија- ном сам редовно одлазио на предавања на бановом брду, која је организовао старешина цркве св трифуна на топчи- дерском гробљу, о дејан дејановић, која се и данас одржавају на вождовцу тада је гостовао монах, а сада архимандрит јован (јеленков), који је на нас оставио тако снажан утисак да је милијана по- желела да га упознамо растужила се јер је он са косова и метохије и помислила да га више нећемо видети али, драги бог види сваку жељу и најтајнију мисао, те ми већ за десет дана дођосмо у манастир по- свећен усековању главе св јована крсти- теља у сочаници, код лепосавића тамо смо са њим разговарали и од њега доби- ли благослов да се венчамо након при- преме у божићном посту, 2003 он нас је венчао у том манастиру тако од бога тада добисмо предивног и брижног духовног оца јована (јеленкова) нема те књиге ни науке која би открила и проникла у тајне васпитања деце најважнија је молитва родитеља за децу, а нама, мајкама, и да не прочитамо никакву литературу, пресвета владичица открива како да поступамо у васпитању, кад год јој искрено у молитви завапимо многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 53 колико вам је професија помогла на путу до праве вере? могу ли заједно ме- дицина и хришћанска вера? срђан: – нашу струку доживљавам као божији талант, као хумани посао ради помоћи људима, а не ради личне зараде ту је вера на делу: љуби ближњег свог као самог себе зато ми најтеже пада кад наплаћујем, а свестан сам да морам због своје породице и због знатних др- жавних дажбина да ли ви себе сматрате правом хришћанском породицом? шта је најваж- није у хришћанском животу? милијана: – православни јесмо, али да ли смо права хришћанска породица то није на нама да кажемо, но свакако да томе тежимо наш о јован нам је још давно говорио да што пре схватимо да је живот на земљи стална духовна борба са силама поднебесја, биће нам лакше да се носимо и боримо са разним свакоднев- ним провокацијама, које нам смешта непријатељ људског рода трудимо се да стално испитујемо наше поступке, речи, дела, како би се исправљали, а ко тражи и куца њему се врата и отварају испо- ведамо се код нашег проте драгана, који има десеторо деце и дупли брачни стаж, и који нам је увек, драгоценим саветима и конкретним примерима из сопстве- ног искуства, помагао да што безбол- није прођемо кроз искушења која су нас сналазила обоје сматрамо да је љубав најбитнија у браку кад се супружници воле безрезервно и безусловно, онда дају једно другом максимум свог бића не раз- мишљајући о личним интересима где је љубав, ту је разумевање, праштање, међу- собно помагање, у обавезама нема муш- ких и женских послова, трпљење ту се на делу остварује оно што се чита у чину црквеног венчања: жена жели да буде по- слушна мужу а муж се брине и труди око своје жене и тада је сасвим природно да као плод такве љубави буде рођено више деце за такве супружнике деца су дар од бога, а не терет, а они се, како одмичу го- дине брака, све више воле може ли домаћа црква без молитвене заједнице, да би христос увек био посре- ди вас? држите се поуке старца пајсија светогорца: „супружници морају има- ти истог духовника да би две кладице потпуно личиле једна на другу, морају се истесати на истом стругу“ да ли сте читали његове поуке, као и старца пор- фирија кавсокаливита, који је недавно прибројан диптиху светих? – веома смо се обрадовали што је ста- рац порфирије прибројан светима, јер смо читали његове поуке, а посебно од старца пајсија смо пуно читали молит- ва и послушање су основа и монашке и брачне заједнице трудимо се да и ујутро и увече заблагодаримо господу, нарочи- то деца, јер сад и сами активно учествују старији умеју да читају, а млађи знају по једну малу молитву напамет, па једва 54 1/2014 чекају да дође њихов ред једино имамо мало потешкоћа око тога ко ће упалити кадионицу и окадити кућу кадионица је попут свештеничке, али дечија, најдра- жи поклон који им је тата донео из свете земље сви постимо све постове, деца на уљу и риби могу одговорно да тврдим да су дани поста време кад се наша деца најздравије и најумереније хране, јер су сви мали сладокусци имали смо и овак- вих ситуација: дођу из вртића и питамо их шта је било за ручак (ретко буде по- сни оброк), а наш највећи сладокусац каже: „све посно, као д
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
Одреднице:
3
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који јеБЕЗМАЛО 📌 литургијски
утицаји
са друге стране, можемо се понети
тако да свет и ближње одбацујемо или
у њима видимо само средство да у
...у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушја, осим основног: вере и покајања, потребно је наше ре- довно учешће у светим тајнама цркве, а пре свега у светој евхаристији не мо- же се душа људска излечити без свелека – лека бесмртности – причешћа циљ свих наших активности треба да буде за- добијање благодати божије (по речима св теофана затворника једини лек про- тив туге јесте повратак благодати) да се осврнемо и на то шта савремена психијатрија у основи говори о депреси- ји код већине оболелих, среће се депре- сија неуротичне природе у савременом добу, број свих типова неуроза је у по- расту окидач за депресију неуротичне природе, може бити сукоб између жеље- ног и реалног, конфликт потиснут у под- свест, трагичан догађај који човек није у стању да адекватно поднесе и многи дру- ги узроци што се тиче духовне основе неуротских обољења, о њима говоре тек понеки психијатри – хришћани руски психијатар мелихов је сматрао да су- штински разлог свих психичких поре- мећаја лежи у несмирењу у том смислу, и неуроза не чини изузетак јасно је да у многим случајевима обо- љевања од депресије, потребно да се човек обрати психотерапеуту, где ће добити психолошку и медикаменто- зну помоћ овде би пастир требало да препозна у одређеном случају потре- бу за психотерапијом и да човека на њу упути јер у свакодневном контакту са својом паством, пастир се сусреће са људима различите психолошке, али и психопатолошке структуре личности оваква ситуација, захтева од духовни- ка стабилну личност, са дугим живот- ним искуством и познавањем људи, не само здравих, већ и оних са различитим психолошким проблемима потребно је и знање из психологије, психопатоло- гије, односно пастирске психологије и тема броја септембар/октобар 2014 35 медицине јер пастирско и духовно ру- ковођење и психотерапија не треба да се искључују већ међусобно допуњују и подупиру, тако да је увек у оваквим слу- чајевима неопходна квалитетна сарадња између пастира и психотерапеута па- стир треба да води депресивног чове- ка кроз светотајински живот цркве, ка радости и пуноћи благодатног живота у христу, а психотерапеут да лечи нервни систем човека и да обоје учине све како би и самог оболелог човека мотивисали да своју болест прихвати као шансу за сазревање, суштинску промену живота, за стални рад на себи хришћанин треба да се труди да стал- но узраста у вери и подвижничком жи- воту да се бори са својим страстима и преображава из старог човека у новог човека у христу потребно је развијање пажње у односу на себе, у односу на сво- је мисли и поступке старац тадеј гово- ри често да од стању, како он вели, нашег мисленог апарата, зависи какав ће бити наш живот, али и живот наших бли- жњих управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душев- ног мира у нама старац тадеј још каже да је смирење, крајње и истинско смире- ње, савршенство хришћанског живота свети оци су посебно обраћали пажњу на очување мира у души без обзира на спољашње околности живота руски ду- ховник отац алексеј зосимовски гово- ри у писму свом пријатељу: „не желим ти ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир он је најважнији од свега ако будеш имао мир у души, бићеш срећан“ тако смо дакле, непрестано дужни да стражимо над својом душом и над душама својих ближњих и да по речима апостола па- вла носимо слабости једни других (рим 15, 1) о избављењу од страсти малоду- шности као и бесмислености очајање из богочовечанске перспективе говори нам св јустин ћелијски: „нема места очаја- њу за хришћанина у овом свету, јер када је господ сишао у овај свет, и црквом сав остао у њему, како онда дати места оча- јању у души својој? та сав господ је ту, поред нас, око нас! само завапи к њему, и гле, већ си у загрљају његовом“ управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душевног мира у нама 36 5/2014 старац тадеј: мисли о мислимa тематски део овог броја завршавамо са компилацијом мисли из беседа о тадеја витовничког због значаја ове теме, од наредног броја уводимо сталну рубрику под називом „какве су ти мисли, такав ти је живот“, која ће се бавити духовним наслеђем старца тадеја и у којој ће се детаљније разматрати његове духовне поуке тема броја септембар/октобар 2014 37 • каквим се мислима бавимо – такав нам је живот ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир ако су нам мисли негативне – ето нам немир • ми смо невероватно прецизан ми- слени апарат наше мисли, због тога, утичу не само на нервни систем разум- них бића, већ и на животињски и биљни свет сви од нас очекују пажњу и љубав а то је најмање, то дело, јер не схватамо да су наше мисли огромна снага само мало прибраности треба да би видео да ли ти ближњи упућују мисли пуне до- броте и љубави или оне друге зато и треба бити у молитви • ако су наше мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте – онда је и у нама мир, јер све мирне мисли дају унутрашњи мир који зрачи из нас ако у себи носимо негатив- не, паклене мисли, онда је и наш унутра- шњи мир разорен потреба мисленог преображаја • ако се ми окренемо извору живо- та, господ ће нам дати снаге да учврсти- мо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху сву- да морамо се (мислено) изменити • наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује мо- рамо да упућујемо добре мисли господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих треба опростити све од срца када се опрости све од срца, све је опроштено ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас сви осећа- ју наше мисли мирне, тихе • када би све наше мисли биле усме- рене ка добру и љубави, не само што би се умни – мисаони свет изменио, већ напоредо са настанком једног дивног и узвишенијег живота, свако живо биће осетило би промену наших мисли на- ше мисли су не само узрочник ратова и земљотреса већ и еколошке загађености, којој претходи далеко опаснија духовна загађеност породица, школа, посао и мислена сфера • наш живот зависи од наших ми- сли и наших жеља ми око себе ствара- мо хармонију и дисхармонију и у по- родичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења смирене, крот- ке душе, безазлене, простодушне, зра- че добротом, невероватно много зраче добротом • нема нам мира ако мислено ратује- мо са родитељима духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о ро- дитеље тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив мно- ги то увиде, па поправе мисли ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су суви- ше горди • први и једини услов за промену рђаве породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова почни- те свесно да шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је увредио, ко вас не воли човек као мислени „апарат“ 38 5/2014 на сопственом примеру моћи ћете да се уверите у снагу добрих мисли • када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју зато они који руководе кућом треба да се предају господу, да му се моле, и да схвате да је господ свемо- гућ, да нас господ теши • моли да господ да благог анђела и професору и теби ако заволиш профе- сора, тако ћеш лако одговарати и добити оцену када се професор и ученик по- мире, међу њима више нема (мисленог) рата • престаните да мислите зло о свом шефу или другу на послу, преокрени- те зле мисли у добре и видећете про- мену понашања ваших дотадашњих „непријатеља“ мисли и душевно стање • депресија је притиснутост тешким мислима и настаје комбиновањем та- квих мисли човек комбинује једно, друго, треће и ето размишља, биће то, биће ово, а у ствари ништа од тога не буде само компликује, поквари распо- ложење себи, неко други му је сад крив што је он нерасположен наишао је не- ко и покварио му расположење • није тај други покварио твоје рас- положење, већ ти сам свако носи сво- је бреме одеш код свог најрођенијег, ближњег, али нешто си нерасположен, ништа ти не иде и то твоје нерасполо- жење доносиш код куће, код твојих нај- ближих и поквариш им расположење преносиш на твоје рођене, а после ти је неко други крив сам си крив, сам си покварио расположење и себи и сви- ма око тебе ти си такав, твоје мисли зраче кроз тебе, иде мислена сила, сви прихватају то што ти носиш, зато кажу људи, па боље да ми није ушао у кућу, донесе ми жар и запали ми кућу никад расположен, никад миран како да за- уставимо мисли које не ваљају? једно- ставном променом у добре и пријатне мисли! боље да певушимо у себи него да кукамо певај онај ко пева зло не мисли, народ каже • људска мисао има непојмљиво ве- лику моћ, она је божанска енергија у на- ма у стању је да учини многа добра, али и да уништи другог човека страховите моћи своје мисли човек најчешће уоп- ште није свестан неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље, наро- чито крупније, које снађу неку породи- цу, последица су рђавих мисли њених чланова стратегија борбе у мисленом рату • све почиње од мисли, њихове про- менљивости и несталности негативне мисли које се свима јављају, треба што пре одстрањивати од себе, јер када се пусте у срце, дохвате осећања и са њима се помешају, постају опасније и теже за одстрањивање ако им се на крају још придружи и воља, слободна одлука чо- века да овакву негативну мешавину ми- сли са осећањима и даље у себи одржа- ва, негује и чак претвори у акцију, грех је већ увелико зацарио у човеку и све га је теже отклонити • мисли нам се убацују са свих стра- на са свих страна су мислени радијуси кад би нам се открило, то је страшна тема броја септембар/октобар 2014 39 мрежа а свако има радио станицу у се- би човек је много прецизнији апарат од радио станице, од телевизора, само му је функција поремећена како је пре- цизно биће човек! како узвишено! али не умемо да ценимо не умемо да се укључимо у извор живота, да осећамо радост живота него увек нам подмећу непријатељи • свети оци о мислима кажу: „која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и не прихватити“ • унапред одбијена помисао - победа остварена без борбе јер, ако се понуда негативних мисли само једном прихва- ти, може да се претвори у дугу борбу са неизвесним исходом а ако се одбије, борба уопште не наступа, негативне си- ле се повлаче, а искуство је стечено пе- риод искушења долази због попуштања или допуштања божијег да бисмо сте- кли искуство како ћемо разумети не- воље других људи ако нисмо и сами би- ли каткад у невољи! што је невоља већа, све више увиђамо да ништа не можемо без бога нарочито је немогуће постићи дуготрајан мир у души, радост и озаре- ње без бога човек је дубоко пало биће никакви закони нису били довољни да човека спасу требало је да сам бог сиђе на земљу и да нам заувек остави христа који нам показује пут спасења • нажалост, захваљујући човековој несмотрености односно великом лу- кавству (прерушавању) злих сила, до- пушта се њихово продирање у наше духовно биће па често претпостављамо да ми мислимо, а нисмо ни свесни да те силе мисле уместо нас • не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми сами радимо, да ли тешимо или осуђу- јемо, да ли праштамо или волимо боље да не видимо шта други раде да их не би осудили смирење као предуслов преумљења • господ, а и сви ми, желимо да бу- демо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена она зрачи пле- менитост и доброту таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете и да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите та- кви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и бог нам да- је благослов да живимо и да имамо све што нам је потребно за живот ми тре- ба мислено да се изменимо • мисли су као ветар, не треба их прихватити ми то не прихватамо јер ветар не може нико да заустави ако не прихватимо та ратовања онда не могу да нам науде, јер се њихове отровне стреле враћају у њихово срце кад не би имали рана не би могао нико ни да нас вређа не би нас та кука ни закачи- ла кад не би имали ми ту закачку за ко- ју се закачи почнимо све да волимо па ћемо имати мир унутрашњи љутња је грех и преосетљивост је грех боље да се сами смиримо него да нас неко дру- ги смирује • потрудите се да имате добре ми- сли и добре жеље и пријатељима и не- пријатељима и видећете како ће то до- нети добар плод и вама и свима који вас окружују малобројни су на земаљ- ској кугли смирени и кротки, али због тих смирених и кротких душа господ бог нам даје благослов да имамо изо- биље на земљи многодетне хришћанске породице породица милић 40 святая русь добри баћушка серафим 48 жива реч протојереј андреј ткачов: „данас је потребна унутрашња мисија“ 51 идите и научите све народе мисија на тајланду 55 светли ликови историје спц мисли светог деспота стефана о братској љубави 60 сведочанства врхунски лекар сведочи о чудима 63 40 5/2014 епархија шумадијска, општина бара- јево, место глумчево брдо кућа на спрат са великим двориштем у коме се играју деца ту живе драган (41) и татја- на (37) милић са њихово петоро деце па- рохијски свештеник из цркве светог ни- коле, владимир димић, каже нам: „драго нам је да нас се мисионар сетио, јер имамо више породица које заслужују да се пише о њима све похвале за породицу милић, коју познајемо као добре хришћане, а они ће вам сами потанко причати о себи и на- дамо се да ће многе охрабрити“ леп пар, како то само бог уме да саста- ви а што је бог саставио то човјек да не раставља – каже господ (мт 19, 6) он плавушан, нежно плавих очију, а она црнка, веселих смеђих очију а од деце, двоје старијих имају мамине, а троје мла- ђих татине – плаве очи домаћин драган прво говори о деци: „за сада имамо петоро деце: саву (10) рођеног на савиндан, анастасију (8), јо- вану (5) рођену на преображење (име је добила по светом јовану богослову), си- мона (2 и по) рођеног на дан светог му- ченика фотија и и ксенију (16 месеци) овог лета бог нас је благословио и шести пут и, ако све буде у реду, беба треба да се роди пред васкрс 2015 а татјана је најбоља мама, коју деца зову „мама-кра- љица“, која им се потпуно посвећује шта ћете лепше?!“ то је као у бајци! али, нас интересује почетак те бајке одакле сте и како сте се упознали? драган: „преци мог оца су са косова, али су дошли у кикинду, где се он родио крсна слава нам је свети јован крсти- тељ родитељи су радили у немачкој, где сам се и ја родио, имам три сестре нажа- лост, растали су се, и отац има пето дете из другог брака“ насмејана татјана ка- же: „ја сам рођена и живела у суботици у породици са двоје деце, имам старијег брата зорана моје познанство са драга- ном личи помало на бајку, али није бајка него вера, и то обострана упознали смо се на поклоничком путовању за сопоћа- не, ђурђеве ступове и црну реку, које је организовала моја побожна другарица милена, сада монахиња тихона аутобус је полазио из суботице, али пошто је би- ло мало путника, драган нам се из бео- града прикључио са још 10-ак путника на мене је он оставио снажан духовни утисак – током путовања читао је мо- литве, духовне поуке светих отаца, пу- штао духовну музику мада моји родите- љи нису били побожни, црква ме је увек привлачила и ја сам као девојка редовно одлазила на богослужења, причешћива- ла се, али нисам знала да на исповести треба говорити своје грехе ни свеште- ник ми то није рекао него ми је сваки пут само прочитао разрешну молитву на том путовању иза мене је седео један дечко који је покренуо тему исповести, како треба грехе исповедати окренула сам се и замолила га да ми то објасни та- да сам се, уствари, први пут исповедила породица милић нема већег блага него кад је пуна кућа деце радмила грујић многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 41 у сопоћанима код оца јована (јеленкова) и то сам му рекла, а он ме је испитивао, свему ме поучио, одредио молитве и на- ложио ми епитимију од годину дана и рекао да тада опет дођем ту, у манасти- ру, мој живот се скроз преокреће том приликом нисам посебну пажњу обра- тила на драгана био је за мене само во- ђа поклоника након годину дана, пред богојављење, догађа се следеће: док сам, после свете литургије, целивала икону пресвете богородице прилази ми ми- лена и каже: ‘сећаш ли се оног драгана? тражи од мене твој број телефона’ збу- њена, дала сам јој пристанак“ убацује се драган: „у то време ја сам добио из мана- стира дохијара копију иконе богородице брзопомоћнице, каширао сам је и зајед- но са акатистом умножавао и продавао икона је са свете горе, чудотворна, и сам сам сведок чудима, што код мене, што код других однео сам иконе у суботицу код њене другарице милене, а сутрадан отишао на литургију и видевши татјану тражио од милене њен телефон а онда, уочи богојављања, у поноћ, из београда сам послао татјани поруку: ‘има ли жи- вих хришћана у суботици?’ а она се тада молила за удају“ наставља татјана: „ко није у вери никад не би поверовао у ту молитву уочи богојављенске ноћи како ме је поучила бака, изашла сам у двори- 42 5/2014 ште и гледајући у небо молила господа да ме удостоји да имам и ја мужа и децу којој ћу да служим нешто је шушнуло, уплашила сам се и побегла у кућу како сам легла у кревет, тако ми је на мобил- ни телефон стигла драганова порука ух, била сам ван себе, но јавила сам му се тек сутрадан наслутила сам да се озбиљно интересује за мене и све около наоко- ло помиње брак за недељу дана позива ме на поклоничко путовање у манастир сочаницу на косову у то време у субо- тицу је дошао млади свештеник драган стокин и затражила сам од њега савет: ‘оче, нисам га, такорећи, ни видела шта ако ми се не допадне, ако ми није леп?’ а он ми каже: ‘ни мени моја жена, кад сам је упознао, није била посебно лепа, а сада ми је најлепша’ решила сам да идем на пут са драганом, поготово што је та- да већ отац јован прешао у сочаницу, а мени је истекла година дана епитимије и ово сада баш личи на бајку – драган ме после свете литургије извео у двори- ште и озбиљно упитао: ‘хоћеш ли да се удаш за мене?’ ‘како? и не познајем те морам да питам родитеље’ али, он је био упоран отишли смо да питамо оца јована: ‘може татјана да буде добра же- на нека је благословено само нека се моли пресветој богородици – 150 пу- та богородице дјево’ то је за мене било ‘амин’ послушала сам свог духовника и све је ишло као подмазано на моје изне- нађење, и моји родитељи су то веома до- бро примили кроз месец дана смо ишли у рас, у манастир ђурђеви ступови, где смо се венчали на празник св харалам- пија 2003 године моја венчана кума марија је краљевчанка, са којом сам се упознала дан пред венчање, која је као поклоник тада била у манастиру сада је попадија у аргентини ето, тако се завр- шило наше познанство од недељу дана наша прича је необична, јер се млади да- нас дуго забављају, а уопште не мисле на брак мада, има и случајева да су се неки венчали „на брзака“, и исто тако разве- ли“ драган додаје: „најважније је пре брака молити се богу да ти да девојку по његовој вољи, а после венчања молити се још више“ а ко вас је привео вери? неки необи- чан догађај? у ком узрасту сте крштени и где? татјана: „крштена сам као беба има- ла сам око 20 година кад сам кренула на свако богослужење, а у цркви, осим свештеника, тек понеко после извесног времена и моја мајка је пошла са мном у цркву и постала редовна на богослуже- њима, строга у посту и молитви њу је духовно поучавао отац драган стокин“ драган: „бака са мајчине стране је има- ла свето писмо и ја сам као мали читао, највише јеванђеље, и стално сам био гла- дан духовног крстио сам се у 20-ој годи- ни невидљиво ме бог водио, а 1998 го- дине одласком у острог преокренуо ми се живот послушао сам речи исусове: не можеш служити два господара, и богу и мамону тако сам кренуо за христом, што је утицало и на моје родитеље“ образовање оца и мајке где сте запо- слени? који посао радите? колико рад- ног стажа имате? колико сте радних ме- ста променили? драган: „татјана је завршила средњу грађевинску, а ја средњу електротех- ничку школу радио сам врло кратко у струци, затим на разним пословима, као трговац, конобар, физички радник, као књиговођа, а задњих пет година радим као цвећар у јкп „погребне услуге“, под уговором који ми стално продужавају од 3–6 месеци, без права на боловање и на годишњи одмор као додатно зани- мање, од 2003 сам председник покло- ничког удружења „умилење“, по икони мајке божије пред којом се молио све- ти серафим саровски, које сам основао после путовања у русију, што је и слава удружења православно поклоништво је стара и поштована традиција у нашем многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 43 христољубивом народу она је освећена стопама самог христа спаситеља сада, после дуготрајног богоборног периода, у нашем народу поново расте тежња да посећују света места благодат светиње људе утврђује у вери догађају се чуда божија, исцељења на једном путовању упознала су се четири пара, који су по- том ступили у брак“ од када овде живите? јесте ли сами градили ову кућу? „овде смо осам година кад сам се оже- нио, довео сам жену у београд у стан од око 35 квадрата, у сутерену у стану нас је било много: мајка, сестре, ујак одлу- чили смо да живимо одвојено, јер је ре- чено у јеванђељу да ће оставити човек оца и мајку и прилепити се жени где ће двоје бити једно тело по савету мати михаиле из манастира ваведење на се- њаку, бринули смо о старијем доктору и са њим живели у стану у центру града пола године потом смо три године при- ватно становали и тада су моји родитељи одлучили да продају стан и купимо кућу на селу код барајева живели смо са мај- ком и сестром мајка се недавно упоко- јила, а сестра удала, упознавши младића у комшилуку кућа има око 130 квадрата, са 10 ари плаца, идеална је за породицу која воли село није још све на њој ура- ђено, али се трудимо да је оспособимо за нормалан живот ставили смо нове олу- ке, променили старе прозоре помогну нам добри људи близу је школа и град- ски превоз до центра београда је 25 км“ имате ли помоћ од државе или неку другу? „од државе примамо само дечији дода- так за четворо деце, око 10000 динара ме- 44 5/2014 сечно припомогне родбина, пријатељи посебно бисмо издвојили миодрага лап- чевића, који је, поред материјалне помо- ћи коју нам несебично дарује, повео мене у јерусалим на васкрс 2013, а потом нас двоје са малом ксенијом на поклоничко путовање светињама русије руководимо се божијом речју: ’не брините се шта ћете јести, шта ћете обући пре и него што тра- жите, зна отац ваш шта вам је потребно’ хвала богу све имамо, само кад смо здра- ви и имамо љубави по којој ће нас господ и познати да смо његови ученици кад не- стане љубави, нестаће и света“ које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? „нема већег блага него кад је пуна ку- ћа деце кад дођем с посла уморан, деца ме сачекају на вратима и грле ме живимо са анђелима али са друге стране, борба је велика да их изведеш на прави пут ту је татјана велики борац највише времена је са њима, док сам ја заузет другим послом“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најва- жније у хришћанском животу? колико молитва доприноси побољшању вашег живота? „породица је домаћа црква трудимо се да се заједно молимо, кад смо зајед- но окупљени, за столом пре и после јела жена ујутро с децом, а увече сви зајед- но наша јована често каже: ‘без бога ни преко прага’ сигурно је да се молитва господу и мајчици небеској провлачи током целог дана у нама као и ми, тако и деца воле да се обраћају богу учимо их да све што долази, од бога је дато та- ко из разних житија светих отаца врло често извлачимо нека дешавања која су слична нашим препричавамо им начи- не њиховог живота недељом обавезно идемо у своју парохијску цркву св ни- коле на литургију, или у неку светињу на поклоничко путовање од малена сва наша деца иду на поклоничка путовања од 7 година почињу да посте и испове- дају се не терамо их, сами то желе а да ли смо права хришћанска породица? тек ћемо видети ко смо и шта смо имамо од породица је домаћа црква трудимо се да се заједно молимо, кад смо заједно окупљени, за столом пре и после јела многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 45 почетка градње ове мале цркве истог ар- хитекту, нашег духовника господ да га чува у све дане“ да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни ми- сионар? ваше сугестије татјана: „ово је први интервју, нека је на славу бога, а не на нашу мени се до- пада, мислим да часопис са правом носи име мисионар желим вам да истрајете на том путу обрадовала сам се кад сам у њему прочитала о породицама из су- ботице: зубарима адамовићима и поро- дици оца драгана стокина, које ја добро познајем и заиста су изузетни“ у чему се огледа делатна љубав у породици? „често са децом разговарам знају и осећају моју љубав према њиховом оцу волим да им причам колико волим му- жа, и много ме радује када слушам од њих колико они воле тату то свако може да примети на њима на тај начин разго- варам са сваким појединачно, о разним проблемима у животу мислим да миса- она љубав према ближњем даје мир, како свети оци кажу, од мисли све потиче, и добро и зло“ у чему је тајна вашег васпитања деце? послушност деце? како превазилазите неспоразуме у породици? „имам велику привилегију што немам превише контакта са светом не гледам телевизију, не читам новине, све време поклањам својој породици и малом цар- ству животиња трудим се свакога дана све више себе да дам она стара татјана, која је одрасла као градско дете, остала је у суботици, заборављена ја сам сада: драган, сава, анастасија, јована, симон и ксенија све је моје њихово ја сам: и моје коке и пас и мачке и моја баштица ево, кока нам је излегла пилиће то су моје радости слава господу! трудим се да разговарам са децом приметила сам да врло често причају и раде оно што и ја заиста су деца наше огледало сама са децом проводим дан, немам баш ничију помоћ драган дође тек пред вече, а обзи- 46 5/2014 ром да је већина деце мала, са старијима морам бити и мало строжа да би имала увид у сва дешавања“ како уче деца? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају? колико су под утицајем виртуелне стварности: тв, компјутер, мобилни телефон, интернет? „сава је завршио четврти разред са вр- ло добрим успехом, анастасија други раз- ред са одличним, док јована од септембра креће у предшколско и веронауку уче у школи, али првенствено у кући, као и ре- довним одласком у цркву велики прома- шај на часовима веронауке је када вероу- читељи деци причају о цркви, а не одведу их на свету литургију то је теорија без праксе наш сава као чтец помаже у ол- тару, а две старије девојчице се труде за певницом немамо материјалне могућно- сти да би се деца активно бавила спортом анастасија и јована би волеле да иду на фолклор, а сава на фудбал имају љуља- шке у дворишту, а недавно смо им купили трамболину тако да код куће имају спорт- ске активности што се тиче интернета, симон (2) је највећи експерт сам укључи компјутер, укључи музику, цртани, или позове пријатеље на скајп“ осим поклоничких путовања, да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања? „поклоништво је на првом месту воле- ла бих да видите како се наша деца радују одласку у светињу, није важно у које до- ба, да ли је зима или киша, да ли је рано, далеко пресрећни су одласком на по- клоничка путовања наша су деца видела и научила много осетили су благодат и видели многа излечења што се тиче ле- товања, понекада да господ и за то вели- ки је бог!“ има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога? народ каже: „де- те се увек роди са хлебом под мишком“ имате ли вашу поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? „заиста је тако! господ се брине о све- му, брине и о нама у толико ситуација смо били и никада нас није оставио сва- ко бира свој пут моје срце је пуно и ја сам срећна свом душом и свим бићем својом благодарим богу што ме је удо- стојио да будем део његове војске свети оци кажу: издржати до краја тешко је, али ко издржи тешкоћу до краја, тај ће се спасити!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? какав је ваш многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 47 став о вантелесној оплодњи? право- славна црква још није дала свој званич- ни став, а римокатоличка је изричито против „данас има много интервенција ко- је су мрске богу а нажалост многе од њих постају нам нормалне у болници сам упознала жену која је по не знам ко- ји пут ишла на оплодњу приметила је да често спомињем бога, обратила ми се и рекла да је она учитељица у једном селу код ваљева, које је чувено по изузетно молитвеном свештенику, код кога дола- зе реке људи и моле за помоћ а ја сам је питала да ли је и она била код њега да ва- пи за молитвом, да ли је била у светињи, да ли се обратила господу нашем много- милостивом? одговорила ми је да није мислим да се кроз сваку трудноћу осећа присуство неизмерне љубави спаситеља нашег имала сам веома тешке трудно- ће за јовану, наше треће дете, лекари су тврдили да има даунов синдром лежа- ла сам у болници последња два месеца трудноће из дана у дан слушала сам раз- не приче: велика је глава беби, стала је са развојем у седмом месецу једна докто- рица ме је убеђивала да деци која су код куће уништавам живот, јер сам пристала да родим дете са дауном, да уништавам и себи живот трудила сам се да будем стално у молитви заиста, бог једини зна наше срце лекар са другог одељења, ко- ји ме је примио у болницу, дошао је на дан када ми је био термин за порођај, празник свете мати ангелине, одвео ме у салу за порођај, укључио индукци- ју и чекао да добијем болове од болова није било ништа разочаран, спустио ме после неколико сати на одељење и зака- зао за недељу дана опет господ је био са мном, то је сигурно! много сам се пла- шила, али мислила сам нека буде по во- љи христовој! на визити ми је једна од докторица пришла и рекла: ‘ја пред бо- гом морам да ти кажем’ нисам ни чула шта, кад ми бога спомену, пристала сам на све што је она предлагала тако сам се породила са прелепом јованом, на дан преображења господњег родила се здра- ва без трунке истине од свега што су они „видели“ ултразвуком сасвим природ- но а на порођају није било лекара, де- журна докторица се појавила на врати- ма сале за порођаје када сам јовану већ „испустила“ и рекла: ‘овако се порађају жене са села’ слава спаситељу нашем исусу христу за све!“ ваши незаборавни породични догађа- ји или анегдоте? „јована је прави мајстор за анегдоте били смо код мојих родитеља; све сам претражила, а моје јоце нема нигде во- ли она да обиђе старе људе у комшилуку, да их пита како су и да ли можда имају чоколаде тражила сам је и тамо, но нема је нигде дозивам је, али ништа баш сам се уплашила и направила узбуну, и сву децу потерала да је траже после дужег времена, пронашао је мој тата на вели- ком дрвету – попела се помоћу његовог бицикла, седи и једе крушке деси се и да ми прекопа башту, остави мотику и по- бегне када питам ко ми је прекопао, ка- же: ‘велики петао, видела сам га’“ позвали смо јовану да чујемо шта зна са њом су дошли анастасија и симон предузимљива јована прва је почела да рецитује: више слушам, мање зборим, друге хвалим, себе корим, без бога ни преко прага мисли мирне, душа блага – браво, јована! па ти си баш добра де- војчица! је ли то све важи за тебе што си одрецитовала? „да“ – потврдила је и одмах кренула да нам покаже како зна да пева ипак је анастасија прва започела, а остали прихватили песма је са косова, зове се „црвен цвет“, каже мама а претходну је написала наша пријатељица лидија по- повић а за крај су нам отпевали богоро- дице дјево 48 5/2014 као што се иза изговорене речи осе- ћа човек и његова вера, тако при приступању светим местима врху- ни осећај присуства небеског но, светост места исходи од подвига праведника, они су ти који их чине посебним је- дан од таквих пулсева цркве јесте и свети баћушка серафим саровски њиме је руско небо занавек будно пред господом, а његов свети живот сведочи свим људима, до краја историје, да све земаљске истине и разлози за учињено нису сигу- ран сведок људског постојања за вечност ако христом нису посведочене свети серафим се родио 1759 године у граду курску, а њего- ви богобојажљиви родитељи исидор и агатија, поред њега имали су још двоје деце велика благодат у раном детињству, про- хор, како се серафим звао пре монашења, био је удостојен велике благодати, када га је веома болесног по- сетила пресвета богомајка и обећала му брзо оздрављење баш у то време ишла је литија његовим градом, у којој је била но- шена икона мајке божије – курско коре- наја – коренаја јер је 1295 године чудесно пронађена у корену дрвета, а још чудни- је „срасла“ јер је била уздужно пресечена оштрим сечивом руком безумна човека промислом божијим литија сврати у улицу св сергија радоњешког, где је прохор становао и чим га иконом благословише, дете оздрави укупно дванаест пута његов живот ће смислено бити испуњен по- сетама његове заштитнице пресвете богородице серафимово богочежњи- во срце је знало да се бог неће раскајати за дате да- рове и позвања, јер је бог нераскајив заувек зато је млади прохор журио, ка- ко каже апостол „да да те- ло на жртву живу“, у загрљај господу благослов за такав монашки подвиг узеће од све- тих руских монаха антонија и теодосија у чувеној кијево- печерској лаври заиста, већ добри баћушка серафим после многих подвига тиховања, столпништва, затворништва, серафимов подвижнички живот испунио се многим даровима святая русь свети цар николај ii романов хаџи драган б поповић септембар/октобар 2014 49 1786 године прохор се обуче у ангелски лик било је то у саровском манастиру, већ тада надалеко чувеном по врлинском животу монаха у манастиру његова ревност за стицањем врлине никог у манастиру није остављала равно- душним ипак, срце му је жудело за тихо- вањем, пустиновањем, за осамљивања, за живим разговором са господом зато ће игуман исаија ипак невољно дати сера- фиму благослов који ће га одвести на скри- вено место даље пустињице, у густу борову шуму на обали реке саровке, где ће баћушка гостити душу своју безмер- ним, небеским сладостима самоћа, поред радости, са со- бом носи и искушења, управо због духовног искуства које је неопходно поготово они који лик божији у себи изгубише, умеју да буду верујућима као бич божији такви и на овом месту, у пустињици, нанесоше баћушки повреде, које ће он стално осећати на свом телу, због чега је био погрбљен до краја живота ово страдање он ће при- мити авраамовски, јововски, јер је знао да се искушењима и њиховим превазилажењем испитује човекова тежња за спасењем господња рука је- сте та која тишти и притиска за време, но у исти мах милује и храни за вечност вера није искључење праведника из не- воље и искушења, него је вера света сигурност да се невоља може превазићи вера је сми- сао којим се надилази невоља и њом се сагледава сврха не- ког искушења, јер бог и кад руши гради после многих подвига тихо- вања, столпништва, затворништва, се- рафимов подвижнички живот испунио се многим даровима: духовништва, исце- литељства и тајновидости врлина је била његов живот он је сам постао врлина и угледни пример свима све у делању св серафима било је свето и чудесно тако ће једном видети пресвету приснодјеву на путу за своју даљу пустињицу, која ће та- да својим жезлом ударити у земљу из које ће потећи извор целебне воде тако ће бо- городица благословити његову ближу пу- стињицу ту ће добри баћушка провести св серафим на хиљадудневној молитви, детаљ из житија (новија руска икона) 50 5/2014 на молитви хиљаду ноћи, и то на гранит- ној стени, која је данас раздељена широм руских манастира, као небески благослов њиховог баћушке прослављење године 1903, 19 јула, седамдесет годи- на после његове блажене кончине беху прослављене мошти св серафима, на један несвакидашњи начин било је то на заузимање богомудрог руског цара- мученика николаја ii преподобни ба- ћушка јавио се у виђењу верујућем цару, како би он целу ствар покренуо са мртве тачке у саров је тада стигла цела цар- ска породица, у којој је било четири кће- ри, док наследника још није било цар је чврсто веровао да ће молитве препо- добног помоћи и да ће добити дугожеље- ног наследника тако је и било, јер свети цар ускоро доби сина, потоњег св му- ченика алексеја према једном предању, цар је у сарову добио и прочитао запе- чаћено писмо светог серафима које се односило на њега: баћушка серафим је оставио пророштво о мученичком зем- ном крају царске породице – цар се, ка- жу, тада заплакао и испунивши се радо- сном тугом, чврсто решио да истине и правде ради прихвати мученички крст, свестан да тако од господа прима неу- венљиву круну добри баћушка је знао да ће саровски манастир и његове пустињице бити не- доступне вернима у своје време наиме, 1927 године, цео саровски округ беше претворен у војну базу неколико годи- на касније у близини места цигановка код реке сатис у округу хитри, неколи- ко војника ће (доста после баћушкине смрти) срести баћушку серафима и за- питати га како је могао тако дубоко да уђе на војну територију која је најстро- жије чувана старац им тада ништа не одговори, него само удари штапом три пута у земљу из које потече извор са три млазнице воде то је данас најчувенији свети извор русије аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије извор светог серафима – цигановка све у делању светог серафима било је свето и чудесно святая русь септембар/октобар 2014 51 протојереј андреј ткачов је старе- шина кијевског храма преподоб- ног агапита печерског отац је четворо деце члан је редакције и стални аутор часописа отрокua (otrok-uaru) и сајта православиеru (wwwpravoslavie ru) води телевизијске емисије: „на сан гредући“, „врт божанских песми“ аутор је књига писмо богу, мисионарски за- писи, закрпљено одело, у присуству бо- га размишљања о старом завету и др његова књига земља чуда и друге приче (у издању сретењског манастира у мо- скви) награђена је 2013 године познат је по својим оштрим „антимајданским“ иступањима zоче андреј, појам „мисионар“ се дуго времена повезивао са неустрашивим човеком са јеванђељем у рукама, који се труди око привијања хришћанства дивљим племенима, рецимо, папуанцима на новој гвинеји шта значи бити мисионар данас, када је библија преведена практично на све језике света? – данас је потребна унутрашња мисија папуанци са нове гвинеје су спољашња мисија, а неопходна је унутрашња већа је неопходност за њом, зато што народи, ко- ји се сматрају традиционално хришћан- ским, долазе до унутрашње запуштено- сти они губе сваку везу са јеванђељем, иако настављају да се украшавају именом хришћанских народа, а празни храмови се гомилају усред њихових великих градова повратак хришћанских народа изворима и коренима своје историјске величине, свог главног предодређења – и јесте поме- нута унутрашња мисија, која би требало да обухвати литературу, публицистику и у извесној мери школску наставу, и сва- како, у првом реду – црквени живот са амвона се мора стално чути проповед а спољашња мисија ће се остваривати у ме- ри успешности унутрашње глобализам није само минус, он поне- кад представља и плус руски људи, на пример, данас насељавају у великом бро- ју разне континенте и живе у многим зе- мљама дотакни насумице било коју тач- ку на карти света, аргентину на пример, протојереј андреј ткачов: „данас је потребна унутрашња мисија“ народи, који се сматрају традиционално хришћанским, долазе до унутрашње запуштености они губе сваку везу са јеванђељем превод са руског: небојша ћосовић жива реч 52 5/2014 и тамо ћеш наћи руску колонију ето ти и могућности мисије ако тамо буде благо- датног живота, он ће привлачити себи ло- кално становништво исто је у америци, у западној европи живот постепено до- лази до заједничког имениоца и по нивоу комфора и по нивоу примитивизма да- нас омладина у клубовима јапана, сад-а и чернигова – слуша једну те исту музику у сваком делу света – облачи и носи исти џинс, и чита једне те исте књиге (ако чи- та) на полицама књижара стоји онај исти ден браун, који је преведен на све језике света, а поред њега, видиш и дантеа век се приближава таквом заједничком (просечном) имениоцу – који застрашу- је потпуна једнакост је смрт живот није једнакост; он је пун разних нивоа, сложе- ности, културних разлика а једнакост је пустош с друге стране, епоха олакшава приступ просечном човеку враћа се оно што је било присутно у време апостола онда је римска империја својим постоја- њем доприносила ширењу хришћанства: путеви, поштански саобраћај, у сваком граду – касарна, бања и арена јединствен јуридички простор, једна монета: једин- ствен свет, повезан правним и моралним законима и у том свету је било апосто- лима лако да се крећу сести на брод и пловити за коринт, потом поново сести и пловити даље на малту, а затим у поштан- ској кибитки (= покривеним запрежним колима – пр
... назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушја, осим основног: вере и покајања, потребно је наше ре- довно учешће у светим тајнама цркве, а пре свега у светој евхаристији не мо- же се душа људска излечити без свелека – лека бесмртности – причешћа циљ свих наших активности треба да буде за- добијање благодати божије (по речима св теофана затворника једини лек про- тив туге јесте повратак благодати) да се осврнемо и на то шта савремена психијатрија у основи говори о депреси- ји код већине оболелих, среће се депре- сија неуротичне природе у савременом добу, број свих типова неуроза је у по- расту окидач за депресију неуротичне природе, може бити сукоб између жеље- ног и реалног, конфликт потиснут у под- свест, трагичан догађај који човек није у стању да адекватно поднесе и многи дру- ги узроци што се тиче духовне основе неуротских обољења, о њима говоре тек понеки психијатри – хришћани руски психијатар мелихов је сматрао да су- штински разлог свих психичких поре- мећаја лежи у несмирењу у том смислу, и неуроза не чини изузетак јасно је да у многим случајевима обо- љевања од депресије, потребно да се човек обрати психотерапеуту, где ће добити психолошку и медикаменто- зну помоћ овде би пастир требало да препозна у одређеном случају потре- бу за психотерапијом и да човека на њу упути јер у свакодневном контакту са својом паством, пастир се сусреће са људима различите психолошке, али и психопатолошке структуре личности оваква ситуација, захтева од духовни- ка стабилну личност, са дугим живот- ним искуством и познавањем људи, не само здравих, већ и оних са различитим психолошким проблемима потребно је и знање из психологије, психопатоло- гије, односно пастирске психологије и тема броја септембар/октобар 2014 35 медицине јер пастирско и духовно ру- ковођење и психотерапија не треба да се искључују већ међусобно допуњују и подупиру, тако да је увек у оваквим слу- чајевима неопходна квалитетна сарадња између пастира и психотерапеута па- стир треба да води депресивног чове- ка кроз светотајински живот цркве, ка радости и пуноћи благодатног живота у христу, а психотерапеут да лечи нервни систем човека и да обоје учине све како би и самог оболелог човека мотивисали да своју болест прихвати као шансу за сазревање, суштинску промену живота, за стални рад на себи хришћанин треба да се труди да стал- но узраста у вери и подвижничком жи- воту да се бори са својим страстима и преображава из старог човека у новог човека у христу потребно је развијање пажње у односу на себе, у односу на сво- је мисли и поступке старац тадеј гово- ри често да од стању, како он вели, нашег мисленог апарата, зависи какав ће бити наш живот, али и живот наших бли- жњих управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душев- ног мира у нама старац тадеј још каже да је смирење, крајње и истинско смире- ње, савршенство хришћанског живота свети оци су посебно обраћали пажњу на очување мира у души без обзира на спољашње околности живота руски ду- ховник отац алексеј зосимовски гово- ри у писму свом пријатељу: „не желим ти ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир он је најважнији од свега ако будеш имао мир у души, бићеш срећан“ тако смо дакле, непрестано дужни да стражимо над својом душом и над душама својих ближњих и да по речима апостола па- вла носимо слабости једни других (рим 15, 1) о избављењу од страсти малоду- шности као и бесмислености очајање из богочовечанске перспективе говори нам св јустин ћелијски: „нема места очаја- њу за хришћанина у овом свету, јер када је господ сишао у овај свет, и црквом сав остао у њему, како онда дати места оча- јању у души својој? та сав господ је ту, поред нас, око нас! само завапи к њему, и гле, већ си у загрљају његовом“ управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душевног мира у нама 36 5/2014 старац тадеј: мисли о мислимa тематски део овог броја завршавамо са компилацијом мисли из беседа о тадеја витовничког због значаја ове теме, од наредног броја уводимо сталну рубрику под називом „какве су ти мисли, такав ти је живот“, која ће се бавити духовним наслеђем старца тадеја и у којој ће се детаљније разматрати његове духовне поуке тема броја септембар/октобар 2014 37 • каквим се мислима бавимо – такав нам је живот ако су нам мисли мирне и тихе – ето нам мир ако су нам мисли негативне – ето нам немир • ми смо невероватно прецизан ми- слени апарат наше мисли, због тога, утичу не само на нервни систем разум- них бића, већ и на животињски и биљни свет сви од нас очекују пажњу и љубав а то је најмање, то дело, јер не схватамо да су наше мисли огромна снага само мало прибраности треба да би видео да ли ти ближњи упућују мисли пуне до- броте и љубави или оне друге зато и треба бити у молитви • ако су наше мисли мирне, тихе, пуне љубави, доброте, племенитости, чистоте – онда је и у нама мир, јер све мирне мисли дају унутрашњи мир који зрачи из нас ако у себи носимо негатив- не, паклене мисли, онда је и наш унутра- шњи мир разорен потреба мисленог преображаја • ако се ми окренемо извору живо- та, господ ће нам дати снаге да учврсти- мо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху сву- да морамо се (мислено) изменити • наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује мо- рамо да упућујемо добре мисли господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих треба опростити све од срца када се опрости све од срца, све је опроштено ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас сви осећа- ју наше мисли мирне, тихе • када би све наше мисли биле усме- рене ка добру и љубави, не само што би се умни – мисаони свет изменио, већ напоредо са настанком једног дивног и узвишенијег живота, свако живо биће осетило би промену наших мисли на- ше мисли су не само узрочник ратова и земљотреса већ и еколошке загађености, којој претходи далеко опаснија духовна загађеност породица, школа, посао и мислена сфера • наш живот зависи од наших ми- сли и наших жеља ми око себе ствара- мо хармонију и дисхармонију и у по- родичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења смирене, крот- ке душе, безазлене, простодушне, зра- че добротом, невероватно много зраче добротом • нема нам мира ако мислено ратује- мо са родитељима духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о ро- дитеље тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив мно- ги то увиде, па поправе мисли ја увек то кажем – неки прихватају, а неки су суви- ше горди • први и једини услов за промену рђаве породичне климе јесте промена мисли њених водећих чланова почни- те свесно да шаљете добре мисли, мисли љубави и добрих жеља ономе ко вам је мрзак, ко вас је увредио, ко вас не воли човек као мислени „апарат“ 38 5/2014 на сопственом примеру моћи ћете да се уверите у снагу добрих мисли • када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју зато они који руководе кућом треба да се предају господу, да му се моле, и да схвате да је господ свемо- гућ, да нас господ теши • моли да господ да благог анђела и професору и теби ако заволиш профе- сора, тако ћеш лако одговарати и добити оцену када се професор и ученик по- мире, међу њима више нема (мисленог) рата • престаните да мислите зло о свом шефу или другу на послу, преокрени- те зле мисли у добре и видећете про- мену понашања ваших дотадашњих „непријатеља“ мисли и душевно стање • депресија је притиснутост тешким мислима и настаје комбиновањем та- квих мисли човек комбинује једно, друго, треће и ето размишља, биће то, биће ово, а у ствари ништа од тога не буде само компликује, поквари распо- ложење себи, неко други му је сад крив што је он нерасположен наишао је не- ко и покварио му расположење • није тај други покварио твоје рас- положење, већ ти сам свако носи сво- је бреме одеш код свог најрођенијег, ближњег, али нешто си нерасположен, ништа ти не иде и то твоје нерасполо- жење доносиш код куће, код твојих нај- ближих и поквариш им расположење преносиш на твоје рођене, а после ти је неко други крив сам си крив, сам си покварио расположење и себи и сви- ма око тебе ти си такав, твоје мисли зраче кроз тебе, иде мислена сила, сви прихватају то што ти носиш, зато кажу људи, па боље да ми није ушао у кућу, донесе ми жар и запали ми кућу никад расположен, никад миран како да за- уставимо мисли које не ваљају? једно- ставном променом у добре и пријатне мисли! боље да певушимо у себи него да кукамо певај онај ко пева зло не мисли, народ каже • људска мисао има непојмљиво ве- лику моћ, она је божанска енергија у на- ма у стању је да учини многа добра, али и да уништи другог човека страховите моћи своје мисли човек најчешће уоп- ште није свестан неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље, наро- чито крупније, које снађу неку породи- цу, последица су рђавих мисли њених чланова стратегија борбе у мисленом рату • све почиње од мисли, њихове про- менљивости и несталности негативне мисли које се свима јављају, треба што пре одстрањивати од себе, јер када се пусте у срце, дохвате осећања и са њима се помешају, постају опасније и теже за одстрањивање ако им се на крају још придружи и воља, слободна одлука чо- века да овакву негативну мешавину ми- сли са осећањима и даље у себи одржа- ва, негује и чак претвори у акцију, грех је већ увелико зацарио у човеку и све га је теже отклонити • мисли нам се убацују са свих стра- на са свих страна су мислени радијуси кад би нам се открило, то је страшна тема броја септембар/октобар 2014 39 мрежа а свако има радио станицу у се- би човек је много прецизнији апарат од радио станице, од телевизора, само му је функција поремећена како је пре- цизно биће човек! како узвишено! али не умемо да ценимо не умемо да се укључимо у извор живота, да осећамо радост живота него увек нам подмећу непријатељи • свети оци о мислима кажу: „која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и не прихватити“ • унапред одбијена помисао - победа остварена без борбе јер, ако се понуда негативних мисли само једном прихва- ти, може да се претвори у дугу борбу са неизвесним исходом а ако се одбије, борба уопште не наступа, негативне си- ле се повлаче, а искуство је стечено пе- риод искушења долази због попуштања или допуштања божијег да бисмо сте- кли искуство како ћемо разумети не- воље других људи ако нисмо и сами би- ли каткад у невољи! што је невоља већа, све више увиђамо да ништа не можемо без бога нарочито је немогуће постићи дуготрајан мир у души, радост и озаре- ње без бога човек је дубоко пало биће никакви закони нису били довољни да човека спасу требало је да сам бог сиђе на земљу и да нам заувек остави христа који нам показује пут спасења • нажалост, захваљујући човековој несмотрености односно великом лу- кавству (прерушавању) злих сила, до- пушта се њихово продирање у наше духовно биће па често претпостављамо да ми мислимо, а нисмо ни свесни да те силе мисле уместо нас • не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми сами радимо, да ли тешимо или осуђу- јемо, да ли праштамо или волимо боље да не видимо шта други раде да их не би осудили смирење као предуслов преумљења • господ, а и сви ми, желимо да бу- демо кротки и смирени, јер она душа која је кротка и смирена она зрачи пле- менитост и доброту таква душа и када ћути емитује из себе увек мирне, тихе таласе пуне љубави и доброте таква се душа не вређа кад је вређате и грдите, можете и да је и изударате, а она вас жали што се тако много мучите та- кви су малобројни на земаљској кугли, али због њих сунце греје и бог нам да- је благослов да живимо и да имамо све што нам је потребно за живот ми тре- ба мислено да се изменимо • мисли су као ветар, не треба их прихватити ми то не прихватамо јер ветар не може нико да заустави ако не прихватимо та ратовања онда не могу да нам науде, јер се њихове отровне стреле враћају у њихово срце кад не би имали рана не би могао нико ни да нас вређа не би нас та кука ни закачи- ла кад не би имали ми ту закачку за ко- ју се закачи почнимо све да волимо па ћемо имати мир унутрашњи љутња је грех и преосетљивост је грех боље да се сами смиримо него да нас неко дру- ги смирује • потрудите се да имате добре ми- сли и добре жеље и пријатељима и не- пријатељима и видећете како ће то до- нети добар плод и вама и свима који вас окружују малобројни су на земаљ- ској кугли смирени и кротки, али због тих смирених и кротких душа господ бог нам даје благослов да имамо изо- биље на земљи многодетне хришћанске породице породица милић 40 святая русь добри баћушка серафим 48 жива реч протојереј андреј ткачов: „данас је потребна унутрашња мисија“ 51 идите и научите све народе мисија на тајланду 55 светли ликови историје спц мисли светог деспота стефана о братској љубави 60 сведочанства врхунски лекар сведочи о чудима 63 40 5/2014 епархија шумадијска, општина бара- јево, место глумчево брдо кућа на спрат са великим двориштем у коме се играју деца ту живе драган (41) и татја- на (37) милић са њихово петоро деце па- рохијски свештеник из цркве светог ни- коле, владимир димић, каже нам: „драго нам је да нас се мисионар сетио, јер имамо више породица које заслужују да се пише о њима све похвале за породицу милић, коју познајемо као добре хришћане, а они ће вам сами потанко причати о себи и на- дамо се да ће многе охрабрити“ леп пар, како то само бог уме да саста- ви а што је бог саставио то човјек да не раставља – каже господ (мт 19, 6) он плавушан, нежно плавих очију, а она црнка, веселих смеђих очију а од деце, двоје старијих имају мамине, а троје мла- ђих татине – плаве очи домаћин драган прво говори о деци: „за сада имамо петоро деце: саву (10) рођеног на савиндан, анастасију (8), јо- вану (5) рођену на преображење (име је добила по светом јовану богослову), си- мона (2 и по) рођеног на дан светог му- ченика фотија и и ксенију (16 месеци) овог лета бог нас је благословио и шести пут и, ако све буде у реду, беба треба да се роди пред васкрс 2015 а татјана је најбоља мама, коју деца зову „мама-кра- љица“, која им се потпуно посвећује шта ћете лепше?!“ то је као у бајци! али, нас интересује почетак те бајке одакле сте и како сте се упознали? драган: „преци мог оца су са косова, али су дошли у кикинду, где се он родио крсна слава нам је свети јован крсти- тељ родитељи су радили у немачкој, где сам се и ја родио, имам три сестре нажа- лост, растали су се, и отац има пето дете из другог брака“ насмејана татјана ка- же: „ја сам рођена и живела у суботици у породици са двоје деце, имам старијег брата зорана моје познанство са драга- ном личи помало на бајку, али није бајка него вера, и то обострана упознали смо се на поклоничком путовању за сопоћа- не, ђурђеве ступове и црну реку, које је организовала моја побожна другарица милена, сада монахиња тихона аутобус је полазио из суботице, али пошто је би- ло мало путника, драган нам се из бео- града прикључио са још 10-ак путника на мене је он оставио снажан духовни утисак – током путовања читао је мо- литве, духовне поуке светих отаца, пу- штао духовну музику мада моји родите- љи нису били побожни, црква ме је увек привлачила и ја сам као девојка редовно одлазила на богослужења, причешћива- ла се, али нисам знала да на исповести треба говорити своје грехе ни свеште- ник ми то није рекао него ми је сваки пут само прочитао разрешну молитву на том путовању иза мене је седео један дечко који је покренуо тему исповести, како треба грехе исповедати окренула сам се и замолила га да ми то објасни та- да сам се, уствари, први пут исповедила породица милић нема већег блага него кад је пуна кућа деце радмила грујић многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 41 у сопоћанима код оца јована (јеленкова) и то сам му рекла, а он ме је испитивао, свему ме поучио, одредио молитве и на- ложио ми епитимију од годину дана и рекао да тада опет дођем ту, у манасти- ру, мој живот се скроз преокреће том приликом нисам посебну пажњу обра- тила на драгана био је за мене само во- ђа поклоника након годину дана, пред богојављење, догађа се следеће: док сам, после свете литургије, целивала икону пресвете богородице прилази ми ми- лена и каже: ‘сећаш ли се оног драгана? тражи од мене твој број телефона’ збу- њена, дала сам јој пристанак“ убацује се драган: „у то време ја сам добио из мана- стира дохијара копију иконе богородице брзопомоћнице, каширао сам је и зајед- но са акатистом умножавао и продавао икона је са свете горе, чудотворна, и сам сам сведок чудима, што код мене, што код других однео сам иконе у суботицу код њене другарице милене, а сутрадан отишао на литургију и видевши татјану тражио од милене њен телефон а онда, уочи богојављања, у поноћ, из београда сам послао татјани поруку: ‘има ли жи- вих хришћана у суботици?’ а она се тада молила за удају“ наставља татјана: „ко није у вери никад не би поверовао у ту молитву уочи богојављенске ноћи како ме је поучила бака, изашла сам у двори- 42 5/2014 ште и гледајући у небо молила господа да ме удостоји да имам и ја мужа и децу којој ћу да служим нешто је шушнуло, уплашила сам се и побегла у кућу како сам легла у кревет, тако ми је на мобил- ни телефон стигла драганова порука ух, била сам ван себе, но јавила сам му се тек сутрадан наслутила сам да се озбиљно интересује за мене и све около наоко- ло помиње брак за недељу дана позива ме на поклоничко путовање у манастир сочаницу на косову у то време у субо- тицу је дошао млади свештеник драган стокин и затражила сам од њега савет: ‘оче, нисам га, такорећи, ни видела шта ако ми се не допадне, ако ми није леп?’ а он ми каже: ‘ни мени моја жена, кад сам је упознао, није била посебно лепа, а сада ми је најлепша’ решила сам да идем на пут са драганом, поготово што је та- да већ отац јован прешао у сочаницу, а мени је истекла година дана епитимије и ово сада баш личи на бајку – драган ме после свете литургије извео у двори- ште и озбиљно упитао: ‘хоћеш ли да се удаш за мене?’ ‘како? и не познајем те морам да питам родитеље’ али, он је био упоран отишли смо да питамо оца јована: ‘може татјана да буде добра же- на нека је благословено само нека се моли пресветој богородици – 150 пу- та богородице дјево’ то је за мене било ‘амин’ послушала сам свог духовника и све је ишло као подмазано на моје изне- нађење, и моји родитељи су то веома до- бро примили кроз месец дана смо ишли у рас, у манастир ђурђеви ступови, где смо се венчали на празник св харалам- пија 2003 године моја венчана кума марија је краљевчанка, са којом сам се упознала дан пред венчање, која је као поклоник тада била у манастиру сада је попадија у аргентини ето, тако се завр- шило наше познанство од недељу дана наша прича је необична, јер се млади да- нас дуго забављају, а уопште не мисле на брак мада, има и случајева да су се неки венчали „на брзака“, и исто тако разве- ли“ драган додаје: „најважније је пре брака молити се богу да ти да девојку по његовој вољи, а после венчања молити се још више“ а ко вас је привео вери? неки необи- чан догађај? у ком узрасту сте крштени и где? татјана: „крштена сам као беба има- ла сам око 20 година кад сам кренула на свако богослужење, а у цркви, осим свештеника, тек понеко после извесног времена и моја мајка је пошла са мном у цркву и постала редовна на богослуже- њима, строга у посту и молитви њу је духовно поучавао отац драган стокин“ драган: „бака са мајчине стране је има- ла свето писмо и ја сам као мали читао, највише јеванђеље, и стално сам био гла- дан духовног крстио сам се у 20-ој годи- ни невидљиво ме бог водио, а 1998 го- дине одласком у острог преокренуо ми се живот послушао сам речи исусове: не можеш служити два господара, и богу и мамону тако сам кренуо за христом, што је утицало и на моје родитеље“ образовање оца и мајке где сте запо- слени? који посао радите? колико рад- ног стажа имате? колико сте радних ме- ста променили? драган: „татјана је завршила средњу грађевинску, а ја средњу електротех- ничку школу радио сам врло кратко у струци, затим на разним пословима, као трговац, конобар, физички радник, као књиговођа, а задњих пет година радим као цвећар у јкп „погребне услуге“, под уговором који ми стално продужавају од 3–6 месеци, без права на боловање и на годишњи одмор као додатно зани- мање, од 2003 сам председник покло- ничког удружења „умилење“, по икони мајке божије пред којом се молио све- ти серафим саровски, које сам основао после путовања у русију, што је и слава удружења православно поклоништво је стара и поштована традиција у нашем многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 43 христољубивом народу она је освећена стопама самог христа спаситеља сада, после дуготрајног богоборног периода, у нашем народу поново расте тежња да посећују света места благодат светиње људе утврђује у вери догађају се чуда божија, исцељења на једном путовању упознала су се четири пара, који су по- том ступили у брак“ од када овде живите? јесте ли сами градили ову кућу? „овде смо осам година кад сам се оже- нио, довео сам жену у београд у стан од око 35 квадрата, у сутерену у стану нас је било много: мајка, сестре, ујак одлу- чили смо да живимо одвојено, јер је ре- чено у јеванђељу да ће оставити човек оца и мајку и прилепити се жени где ће двоје бити једно тело по савету мати михаиле из манастира ваведење на се- њаку, бринули смо о старијем доктору и са њим живели у стану у центру града пола године потом смо три године при- ватно становали и тада су моји родитељи одлучили да продају стан и купимо кућу на селу код барајева живели смо са мај- ком и сестром мајка се недавно упоко- јила, а сестра удала, упознавши младића у комшилуку кућа има око 130 квадрата, са 10 ари плаца, идеална је за породицу која воли село није још све на њој ура- ђено, али се трудимо да је оспособимо за нормалан живот ставили смо нове олу- ке, променили старе прозоре помогну нам добри људи близу је школа и град- ски превоз до центра београда је 25 км“ имате ли помоћ од државе или неку другу? „од државе примамо само дечији дода- так за четворо деце, око 10000 динара ме- 44 5/2014 сечно припомогне родбина, пријатељи посебно бисмо издвојили миодрага лап- чевића, који је, поред материјалне помо- ћи коју нам несебично дарује, повео мене у јерусалим на васкрс 2013, а потом нас двоје са малом ксенијом на поклоничко путовање светињама русије руководимо се божијом речју: ’не брините се шта ћете јести, шта ћете обући пре и него што тра- жите, зна отац ваш шта вам је потребно’ хвала богу све имамо, само кад смо здра- ви и имамо љубави по којој ће нас господ и познати да смо његови ученици кад не- стане љубави, нестаће и света“ које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? „нема већег блага него кад је пуна ку- ћа деце кад дођем с посла уморан, деца ме сачекају на вратима и грле ме живимо са анђелима али са друге стране, борба је велика да их изведеш на прави пут ту је татјана велики борац највише времена је са њима, док сам ја заузет другим послом“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најва- жније у хришћанском животу? колико молитва доприноси побољшању вашег живота? „породица је домаћа црква трудимо се да се заједно молимо, кад смо зајед- но окупљени, за столом пре и после јела жена ујутро с децом, а увече сви зајед- но наша јована често каже: ‘без бога ни преко прага’ сигурно је да се молитва господу и мајчици небеској провлачи током целог дана у нама као и ми, тако и деца воле да се обраћају богу учимо их да све што долази, од бога је дато та- ко из разних житија светих отаца врло често извлачимо нека дешавања која су слична нашим препричавамо им начи- не њиховог живота недељом обавезно идемо у своју парохијску цркву св ни- коле на литургију, или у неку светињу на поклоничко путовање од малена сва наша деца иду на поклоничка путовања од 7 година почињу да посте и испове- дају се не терамо их, сами то желе а да ли смо права хришћанска породица? тек ћемо видети ко смо и шта смо имамо од породица је домаћа црква трудимо се да се заједно молимо, кад смо заједно окупљени, за столом пре и после јела многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 45 почетка градње ове мале цркве истог ар- хитекту, нашег духовника господ да га чува у све дане“ да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни ми- сионар? ваше сугестије татјана: „ово је први интервју, нека је на славу бога, а не на нашу мени се до- пада, мислим да часопис са правом носи име мисионар желим вам да истрајете на том путу обрадовала сам се кад сам у њему прочитала о породицама из су- ботице: зубарима адамовићима и поро- дици оца драгана стокина, које ја добро познајем и заиста су изузетни“ у чему се огледа делатна љубав у породици? „често са децом разговарам знају и осећају моју љубав према њиховом оцу волим да им причам колико волим му- жа, и много ме радује када слушам од њих колико они воле тату то свако може да примети на њима на тај начин разго- варам са сваким појединачно, о разним проблемима у животу мислим да миса- она љубав према ближњем даје мир, како свети оци кажу, од мисли све потиче, и добро и зло“ у чему је тајна вашег васпитања деце? послушност деце? како превазилазите неспоразуме у породици? „имам велику привилегију што немам превише контакта са светом не гледам телевизију, не читам новине, све време поклањам својој породици и малом цар- ству животиња трудим се свакога дана све више себе да дам она стара татјана, која је одрасла као градско дете, остала је у суботици, заборављена ја сам сада: драган, сава, анастасија, јована, симон и ксенија све је моје њихово ја сам: и моје коке и пас и мачке и моја баштица ево, кока нам је излегла пилиће то су моје радости слава господу! трудим се да разговарам са децом приметила сам да врло често причају и раде оно што и ја заиста су деца наше огледало сама са децом проводим дан, немам баш ничију помоћ драган дође тек пред вече, а обзи- 46 5/2014 ром да је већина деце мала, са старијима морам бити и мало строжа да би имала увид у сва дешавања“ како уче деца? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају? колико су под утицајем виртуелне стварности: тв, компјутер, мобилни телефон, интернет? „сава је завршио четврти разред са вр- ло добрим успехом, анастасија други раз- ред са одличним, док јована од септембра креће у предшколско и веронауку уче у школи, али првенствено у кући, као и ре- довним одласком у цркву велики прома- шај на часовима веронауке је када вероу- читељи деци причају о цркви, а не одведу их на свету литургију то је теорија без праксе наш сава као чтец помаже у ол- тару, а две старије девојчице се труде за певницом немамо материјалне могућно- сти да би се деца активно бавила спортом анастасија и јована би волеле да иду на фолклор, а сава на фудбал имају љуља- шке у дворишту, а недавно смо им купили трамболину тако да код куће имају спорт- ске активности што се тиче интернета, симон (2) је највећи експерт сам укључи компјутер, укључи музику, цртани, или позове пријатеље на скајп“ осим поклоничких путовања, да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања? „поклоништво је на првом месту воле- ла бих да видите како се наша деца радују одласку у светињу, није важно у које до- ба, да ли је зима или киша, да ли је рано, далеко пресрећни су одласком на по- клоничка путовања наша су деца видела и научила много осетили су благодат и видели многа излечења што се тиче ле- товања, понекада да господ и за то вели- ки је бог!“ има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога? народ каже: „де- те се увек роди са хлебом под мишком“ имате ли вашу поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? „заиста је тако! господ се брине о све- му, брине и о нама у толико ситуација смо били и никада нас није оставио сва- ко бира свој пут моје срце је пуно и ја сам срећна свом душом и свим бићем својом благодарим богу што ме је удо- стојио да будем део његове војске свети оци кажу: издржати до краја тешко је, али ко издржи тешкоћу до краја, тај ће се спасити!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? какав је ваш многодетне хришћанске породице септембар/октобар 2014 47 став о вантелесној оплодњи? право- славна црква још није дала свој званич- ни став, а римокатоличка је изричито против „данас има много интервенција ко- је су мрске богу а нажалост многе од њих постају нам нормалне у болници сам упознала жену која је по не знам ко- ји пут ишла на оплодњу приметила је да често спомињем бога, обратила ми се и рекла да је она учитељица у једном селу код ваљева, које је чувено по изузетно молитвеном свештенику, код кога дола- зе реке људи и моле за помоћ а ја сам је питала да ли је и она била код њега да ва- пи за молитвом, да ли је била у светињи, да ли се обратила господу нашем много- милостивом? одговорила ми је да није мислим да се кроз сваку трудноћу осећа присуство неизмерне љубави спаситеља нашег имала сам веома тешке трудно- ће за јовану, наше треће дете, лекари су тврдили да има даунов синдром лежа- ла сам у болници последња два месеца трудноће из дана у дан слушала сам раз- не приче: велика је глава беби, стала је са развојем у седмом месецу једна докто- рица ме је убеђивала да деци која су код куће уништавам живот, јер сам пристала да родим дете са дауном, да уништавам и себи живот трудила сам се да будем стално у молитви заиста, бог једини зна наше срце лекар са другог одељења, ко- ји ме је примио у болницу, дошао је на дан када ми је био термин за порођај, празник свете мати ангелине, одвео ме у салу за порођај, укључио индукци- ју и чекао да добијем болове од болова није било ништа разочаран, спустио ме после неколико сати на одељење и зака- зао за недељу дана опет господ је био са мном, то је сигурно! много сам се пла- шила, али мислила сам нека буде по во- љи христовој! на визити ми је једна од докторица пришла и рекла: ‘ја пред бо- гом морам да ти кажем’ нисам ни чула шта, кад ми бога спомену, пристала сам на све што је она предлагала тако сам се породила са прелепом јованом, на дан преображења господњег родила се здра- ва без трунке истине од свега што су они „видели“ ултразвуком сасвим природ- но а на порођају није било лекара, де- журна докторица се појавила на врати- ма сале за порођаје када сам јовану већ „испустила“ и рекла: ‘овако се порађају жене са села’ слава спаситељу нашем исусу христу за све!“ ваши незаборавни породични догађа- ји или анегдоте? „јована је прави мајстор за анегдоте били смо код мојих родитеља; све сам претражила, а моје јоце нема нигде во- ли она да обиђе старе људе у комшилуку, да их пита како су и да ли можда имају чоколаде тражила сам је и тамо, но нема је нигде дозивам је, али ништа баш сам се уплашила и направила узбуну, и сву децу потерала да је траже после дужег времена, пронашао је мој тата на вели- ком дрвету – попела се помоћу његовог бицикла, седи и једе крушке деси се и да ми прекопа башту, остави мотику и по- бегне када питам ко ми је прекопао, ка- же: ‘велики петао, видела сам га’“ позвали смо јовану да чујемо шта зна са њом су дошли анастасија и симон предузимљива јована прва је почела да рецитује: више слушам, мање зборим, друге хвалим, себе корим, без бога ни преко прага мисли мирне, душа блага – браво, јована! па ти си баш добра де- војчица! је ли то све важи за тебе што си одрецитовала? „да“ – потврдила је и одмах кренула да нам покаже како зна да пева ипак је анастасија прва започела, а остали прихватили песма је са косова, зове се „црвен цвет“, каже мама а претходну је написала наша пријатељица лидија по- повић а за крај су нам отпевали богоро- дице дјево 48 5/2014 као што се иза изговорене речи осе- ћа човек и његова вера, тако при приступању светим местима врху- ни осећај присуства небеског но, светост места исходи од подвига праведника, они су ти који их чине посебним је- дан од таквих пулсева цркве јесте и свети баћушка серафим саровски њиме је руско небо занавек будно пред господом, а његов свети живот сведочи свим људима, до краја историје, да све земаљске истине и разлози за учињено нису сигу- ран сведок људског постојања за вечност ако христом нису посведочене свети серафим се родио 1759 године у граду курску, а њего- ви богобојажљиви родитељи исидор и агатија, поред њега имали су још двоје деце велика благодат у раном детињству, про- хор, како се серафим звао пре монашења, био је удостојен велике благодати, када га је веома болесног по- сетила пресвета богомајка и обећала му брзо оздрављење баш у то време ишла је литија његовим градом, у којој је била но- шена икона мајке божије – курско коре- наја – коренаја јер је 1295 године чудесно пронађена у корену дрвета, а још чудни- је „срасла“ јер је била уздужно пресечена оштрим сечивом руком безумна човека промислом божијим литија сврати у улицу св сергија радоњешког, где је прохор становао и чим га иконом благословише, дете оздрави укупно дванаест пута његов живот ће смислено бити испуњен по- сетама његове заштитнице пресвете богородице серафимово богочежњи- во срце је знало да се бог неће раскајати за дате да- рове и позвања, јер је бог нераскајив заувек зато је млади прохор журио, ка- ко каже апостол „да да те- ло на жртву живу“, у загрљај господу благослов за такав монашки подвиг узеће од све- тих руских монаха антонија и теодосија у чувеној кијево- печерској лаври заиста, већ добри баћушка серафим после многих подвига тиховања, столпништва, затворништва, серафимов подвижнички живот испунио се многим даровима святая русь свети цар николај ii романов хаџи драган б поповић септембар/октобар 2014 49 1786 године прохор се обуче у ангелски лик било је то у саровском манастиру, већ тада надалеко чувеном по врлинском животу монаха у манастиру његова ревност за стицањем врлине никог у манастиру није остављала равно- душним ипак, срце му је жудело за тихо- вањем, пустиновањем, за осамљивања, за живим разговором са господом зато ће игуман исаија ипак невољно дати сера- фиму благослов који ће га одвести на скри- вено место даље пустињице, у густу борову шуму на обали реке саровке, где ће баћушка гостити душу своју безмер- ним, небеским сладостима самоћа, поред радости, са со- бом носи и искушења, управо због духовног искуства које је неопходно поготово они који лик божији у себи изгубише, умеју да буду верујућима као бич божији такви и на овом месту, у пустињици, нанесоше баћушки повреде, које ће он стално осећати на свом телу, због чега је био погрбљен до краја живота ово страдање он ће при- мити авраамовски, јововски, јер је знао да се искушењима и њиховим превазилажењем испитује човекова тежња за спасењем господња рука је- сте та која тишти и притиска за време, но у исти мах милује и храни за вечност вера није искључење праведника из не- воље и искушења, него је вера света сигурност да се невоља може превазићи вера је сми- сао којим се надилази невоља и њом се сагледава сврха не- ког искушења, јер бог и кад руши гради после многих подвига тихо- вања, столпништва, затворништва, се- рафимов подвижнички живот испунио се многим даровима: духовништва, исце- литељства и тајновидости врлина је била његов живот он је сам постао врлина и угледни пример свима све у делању св серафима било је свето и чудесно тако ће једном видети пресвету приснодјеву на путу за своју даљу пустињицу, која ће та- да својим жезлом ударити у земљу из које ће потећи извор целебне воде тако ће бо- городица благословити његову ближу пу- стињицу ту ће добри баћушка провести св серафим на хиљадудневној молитви, детаљ из житија (новија руска икона) 50 5/2014 на молитви хиљаду ноћи, и то на гранит- ној стени, која је данас раздељена широм руских манастира, као небески благослов њиховог баћушке прослављење године 1903, 19 јула, седамдесет годи- на после његове блажене кончине беху прослављене мошти св серафима, на један несвакидашњи начин било је то на заузимање богомудрог руског цара- мученика николаја ii преподобни ба- ћушка јавио се у виђењу верујућем цару, како би он целу ствар покренуо са мртве тачке у саров је тада стигла цела цар- ска породица, у којој је било четири кће- ри, док наследника још није било цар је чврсто веровао да ће молитве препо- добног помоћи и да ће добити дугожеље- ног наследника тако је и било, јер свети цар ускоро доби сина, потоњег св му- ченика алексеја према једном предању, цар је у сарову добио и прочитао запе- чаћено писмо светог серафима које се односило на њега: баћушка серафим је оставио пророштво о мученичком зем- ном крају царске породице – цар се, ка- жу, тада заплакао и испунивши се радо- сном тугом, чврсто решио да истине и правде ради прихвати мученички крст, свестан да тако од господа прима неу- венљиву круну добри баћушка је знао да ће саровски манастир и његове пустињице бити не- доступне вернима у своје време наиме, 1927 године, цео саровски округ беше претворен у војну базу неколико годи- на касније у близини места цигановка код реке сатис у округу хитри, неколи- ко војника ће (доста после баћушкине смрти) срести баћушку серафима и за- питати га како је могао тако дубоко да уђе на војну територију која је најстро- жије чувана старац им тада ништа не одговори, него само удари штапом три пута у земљу из које потече извор са три млазнице воде то је данас најчувенији свети извор русије аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије извор светог серафима – цигановка све у делању светог серафима било је свето и чудесно святая русь септембар/октобар 2014 51 протојереј андреј ткачов је старе- шина кијевског храма преподоб- ног агапита печерског отац је четворо деце члан је редакције и стални аутор часописа отрокua (otrok-uaru) и сајта православиеru (wwwpravoslavie ru) води телевизијске емисије: „на сан гредући“, „врт божанских песми“ аутор је књига писмо богу, мисионарски за- писи, закрпљено одело, у присуству бо- га размишљања о старом завету и др његова књига земља чуда и друге приче (у издању сретењског манастира у мо- скви) награђена је 2013 године познат је по својим оштрим „антимајданским“ иступањима zоче андреј, појам „мисионар“ се дуго времена повезивао са неустрашивим човеком са јеванђељем у рукама, који се труди око привијања хришћанства дивљим племенима, рецимо, папуанцима на новој гвинеји шта значи бити мисионар данас, када је библија преведена практично на све језике света? – данас је потребна унутрашња мисија папуанци са нове гвинеје су спољашња мисија, а неопходна је унутрашња већа је неопходност за њом, зато што народи, ко- ји се сматрају традиционално хришћан- ским, долазе до унутрашње запуштено- сти они губе сваку везу са јеванђељем, иако настављају да се украшавају именом хришћанских народа, а празни храмови се гомилају усред њихових великих градова повратак хришћанских народа изворима и коренима своје историјске величине, свог главног предодређења – и јесте поме- нута унутрашња мисија, која би требало да обухвати литературу, публицистику и у извесној мери школску наставу, и сва- како, у првом реду – црквени живот са амвона се мора стално чути проповед а спољашња мисија ће се остваривати у ме- ри успешности унутрашње глобализам није само минус, он поне- кад представља и плус руски људи, на пример, данас насељавају у великом бро- ју разне континенте и живе у многим зе- мљама дотакни насумице било коју тач- ку на карти света, аргентину на пример, протојереј андреј ткачов: „данас је потребна унутрашња мисија“ народи, који се сматрају традиционално хришћанским, долазе до унутрашње запуштености они губе сваку везу са јеванђељем превод са руског: небојша ћосовић жива реч 52 5/2014 и тамо ћеш наћи руску колонију ето ти и могућности мисије ако тамо буде благо- датног живота, он ће привлачити себи ло- кално становништво исто је у америци, у западној европи живот постепено до- лази до заједничког имениоца и по нивоу комфора и по нивоу примитивизма да- нас омладина у клубовима јапана, сад-а и чернигова – слуша једну те исту музику у сваком делу света – облачи и носи исти џинс, и чита једне те исте књиге (ако чи- та) на полицама књижара стоји онај исти ден браун, који је преведен на све језике света, а поред њега, видиш и дантеа век се приближава таквом заједничком (просечном) имениоцу – који застрашу- је потпуна једнакост је смрт живот није једнакост; он је пун разних нивоа, сложе- ности, културних разлика а једнакост је пустош с друге стране, епоха олакшава приступ просечном човеку враћа се оно што је било присутно у време апостола онда је римска империја својим постоја- њем доприносила ширењу хришћанства: путеви, поштански саобраћај, у сваком граду – касарна, бања и арена јединствен јуридички простор, једна монета: једин- ствен свет, повезан правним и моралним законима и у том свету је било апосто- лима лако да се крећу сести на брод и пловити за коринт, потом поново сести и пловити даље на малту, а затим у поштан- ској кибитки (= покривеним запрежним колима – пр
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
4
Свеска: 346 | Свето Предање
...само просторно него и духовно, жи- вотно путовање и тоБЕЗМАЛО 📌 са богом за
кога су они убеђени да их је „изиграо“ и
да је далеко од њих а када стигну у ема-
ус и христос пред њима
...само просторно него и духовно, жи- вотно путовање и то
МЕТА инфо: Р:21794 К:172812 Д:96
| Свеска 346 |
Свеска: 346 | Свето Предање
... христос наводи и тумачи исто говорећи да њихов смисао јесте у страдању и васкрсењу а све се то збива док они путују (пешаче) предање је свеукупни сусрет целог човека са богом, који свој врхунац има у светој литургији и причешћу 20 6/2015 из јерусалима за емаус, као својеврсно не само просторно него и духовно, жи- вотно путовање и то безмало са богом за кога су они убеђени да их је „изиграо“ и да је далеко од њих а када стигну у ема- ус и христос пред њима „преломи хлеб“ и да им да једу није ништа друго него причешће – богослужење као сусрет са христом где он постаје хлеб/тело тј цр- ква приликом ломљења хлеба њима „се отворише очи и познаше га и он поста невидљив за њих и рекоше они један другоме: не гораше ли срце наше у на- ма док нам говораше путем и док нам објашњаваше писма?“ зашто христос поста- је невидљив за њих у моменту када га препознају и да ли та невидљи- вост подра- зумева одсу- ство? да је у питању одсу- ство, не би се ученици при- ликом њего- вог нестајања обрадовали у питању је при- суство које је очи- гледније од чулног, а при том ништа мање физичко јер христос је хлеб живота, храна бе- смртности и нема потреба за двојаким присуством уз то, они тада заправо схватају/препознају да он није само учитељ или некакав во- ђа који ће их избавити од робовања ри- му, како су до тада мислили, већ да је син божији тек у тој стварности нама, као и овим ученицима, писмо бива јасно, бива нам јасна жудња и жар за богом и да он ни у једном кораку нашег живота није далеко од нас а потом следи сведочење – да је христос васкрсао и ми са њим у овом догађају ми видимо да је преда- ње свеукупни сусрет целог човека са богом који свој врхунац има у светој литургији и причешћу не можемо делити предање на било какве делове јер је оно сам живот, а живот јесте једино и само бог ван њега не- ма живота смисао предања није у инфор- мацијама и правилима које често користи- мо онда када желимо да играмо на сигурно ништа мање не користимо догмате или поредак у цркви смисао предања лежи у сведочењу искуства са богом то нам пре- даје господ, то нам предају светитељи у светлу овог искуства ми можемо ра- зазнати који од наших обичаја јесу израз те личне зајед- нице са богом, а који покушај симулације присуства божијег, а заправо сурогат тога због недо- статка храбро- сти оно што су нам преда- ли светитељи, што читамо у светом писму, што слушамо и појемо на бого- служењу даље ми морамо да чинимо и живимо својим живо- том гаранције нема само по себи то не спасава и не га- рантује заједницу са богом само нам даје живо иску- ство које треба да усвојимо својим животом – кроз подвиг и молитву једино тако ћемо остати истински сведоци христови као што су то св јован крсти- тељ и св апостол јован богослов и сви свети са њима господ, пак, не жели да будемо ништа мање од тога аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији св апостол и јеванђелист јован богослов, руска икона са почетка 19 века (извор: yandexru) тема броја новембар / децембар 2015 21 aрхиепископ јован (шаховској) секташтво у православљу и православље у секташтву христова правда је другачија, „луда“ за свет, а мудра само за бога погрешно је мислити да су сви пра- вославни у ствари несекташи и да су сви секташи у стварности не- православни није сваки православни по имену такав и по духу, и није сваки сек- таш по имену такав и по духу, и у дана- шње време се особено може срести „пра- вославац“ – који је истински секташ по своме духу: фанатичан, без љубави, ра- ционално узак, ослањајући се на људска гледишта, онај који није гладан и жедан правде божије, него је пресићен својом гордељивом правдом, и који строго су- ди о људима са врха те своје привидне правде – споља догматски исправне, али лишене рођења у духу и насупрот томе – може се сусрести секташ, који очигледно не разуме смисао православног служења богу у духу и истини, и не признаје овај или онај израз црквене истине, али који у суштини таји у себи много истински бо- жијег, истински широког срца у христу, истински братски настројеног према љу- дима и постојање оваквих измешаности у хришћанској заједници не дозвољава нам да се лакомислено односимо према питању вероисповедних односа секта- ши греше у неразумевању православља, али и ми православни, не разумевајући секташе, који понекад задивљујуће ватре- но и чисто теже следовању за господом, животу у њему, једином уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за ње- га, ма коме припадао овај разум – право- славном или секташу ми православни верујемо, духовно видимо, да имамо пу- ноћу људски изражене истине но, ово уопште не значи, да ми већ следимо овој пуноћи и да нас ова пуноћа испуњава ми је понекад имамо само на језику или мислимо, да би она морала заменити у превод са руског: небојша ћосовић 22 6/2015 оку брвно духовне лењости наше но, све ово је далеко од истине ми имамо пу- ну истину, али не желимо или не умемо да живимо у њој, или просто често и не тежимо да живимо у њој, јер је она врло стешњавајућа за нашег старог човека а ми нисмо никад ни далеко да се погорди- мо и узвеличамо својом православношћу међу иноверним хришћанима има мно- го оних који живе у истини православља – духом својим има секташа који горе духом и љубављу према богу и ближњем много више, неголи неки православни, и управо овај дух горења љубави према бо- гу и човеку јесте признак истински живог православља ко њега нема међу право- славнима, тај није истински правосла- ван, и ко њега има међу неправославним, тај је истински православан по људски он је у заблуди, по људски он не разуме овог или оног, не види ову или ону боју у природи света (духовни далтонизам: не види на пример смисао икона, општења са светима, отишлим из овог света), али је по унутрашњем човеку он – веран и истинит, нелицемерном љубављу предан живом богу оваплоћеном, господу ису- су христу – до смрти присуство оваквих истинских православних хришћана при- мећује се како међу православнима по умоисповедању, тако и међу римокато- лицима, а такође и међу протестантима свих огранака, каквим припадају и руски секташи, који се одељују умом и опитом од догматског исповедања цркве, дели- мично због неразумевања овог исповеда- ња у духу, а делом и због рђавих примера остваривања овог исповедања у животу сваком православном је јасно, да се пра- вославни по своме умоисповедању људи често показују не само поучним за зајед- ницу, него директно развраћујућим (са- блажњујућим) ову заједницу (друштво) овде не говорим о примерима полити- чара, јавних радника, јер они се тичу сва- како већином и нас, свештенства, које не стоји увек на духовној висини правосла- вља, без обзира на јасну свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било дубоког неправославља, светског, трулежног духа управо под смиреном одеждом монаха и све „површно“, тру- ло испливавало је на површину црквеног живота и више је упадало у очи, неголи смирени и самопожртвовани труд мно- штва пастира и инока истинског право- славља, који су следили својим животом за христом и умирали у христу рево- луција је показала, обнажила слаби слој православног руског свештенства, али она је и истакла мученичко исповедни- штво православним животом већине свештеника неко је рекао да присуство секташтва показује религиозност народа а може се рећи и овако: присуство сек- таштва показује православност народа, његово горење духа, његово стремљење ка идеалу, његову жеђ не за спољашњом религијом, него унутрашњом, жеђ за сво- јим усрдним заветом са богом и ово је у суштини православље за присуство сек- таштва увек је више крив православни, а тим више свештеник, неголи секташи мислити овако – није ли православно размишљање, узимање на себе кривице и одговорности за браћу, која су се оде- лила у супротном, ако се не узме на себе кривица, неће бити ни христове прав- де људску правду је тешко остварити у сматрању кривим секташа, но христова правда је другачија, „луда“ за свет, а му- дра само за бога ни препиркама, ни свађама, ни јавним расправама, ни грубим разобличавањи- ма се не може показати она позитивна сила духа божијег, који живи у право- слављу, који је само православље, и овај дух се може пројавити само у безумном (по људски) одрицању од својих разум- них права и препуштањем суда – духу у православној апологетици је потребно пре свега, учинити јасан и чврст акценат на разјашњавању смисла вероучења и на показивању истог у животу тема броја новембар / децембар 2015 23 потребно је јасно схватити да је право- славље страшни огањ, као и свете тајне оне који прихватају пуноћу правосла- вља овај огањ ће или преобразити или спалити православље је изградило дух руског народа, али оно је гурнуло руски народ у огањ православни су постали недостојни причасници светиње пуноће вере, а ова светиња не само да оживљује, него и спаљује секташтво је неправославно траже- ње путева православља услед немоћи људске оно се не савршава у дубини, већ бочно, тако рећи не у догмату, него око- ло догмата догматски (чист) живот око- ло догмата свакако представља по себи веће православље, неголи недогматски (блудни) живот у догмату ово би треба- ло разумети потпуно јасно, са крајњом одређеношћу божије речи, која директно указује на ово у причи о двојици синова, од којих је један рекао, да неће испунити вољу очеву, али ју је испунио, а други је рекао, да ће је испунити, но није је испу- нио исповедање православног символа вере је запечаћивање јеванђеља символ се мора савршавати у животу, постати стварност код једног човека он потпуно није стваран у животу, иако га тај човек изговара сваки дан на молитви; код дру- гог се вера јавља у животу као љубав ње- гова према господу исусу христу, према оцу небеском и духу светом, и она се одражава на његовом лицу, у његовим ре- чима и свим поступцима и ко је ближи царству божијем? одговор је јасан сва- како, други, неправославан по имену, али православан по духу и истини, научен самим духом православни сходно свом самоисповедању и самоутврђивању мо- ра схватити, да православље није ника- ко привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави правосла- вље мора побеђивати само својим сија- њем, као сам господ, а никако топовима – челичним или духовним, свеједно је православље не сија у заједници која се горди својим православљем оно сија у ономе, ко је смирен у свом православљу, који чистоту вере не схвата само својим маленим разумом, него духом, читавим животом лепота православља је дата ради спа- сења људи, а православни су је почели превраћати у осуђивање и погубљивање људи може се рећи да на земљи нема са- вршено православних људи, него да су делимично православни и сами тзв пра- вославци и они који себе не сматрају пра- вославним, али се прибрајају христовој цркви и живе живот у христу правосла- вље је сунчева светлост која почива на зе- мљи светли свима, али се не осветљавају сви њиме, јер има оних који су у подруму, и оних који су затворили своје прозоре, који су затворили своје очи но и против воље се јавља питање: нису ли ове мисли, макар и у најмањој мери, одбацивање чи- стоте православне вере, оне чистоте, ради које је било проливено толико много кр- ви и уложено толико ревности од светих отаца? о не, ово није одбацивање чисто- те православности, него је њена заштита, управо њено исповедање узмимо два примера: поштовање све- тих, молитва њима секташ неразумно, уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за њега, ма коме припадао овај разум – православном или секташу 24 6/2015 не по духу – одбацује овај део живота духа ми признајемо њену духовну реал- ност у христу може ли се спасити човек, који не признаје ову реалност? страшно питање оно што мора служити као по- моћ у спасењу, једним од његових сред- става, може ли се сматрати изговором за осуђивање некога, који одбија ову помоћ и бира друго средство? шта траже све- ти – прослављање себе или бога? свака- ко, бога и свако истинско прослављење светих је пре свега прослављање бога: „диван је бог у светима својим“ (пс 67, 36) дакле, ако ми прослављамо бога истински, нелицемерно, - свети и анђели, свакако ликују, радују се, духовно милу- ју таквог прослављеника и обратно, ако човек поје величаније и акатисте свети- ма, а у свом животу нема љубави према њиховом духу – духу христове чистоте, правде и љубави, неће ли такав човек би- ти више поругатељ светих, него ли њихов прославитељ? захваљујући њему, можда су многи престали да прослављају све- те, саблазнивши се оваквим резултатима његовог прослављања о, како је учмало и грубо телесно мудровање људско, како се распиње најчистији дух господњи у људима! прописи православне цркве су шко- ла духа, најприличнија, ако се одржавају у духу све у православној цркви треба да оживљује и одухотворава човекова је кривица ако се оземљује ми право- славни пастири смо учитељи у христу учитељ је једино господ исус христос, и нико ван њега не може бити учитељ ми учимо само како се треба повинова- ти једином учитељу ми нисмо учитељи у своје име, него у име христово но, ево ми видимо да се неко научио да буде уче- ник христов без нас и шта онда? хоће- мо ли се онда бунити против таквог, као што су устајали апостоли против оних, који „не иду са њима“ (лк 9, 49), добив- ши оправдан приговор учитеља, приго- дан и за нас, православне пастире ми би требало да се радујемо, што је човек силом свемогућег духа, који „дише где хоће“ (јн 3, 8), чудесно преобразио свој живот и приноси богу плод нама је не- схватљив пут духа у овом човеку? но, зар смо ми постављени да судимо о пу- тевима духа, ако су плодови духа очи- гледни за нас? о плодовима је наложено да се познају, а они су јасно одређени код апостола неопростив је само један грех – против светога духа, против љубави према њему онај који воли неправду, хвали грех, ужива у злоби, крив је у овом греху, али то никако није онај који ум- но признаје или не признаје, то јест види душом или не види душом ову једну или другу истину ако сам ја духовни далто- ниста, те не распознајем ову или ону бо- ју у природи духовног света, али остале боје видим исто, као што их виде и сви, зар сам ја одбачен? пре би требало да ја будем предмет посебних брига, посеб- них састрадавања секташ који верује у пресвету тројицу, у неопходност духов- aрхиепископ јован шаховској, фотографија из 1950 године (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2015 25 ног рођења, у неопходност свесног одно- са према крштењу, у неопходност да се верујући не стиди своје вере међу рав- нодушнима, него је исповеда пред сви- ма, верује свакој речи светог писма и из ревности по тој вери сматра непотреб- ним сва друга пројављења откривења духа светог у цркви током 2000 година (откривења, која не противрече, већ раз- јашњавају скривено у јеванђељу) – и зар је потребно да овака секташ буде злобно гоњен од нас православних? у чему ће онда бити наше православље? но, не само секташе, ову нашу браћу по вери у једнога спаситеља и искупитеља света, ми не би требало да злобно, раздра- жљиво и грубо гонимо и осуђујемо ми не смемо никога од људи да злобно или раз- дражљиво осуђујемо ми можемо приме- тити грешку, слабост, ако смо сами чисти и слободни од истих, али са саосећајношћу ми смо дужни само да изгонимо груби дух света овог и свог срца и тада ће заси- јати наше православље незамисливо је да се средство оправдава циљем не може се православље штитити на незнабожач- ки или јудејски начин чистота јеванђељ- ског духа – свето православље – треба штити јеванђељски, бестрасно, мудро, са великом љубављу према оној души за ко- ју је проливена богочовечанска крв врло је лако бацати камење и наш стари човек само тражи изговор за каменовање изго- вор ревности по вери је најприхватљиви- ји штити се велика светиња – чистота ве- ре и духа! управо овде, у заштити светиње би требало да се човек обуче у светињу, опаше своја бедра постом и милостињом у овоме ће и бити православље његовог живота потребно је отворено признати ту несумњиву чињеницу, да усред свих исповедања вере у истинско богоовапло- ћење, које се на земљи савршило у госпо- ду исусу христу, алфи и омеги спасења, међу свима, који призивају његово свето име – постоји духовно рађање људи и међу православнима, и међу римокатоли- цима, и међу протестантима разних пра- ваца и огранака супротна чињеница је, да и међу првима, и другима, и трећима има људи, који се нису родили духом у христу, који нису омрзли зло, нису заво- лели бога свим срцем, свом мишљу сви они, које православна црква прихвата без [допунског] крштења, сви они су хри- шћани, браћа православних у христу, и однос према њима треба да буде посебно братски, испуњен љубављу кажем, по- себно, јер братски однос мора бити код човека према свим људима како може православни обратити некога у веру, ако он нема љубави за тог и тог човека? ка- ко ће такав човек дознати за веру љуба- ви, ако не уочава љубав код оних, који је проповедају? гордост је мрска пред богом, и ми пра- вославни се уразумљујемо сада не само за грехе свог тела, већ и за грехе свог духа „ти кажеш: ја сам богат (читај: право- славан! – прим архиеп јован) – а ти си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (откр 3, 17) – каже господ погорђе- ном и безљубавном православном чове- ку хоће ли доћи то благословено време, када ће засијати истинско православље у онима, који носе његово име?! другим речима, када ће засијати кротост, мило- стивост, чистота, љубав нелицемерна у православље није никако привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави 26 6/2015 христу према сваком човеку, свакој тва- ри у наше дане сија вера православна у мучеништву руских људи но и у неким секташима – мученицима и исповедни- цима, као и у римокатолицима, гоњеним и мученим за веру христову – просла- вило се православље, истинско, нелице- мерно, много чистије и светије, него ли у хиљадама млаких, бојажљивих, имајућих само име, „тобоже живих“ (откр 3, 1), али у стварности мртвим следбеницима нашег чистог догматског учења наше православље овде је само одсјај, само од- јек правocлавља небеског, његове вечне истине, вечних квалитета оно се догмат- ски чисто одражава у учењу православне цркве, али оно је дух и живот и има за свој плод – само живот православље је добар плод, и о дрвету треба судити са- мо по плодовима, по резултатим њего- вог процветавања нека је цвет и ружан, нека су листови бодљикави и суви, нека је дрво ниско и неугледно, нека је чак и поломљено но, ако је плод сладак, чист и хранљив – онда је дрво православно у плодоносности својој и обратно, нека су цветови и листови раскошни, нека је др- во огромно и дивно, но ако је плод горак и нејестив, отрован или ништаван, онда ништа неће показати истину правосла- вља овог само на изглед привлачног др- вета и оно ће бити жалосно, ако почне истицати себе и узносити се над другим дрвећем међутим, у чему се се практично састо- ји дух секташтва, против кога се треба наоружати молитвом и трезвењем? овај дух је дух душевне (не духовне) ревности то је рационализација вере, чување чи- стоте вере и губљење дубине то је оште- ћивање љубави неки православни на секташки начин штите своје правосла- вље, служећи се текстовима писма или канонима као палицама, нападајући сек- таше или пак сам своје православне (при- мери древних и нових раскола), штитећи своју веру без наде на бога, без љубави према човеку и обратно, код неких сек- таша се пројављује православни дух у од- носу на једно или друго питање на при- мер, у погледу несхватања општења са небеском црквом (светима) сви секташи неће „признати“ ово општење, и не желе- ћи да се приопште његовом опиту духа, гордељиво ће одбацивати ово општење, али ће један секташ критиковати право- славне због њиховог „идолопоклонства“, други ће препустити суд богу и само ће се кратко помолити за просвећење право- славне браће светлошћу истине и један и други ће бити ван опита православног општења са небеском црквом, но један ће бити неправославно настројен (пр- ви), а други – православно, и без обзира на своје неправославно исповедање вере, можда ће се пред богом наћи православ- нији од неких православаца, који опште са светима чисто спољашње – обредно, али не поступајући у животу по јеван- ђељским заповестима, не тежећи срцем ка духу светих сви су сагрешили „не- ма ниједног праведног“ (рим 3, 10) – ово треба схватити и не осуђивати се међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох што и примих“ апо- стол павле овде не спомиње било ка- кве писане списе из којих је он црпио знање, него указује на посредно или не- посредно примљено предање, односно, примљену „истину божију“, а та исти- на је „да христос умре за грехе наше по писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да породица вучетић битнеодлуке заједнодоносимоусмеравамодецу на живот по божијим заповестимајош нисмодошли до периодасупротстављања,алисе надамодаћемо то решавати без много проблема радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо
... христос наводи и тумачи исто говорећи да њихов смисао јесте у страдању и васкрсењу а све се то збива док они путују (пешаче) предање је свеукупни сусрет целог човека са богом, који свој врхунац има у светој литургији и причешћу 20 6/2015 из јерусалима за емаус, као својеврсно не само просторно него и духовно, жи- вотно путовање и то безмало са богом за кога су они убеђени да их је „изиграо“ и да је далеко од њих а када стигну у ема- ус и христос пред њима „преломи хлеб“ и да им да једу није ништа друго него причешће – богослужење као сусрет са христом где он постаје хлеб/тело тј цр- ква приликом ломљења хлеба њима „се отворише очи и познаше га и он поста невидљив за њих и рекоше они један другоме: не гораше ли срце наше у на- ма док нам говораше путем и док нам објашњаваше писма?“ зашто христос поста- је невидљив за њих у моменту када га препознају и да ли та невидљи- вост подра- зумева одсу- ство? да је у питању одсу- ство, не би се ученици при- ликом њего- вог нестајања обрадовали у питању је при- суство које је очи- гледније од чулног, а при том ништа мање физичко јер христос је хлеб живота, храна бе- смртности и нема потреба за двојаким присуством уз то, они тада заправо схватају/препознају да он није само учитељ или некакав во- ђа који ће их избавити од робовања ри- му, како су до тада мислили, већ да је син божији тек у тој стварности нама, као и овим ученицима, писмо бива јасно, бива нам јасна жудња и жар за богом и да он ни у једном кораку нашег живота није далеко од нас а потом следи сведочење – да је христос васкрсао и ми са њим у овом догађају ми видимо да је преда- ње свеукупни сусрет целог човека са богом који свој врхунац има у светој литургији и причешћу не можемо делити предање на било какве делове јер је оно сам живот, а живот јесте једино и само бог ван њега не- ма живота смисао предања није у инфор- мацијама и правилима које често користи- мо онда када желимо да играмо на сигурно ништа мање не користимо догмате или поредак у цркви смисао предања лежи у сведочењу искуства са богом то нам пре- даје господ, то нам предају светитељи у светлу овог искуства ми можемо ра- зазнати који од наших обичаја јесу израз те личне зајед- нице са богом, а који покушај симулације присуства божијег, а заправо сурогат тога због недо- статка храбро- сти оно што су нам преда- ли светитељи, што читамо у светом писму, што слушамо и појемо на бого- служењу даље ми морамо да чинимо и живимо својим живо- том гаранције нема само по себи то не спасава и не га- рантује заједницу са богом само нам даје живо иску- ство које треба да усвојимо својим животом – кроз подвиг и молитву једино тако ћемо остати истински сведоци христови као што су то св јован крсти- тељ и св апостол јован богослов и сви свети са њима господ, пак, не жели да будемо ништа мање од тога аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији св апостол и јеванђелист јован богослов, руска икона са почетка 19 века (извор: yandexru) тема броја новембар / децембар 2015 21 aрхиепископ јован (шаховској) секташтво у православљу и православље у секташтву христова правда је другачија, „луда“ за свет, а мудра само за бога погрешно је мислити да су сви пра- вославни у ствари несекташи и да су сви секташи у стварности не- православни није сваки православни по имену такав и по духу, и није сваки сек- таш по имену такав и по духу, и у дана- шње време се особено може срести „пра- вославац“ – који је истински секташ по своме духу: фанатичан, без љубави, ра- ционално узак, ослањајући се на људска гледишта, онај који није гладан и жедан правде божије, него је пресићен својом гордељивом правдом, и који строго су- ди о људима са врха те своје привидне правде – споља догматски исправне, али лишене рођења у духу и насупрот томе – може се сусрести секташ, који очигледно не разуме смисао православног служења богу у духу и истини, и не признаје овај или онај израз црквене истине, али који у суштини таји у себи много истински бо- жијег, истински широког срца у христу, истински братски настројеног према љу- дима и постојање оваквих измешаности у хришћанској заједници не дозвољава нам да се лакомислено односимо према питању вероисповедних односа секта- ши греше у неразумевању православља, али и ми православни, не разумевајући секташе, који понекад задивљујуће ватре- но и чисто теже следовању за господом, животу у њему, једином уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за ње- га, ма коме припадао овај разум – право- славном или секташу ми православни верујемо, духовно видимо, да имамо пу- ноћу људски изражене истине но, ово уопште не значи, да ми већ следимо овој пуноћи и да нас ова пуноћа испуњава ми је понекад имамо само на језику или мислимо, да би она морала заменити у превод са руског: небојша ћосовић 22 6/2015 оку брвно духовне лењости наше но, све ово је далеко од истине ми имамо пу- ну истину, али не желимо или не умемо да живимо у њој, или просто често и не тежимо да живимо у њој, јер је она врло стешњавајућа за нашег старог човека а ми нисмо никад ни далеко да се погорди- мо и узвеличамо својом православношћу међу иноверним хришћанима има мно- го оних који живе у истини православља – духом својим има секташа који горе духом и љубављу према богу и ближњем много више, неголи неки православни, и управо овај дух горења љубави према бо- гу и човеку јесте признак истински живог православља ко њега нема међу право- славнима, тај није истински правосла- ван, и ко њега има међу неправославним, тај је истински православан по људски он је у заблуди, по људски он не разуме овог или оног, не види ову или ону боју у природи света (духовни далтонизам: не види на пример смисао икона, општења са светима, отишлим из овог света), али је по унутрашњем човеку он – веран и истинит, нелицемерном љубављу предан живом богу оваплоћеном, господу ису- су христу – до смрти присуство оваквих истинских православних хришћана при- мећује се како међу православнима по умоисповедању, тако и међу римокато- лицима, а такође и међу протестантима свих огранака, каквим припадају и руски секташи, који се одељују умом и опитом од догматског исповедања цркве, дели- мично због неразумевања овог исповеда- ња у духу, а делом и због рђавих примера остваривања овог исповедања у животу сваком православном је јасно, да се пра- вославни по своме умоисповедању људи често показују не само поучним за зајед- ницу, него директно развраћујућим (са- блажњујућим) ову заједницу (друштво) овде не говорим о примерима полити- чара, јавних радника, јер они се тичу сва- како већином и нас, свештенства, које не стоји увек на духовној висини правосла- вља, без обзира на јасну свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било дубоког неправославља, светског, трулежног духа управо под смиреном одеждом монаха и све „површно“, тру- ло испливавало је на површину црквеног живота и више је упадало у очи, неголи смирени и самопожртвовани труд мно- штва пастира и инока истинског право- славља, који су следили својим животом за христом и умирали у христу рево- луција је показала, обнажила слаби слој православног руског свештенства, али она је и истакла мученичко исповедни- штво православним животом већине свештеника неко је рекао да присуство секташтва показује религиозност народа а може се рећи и овако: присуство сек- таштва показује православност народа, његово горење духа, његово стремљење ка идеалу, његову жеђ не за спољашњом религијом, него унутрашњом, жеђ за сво- јим усрдним заветом са богом и ово је у суштини православље за присуство сек- таштва увек је више крив православни, а тим више свештеник, неголи секташи мислити овако – није ли православно размишљање, узимање на себе кривице и одговорности за браћу, која су се оде- лила у супротном, ако се не узме на себе кривица, неће бити ни христове прав- де људску правду је тешко остварити у сматрању кривим секташа, но христова правда је другачија, „луда“ за свет, а му- дра само за бога ни препиркама, ни свађама, ни јавним расправама, ни грубим разобличавањи- ма се не може показати она позитивна сила духа божијег, који живи у право- слављу, који је само православље, и овај дух се може пројавити само у безумном (по људски) одрицању од својих разум- них права и препуштањем суда – духу у православној апологетици је потребно пре свега, учинити јасан и чврст акценат на разјашњавању смисла вероучења и на показивању истог у животу тема броја новембар / децембар 2015 23 потребно је јасно схватити да је право- славље страшни огањ, као и свете тајне оне који прихватају пуноћу правосла- вља овај огањ ће или преобразити или спалити православље је изградило дух руског народа, али оно је гурнуло руски народ у огањ православни су постали недостојни причасници светиње пуноће вере, а ова светиња не само да оживљује, него и спаљује секташтво је неправославно траже- ње путева православља услед немоћи људске оно се не савршава у дубини, већ бочно, тако рећи не у догмату, него око- ло догмата догматски (чист) живот око- ло догмата свакако представља по себи веће православље, неголи недогматски (блудни) живот у догмату ово би треба- ло разумети потпуно јасно, са крајњом одређеношћу божије речи, која директно указује на ово у причи о двојици синова, од којих је један рекао, да неће испунити вољу очеву, али ју је испунио, а други је рекао, да ће је испунити, но није је испу- нио исповедање православног символа вере је запечаћивање јеванђеља символ се мора савршавати у животу, постати стварност код једног човека он потпуно није стваран у животу, иако га тај човек изговара сваки дан на молитви; код дру- гог се вера јавља у животу као љубав ње- гова према господу исусу христу, према оцу небеском и духу светом, и она се одражава на његовом лицу, у његовим ре- чима и свим поступцима и ко је ближи царству божијем? одговор је јасан сва- како, други, неправославан по имену, али православан по духу и истини, научен самим духом православни сходно свом самоисповедању и самоутврђивању мо- ра схватити, да православље није ника- ко привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави правосла- вље мора побеђивати само својим сија- њем, као сам господ, а никако топовима – челичним или духовним, свеједно је православље не сија у заједници која се горди својим православљем оно сија у ономе, ко је смирен у свом православљу, који чистоту вере не схвата само својим маленим разумом, него духом, читавим животом лепота православља је дата ради спа- сења људи, а православни су је почели превраћати у осуђивање и погубљивање људи може се рећи да на земљи нема са- вршено православних људи, него да су делимично православни и сами тзв пра- вославци и они који себе не сматрају пра- вославним, али се прибрајају христовој цркви и живе живот у христу правосла- вље је сунчева светлост која почива на зе- мљи светли свима, али се не осветљавају сви њиме, јер има оних који су у подруму, и оних који су затворили своје прозоре, који су затворили своје очи но и против воље се јавља питање: нису ли ове мисли, макар и у најмањој мери, одбацивање чи- стоте православне вере, оне чистоте, ради које је било проливено толико много кр- ви и уложено толико ревности од светих отаца? о не, ово није одбацивање чисто- те православности, него је њена заштита, управо њено исповедање узмимо два примера: поштовање све- тих, молитва њима секташ неразумно, уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за њега, ма коме припадао овај разум – православном или секташу 24 6/2015 не по духу – одбацује овај део живота духа ми признајемо њену духовну реал- ност у христу може ли се спасити човек, који не признаје ову реалност? страшно питање оно што мора служити као по- моћ у спасењу, једним од његових сред- става, може ли се сматрати изговором за осуђивање некога, који одбија ову помоћ и бира друго средство? шта траже све- ти – прослављање себе или бога? свака- ко, бога и свако истинско прослављење светих је пре свега прослављање бога: „диван је бог у светима својим“ (пс 67, 36) дакле, ако ми прослављамо бога истински, нелицемерно, - свети и анђели, свакако ликују, радују се, духовно милу- ју таквог прослављеника и обратно, ако човек поје величаније и акатисте свети- ма, а у свом животу нема љубави према њиховом духу – духу христове чистоте, правде и љубави, неће ли такав човек би- ти више поругатељ светих, него ли њихов прославитељ? захваљујући њему, можда су многи престали да прослављају све- те, саблазнивши се оваквим резултатима његовог прослављања о, како је учмало и грубо телесно мудровање људско, како се распиње најчистији дух господњи у људима! прописи православне цркве су шко- ла духа, најприличнија, ако се одржавају у духу све у православној цркви треба да оживљује и одухотворава човекова је кривица ако се оземљује ми право- славни пастири смо учитељи у христу учитељ је једино господ исус христос, и нико ван њега не може бити учитељ ми учимо само како се треба повинова- ти једином учитељу ми нисмо учитељи у своје име, него у име христово но, ево ми видимо да се неко научио да буде уче- ник христов без нас и шта онда? хоће- мо ли се онда бунити против таквог, као што су устајали апостоли против оних, који „не иду са њима“ (лк 9, 49), добив- ши оправдан приговор учитеља, приго- дан и за нас, православне пастире ми би требало да се радујемо, што је човек силом свемогућег духа, који „дише где хоће“ (јн 3, 8), чудесно преобразио свој живот и приноси богу плод нама је не- схватљив пут духа у овом човеку? но, зар смо ми постављени да судимо о пу- тевима духа, ако су плодови духа очи- гледни за нас? о плодовима је наложено да се познају, а они су јасно одређени код апостола неопростив је само један грех – против светога духа, против љубави према њему онај који воли неправду, хвали грех, ужива у злоби, крив је у овом греху, али то никако није онај који ум- но признаје или не признаје, то јест види душом или не види душом ову једну или другу истину ако сам ја духовни далто- ниста, те не распознајем ову или ону бо- ју у природи духовног света, али остале боје видим исто, као што их виде и сви, зар сам ја одбачен? пре би требало да ја будем предмет посебних брига, посеб- них састрадавања секташ који верује у пресвету тројицу, у неопходност духов- aрхиепископ јован шаховској, фотографија из 1950 године (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2015 25 ног рођења, у неопходност свесног одно- са према крштењу, у неопходност да се верујући не стиди своје вере међу рав- нодушнима, него је исповеда пред сви- ма, верује свакој речи светог писма и из ревности по тој вери сматра непотреб- ним сва друга пројављења откривења духа светог у цркви током 2000 година (откривења, која не противрече, већ раз- јашњавају скривено у јеванђељу) – и зар је потребно да овака секташ буде злобно гоњен од нас православних? у чему ће онда бити наше православље? но, не само секташе, ову нашу браћу по вери у једнога спаситеља и искупитеља света, ми не би требало да злобно, раздра- жљиво и грубо гонимо и осуђујемо ми не смемо никога од људи да злобно или раз- дражљиво осуђујемо ми можемо приме- тити грешку, слабост, ако смо сами чисти и слободни од истих, али са саосећајношћу ми смо дужни само да изгонимо груби дух света овог и свог срца и тада ће заси- јати наше православље незамисливо је да се средство оправдава циљем не може се православље штитити на незнабожач- ки или јудејски начин чистота јеванђељ- ског духа – свето православље – треба штити јеванђељски, бестрасно, мудро, са великом љубављу према оној души за ко- ју је проливена богочовечанска крв врло је лако бацати камење и наш стари човек само тражи изговор за каменовање изго- вор ревности по вери је најприхватљиви- ји штити се велика светиња – чистота ве- ре и духа! управо овде, у заштити светиње би требало да се човек обуче у светињу, опаше своја бедра постом и милостињом у овоме ће и бити православље његовог живота потребно је отворено признати ту несумњиву чињеницу, да усред свих исповедања вере у истинско богоовапло- ћење, које се на земљи савршило у госпо- ду исусу христу, алфи и омеги спасења, међу свима, који призивају његово свето име – постоји духовно рађање људи и међу православнима, и међу римокатоли- цима, и међу протестантима разних пра- ваца и огранака супротна чињеница је, да и међу првима, и другима, и трећима има људи, који се нису родили духом у христу, који нису омрзли зло, нису заво- лели бога свим срцем, свом мишљу сви они, које православна црква прихвата без [допунског] крштења, сви они су хри- шћани, браћа православних у христу, и однос према њима треба да буде посебно братски, испуњен љубављу кажем, по- себно, јер братски однос мора бити код човека према свим људима како може православни обратити некога у веру, ако он нема љубави за тог и тог човека? ка- ко ће такав човек дознати за веру љуба- ви, ако не уочава љубав код оних, који је проповедају? гордост је мрска пред богом, и ми пра- вославни се уразумљујемо сада не само за грехе свог тела, већ и за грехе свог духа „ти кажеш: ја сам богат (читај: право- славан! – прим архиеп јован) – а ти си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (откр 3, 17) – каже господ погорђе- ном и безљубавном православном чове- ку хоће ли доћи то благословено време, када ће засијати истинско православље у онима, који носе његово име?! другим речима, када ће засијати кротост, мило- стивост, чистота, љубав нелицемерна у православље није никако привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави 26 6/2015 христу према сваком човеку, свакој тва- ри у наше дане сија вера православна у мучеништву руских људи но и у неким секташима – мученицима и исповедни- цима, као и у римокатолицима, гоњеним и мученим за веру христову – просла- вило се православље, истинско, нелице- мерно, много чистије и светије, него ли у хиљадама млаких, бојажљивих, имајућих само име, „тобоже живих“ (откр 3, 1), али у стварности мртвим следбеницима нашег чистог догматског учења наше православље овде је само одсјај, само од- јек правocлавља небеског, његове вечне истине, вечних квалитета оно се догмат- ски чисто одражава у учењу православне цркве, али оно је дух и живот и има за свој плод – само живот православље је добар плод, и о дрвету треба судити са- мо по плодовима, по резултатим њего- вог процветавања нека је цвет и ружан, нека су листови бодљикави и суви, нека је дрво ниско и неугледно, нека је чак и поломљено но, ако је плод сладак, чист и хранљив – онда је дрво православно у плодоносности својој и обратно, нека су цветови и листови раскошни, нека је др- во огромно и дивно, но ако је плод горак и нејестив, отрован или ништаван, онда ништа неће показати истину правосла- вља овог само на изглед привлачног др- вета и оно ће бити жалосно, ако почне истицати себе и узносити се над другим дрвећем међутим, у чему се се практично састо- ји дух секташтва, против кога се треба наоружати молитвом и трезвењем? овај дух је дух душевне (не духовне) ревности то је рационализација вере, чување чи- стоте вере и губљење дубине то је оште- ћивање љубави неки православни на секташки начин штите своје правосла- вље, служећи се текстовима писма или канонима као палицама, нападајући сек- таше или пак сам своје православне (при- мери древних и нових раскола), штитећи своју веру без наде на бога, без љубави према човеку и обратно, код неких сек- таша се пројављује православни дух у од- носу на једно или друго питање на при- мер, у погледу несхватања општења са небеском црквом (светима) сви секташи неће „признати“ ово општење, и не желе- ћи да се приопште његовом опиту духа, гордељиво ће одбацивати ово општење, али ће један секташ критиковати право- славне због њиховог „идолопоклонства“, други ће препустити суд богу и само ће се кратко помолити за просвећење право- славне браће светлошћу истине и један и други ће бити ван опита православног општења са небеском црквом, но један ће бити неправославно настројен (пр- ви), а други – православно, и без обзира на своје неправославно исповедање вере, можда ће се пред богом наћи православ- нији од неких православаца, који опште са светима чисто спољашње – обредно, али не поступајући у животу по јеван- ђељским заповестима, не тежећи срцем ка духу светих сви су сагрешили „не- ма ниједног праведног“ (рим 3, 10) – ово треба схватити и не осуђивати се међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох што и примих“ апо- стол павле овде не спомиње било ка- кве писане списе из којих је он црпио знање, него указује на посредно или не- посредно примљено предање, односно, примљену „истину божију“, а та исти- на је „да христос умре за грехе наше по писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да породица вучетић битнеодлуке заједнодоносимоусмеравамодецу на живот по божијим заповестимајош нисмодошли до периодасупротстављања,алисе надамодаћемо то решавати без много проблема радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо
Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
Одреднице:
5
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
...одаја, многих прозора и слобод- ног погледа наБЕЗМАЛО 📌 све четири стра-
не света доста, седели смо код владике
међ самим прозорима, незатрпани наме-
штајем, задово
...одаја, многих прозора и слобод- ног погледа на
МЕТА инфо: Р:21605 К:166872 Д:92
| Свеска 351 |
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... требало, где се може, вратити „живе куће“ наместо „мртвих кућа“, како се из- рази владика николај у своме старин- ском конаку у краљеву тај конак је ста- ра „турска“ кућа, рекосмо ми, а поправи нас владика: да није турска него наша, наш стил горњег боја, „горњих чардака“, великих одаја, многих прозора и слобод- ног погледа на безмало све четири стра- не света доста, седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани наме- штајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама у таквој ку- ћи човек стварно седи у сунцу, међ дрве- ћем, у простору, и то владика с правом зове живом кућом у жичи се свугде осећа да је владика николај дуго живео у охриду, с тамо- шњим простим светом који воли и зна зидати, клесати и дрво резати многи радници у жичи, с југа су позвани, или сами дошли на простом неком прозор- чету тек видите ћерћиво и оквире умет- нички комбиноване а да не говоримо о карактеристичним, из фасаде избаченим ћошетима, који споља и изнутра дода- ју кући нешто и уметничко и интимно охрид се нарочито види на жичком вла- дичанском конаку, тамо далеко од го- стинских конака, и близу старој цркви- ци скроман је и мали тај конак, али је зналачки попет на дебели манастирски зид од старине тако насађен, с ћошима окренут у широко поље, тај конак је пра- ви чардак, и чини врло привлачан кут у комплексу зграда за становање ту близу је и нова, симпатична једноспратна ку- ћа, која ће ускоро прорадити као сиро- тињски дом за старце, и као склониште за оне старе људе који желе крај живо- та провести уз манастир, у сиромашној једноставности, која је добар пут и кроз цео живот, и једини добар пут за изла- седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани намештајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама исидора секулић – српска књижевница, академик и прва жена члан сану (извор: srpskoblagors) септембар / октобар 2016 63 зак из живота преко пута, опет нешто ново: каменити павиљон под кубетом, где ће се о богојављењу вршити водоо- свећење а крај тог павиљона велика на- слага тесаних камених коцки градиће се ускоро нов звоник, висок преко двадесет метара, како би звона жичка звонила на- далеко још нисмо готови с грађевинама близу главног улаза манастир стоји спо- меник патријарху варнави споменик, како народ разуме споменик: даривање живих за покој душа мртвих: или мост преко реке, или чесма, или клупа и ми смо се после хладне јутарње кише огре- јали на сунцу крај патријархове чесме и тако огрејани кренули смо стазицом бла- гог успона на брежуљчић, и зараван по њему пре је ту била само звонара ни та звонара сад више није само звонара под њом је изграђена ћелија за једног монаха којег? онога који је желео да станује крај мало корака удаљене нове црквице, ози- дане над неколико костурница које су откривене случајно, приликом копања још један жички олтар, дакле! цркви- ца је необично складна са три стране је око ње трем у стилу охридских црка- ва, низак, у кратким стубићима, доста дубок, интимно склониште од сунца и невремена за људе и птице на том олта- ру моли се онај монах испод звонаре, за мртве сваке ноћи, тачно у поноћ, почи- ње служба, а затим молитва за оне што леже под црквом, и за све друге „повсју- ду православија“ овај чин је потресан мртве треба волети мртви су у нама са оним што смо од њих наследили у крви и традицији; и са тугама због оног чиме смо их увредили и мучили велики један песник, мислилац при свакој речи своје лирике, шарл бодлер, има песму о по- којној старој и измученој служавци, и ту има стих: „много шта тешко боли покој- не, сироте покојне“ (les morts, les pauvres morts, ont des grandes douleurs) жича је велика кућа љубави тамо на брежуљку има се љубав за мртве а ни- же доле, у порти, преко стотину деце је дошло у манастир, ту коначи, ту вечера и руча, за њих је служена владичанска служба, сваком детету је подељена на- фора, владика сам их је учио неколико простих лепих стихова: да се између се- бе воле, и да знају за бога и за св саву жича, обновљена жича, устаје полако са својим бићем из доба борби и рада св саве и устаје са многим својим новим тајнама она се пуни зидинама и зграда- ма, али се око ње и над њом шири велико магнетско поље духа и рада, просветног и милосрдног рада ужижу се канди- ла, проповеда се истина и духовна хра- брост, долазе на стотине, деца и одрасли ако хтеднемо сви, као што хоће народ, жича може постати велика народна све- тиња и радионица кратак је био наш боравак у жичи1 али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког и још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо о потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, бар наш патриотизам, недељив од вере и светиње љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да будемо увек здрави и увек далеко од смрти та пожртвована љубав једна је према богу и према отаџ- бини штампани текст прекуцао н ћ 1 „кратак боравак у жичи“ први пут је објављен у ча- сопису хришћанска мисао 1939 године и само још једном, у књизи записи, београд 1941, стр 21–29 у овом броју православног мисионара доносимо извод из текста (прим ред)
... требало, где се може, вратити „живе куће“ наместо „мртвих кућа“, како се из- рази владика николај у своме старин- ском конаку у краљеву тај конак је ста- ра „турска“ кућа, рекосмо ми, а поправи нас владика: да није турска него наша, наш стил горњег боја, „горњих чардака“, великих одаја, многих прозора и слобод- ног погледа на безмало све четири стра- не света доста, седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани наме- штајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама у таквој ку- ћи човек стварно седи у сунцу, међ дрве- ћем, у простору, и то владика с правом зове живом кућом у жичи се свугде осећа да је владика николај дуго живео у охриду, с тамо- шњим простим светом који воли и зна зидати, клесати и дрво резати многи радници у жичи, с југа су позвани, или сами дошли на простом неком прозор- чету тек видите ћерћиво и оквире умет- нички комбиноване а да не говоримо о карактеристичним, из фасаде избаченим ћошетима, који споља и изнутра дода- ју кући нешто и уметничко и интимно охрид се нарочито види на жичком вла- дичанском конаку, тамо далеко од го- стинских конака, и близу старој цркви- ци скроман је и мали тај конак, али је зналачки попет на дебели манастирски зид од старине тако насађен, с ћошима окренут у широко поље, тај конак је пра- ви чардак, и чини врло привлачан кут у комплексу зграда за становање ту близу је и нова, симпатична једноспратна ку- ћа, која ће ускоро прорадити као сиро- тињски дом за старце, и као склониште за оне старе људе који желе крај живо- та провести уз манастир, у сиромашној једноставности, која је добар пут и кроз цео живот, и једини добар пут за изла- седели смо код владике међ самим прозорима, незатрпани намештајем, задовољни елеганцијом сећија и многих столића с књигама исидора секулић – српска књижевница, академик и прва жена члан сану (извор: srpskoblagors) септембар / октобар 2016 63 зак из живота преко пута, опет нешто ново: каменити павиљон под кубетом, где ће се о богојављењу вршити водоо- свећење а крај тог павиљона велика на- слага тесаних камених коцки градиће се ускоро нов звоник, висок преко двадесет метара, како би звона жичка звонила на- далеко још нисмо готови с грађевинама близу главног улаза манастир стоји спо- меник патријарху варнави споменик, како народ разуме споменик: даривање живих за покој душа мртвих: или мост преко реке, или чесма, или клупа и ми смо се после хладне јутарње кише огре- јали на сунцу крај патријархове чесме и тако огрејани кренули смо стазицом бла- гог успона на брежуљчић, и зараван по њему пре је ту била само звонара ни та звонара сад више није само звонара под њом је изграђена ћелија за једног монаха којег? онога који је желео да станује крај мало корака удаљене нове црквице, ози- дане над неколико костурница које су откривене случајно, приликом копања још један жички олтар, дакле! цркви- ца је необично складна са три стране је око ње трем у стилу охридских црка- ва, низак, у кратким стубићима, доста дубок, интимно склониште од сунца и невремена за људе и птице на том олта- ру моли се онај монах испод звонаре, за мртве сваке ноћи, тачно у поноћ, почи- ње служба, а затим молитва за оне што леже под црквом, и за све друге „повсју- ду православија“ овај чин је потресан мртве треба волети мртви су у нама са оним што смо од њих наследили у крви и традицији; и са тугама због оног чиме смо их увредили и мучили велики један песник, мислилац при свакој речи своје лирике, шарл бодлер, има песму о по- којној старој и измученој служавци, и ту има стих: „много шта тешко боли покој- не, сироте покојне“ (les morts, les pauvres morts, ont des grandes douleurs) жича је велика кућа љубави тамо на брежуљку има се љубав за мртве а ни- же доле, у порти, преко стотину деце је дошло у манастир, ту коначи, ту вечера и руча, за њих је служена владичанска служба, сваком детету је подељена на- фора, владика сам их је учио неколико простих лепих стихова: да се између се- бе воле, и да знају за бога и за св саву жича, обновљена жича, устаје полако са својим бићем из доба борби и рада св саве и устаје са многим својим новим тајнама она се пуни зидинама и зграда- ма, али се око ње и над њом шири велико магнетско поље духа и рада, просветног и милосрдног рада ужижу се канди- ла, проповеда се истина и духовна хра- брост, долазе на стотине, деца и одрасли ако хтеднемо сви, као што хоће народ, жича може постати велика народна све- тиња и радионица кратак је био наш боравак у жичи1 али смо поседели на месту где нема страха од сиромаштва, од болести, од смрти кратко време, али ипак осетисмо да сваки човек може бити господар над земним животом, осетисмо бар нешто од духовног јунаштва монашког и још, у ове тмурне дане претњи и опасности од осионости људских и глади земаљских, осетисмо о потврдисмо оно наше старо: да је патриотизам, бар наш патриотизам, недељив од вере и светиње љубав за оно што не може прећи у лично, у кукавичку бригу о материјалном поседу, у себичне и безумне тежње да будемо увек здрави и увек далеко од смрти та пожртвована љубав једна је према богу и према отаџ- бини штампани текст прекуцао н ћ 1 „кратак боравак у жичи“ први пут је објављен у ча- сопису хришћанска мисао 1939 године и само још једном, у књизи записи, београд 1941, стр 21–29 у овом броју православног мисионара доносимо извод из текста (прим ред)
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
Одреднице:
6
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
...за њега зовемо га оцем јер нам је бо- га као свога оцаБЕЗМАЛО 📌 сам син открио ка-
ко каже сам господ: све је мени предао отац
мој, и нико не зна ко је син, осим оца, ни ко је
отац, о
...за њега зовемо га оцем јер нам је бо- га као свога оца
МЕТА инфо: Р:25182 К:185214 Д:102
| Свеска 356 |
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... нам у овој молитви, најпре, открива саму срж хришћан- ске вере – тајну тројичнога бога и оваплоће- ња сина божијега када називамо бога сво- јим оцем у овој молитви, то ни у ком случају не значи да је он наш отац јер нас је створио, па да смо ми у некаквом природном пореклу везани за њега зовемо га оцем јер нам је бо- га као свога оца безмало сам син открио ка- ко каже сам господ: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син, осим оца, ни ко је отац, осим сина, и ако син хоће коме откри- ти (лк 10, 22; уп јн 1, 18; 17, 1–3) стога, када бога називамо оцем, ми исповедамо веру у једнога бога који је света тројица јер, нема оца без сина и духа, нити сина без оца и ду- ха или, пак, духа без оца и сина један је бог, јер је једно божанство, сила (можност), једна енергија и једна воља, једна суштина нераз- дељива у једино раздељеним личностима син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот вечни надсуштаствени хлеб владимир пекић тема броја св николај жички (извор: azbykaru) 20 4 / 2017 тема броја (ипостасима), тј особеностима личног по- стојања то откривање бога као оца није ра- ди информације или интелектуалног знања, већ ради тога да и ми са богом уђемо у однос какав син има од вечности: „да сви једно бу- ду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свијет вјерује да си ме ти послао“ и „ не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему“ (јн 17, 21; јн 20, 17) син божији страда и васкрсава да би нас увео у сили духа светога у однос са богом у коме можемо без икаквог зазора да му се обратимо са оче наш ништа мање и не треба да помишљамо, јер је дух свети управо онај који нас укрепљује и који нас подстиче и заједно се са нама моли, да бога ословљавамо као свога оца јер смо наслед- ници његови (уп рим 8, 14–15, 17, 26) потом, у речима молитве господње наила- зимо на занимљив израз – „хлеб наш насу- шни дај нам данас“ чест је случај да у овим речима видимо и разу- мемо молбу богу да нас не остави гладне, већ да нам дарује да будемо сити и да сваког дана имамо шта да једемо у неким верзијама молитве, на- рочито како је користе хрвати, чућемо да уме- сто насушни изговарају свакидашњи ипак, овакво схватање је погрешно сам господ нам говори да „ зато вам кажем: не бри- ните се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни ти- јелом својим, у шта ћете се одјенути“ (мт 6, 25) оно што тражимо у овој молби превази- лази свакоднев- ну и пролазну храну ако рашчланимо ову реч „насушни“ увидећемо да се у њој крије реч „надсуштни“, дакле онај који је изнад суштине, изнад нама сазнатљи- ве твари (грч ἐπιούσιον) јасно је, како нам то и отачко предање говори, да је у питању молба да нам бог дарује никог другог до са- мог сина свога, господа нашег исуса христа који је хлеб који силази са неба (јн 6, 51) стога у овим речима, ми можемо видети тајну ова- плоћења сина божијега, који ради нас по- стаје човек у свему једнак и истоветан нама осим у греху но, не само да нам се открива та тајна коју ни анђели не могу појмити; не само анђели, већ ни један ум створени није кадар докучити ову величанствену и стра- шну мисао још већа „саблазан“ за ум и још већи крст на који треба да разапнемо своје телесно мудровање јесте да тај син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот веч- ни (јн 6, 51–57) није нимало чудно, и не тре- ба да осуђујемо његове слушаоце који ка- жу: „ово је тврда бесједа ко је може слушати?“ смисао прозбе, а тиме и откривења божијег, јесте наше учешће у његовом жи- воту једино и најпре кроз причешће, учествовање, заједничарење у телу и крви господњој свети си- меон нови богослов каже: „постајемо удови христо- ви и христос уд наш по- ред тога што сам човек, и ја постајем рука христова и нога христова немој рећи да на бога хулим, него прими ствари ове и поклони се христу, који те чини та- квим; благодети цар- ства су тело и крв го- сподња, који сваки дан једемо и пијемо ван њих нећеш на- св кипријан картагински око 200–258), икона (извор: stcyprianocaorg) јул / август 2017 21 ћи ништа, чак и ако широм свецеле твари бу- деш тражио“ од самих апостола, преко њихових учени- ка и даље, отаца цркве, карактер молитве оче наш, а нарочито прозбе „хлеб насушни дај нам данас“ јесте изразито литургијски, тј богослужбени откривење божије које своју пуноћу има у христу неумитно нас упућује на богослужбено учешће у заједници са богом мимо богослужења, она и не постоји може- мо слободно рећи да је и свака наша лична молитва прожета и надахнута таквом врстом односа са богом бар би требало да буде за нас хришћане, то богослужење јесте литур- гија/евхаристија на којој се причешћујемо самим христом као што смо видели, ми тај хлеб тражимо од бога да нам да свакоднев- но; свети симеон говори исто о томе – о је- дењу и пијењу тела и крви господње сваки дан целокупно предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редов- но, на свакој литургији (види каноне ап 8–9; трул 66, 80; ант 2) колико је трагична онда ситуација данас да имамо чињеницу да мно- ги редовно причешћивање називају грехом? или када условљавамо причешће постом? није ли управо пост условљен причешћем; није ли тај пост, као и свака врлина и подвиг, наш труд да несебични дар љубави божије која је сам син његов сачувамо у себи и да умножимо овај непроценљиви таланат (ср мт 25, 14–30)? још једну чињеницу ставља пред нас хлеб небески причешћујући се, ми смо сутелесни- ци христови (1кор 12, 12, 27) у старом заве- ту, једна од основних мисли савеза са богом је да суштинске поделе међу израиљцима нема сви су једно, један народ којима је го- спод и цар бог какву год функцију у народу обављали, од царске преко свештеничке до старешина, не постоји суштинска разлика сви су једнаки пред богом да би се то нагла- сило, присутна је обавеза да се најпре сиро- тиња, удовице и болесни збрињавају (види изл 22, 22–24; ис 1, 17) колико ми као хри- шћани тек треба да имамо ту дубоку свест да никакву власт над другим немамо?! јер и све што постоји у литургији као њене слу- жбе јесте за изграђивање тела христовог, не за господарење над другим – којем желимо да укинемо његову слободу коју му је нико други до христос даровао на крсту ако јед- ни са другима делимо „насушни хлеб“ у којој мери смо тек онда дужни да се сећамо сиро- тог и удовице (уп дап 6, 1) и колико још више треба да делимо овај свакодневни хзлеб кад смо заједничари тела христовог и удови јед- ни другима, неопходно је да будемо и једни другима потпора, да праштамо јер и бог нама опрости све у христу, а не да саплићемо бли- жњег и ликујемо због његове несреће стога имајмо на уму да, било на литургији, или код куће када говоримо речи „хлеб наш насушни дај нам данас“ шта од бога иштемо јер у тим речима је сажета срж нашег спасе- ња, крст христов и понижење његово које смо и ми дужни да носимо али и преславно васкрсење којег, пред овим светом који у злу лежи, ми сведоци треба да будемо, макар то било и на нашу сопствену штету тада ћемо, једући хлеб који силази са неба бити ученици господњи ништа мање него што су то били свети апостоли његови и сви свети који му од памтивека угодише аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији тема броја предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редовно, на свакој литургији 22 4 / 2017 када говоримо о светој евхаристији као јавном делу многих, увек нам се намеће питање везано за наш принос који предста- вља дело нашег труда још у старом завету саздавање хлеба људским трудом и бригом подразумевало је читав процес почев од сејања пшенице, па све до производа у ви- ду хлеба сведочанства о зрневљу пшенице налазимо још код плинија млађег који казу- је да не постоји плодније, благословеније и обилније зрно од пшеничног зрна богослу- жбени принос хлеба присутан је и у староза- ветном богослужењу јерусалимског храма наиме, принос бесквасног хлеба приношен је као дело човечијег труда, а приношење је обављано испред храма и оно је на неки начин било обављано уз приношење крвних жртава животињског порекла, као неки вид пропратног чина једно од најпознатијих сведочанстава приношења бесквасног хле- ба налазимо приликом постављања на све- штеничку службу арона и синова његових принос хлеба био је устаљен и на празник првих плодова, али и на празник свете пе- десетнице у старом завету налазимо сведо- чанства да је у јерусалимском храму на злат- ној трпези приношено дванаест хлебова и то у сваки суботњи дан по мишљењу филона александријског ови хлебови символизују хлеб живота централни старозаветни догађај прино- шења бесквасног хлеба била је пасха у ра- нохришћанском спису учење дванаесторице апостола–дидахи налазимо сведочанство о приносу хлеба (ломљења хлеба) у контексту евхаристијске жртве, а исто сведочанство налазимо и у списима светог игнатија анти- охијског и светог јустина мученика и фило- софа свети апостол лука у делима апостол- ским на неколико места помиње сабирање првих хришћана ради ломљења хлеба, што свакако указује на још један од видова при- носа хлеба централни новозаветни моменат помињања хлеба као евхаристијског прино- са налазимо код апостола павла: „хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? јер један је хлеб, једно смо тело многи, по- што се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1кор 10, 16–17) у молитви господњој нала- зимо једно од битнијих сведочанстава о телу христовом као насушном хлебу новог заве- та хлеб наш насушни дај нам данас ова мо- литвена прозба најављује да је господ хри- стос вечни приноситељ и онај који се свагда приноси, како и литург чита на свакој литур- гији у молитви херувимске песме хлеб као принос представља првину људ- ског живота и основну храну којом се одр- жава живот свакога од нас људско бивство- вање незамисливо је без жртвоприношења, као централног догађаја богослужбеног жи- вота подразумевајући свагда уз приношење одређеног приноса, приношење целокупног живота наш живот у својој свеобухватности бива показиван кроз хлеб, а на то нас подсе- ћају речи светих апостолâ: „једосмо и писмо по његовом (христовом) васкрсењу“, како би на видљив начин доказали да су видели тема броја хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? хлеб као евхаристијски принос бранислав илић јул / август 2017 23 живог спаситеља приносећи првину хлеба ми на принос приносимо свој живот и цело- га себе када је у питању значај приношења првина, свети никола кавасила поучава: „разлог је тај што нам бог, као уздарје за те дарове, даје живот; а било је природно да уздарје не буде сасвим у нескладу са даром, већ да буду сродан; пошто је уздарје живот, потребно је да и дар, на неки начин, буде жи- вот, и то нарочито зато што је један те исти онај који закон дарова установљује и онај који је давалац уздарја, односно онај који праведно суди и „све на вагу и по мерилима поставља“ он је заповедио да му хлеб и ви- но приносимо, и он нам за то узвраћа живим хлебом и чашом вечнога живота отуда, као што је апостолима за рибарство узвратио рибарством, односно за лов на рибе узвра- тио ловом на људе, и као што је богатоме ко- ји га је упитао за царство, уместо земаљског богатства обећао небеско богатство, тако је и овде, онима којима ће подарити живот веч- ни (односно своје животворно тело и крв), заповедио да претходно принесу храну овог привременог живота; тако да уместо живота стекнемо живот, односно уместо овог при- временог онај вечни, и да се благодат пока- же као награда, а неизмерна милост да има нешто од праведности и да се испуне речи: „поставићу милост своју по мери“ моменат предавања целокупног живота богу можемо видети и у светој тајни просветљења (кр- штења), јер ми у бањи поновног рођења би- вамо предани на смрт, да би израњајући из крштењске купељи цео свој преображени и нови живот у духу светоме предали госпо- ду, што свакако указује да хришћански етос подразумева континуирано и непрекинуто приношење и предавање нашег живота го- споду ако мало дубље проникнемо у чин светог предложења (проскомидије) знамо да литург не приноси све хлебове на жртву, већ само један ово поред практичног има дубок богословски значај, на шта указује сведочан- ство светог николе кавасиле: „тело господ- ње изабрано је између свих осталих да би било принешено на жртву, јер син божји је за себе прихватио своје тело, издвајајући га из целовитости наше грађе; а опет, он сам га је предао богу на дар, полажући га у крило очево као да се никада од тога крила није ни одвајао, него је тамо то тело и саздао и узео на себе, тако да је оно истога трена и саздано и предано богу“ на концу, учешће верног народа у литур- гијском животу цркве као богочовечанске заједнице не огледа се само у активном уче- шћу у богослужењу, већ и у делатном (до) приносу који је најочигледнији у припрема- њу просфора за свету литургију са жаље- њем морамо да констатујемо да је код нас у потпуности нестала благословена пракса доношење приноса у храм, већ то сада при парохијама обично чини једна или више старијих жена која су задужене за правље- ње просфора код наше православне браће грка пракса доношења приноса у храм је саставни део литургијског живота и литур- гијске свести да кроз принос верни делатно приносе сав свој живот богу тема броја господ христос је вечни приноситељ и онај који се свагда приноси фото: православиеру 24 4 / 2017 свака стечена, сувишна ствар на неки на- чин је од оног који нема, а нагомилано материјално богатство без милостивости са- мо обремењује и при том делује саблажњи- во на ближњег господ исус христос долази свету као сиромашак који се рађа у јаслама на слами и тиме показује скромност као пут ка непролазности он, син божији, је онај који нема где главу склонити, док лисице и остали зверови то могу све што се у животу стекне, учи нас он, треба благодарити оном чије је све и чији смо уосталом и ми, а то је господ у христу су сви људи једнако вољени, што спаситељ више пута истиче желећи да код људи кроз љубав превазиђе неједнакост, али не по сваку цену он жели да сви имају једна- ку бригу за спасењем и тела и душе, за шта су потребни и хлеб свагдашњи и хлеб као тело христово: хлеб заузима значајно место као основна храна за телесни живот човека, а свето причешће је дар за живот вечни господ два пута умножава хлебове и рибе, захваливши претходно оцу, учећи и нас да се увек помолимо пре јела храни једном пет хиљада, а други пут четири хиљаде људи, без жена и деце које нису ни стигли да изброје као творац времена он од оца има власт да пружи храну сваком телу (пс 135, 25) не случајно, свети теофилакт охридски у пр- вом умножењу пет хлебова види пет књига мојсејевих, а у умноженим двема рибама – јеванђеља и дела апостолска са посланица- ма јер већина апостола бејаху рибари пет је и простих чула код човека која су сасвим оболела, па је било потребно пет хлебова го- сподњих, као пет мелема, појашњава свети у другом умножењу седам хлебова и мало рибица, месија помиње број седам као број пуноће и савршенства као символ седам духовних дарова христом насићених чети- ри хиљаде људи, символика су оних који су савршени у четири врлине као што су хра- брост, мудрост, целомудреност и наравно праведност са истиноживљем једне суботе господ истиче важност чове- ка, али и хлеба као насушне потребе за жи- вот наиме, када му ученици у суботу оглад- неше идући кроз поља пшенице, они тргаху класје и једоше зрна пшенична због тога го- спод од фарисеја добија оштру критику на- ведимо, притом, да је по талмуду је брање класја и одвајање зрна пшенице један од 39 послова који су строго забрањивани су- ботом, а да је постојало равно 1279 пропи- са који су се односили на понашање јевреја суботом своје противнике, као и у сличним нападима на њега, господ посрамљује при- чом о цару давиду и његовим војницима, који су због глади учинили већи преступ од ученика, јер једоше хлебове присуства бо- жијег односно хлебове предложења које су смели да једу само свештеници било је то симболичних дванаест хлебова који су сваки дан постављани на храмовну трпезу по шест хлебова са леве и десне стране ни онда, као ни данас, за бога не постоји храм или дан у недељи који је светији од човека који је ико- на бога живог преблаги господ посрамљује завидљивце који прате сваки његов корак, реч и дело посрамиће и самог ђавола – после крштења тема броја преко хлеба насушног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са свима онима који су се икада причестили хлеб наш потребни хаџи драган б поповић јул / август 2017 25 дух свети одводи христа на јерихонску гору карантал да га клеветник искушава, говоре- ћи тако и нама да на христовом путу после крштења има великих искушења месија та- да пости четрдесет дана и ноћи, колико су постили мојсеј и илија, и као истинити човек на крају огладне речима: „ако си син божији учини да ово камење постану хлебови“ не- частиви није хтео само да подстакне господа на неумереност (јер је гладноме и пола хле- ба довољно), већ и на послушност некоме ко никада није помислио на добро одбијајући предлог нечастивог, господ одговара: не жи- ви само човек о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих спаситељ изговара речи пророка мојсеја, када је господ по ре- чи својој, маном са неба која није била пра- ви хлеб хранио јевреје у пустињи четрдесет година о правом хлебу спасења и поверењу да се бог стара о сваком, месија говори у мо- литви господњој као првоначалној молитви цркве у капернаумској синагоги открива да, свако ко не једе тело сина човечијега и не пије крви његове нема живота у себи финал- но, он ће претворити на тајној вечери хлеб у своје тело и дати га ученицима у светој тајни причешћа, а њих заветовати речима: ово чините у мој спомен преко хлеба насу- шног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са сви- ма онима који су се икада причестили тај хлеб вечног живота обесмрћује за вечност, јер црква је тело христово, а сви ми смо кр- штени удови тога тела а дух свети од дана свете педесетнице живи у цркви и црква живи духом светим који на литургији пре- твара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја црква живи духом светим који на литургији претвара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари чудо умножења хлебова, мозаик из 504 године, базилика св аполинарија, равена (извор: википедија) 26 4 / 2017 хлеб наш, који си на почетку припремио ради бесмртности наше природе, дај да- нас нама зато, нека се и наш логос (=словесност, ра- зум) креће ка тражењу бога, а (наша) жељна моћ (ἡ κατ ̓ ἐιαθυ μἰιαν δύναμις) ка његовој љубави (πόθον), а срчаност (τό θυμικόν) не- ка се труди ка његовом стражењу (φυλακήν =држању за бога) или боље, да кажемо исти- нитије: ум нека се сав усмери ка богу, осна- живан као неком снагом (тоналношћу) срча- ним начином, и љубављу да распаљује жељу највишом стремњом (τη κατ ̓ άκρον εφεσει =најузвишенијим стремљењем) јер тако ће- мо, подражавајући небеске анђеле, наћи се да богу кроза све служимо, показујући на земљи живљење исто са анђелима, једнако са њима имајући ум потпуно непокретан ка ичему што је после (=ниже) бога јер, живе- ћи тако п o молитвама, примићемо као хлеб насушни и животни, за храњење наших душа и одржање доброг стања дарованих нам до- бара, логоса (христа), који је рекао: ја сам хлеб који је сишао с неба и даје живот свету (јн 6, 33), који аналогно постаје све нама хра- њенима врлином и мудрошћу, и који се кроз свакога од спасаваних, разноврсно, како сам он зна, оваплоћава (σωματούμενον), нама ко- ји смо још у овом веку (=свету), сходно сми- слу реченице ове молитве, која каже: хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) јер ми- слим да се (овде) речју данас показује овај век (=свет), као када би неко узео да јасније искаже ово место у молитви (овако): хлеб наш, који си на почетку припремио ради бе- смртности наше природе, дај данас нама, ко- ји смо у (овом) садашњем животу смртности, да ова храна хлеба живота и познања победи смрт греха, чега првом човеку (адаму) да бу- де причесник (μέτοχος) није допустио (његов) преступ божанске заповести јер да се он ис- пунио ове божанске хране, не би био заро- бљен смрћу греха α овоме смислу ове реченице привео ме је спаситељ заповедајући јасно ученицима да се уопште не баве чулном (=материјал- ном) храном, рекавши: he брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити, нити телом вашим чиме ћете се оденути; јер све ово ишту народи (овога) света не- го иштите најпре царство божије, и правду његову, а ово ће вам се све придодати (мт 6, 2531–33) но како (господ) учи (људе) да се моле за оно што је претходно сам запове- дио да не ишту? јасно је да није заповедио да се молитвом моле за оно што он заповешћу није подстакао да се иште јер молитвом се може молити само оно што је могуће по запо- вести искати (διά προσευχής γάρ μόνον εστίν ἀιτητόν τό κατ ̓ έντολ ήν ζητητόν) оно пак што нам заповешћу није дозвољено да тражимо, то можда искати молитвом није дозвољиво ако ли је спаситељ заповедио да иштемо са- мо царство божије и правду (његову) (мт 6, 33), упутио је (зато) оне који стреме ка божан- ским даровима да то с разлогом и у молитви моле, да би, потврдивши благодат за оно што је по природи траживо, спојио слободну во- љу молилаца са вољом даваоца благодати, и односним сједињењем поистоветио је (δι ένώσενς σχετικής ταυτοποιουμένην) α ако ли нам је и за (свако)дневни хлеб (τόν εφήμερου άρτου), κοјим се одржава наш сада- шњи живот, заповеђено да (њега) молитвом тема броја (упућено) једноме христољупцу (извод) кратко тумачење молитве оче наш св максим исповедник јул / август 2017 27 молимо, немојмо (због тога) прећи границе молитве, грабљиво разматрајући многе пе- риоде година, и (тако) да заборавимо да смо смртни и да имамо живот пролазан попут сенке, него молитвом иштимо безбрижно дневни хлеб, и покажимо да мудрољубиво (φιλοσόφως) п o христу проводимо живот као размишљање ο смрти ( μελέτηυ θαυάτου τόυ βίου ποιούμεθα ), достижући слободном вољом природу, и пре но што дође смрт, од- војмо душу од бриге за телесним стварима, да се она не прилепи за пропадљиве ствари изменивши употребу природног стремље- ња (τής κατά φύσιν εφέσεως) само ка материји, те (тако) схвати да је грамзивост лишава изобиља божанских добара избегнимо, за- то, колико год можемо, прија- тељство пре- ма материји, и њен однос (σχεσιν =веза- ност) сперимо као прашину са умних очију, и за- довољимо се само оним што одржава наш садашњи живот, а не и оним што му да- је уживања (τοις ήδουοΰσιυ =хедонизам), и молимо бога са- мо за то, како смо научени, да бисмо мо- гли сачувати душу непоробљеном, и уопште не држаном због тела ничим од видљивих ствари; и покажимо се да једемо да би жи- вели, а не да се нађемо као да живимо (са- мо) да бисмо јели! јер је јасно да је оно прво својствено разумној души, а ово друго - бе- словесној природи и да будемо тачни чува- ри молитве (господње) показујући у самим стварима: да се усрдно држимо само и једи- но живота у духу, и ради његовог (=живота у духу) стицања користимо садашњи живот, због којег и коришћење овога (=земаљског живота) толико прихватамо колико да не одбијамо да га само хлебом одржавамо, и душино природно здравље чувамо неповре- ђено, колико је до нас, не да (само) живимо, него да богу живимо, чинећи тело (наше) ангелом (=весником) душе, ологосено врли- нама ( λελογισμέυου ταΐς αρεταισ =ословесе- но =осмишљено врлостима), а душу чинимо проповедником бога, са стеченим квалите- том (πεποιωμένην =окаквоћеном) постојано- сти у добру и овај (свакодневни) хлеб при- родно одређујемо једним даном, а да се не усуђујемо да преко тога проширимо моље- ње за други дан – због дародавца молитве јер тако ћемо стварно, по смислу ове молитве (господње), се- бе расположити, те ћемо моћи и преосталим речима (тј прозба- ма молитве) прићи чисто, говорећи: и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо ду- жницима на- шим (мт 6, 12) онај који, по првој примени разматрања оне претходне рече- нице, у овоме веку (=свету), којега је, реко- смо, символ оно данас, тра- жи кроз молитву непропадљиви хлеб мудрости, од којега нас је на по- четку одвојио преступ (заповести божије), пошто (такав) зна само једно задовољство: достизање божанских ствари – чега је дава- лац по природи бог, а чувар је добровољна слободна воља примаоца, – и (такав) зна за један бол: промашај тих добара - чега је заве- реник ђаво, а самоделатељ (αυτουργός =сами кривац) је сваки (од нас) који због слабости слободне воље одустаје од божанских ства- ри, не чувајући часност (=достојанство) те слободе одржавано расположењем, - те (за- то онај први) немајући уопште произвољење (τήν προαίρεσιν =расположење) да стреми тема броја 28 4 / 2017 тема броја ка нечему од видљивих ствари, и зато се не подаје невољама које му се телесно догађа- ју, он заиста бестрасно опрашта онима који према њему греше, јер му нико никако не може отети добро за које се стремљењем стара, пошто је по природи неотимљиво оно што је (од бога) поверено (πεπιστευμένον =загарантовано) и такав себе ставља пред бога као при- мер врлине, ако је тако дозвољено рећи, призивајући да га подражава неподражи- ви (τόν ἀμίμητον), говорећи (my): опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим! и какав је он био према ближњима, моли бога да и он буде (такав) њима јер како је он опростио дугове они- ма који му згрешише, тако хоће да се и њему од бога опросте (дугови) to јест: да као што бог бестрасно опрашта онима којима опра- шта, тако и он, остајући бестрастан у овоме што му се догађа (тј разне непријатности од других), опрашта онима који (му) греше, не дозвољавајући памћењу да убележи у ум не- што од тих жалосних догађања, да се не раз- открије као да он слободном вољом расеца (=раздељује) природу, сукобљавајући се са некима од људи, будући и сам човек јер, кад се тако сједини слободна воља са лого- сом природе, тада бива измирење бога са природом, јер и није могуће другачије, (све) док природа слободном вољом устаје про- тив себе, да прими божанско и неизрециво снисхођење и можда зато претходно бог хо- ће да се међусобно измиримо (ми људи), не да он од нас научи да се мири са грешећима (према њему), и да допушта брисање многих и страшних преступа, него да нас очисти од страсти и покаже да благодат (божија) посту- па сходно односу расположења оних којима се опрашта α јасно је и очигледно постало да, кад се слободна воља сједини са лого- сом природе, тада је непротивна према богу слободна воља оних који су то (сједињење) остварили, пошто нема ништа да се види противлогосно (богоданом) логосу природе – који логос је и природни и божански закон – када добије (=остварује) дејствујући по се- би покрет слободне воље α ако нема ништа противлогосно у логосу природе, онда ће он имати кроза све сагласно дејство са богом, које (дејство) јесте делатно расположење, испуњено (πεποιωμένη) благодаћу онога ко- ји је по природом добар тако, дакле, онај који моли гностички хлеб он се расположен моли, после којега и онај који иште дневни хлеб, због нужде (=потре- бе) природе, и он ће се на исти начин рас- положити, опраштајући дужницима дугове, пошто је познао да је по природи смртан, и надаље сваки дан, због неизвесности, очеку- је оно што је по природи, и по произвољењу (=слободној вољи) предухитрује природу, поставши добровољно мртав за свет, сход- но речи која каже: „ради тебе нас убијају ва- здан, сматрају нас овцама за клање“ (пс 43, 23 = рим 8, 36), и зато се мири са свима, да са собом не понесе ниједно обележје неваља- лости садашњега века (=света), одлазећи ка нестаривом (=вечном) животу, и да од судије и спаситеља свих добије, за оно што је овде претходно молио (προκέχρηκε), исту награду јер је обадвојици ради сопствене користи неопходно чисто расположење према онима који су (им) нанели жалост; које (расположе- ње) има такво расположење због свега, али не мање и због смисла преосталих речи (ове молитве), које гласе: и не уведи нас у искуше- ње, него нас избави од злога (мт 6, 13) извор: видослов – саборник епархије захумско-херцеговачке и приморске, васкрс, година 13, број 38 (2006) избегнимо, колико год можемо, пријатељство према материји, и њен однос сперимо као прашину са умних очију јул / август 2017 29 речи најбоље деци су давно постале пока- затељи квалитета васпитања али, зашто деца која су добила све најбоље израстају у егоисте, неспособне за живот, безосећајне људе, у том смислу и у односу према самим својим родитељима да ли је уопште исти- нит овај принцип – најбоље деци? и шта је заиста потребно нашој деци? без чега она одрастају и духовно и психолошки, а сада и физички нездрава, ако не и оштећена? о овоме разговарамо са протојерејем дими- тријем смирновим оче димитрије, добар дан! – христос воскресе! ваистину воскресе! хвала вам што сте пристали да одговорите на питања читалаца портала православие ру тему нашег данашњег сусрета смо формирали у виду питања: „да ли све најбоље дајемо деци?“ оче димитрије, зашто се данас деца налазе у центру породице? и да ли је то заиста тако? – никако, напротив: деца се налазе на пери- ферији породице толико далеко да она сама једва и осећају породицу неки родитељи, у том смислу и психолози, су забринути што деца одрастају као велики егоисти – то је разумљиво али то се не дешава због тога што се најбоље даје деци не ретке поро- дице најбоље дају деци све, понекад и нај- потребније ствари, слободно можемо тако да кажемо: храну, одмор, књиге, играчке – ето шта дају деци родитељи уопште о томе не раз- мишљају на пример: свакакве ликове хорора продају у дечијим радњама, и родитељи то ку- пују, као, свиђају им се сви ти ужасни ликови тако да се не даје само најбоље деци, уопште није тако а проблем егоизма деце потиче од мало- детности, из немања жеље родитеља да се баве децом родитељи увек желе да дају децу некоме данас не постоје јаслице, али родите- љи маштају да дечији вртић буде на неколико корака, да имају бабу која ће им помагати шта значи помагати? бака треба да „гура“ дете, а сами мама и тата да се баве саморазвојем да иду на естрадне концерте, на фудбал, да про- слављају јубилеје, прославе фирме родитељи се откупљују детету и дете већ буквално са две године почиње да манипулише родитељима и зато оно одраста као егоиста, оно зна како да хришћански брак и породица ја сам за то да сви родитељи и буду деци родитељи да деца имају правог тату и праву маму то је за њих најбоље разговор са протојерејем димитријем смирновим о томе како правилно разумети речи: „све најбоље деци“ разговор водио: никита филатов најбоље за децу су њихови родитељи 30 4 / 2017 усмери одрасле да би добило жељено а ње- му је потребан разговор, потребан му је разго- вор са оцем и разговор са мајком, али како му се то не пружа, оно ни не зна да постоји такав производ, зато и тежи ка сурогатима, који га од тога одвлаче, свакаквим цртаћима и сличним стварима а уколико још постоји и вртић, он ће му дати одређену путању његовог самора- звоја, а родитељи ће наступати само у улози гледалаца, који долазе на дечије приредбе, тапшу и затим: „крај, брзо се облачи колико ти можеш да одуговлачиш“ узели су га за руку и у превоз, да га што пре дају баби дете је најнесрећније, заборављено биће оно не зна шта је то љубав ка човеку, шта је то када се једно жртвује за другога, шта значи по- делити и тај модел који је оно преузело од ро- дитеља у детињству, оно преноси на сво дру- штво, на разред и на саме родитеље да ли ја правилно разумем да је и сама фраза: „дала сам детету све најбоље, а нисам добила никакву захвалност!“, измишљена од стране самих родитеља? – наравно! најблажи израз који ми пада на памет да би се то означило је „лаж“ најдраго- ценија ствар која се може дати деци је пажња из свих могућих пажњи најважнија је пажња према његовој души, према његовим патњама и према његовој радости мајка и отац морају бити веома истанчано настројени на талас који испушта душа детета, то је онај камертон који одређује сав музички склад инструмента, који се назива „породични односи“ следеће питање је управо о осећањима детета прва заљубљеност се понекад јавља врло рано: дечак или девојчица могу да је осете у првом, петом разреду како да родитељи разговарају о тако деликатној теми? – деца и неће разговарати о томе са родите- љима деца нису научена да било шта разма- трају са родитељима деца се кувају у сопстве- ној каши нажалост, она траже одговоре на своја питања у тако тамном извору, који је гори од септичке јаме – и та клоака се назива интер- нетом ако су раније дечаци и неке девојчице добијали та сазнања „на прагу“, испред куће, сада је тај „праг“ место где се уместо асфалта налази септичка јама у коју се сливају свакакве нечистоће, при чему не само из те куће, већ из целог света тако да је ту све решено оче, хајде да поразговарамо о оним породицама које имају једно, максимално двоје деце – данас обична совјетска породица има: 1,3 детета говоримо о већини руских породица, у које спадају и три процента многодетних по- родица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али прави- лан развој породице почиње од петог детета а правилно је како? – то је породица у којој постоје све улоге по- стоји позоришни комад деца вањушина, на ко- ме многи режисери обучавају своје глумце, за- то што у њему постоје сви ликови који обично бивају у позоришту, постоје све улоге тако је и у породици: сви узрасти су неопходни да би се стекло велико искуство породичног живота, друштвеног живота, међуодноса људи разли- читог пола од петоро деце у просеку имамо два дечака и три девојчице или две девојчи- це и три дечака, и чак четири дечака али ипак имамо једну девојчицу наша породица ће још многе деценије бити совјетска, а можда ће тако и нестати руска по- родица има у просеку осморо деце дореволуционарна породица? – да седморо, осморо деце тада је и 15–оро и 20–оро било обична појава и не само у ру- ској породици на пример певачица миреј матје је била четрнаесто, тачније прво дете у својој породици, а затим се родило још трина- есторо браће и сестара полазећи од вашег пастирског искуства, оче димитрије, реците, чему води тај претерани однос ка деци у малодетним породицама, када родитељи имају једно – двоје деце? „у девет кући!“, „да ли си све урадио?“ дешава хришћански брак и породица јул / август 2017 31 се да разговараш са девојком или младићем и да га мама зове на телефон у девет увече: „где си?“, и ти позиви су веома упорни – код нас у земљи не воле децу ни родитељи? – наравно бива да их воле баке не све, че- шће се срећу баке које уопште не воле децу, никакву, зато што деца нарушавају њихов мир те баке су бивша најнесрећнија деца која су та- кође нарушавала нечији мир тако су их училе маме, тате, викали су на њих, нису им давали да живе, а деца, да би сачувала своје „ја“, сво- ју слободу, морала су да безбожно лажу, што је у потпуности било у складу са васпитањем совјетског човека – једно мислимо, друго го- воримо, треће радимо и што извештаченије ми то радимо, то је боље обратите пажњу: на пример емисија, позивају неку девојчицу, дају јој микрофон и она одмах почиње да говори некаквим потпуно извештаченим гласом њу је позвала одрасла особа, нешто треба да ка- же, а она нам одмах говори то што желимо да чујемо, потпуно вештачким гласом томе уче у вртићу, у школи и родитељима је драго да, зар све приредбе, дечије представе, не могу да прођу без тога? – све, почињући од сценарија, а завршава- јући интонацијом глумаца ја сам се чак чудио: био сам на једној приредби у недељној школи, и видео исте гестове којима су нас учили у вр- тићу код савремене деце! представе о томе, како је све то потребно урадити, кроз 50 годи- на ће бити исте ја као да сам се нашао у вртићу од пре 50 година, извините, од пре 60 година ништа се није променило нема ни дечије не- посредности, ни дечије искрености дете је већ научено сасвим другим стварима: научен је језику који од њега очекује одрасли а ре- акција на тај језик ће бити аплаузи и, наравно, поклон и за ускрс, и за нову годину, и за 1 мај – није битно због тога расте потрошач који зна шта се од њега очекује, одмах то даје и добија награду а васпитање је сасвим нешто друго једном сам био сведок овакве сцене дечак трчи до свештеника, узима благослов, а све- штеник му даје бомбону и говори: „иди подели је са мамом“ он гледа овако њему је потреб- но да разуме те речи, потом да их постане све- стан, а затим мора да се одигра нека борба у души, зато што он никада у животу није урадио ништа такво зато што је мама онај апарат из кога он добија бомбоне, како да је подели са њом? све што је мама купила, минералну воду, на пример, да јој да половину? јел тако? али је он пошао и урадио тако – поделио са њом ово је педагошки начин како треба учити де- цу: „ви сте, децо, већ порасли, ми ћемо вас за породични празник ставити за одвојен сто, он је мањи, биће вам удобно, и имаћете пет раз- личитих колача – потребно је да се послужите последњи са тих пет колача ако буде пет раз- личитих парчића, одабери онај који је најма- њи“ то је правилно „не ослањај се лактовима о сто“; „када ни- си у шуми и када ниси сам, не смеш да вичеш обрати пажњу: ни тата, ни мама не вичу зашто ви тако вичете?“ и када тако десет хиљада пу- та поновиш, добија се васпитано дете улази у просторију и говори: „добар дан“, при чему го- вори не тако јако да се зидови померају, већ хришћански брак и породица породица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али правилан развој породице почиње од петог детета 32 4 / 2017 како одговара његовом узрасту рекло је „до- бар дан“ врло тихо, али да се чује и такво васпитање може да помогне деци да сачувају непосредност која је у њих првобитно усађена? – не само непосредност потребно је оба- везно изазивати не неко гесто–звучно–инто- нацијско подражавање, већ се треба трудити да се деца изазову на стваралаштво, на при- родну интонацију а ми имамо да уче напамет гестове, интонацију, текстове, али то, на жа- лост, није потпуно исправан метод деца су изванредно стваралачка бића сва? – наравно треба им пружити могућност да остваре себе на тај начин, да би се њима свој- ствено стваралаштво развило а не да по тра- фарету цртају вишње са два листа, кућу са че- тири зида, једним прозором и са вратима са стране, на врху је оџак и из њега иде дим не знам где су они видели, али сва деца цртају једно те исто а одакле то долази? они цртају не то, што виде, не то што преживљавају, већ дечије хијероглифе и ова фигура је хијеро- глиф речи „кућа“ када дете напуни пет година, већ је касно да се размишља о томе шта би могло да се промени у стратегији понашања према њему? – прво, никада није касно, али је ипак мно- го изгубљено, зато што се дете у основним својим цртама душе формира до четири го- дине али се увек можемо потрудити да от- кријемо неке светове детету, и можда ће се оно заинтересовати зато ми видимо такве феномене у историји, као што су, на пример, ломоносов михајло васиљевич он је као одрасли младић открио за себе свет науке, кога није познавао ни као дечак, ни као мла- дић он је почео да учи када се од њега фор- мирао врло млад мушкарац: у xviii веку у том узрасту је већ требало да се ожени савремена породица чак ни не спрема чо- века за живот девојку не спремају за будући породични живот, за материнство, зато што, уколико би она имала четворо или петоро или шесторо млађих браће и сестара, она би била већ готова мама она би их хранила и спре- мала им храну, прала суђе, мењала пелене и љуљала их и нимало се не би бојала многодет- ности, не би је се ужасавала напротив! она би се трудила да огради децу од утицаја бабе и деде, хтела би сама да васпита своју децу деца и родитељи: заједно или одвојено? оче димитрије, на пример младић хоће стално да помаже својим родитељима, да буде укључен у њихов живот, да буде у току шта се код њих догађа, како живе, ако живе далеко да ли то доказује да је он сам несамосталан? – ако је он нормално дете, живот родитеља је за њега природни извор познавања света пре сто година 84% становништва су били се- љаци сељаци нису давали деци никакве ди- дактичке задатке ишао је живот и свако дете, почевши од три године, укључивало се у тај живот са три године дечак или девојчица мо- гу потпуно самостално да прутићем напасају гуске тамо где су постојали рибњаци и где су имали гуске, дете је извршавало тај задатак даље је ишло према узрасту и до 15 године, детету су хиљаду и по сеоских послова били познати: башта, поље, врт, живина, животи- ње оно је све то хиљаду пута видело и по- степено је напредовало, постепено су га пу- штали ка све сложенијим пословима и оно је расло у свом достојанству, са разумевањем, све док не порасте до младића од 16–17 го- дина, када су почињали у суседним селима, а можда чак и у свом, да му траже невесту и он је знао да ће му одабрати најбољу из добре породице и да није болесна, да буде вредна и све остало и на лепоту су гледали, иако је код сељака њихов појам о лепоти, био секун- даран племићке девојке су падале у несвест, такву сељак не би ни позвао за свога сина то је био живот и свако детенце је било у њега укључено врло је важно да су деца укључена у живот и данас се то понекад сре- ће: када родитељи држе неку тезгу, дете пуно хришћански брак и породица јул / август 2017 33 може тамо да помогне из тога затим изра- стају серафими саровски почињући од те- зге, завршавају као јеромонаси и духовници хиљадама људи данас психолози саветују младима да живе одвојено од родитеља, сматрајући то показивањем самосталности али то је нормална потреба – желети да помажемо једно другом, у том смислу и финансијски, и да подржавамо и морално хтео бих да сазнам ваше мишљење о томе где мора бити та граница независности деце и родитеља једних од других очигледно је да је таква помоћ умесна, али зашто слушамо све време позиве да мислимо само на себе? зашто је та парола толико популарна? – шта све не раде неки људи! зашто бисмо ми то разматрали? са њима чак не треба сту- пати ни у полемику, зато што би то значило стављати бисер пред свиње човек је ство- рен од бога управо зато да би служио дру- гима учење о том служењу потиче из поро- дице у почетку мама пере посуду а дете је брише, затим дете пере посуду, мама брише; а потом само дете пере посуду, брише је дру- го дете, а мама се одмара или, рецимо, везе то ја наводим као прост пример а старије девојчице гледају како се то ради, почињу да везу крстом, а затим прелазе на други вез данас нема потребе да се везу украси, посто- је машине за то тако можеш да правиш црте- же за машину на пример, ситуација је оваква: младић има вереницу, али родитељи те девојке га не прихватају шта ту да се ради? – а шта све не ради савремени совјетски човек! он је, под један, превише горд то се испољава у томе што је он за самог себе апсо- лутни несумњиви ауторитет тако су га васпи- тали у породици његова реч је закон хоћу – дајте иначе ћу се бацати по поду хоћу белу пудлицу и ви ми је донесите тако ће одра- сти жена од 50 година, бираће мужа за своју кћерку методом као што је јапански акварел: од 20000 акварела, 19999 се спаљује и оста- је само један који је ремек дело али ако га само обично осликамо, неће испасти ремек дело бира се методом елиминације показу- ју јој и не свиђа јој се она као да бира себе другачије и не може са таквим татама и ма- мама иако је тата обично као зечић – седи и не чује се, зато што је тати такође најбитнији мир зашто да ступа у расправу са тим моћ- ним човеком, који не жели да иде у пензију у 55 година? зашто да нарушава спокојни ток свог живота? зато он седи тако мирно, гледа телевизију или ће, што је још боље, поћи код „момака“ у гаражу, а „момци“ такође имају око 60 година тамо ће они мало попити, али не толико да не могу да се врате кући он ће се добро провести што даље од свега што се назива породица а на периферији он гради нешто своје нормална породица је саграђена другачи- је отац је и капетан и хранитељ и наредник, хришћански брак и породица 34 4 / 2017 он свим потребним обезбеђује породицу жена му је у свему помоћница а посебно са децом то је њено поље, она све то организу- је: њихово учење музике, секцију бокса, фуд- бала, каратеа, алгебре, геометрије а отац говори: „добро, децо, када ћете завршити учење? за сат времена? за сат времена ћу вас сачекати: потребно је да се то и то уради да стари орман раставимо и изнесемо до кон- тејнера већ сам уплатио нови у радњи по- ћи ћете са мном вас двоје ћете са мном уто- варати у кола и привезати за гепек његове даске, а затим ћемо сви заједно да склапамо нови орман ти држи ово, а ти оно“ и потом тај дечко неће бити неспособан младожења, који не зна са које стране нешто да дода, већ ће урадити све брзо и просто зато што је „са татом“ све тата дечак вози и кола и троти- нет та деца и пите пеку и једу их, и за собом склањају посуђе, и постељина је увек затег- нута, и гаћице су им чисте све је у реду све су лепо по полицама разместили – а чему ми тежимо? да направимо човека који апсолутно није способан за породични живот и тако га се боји, да чека да му нека жена око 15 година старија од њега буде друга мама? он ће од једне маме прећи дру- гој и управо ће такву инстинктивно тражи- ти зашто траже такве? не траже подвиг у изградњи породичног живота и домаће цр- кве, већ траже спокој младић, који још није успео да постане мушкарац, већ је духовно остарио он губи своја ипостасна својства он је, иако млад, духовни инвалид стари кинези су својим девојчицама замотавали ноге, и када би одрасле, имале би „пилеће ноге“ то је било модерно модерно, али бол- но и неудобно наше совјетско васпитање је антипоро- дично оно је колективно у колективу човек може да живи у њему постоји начелник, по- стоји каријера у колективу постоје одређе- ни односи: где може да се поседи, где да се оговара, где да се подметне такви закони постоје свуда, почињући од било какве адми- нистрације и завршавајући са војском свуда је једно исто од дечијег вртића до било ко- јег министарства – све су то колективи зато се жене спремају за посао у колективу им је удобно да попричају и покажу нову хаљину пред колегиницама можеш је показати и му- жу, али он неће ништа у томе схватити! њему ни на памет неће пасти да каже да му се сви- ђа хаљина никада није чуо да је његов тата делио комплименте његовој мами по томе су то потпуно дивљи људи оче димитрије, рекли сте да је петоро деце ситуација када је деци у породици удобно а шта морају да знају родитељи који желе да направе многодетну породицу? – не треба ништа да знају да ли обичан чо- век који живи у граду мора да зна да је по- требно да користи тоалетни папир? да ли мора то да зна? не иако се ствара утисак да већина наших грађана не зна да користи шо- љу у јавним тоалетима, па када улазиш у тоа- лет осећаш се непријатно и неудобно а зар хришћански брак и породица зато сам ја за све најбоље деци, тако мора бити, али то најбоље нису кинеске играчке, обојене некаквим штетним бојама и то нису цртани филмови који су прави отров, као алкохол, већ апсолутно добри, здрави, паметни тата, који воли своју децу, и мама јул / август 2017 35 у свим становима не влада савршена чисто- ћа, просто савршена, само јој фали блеште- ћи кристал, а у свим јавним тоалетима шта имамо? то је због тога што људи не знају да се тиме користе а ево у маленом монаку, са- свим малецкој држав
... нам у овој молитви, најпре, открива саму срж хришћан- ске вере – тајну тројичнога бога и оваплоће- ња сина божијега када називамо бога сво- јим оцем у овој молитви, то ни у ком случају не значи да је он наш отац јер нас је створио, па да смо ми у некаквом природном пореклу везани за њега зовемо га оцем јер нам је бо- га као свога оца безмало сам син открио ка- ко каже сам господ: све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је син, осим оца, ни ко је отац, осим сина, и ако син хоће коме откри- ти (лк 10, 22; уп јн 1, 18; 17, 1–3) стога, када бога називамо оцем, ми исповедамо веру у једнога бога који је света тројица јер, нема оца без сина и духа, нити сина без оца и ду- ха или, пак, духа без оца и сина један је бог, јер је једно божанство, сила (можност), једна енергија и једна воља, једна суштина нераз- дељива у једино раздељеним личностима син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот вечни надсуштаствени хлеб владимир пекић тема броја св николај жички (извор: azbykaru) 20 4 / 2017 тема броја (ипостасима), тј особеностима личног по- стојања то откривање бога као оца није ра- ди информације или интелектуалног знања, већ ради тога да и ми са богом уђемо у однос какав син има од вечности: „да сви једно бу- ду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свијет вјерује да си ме ти послао“ и „ не дотичи ме се, јер још нисам узишао оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: узлазим оцу мојему и оцу вашему, и богу мојему и богу вашему“ (јн 17, 21; јн 20, 17) син божији страда и васкрсава да би нас увео у сили духа светога у однос са богом у коме можемо без икаквог зазора да му се обратимо са оче наш ништа мање и не треба да помишљамо, јер је дух свети управо онај који нас укрепљује и који нас подстиче и заједно се са нама моли, да бога ословљавамо као свога оца јер смо наслед- ници његови (уп рим 8, 14–15, 17, 26) потом, у речима молитве господње наила- зимо на занимљив израз – „хлеб наш насу- шни дај нам данас“ чест је случај да у овим речима видимо и разу- мемо молбу богу да нас не остави гладне, већ да нам дарује да будемо сити и да сваког дана имамо шта да једемо у неким верзијама молитве, на- рочито како је користе хрвати, чућемо да уме- сто насушни изговарају свакидашњи ипак, овакво схватање је погрешно сам господ нам говори да „ зато вам кажем: не бри- ните се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни ти- јелом својим, у шта ћете се одјенути“ (мт 6, 25) оно што тражимо у овој молби превази- лази свакоднев- ну и пролазну храну ако рашчланимо ову реч „насушни“ увидећемо да се у њој крије реч „надсуштни“, дакле онај који је изнад суштине, изнад нама сазнатљи- ве твари (грч ἐπιούσιον) јасно је, како нам то и отачко предање говори, да је у питању молба да нам бог дарује никог другог до са- мог сина свога, господа нашег исуса христа који је хлеб који силази са неба (јн 6, 51) стога у овим речима, ми можемо видети тајну ова- плоћења сина божијега, који ради нас по- стаје човек у свему једнак и истоветан нама осим у греху но, не само да нам се открива та тајна коју ни анђели не могу појмити; не само анђели, већ ни један ум створени није кадар докучити ову величанствену и стра- шну мисао још већа „саблазан“ за ум и још већи крст на који треба да разапнемо своје телесно мудровање јесте да тај син божији постаје човек да би нам себе дао као храну, као хлеб живота који је храна за живот веч- ни (јн 6, 51–57) није нимало чудно, и не тре- ба да осуђујемо његове слушаоце који ка- жу: „ово је тврда бесједа ко је може слушати?“ смисао прозбе, а тиме и откривења божијег, јесте наше учешће у његовом жи- воту једино и најпре кроз причешће, учествовање, заједничарење у телу и крви господњој свети си- меон нови богослов каже: „постајемо удови христо- ви и христос уд наш по- ред тога што сам човек, и ја постајем рука христова и нога христова немој рећи да на бога хулим, него прими ствари ове и поклони се христу, који те чини та- квим; благодети цар- ства су тело и крв го- сподња, који сваки дан једемо и пијемо ван њих нећеш на- св кипријан картагински око 200–258), икона (извор: stcyprianocaorg) јул / август 2017 21 ћи ништа, чак и ако широм свецеле твари бу- деш тражио“ од самих апостола, преко њихових учени- ка и даље, отаца цркве, карактер молитве оче наш, а нарочито прозбе „хлеб насушни дај нам данас“ јесте изразито литургијски, тј богослужбени откривење божије које своју пуноћу има у христу неумитно нас упућује на богослужбено учешће у заједници са богом мимо богослужења, она и не постоји може- мо слободно рећи да је и свака наша лична молитва прожета и надахнута таквом врстом односа са богом бар би требало да буде за нас хришћане, то богослужење јесте литур- гија/евхаристија на којој се причешћујемо самим христом као што смо видели, ми тај хлеб тражимо од бога да нам да свакоднев- но; свети симеон говори исто о томе – о је- дењу и пијењу тела и крви господње сваки дан целокупно предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редов- но, на свакој литургији (види каноне ап 8–9; трул 66, 80; ант 2) колико је трагична онда ситуација данас да имамо чињеницу да мно- ги редовно причешћивање називају грехом? или када условљавамо причешће постом? није ли управо пост условљен причешћем; није ли тај пост, као и свака врлина и подвиг, наш труд да несебични дар љубави божије која је сам син његов сачувамо у себи и да умножимо овај непроценљиви таланат (ср мт 25, 14–30)? још једну чињеницу ставља пред нас хлеб небески причешћујући се, ми смо сутелесни- ци христови (1кор 12, 12, 27) у старом заве- ту, једна од основних мисли савеза са богом је да суштинске поделе међу израиљцима нема сви су једно, један народ којима је го- спод и цар бог какву год функцију у народу обављали, од царске преко свештеничке до старешина, не постоји суштинска разлика сви су једнаки пред богом да би се то нагла- сило, присутна је обавеза да се најпре сиро- тиња, удовице и болесни збрињавају (види изл 22, 22–24; ис 1, 17) колико ми као хри- шћани тек треба да имамо ту дубоку свест да никакву власт над другим немамо?! јер и све што постоји у литургији као њене слу- жбе јесте за изграђивање тела христовог, не за господарење над другим – којем желимо да укинемо његову слободу коју му је нико други до христос даровао на крсту ако јед- ни са другима делимо „насушни хлеб“ у којој мери смо тек онда дужни да се сећамо сиро- тог и удовице (уп дап 6, 1) и колико још више треба да делимо овај свакодневни хзлеб кад смо заједничари тела христовог и удови јед- ни другима, неопходно је да будемо и једни другима потпора, да праштамо јер и бог нама опрости све у христу, а не да саплићемо бли- жњег и ликујемо због његове несреће стога имајмо на уму да, било на литургији, или код куће када говоримо речи „хлеб наш насушни дај нам данас“ шта од бога иштемо јер у тим речима је сажета срж нашег спасе- ња, крст христов и понижење његово које смо и ми дужни да носимо али и преславно васкрсење којег, пред овим светом који у злу лежи, ми сведоци треба да будемо, макар то било и на нашу сопствену штету тада ћемо, једући хлеб који силази са неба бити ученици господњи ништа мање него што су то били свети апостоли његови и сви свети који му од памтивека угодише аутор је предавач у дванаестој београдској гимназији тема броја предање цркве нам говори о томе да је за хришћане најприродније да се наслађују хлебом надсуштаственим редовно, на свакој литургији 22 4 / 2017 када говоримо о светој евхаристији као јавном делу многих, увек нам се намеће питање везано за наш принос који предста- вља дело нашег труда још у старом завету саздавање хлеба људским трудом и бригом подразумевало је читав процес почев од сејања пшенице, па све до производа у ви- ду хлеба сведочанства о зрневљу пшенице налазимо још код плинија млађег који казу- је да не постоји плодније, благословеније и обилније зрно од пшеничног зрна богослу- жбени принос хлеба присутан је и у староза- ветном богослужењу јерусалимског храма наиме, принос бесквасног хлеба приношен је као дело човечијег труда, а приношење је обављано испред храма и оно је на неки начин било обављано уз приношење крвних жртава животињског порекла, као неки вид пропратног чина једно од најпознатијих сведочанстава приношења бесквасног хле- ба налазимо приликом постављања на све- штеничку службу арона и синова његових принос хлеба био је устаљен и на празник првих плодова, али и на празник свете пе- десетнице у старом завету налазимо сведо- чанства да је у јерусалимском храму на злат- ној трпези приношено дванаест хлебова и то у сваки суботњи дан по мишљењу филона александријског ови хлебови символизују хлеб живота централни старозаветни догађај прино- шења бесквасног хлеба била је пасха у ра- нохришћанском спису учење дванаесторице апостола–дидахи налазимо сведочанство о приносу хлеба (ломљења хлеба) у контексту евхаристијске жртве, а исто сведочанство налазимо и у списима светог игнатија анти- охијског и светог јустина мученика и фило- софа свети апостол лука у делима апостол- ским на неколико места помиње сабирање првих хришћана ради ломљења хлеба, што свакако указује на још један од видова при- носа хлеба централни новозаветни моменат помињања хлеба као евхаристијског прино- са налазимо код апостола павла: „хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? јер један је хлеб, једно смо тело многи, по- што се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1кор 10, 16–17) у молитви господњој нала- зимо једно од битнијих сведочанстава о телу христовом као насушном хлебу новог заве- та хлеб наш насушни дај нам данас ова мо- литвена прозба најављује да је господ хри- стос вечни приноситељ и онај који се свагда приноси, како и литург чита на свакој литур- гији у молитви херувимске песме хлеб као принос представља првину људ- ског живота и основну храну којом се одр- жава живот свакога од нас људско бивство- вање незамисливо је без жртвоприношења, као централног догађаја богослужбеног жи- вота подразумевајући свагда уз приношење одређеног приноса, приношење целокупног живота наш живот у својој свеобухватности бива показиван кроз хлеб, а на то нас подсе- ћају речи светих апостолâ: „једосмо и писмо по његовом (христовом) васкрсењу“, како би на видљив начин доказали да су видели тема броја хлеб који ломимо, није ли заједница тела христова? хлеб као евхаристијски принос бранислав илић јул / август 2017 23 живог спаситеља приносећи првину хлеба ми на принос приносимо свој живот и цело- га себе када је у питању значај приношења првина, свети никола кавасила поучава: „разлог је тај што нам бог, као уздарје за те дарове, даје живот; а било је природно да уздарје не буде сасвим у нескладу са даром, већ да буду сродан; пошто је уздарје живот, потребно је да и дар, на неки начин, буде жи- вот, и то нарочито зато што је један те исти онај који закон дарова установљује и онај који је давалац уздарја, односно онај који праведно суди и „све на вагу и по мерилима поставља“ он је заповедио да му хлеб и ви- но приносимо, и он нам за то узвраћа живим хлебом и чашом вечнога живота отуда, као што је апостолима за рибарство узвратио рибарством, односно за лов на рибе узвра- тио ловом на људе, и као што је богатоме ко- ји га је упитао за царство, уместо земаљског богатства обећао небеско богатство, тако је и овде, онима којима ће подарити живот веч- ни (односно своје животворно тело и крв), заповедио да претходно принесу храну овог привременог живота; тако да уместо живота стекнемо живот, односно уместо овог при- временог онај вечни, и да се благодат пока- же као награда, а неизмерна милост да има нешто од праведности и да се испуне речи: „поставићу милост своју по мери“ моменат предавања целокупног живота богу можемо видети и у светој тајни просветљења (кр- штења), јер ми у бањи поновног рођења би- вамо предани на смрт, да би израњајући из крштењске купељи цео свој преображени и нови живот у духу светоме предали госпо- ду, што свакако указује да хришћански етос подразумева континуирано и непрекинуто приношење и предавање нашег живота го- споду ако мало дубље проникнемо у чин светог предложења (проскомидије) знамо да литург не приноси све хлебове на жртву, већ само један ово поред практичног има дубок богословски значај, на шта указује сведочан- ство светог николе кавасиле: „тело господ- ње изабрано је између свих осталих да би било принешено на жртву, јер син божји је за себе прихватио своје тело, издвајајући га из целовитости наше грађе; а опет, он сам га је предао богу на дар, полажући га у крило очево као да се никада од тога крила није ни одвајао, него је тамо то тело и саздао и узео на себе, тако да је оно истога трена и саздано и предано богу“ на концу, учешће верног народа у литур- гијском животу цркве као богочовечанске заједнице не огледа се само у активном уче- шћу у богослужењу, већ и у делатном (до) приносу који је најочигледнији у припрема- њу просфора за свету литургију са жаље- њем морамо да констатујемо да је код нас у потпуности нестала благословена пракса доношење приноса у храм, већ то сада при парохијама обично чини једна или више старијих жена која су задужене за правље- ње просфора код наше православне браће грка пракса доношења приноса у храм је саставни део литургијског живота и литур- гијске свести да кроз принос верни делатно приносе сав свој живот богу тема броја господ христос је вечни приноситељ и онај који се свагда приноси фото: православиеру 24 4 / 2017 свака стечена, сувишна ствар на неки на- чин је од оног који нема, а нагомилано материјално богатство без милостивости са- мо обремењује и при том делује саблажњи- во на ближњег господ исус христос долази свету као сиромашак који се рађа у јаслама на слами и тиме показује скромност као пут ка непролазности он, син божији, је онај који нема где главу склонити, док лисице и остали зверови то могу све што се у животу стекне, учи нас он, треба благодарити оном чије је све и чији смо уосталом и ми, а то је господ у христу су сви људи једнако вољени, што спаситељ више пута истиче желећи да код људи кроз љубав превазиђе неједнакост, али не по сваку цену он жели да сви имају једна- ку бригу за спасењем и тела и душе, за шта су потребни и хлеб свагдашњи и хлеб као тело христово: хлеб заузима значајно место као основна храна за телесни живот човека, а свето причешће је дар за живот вечни господ два пута умножава хлебове и рибе, захваливши претходно оцу, учећи и нас да се увек помолимо пре јела храни једном пет хиљада, а други пут четири хиљаде људи, без жена и деце које нису ни стигли да изброје као творац времена он од оца има власт да пружи храну сваком телу (пс 135, 25) не случајно, свети теофилакт охридски у пр- вом умножењу пет хлебова види пет књига мојсејевих, а у умноженим двема рибама – јеванђеља и дела апостолска са посланица- ма јер већина апостола бејаху рибари пет је и простих чула код човека која су сасвим оболела, па је било потребно пет хлебова го- сподњих, као пет мелема, појашњава свети у другом умножењу седам хлебова и мало рибица, месија помиње број седам као број пуноће и савршенства као символ седам духовних дарова христом насићених чети- ри хиљаде људи, символика су оних који су савршени у четири врлине као што су хра- брост, мудрост, целомудреност и наравно праведност са истиноживљем једне суботе господ истиче важност чове- ка, али и хлеба као насушне потребе за жи- вот наиме, када му ученици у суботу оглад- неше идући кроз поља пшенице, они тргаху класје и једоше зрна пшенична због тога го- спод од фарисеја добија оштру критику на- ведимо, притом, да је по талмуду је брање класја и одвајање зрна пшенице један од 39 послова који су строго забрањивани су- ботом, а да је постојало равно 1279 пропи- са који су се односили на понашање јевреја суботом своје противнике, као и у сличним нападима на њега, господ посрамљује при- чом о цару давиду и његовим војницима, који су због глади учинили већи преступ од ученика, јер једоше хлебове присуства бо- жијег односно хлебове предложења које су смели да једу само свештеници било је то симболичних дванаест хлебова који су сваки дан постављани на храмовну трпезу по шест хлебова са леве и десне стране ни онда, као ни данас, за бога не постоји храм или дан у недељи који је светији од човека који је ико- на бога живог преблаги господ посрамљује завидљивце који прате сваки његов корак, реч и дело посрамиће и самог ђавола – после крштења тема броја преко хлеба насушног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са свима онима који су се икада причестили хлеб наш потребни хаџи драган б поповић јул / август 2017 25 дух свети одводи христа на јерихонску гору карантал да га клеветник искушава, говоре- ћи тако и нама да на христовом путу после крштења има великих искушења месија та- да пости четрдесет дана и ноћи, колико су постили мојсеј и илија, и као истинити човек на крају огладне речима: „ако си син божији учини да ово камење постану хлебови“ не- частиви није хтео само да подстакне господа на неумереност (јер је гладноме и пола хле- ба довољно), већ и на послушност некоме ко никада није помислио на добро одбијајући предлог нечастивог, господ одговара: не жи- ви само човек о хлебу, но о свакој речи која излази из уста божијих спаситељ изговара речи пророка мојсеја, када је господ по ре- чи својој, маном са неба која није била пра- ви хлеб хранио јевреје у пустињи четрдесет година о правом хлебу спасења и поверењу да се бог стара о сваком, месија говори у мо- литви господњој као првоначалној молитви цркве у капернаумској синагоги открива да, свако ко не једе тело сина човечијега и не пије крви његове нема живота у себи финал- но, он ће претворити на тајној вечери хлеб у своје тело и дати га ученицима у светој тајни причешћа, а њих заветовати речима: ово чините у мој спомен преко хлеба насу- шног тј тела христовог сви смо подједнако сједињени са сином божијим, али и са сви- ма онима који су се икада причестили тај хлеб вечног живота обесмрћује за вечност, јер црква је тело христово, а сви ми смо кр- штени удови тога тела а дух свети од дана свете педесетнице живи у цркви и црква живи духом светим који на литургији пре- твара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја црква живи духом светим који на литургији претвара пшенични хлеб, који месе наше руке, у тело спаситеља све твари чудо умножења хлебова, мозаик из 504 године, базилика св аполинарија, равена (извор: википедија) 26 4 / 2017 хлеб наш, који си на почетку припремио ради бесмртности наше природе, дај да- нас нама зато, нека се и наш логос (=словесност, ра- зум) креће ка тражењу бога, а (наша) жељна моћ (ἡ κατ ̓ ἐιαθυ μἰιαν δύναμις) ка његовој љубави (πόθον), а срчаност (τό θυμικόν) не- ка се труди ка његовом стражењу (φυλακήν =држању за бога) или боље, да кажемо исти- нитије: ум нека се сав усмери ка богу, осна- живан као неком снагом (тоналношћу) срча- ним начином, и љубављу да распаљује жељу највишом стремњом (τη κατ ̓ άκρον εφεσει =најузвишенијим стремљењем) јер тако ће- мо, подражавајући небеске анђеле, наћи се да богу кроза све служимо, показујући на земљи живљење исто са анђелима, једнако са њима имајући ум потпуно непокретан ка ичему што је после (=ниже) бога јер, живе- ћи тако п o молитвама, примићемо као хлеб насушни и животни, за храњење наших душа и одржање доброг стања дарованих нам до- бара, логоса (христа), који је рекао: ја сам хлеб који је сишао с неба и даје живот свету (јн 6, 33), који аналогно постаје све нама хра- њенима врлином и мудрошћу, и који се кроз свакога од спасаваних, разноврсно, како сам он зна, оваплоћава (σωματούμενον), нама ко- ји смо још у овом веку (=свету), сходно сми- слу реченице ове молитве, која каже: хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) јер ми- слим да се (овде) речју данас показује овај век (=свет), као када би неко узео да јасније искаже ово место у молитви (овако): хлеб наш, који си на почетку припремио ради бе- смртности наше природе, дај данас нама, ко- ји смо у (овом) садашњем животу смртности, да ова храна хлеба живота и познања победи смрт греха, чега првом човеку (адаму) да бу- де причесник (μέτοχος) није допустио (његов) преступ божанске заповести јер да се он ис- пунио ове божанске хране, не би био заро- бљен смрћу греха α овоме смислу ове реченице привео ме је спаситељ заповедајући јасно ученицима да се уопште не баве чулном (=материјал- ном) храном, рекавши: he брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити, нити телом вашим чиме ћете се оденути; јер све ово ишту народи (овога) света не- го иштите најпре царство божије, и правду његову, а ово ће вам се све придодати (мт 6, 2531–33) но како (господ) учи (људе) да се моле за оно што је претходно сам запове- дио да не ишту? јасно је да није заповедио да се молитвом моле за оно што он заповешћу није подстакао да се иште јер молитвом се може молити само оно што је могуће по запо- вести искати (διά προσευχής γάρ μόνον εστίν ἀιτητόν τό κατ ̓ έντολ ήν ζητητόν) оно пак што нам заповешћу није дозвољено да тражимо, то можда искати молитвом није дозвољиво ако ли је спаситељ заповедио да иштемо са- мо царство божије и правду (његову) (мт 6, 33), упутио је (зато) оне који стреме ка божан- ским даровима да то с разлогом и у молитви моле, да би, потврдивши благодат за оно што је по природи траживо, спојио слободну во- љу молилаца са вољом даваоца благодати, и односним сједињењем поистоветио је (δι ένώσενς σχετικής ταυτοποιουμένην) α ако ли нам је и за (свако)дневни хлеб (τόν εφήμερου άρτου), κοјим се одржава наш сада- шњи живот, заповеђено да (њега) молитвом тема броја (упућено) једноме христољупцу (извод) кратко тумачење молитве оче наш св максим исповедник јул / август 2017 27 молимо, немојмо (због тога) прећи границе молитве, грабљиво разматрајући многе пе- риоде година, и (тако) да заборавимо да смо смртни и да имамо живот пролазан попут сенке, него молитвом иштимо безбрижно дневни хлеб, и покажимо да мудрољубиво (φιλοσόφως) п o христу проводимо живот као размишљање ο смрти ( μελέτηυ θαυάτου τόυ βίου ποιούμεθα ), достижући слободном вољом природу, и пре но што дође смрт, од- војмо душу од бриге за телесним стварима, да се она не прилепи за пропадљиве ствари изменивши употребу природног стремље- ња (τής κατά φύσιν εφέσεως) само ка материји, те (тако) схвати да је грамзивост лишава изобиља божанских добара избегнимо, за- то, колико год можемо, прија- тељство пре- ма материји, и њен однос (σχεσιν =веза- ност) сперимо као прашину са умних очију, и за- довољимо се само оним што одржава наш садашњи живот, а не и оним што му да- је уживања (τοις ήδουοΰσιυ =хедонизам), и молимо бога са- мо за то, како смо научени, да бисмо мо- гли сачувати душу непоробљеном, и уопште не држаном због тела ничим од видљивих ствари; и покажимо се да једемо да би жи- вели, а не да се нађемо као да живимо (са- мо) да бисмо јели! јер је јасно да је оно прво својствено разумној души, а ово друго - бе- словесној природи и да будемо тачни чува- ри молитве (господње) показујући у самим стварима: да се усрдно држимо само и једи- но живота у духу, и ради његовог (=живота у духу) стицања користимо садашњи живот, због којег и коришћење овога (=земаљског живота) толико прихватамо колико да не одбијамо да га само хлебом одржавамо, и душино природно здравље чувамо неповре- ђено, колико је до нас, не да (само) живимо, него да богу живимо, чинећи тело (наше) ангелом (=весником) душе, ологосено врли- нама ( λελογισμέυου ταΐς αρεταισ =ословесе- но =осмишљено врлостима), а душу чинимо проповедником бога, са стеченим квалите- том (πεποιωμένην =окаквоћеном) постојано- сти у добру и овај (свакодневни) хлеб при- родно одређујемо једним даном, а да се не усуђујемо да преко тога проширимо моље- ње за други дан – због дародавца молитве јер тако ћемо стварно, по смислу ове молитве (господње), се- бе расположити, те ћемо моћи и преосталим речима (тј прозба- ма молитве) прићи чисто, говорећи: и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо ду- жницима на- шим (мт 6, 12) онај који, по првој примени разматрања оне претходне рече- нице, у овоме веку (=свету), којега је, реко- смо, символ оно данас, тра- жи кроз молитву непропадљиви хлеб мудрости, од којега нас је на по- четку одвојио преступ (заповести божије), пошто (такав) зна само једно задовољство: достизање божанских ствари – чега је дава- лац по природи бог, а чувар је добровољна слободна воља примаоца, – и (такав) зна за један бол: промашај тих добара - чега је заве- реник ђаво, а самоделатељ (αυτουργός =сами кривац) је сваки (од нас) који због слабости слободне воље одустаје од божанских ства- ри, не чувајући часност (=достојанство) те слободе одржавано расположењем, - те (за- то онај први) немајући уопште произвољење (τήν προαίρεσιν =расположење) да стреми тема броја 28 4 / 2017 тема броја ка нечему од видљивих ствари, и зато се не подаје невољама које му се телесно догађа- ју, он заиста бестрасно опрашта онима који према њему греше, јер му нико никако не може отети добро за које се стремљењем стара, пошто је по природи неотимљиво оно што је (од бога) поверено (πεπιστευμένον =загарантовано) и такав себе ставља пред бога као при- мер врлине, ако је тако дозвољено рећи, призивајући да га подражава неподражи- ви (τόν ἀμίμητον), говорећи (my): опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим! и какав је он био према ближњима, моли бога да и он буде (такав) њима јер како је он опростио дугове они- ма који му згрешише, тако хоће да се и њему од бога опросте (дугови) to јест: да као што бог бестрасно опрашта онима којима опра- шта, тако и он, остајући бестрастан у овоме што му се догађа (тј разне непријатности од других), опрашта онима који (му) греше, не дозвољавајући памћењу да убележи у ум не- што од тих жалосних догађања, да се не раз- открије као да он слободном вољом расеца (=раздељује) природу, сукобљавајући се са некима од људи, будући и сам човек јер, кад се тако сједини слободна воља са лого- сом природе, тада бива измирење бога са природом, јер и није могуће другачије, (све) док природа слободном вољом устаје про- тив себе, да прими божанско и неизрециво снисхођење и можда зато претходно бог хо- ће да се међусобно измиримо (ми људи), не да он од нас научи да се мири са грешећима (према њему), и да допушта брисање многих и страшних преступа, него да нас очисти од страсти и покаже да благодат (божија) посту- па сходно односу расположења оних којима се опрашта α јасно је и очигледно постало да, кад се слободна воља сједини са лого- сом природе, тада је непротивна према богу слободна воља оних који су то (сједињење) остварили, пошто нема ништа да се види противлогосно (богоданом) логосу природе – који логос је и природни и божански закон – када добије (=остварује) дејствујући по се- би покрет слободне воље α ако нема ништа противлогосно у логосу природе, онда ће он имати кроза све сагласно дејство са богом, које (дејство) јесте делатно расположење, испуњено (πεποιωμένη) благодаћу онога ко- ји је по природом добар тако, дакле, онај који моли гностички хлеб он се расположен моли, после којега и онај који иште дневни хлеб, због нужде (=потре- бе) природе, и он ће се на исти начин рас- положити, опраштајући дужницима дугове, пошто је познао да је по природи смртан, и надаље сваки дан, због неизвесности, очеку- је оно што је по природи, и по произвољењу (=слободној вољи) предухитрује природу, поставши добровољно мртав за свет, сход- но речи која каже: „ради тебе нас убијају ва- здан, сматрају нас овцама за клање“ (пс 43, 23 = рим 8, 36), и зато се мири са свима, да са собом не понесе ниједно обележје неваља- лости садашњега века (=света), одлазећи ка нестаривом (=вечном) животу, и да од судије и спаситеља свих добије, за оно што је овде претходно молио (προκέχρηκε), исту награду јер је обадвојици ради сопствене користи неопходно чисто расположење према онима који су (им) нанели жалост; које (расположе- ње) има такво расположење због свега, али не мање и због смисла преосталих речи (ове молитве), које гласе: и не уведи нас у искуше- ње, него нас избави од злога (мт 6, 13) извор: видослов – саборник епархије захумско-херцеговачке и приморске, васкрс, година 13, број 38 (2006) избегнимо, колико год можемо, пријатељство према материји, и њен однос сперимо као прашину са умних очију јул / август 2017 29 речи најбоље деци су давно постале пока- затељи квалитета васпитања али, зашто деца која су добила све најбоље израстају у егоисте, неспособне за живот, безосећајне људе, у том смислу и у односу према самим својим родитељима да ли је уопште исти- нит овај принцип – најбоље деци? и шта је заиста потребно нашој деци? без чега она одрастају и духовно и психолошки, а сада и физички нездрава, ако не и оштећена? о овоме разговарамо са протојерејем дими- тријем смирновим оче димитрије, добар дан! – христос воскресе! ваистину воскресе! хвала вам што сте пристали да одговорите на питања читалаца портала православие ру тему нашег данашњег сусрета смо формирали у виду питања: „да ли све најбоље дајемо деци?“ оче димитрије, зашто се данас деца налазе у центру породице? и да ли је то заиста тако? – никако, напротив: деца се налазе на пери- ферији породице толико далеко да она сама једва и осећају породицу неки родитељи, у том смислу и психолози, су забринути што деца одрастају као велики егоисти – то је разумљиво али то се не дешава због тога што се најбоље даје деци не ретке поро- дице најбоље дају деци све, понекад и нај- потребније ствари, слободно можемо тако да кажемо: храну, одмор, књиге, играчке – ето шта дају деци родитељи уопште о томе не раз- мишљају на пример: свакакве ликове хорора продају у дечијим радњама, и родитељи то ку- пују, као, свиђају им се сви ти ужасни ликови тако да се не даје само најбоље деци, уопште није тако а проблем егоизма деце потиче од мало- детности, из немања жеље родитеља да се баве децом родитељи увек желе да дају децу некоме данас не постоје јаслице, али родите- љи маштају да дечији вртић буде на неколико корака, да имају бабу која ће им помагати шта значи помагати? бака треба да „гура“ дете, а сами мама и тата да се баве саморазвојем да иду на естрадне концерте, на фудбал, да про- слављају јубилеје, прославе фирме родитељи се откупљују детету и дете већ буквално са две године почиње да манипулише родитељима и зато оно одраста као егоиста, оно зна како да хришћански брак и породица ја сам за то да сви родитељи и буду деци родитељи да деца имају правог тату и праву маму то је за њих најбоље разговор са протојерејем димитријем смирновим о томе како правилно разумети речи: „све најбоље деци“ разговор водио: никита филатов најбоље за децу су њихови родитељи 30 4 / 2017 усмери одрасле да би добило жељено а ње- му је потребан разговор, потребан му је разго- вор са оцем и разговор са мајком, али како му се то не пружа, оно ни не зна да постоји такав производ, зато и тежи ка сурогатима, који га од тога одвлаче, свакаквим цртаћима и сличним стварима а уколико још постоји и вртић, он ће му дати одређену путању његовог самора- звоја, а родитељи ће наступати само у улози гледалаца, који долазе на дечије приредбе, тапшу и затим: „крај, брзо се облачи колико ти можеш да одуговлачиш“ узели су га за руку и у превоз, да га што пре дају баби дете је најнесрећније, заборављено биће оно не зна шта је то љубав ка човеку, шта је то када се једно жртвује за другога, шта значи по- делити и тај модел који је оно преузело од ро- дитеља у детињству, оно преноси на сво дру- штво, на разред и на саме родитеље да ли ја правилно разумем да је и сама фраза: „дала сам детету све најбоље, а нисам добила никакву захвалност!“, измишљена од стране самих родитеља? – наравно! најблажи израз који ми пада на памет да би се то означило је „лаж“ најдраго- ценија ствар која се може дати деци је пажња из свих могућих пажњи најважнија је пажња према његовој души, према његовим патњама и према његовој радости мајка и отац морају бити веома истанчано настројени на талас који испушта душа детета, то је онај камертон који одређује сав музички склад инструмента, који се назива „породични односи“ следеће питање је управо о осећањима детета прва заљубљеност се понекад јавља врло рано: дечак или девојчица могу да је осете у првом, петом разреду како да родитељи разговарају о тако деликатној теми? – деца и неће разговарати о томе са родите- љима деца нису научена да било шта разма- трају са родитељима деца се кувају у сопстве- ној каши нажалост, она траже одговоре на своја питања у тако тамном извору, који је гори од септичке јаме – и та клоака се назива интер- нетом ако су раније дечаци и неке девојчице добијали та сазнања „на прагу“, испред куће, сада је тај „праг“ место где се уместо асфалта налази септичка јама у коју се сливају свакакве нечистоће, при чему не само из те куће, већ из целог света тако да је ту све решено оче, хајде да поразговарамо о оним породицама које имају једно, максимално двоје деце – данас обична совјетска породица има: 1,3 детета говоримо о већини руских породица, у које спадају и три процента многодетних по- родица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али прави- лан развој породице почиње од петог детета а правилно је како? – то је породица у којој постоје све улоге по- стоји позоришни комад деца вањушина, на ко- ме многи режисери обучавају своје глумце, за- то што у њему постоје сви ликови који обично бивају у позоришту, постоје све улоге тако је и у породици: сви узрасти су неопходни да би се стекло велико искуство породичног живота, друштвеног живота, међуодноса људи разли- читог пола од петоро деце у просеку имамо два дечака и три девојчице или две девојчи- це и три дечака, и чак четири дечака али ипак имамо једну девојчицу наша породица ће још многе деценије бити совјетска, а можда ће тако и нестати руска по- родица има у просеку осморо деце дореволуционарна породица? – да седморо, осморо деце тада је и 15–оро и 20–оро било обична појава и не само у ру- ској породици на пример певачица миреј матје је била четрнаесто, тачније прво дете у својој породици, а затим се родило још трина- есторо браће и сестара полазећи од вашег пастирског искуства, оче димитрије, реците, чему води тај претерани однос ка деци у малодетним породицама, када родитељи имају једно – двоје деце? „у девет кући!“, „да ли си све урадио?“ дешава хришћански брак и породица јул / август 2017 31 се да разговараш са девојком или младићем и да га мама зове на телефон у девет увече: „где си?“, и ти позиви су веома упорни – код нас у земљи не воле децу ни родитељи? – наравно бива да их воле баке не све, че- шће се срећу баке које уопште не воле децу, никакву, зато што деца нарушавају њихов мир те баке су бивша најнесрећнија деца која су та- кође нарушавала нечији мир тако су их училе маме, тате, викали су на њих, нису им давали да живе, а деца, да би сачувала своје „ја“, сво- ју слободу, морала су да безбожно лажу, што је у потпуности било у складу са васпитањем совјетског човека – једно мислимо, друго го- воримо, треће радимо и што извештаченије ми то радимо, то је боље обратите пажњу: на пример емисија, позивају неку девојчицу, дају јој микрофон и она одмах почиње да говори некаквим потпуно извештаченим гласом њу је позвала одрасла особа, нешто треба да ка- же, а она нам одмах говори то што желимо да чујемо, потпуно вештачким гласом томе уче у вртићу, у школи и родитељима је драго да, зар све приредбе, дечије представе, не могу да прођу без тога? – све, почињући од сценарија, а завршава- јући интонацијом глумаца ја сам се чак чудио: био сам на једној приредби у недељној школи, и видео исте гестове којима су нас учили у вр- тићу код савремене деце! представе о томе, како је све то потребно урадити, кроз 50 годи- на ће бити исте ја као да сам се нашао у вртићу од пре 50 година, извините, од пре 60 година ништа се није променило нема ни дечије не- посредности, ни дечије искрености дете је већ научено сасвим другим стварима: научен је језику који од њега очекује одрасли а ре- акција на тај језик ће бити аплаузи и, наравно, поклон и за ускрс, и за нову годину, и за 1 мај – није битно због тога расте потрошач који зна шта се од њега очекује, одмах то даје и добија награду а васпитање је сасвим нешто друго једном сам био сведок овакве сцене дечак трчи до свештеника, узима благослов, а све- штеник му даје бомбону и говори: „иди подели је са мамом“ он гледа овако њему је потреб- но да разуме те речи, потом да их постане све- стан, а затим мора да се одигра нека борба у души, зато што он никада у животу није урадио ништа такво зато што је мама онај апарат из кога он добија бомбоне, како да је подели са њом? све што је мама купила, минералну воду, на пример, да јој да половину? јел тако? али је он пошао и урадио тако – поделио са њом ово је педагошки начин како треба учити де- цу: „ви сте, децо, већ порасли, ми ћемо вас за породични празник ставити за одвојен сто, он је мањи, биће вам удобно, и имаћете пет раз- личитих колача – потребно је да се послужите последњи са тих пет колача ако буде пет раз- личитих парчића, одабери онај који је најма- њи“ то је правилно „не ослањај се лактовима о сто“; „када ни- си у шуми и када ниси сам, не смеш да вичеш обрати пажњу: ни тата, ни мама не вичу зашто ви тако вичете?“ и када тако десет хиљада пу- та поновиш, добија се васпитано дете улази у просторију и говори: „добар дан“, при чему го- вори не тако јако да се зидови померају, већ хришћански брак и породица породица са троје деце се код нас већ сматра многодетном, али, према мојим опажањима, то није сасвим многодетна породица наравно да је боља од једног или два детета, али правилан развој породице почиње од петог детета 32 4 / 2017 како одговара његовом узрасту рекло је „до- бар дан“ врло тихо, али да се чује и такво васпитање може да помогне деци да сачувају непосредност која је у њих првобитно усађена? – не само непосредност потребно је оба- везно изазивати не неко гесто–звучно–инто- нацијско подражавање, већ се треба трудити да се деца изазову на стваралаштво, на при- родну интонацију а ми имамо да уче напамет гестове, интонацију, текстове, али то, на жа- лост, није потпуно исправан метод деца су изванредно стваралачка бића сва? – наравно треба им пружити могућност да остваре себе на тај начин, да би се њима свој- ствено стваралаштво развило а не да по тра- фарету цртају вишње са два листа, кућу са че- тири зида, једним прозором и са вратима са стране, на врху је оџак и из њега иде дим не знам где су они видели, али сва деца цртају једно те исто а одакле то долази? они цртају не то, што виде, не то што преживљавају, већ дечије хијероглифе и ова фигура је хијеро- глиф речи „кућа“ када дете напуни пет година, већ је касно да се размишља о томе шта би могло да се промени у стратегији понашања према њему? – прво, никада није касно, али је ипак мно- го изгубљено, зато што се дете у основним својим цртама душе формира до четири го- дине али се увек можемо потрудити да от- кријемо неке светове детету, и можда ће се оно заинтересовати зато ми видимо такве феномене у историји, као што су, на пример, ломоносов михајло васиљевич он је као одрасли младић открио за себе свет науке, кога није познавао ни као дечак, ни као мла- дић он је почео да учи када се од њега фор- мирао врло млад мушкарац: у xviii веку у том узрасту је већ требало да се ожени савремена породица чак ни не спрема чо- века за живот девојку не спремају за будући породични живот, за материнство, зато што, уколико би она имала четворо или петоро или шесторо млађих браће и сестара, она би била већ готова мама она би их хранила и спре- мала им храну, прала суђе, мењала пелене и љуљала их и нимало се не би бојала многодет- ности, не би је се ужасавала напротив! она би се трудила да огради децу од утицаја бабе и деде, хтела би сама да васпита своју децу деца и родитељи: заједно или одвојено? оче димитрије, на пример младић хоће стално да помаже својим родитељима, да буде укључен у њихов живот, да буде у току шта се код њих догађа, како живе, ако живе далеко да ли то доказује да је он сам несамосталан? – ако је он нормално дете, живот родитеља је за њега природни извор познавања света пре сто година 84% становништва су били се- љаци сељаци нису давали деци никакве ди- дактичке задатке ишао је живот и свако дете, почевши од три године, укључивало се у тај живот са три године дечак или девојчица мо- гу потпуно самостално да прутићем напасају гуске тамо где су постојали рибњаци и где су имали гуске, дете је извршавало тај задатак даље је ишло према узрасту и до 15 године, детету су хиљаду и по сеоских послова били познати: башта, поље, врт, живина, животи- ње оно је све то хиљаду пута видело и по- степено је напредовало, постепено су га пу- штали ка све сложенијим пословима и оно је расло у свом достојанству, са разумевањем, све док не порасте до младића од 16–17 го- дина, када су почињали у суседним селима, а можда чак и у свом, да му траже невесту и он је знао да ће му одабрати најбољу из добре породице и да није болесна, да буде вредна и све остало и на лепоту су гледали, иако је код сељака њихов појам о лепоти, био секун- даран племићке девојке су падале у несвест, такву сељак не би ни позвао за свога сина то је био живот и свако детенце је било у њега укључено врло је важно да су деца укључена у живот и данас се то понекад сре- ће: када родитељи држе неку тезгу, дете пуно хришћански брак и породица јул / август 2017 33 може тамо да помогне из тога затим изра- стају серафими саровски почињући од те- зге, завршавају као јеромонаси и духовници хиљадама људи данас психолози саветују младима да живе одвојено од родитеља, сматрајући то показивањем самосталности али то је нормална потреба – желети да помажемо једно другом, у том смислу и финансијски, и да подржавамо и морално хтео бих да сазнам ваше мишљење о томе где мора бити та граница независности деце и родитеља једних од других очигледно је да је таква помоћ умесна, али зашто слушамо све време позиве да мислимо само на себе? зашто је та парола толико популарна? – шта све не раде неки људи! зашто бисмо ми то разматрали? са њима чак не треба сту- пати ни у полемику, зато што би то значило стављати бисер пред свиње човек је ство- рен од бога управо зато да би служио дру- гима учење о том служењу потиче из поро- дице у почетку мама пере посуду а дете је брише, затим дете пере посуду, мама брише; а потом само дете пере посуду, брише је дру- го дете, а мама се одмара или, рецимо, везе то ја наводим као прост пример а старије девојчице гледају како се то ради, почињу да везу крстом, а затим прелазе на други вез данас нема потребе да се везу украси, посто- је машине за то тако можеш да правиш црте- же за машину на пример, ситуација је оваква: младић има вереницу, али родитељи те девојке га не прихватају шта ту да се ради? – а шта све не ради савремени совјетски човек! он је, под један, превише горд то се испољава у томе што је он за самог себе апсо- лутни несумњиви ауторитет тако су га васпи- тали у породици његова реч је закон хоћу – дајте иначе ћу се бацати по поду хоћу белу пудлицу и ви ми је донесите тако ће одра- сти жена од 50 година, бираће мужа за своју кћерку методом као што је јапански акварел: од 20000 акварела, 19999 се спаљује и оста- је само један који је ремек дело али ако га само обично осликамо, неће испасти ремек дело бира се методом елиминације показу- ју јој и не свиђа јој се она као да бира себе другачије и не може са таквим татама и ма- мама иако је тата обично као зечић – седи и не чује се, зато што је тати такође најбитнији мир зашто да ступа у расправу са тим моћ- ним човеком, који не жели да иде у пензију у 55 година? зашто да нарушава спокојни ток свог живота? зато он седи тако мирно, гледа телевизију или ће, што је још боље, поћи код „момака“ у гаражу, а „момци“ такође имају око 60 година тамо ће они мало попити, али не толико да не могу да се врате кући он ће се добро провести што даље од свега што се назива породица а на периферији он гради нешто своје нормална породица је саграђена другачи- је отац је и капетан и хранитељ и наредник, хришћански брак и породица 34 4 / 2017 он свим потребним обезбеђује породицу жена му је у свему помоћница а посебно са децом то је њено поље, она све то организу- је: њихово учење музике, секцију бокса, фуд- бала, каратеа, алгебре, геометрије а отац говори: „добро, децо, када ћете завршити учење? за сат времена? за сат времена ћу вас сачекати: потребно је да се то и то уради да стари орман раставимо и изнесемо до кон- тејнера већ сам уплатио нови у радњи по- ћи ћете са мном вас двоје ћете са мном уто- варати у кола и привезати за гепек његове даске, а затим ћемо сви заједно да склапамо нови орман ти држи ово, а ти оно“ и потом тај дечко неће бити неспособан младожења, који не зна са које стране нешто да дода, већ ће урадити све брзо и просто зато што је „са татом“ све тата дечак вози и кола и троти- нет та деца и пите пеку и једу их, и за собом склањају посуђе, и постељина је увек затег- нута, и гаћице су им чисте све је у реду све су лепо по полицама разместили – а чему ми тежимо? да направимо човека који апсолутно није способан за породични живот и тако га се боји, да чека да му нека жена око 15 година старија од њега буде друга мама? он ће од једне маме прећи дру- гој и управо ће такву инстинктивно тражи- ти зашто траже такве? не траже подвиг у изградњи породичног живота и домаће цр- кве, већ траже спокој младић, који још није успео да постане мушкарац, већ је духовно остарио он губи своја ипостасна својства он је, иако млад, духовни инвалид стари кинези су својим девојчицама замотавали ноге, и када би одрасле, имале би „пилеће ноге“ то је било модерно модерно, али бол- но и неудобно наше совјетско васпитање је антипоро- дично оно је колективно у колективу човек може да живи у њему постоји начелник, по- стоји каријера у колективу постоје одређе- ни односи: где може да се поседи, где да се оговара, где да се подметне такви закони постоје свуда, почињући од било какве адми- нистрације и завршавајући са војском свуда је једно исто од дечијег вртића до било ко- јег министарства – све су то колективи зато се жене спремају за посао у колективу им је удобно да попричају и покажу нову хаљину пред колегиницама можеш је показати и му- жу, али он неће ништа у томе схватити! њему ни на памет неће пасти да каже да му се сви- ђа хаљина никада није чуо да је његов тата делио комплименте његовој мами по томе су то потпуно дивљи људи оче димитрије, рекли сте да је петоро деце ситуација када је деци у породици удобно а шта морају да знају родитељи који желе да направе многодетну породицу? – не треба ништа да знају да ли обичан чо- век који живи у граду мора да зна да је по- требно да користи тоалетни папир? да ли мора то да зна? не иако се ствара утисак да већина наших грађана не зна да користи шо- љу у јавним тоалетима, па када улазиш у тоа- лет осећаш се непријатно и неудобно а зар хришћански брак и породица зато сам ја за све најбоље деци, тако мора бити, али то најбоље нису кинеске играчке, обојене некаквим штетним бојама и то нису цртани филмови који су прави отров, као алкохол, већ апсолутно добри, здрави, паметни тата, који воли своју децу, и мама јул / август 2017 35 у свим становима не влада савршена чисто- ћа, просто савршена, само јој фали блеште- ћи кристал, а у свим јавним тоалетима шта имамо? то је због тога што људи не знају да се тиме користе а ево у маленом монаку, са- свим малецкој држав
Свеска: 356 | Хлеб наш насушни
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: „А ми народ твој и овце паше твоје“ (Пс 78, 13): Пут ка испосници Св Зосима Туманског (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на другој страни корице: Свети Мардарије Либертивилски (1889–1935) Фотографија на трећој страни корице: Св Зосим Тумански ношен рукама свештенослужитеља (28 мај 2017 г) фото: Манастир Туман Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 356, ЈУЛ / АВГУСТ 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Хлеб живота 2 Реч пастира Живи подсетник на Хлеб наш насушни4 Старечник Старац Мојсије Светогорац о сусрету са Светим Старцем Пајсијем Нико није дошао до Бога без труда и муке 6 Материк Преподобна Касијана песникиња 7 Бисери светоотачке њижевности Оклоп („лорика“) Светог Патрика 8 Хришћански живот Значење речи вера и њена повезаност са Символом вере 10 Хришћански живот Испитајмо своју веру 12 У дијалогу са атеизмом Творац и методолошки натурализам природних наука 14 ТЕМА БРОЈА Надсуштаствени хлеб 19 Хлеб као евхаристијски принос 22 Хлеб наш потребни 24 Св Максим Исповедник Кратко тумачење молитве Оче наш 26 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим о томе како правилно разумети речи: „Све најбоље деци“ Најбоље за децу су њихови родитељи 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Стаменковић 36 Сећање Игуман Василије Домановић 42 Светиње Свете Земље Гора Сион 46 Светиње Свете Горе Манастир Зограф 48 Из историје Српске Православне Цркве Побожни кесар Војихна отац монахиње Јефимије 50 Српска традиција и обичаји Изглед српских села у 19 веку 52 Путопис „Симбол ношења Крста, Голготе и Васкрсења“ Манастир Бањска на Косову и Метохији 54 Духовне поуке у причама 57 Мисионарски излог Духовни разговори 1–3 Трибине Цркве Светог Трифуна 63 Из пера првог уредника Мисионара Ако и мајка заборави своје дете, Ја те заборавити нећу! 64 стране јул / август 2017 1 ЈУЛ/АВГУСТ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хлеб наш насушни УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
7
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...од храма у којем се сабирамо на трпези господњој иБЕЗМАЛО 📌 самим богом
наслађујемо, па до тога да показујемо љубав,
милосрђе, сапатњу према ближњима, пре-
ма онима са којим
...од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“ вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управ
... другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“ вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управ
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
8
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
...у ко- јима узрастамо кроз своје детињство граде људску личностБЕЗМАЛО,📌 , психоанализа пре-
раста у философски поглед на човека и ње-
гово унутрашње биће чињеница коју пред
нас ставља психоанализа је
...у ко- јима узрастамо кроз своје детињство граде људску личност
МЕТА инфо: Р:27044 К:204923 Д:113
| Свеска 360 |
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... није био циљ баш супротно али фројд и с а њим и ње говим ученицима рођена психоанализа показује озбиљне пукотине у тој монолитној предста- ви сувереног и свемоћног људског ума, а са њим и душе она нас вра ћа на оне ба зичне пориве који од тела кроз сплет односа у ко- јима узрастамо кроз своје детињство граде људску личност безмало, психоанализа пре- раста у философски поглед на човека и ње- гово унутрашње биће чињеница коју пред нас ставља психоанализа јесте да убеђеност човека у његову нормалност, сведеност и самоконтролу јесте веома шарена лажа у сваком од нас чучи потенцијална схизофре- нија упознајући се кроз клиничку праксу и психопатологију, психоанализа нам говори да исти пориви који покрећу психички обо- леле особе, покрећу и нас оно што је нај- тема броја у хришћанској теологији бављење сопственом душом није ради некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као други у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни март / април 2018 13 тема броја битније од свега (без подробнијег бављења психонализом) јесте то да нам психоанализа говори о човеку као бићу којем је потребан други да би с е кроз рвање са њим (уп пост 32, 24–31) формирао, да би по стао личност наиме, спрам др угог као представе и с ли- ке (иконе) преко које се препознајемо, нај- пре огледамо, а онда увиђамо и особености свога сопства као продукта успешног или неуспешног повезивања (заједнице) са тим другим поражавајућа је представа описа- на у појединим уџбеницима психијатрије о схизофреним болесницима који сатима стоје испред огледала готово опчињени ликом ко- ји виде у огледалу другим и једноставнијим речима, моја лична особеност је нераскиди- во везана за људе и околину у којој одрастам и са којима градим односе и према којима и формирам моделе понашања имајући све ово у виду, није тешко препо- знати да је психологија, и са њом и психоана- лиза, та којој је потребно осмишљавање за којим ево више од века трага то осмишља- вање може дати богословље из тог разлога, као хришћани не треба да одбацујемо психо- логију или психотерапију свакако, не треба да је асполутизујемо напротив, треба да је осолимо смислом који нам је да т у хри сту али исто тако, никако не треба да занемари- мо ни њена достигнућа на концу, она и јесу израз оног самопосматрања човека времена у којем живимо негирање тога ни у ком слу- чају неће потврдити истинитост наших ста- вова као сведоци христове радосне вести позвани смо да сва ки аспект људске мисли у свакој историјској епохи, укључујући и ову нашу, преображавамо нека нам пример бу- де управо старац јосиф исихаста и његово прихватање медицине и лечења нећемо се у свему сложити нити са медицином нити са психологијом (психијатријом и психоанали- зом) али порицање знања које има психо- логија и добробити које може донети човеку може показати ништа друго него дијагнозу наше неуротичности аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја позната књига митрополита јеротеја вла- хоса, у извесном смислу са изазовним на- словом – православна психотерапија – доне- ла је за савремену психологију једну сасвим нову перспективу у приступу психолошким проблемима основна идеја и порука аутора ове књиге јесте да човек (верник) у свом при- ближавању богу у процесу обожења – кроз светотајински начин живота, лични напор и подвиг успева да исцели повређену при- роду свог бића, укључујући њену психу, коју митрополит дефинише као „духовни елемент човековог постојања, који је у јединству са ду- шом и сачињава ипостас (лично постојање)“ другим речима, приближавање богу као из- вору светлости, љубави и вечног живота има лековит учинак на целокупну људску приро- ду, преображава је и омогућава да постанемо „причасници божанске природе“ (2пт 1, 4) из теоријског угла ово полазиште је прин- ципијелно постављено, кохерентно и једно- ставно међутим, у прак си не ид е баш све тако глатко, како би се учинило на први по- глед процес обожења није тако једноста- ван свете тајне, заједно са подвигом поста и молитве, код неких верника не доводе до напретка у духовном животу разлог томе је што се деловање светих тајни не заснива на физичком или механичком дејству, већ под- разумева приправљеност саме личности можемо заправо рећи да се свете тајне, за- једно са постом и молитвом, преламају кроз призму личности какав ће е фекат тог пре- ламања бити, зависи од саме личности – од њене (не)мирне савести, настројења срца и њеног психичког склопа унутрашњи психички простор и структу- ра личности јесу такође значајан чинилац на путу обожења у т ом домену се могу по- јавити озбиљне психичке препреке у духов- ном животу као што су: душевни поремећаји, страхови, унутрашњи конфликти, дефицит карактерних особина, емоционална неу- равнотеженост, социјална неприлагођеност, несвесни процеси (пре свега, одбрамбени механизми) све наведено православна пси- хотерапија може да промени и исцели, али не може и не сме да за немари поред борбе 14 2 / 2018 православни психолог полази од почетне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је пут исцељења православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога виктор вицановић са страстима и гордошћу, човек (верник) на свом путу ка спасењу мора да се суочи са са- мим собом у свим аспектима и нивоима своје личности улога духовника је у том смислу од велике важности он треба да осети индивидуалност и специфичност верника али, ко је духов- ник? за које лице се може рећи да је д ухов- ник? постоји ли неко ближе одређење овог појма? терминолошки узевши, појам духовни- ка може да с е креће у ра спону од опитног старца са изобиљем духовних дарова (дубоко и истинско сми- рење, прозорљивост, ду- ховно сагледавање стања срца), преко опитног и образованог свештени- ка или монаха, све д о свештеника који на исповести обави површан и рутин- ски разговор од два минута са верником кога не познаје или једва познаје да ли се за последњег може рећи да је духовник, тачније, да преузи- ма улогу духовника? свети јован кронштатски даје једну доста широку дефиницију духовника: „само бог може да обнови човека развраћеног грехом или то могу учинити они љ уди којима сам бог даје своју благодат и в ласт и силу да се сами обнове, и просвете, и учврсте у новом животу, и да друге обнављају, да их освећују и да руководе њима влашћу божијом, духовном влашћу“ дакле, само они к оји су обновље- ни, просвећени и учвршћени у новом живо- ту могу друге да воде истим путем – влашћу божијом, духовном влашћу, датом им од бога ми бисмо претходну дефиницију мало су- зили и прецизирали сматрамо да духовник може бити оно свештено или монашко лице које на себе преузима одговорност духовног руковођења у целини, односно показује пут ка спасењу, познавајући верника кроз проду- бљени лични однос са њим, и с ходно томе, има право и обавезу да одреди на који начин верник треба да партиципира у светотајин- ском животу у дефиницији светог јована кронштат- ског назире се, такође, једна важна одлика духовног руковођења реч је о небоземном хијерархијском принципу: бог – духовник – верник прихватајући ову вертикалу, верник треба да из послушања – које не искључује митрополит нафпактоса јеротеј влахос) (фото: ромфеа / romfeagr) март / април 2018 15 тема броја расуђивање и слободу избора – усвоји саве- те и благослове духовника у вези са претходно реченим, улога пра- вославног психолога (психотерапеута) није у томе да он постане замена или алтернати- ва духовнику он треба да буде сарадник ду- ховнику у домену решавања често врло ком- пликованих психолошких проблема (личних, брачних, породичних) духовник, по мери свог смирења и духовног расуђивања, сагле- дава проблем и преноси вољу божију за ње- гово разрешење православни психолог, упо- редо са тим, помаже да савет духовника особи буде психолошки разумљив (прихватљив), и не би требало да га доводи у питање дакле, психолог може бити само сарадник духовни- ка, а не његова алтернатива постоје још неке значајне разлике између духовника и православног психолога духов- ници, са благодатним даровима прозорљи- вости и познавања људског срца, директно, целовито и дубоко улазе у суштину проблема решење проблема за верника је тада често тренутно и отрежњујуће психолози, без тих дарова, принуђени су да раде полако и по- ступно, често и не успевајући да проникну у најдубље узроке проблема психолози у свом раду иду полако, одоздо, „пешке“ продори и помоћ одозго ретко се дешавају велики духовници светошћу свог живота и својим смирењем доносе предукус царства небеског и тако постижу посебан терапеутски ефекат код верника, задобијајући његово по- верење и психолог би могао светошћу свог живота, као и сваки други хришћанин, постати сасуд божанске благодати доносећи предукус царства небеског (додајемо: само што такав случај није још забележен) поставља се питање зашто сарадник духов- нику мора бити баш православни психолог (психотерапеут), а не, да употребимо тај тер- мин, секуларни психолог? има више разлога прво, православни психолог полази од по- четне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је п ут исцељења због т ога ће он, упоредо са психолошком анализом про- блема, инсистирати да верник ојача у својој вери, да правилно учествује у литургијском животу, да у духовном смислу ради на себи то се не може очекивати од секуларног психоло- га друго, као верник, православни психолог се узда и очекује божију помоћ у решавању проблема прецизније, он своје академско знање и искуство комбинује са вером у бога и молитвено се заузима за верника секуларни психолог своју помоћ заснива само на академ- ском знању и искуству треће, православни психолог узима у обзир и духовну и душевну страну проблема, секуларни психолог само душевну четврто, православни психолог пре- ма вернику има хришћански однос љубави и саосећања секуларни психолог углавном инсистира на професионалном односу пето, православни психолог у свом раду полази од хришћанских вредности и моралних норми на исти начин као што уважава лични интерес особе, он инсистира и на поштовању божијег моралног закона (јеванђелских заповести) секуларни психолог не оцењује систем вред- ности свог клијента препуштајући то слободи његовог избора такође, на теоријском плану православни психолог полази од боголико- сти као генеричке суштине човека, односно од базичног принципа да је човек створен по образу и подобију божијем, док секуларни психолог као да потискује или избегава одго- вор на суштинско питање „ко је човек?“ пре- миса боголикости човека за њега је небитна ствар (штавише, због доминантног броја ате- иста или агностика међу психолозима, бого- ликост је за већину њих само једно од многих непроверених становишта из учења цркве) православна психологија постаје специ- фична научна област, настала из реалне мо- гућности креативног дијалога између вере и науке, православне духовности и савреме- не психологије она је потребна цркви као помоћ у отклањању психолошких препрека на путу обожења њених верника, а за науку (психологију) представљаће моћно средство за упознавање са неистраженим простором људске духовности аутор је психолог у деветој београдској гимназији 16 2 / 2018 док је још био је ромонах теофан вршио је дужност инспектора и професора психоло- гије и логике у новгородској семинарији нема сумње да је његова учитељска и професорска делатност допринела повећању интересовања према психологији и осмишљавању питања ве- заних за њу биографи живота светитеља такође истичу да се професорска делатност јеромонаха теофана у санктпетербуршкој академији гради- ла на аскетском и психолошком опиту (искуству) материјал за лекције на катедри пастирског и моралног богословља црпео је из светог писма, светоотачког наслеђа, житија светих и приручника психологије у једном из писама н в елагину подвижник прича о раду једног ње- говог друга са академије протојереја стефана кашменског, посвећеног психологији светих отаца теофан је сматрао да је та тема веома ва- жна, али да је у богословљу недовољно изучена и лоше разрађена на такав начин свети теофан затворник је учинио прве кораке у тој области неопходно је истаћи чињеницу да истраживачи његовог наслеђа, не без разлога, примећују ути- цај на његово стваралаштво од стране таквих људи какви су проф федор александрович го- лубински, василиј николаевич карпов, архи- мандрит теофан (авсенев), професор казанске духовне академије и други анализирајући наслеђе св теофана, може се са сигурношћу тврдити да се његов опит хри- шћанске психологије заснива на учењу о чо- веку у православној антропологији, аскетици, самопосматрању светих подвижника, личном самопосматрању и на опиту светске психологи- је програм хришћанске психологије код њега се своди на описивање састава људске природе са систематским описом способности и назначе- ња сваког дела размотрићемо његов програм у три етапе прва етапа вишенски затворник описује ста- ње првозданог човека до грехопада он посма- тра човека као свет у малом, микрокосмос, који у себи садржи све облике живота, његових прет- ходника по лествици стварања тај мали свет, по учењу св теофана, састоји се од духа, душе и тела„опште устројство људске природе“, пише св теофан, „је одређено спојем разних састав- них делова, његових различитих сила (енергија) и способности у првозданом (провствореном) човеку је присутна хармонија и међу саставним деловима, и међу силама тих делова“ по тео- фановој мисли, „ја“ човека јесте јединство духа, душе и тела све силе људске природе су усред- сређене и сабране у његовој личности, у њего- вом „ја“„ја () представља слијаније и неразде- љиво јединство свих сила човека“ разматрајући подробно саставне делове људске природе, он сваки покушава да опише и наведе карактеристична својства, да одреди његову сврху, да м у нађе место, и да об јасни његов првобитну замисао тако, примера ради, покушавајући да објасни шта је то дух, теофан га одређује као силу, орган, или осећање циљ и сврха духа јесте општење с богом и духовним тема броја ако хоћеш да познаш душу, обрати се светим оцима, посебно подвижницима и захватај из тог извора обилну психолошку мудрост (свети теофан затворник, оваплоћено домостројитељство опит хришћанске психологије) светитељ теофан затворник оснивач хришћанске психологије превод са руског: небојша ћосовић март / април 2018 17 тема броја светом, управљање душом и телом, а такође и посредништво у обожењу свега састава људске природе тако он чини не само са саставним де- ловима људске природе, него и са сваком силом својственом тој природи друга етапа теофан затворник у свом разми- шљању о човеку уводи факт прародитељског греха до грехопада су људи имали чисто срце и добро настројење воље, али је кроз пад к од њих произашао раздор после грехопада, спо- собност и снагу која је била дана људима за по- знање бога, човек је преусмерио на самог себе„уместо бога, човек је бес- коначном љубављу заволео самог се- бе“ произашле су велике промене у закону постојања духа, душе и тела, нарушила се јерархија управљања и као последица изменило се сазнање човека гнев је унео раздор међу дух, душу и тело, и њима својствене енер- гије те су енергије изашле испод кон- троле човека, обреле су неку незави- сност и самоуправљање у односу на човеково „ја“ вишенски затворник пише да је људско „ја“ постало не деј- ствено, тј човек више не упра вља својим силама него су те силе почеле да управљају њимеизгубивши на та- кав начин заједничку тачку сједиње- ња, саставне силе људске природе су почеле да се сукобљавају међу со- бом резултат тога је преовладавање једне силе над другом и њихово не- правилно деловање на пример, св теофан говори да, када преовладава срце, њега прати слабост ума и нестабилност воље и да се за човека са таквим односом сила може рећи да је бескарактер- на личност, и т ако даље као резултат пада, у људску природу је уш ла жеља за г рехом, а кроз грех је успостављена власт духова зло- бе над човеком у свет је ушла смрт људи су изгубили бога, и унутар човека се појавила празнина, а заједно са њом и неутољива жеђ и жеља да се та празнина попуни одатле, по св теофану, и потичу људска стремљења и жеље човек осећа непотпуност свог бића, и управо га то тера да т ражи предмет чиме да испуни себе више од тога, човек је почео да сматра добрим све то што му даје осећање испуњено- сти, чак и грех трећа етапа свети теофан је говорио о нео- пходности лечења људске природе кроз лични подвиг и божије дејство божанствена благодат лечи „палост“ у к ојој се човек нашао због учи- њеног греха благодат, по теофану, поново успо- ставља у савести божанствене законе, мења и преображава расположење воље, умирује наше прохтеве под њеним дејством све треба да стене на своје место, односно да дође у стање првобитног божијег промисла о човеку тај дуготрајан про- цес лечења одвија се у цркви у којој постоји све шта је за то неопходно на такав начин опит хришћанске психологије св теофана предста- вља анализу описа људске природе у стању првоствореног (првозданог) адама, у стању после греха и у греху, а такође и стању под благодаћу пре- освећени теофан је као прво говорио о идеалу и норми којој је призван човек, а затим разматра стање пале људске природе с описом последица и као завршетак излаже начин и мо- гућности враћања у норму битија ми- крокосмоса тј човека свети теофан затворник се у својим радовима по- казује као изврстан психолог и позна- валац религиозно-моралног живота он прониче у дубину душе сазерцава и открива нам законе постојања уну- тарњег скривеног човека психолошки погледи св теофана нису апстрактна размишљања нити филозофски концепт то је живо бого- словље о души, изграђено на темељу светоотач- ког аскетског опита, а циљ тог богословља је спа- сење човека и његово припремање за вечност извод из текста (без критичког апарата): роман ткачев, „опит хришћанске психологије у делима светог теофана затворника“, рождественские чтения, москва 2012 г psyheoby/svyatitel-feofan-zatvornik/ св теофан затворник, новија икона извор: agios-iconru) 18 2 / 2018 човек је саздан као боголико биће и као храм божији велики отац и учитељ цркве свети никола кавасила поучава да истински храм божији и престо (жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија приро- да са друге стране, свети јован златоусти вели да у светом храму божијем верници примају утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже црква јер црква није ништа дру- го до храм с аздан од наших душа ово своје благословено назначење увек и изнова по- тврђујемо и актуализујемо учешћем у све- тој евхаристији сједињујући се са господом ваистину, божанственим причешћем човек у целости постаје христоносни храм и сваки део његовог тела је део храма христовог ев- харистијска трпеза нас настањује у христу и христа у нама стога у јеванђељу љубљеног ученика читамо: у мени пребива и ја у њему (јн 6, 56) христос је у исти мах и наш преби- валац и наше пребивалиште преподобни и богоносни отац наш максим исповедник у својој мистагогији каже да је сваки човек са- здан као мистични храм по дубокој и осве- штаној мисли овог светог оца, тело човеко- во је наос, душа је свети олтар, а ум је свети жртвеник након овог увода и подсећања на благословено човеково назначење у контек- сту његове целовитости, своју пажњу усме- рићемо ка богослужбеним и химнографским примерима у којима се господ наш исус хри- стос велича и прославља као савршени ле- кар душа и тела наших свето богослужење и химнографија право- славне цркве, ослањајући се на светописам- ска сведочанства и дубоку светоотачку мисао, на много места прославља господа нашег ису- са христа и велича га као великог и саврше- ног лекара (исцелитеља) душа и тела наших свети оци и учитељи цркве подсећају да христос није увек у улози лекара (терапеута) већ у улози савршеног и великог исцелитеља који на савршени начин васпоставља нару- шену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа најопит- нији тренутак враћања човекове целовитости јесте света литургија централно и најсавршеније богослужење, света литургија, својим текстом указује да чо- век васцелим својим бићем, како душом, тако и телом, учествује у њој својим мислима мо- жемо отићи један корак даље и подсетити да је евхаристијски поглед на човека увек сагле- дан у једној савршеној целовитости тела, душе и духа човечијег у првом делу свете литургије у молитви трисвете песме свештенослужитељ се моли да господ освети душе и тела наша и подари нам да му свагда у светлости служимо и у молитви пред читање светог јеванђеља запали у срцима нашим литург возглашава: јер си ти просветљење душа и тела наших, христе боже у другом делу литургије све- тог јована златоустог, у другој молитви верних предстојатељ се моли следећим речима: опет и много пута теби припадамо, и теби се моли- мо добри и човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе и тела од сваке тема броја свети оци подсећају да христос није увек само у улози лекара, већ и у улози савршеног исцелитеља који васпоставља нарушену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа христос – лекар душе и тела бранислав илић март / април 2018 19 тема броја нечистоте телесне и духовне затим у мо -литви главоприклоњења литург се директно обраћа господу молитвеним вапајем истовре- мено исповедајући га као савршеног и јединог истинског лекара душа и тела наших: плови са онима који плове, путуј са путницима, исцељуј болесне, лекару душа и тела наших у ходатај- ственој молитви на литургији светог василија великог предстојатељ евхаристијског сабра- ња се моли речима: ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болесни- ке исцељуј завршавајући поменуту молитву возглашава: јер си ти господе, помоћ беспомоћ- нима, нада безнадежнима, спаситељ витланима бу- ром, пристаниште онима који плове, лекар болесни- ма у молитви пред моли- тву господњу литург се мо- ли да нас господ очисти од сваке нечистоте телесне и духовне, али и да не будемо немоћни душом и телом због недостојног причешћи- вања у благодарственој молитви након причешћа верних благодаримо госпо- ду на причешћу светим, пречистим, бесмртним, и небеским тајнама његовим, које нам је дао као доброчинство, на освећење и исцељење душа и тела наших и на литургији пређеосвеће- них дарова коју савршавамо у данима свете и велике четрдесетнице, на неколико места у молитвама имамо примере сагледавања чове- ка као целосног литургијског (богослужбеног) бића у молитви коју презвитер чита после по- лагања светих пређеосвећених дарова на све- ту трпезу, он се једним устима и једним срцем моли да господ освети душе и тела наша осве- ћењем неодузимљивим у молитви благодаре- ња након причешћа пређеосвећеним дарови- ма, молимо се господу да до последњег даха будемо удостојени причешћивања светим тај- нама његовим, на просветљење душе и тела и на наслеђе царства небеског на крају, можемо навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упуће
... није био циљ баш супротно али фројд и с а њим и ње говим ученицима рођена психоанализа показује озбиљне пукотине у тој монолитној предста- ви сувереног и свемоћног људског ума, а са њим и душе она нас вра ћа на оне ба зичне пориве који од тела кроз сплет односа у ко- јима узрастамо кроз своје детињство граде људску личност безмало, психоанализа пре- раста у философски поглед на човека и ње- гово унутрашње биће чињеница коју пред нас ставља психоанализа јесте да убеђеност човека у његову нормалност, сведеност и самоконтролу јесте веома шарена лажа у сваком од нас чучи потенцијална схизофре- нија упознајући се кроз клиничку праксу и психопатологију, психоанализа нам говори да исти пориви који покрећу психички обо- леле особе, покрећу и нас оно што је нај- тема броја у хришћанској теологији бављење сопственом душом није ради некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као други у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни март / април 2018 13 тема броја битније од свега (без подробнијег бављења психонализом) јесте то да нам психоанализа говори о човеку као бићу којем је потребан други да би с е кроз рвање са њим (уп пост 32, 24–31) формирао, да би по стао личност наиме, спрам др угог као представе и с ли- ке (иконе) преко које се препознајемо, нај- пре огледамо, а онда увиђамо и особености свога сопства као продукта успешног или неуспешног повезивања (заједнице) са тим другим поражавајућа је представа описа- на у појединим уџбеницима психијатрије о схизофреним болесницима који сатима стоје испред огледала готово опчињени ликом ко- ји виде у огледалу другим и једноставнијим речима, моја лична особеност је нераскиди- во везана за људе и околину у којој одрастам и са којима градим односе и према којима и формирам моделе понашања имајући све ово у виду, није тешко препо- знати да је психологија, и са њом и психоана- лиза, та којој је потребно осмишљавање за којим ево више од века трага то осмишља- вање може дати богословље из тог разлога, као хришћани не треба да одбацујемо психо- логију или психотерапију свакако, не треба да је асполутизујемо напротив, треба да је осолимо смислом који нам је да т у хри сту али исто тако, никако не треба да занемари- мо ни њена достигнућа на концу, она и јесу израз оног самопосматрања човека времена у којем живимо негирање тога ни у ком слу- чају неће потврдити истинитост наших ста- вова као сведоци христове радосне вести позвани смо да сва ки аспект људске мисли у свакој историјској епохи, укључујући и ову нашу, преображавамо нека нам пример бу- де управо старац јосиф исихаста и његово прихватање медицине и лечења нећемо се у свему сложити нити са медицином нити са психологијом (психијатријом и психоанали- зом) али порицање знања које има психо- логија и добробити које може донети човеку може показати ништа друго него дијагнозу наше неуротичности аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја позната књига митрополита јеротеја вла- хоса, у извесном смислу са изазовним на- словом – православна психотерапија – доне- ла је за савремену психологију једну сасвим нову перспективу у приступу психолошким проблемима основна идеја и порука аутора ове књиге јесте да човек (верник) у свом при- ближавању богу у процесу обожења – кроз светотајински начин живота, лични напор и подвиг успева да исцели повређену при- роду свог бића, укључујући њену психу, коју митрополит дефинише као „духовни елемент човековог постојања, који је у јединству са ду- шом и сачињава ипостас (лично постојање)“ другим речима, приближавање богу као из- вору светлости, љубави и вечног живота има лековит учинак на целокупну људску приро- ду, преображава је и омогућава да постанемо „причасници божанске природе“ (2пт 1, 4) из теоријског угла ово полазиште је прин- ципијелно постављено, кохерентно и једно- ставно међутим, у прак си не ид е баш све тако глатко, како би се учинило на први по- глед процес обожења није тако једноста- ван свете тајне, заједно са подвигом поста и молитве, код неких верника не доводе до напретка у духовном животу разлог томе је што се деловање светих тајни не заснива на физичком или механичком дејству, већ под- разумева приправљеност саме личности можемо заправо рећи да се свете тајне, за- једно са постом и молитвом, преламају кроз призму личности какав ће е фекат тог пре- ламања бити, зависи од саме личности – од њене (не)мирне савести, настројења срца и њеног психичког склопа унутрашњи психички простор и структу- ра личности јесу такође значајан чинилац на путу обожења у т ом домену се могу по- јавити озбиљне психичке препреке у духов- ном животу као што су: душевни поремећаји, страхови, унутрашњи конфликти, дефицит карактерних особина, емоционална неу- равнотеженост, социјална неприлагођеност, несвесни процеси (пре свега, одбрамбени механизми) све наведено православна пси- хотерапија може да промени и исцели, али не може и не сме да за немари поред борбе 14 2 / 2018 православни психолог полази од почетне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је пут исцељења православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога виктор вицановић са страстима и гордошћу, човек (верник) на свом путу ка спасењу мора да се суочи са са- мим собом у свим аспектима и нивоима своје личности улога духовника је у том смислу од велике важности он треба да осети индивидуалност и специфичност верника али, ко је духов- ник? за које лице се може рећи да је д ухов- ник? постоји ли неко ближе одређење овог појма? терминолошки узевши, појам духовни- ка може да с е креће у ра спону од опитног старца са изобиљем духовних дарова (дубоко и истинско сми- рење, прозорљивост, ду- ховно сагледавање стања срца), преко опитног и образованог свештени- ка или монаха, све д о свештеника који на исповести обави површан и рутин- ски разговор од два минута са верником кога не познаје или једва познаје да ли се за последњег може рећи да је духовник, тачније, да преузи- ма улогу духовника? свети јован кронштатски даје једну доста широку дефиницију духовника: „само бог може да обнови човека развраћеног грехом или то могу учинити они љ уди којима сам бог даје своју благодат и в ласт и силу да се сами обнове, и просвете, и учврсте у новом животу, и да друге обнављају, да их освећују и да руководе њима влашћу божијом, духовном влашћу“ дакле, само они к оји су обновље- ни, просвећени и учвршћени у новом живо- ту могу друге да воде истим путем – влашћу божијом, духовном влашћу, датом им од бога ми бисмо претходну дефиницију мало су- зили и прецизирали сматрамо да духовник може бити оно свештено или монашко лице које на себе преузима одговорност духовног руковођења у целини, односно показује пут ка спасењу, познавајући верника кроз проду- бљени лични однос са њим, и с ходно томе, има право и обавезу да одреди на који начин верник треба да партиципира у светотајин- ском животу у дефиницији светог јована кронштат- ског назире се, такође, једна важна одлика духовног руковођења реч је о небоземном хијерархијском принципу: бог – духовник – верник прихватајући ову вертикалу, верник треба да из послушања – које не искључује митрополит нафпактоса јеротеј влахос) (фото: ромфеа / romfeagr) март / април 2018 15 тема броја расуђивање и слободу избора – усвоји саве- те и благослове духовника у вези са претходно реченим, улога пра- вославног психолога (психотерапеута) није у томе да он постане замена или алтернати- ва духовнику он треба да буде сарадник ду- ховнику у домену решавања често врло ком- пликованих психолошких проблема (личних, брачних, породичних) духовник, по мери свог смирења и духовног расуђивања, сагле- дава проблем и преноси вољу божију за ње- гово разрешење православни психолог, упо- редо са тим, помаже да савет духовника особи буде психолошки разумљив (прихватљив), и не би требало да га доводи у питање дакле, психолог може бити само сарадник духовни- ка, а не његова алтернатива постоје још неке значајне разлике између духовника и православног психолога духов- ници, са благодатним даровима прозорљи- вости и познавања људског срца, директно, целовито и дубоко улазе у суштину проблема решење проблема за верника је тада често тренутно и отрежњујуће психолози, без тих дарова, принуђени су да раде полако и по- ступно, често и не успевајући да проникну у најдубље узроке проблема психолози у свом раду иду полако, одоздо, „пешке“ продори и помоћ одозго ретко се дешавају велики духовници светошћу свог живота и својим смирењем доносе предукус царства небеског и тако постижу посебан терапеутски ефекат код верника, задобијајући његово по- верење и психолог би могао светошћу свог живота, као и сваки други хришћанин, постати сасуд божанске благодати доносећи предукус царства небеског (додајемо: само што такав случај није још забележен) поставља се питање зашто сарадник духов- нику мора бити баш православни психолог (психотерапеут), а не, да употребимо тај тер- мин, секуларни психолог? има више разлога прво, православни психолог полази од по- четне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је п ут исцељења због т ога ће он, упоредо са психолошком анализом про- блема, инсистирати да верник ојача у својој вери, да правилно учествује у литургијском животу, да у духовном смислу ради на себи то се не може очекивати од секуларног психоло- га друго, као верник, православни психолог се узда и очекује божију помоћ у решавању проблема прецизније, он своје академско знање и искуство комбинује са вером у бога и молитвено се заузима за верника секуларни психолог своју помоћ заснива само на академ- ском знању и искуству треће, православни психолог узима у обзир и духовну и душевну страну проблема, секуларни психолог само душевну четврто, православни психолог пре- ма вернику има хришћански однос љубави и саосећања секуларни психолог углавном инсистира на професионалном односу пето, православни психолог у свом раду полази од хришћанских вредности и моралних норми на исти начин као што уважава лични интерес особе, он инсистира и на поштовању божијег моралног закона (јеванђелских заповести) секуларни психолог не оцењује систем вред- ности свог клијента препуштајући то слободи његовог избора такође, на теоријском плану православни психолог полази од боголико- сти као генеричке суштине човека, односно од базичног принципа да је човек створен по образу и подобију божијем, док секуларни психолог као да потискује или избегава одго- вор на суштинско питање „ко је човек?“ пре- миса боголикости човека за њега је небитна ствар (штавише, због доминантног броја ате- иста или агностика међу психолозима, бого- ликост је за већину њих само једно од многих непроверених становишта из учења цркве) православна психологија постаје специ- фична научна област, настала из реалне мо- гућности креативног дијалога између вере и науке, православне духовности и савреме- не психологије она је потребна цркви као помоћ у отклањању психолошких препрека на путу обожења њених верника, а за науку (психологију) представљаће моћно средство за упознавање са неистраженим простором људске духовности аутор је психолог у деветој београдској гимназији 16 2 / 2018 док је још био је ромонах теофан вршио је дужност инспектора и професора психоло- гије и логике у новгородској семинарији нема сумње да је његова учитељска и професорска делатност допринела повећању интересовања према психологији и осмишљавању питања ве- заних за њу биографи живота светитеља такође истичу да се професорска делатност јеромонаха теофана у санктпетербуршкој академији гради- ла на аскетском и психолошком опиту (искуству) материјал за лекције на катедри пастирског и моралног богословља црпео је из светог писма, светоотачког наслеђа, житија светих и приручника психологије у једном из писама н в елагину подвижник прича о раду једног ње- говог друга са академије протојереја стефана кашменског, посвећеног психологији светих отаца теофан је сматрао да је та тема веома ва- жна, али да је у богословљу недовољно изучена и лоше разрађена на такав начин свети теофан затворник је учинио прве кораке у тој области неопходно је истаћи чињеницу да истраживачи његовог наслеђа, не без разлога, примећују ути- цај на његово стваралаштво од стране таквих људи какви су проф федор александрович го- лубински, василиј николаевич карпов, архи- мандрит теофан (авсенев), професор казанске духовне академије и други анализирајући наслеђе св теофана, може се са сигурношћу тврдити да се његов опит хри- шћанске психологије заснива на учењу о чо- веку у православној антропологији, аскетици, самопосматрању светих подвижника, личном самопосматрању и на опиту светске психологи- је програм хришћанске психологије код њега се своди на описивање састава људске природе са систематским описом способности и назначе- ња сваког дела размотрићемо његов програм у три етапе прва етапа вишенски затворник описује ста- ње првозданог човека до грехопада он посма- тра човека као свет у малом, микрокосмос, који у себи садржи све облике живота, његових прет- ходника по лествици стварања тај мали свет, по учењу св теофана, састоји се од духа, душе и тела„опште устројство људске природе“, пише св теофан, „је одређено спојем разних састав- них делова, његових различитих сила (енергија) и способности у првозданом (провствореном) човеку је присутна хармонија и међу саставним деловима, и међу силама тих делова“ по тео- фановој мисли, „ја“ човека јесте јединство духа, душе и тела све силе људске природе су усред- сређене и сабране у његовој личности, у њего- вом „ја“„ја () представља слијаније и неразде- љиво јединство свих сила човека“ разматрајући подробно саставне делове људске природе, он сваки покушава да опише и наведе карактеристична својства, да одреди његову сврху, да м у нађе место, и да об јасни његов првобитну замисао тако, примера ради, покушавајући да објасни шта је то дух, теофан га одређује као силу, орган, или осећање циљ и сврха духа јесте општење с богом и духовним тема броја ако хоћеш да познаш душу, обрати се светим оцима, посебно подвижницима и захватај из тог извора обилну психолошку мудрост (свети теофан затворник, оваплоћено домостројитељство опит хришћанске психологије) светитељ теофан затворник оснивач хришћанске психологије превод са руског: небојша ћосовић март / април 2018 17 тема броја светом, управљање душом и телом, а такође и посредништво у обожењу свега састава људске природе тако он чини не само са саставним де- ловима људске природе, него и са сваком силом својственом тој природи друга етапа теофан затворник у свом разми- шљању о човеку уводи факт прародитељског греха до грехопада су људи имали чисто срце и добро настројење воље, али је кроз пад к од њих произашао раздор после грехопада, спо- собност и снагу која је била дана људима за по- знање бога, човек је преусмерио на самог себе„уместо бога, човек је бес- коначном љубављу заволео самог се- бе“ произашле су велике промене у закону постојања духа, душе и тела, нарушила се јерархија управљања и као последица изменило се сазнање човека гнев је унео раздор међу дух, душу и тело, и њима својствене енер- гије те су енергије изашле испод кон- троле човека, обреле су неку незави- сност и самоуправљање у односу на човеково „ја“ вишенски затворник пише да је људско „ја“ постало не деј- ствено, тј човек више не упра вља својим силама него су те силе почеле да управљају њимеизгубивши на та- кав начин заједничку тачку сједиње- ња, саставне силе људске природе су почеле да се сукобљавају међу со- бом резултат тога је преовладавање једне силе над другом и њихово не- правилно деловање на пример, св теофан говори да, када преовладава срце, њега прати слабост ума и нестабилност воље и да се за човека са таквим односом сила може рећи да је бескарактер- на личност, и т ако даље као резултат пада, у људску природу је уш ла жеља за г рехом, а кроз грех је успостављена власт духова зло- бе над човеком у свет је ушла смрт људи су изгубили бога, и унутар човека се појавила празнина, а заједно са њом и неутољива жеђ и жеља да се та празнина попуни одатле, по св теофану, и потичу људска стремљења и жеље човек осећа непотпуност свог бића, и управо га то тера да т ражи предмет чиме да испуни себе више од тога, човек је почео да сматра добрим све то што му даје осећање испуњено- сти, чак и грех трећа етапа свети теофан је говорио о нео- пходности лечења људске природе кроз лични подвиг и божије дејство божанствена благодат лечи „палост“ у к ојој се човек нашао због учи- њеног греха благодат, по теофану, поново успо- ставља у савести божанствене законе, мења и преображава расположење воље, умирује наше прохтеве под њеним дејством све треба да стене на своје место, односно да дође у стање првобитног божијег промисла о човеку тај дуготрајан про- цес лечења одвија се у цркви у којој постоји све шта је за то неопходно на такав начин опит хришћанске психологије св теофана предста- вља анализу описа људске природе у стању првоствореног (првозданог) адама, у стању после греха и у греху, а такође и стању под благодаћу пре- освећени теофан је као прво говорио о идеалу и норми којој је призван човек, а затим разматра стање пале људске природе с описом последица и као завршетак излаже начин и мо- гућности враћања у норму битија ми- крокосмоса тј човека свети теофан затворник се у својим радовима по- казује као изврстан психолог и позна- валац религиозно-моралног живота он прониче у дубину душе сазерцава и открива нам законе постојања уну- тарњег скривеног човека психолошки погледи св теофана нису апстрактна размишљања нити филозофски концепт то је живо бого- словље о души, изграђено на темељу светоотач- ког аскетског опита, а циљ тог богословља је спа- сење човека и његово припремање за вечност извод из текста (без критичког апарата): роман ткачев, „опит хришћанске психологије у делима светог теофана затворника“, рождественские чтения, москва 2012 г psyheoby/svyatitel-feofan-zatvornik/ св теофан затворник, новија икона извор: agios-iconru) 18 2 / 2018 човек је саздан као боголико биће и као храм божији велики отац и учитељ цркве свети никола кавасила поучава да истински храм божији и престо (жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија приро- да са друге стране, свети јован златоусти вели да у светом храму божијем верници примају утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже црква јер црква није ништа дру- го до храм с аздан од наших душа ово своје благословено назначење увек и изнова по- тврђујемо и актуализујемо учешћем у све- тој евхаристији сједињујући се са господом ваистину, божанственим причешћем човек у целости постаје христоносни храм и сваки део његовог тела је део храма христовог ев- харистијска трпеза нас настањује у христу и христа у нама стога у јеванђељу љубљеног ученика читамо: у мени пребива и ја у њему (јн 6, 56) христос је у исти мах и наш преби- валац и наше пребивалиште преподобни и богоносни отац наш максим исповедник у својој мистагогији каже да је сваки човек са- здан као мистични храм по дубокој и осве- штаној мисли овог светог оца, тело човеко- во је наос, душа је свети олтар, а ум је свети жртвеник након овог увода и подсећања на благословено човеково назначење у контек- сту његове целовитости, своју пажњу усме- рићемо ка богослужбеним и химнографским примерима у којима се господ наш исус хри- стос велича и прославља као савршени ле- кар душа и тела наших свето богослужење и химнографија право- славне цркве, ослањајући се на светописам- ска сведочанства и дубоку светоотачку мисао, на много места прославља господа нашег ису- са христа и велича га као великог и саврше- ног лекара (исцелитеља) душа и тела наших свети оци и учитељи цркве подсећају да христос није увек у улози лекара (терапеута) већ у улози савршеног и великог исцелитеља који на савршени начин васпоставља нару- шену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа најопит- нији тренутак враћања човекове целовитости јесте света литургија централно и најсавршеније богослужење, света литургија, својим текстом указује да чо- век васцелим својим бићем, како душом, тако и телом, учествује у њој својим мислима мо- жемо отићи један корак даље и подсетити да је евхаристијски поглед на човека увек сагле- дан у једној савршеној целовитости тела, душе и духа човечијег у првом делу свете литургије у молитви трисвете песме свештенослужитељ се моли да господ освети душе и тела наша и подари нам да му свагда у светлости служимо и у молитви пред читање светог јеванђеља запали у срцима нашим литург возглашава: јер си ти просветљење душа и тела наших, христе боже у другом делу литургије све- тог јована златоустог, у другој молитви верних предстојатељ се моли следећим речима: опет и много пута теби припадамо, и теби се моли- мо добри и човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе и тела од сваке тема броја свети оци подсећају да христос није увек само у улози лекара, већ и у улози савршеног исцелитеља који васпоставља нарушену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа христос – лекар душе и тела бранислав илић март / април 2018 19 тема броја нечистоте телесне и духовне затим у мо -литви главоприклоњења литург се директно обраћа господу молитвеним вапајем истовре- мено исповедајући га као савршеног и јединог истинског лекара душа и тела наших: плови са онима који плове, путуј са путницима, исцељуј болесне, лекару душа и тела наших у ходатај- ственој молитви на литургији светог василија великог предстојатељ евхаристијског сабра- ња се моли речима: ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болесни- ке исцељуј завршавајући поменуту молитву возглашава: јер си ти господе, помоћ беспомоћ- нима, нада безнадежнима, спаситељ витланима бу- ром, пристаниште онима који плове, лекар болесни- ма у молитви пред моли- тву господњу литург се мо- ли да нас господ очисти од сваке нечистоте телесне и духовне, али и да не будемо немоћни душом и телом због недостојног причешћи- вања у благодарственој молитви након причешћа верних благодаримо госпо- ду на причешћу светим, пречистим, бесмртним, и небеским тајнама његовим, које нам је дао као доброчинство, на освећење и исцељење душа и тела наших и на литургији пређеосвеће- них дарова коју савршавамо у данима свете и велике четрдесетнице, на неколико места у молитвама имамо примере сагледавања чове- ка као целосног литургијског (богослужбеног) бића у молитви коју презвитер чита после по- лагања светих пређеосвећених дарова на све- ту трпезу, он се једним устима и једним срцем моли да господ освети душе и тела наша осве- ћењем неодузимљивим у молитви благодаре- ња након причешћа пређеосвећеним дарови- ма, молимо се господу да до последњег даха будемо удостојени причешћивања светим тај- нама његовим, на просветљење душе и тела и на наслеђе царства небеског на крају, можемо навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не с амо тај конкретан про- блем због којег је потражио психолошку помоћ, већ и друге проблеме настале из истог извора укратко, да сумирам речено, као право- славни психолог ја с е у раз говору са осо- бом дотичем и т ема у ве зи са духовним животом, а користим и она академска пси- холошка знања која су у ск ладу са право- славним учењем о човеку тема броја православна психологија иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са одређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духовни утицаји који нам долазе „са стране“ православна психологија у теорији и пракси разговор водио: виктор вицановић март / април 2018 23 може ли се рећи да је православна психологија област у којој се сусрећу вера и наука, православна духовност и психолошко академско знање? – свакако да православна психологи- ја представља поље сусрета вере и науке што је првенствено на корист самим људи- ма који се суочавају са животним пробле- мима и који траже помоћ православног психолога често помислим како у том сусрету, како кажете, православне духовности и психо- логије више добија психологија да појасним – психологија као научна дисциплина је током свог постојања изузетно развила дијагностику одре- ђених психичких обољења међутим, оно што психоло- гији, која није прожета ду- ховним знањима недостаје јесте разумевање одре- ђених узрока настан- ка, као и сми сла самих тих обо- љења најдаље докле је секу- ларна психо- логија успела да расветли ети о л о г и -ју психичких поремећаја је претпоставка да одређени поремећај мо- же бити усло- вљен или специ- фичним утицајима средине (детињ- ством, васпита- њем, околности- ма) или наслеђа (генетски) или о р г а н с к и м узроцима православ- на психологи- ја у том смислу иде и корак даље (и корак дубље) – она зна да бог који промишља о свакоме од нас понекад допушта да нас снађу одређене потешкоће које су ту са од- ређеним смислом за нас, и она такође зна да свој утицај има и човекова пала (грехом измењена) природа као и одређени духов- ни утицаји који нам долазе „са стране“ шта из ове стваралачке синтезе може добити вера, а шта наука? – већ сам поменула шта у овом с усрету вере и науке добија психологија – темељ- није и обухватније разумевање како узро- ка тако и смисла одређених психичких потешкоћа вера (када кажем „вера“ мислим на православни духовни живот у пракси, а не на учење цркве нити на с амог христа којима се нема шта додати нити допунити, нити психологијом нити било чиме другим) – дакле, православни духовни живот у пракси од стране психологије до- тема броја православна психолошка подршка сања станковић, дипломи- рани психолог и уредник сај- та православне психологије „има наде“ (wwwimanade org) већи део своје досада- шње радне каријере ради- ла као едукатор из области комуникацијских вештина и вештина интерактивног ра- да са групама деце и младих, а такође и као аутор и водитељ разноврсних радионица на жи- вотне и психолошке теме по- кренула је и уређује, поред сај- та „има наде“, неколико сајтова који се баве православним ро- дитељством и децом од 2015 године ради као православни психолог у приватном савето- валишту у београду удата је, мајка двоје деце 24 2 / 2018 тема броја бија једну врсту појашњења на језику ко- ји је савременом човеку пријемчивији и разумљивији да наведем пример: верујући људи се често спотичу о појам жртве и жртвовања за другог и неретко на том плану настају породични и брачни конфликти и нетрпе- љивост виде да то жртвовање некада јесте оно право, хришћанско жртвовање, а нека- да примећују да ту нешто не ваља, али им није јасно шта психологија ту може бити веома од помоћи у корисном разјашњењу на савременом и разумљивом језику – ка- да жртвовање за другог постаје неуротич- но жртвовање, а к ада је у пра вом смислу хришћанско затим, често се појављује и дилема код црквених људи када цењење себе и вође- ње рачуна о својим психолошким потреба- ма постаје егоизам (што представља грех самољубља против кога се треба духовно борити), а к ада је т о одраз здравог цење- ња себе и здраве љубави према себи – што смо сви дужни да негујемо и чувамо, јер је за свакога од нас христос пролио крв, сва- ко од нас је „скупо плаћен“ те тако веома вредан у очима божијим ове важне теме психологија може на са- времен начин да по јасни човеку и да на тај начин продуби разумевање духовног живота да ли православни психолог треба да буде посвећени верник, да живи литургијским начином живота и да буде теолошки упуће
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
9
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
...забележити све људске нарави, станко- вић нехотично дајеБЕЗМАЛО 📌 до последњег
потврдиће то каснија српска књижевност
није случајно баш овај свет одабрао пи-
хришћанска књижевност
...забележити све људске нарави, станко- вић нехотично даје
МЕТА инфо: Р:25121 К:187795 Д:104
| Свеска 365 |
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... проди- ре у саму срж оног старозаветног, разграђу- јући нам све што се збива у једном свету који је близак оностраном на почетку ове збирке стоји вероватно једини и најцеловитији опис задушница, а потом се нижу ликови чије ка- рактере оним балзаковским маниром који тежи забележити све људске нарави, станко- вић нехотично даје безмало до последњег потврдиће то каснија српска књижевност није случајно баш овај свет одабрао пи- хришћанска књижевност знао је станковић да је несрећа људска сабрана око цркве и гробља заправо оно јеванђеље које српској књижевности недостаје у тренутку кад је српска држава коначно са леђа збацила стеге отоманске империје и закорачила у век модернизма „божји људи“ боре станковића дејан војводић борисав станковић – божији људи 58 1 / 2019 сац „коштане“ и „нечисте крви“ знао је стан- ковић да је несрећа људска сабрана око цр- кве и гробља заправо оно јеванђеље које српској књижевности недостаје у тренутку кад је српска држава коначно са леђа збаци- ла стеге отоманске империје и закорачила у век модернизма није му то могла исприча- ти и томе га научити ни његова чувена баба злата од које је слушао приче о старом вра- њу, па и о врањанским гробљима он је сам осетио и тему и моменат у коме се налазио, те је заједно са петром кочићем био зачет- ник и српске модерне књижевности и једне нове ослобођене духовности писац већ тад увиђа једну сакралну ди- мензију која је дубоко уграђена у свест на- шег народа, а од које није могла побећи ни каснија српска духовна традиција сетимо се само неких јунака булатовићевог романа црвени петао лети према небу или филмова емира кустурице иста нит веже крај xviii и почетак xxi века у чему се крије потреба да се овакав свет представи, може се тумачити са разних стра- на поред саосећања уметника са овим љу- дима у њиховом се карактеру крије и нешто ослобађајуће сетимо ли се дубровачких те- атара, карневала и луда, схватићемо да ко- рен сваког оздрављења јесте блиско везан са поремећајем ума или барем његовим иш- чашењем у таквим тумачењима иде се до- тле да се тврди да управо овакви појединци наш свет и спасавају то се донекле поклапа и са хришћанским веровањем да читав један град, место или земља стоји на једном или неколико праведника неоспорна је чињеница, са ове историјске дистанце, да је збирка божји људи у саодно- су историјског момента и свести народа по- стала зачетник једне нове духовности која се буди на прелазу из хix у xx век оптерећена теретом турске власти и борбе за осамостаљењем, србија је још дуго после књижевне сенза- ције борисава станковића тра- жила она обележја своје држав- ности и духовности ипак, како је српска књижевност ишла у корак са европском модерном у ослобађању пре свега једне ко- лективне духовне вредности, с правом можемо рећи да су бож- ји људи истински траг о зачетку једне нове парадигме у српској култури стога скерлићев суд с по- четка овог текста, у ком се апострофирају јунаци станко- вићеве прозе у свом тотали- тету нимало не чуди заправо, књижевност која признаје све оне осећаје једног народа, па макар они били и најнижи, заправо постаје национална књижевност из које се рађа је- ванђељска духовна, али и морална верти- кала, коју је касније лако пратити ако жели- те стварати и живети на том трагу српска књижевност имала је бројне писце који су кренули путем чији је зачетник у модерној српској књижевности био управо борисав бора станковић хришћанска књижевност просјак, извор: changeorg јануар / фебруар 2019 59 мисионарски излог приредио књигољубац, верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке, београд, 2017, 366 смисао живота: православље или јога милош з јелић у нашим медијима и јавности у по- следње време је крајње актуализова- на прича о јоги она се представља као древна вештина, која служи за телесну релаксацију, побољшање концентрације, опуштање јога је све популарнија и код старијих и код омладине, но заборавља се да је она неспојива са православним хришћанством: јога потиче из паганске религије о томе да њен циљ није теле- сна релаксација, нити стицање истинског унутрашњег мира, и колико је опасна и по телесно здравље може се прочитати у овом зборнику текстова текстови пра- вославних аутора, дају нам одговоре на бројна питања и откривају непознате де- таље везане за јогу после уводног поглавља пут христа или пут јоге, следе поглавља хришћан- ски одговор на изазов далеког истока и велика лаж звана јога у овим поглављи- ма, један аутор каже: „ док у православ- ној молитви човек проналази себе и свој непрекидни живот у обраћању богу, у медитацији он лута илузијама све док се не затвори у јединој жељи – да ишче- зне тако да не остане никаквих других жеља“ у поглављу јога и последице, пажњу при- влаче текстови о последицама бављења јогом један аутор се осврће на уобичаје- ни начин пропагирања јоге као елемента здравог начина живота и каже „ постало ми је јасно да се јогини уопште не исти- чу здрављем и дуговечношћу друго, зва- нична медицина се још није позабавила овом методологијом побољшања здра- вља, очигледно зато што нема консензуса православље или јога (извор: wwwkorisnaknjigacom) 60 1 / 2019 о неким битним позитивним ефектима“ аутор даље наводи примере тешких здравствених поремећаја, насталих услед бављења јогом пажњу привлачи и поглавље право- славни пост и веганство, јер интере- совање за вегетаријанство и веганство расте један од аутора каже „господ је благословио једење меса а оно што бог благослови не може бити зло тре- ба приметити да сентиментални људи, који имају недоумице у погледу једења меса, неретко су потпуно равнодушни према неупоредиво страшнијим дели- ма но што је то убијање животиња ради људске исхране“ други аутор истиче да је „вегетаријанство, научно гледано, су- јеверје а да етика вегетаријанства није хришћанска“ последње поглавље носи наслов сед- моглава аждаја хиндуистичко-окултна учења у светлости хришћанства, а ау- тор је епископ александар (милеант) аутор прави поређење између право- славља и лажних учења далекоисточних религија, открива непознате детаље њи- хових учења, а тиме и опасности „идеја о принципијелној непојмљивости и не- достижности истине, налази се у основи зен – будизма пошто је свет привидан и илузоран, истина је недостижна и не- појмљива научити нечему другог сма- тра се једнако немогућим, као и научити нешто од другог да би се било шта схва- тило, неопходно је ослободити се пред- расуда и мишљења каква проповедају различите религије током медитаци- је, човек би требало да ослободи ум од спољашњих утицаја и да се у потпуности паралише све што човек може да спо- зна доћи ће му изнутра, изненада најва- жније је да се човек осети као органски део целине“ с обзиром да један број православних хришћана због незнања практикује, а неки од њих чак и популаришу јогу, ова књига представља веома важно штиво за наше време несрећна раздвајања главно је стрпљење дешавају се вео- ма лоше ствари имамо луксузне усло- ве на селу: она има једну кућу, ја имам другу; можемо и одвојено да живимо догађа се, побегнеш, затвориш се, љу- тиш на њу, мислиш: оваква је и онаква, све чини погрешно, новац је потрошила, унуке покварила знам већ: раздвајања су ђаволи мој ум је чувар срца: разумем да морам да идем први корак је тежак међутим, ти си мушкарац, имаш „его“, али треба пре- ћи преко поноса - и ти јасно видиш: како сам могао лоше мислити о њој, када она, јадна, толико трпи од мене?! зато и постоји брак „носите тешкоће једно другог“, тако је говорио апостол павле ово није уздах на клупи, овде се ради о тешким стварима дан ништа не успева, два, три; онда сам на извору наточио мало воде, ста- вио јој пред врата и већ је постало бо- ље изгледа да ми је дух свети дошао у помоћ разумем да без ње нећу бити срећан, нећу моћи ни своје омиљене плоче да слушам а када се све смири, разми- шљаш, зашто си се као будала дурио три дана? губимо драгоцено време живота на препирке, а живот је леп без међу- собне патње и сталних захтева једни од других: ти си муж - ти си дужан, ти си же- на - ти си дужна и у свету је тако, само у великом обиму - сирија, јевреји, ара- пи док сте подељени, не можете бити срећни пјотр мамонов, музичар, глумац приче из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“ бр 2 (100); град брест, белорусија јануар / фебруар 2019 61 некадашњи службеник штампарије која ради при српској патријаршији у бео- граду, милутин душанић, испричао нам је овај чудесни догађај који је чуо од удовице драгиње драгићевић код које је становао две године (1981–1983), у улици добрачина 73, као студент православног богословског факултета у београду– остао сам дужан мо- јој доброј газдарици да запишем овај њен чудесни животни доживљај у коме је она виде- ла само божију милост, љубав и испружену руку, и који ју је учврстио у православној вери драгиња је словакиња која се удала за србина из коцељеве (не сећам се његовог имена), и пре црквеног венчања при- мила је православље живе- ли су на звездари пред други светски рат, 1940, добили су си- на драгишу за време окупаци- је, као и многе друге, и њих је захватила ратна немаштина и драгиша се 1942 толико разболео да му он- дашњи лекари нису могли помоћи дете ни да оздрави нити да умре! драгиња у очаја- њу почне да моли бога да дете умре јер нема више снаге да бди поред њега и дан и ноћ имали су у стану само једну сијалицу која је светлела целу ноћ „тада“, прича она „не знам да ли сам то сањала или стварно видела же- ну у црној одећи која ми рече: ’јесам ли ти рекла да ћу ти требати? иди у цркву свете петке на калемегдану и наћи ћеш лек!‛ да ли у бунилу због неспавања и премора, не знам, почела сам да размишљам откуда познајем ону жену и сетим се када сам имала девет година, сањала сам да се играм у свом дво- ришту и приђе ми старија жена у црном ја се уплашим, прескочим ниску ограду и по- бегнем она је остала у мом дворишту и само ми је довикнула: ’нека, нека, требаћу ја теби!‛ чим је свануло, упутим се ка калемегдану трамвајем и стигнем ту сусретнем једну по- знаницу, јеврејку, која се бавила биљем, па видевши ме сву скрхану, упита ме: ’драгиња, како си?‛ ја јој опи- шем све моје муке и драгиши- но стање она ми рече: ’није то проблем отиди сада у биљну апотеку и купи чајеве (нажа- лост, заборавио сам које све чајеве је препоручила) и биће му боље’ растанемо се и ја проду- жим према цркви свете петке стигнем, црква отворена – жи- ве душе нема размишљам, бо- же, ко да ми дâ лек када овде никога нема? у недоумици шта да чиним и да ли још да чекам, чујем као да ми анђео господ- њи рече: ’имаш лек!‛ отрчим у биљну апотеку срећа, те сам све оно биље запамтила, купим то, помешам и скувам и дам детету да попије након само две-три употре- бе, драгиша је оживео, штавише, као да никад није био болестан то је чудо свете петке! па, кад неко каже да нема бога?!“, увек се у причи питала драгиња драгиња је касније родила и ћерку светла- ну нисам запамтио кад је остала удовица, релативно млада, само знам да је драгиша израстао у лепог младића, оженио се, постао отац, али и деда својим унуцима а драгиња је свој овоземаљски живот окончала код ћерке која је са својом породицом живела у шведској сведочанство „тада“, прича она „не знам да ли сам то сањала или стварно видела жену у црној одећи која ми рече: ’јесам ли ти рекла да ћу ти требати? иди у цркву свете петке на калемегдану и наћи ћеш лек!‛ чудесна помоћ свете петке р г света петка (извор: sufletortodoxro) 62 1 / 2019 иван буњин спомиње у својој књизи „село“ неку глувонему жену која је била добила на поклон једну раскошну свилену мараму же- на је била прилично ограничена и жао јој је би- ло да ту скупоцену мараму носи са лица, него је носила само с наличја, све очекујући да ће јој се некад указати прилика да је покаже све- ту у свему сјају али, као и свака ствар, свилена марама није била вечита, и она се тако с налич- ја искрзала и поцепала, а да је она јадница и није понела с лица – тако ради, пише буњин, и већина од нас и ми смо сви добили на поклон диван дар – живот међутим, многи поступају с тим даром као она неразборита жена – про- живе читав живот с наличја, с његове ружније стране када је евгеније оњегин у поодмаклим годи- нама погледао за собом – на свој празан, бес- плодан живот, када је сагледао како је само с мало више памети све могло бити далеко леп- ше и далеко друкчије, он је с уздахом казао: – а срећа је била тако близу! да, истински живот је често тако близу нас, а ми му неразумно окренемо леђа живи се по- сле ове у некој нади: биће боље, искрснуће не- ко чудо; разведриће се дани; понећу и ја своју лепу мараму с лица, а не с наличја али живот полако одмиче без промене на боље прола- зе дани празно, тупо, без истинског стварала- штва, без радости, без лепоте крај пута којим је једном спаситељ пролазио зеленило се смоквино дрво и он му је пришао у намери да утоли глад, али на смокви није би- ло плодова и он, који је толико благосиљао, проклео је то дрво које је само листало, а пло- да није имало (мат 21, 18- 19) тако носи на се- би печат неког проклетства и сваки живот који само споља личи на живот тако је, у неку руку, уклет и човек који тек само вегетира, који ра- ди колико баш мора, тек да би се одржао, а не створи ништа што би га превазишло и од њега остало истина, на сваком се послу може послужити богу, али благо ономе ко се ода ономе што мо- же до смрти да ради с вољом и љубављу! млади јован иљич сергијев (потоњи отац јован кронштатски) је још у раној младости осетио да га је бог позвао да буде свештеник и одао се томе позиву с много љубави и с много племените страсти: служио је свакодневне ли- тургије, проповедао, обилазио болеснике, мо- лио се за њих, обилазио домове по периферији свога града кронштата, одучавао људе од пића, мирио, учио, саветовао, тешио, помагао хиља- де душа је извео на прави пут, подигао, упутио, оплеменио и од душевних и телесних болести спасао малог микеланђела су родитељи били дали у граматичку школу, а он је осећао да га је бог позвао да буде уметник и све је време прово- дио у цртању и обилажењу радионица сликара и вајара на сликању и вајању су га „затицале ноћи и налазиле зоре“, како пишу његови био- графи, и није осећао умор, јер је радио оно за што је био рођен, оно што је волео, оно што му је постала једина животна страст и – убројао се у највеће уметнике света млади едисон је био прво продавац новина, па трговац, новинар и штампар, док није от- крио да му је бог дао проналазачки дар а тада се тако страсно одао томе послу да је на поне- ком изуму радио и по двадесет часова дневно и оставио свету око хиљаду и двеста пронала- зака које ми и данас користимо а тако стоји ствар и у свима другим области- ма оно је добар занатлија који страсно воли из пера првог уредника мисионара наше небо почиње овде епископ хризостом војиновић јануар / фебруар 2019 63 свој занат у онога је виноградара виноград као башта који са страшћу ради свој посао, у оне домаћице све блиста у кући која свом ду- шом воли овој дом, уредност, чистоћу ти људи који нађу своје право место у жи- воту и који раде оно што страсно воле имају стварно плодан живот, они су „помагачи бож- ји“, они сарађују с богом да у свету буде боље, они истински живе други услов за истински живот јесте човеко- во расположење душе када се један свештеник који је често мењао место службовања обратио владици николају за нови премештај, владика му је рекао: „пре- местио бих ја тебе кад бих био сигуран да не- ћеш на то ново место повести и себе са собом“ да ли ћемо бити мили људима и да ли ће на- ма бити добро међу њима много зависи од нас самих јеванђеље нас учи како да живимо, па да не будемо терет другима, и како да други буду ла- ки нама прво што нам препоручујете јесте – неисти- цање себе, недржање много до себе, до своје „вредности“, својих „заслуга“ које се биће на овој земљи могло упореди- ти са господом христом? а за њега је бог пре- ко пророка рекао: „гле , љубљени мој, који је по вољи душе моје! неће се свађати, ни викати, нити ће ко чути по раскршћима гласа његова трске стучене неће преломити, и стењ- ка који тиња неће угасити (ис 42, 1–4; мат 12, 18–20) кад би кога излечио, господ христос му је обично говорио: „гледај да никоме ништа не кажеш“ (марк 1, 44) ми који радимо за то да нас други хвале и ко- ји стално истичемо своје заслуге, доживљава- мо тешка разочарања има у јеванђељу једно место преко кога, док га читамо, некако олако прелазимо, а које са- држи велику истину наиме, у светом јеванђе- љу по луци пише да бог „разорава поносите“ ни са чим другим, него „мислима срца њихо- вих“ (1, 51) и стварно, самољубив и поносит човек стално, и дању и ноћу, само мисли како му се не одаје довољно признања, како га љу- ди мање цене него што он заслужује, како га вређају, понижавају, омаловажавају гори па- као од тих црних мисли није му потребан сасвим друкчије стоји ствар са оним који ради због самога посла, који не очекује апла- уз и који не мисли високо о себи њега мисли о увређеном поносу не прогањају и он ведро проводи дане и има мирне и спокојне ноћи хришћанско расположење душе зависи још и од тога да ли волимо један свештеник је, приликом обиласка своје парохије, морао преноћити у некој кући у којој је било детенце од две-три године када је треба- ло да пође на спавање, дете су довели да пољу- би укућане и госта – свештеник је у том тренут- ку помислио: „боже драги, како би лепо било кад бисмо сви ми, полазећи на спавање, с љубављу помислили на оне међу које нас је бог поставио! како би после једног таквог пољупца у мислима била благословена и мирна наша ноћ ‘ у једној сиромашној породици учили су де- те, кад год би добило што за јело, да прво одло- ми комадић и даде већи тетки или сестри иди госту да се из малена научи да дели с други- ма и не мисли само на себе! има прича о оном оцу који је једног јутра до- био на поклон јабуку жао му је било да је поје- де он, него је дао кћерци њој је било жао да је поједе она, па је дала мајци мајци је било жао да је поједе она, па је, не знајући од кога је јабу- ка изјутра пошла, предала мужу када се увече вратио с посла благо људима међу којима вла- дају такви односи! један домаћин из левча је говорио: „док смо били у заједници са оцем, браћом и снајама, били смо скоро најимућнија кућа у селу и има- ли смо свега али некако смо се тешко слагали у кући су међу женама биле скоро свакоднев- не свађе кад нас је отац изделио, постали смо сиромашни: јели смо проју али нам је била слатка јер смо били срећни и задовољни: сла- гали смо се, радили с вољом, волели смо се“ имао је тај домаћин право само када човек с вољом ради свој посао, када га не гризе душевни бол и када истински воли, живот му није изгубљен, него на њега „пада она тиха божанска светлост, те постаје светао, леп и вредан живљења“ јер, „наше не- бо почиње овде“ извор: епископ хризостом (војиновић), тихи глас
... проди- ре у саму срж оног старозаветног, разграђу- јући нам све што се збива у једном свету који је близак оностраном на почетку ове збирке стоји вероватно једини и најцеловитији опис задушница, а потом се нижу ликови чије ка- рактере оним балзаковским маниром који тежи забележити све људске нарави, станко- вић нехотично даје безмало до последњег потврдиће то каснија српска књижевност није случајно баш овај свет одабрао пи- хришћанска књижевност знао је станковић да је несрећа људска сабрана око цркве и гробља заправо оно јеванђеље које српској књижевности недостаје у тренутку кад је српска држава коначно са леђа збацила стеге отоманске империје и закорачила у век модернизма „божји људи“ боре станковића дејан војводић борисав станковић – божији људи 58 1 / 2019 сац „коштане“ и „нечисте крви“ знао је стан- ковић да је несрећа људска сабрана око цр- кве и гробља заправо оно јеванђеље које српској књижевности недостаје у тренутку кад је српска држава коначно са леђа збаци- ла стеге отоманске империје и закорачила у век модернизма није му то могла исприча- ти и томе га научити ни његова чувена баба злата од које је слушао приче о старом вра- њу, па и о врањанским гробљима он је сам осетио и тему и моменат у коме се налазио, те је заједно са петром кочићем био зачет- ник и српске модерне књижевности и једне нове ослобођене духовности писац већ тад увиђа једну сакралну ди- мензију која је дубоко уграђена у свест на- шег народа, а од које није могла побећи ни каснија српска духовна традиција сетимо се само неких јунака булатовићевог романа црвени петао лети према небу или филмова емира кустурице иста нит веже крај xviii и почетак xxi века у чему се крије потреба да се овакав свет представи, може се тумачити са разних стра- на поред саосећања уметника са овим љу- дима у њиховом се карактеру крије и нешто ослобађајуће сетимо ли се дубровачких те- атара, карневала и луда, схватићемо да ко- рен сваког оздрављења јесте блиско везан са поремећајем ума или барем његовим иш- чашењем у таквим тумачењима иде се до- тле да се тврди да управо овакви појединци наш свет и спасавају то се донекле поклапа и са хришћанским веровањем да читав један град, место или земља стоји на једном или неколико праведника неоспорна је чињеница, са ове историјске дистанце, да је збирка божји људи у саодно- су историјског момента и свести народа по- стала зачетник једне нове духовности која се буди на прелазу из хix у xx век оптерећена теретом турске власти и борбе за осамостаљењем, србија је још дуго после књижевне сенза- ције борисава станковића тра- жила она обележја своје држав- ности и духовности ипак, како је српска књижевност ишла у корак са европском модерном у ослобађању пре свега једне ко- лективне духовне вредности, с правом можемо рећи да су бож- ји људи истински траг о зачетку једне нове парадигме у српској култури стога скерлићев суд с по- четка овог текста, у ком се апострофирају јунаци станко- вићеве прозе у свом тотали- тету нимало не чуди заправо, књижевност која признаје све оне осећаје једног народа, па макар они били и најнижи, заправо постаје национална књижевност из које се рађа је- ванђељска духовна, али и морална верти- кала, коју је касније лако пратити ако жели- те стварати и живети на том трагу српска књижевност имала је бројне писце који су кренули путем чији је зачетник у модерној српској књижевности био управо борисав бора станковић хришћанска књижевност просјак, извор: changeorg јануар / фебруар 2019 59 мисионарски излог приредио књигољубац, верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке, београд, 2017, 366 смисао живота: православље или јога милош з јелић у нашим медијима и јавности у по- следње време је крајње актуализова- на прича о јоги она се представља као древна вештина, која служи за телесну релаксацију, побољшање концентрације, опуштање јога је све популарнија и код старијих и код омладине, но заборавља се да је она неспојива са православним хришћанством: јога потиче из паганске религије о томе да њен циљ није теле- сна релаксација, нити стицање истинског унутрашњег мира, и колико је опасна и по телесно здравље може се прочитати у овом зборнику текстова текстови пра- вославних аутора, дају нам одговоре на бројна питања и откривају непознате де- таље везане за јогу после уводног поглавља пут христа или пут јоге, следе поглавља хришћан- ски одговор на изазов далеког истока и велика лаж звана јога у овим поглављи- ма, један аутор каже: „ док у православ- ној молитви човек проналази себе и свој непрекидни живот у обраћању богу, у медитацији он лута илузијама све док се не затвори у јединој жељи – да ишче- зне тако да не остане никаквих других жеља“ у поглављу јога и последице, пажњу при- влаче текстови о последицама бављења јогом један аутор се осврће на уобичаје- ни начин пропагирања јоге као елемента здравог начина живота и каже „ постало ми је јасно да се јогини уопште не исти- чу здрављем и дуговечношћу друго, зва- нична медицина се још није позабавила овом методологијом побољшања здра- вља, очигледно зато што нема консензуса православље или јога (извор: wwwkorisnaknjigacom) 60 1 / 2019 о неким битним позитивним ефектима“ аутор даље наводи примере тешких здравствених поремећаја, насталих услед бављења јогом пажњу привлачи и поглавље право- славни пост и веганство, јер интере- совање за вегетаријанство и веганство расте један од аутора каже „господ је благословио једење меса а оно што бог благослови не може бити зло тре- ба приметити да сентиментални људи, који имају недоумице у погледу једења меса, неретко су потпуно равнодушни према неупоредиво страшнијим дели- ма но што је то убијање животиња ради људске исхране“ други аутор истиче да је „вегетаријанство, научно гледано, су- јеверје а да етика вегетаријанства није хришћанска“ последње поглавље носи наслов сед- моглава аждаја хиндуистичко-окултна учења у светлости хришћанства, а ау- тор је епископ александар (милеант) аутор прави поређење између право- славља и лажних учења далекоисточних религија, открива непознате детаље њи- хових учења, а тиме и опасности „идеја о принципијелној непојмљивости и не- достижности истине, налази се у основи зен – будизма пошто је свет привидан и илузоран, истина је недостижна и не- појмљива научити нечему другог сма- тра се једнако немогућим, као и научити нешто од другог да би се било шта схва- тило, неопходно је ослободити се пред- расуда и мишљења каква проповедају различите религије током медитаци- је, човек би требало да ослободи ум од спољашњих утицаја и да се у потпуности паралише све што човек може да спо- зна доћи ће му изнутра, изненада најва- жније је да се човек осети као органски део целине“ с обзиром да један број православних хришћана због незнања практикује, а неки од њих чак и популаришу јогу, ова књига представља веома важно штиво за наше време несрећна раздвајања главно је стрпљење дешавају се вео- ма лоше ствари имамо луксузне усло- ве на селу: она има једну кућу, ја имам другу; можемо и одвојено да живимо догађа се, побегнеш, затвориш се, љу- тиш на њу, мислиш: оваква је и онаква, све чини погрешно, новац је потрошила, унуке покварила знам већ: раздвајања су ђаволи мој ум је чувар срца: разумем да морам да идем први корак је тежак међутим, ти си мушкарац, имаш „его“, али треба пре- ћи преко поноса - и ти јасно видиш: како сам могао лоше мислити о њој, када она, јадна, толико трпи од мене?! зато и постоји брак „носите тешкоће једно другог“, тако је говорио апостол павле ово није уздах на клупи, овде се ради о тешким стварима дан ништа не успева, два, три; онда сам на извору наточио мало воде, ста- вио јој пред врата и већ је постало бо- ље изгледа да ми је дух свети дошао у помоћ разумем да без ње нећу бити срећан, нећу моћи ни своје омиљене плоче да слушам а када се све смири, разми- шљаш, зашто си се као будала дурио три дана? губимо драгоцено време живота на препирке, а живот је леп без међу- собне патње и сталних захтева једни од других: ти си муж - ти си дужан, ти си же- на - ти си дужна и у свету је тако, само у великом обиму - сирија, јевреји, ара- пи док сте подељени, не можете бити срећни пјотр мамонов, музичар, глумац приче из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“ бр 2 (100); град брест, белорусија јануар / фебруар 2019 61 некадашњи службеник штампарије која ради при српској патријаршији у бео- граду, милутин душанић, испричао нам је овај чудесни догађај који је чуо од удовице драгиње драгићевић код које је становао две године (1981–1983), у улици добрачина 73, као студент православног богословског факултета у београду– остао сам дужан мо- јој доброј газдарици да запишем овај њен чудесни животни доживљај у коме је она виде- ла само божију милост, љубав и испружену руку, и који ју је учврстио у православној вери драгиња је словакиња која се удала за србина из коцељеве (не сећам се његовог имена), и пре црквеног венчања при- мила је православље живе- ли су на звездари пред други светски рат, 1940, добили су си- на драгишу за време окупаци- је, као и многе друге, и њих је захватила ратна немаштина и драгиша се 1942 толико разболео да му он- дашњи лекари нису могли помоћи дете ни да оздрави нити да умре! драгиња у очаја- њу почне да моли бога да дете умре јер нема више снаге да бди поред њега и дан и ноћ имали су у стану само једну сијалицу која је светлела целу ноћ „тада“, прича она „не знам да ли сам то сањала или стварно видела же- ну у црној одећи која ми рече: ’јесам ли ти рекла да ћу ти требати? иди у цркву свете петке на калемегдану и наћи ћеш лек!‛ да ли у бунилу због неспавања и премора, не знам, почела сам да размишљам откуда познајем ону жену и сетим се када сам имала девет година, сањала сам да се играм у свом дво- ришту и приђе ми старија жена у црном ја се уплашим, прескочим ниску ограду и по- бегнем она је остала у мом дворишту и само ми је довикнула: ’нека, нека, требаћу ја теби!‛ чим је свануло, упутим се ка калемегдану трамвајем и стигнем ту сусретнем једну по- знаницу, јеврејку, која се бавила биљем, па видевши ме сву скрхану, упита ме: ’драгиња, како си?‛ ја јој опи- шем све моје муке и драгиши- но стање она ми рече: ’није то проблем отиди сада у биљну апотеку и купи чајеве (нажа- лост, заборавио сам које све чајеве је препоручила) и биће му боље’ растанемо се и ја проду- жим према цркви свете петке стигнем, црква отворена – жи- ве душе нема размишљам, бо- же, ко да ми дâ лек када овде никога нема? у недоумици шта да чиним и да ли још да чекам, чујем као да ми анђео господ- њи рече: ’имаш лек!‛ отрчим у биљну апотеку срећа, те сам све оно биље запамтила, купим то, помешам и скувам и дам детету да попије након само две-три употре- бе, драгиша је оживео, штавише, као да никад није био болестан то је чудо свете петке! па, кад неко каже да нема бога?!“, увек се у причи питала драгиња драгиња је касније родила и ћерку светла- ну нисам запамтио кад је остала удовица, релативно млада, само знам да је драгиша израстао у лепог младића, оженио се, постао отац, али и деда својим унуцима а драгиња је свој овоземаљски живот окончала код ћерке која је са својом породицом живела у шведској сведочанство „тада“, прича она „не знам да ли сам то сањала или стварно видела жену у црној одећи која ми рече: ’јесам ли ти рекла да ћу ти требати? иди у цркву свете петке на калемегдану и наћи ћеш лек!‛ чудесна помоћ свете петке р г света петка (извор: sufletortodoxro) 62 1 / 2019 иван буњин спомиње у својој књизи „село“ неку глувонему жену која је била добила на поклон једну раскошну свилену мараму же- на је била прилично ограничена и жао јој је би- ло да ту скупоцену мараму носи са лица, него је носила само с наличја, све очекујући да ће јој се некад указати прилика да је покаже све- ту у свему сјају али, као и свака ствар, свилена марама није била вечита, и она се тако с налич- ја искрзала и поцепала, а да је она јадница и није понела с лица – тако ради, пише буњин, и већина од нас и ми смо сви добили на поклон диван дар – живот међутим, многи поступају с тим даром као она неразборита жена – про- живе читав живот с наличја, с његове ружније стране када је евгеније оњегин у поодмаклим годи- нама погледао за собом – на свој празан, бес- плодан живот, када је сагледао како је само с мало више памети све могло бити далеко леп- ше и далеко друкчије, он је с уздахом казао: – а срећа је била тако близу! да, истински живот је често тако близу нас, а ми му неразумно окренемо леђа живи се по- сле ове у некој нади: биће боље, искрснуће не- ко чудо; разведриће се дани; понећу и ја своју лепу мараму с лица, а не с наличја али живот полако одмиче без промене на боље прола- зе дани празно, тупо, без истинског стварала- штва, без радости, без лепоте крај пута којим је једном спаситељ пролазио зеленило се смоквино дрво и он му је пришао у намери да утоли глад, али на смокви није би- ло плодова и он, који је толико благосиљао, проклео је то дрво које је само листало, а пло- да није имало (мат 21, 18- 19) тако носи на се- би печат неког проклетства и сваки живот који само споља личи на живот тако је, у неку руку, уклет и човек који тек само вегетира, који ра- ди колико баш мора, тек да би се одржао, а не створи ништа што би га превазишло и од њега остало истина, на сваком се послу може послужити богу, али благо ономе ко се ода ономе што мо- же до смрти да ради с вољом и љубављу! млади јован иљич сергијев (потоњи отац јован кронштатски) је још у раној младости осетио да га је бог позвао да буде свештеник и одао се томе позиву с много љубави и с много племените страсти: служио је свакодневне ли- тургије, проповедао, обилазио болеснике, мо- лио се за њих, обилазио домове по периферији свога града кронштата, одучавао људе од пића, мирио, учио, саветовао, тешио, помагао хиља- де душа је извео на прави пут, подигао, упутио, оплеменио и од душевних и телесних болести спасао малог микеланђела су родитељи били дали у граматичку школу, а он је осећао да га је бог позвао да буде уметник и све је време прово- дио у цртању и обилажењу радионица сликара и вајара на сликању и вајању су га „затицале ноћи и налазиле зоре“, како пишу његови био- графи, и није осећао умор, јер је радио оно за што је био рођен, оно што је волео, оно што му је постала једина животна страст и – убројао се у највеће уметнике света млади едисон је био прво продавац новина, па трговац, новинар и штампар, док није от- крио да му је бог дао проналазачки дар а тада се тако страсно одао томе послу да је на поне- ком изуму радио и по двадесет часова дневно и оставио свету око хиљаду и двеста пронала- зака које ми и данас користимо а тако стоји ствар и у свима другим области- ма оно је добар занатлија који страсно воли из пера првог уредника мисионара наше небо почиње овде епископ хризостом војиновић јануар / фебруар 2019 63 свој занат у онога је виноградара виноград као башта који са страшћу ради свој посао, у оне домаћице све блиста у кући која свом ду- шом воли овој дом, уредност, чистоћу ти људи који нађу своје право место у жи- воту и који раде оно што страсно воле имају стварно плодан живот, они су „помагачи бож- ји“, они сарађују с богом да у свету буде боље, они истински живе други услов за истински живот јесте човеко- во расположење душе када се један свештеник који је често мењао место службовања обратио владици николају за нови премештај, владика му је рекао: „пре- местио бих ја тебе кад бих био сигуран да не- ћеш на то ново место повести и себе са собом“ да ли ћемо бити мили људима и да ли ће на- ма бити добро међу њима много зависи од нас самих јеванђеље нас учи како да живимо, па да не будемо терет другима, и како да други буду ла- ки нама прво што нам препоручујете јесте – неисти- цање себе, недржање много до себе, до своје „вредности“, својих „заслуга“ које се биће на овој земљи могло упореди- ти са господом христом? а за њега је бог пре- ко пророка рекао: „гле , љубљени мој, који је по вољи душе моје! неће се свађати, ни викати, нити ће ко чути по раскршћима гласа његова трске стучене неће преломити, и стењ- ка који тиња неће угасити (ис 42, 1–4; мат 12, 18–20) кад би кога излечио, господ христос му је обично говорио: „гледај да никоме ништа не кажеш“ (марк 1, 44) ми који радимо за то да нас други хвале и ко- ји стално истичемо своје заслуге, доживљава- мо тешка разочарања има у јеванђељу једно место преко кога, док га читамо, некако олако прелазимо, а које са- држи велику истину наиме, у светом јеванђе- љу по луци пише да бог „разорава поносите“ ни са чим другим, него „мислима срца њихо- вих“ (1, 51) и стварно, самољубив и поносит човек стално, и дању и ноћу, само мисли како му се не одаје довољно признања, како га љу- ди мање цене него што он заслужује, како га вређају, понижавају, омаловажавају гори па- као од тих црних мисли није му потребан сасвим друкчије стоји ствар са оним који ради због самога посла, који не очекује апла- уз и који не мисли високо о себи њега мисли о увређеном поносу не прогањају и он ведро проводи дане и има мирне и спокојне ноћи хришћанско расположење душе зависи још и од тога да ли волимо један свештеник је, приликом обиласка своје парохије, морао преноћити у некој кући у којој је било детенце од две-три године када је треба- ло да пође на спавање, дете су довели да пољу- би укућане и госта – свештеник је у том тренут- ку помислио: „боже драги, како би лепо било кад бисмо сви ми, полазећи на спавање, с љубављу помислили на оне међу које нас је бог поставио! како би после једног таквог пољупца у мислима била благословена и мирна наша ноћ ‘ у једној сиромашној породици учили су де- те, кад год би добило што за јело, да прво одло- ми комадић и даде већи тетки или сестри иди госту да се из малена научи да дели с други- ма и не мисли само на себе! има прича о оном оцу који је једног јутра до- био на поклон јабуку жао му је било да је поје- де он, него је дао кћерци њој је било жао да је поједе она, па је дала мајци мајци је било жао да је поједе она, па је, не знајући од кога је јабу- ка изјутра пошла, предала мужу када се увече вратио с посла благо људима међу којима вла- дају такви односи! један домаћин из левча је говорио: „док смо били у заједници са оцем, браћом и снајама, били смо скоро најимућнија кућа у селу и има- ли смо свега али некако смо се тешко слагали у кући су међу женама биле скоро свакоднев- не свађе кад нас је отац изделио, постали смо сиромашни: јели смо проју али нам је била слатка јер смо били срећни и задовољни: сла- гали смо се, радили с вољом, волели смо се“ имао је тај домаћин право само када човек с вољом ради свој посао, када га не гризе душевни бол и када истински воли, живот му није изгубљен, него на њега „пада она тиха божанска светлост, те постаје светао, леп и вредан живљења“ јер, „наше не- бо почиње овде“ извор: епископ хризостом (војиновић), тихи глас
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
10
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
...се мо- лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад- но и расејаноБЕЗМАЛО 📌 сваки верујући човек
ће данас рећи да нема времена за молитву
од силних обавеза, а кад би нам неко одузео
телефоне и извршио
...се мо- лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад- но и расејано
МЕТА инфо: Р:25293 К:189614 Д:105
| Свеска 372 |
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... а никад модерно свети оци кажу: ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави божијој, јер кроз молитву долази благодат светог духа слободан: е, ту смо сви танки слабо се мо- лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад- но и расејано безмало сваки верујући човек ће данас рећи да нема времена за молитву од силних обавеза, а кад би нам неко одузео телефоне и извршио инспекцију, ту би се ви- дело да смо неколико сати дневно губили време на телефону међутим, олакшања од наших брига и решења проблема без моли- тве нема да би породица дисала духовно, мора да т ече молитва у дому што се више скраћује и прескаче молитва то смо уморни- ји и слабији изгледа да ту морамо највише да се „изразбијамо“ да би неке ствари схва- тили ту препоручујем често посећивање на- ших манастира да би се са тог манастирског вишедетне хришћанске породице 46 2 / 2020 кандила донео кући огањ редовне молитве који онда треба одржавати што је дуже могу- ће, па опет у манастир кад ослабимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? идете ли на поклоничка путовања? слободан: уместо летовања и зимовања посећујемо наше манастире кад се укаже прилика тако смо обишли многе наше ма- настире, али најрађе идемо у црну гору која је пуна светиња, али и истинских хришћана међу којима је врло пријатно боравити вер- ни народ у црној гори је, по мом мишље- њу, носилац најздравијег православног ду- ха код нас срба и ако дође поново до неке обнове вере код нас, доћи ће управо из тог расадника драгана, како сте се понашали у трудноћи? пренатални стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка какви су били порођаји? имате ли поверења у дана- шње вакцине? драгана: сваки порођај је различит и страх је увек присутан, али не страх од са- мог порођаја него брига хоће ли све би ти у реду са бебом тај страх треба претварати у речи молитве у себи кад год би током поро- ђаја кренуле неке компликације, уз молитву би све на крају бивало у реду и током труд- ноће бих понекад причала са бебом, али сам више причала богу о беби наша су деца сва вакцинисана, али чврсто верујем да сваки родитељ мора имати право избора хоће ли вакцинисати децу, и подједнако је важно да има приступ информацијама о саставу и ква- литету вакцина имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? слободан: усудим се рећи да су вишедет- не породице богатије у љубави, јер се љу- бав не дели рађањем деце, и није тачно да је има мање за свако ново дете већ, напро- тив, она се умножава приоритет треба да буде склад у породици, а остале обавезе да се подреде томе што више човек планира свој живот, то се бог више повлачи и оста- вља да човеку буде по његовим плановима, а из тога најчешће изађе катастрофа да се не би самомучили, треба богу оставити про- стора да делује у нашим животима и онда ће се све наместити баш онако како нама тре- ба није упитно да ли ће т у бити препрека, и оних ун утрашњих где се сами боримо са својим сумњама и слабостима, па до оних спољашњих где трпимо неразумевање и осуду од ближњих тога ће би ти, али опет да се присетимо чувене реченице из филма „бој на косову“ када свети кнез лазар каже: „ја не гледам да ли ћ у ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“ ми данас бранимо светињу брака и светињу породице која је мала црква е, дао бог, да будемо витезови као кнез лазар па да с е умножимо и да нас памте покољења као обновитеље здравог народа, а не к ао ријалити шоу коме је бог дао да ра ђа, треба да ра ђа и да не с умња да ће бог да ти и у слова и хране и новца и све што треба за ту децу коју нам је дао ка- ко каже владика његош у „горском вијенцу“: „прегаоцу бог даје махове“ другим речим, предузми нешто и сам, па ће и бог помоћи сигурно, и то у мери којој се нисмо могли ни надати кад господ даје, онда и претиче, и он сам је рекао: не брините се, дакле, гово- рећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? него иштите најприје царство божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати (мт 6, 25–34) захваљујемо вам на искреној и душекори- сној поруци и верујемо да ће је многи подр- жати, а такође и његошеву веру да „прегаоцу бог даје махове“ знамо да се његош удубљи- вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то и време трпи“ заиста, све зависи од људске воље и правилно коришћене слободе да- кле, када чинимо оно ш то хоћемо, нека то буде и богу угодно, па наше време неће да нас трпи него да са нама духовно напредује уверили смо се да се ваша породица бори за такве људе и такво време вишедетне хришћанске породице март / април 2020 47 сведочанство одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и факти тапија, већ и крвоток цркве – народ божићни васкрс народа лела марковић догодило се буђење народа у братској црној гори оног народа ко- ји је до скора био успаван, изгубљен, потиснут оног народа кога су пита- ли, а кога нису хтели да чују прогле- даше слепи, проговорише утишани, покренуше се укочени, чуше пови- цима и хајком заглушени десило се чудо! вековима пастири расејаваше реч божију коју господ посеја, а свети је узидаше у светиње, да буду светио- ник пастви до страшнога суда, уто- чиште вернима, прибежиште залу- талима, дом истини многе светиње претрпеше голготу, многе су нестале са земље вазнеше се на небо да бу- ду још један зрак у неописивој лепо- ти божије светлости оне друге све- тиње, привезане за земљу и род, још страже над стадом вековима зло насрће на човека поданици лукавог поново облећу око светиња, желе да продру у на ј- јачу тврђаву вере, да је изнутра обе- зимене, обезбоже, обезнане хоће да је обесправе насиљем над правом и правдом, труде се да јој одузму пра- во, да на метну силу да је из нутра сруше, освоје и присвоје а не виде, худи, потпуно заслепљени влашћу, среброљубљем и сујетом, да је цр- ква тело христово и да одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и пљевља, 5 јануар 2020 г (aутор: ана џарић) 48 2 / 2020 о андрићевим приповеткама иво андрић, даровити писац, посматрач и хрони- чар сазидао је мост између моје душе и вишеграда на дрини и рзаву никада до сад нисам читао тако истанчане описе страха, љубоморе, беса, жеге, надошлих река, нео- бичних људи босанске касабе могао сам да чујем дрину како нестаје у даљини, да осетим њену хладну воду док младићи, уморни и изгладнели од пливања и роњења, одлазе још једном на другу обалу чуо сам немоћне уздахе људи обамрлих жегом осетио сам дубоку тугу кад се фил склонио у кут штале да умре необична жудња за животом и панорама открили су ми сањара какав сам и сам заволео сам необичну девојчицу розу калину ње- на лепота описана је бираним речима које заувек остају у срцу смела луталица која се игра са дечацима на обали, залази у циганске авлије, пење се по дрвећу и храбро брани своју част одувек сам је познавао као и марко, који је одувек патио за оним што свет може да пружи – раскош и лепота жељан свега готово да је презирао оскудицу својих родитеља немоћан да би- ло шта промени у њему је живео само бол сећање на розу и први неспретни пољубац вратили су га у дав- но заборављене дане, а сад је морао да преплива на другу обалу и остави иза себе оно што не може бити завидим жепи на белом луку под којим запенуша- на протиче завидим камену из мајдана на који је пи- сац наслонио леђа једне летње вечери кад се враћао из планине неки људи отресу са себе немиле дога- ђаје и наставе даље неимар је оставио своје дело да служи људима, а везир се никада није вратио животу осећања која заокупљају дечака док чека свој тренутак да добије књигу препознао сам као своја његов страх ме је обузео као да ја морам да вратим поцепану књигу девојка семитске лепоте узалуд се буди јер леде- ник не зна да воли, он једино жели да ужива у лепоти научио сам зашто родитељи склањају своје кћери од људи попут несталног младића нестала је једна ду- ша, а касаба је наставила да постоји истим данима аника је занавек остала вишеградска џизлија чак ни михајло није разумео какав бол јој је нанео бол се претворио у бес којим је разрушила све што је могла да има знала је да има мо ћ над мушкарцима и зна- ла је да ид е у суноврат није знала зашто је михајло одустао од њих људи у касаби заувек су запамтили аникина времена сваки човек зна да с е враћа богу, којим путем то нико од нас не зна писац је испричао необичне судбине обичних људи, заувек сачуване у његовим делима лазар вулић из пера читалаца мисионара факти тапија, већ и крвоток цркве – народ не брани се светиња само на папиру, у цр- квама, манастирима, већ и народом и у на- роду здраво и будно духовно ткиво народа, најјача су одбрана ни слутили нису чиновници лукавог да се може догодити буђење народа оволи- ких размера у буђењу виде јуродивост, лу- дост, неразум, побуну не разумевши јуро- дивост христа ради а како би разумели, одрођени и одметнути од бога, колико бо- ли верујући народ када се на господа гађа? духовна ампутација води брисању створи- теља из ума, разума и срца, те није чудно у шта их таква амнезија преображава њи- хов говор, богат речима деструкције, рађа мржњу, а плоди уништење у исто време, пастири верујућег наро- да умирују стадо, држе га на ок упу, хране га духовном храном обогаћују познањем да је спас у умножавању љубави, милоср- ђу, саборности и братољубљу, врлинама и одржавању уља у светиљкама до дру- гог христовог доласка стрепе због своје духовне деце, али их поје и крепе вечном истином која је одувек надживела лаж и ту не може бити страха од исхода, уко- лико се истраје на божијем путу који спа- сењу води све остало води земаљским пролазностима снег који је у црној гори пао уочи божића открио је трагове звери али, и оне друге ко- ји показују како се кроз мећаву саборно хо- ди највишим циљевима за верујуће, пахуље се преобразише у ману, а мраз у најтоплији огањ који им загреја срца хрлећи светлости, хрлећи васкрсу, дочекаше божић! не може бити страха од исхода, уколико се истраје на божијем путу који спасењу води март / април 2020 49 света земља тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се налазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у којој је и сам симеон био положен манастир светог симеона богопримца у катамону јелена јонић сматра се да је симеон богопримац био један од седамдесет и два уче на пре- водиоца које је египатски краљ птоломеј ii (285–247 пне) ангажовао да преведу свето писмо са јеврејског на грчки (септу- агинта) према предању, када је свети си- меон превео књигу пророка исаије и про- читао речи: „ето девојка ће затруднети и родиће сина“ (ис 7, 14), мислио је да је ово очигледна грешка и да би уместо „девојка“ (девица) требало да пише „жена“ хтео је да исправи текст, али анђео господњи зауста- вио је руку светитеља и уверио га да неће умрети све д ок се не уве ри у ис тинитост пророчанства исаије према другој причи, симеон је, враћајући се из египта у јеруса- лим, бацио свој прстен у реку са речима: „ ако га нађем, могу да верујем пророку“ следећег дана је у једном селу купио рибу и када је по чео да је де, нашао је сво ј пр- стен у риби и заиста тако и би јер к ада пречиста и преблагословена дева марија донесе сина свог, исуса христа у храм бо жији, по про- мислу се нађе ту и све ти симеон, који би прозван богопримцем, јер у зе од ње м ла- денца на своје руке испуни се реч анђела господњег, да свети старац неће умрети док својим очима не види месију на тај до- гађај чекао је он ве ома дуго, и најзад када је дочекао он мирно предаде душу своју го- споду у дубокој старости у југозападном делу јерусалима, недале- ко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца ова област је манастир на катамону, кувуклија изнад гроба свсимеона богопримца (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) 50 2 / 2020 света земља позната и као катамон, па се данас најчешће овај манастир назива манастир светог симе- она на катамону тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се на- лазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у к ојој је и сам симеон био положен поједини истори- чари тврдили су да је ма настир 1177 годи- не основао грузијски цар вахтан-гаркаслан, који је исте године склопио савез са египат- ским султанима против крсташа, а заузврат у југозападном делу јерусалима, недалеко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца манастир на катамону, иконостас (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир на катамону, триптих (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир светог симеона богопримца на катамону (извор: hilandarinfo) март / април 2020 51 је тражио манастир часног крста и друге мање манастире у близини јерусалима до- бивши тражене манастире, грузијски цар је населио грузине и грузијске монахе у овим манастирима, али како су дошли у великом броју формирано је и неколико грузијских села у овој области као османлијски савезници и добри рат- ници, грузини су имали великог утицаја на османлије, па су тако издејствовали да на темељима куће и окућнице светог симеона богопримца изграде манастир са околним утврдама и кулом о даљој судбини овог ма- настира се мало зна, али се може претпоста- вити да с у у 14 или 15 веку овај манастир уништили арапи, јер се у једном путопису који је на стао век к асније наводи да с е мо- гу видети зидине манастира и кула висине до 20 метара које су делимично уништене и да имају мноштво празних соба међутим, нешто каснији путопис говори о да су зиди- не и кула овог манастира у најбољем реду у прилог томе говори и историјски запис да су грузијски краљеви давид и лео 1527 године склопили савез са сулејманом про- тив египатских султана и да с у их по тпуно победили, па је султан сулејман грузијцима одобрио бројне привилегије и места уз до- зволу да обнављају манастире у околини је- русалима вероватно да је том приликом об- новљен и манастир катамонас, који је онда био поново настањен грузијским монасима, с тим да је и да ље био потчињен манастиру часног крста даља историја манастира се прати преко појединих арапских путописа тако путопис из 1646 године наводи да је кула манастира катамонас била висока, че- твороугаона, направљена од белог камена и да се у њој налазило неколико ненасељених станова у манастиру су латински монаси повремено обављали мисе због којих су се разгневили арапи и протерали хришћане, а манастир претворили у објекат друге наме- не већ 1666 године следећи путопис наво- ди да је од манастира остала само рушевина даљи извори кажу да је 1738 г био видљив доњи део куле и на њему натпис на грузин- ском остаци исте куле били су видљиви и 1859 г исте године грчки монах аврам из града мадита купио је земљу са рушевина- ма, почео да је обрађује и да ископава дело- ве утврђења у североисточном делу налази- шта монах аврам је открио делове монашких келија, трпезарије, мозаичних подова, чак и рибњака и стубова од белог мермера не- посредно иза остатака куле-пирга открио је темеље саборног храма са мозаичним подо- вима што је по све му судећи био храм све -тог симеона богопримца након овога монах аврам је обновио храм и из темеља подигао нову четвороугаону кулу околне стене су разорене барутом, уситњени камен је ис- коришћен за обнову келија и економских објеката, околина манастира је очишћена од камења, донесена је земља, засађене су жи- тарице и виноград, а непосредно испод куле формирана је башта године 1879 монах аврам је по чео да ис- тражује спољашње двориште како би про- нашао гроб светитеља том приликом је пронашао усечене гробнице испод стене, напуњене камењем и земљом, очистио их је и до њих направио широки улаз изнад ових гробница монах је у наредне две године са- градио храм посвећен светом симеону у позним годинама, када се монах аврам осе- ћао изнемогло, предао је кључ обновљеног манастира на катамону његовом блаженству патријарху јерусалимском јеротеју, посве- тивши овај манастир заједници светог гроба данас је манастир светог симеона бого- примца на катамону добро утврђен, окру- жен великим парком са мноштво борова и чемпреса у области познатој као гиват ораним у источном делу храма налази се кувуклија светог симеона богопримца, степенице во- де у празну гробницу (мошти су пренесене у цариград под царем јустином ii), а почет- ком 13 века крсташи су их однели у задар на четири стуба изнад гроба налази се бела мермерна плоча, изнад ње је висока, изре- збарена дрвена кувуклија на северном зиду храма, налази се неколико икона из 19 века, а триптих који илуструје легенду о прстену посебно је занимљив света земља 52 2 / 2020 света гора главна светиња скита је чудотворна икона пресвете богородице нерукотворена код грка позната и као продромитиса скит светог јована крститеља – продром др немања јонић овај румунски скит је сме штен на ис точ- ном крају свете горе у об ласти вигла, на самој ивици светогорске пустиње, на об- ронцима планине атос до скита продром је лако доћи из манастира велика лавра, јер су повезани путем у дужини од три киломе- тра у близини овог скита се налазе пећине светог петра атонског и светог атанасија атонског, као и извор воде (тзв извор мајке божије) на месту данашњег скита у 17 веку је по- стојала келија са параклисом посвећена светом јовану крститељу већ 1750 г се неколико молдавских монаха подвизавало у овој келији на челу са јеромонахом ма- каријем око 1810 године келију је купио ученик преподобног пајсија величковског, старац јустин пустињак влах (1770–1845), родом из молдавије, који је примивши по- стриг од преподобног пајсија убрзо оти- шао на свету гору по доласку у свету гору старац јустин је одмах започео изградњу неколико келија, архондарика-гостоприм- ница и других објеката и постепено је по- чео да с абира око себе у овим но вим ке- лијама, молдавске и румунске монахе из других светогорских манастира и келија ученици преподобног јустина влаха, оци нифон и нектарије, родом из молдавије, убрзо су након смрти старца претворили ове келије у ски т у д окументу који је из -дала велика лавра, а који се састојао из 13 глава, записано је да се допушта благоче- стивом племену молдавском да изгради општежитељни скит сагласно овом до- кументу продром је добио статус опште- житељног скита, на челу са дикејем (грч δίκαιος), који има свој печат, али да ће и даље бити потчињен манастиру велика ла- вра, што је и потврдио константинопољски иконе пресвете богородице нерукотворене – про- дроматиса (извор: wwwcatedralaneamuluiro) март / април 2020 53 света гора патријарх тако је озваничен први румун- ски скит на светој гори саборни храм посвећен богојављењу, са- грађен је 1866 године уз финансијску помоћ молдавског кнеза григорија жикија главна светиња скита је чудотворна икона пресве- те богородице нерукотворена код грка по- зната и к ао продромитиса оснивач скита, јеросхимонах нифон, 1863 године наручио је икону од искусног и, у то време, познатог иконописца из јашија, георгакиса николауа, одредивши му да иконописање треба да ра- ди у посту и у молитви, односно свакоднев- но да чита акатист пресветој богородици, и да једе само онда када сврши иконописање на крају дана у почетку је иконописање до- бро ишло, али када је иконописац дошао да наслика лица господа исуса христа и његове пресвете мајке, није могао да их прикаже на одговарајући начин тада је георгакис, од- лажући свој рад, почео искрено да се моли пресветој богородици за помоћ сутрадан је побожни иконописац ушао у своју радио- ницу и угледао већ готову икону, са чудесно самоосликаним лицима у скиту се налази још једна чудотворна икона, икона јована крститеља године 1821 за време грчког устанка, свету гору су заузе- ли турци, који су пљачкали и разарали мана- стире, скитове и келије широм полуострва између осталих, турци су упали и у скит про- дром, и у саборном храму су угледали вели- ку икону светог јована крститеља који их гледа строгим погледом уместо покајања, турци су пушкама пуцали у икону, али су се том приликом меци, не наносећи оштећења икони, одбијали о икону и погађали турске војнике, који су убрзо у паници побегли из скита од 1859 године скит се званично сматра румунским у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препо- род: изграђени су водовод и канализација, болница, изграђена је нова трпезарија на темељима старе трпезарије, проширена го- стопримница као и велики конак међутим, већ 1905 г у јаком земљотресу, већина ових објеката је прилично страдала грађевин- ска обнова скита ширих размера је започета 1970 г, а 1984 г отац петроније танасе, који је тада имао велики ауторитет на светој гори постао је дикеј као и већина светогорских манастира, скит светог јована крститеља, продром, скит светог јована крститеља, продром (извор: basilicaro) 54 2 / 2020 света гора има четвороугаону основу главни улаз је у западном крилу, испод звоника, боч- но од улаза су гостопримница, параклис и трпезарија у источном крилу је смештена библиотека у којој се чува 130 рукописних књига и око 5000 штампаних књига, углав- ном на румунском језику јужно крило ски- та је изграђено 1882 г и у њему су смеште- не просторије дикеја у северном крилу манастира су монашке келије и параклиси у непосредној близини скита се налази па- раклис светог јована крститеља, параклис старе келије и параклис који се користи као гробљански саборни храм је у источном делу порте и импозантних је величина 30х18 метара храм има скоро све елементе светогорске архитектуре: поседује спољашњи и унутра- шњи нартекс и три куполе храм је богато украшен фрескописом из 1863 г већина натписа је на латиничном (румунском) пи- сму, док су у старијим румунским келијама и параклисима натписи у фрескопису на сло- венском језику фрескопис саборног храма садржи велики број светитеља у природној величини од богатог фрескописа нарочито се издваја фреска која приказује свих 20 све- тогорских манастира и светитеље, њихове осниваче једна од главних светиња скита је честица главе светог јована крститеља поред ове честице у скиту се чувају и мошти апостола матеје, првог учитеља архиђакона стефа- на, великомученице варваре, мошти све- тог јована златоустог, григорија богослова, модеста јерусалимског, великомученика харалампија, светих бесребреника козме и дамјана и светог трифуна данас скит има бра тство које чини око 50 монаха, углавном из румуније и молдавије у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препород икона светог јована претече (извор: jurnalspiritualeu) саборни храм скита продром (извор: greececom) март / април 2020 55 из историје српске православне цркве најближи времену датовања иконе св рафаила банатског с краја xvi и почетка xvii века је помен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године нека сведочанства о времену и лику светог рафаила банатског др ђорђе т вуковић у хиландарској ризници сачувана је икона на којој је живописан лик св рафаила ба- натског процењује се, по сликарском стилу, да је реч о делу с краја xvi и почетка xvii века полазећи од тог податка, можемо потражити траг који је св рафаило банатски оставио о себи у сачуваним историјским документима најближи времену датовања иконе је по- мен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године следе- ћи податак потиче три године касније тада су у дубровник допутовали јеромонах рафа- ило, као изасланик хиландара и проигуман евстратије у име манастира св павла њих двојица су дошли те 1552 године, по новча- ни прилог који је следовао светогорским ма- настирима, а који се у свакодневном говору називао „дубровачка свећа“ овај податак о путовању, указивао би на нашег рафаила ба- натског, као вредног монаха који предано ра- ди у корист манастира, предузима путовања у крајеве далеко од свете горе, као оног „који зна да прође све путеве са драгоценим това- ром, упркос страху од разбојничких заседа и да се неозлеђен врати у матични манастир“ „дубровачка свећа“ или „стонски доходак“ је данак који су установили српски владари и обавезали дубровник, изгледа од времена цара уроша, да га исплаћује српском мана- стиру светих арханђела у јерусалиму како је записао један дубровачки историчар, у време царице маре бранковић, манастир- ско братство је пострадало (изгледа у време епидемије куге), те се исплата данка пренела на српске светогорске манастире хиландар и светог павла после смрти маре и ње не сестре кантакузине, дубровчани су покуша- ли да заобиђу ову обавезу, али су наишли на одлучан отпор монаха, па се од 1488 године даривање „свеће“ обнавља и траје све до уки- дање дубровачке републике у марино време утврђено је да се доходак исплаћује сваке друге године сваки манастир је бирао свог посланика, по правилу, угледног и поузданог јеромонаха или проигумана, ре- ђе игумана све до 1560године, оба послани- ка су добијала једно веровно писмо писано у име оба манастира, а затим су заједно крета- ли на п ут писмо је почињало љубазним по- здравима кнезу и властели, затим су следиле молитве богу и богородици да заштите град „од непријатеља видљивих и невидљивих“, а затим би се замолиле дубровачке власти да приме посланике и уруче им „свећу“, као што је обичај у самом граду чуван је образац овог писма, како би с е упоредио са оним к оји су монаси доносили: „образац писма које пишу игумани свете горе, речене горе атон у ма- кедонији, дубровачкој сињорији, када шаљу монахе да приме уобичајену милостињу“ 56 2 / 2020 из историје српске православне цркве из каснијих извора, знамо да су светогор- ски монаси улазили у град са великом прат- њом својих сународника, а затим су главном улицом ишли ка кнежевом двору у с али малог већа свечано би их при мили кнез и већници уследили би поздравни говори и пригодна молитвена песма на „словенском“ језику монаси су својим домаћинима пре- давали четири корпе пуних поклона из ба- ште: у првој су биле пињоле (борова језгра), у другој суве трешње, у трећој лешници, а у четвртој турунде – колач са нитима шафра- на тада би скромно замолили да се „учини дар који називају свећом“ кнез и већници би их пажљиво саслушали, захвалили им на лепим жељама и даровима, а онда би их упутили државним благајницима и проку- раторима св марије онда би монаси тамо отишли, и срдачно поздравили благајнике и прокураторе пошто би се прочитала писма игумана, монаси су показивали делове дука- та који су имали код себе ти расечени дело- ви су спајани са трећим делом истог дуката који је чуван у дубровачкој благајни а да се додатно покаже веродостојност дуката, он- да би монаси-посланици показали и мана- стирске печате којима су требали да овере признанице по примању новца после при- мања новца, узиман је нов д укат и расецан на три дела, по устаљеној процедури тада би се српски монаси опростили од својих љубазних домаћина и кренули пут натраг управо те 1552 године, када имамо вести о примању „дубровачке свеће“ и рафаило- вом учешћу у томе, турске власти су основа- ли темишварски ејалет, у чији састав је ушао и бечкеречки кадилук управо на простору овог кадилука јавиће се један хиландарски метох, прочитан у османским документима, као бакебош или бакебуш, близу банатског села арач (или арача) о по стојању тог ме- тоха говоре следећи документи: хуџет писан почетком октобра 1578 године у бечкереку (данашњи зрењанин) и султанов ферман из јула 1582 године из докумената се сазнаје да су хиландарски монаси стекли овај ме- тох у време пописивање чанадске области, али се не прецизира да ли с е мисли на први или други попис, тако да се добијање метоха датира између 1567 и 1571 године хилан- дарски монаси су 2 октобра 1578 године затражили дозволу на бечкеречком суду да, на остацима претходне цркве, саграде нову у заштиту хиландарског метоха и подизању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви господњој март / април 2020 57 дозвола од власти је добијена уз уобичајену обавезу да нова грађевина не премаши своје првобитне димензијецрква је требало да бу- де саграђена од дрвета и трске, односно ша- ше на метоху су монаси гајили стоку и пчеле у лето 1582 године монахе су узнемирили санџак-бегови људи који су скупљали порез, али су затражили више него што је прописа- но због тога су монаси затражили заштиту у цариграду, па је уследило издавање ферма- на следила је султанова заповест чанадском санџак-бегу и бечкеречком кадији да испита- ју притужбе монаха и спрече сваки зулум и злоупотребу, ако их је било поменути метох је изгледа био веома сиромашан, па је сул- тан услишио захтев монаха да се убудуће све дажбине и ушури замене са 250 акчи које би плаћали одсеком после овог документа из 1582 године, у изворима се губи сваки даљи спомен овог метоха но, и то је довољно да се временски ближе одреди време деловања светог рафаила ба- натског он је очигледно био послат на мана- стирско послушање, како каже запис на ико- ни, јер је требало организовати нов метох, негде између 1567 и 1571 године монаси су добили дозволу да граде грађевине од др- вета и трске, што одговара предању да је св рафаило становао у колиби од прућа бечке- рек је био место где се долазило на суд пред кадију и требало је организовати пристојан смештај за боравак монаха уједно, то је био згодан повод да се тамо настане монаси, бли- зу једног бреста, као што то тврди народно предање, и затим, током времена испослује подизање омање цркве у бечкереку веро- ватно су и овде прве стамбене јединице биле од трске или прућа цео подухват требало је поверити најискуснијем монаху, а то је био св рафаило, који је као што смо већ видели, имао искуства у преговорима са дубровач- ким властима у свести народа, задржало се сећање на св рафаила и као проповедника у заштиту овог хиландарског метоха и поди- зању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви го- сподњој целог свог века парохијани нису само људи који прима- ју свештеника у кућу они могу бити и породица како то? људи који су ту једни за друге, који се разумеју и брину једни о другима јесу по- родица не морају да се виђају сваки дан, не морају да се „зивкају“ непрестано, али треба да су увек ту ако нешто затреба тако, на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једностав- но ће доћи јер за цркву су увек ту разговарала сам са росицом, босанком, ми- лентијем, браниславом, сибинком, камелијом, анђелином, оливером, надом и стојанком бранислав регулише све око електричне енергије у цркви, не само без хонорара, већ користећи свој материјал за рад са задовољ- ством је увео струју у једну цркву не ограђује се ни од других послова, па зими чисти и пор- ту од снега, а лети коси траву његова супруга сибинка помаже своју цркву тако што чисти, пере, пегла, све што је потребно на парохији брану иначе зову „теча“ у парохији, јер је у ро- ду с попадијом, па г а сви прихватају као род рођени црква вазнесења господњег у кучеву је цен- трално место богослужења, где се парохијани најчешће сабирају постоје и околни, мањи храмови где су службе повремене, али и њих парохијани једнако воле и брину о њима парохијани из историје српске православне цркве 58 2 / 2020 сви се друже на различите начине посе- ћују се по к ућама и ос ећају се као у својој није могуће отићи баш к од сваког на др у- жење, али тај породични однос због тога не слаби тетка стојанка је прва парохијанка ко- ју су свештеник споменко и његова супруга косанка упознали тада је држала ресторан у коме је црква организовала своје велике до- гађаје и помагала кад год је некога требало угостити мајка босанка је причала како су о спомен- ко и о марко дошли да свете водицу код њеног сина горана који није могао, због ужасних бо- лова, ни да лежи, ни да седи, а камоли да стоји за време молитве коју је пратио с великом љубављу и поштовањем буквално су сви бо- лови нестали и он је оздравио свештеници се моле за породице својих па- рохијана и ту су да понесу кризу и болове за- једно а господ увек нађе решење за славу у цркви вазнесења господњег има 14 колачара, пошто је највећи број вер- них активан постављају се и по две трпезе сви парохијани су увек ту и неко да јаје, неко сир, неко гибаницу сви учествују највеће сабрање је за бадње вече, божић и васкрс ка- да они који дођу не могу да стану ни у порту служи се поноћна литургија, а после тога је заједнички доручак пред васкрс сви парохи- јани дају своја јаја, која се фарбају и касније на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једноставно ће доћи парохија цркве вазнесења господњег у кучеву кристина давидовић парохи ј ани март / април 2020 59 служе на трпези сестра тања, запослена при храму, брине о цр кви, продавници, али и о воћњаку и винограду које је о споменко за- садио са сином срђаном иза цркве постоји и дечији парк када су даће, обичај је да људи направе по- служење за покој душе у парохијском дому и оставе прилог храму овде млади прво долазе у цркву када имају проблем, па тек онда код лекара нај- чешће траже да се свештеник помоли за њих анђелина (19), долази редовно на литурги- ју од малена и радује се свакој недељи пости све постове оливера каже: „недеља без литургије ни- је иста ја с комшиницом дођем на литургију, потом одемо на кафу човек нађе неки мир и после се све стигне“ такав је ритам парохије у кучеву наравно, свега тога не би би ло да ни је свештеника и њихових породица у којима народ види љу- бав и од којих добија подршку о томе могу и сама да посведочим, јер су ме о споменко и косанка, који имају петоро деце, веома срдач- но примили не бих умела речима да опишем њихово дивно расположење и однос у гости- ма је била и другарица са бебом, а кућа не са- мо да није била тесна, него мислим да би још много људи могло да с тане, а да с е не осети никаква тескоба отац споменко је т у 20 година на ж алост, његова парохија је за т о време од преко 200 кућа спала на 100 људи одлазе, највише у иностранство, али се сете своје цркве зову кад дођу назад, на одмор сврате у храм на литургији за задушнице видела сам бака милицу која је доносила цвеће и украшавала иконостас њени су отишли у бе ч, и ун уци и деца обавезала их је да редовно морају ићи на литургију иду и ун уци ова мајка је своје потомство сачувала на најбољи могући начин кад човек има веру православну и породи- цу, има све сви се друже на различите начине посећују се по кућама и осећају се као у својој није могуће отићи баш код сваког на дружење, али тај породични однос због тога не слаби парохи ј ани 60 2 / 2020 с благословом протојереја-ставрофора браца санчанина, старешине храма и намесника у селу бешка у епархији сремској, имала сам прилику да с е упознам са заједницом тог краја отац брацо је т ом приликом посебно представио двојицу хришћана уз речи да с у сви верници д ео заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну момчило малешевић је директор „ингрин“ предузећа у ин ђији и паро хијанин оца браце гледајући потребе цркве, покрен уо је пројекат и преузео обавезу да се уз помоћ конкурса, али и с луха власти и меш тана рестаурира иконопис, а од ове године уведе и г рејање у цркв у уз то, покренуо је иницијативу да с е на про леће сазидају спољни тоалети овакве иницијативе су управо брига за целу заједницу на питање одакле момчило у цркви, ре че да је ро дом хришћанин, православац отац је био привржен цркви и о д детињства момчило одлази у храм божији „деца ми долазе сама у цркв у, да и ја не знам имају свој лични осећај за т о породица и црква с у две најважније ствари у мом животу, па пет места празно“ с понос ом је испричао да је скупштина свакој верској заједници дала новац у ск ладу с про јектом и да и ос тали одборници помажу у свим, па и у физи чким пословима за иконопис су добили 300000 динара, за г рејање 500000 динара и, како каже, увек т реба више, а намера с е препознаје и цени на питање о томе шта је црква њему дала одговорио је: „црква ми је дала здраву породицу, супругу, троје деце, две унуке, велику породицу и свуда смо по свету“ године 1995 о брацо је дошао у цркву која је била у трошном стању радило се на крову, фасади, иконама, хидроизолацији сви с у учествовали ко није имао средстава, помагао је физички укључена је би ла и т адашња управа, полиција, општинари, наставници и сви су уписани на таблама у цркви тада није било ни новца о д реституције, а мног о тога је урађено до нато бомбардовања после тога је направљен светосавски дом, па поред дружења и седница, које су раније одржаване или напољу или у про тиној кући, сада људи и прославе и да ће организују при цркви, у сали изграђена је од добровољних прилога људи свих к онфесија са рестаурацијом икона, промењена је и сва с толарија цемент су донирали парохијани парохија има много образованих људи велики број њих ту више не живи, с т им што неки д олазе и сваки викенд из беог рада за ве лике празнике и парохијани сви верници су део заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну из бешке у срему кристина давидовић март / април 2020 61 када је топло окупљају се после службе када одлази у посету, о брацо не куца и не звони у сваку кућу улази као у своју нема ценовник, а гаји воће и овц е свештеник парохијане доживљава као своје најближе, као што и они исти осећај имају према њему посебна част била је упозна ти човека који је дошао из друге парохије да разговарамо радивој петровић је в ласник породичне пољопривредне фирме к оја обрађује 1500 хектара и паро хијанин је цркве у новим карловцима од 2010 године је члан црквеног одбора своје парохије када је био к ум славе направио је леп и упе чатљив летњиковац сада организује и учествује у изградњи велике сале до славе планирају и пут као домаћини да заврше, при чему радивој предлаже и нови велики паркинг учествује и у грађењу цркве у руском стилу, која је већ веома упе чатљива приликом вожње аутопутем за нови с ад од ове године, радивој ће помагати и богословију у виду намирница за исхрану ученика, јер, како каже о брацо: „колико је би тна брига о цркви у којој смо сад, ништа мање није битна жива црква у младим људима који се школују“ на питање одакле жеља и иници јатива да се толико улаже у цркву и њене по требе, уследио је дир љив одговор: „имао сам две ћерке и веома смо ж елели сина на наг овор мајке, 2007 године супруга и ја смо о тишли у манастир беочин и помолили се мајка је ишла тамо и зна с естринство већ 2008 године, на празник богојављења, добили смо сина то је велики и битан знак за нас“ велики допринос дао је и манастиру светог марка на једном од 4 извора и ли воде, како га мештани зову реконструисан је звоник, обра ђује њихову земљу, а обећао је и продавницу сувенира финансијска помоћ заиста много значи, али то је само један део како човека тако и цркве радивој је поред примера несебичног улагања своје зараде у цркв у и за једницу и пример владања у истој на бадњи дан пос ле свечаног ручка није дозволио да се све остави тако да се из црквене касе плаћа спремање, чишћење и прање судова или да попадија иде за њима, већ је остао са још једним парохијаном миланом и поспремио све, а ос татке хране о днео једној породици истом приликом се сетио и дрва да донесе од човека који их је имао када су реконструисали звоник, д овео је сво је раднике и са њима скидао прљавштину са три спрата звоника, како би реконструкција могла да се несметано изведе када је његова црква добила другог свештеника, дао је иницијативу да му се финансијски помогне на т ој малој парохији, те је добио да предаје веронауку и обезбеђен му је смеш тај, док се не с творе услови за живо т при цркви верује да онак о како се чини, т ако се и д обија заузврат, што се показало и у с ледећој ситуацији док су чистили звоник, један радник га је питао зашто то они раде? имао је проблема да нађе жену и радивој је сугерисао да човек мора да верује и да се потруди, па ће свештеник дати благослов и биће све како треба убрзо је нашао б удућу супругу и они с ад редовно иду на литургију у црквеном одбору сви момци су млађи од њега, али имају дивну сарадњу каже: „свако може да учествује ко нема новца мо же да направи ручак за раднике и то је нешто битно је да смо сви ту“ ангажују се и они који су у иностранству чак и они који ретко долазе и не планирају да се врате воле да помогну и оставе нешто месту из кога су потекли питала сам га који је значај вере у његовом животу и тиме смо закључили наш разговор: „веровао сам, преци моји исто то што се десило појачало је моју веру поред свега осталог, црква ми је с ад јако важна ту је поред породице у срцу свако вече се помолим богу кад легнем и мислим да ми то доста значи између осталог, и црква мора да б уде део живота, поред очувања породице и здравља много је речи потребно да бисмо опис али два трудољубива човека оно ш то им је заједничко јесте велика захвалност богу и доживљај породице као светиње мала црква најбољи је стожер велике парохи ј ани мала црква најбољи је стожер велике 62 2 / 2020 мисионарски излог презвитер мирослав јовановић, семе вечног живота, српска православна црквена општина лесковац 2018, 206 страна семе вечног живота милош павловић недавно је изашла нова књига угледног лесковачког свештеника и ангажованог културног делатника презвитера миросла- ва јовановића књига је уређена као одабир његових раније објављених чланака, беседа и научних радова и носи јеванђелски наслов: семе вечног живота, а подељена је у три це- лине: „теологија“, „историја“ и „друштво“ ово је че тврта ауторска књига оца ми -рослав јовановић претходне три носе на- слове: стара лесковачка црква оџаклија, црква свете преподобному- ченице параскеве у рудару и хришћанство у немањиној дубочици од појаве до данас поред ових књига објавио је десетак научних радова и ви- ше публицистичких текстова управо већи део тих текстова чини садржину књиге која је недавно представљена чита- лачкој јавности теологија у првој целини књиге која носи наслов „теологија“, ау- тор је објединио све текстове на богословске теме које је ранијих година објавио овако сакупљени текстови пред- стављају пуноћу једног богословског систе- ма текст о христовом васкрсењу је огњена посланица мисионарског домета овде се као посебан текст налази и један студентски рад аутора на тему свете тајне евхаристије у тексту „школа и образовање код срба“ аутор даје чврсту апологију верске наставе текст „хришћанство и европа“ је беседа аутора ко- ју је изговорио као директор библијске шко- ле у ле сковцу на ск упу библиста у о хриду 2016 године у овој беседи указао је на ж а- лостан пут којим савремена европа иде, јер се полако, али сигурно, претвара у прогони- тељку хришћанства, иако је на њој основала своје цивилизацијске темеље вредан пажње је још један студентски рад аутора којим се он открива као зрео мислилац већ у младим годинама, а то је текст „егзистенцијализам карла јасперса и хришћанско схватање за- једнице“ богословски прецизно у овом раду аутор пише једну похвалу на- челу љубави, као животвор- ној и егзистенцијалној сили која се пројављује у хришћан- ској заједници, као заједници љубави, насупрот савреме- ном индивидуализму историја у другом поглављу ове књиге читамо историјске тек- стови од којих су неки обја- вљени у научном часопису лесковачки зборник у овим текстовима се аутор, иако школовани теолог, показао као врстан познавалац историјске науке и научне методологије нагласићемо допри- нос обогаћивању локалне историографије текстовима о цркви свете петке у жабљану, летопису цркве св параскеве у рудару, ве- зама лесковца са српским средњовековним владарима и односу цркве и просвете у ле- сковцу међу овим текстовима треба истаћи рад о патријарху лукијану богдановићу, јер личност патријарха лукијана није довољно обрађена у научној литератури овим тек- март / април 2020 63 миси онарски излог стом поглавље о историји није се ограничи- ло само на завичајну историју већ је обухва- тило и србе у хабзбуршкој монархији, те, по речима једног од рецензената проф др ђор- ђа ђекића, сведочи једну свесрпску црту оца мирослава, која је толико карактеристична за лесковчане у закључку текста о патријар- ху лукијану, аутор открива низ логичних ар- гумената који дају основа претпоставци да је овај првојерарх српски мученички страдао као жртва атентата од стране бечког двора друштво треће поглавље ове књиге под насловом „друштво“ садржи петнаест текстова које је аутор објављивао у периоду од 2006 до 2016 године у различитим јавним гласилима као што су новине панорама и помак, затим благовесник југа србије и други два последња текста у овом поглављу („васкршња послани- ца 2016“ и „колико је стар лесковац?“), јавна су обраћања оца мирослава објављена на друштвеној мрежи фејсбук тако је и наш а у- тор постао део популарног тренда да углед- не личности своје објаве са фејсбука претачу после неког времена у озбиљније форме, у овом случају књигу у прва три текста аутор сведочи о великом значају неговања језика и ћириличног писма за српску народну просвету и културу аутор овде износи чињеницу да су „чувене“ речи стефана немање о завештању језика заправо њему приписане од стране нама савременог аутора књиге завјештање стефана немање ово је један од најпознатијих историјских фалсификата и треба указивати на чињеницу да је ова књига савремено књижевно дело, а не оригинални историјски текст у даљим текстовима аутор подсећа на не- раскидиву повезаност описмењавања ста- рих словена са њиховим прихватањем хри- шћанске вере на ову историјску чињеницу указује и у тексту под насловом: „приказ прве штампане књиге у лесковцу - српско хришћанско домаће васпитање“, упоредо обогаћујући истраживање завичајне кул- турне историје у тексту су објављени и подаци који сведоче о интересовањима и културним потребама лесковчана који су у 19 веку били претплатници српских књига штампаних, како у цариграду, тако и у бе- ограду поред наведених, још два текста треба издвојити као важан допринос у по- знавању завичајне историје, а то су тексто- ви: „запостављени великани нашег града“ и „колико је стар лесковац?“ у поглављу „друштво“ аутор поред оста- лих доноси и текст о узроцима избијања првог светског рата у коме брани српски народ и гаврила принципа од клевета да су они кривци за избијање овог великог рат- ног сукоба у тексту „црква и национали- зам“ такође брани цркву од клевета, у овом случају за шовинизам и јасно објашњава свакоме „ко има уши да ч ује“ шта је то не- здрави шовинизам, а шта здрави српски на- ционализам светониколајевског типа, који своје воли, а туђе поштује један од текстова из ове ц елине, писан са пуно љубави, посвећен је болном проблему данашњице – наркоманији, која у наше вре- ме убија много младих живота и душа отац мирослав јовановић, свештенички пажљи- во, али јасно и недвосмислено узроке и ле- чење болести види у духовној сфери човеко- ве личности текстови у овом поглављу представљају ауторов одговор као свештеника на питања и проблеме која се намећу савременом срп- ском друштву
... а никад модерно свети оци кажу: ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави божијој, јер кроз молитву долази благодат светог духа слободан: е, ту смо сви танки слабо се мо- лимо, а кад се молимо, често то радимо хлад- но и расејано безмало сваки верујући човек ће данас рећи да нема времена за молитву од силних обавеза, а кад би нам неко одузео телефоне и извршио инспекцију, ту би се ви- дело да смо неколико сати дневно губили време на телефону међутим, олакшања од наших брига и решења проблема без моли- тве нема да би породица дисала духовно, мора да т ече молитва у дому што се више скраћује и прескаче молитва то смо уморни- ји и слабији изгледа да ту морамо највише да се „изразбијамо“ да би неке ствари схва- тили ту препоручујем често посећивање на- ших манастира да би се са тог манастирског вишедетне хришћанске породице 46 2 / 2020 кандила донео кући огањ редовне молитве који онда треба одржавати што је дуже могу- ће, па опет у манастир кад ослабимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? идете ли на поклоничка путовања? слободан: уместо летовања и зимовања посећујемо наше манастире кад се укаже прилика тако смо обишли многе наше ма- настире, али најрађе идемо у црну гору која је пуна светиња, али и истинских хришћана међу којима је врло пријатно боравити вер- ни народ у црној гори је, по мом мишље- њу, носилац најздравијег православног ду- ха код нас срба и ако дође поново до неке обнове вере код нас, доћи ће управо из тог расадника драгана, како сте се понашали у трудноћи? пренатални стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка какви су били порођаји? имате ли поверења у дана- шње вакцине? драгана: сваки порођај је различит и страх је увек присутан, али не страх од са- мог порођаја него брига хоће ли све би ти у реду са бебом тај страх треба претварати у речи молитве у себи кад год би током поро- ђаја кренуле неке компликације, уз молитву би све на крају бивало у реду и током труд- ноће бих понекад причала са бебом, али сам више причала богу о беби наша су деца сва вакцинисана, али чврсто верујем да сваки родитељ мора имати право избора хоће ли вакцинисати децу, и подједнако је важно да има приступ информацијама о саставу и ква- литету вакцина имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? слободан: усудим се рећи да су вишедет- не породице богатије у љубави, јер се љу- бав не дели рађањем деце, и није тачно да је има мање за свако ново дете већ, напро- тив, она се умножава приоритет треба да буде склад у породици, а остале обавезе да се подреде томе што више човек планира свој живот, то се бог више повлачи и оста- вља да човеку буде по његовим плановима, а из тога најчешће изађе катастрофа да се не би самомучили, треба богу оставити про- стора да делује у нашим животима и онда ће се све наместити баш онако како нама тре- ба није упитно да ли ће т у бити препрека, и оних ун утрашњих где се сами боримо са својим сумњама и слабостима, па до оних спољашњих где трпимо неразумевање и осуду од ближњих тога ће би ти, али опет да се присетимо чувене реченице из филма „бој на косову“ када свети кнез лазар каже: „ја не гледам да ли ћ у ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним“ ми данас бранимо светињу брака и светињу породице која је мала црква е, дао бог, да будемо витезови као кнез лазар па да с е умножимо и да нас памте покољења као обновитеље здравог народа, а не к ао ријалити шоу коме је бог дао да ра ђа, треба да ра ђа и да не с умња да ће бог да ти и у слова и хране и новца и све што треба за ту децу коју нам је дао ка- ко каже владика његош у „горском вијенцу“: „прегаоцу бог даје махове“ другим речим, предузми нешто и сам, па ће и бог помоћи сигурно, и то у мери којој се нисмо могли ни надати кад господ даје, онда и претиче, и он сам је рекао: не брините се, дакле, гово- рећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? него иштите најприје царство божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати (мт 6, 25–34) захваљујемо вам на искреној и душекори- сној поруци и верујемо да ће је многи подр- жати, а такође и његошеву веру да „прегаоцу бог даје махове“ знамо да се његош удубљи- вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то и време трпи“ заиста, све зависи од људске воље и правилно коришћене слободе да- кле, када чинимо оно ш то хоћемо, нека то буде и богу угодно, па наше време неће да нас трпи него да са нама духовно напредује уверили смо се да се ваша породица бори за такве људе и такво време вишедетне хришћанске породице март / април 2020 47 сведочанство одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и факти тапија, већ и крвоток цркве – народ божићни васкрс народа лела марковић догодило се буђење народа у братској црној гори оног народа ко- ји је до скора био успаван, изгубљен, потиснут оног народа кога су пита- ли, а кога нису хтели да чују прогле- даше слепи, проговорише утишани, покренуше се укочени, чуше пови- цима и хајком заглушени десило се чудо! вековима пастири расејаваше реч божију коју господ посеја, а свети је узидаше у светиње, да буду светио- ник пастви до страшнога суда, уто- чиште вернима, прибежиште залу- талима, дом истини многе светиње претрпеше голготу, многе су нестале са земље вазнеше се на небо да бу- ду још један зрак у неописивој лепо- ти божије светлости оне друге све- тиње, привезане за земљу и род, још страже над стадом вековима зло насрће на човека поданици лукавог поново облећу око светиња, желе да продру у на ј- јачу тврђаву вере, да је изнутра обе- зимене, обезбоже, обезнане хоће да је обесправе насиљем над правом и правдом, труде се да јој одузму пра- во, да на метну силу да је из нутра сруше, освоје и присвоје а не виде, худи, потпуно заслепљени влашћу, среброљубљем и сујетом, да је цр- ква тело христово и да одбрамбени бедеми тела христовог нису само вековне зидине, свети са фресака и пљевља, 5 јануар 2020 г (aутор: ана џарић) 48 2 / 2020 о андрићевим приповеткама иво андрић, даровити писац, посматрач и хрони- чар сазидао је мост између моје душе и вишеграда на дрини и рзаву никада до сад нисам читао тако истанчане описе страха, љубоморе, беса, жеге, надошлих река, нео- бичних људи босанске касабе могао сам да чујем дрину како нестаје у даљини, да осетим њену хладну воду док младићи, уморни и изгладнели од пливања и роњења, одлазе још једном на другу обалу чуо сам немоћне уздахе људи обамрлих жегом осетио сам дубоку тугу кад се фил склонио у кут штале да умре необична жудња за животом и панорама открили су ми сањара какав сам и сам заволео сам необичну девојчицу розу калину ње- на лепота описана је бираним речима које заувек остају у срцу смела луталица која се игра са дечацима на обали, залази у циганске авлије, пење се по дрвећу и храбро брани своју част одувек сам је познавао као и марко, који је одувек патио за оним што свет може да пружи – раскош и лепота жељан свега готово да је презирао оскудицу својих родитеља немоћан да би- ло шта промени у њему је живео само бол сећање на розу и први неспретни пољубац вратили су га у дав- но заборављене дане, а сад је морао да преплива на другу обалу и остави иза себе оно што не може бити завидим жепи на белом луку под којим запенуша- на протиче завидим камену из мајдана на који је пи- сац наслонио леђа једне летње вечери кад се враћао из планине неки људи отресу са себе немиле дога- ђаје и наставе даље неимар је оставио своје дело да служи људима, а везир се никада није вратио животу осећања која заокупљају дечака док чека свој тренутак да добије књигу препознао сам као своја његов страх ме је обузео као да ја морам да вратим поцепану књигу девојка семитске лепоте узалуд се буди јер леде- ник не зна да воли, он једино жели да ужива у лепоти научио сам зашто родитељи склањају своје кћери од људи попут несталног младића нестала је једна ду- ша, а касаба је наставила да постоји истим данима аника је занавек остала вишеградска џизлија чак ни михајло није разумео какав бол јој је нанео бол се претворио у бес којим је разрушила све што је могла да има знала је да има мо ћ над мушкарцима и зна- ла је да ид е у суноврат није знала зашто је михајло одустао од њих људи у касаби заувек су запамтили аникина времена сваки човек зна да с е враћа богу, којим путем то нико од нас не зна писац је испричао необичне судбине обичних људи, заувек сачуване у његовим делима лазар вулић из пера читалаца мисионара факти тапија, већ и крвоток цркве – народ не брани се светиња само на папиру, у цр- квама, манастирима, већ и народом и у на- роду здраво и будно духовно ткиво народа, најјача су одбрана ни слутили нису чиновници лукавог да се може догодити буђење народа оволи- ких размера у буђењу виде јуродивост, лу- дост, неразум, побуну не разумевши јуро- дивост христа ради а како би разумели, одрођени и одметнути од бога, колико бо- ли верујући народ када се на господа гађа? духовна ампутација води брисању створи- теља из ума, разума и срца, те није чудно у шта их таква амнезија преображава њи- хов говор, богат речима деструкције, рађа мржњу, а плоди уништење у исто време, пастири верујућег наро- да умирују стадо, држе га на ок упу, хране га духовном храном обогаћују познањем да је спас у умножавању љубави, милоср- ђу, саборности и братољубљу, врлинама и одржавању уља у светиљкама до дру- гог христовог доласка стрепе због своје духовне деце, али их поје и крепе вечном истином која је одувек надживела лаж и ту не може бити страха од исхода, уко- лико се истраје на божијем путу који спа- сењу води све остало води земаљским пролазностима снег који је у црној гори пао уочи божића открио је трагове звери али, и оне друге ко- ји показују како се кроз мећаву саборно хо- ди највишим циљевима за верујуће, пахуље се преобразише у ману, а мраз у најтоплији огањ који им загреја срца хрлећи светлости, хрлећи васкрсу, дочекаше божић! не може бити страха од исхода, уколико се истраје на божијем путу који спасењу води март / април 2020 49 света земља тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се налазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у којој је и сам симеон био положен манастир светог симеона богопримца у катамону јелена јонић сматра се да је симеон богопримац био један од седамдесет и два уче на пре- водиоца које је египатски краљ птоломеј ii (285–247 пне) ангажовао да преведу свето писмо са јеврејског на грчки (септу- агинта) према предању, када је свети си- меон превео књигу пророка исаије и про- читао речи: „ето девојка ће затруднети и родиће сина“ (ис 7, 14), мислио је да је ово очигледна грешка и да би уместо „девојка“ (девица) требало да пише „жена“ хтео је да исправи текст, али анђео господњи зауста- вио је руку светитеља и уверио га да неће умрети све д ок се не уве ри у ис тинитост пророчанства исаије према другој причи, симеон је, враћајући се из египта у јеруса- лим, бацио свој прстен у реку са речима: „ ако га нађем, могу да верујем пророку“ следећег дана је у једном селу купио рибу и када је по чео да је де, нашао је сво ј пр- стен у риби и заиста тако и би јер к ада пречиста и преблагословена дева марија донесе сина свог, исуса христа у храм бо жији, по про- мислу се нађе ту и све ти симеон, који би прозван богопримцем, јер у зе од ње м ла- денца на своје руке испуни се реч анђела господњег, да свети старац неће умрети док својим очима не види месију на тај до- гађај чекао је он ве ома дуго, и најзад када је дочекао он мирно предаде душу своју го- споду у дубокој старости у југозападном делу јерусалима, недале- ко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца ова област је манастир на катамону, кувуклија изнад гроба свсимеона богопримца (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) 50 2 / 2020 света земља позната и као катамон, па се данас најчешће овај манастир назива манастир светог симе- она на катамону тачно време оснивања овог манастира није познато, али према предању, на месту данашњег манастира, некада се на- лазила кућа симеона богопримца у чијем врту је била породична крипта у к ојој је и сам симеон био положен поједини истори- чари тврдили су да је ма настир 1177 годи- не основао грузијски цар вахтан-гаркаслан, који је исте године склопио савез са египат- ским султанима против крсташа, а заузврат у југозападном делу јерусалима, недалеко од манастира светог крста, на брду изнад долине вади ал-пасха налази се манастир светог симеона богопримца манастир на катамону, иконостас (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир на катамону, триптих (извор: wwwtsaritsyn-tourscom) манастир светог симеона богопримца на катамону (извор: hilandarinfo) март / април 2020 51 је тражио манастир часног крста и друге мање манастире у близини јерусалима до- бивши тражене манастире, грузијски цар је населио грузине и грузијске монахе у овим манастирима, али како су дошли у великом броју формирано је и неколико грузијских села у овој области као османлијски савезници и добри рат- ници, грузини су имали великог утицаја на османлије, па су тако издејствовали да на темељима куће и окућнице светог симеона богопримца изграде манастир са околним утврдама и кулом о даљој судбини овог ма- настира се мало зна, али се може претпоста- вити да с у у 14 или 15 веку овај манастир уништили арапи, јер се у једном путопису који је на стао век к асније наводи да с е мо- гу видети зидине манастира и кула висине до 20 метара које су делимично уништене и да имају мноштво празних соба међутим, нешто каснији путопис говори о да су зиди- не и кула овог манастира у најбољем реду у прилог томе говори и историјски запис да су грузијски краљеви давид и лео 1527 године склопили савез са сулејманом про- тив египатских султана и да с у их по тпуно победили, па је султан сулејман грузијцима одобрио бројне привилегије и места уз до- зволу да обнављају манастире у околини је- русалима вероватно да је том приликом об- новљен и манастир катамонас, који је онда био поново настањен грузијским монасима, с тим да је и да ље био потчињен манастиру часног крста даља историја манастира се прати преко појединих арапских путописа тако путопис из 1646 године наводи да је кула манастира катамонас била висока, че- твороугаона, направљена од белог камена и да се у њој налазило неколико ненасељених станова у манастиру су латински монаси повремено обављали мисе због којих су се разгневили арапи и протерали хришћане, а манастир претворили у објекат друге наме- не већ 1666 године следећи путопис наво- ди да је од манастира остала само рушевина даљи извори кажу да је 1738 г био видљив доњи део куле и на њему натпис на грузин- ском остаци исте куле били су видљиви и 1859 г исте године грчки монах аврам из града мадита купио је земљу са рушевина- ма, почео да је обрађује и да ископава дело- ве утврђења у североисточном делу налази- шта монах аврам је открио делове монашких келија, трпезарије, мозаичних подова, чак и рибњака и стубова од белог мермера не- посредно иза остатака куле-пирга открио је темеље саборног храма са мозаичним подо- вима што је по све му судећи био храм све -тог симеона богопримца након овога монах аврам је обновио храм и из темеља подигао нову четвороугаону кулу околне стене су разорене барутом, уситњени камен је ис- коришћен за обнову келија и економских објеката, околина манастира је очишћена од камења, донесена је земља, засађене су жи- тарице и виноград, а непосредно испод куле формирана је башта године 1879 монах аврам је по чео да ис- тражује спољашње двориште како би про- нашао гроб светитеља том приликом је пронашао усечене гробнице испод стене, напуњене камењем и земљом, очистио их је и до њих направио широки улаз изнад ових гробница монах је у наредне две године са- градио храм посвећен светом симеону у позним годинама, када се монах аврам осе- ћао изнемогло, предао је кључ обновљеног манастира на катамону његовом блаженству патријарху јерусалимском јеротеју, посве- тивши овај манастир заједници светог гроба данас је манастир светог симеона бого- примца на катамону добро утврђен, окру- жен великим парком са мноштво борова и чемпреса у области познатој као гиват ораним у источном делу храма налази се кувуклија светог симеона богопримца, степенице во- де у празну гробницу (мошти су пренесене у цариград под царем јустином ii), а почет- ком 13 века крсташи су их однели у задар на четири стуба изнад гроба налази се бела мермерна плоча, изнад ње је висока, изре- збарена дрвена кувуклија на северном зиду храма, налази се неколико икона из 19 века, а триптих који илуструје легенду о прстену посебно је занимљив света земља 52 2 / 2020 света гора главна светиња скита је чудотворна икона пресвете богородице нерукотворена код грка позната и као продромитиса скит светог јована крститеља – продром др немања јонић овај румунски скит је сме штен на ис точ- ном крају свете горе у об ласти вигла, на самој ивици светогорске пустиње, на об- ронцима планине атос до скита продром је лако доћи из манастира велика лавра, јер су повезани путем у дужини од три киломе- тра у близини овог скита се налазе пећине светог петра атонског и светог атанасија атонског, као и извор воде (тзв извор мајке божије) на месту данашњег скита у 17 веку је по- стојала келија са параклисом посвећена светом јовану крститељу већ 1750 г се неколико молдавских монаха подвизавало у овој келији на челу са јеромонахом ма- каријем око 1810 године келију је купио ученик преподобног пајсија величковског, старац јустин пустињак влах (1770–1845), родом из молдавије, који је примивши по- стриг од преподобног пајсија убрзо оти- шао на свету гору по доласку у свету гору старац јустин је одмах започео изградњу неколико келија, архондарика-гостоприм- ница и других објеката и постепено је по- чео да с абира око себе у овим но вим ке- лијама, молдавске и румунске монахе из других светогорских манастира и келија ученици преподобног јустина влаха, оци нифон и нектарије, родом из молдавије, убрзо су након смрти старца претворили ове келије у ски т у д окументу који је из -дала велика лавра, а који се састојао из 13 глава, записано је да се допушта благоче- стивом племену молдавском да изгради општежитељни скит сагласно овом до- кументу продром је добио статус опште- житељног скита, на челу са дикејем (грч δίκαιος), који има свој печат, али да ће и даље бити потчињен манастиру велика ла- вра, што је и потврдио константинопољски иконе пресвете богородице нерукотворене – про- дроматиса (извор: wwwcatedralaneamuluiro) март / април 2020 53 света гора патријарх тако је озваничен први румун- ски скит на светој гори саборни храм посвећен богојављењу, са- грађен је 1866 године уз финансијску помоћ молдавског кнеза григорија жикија главна светиња скита је чудотворна икона пресве- те богородице нерукотворена код грка по- зната и к ао продромитиса оснивач скита, јеросхимонах нифон, 1863 године наручио је икону од искусног и, у то време, познатог иконописца из јашија, георгакиса николауа, одредивши му да иконописање треба да ра- ди у посту и у молитви, односно свакоднев- но да чита акатист пресветој богородици, и да једе само онда када сврши иконописање на крају дана у почетку је иконописање до- бро ишло, али када је иконописац дошао да наслика лица господа исуса христа и његове пресвете мајке, није могао да их прикаже на одговарајући начин тада је георгакис, од- лажући свој рад, почео искрено да се моли пресветој богородици за помоћ сутрадан је побожни иконописац ушао у своју радио- ницу и угледао већ готову икону, са чудесно самоосликаним лицима у скиту се налази још једна чудотворна икона, икона јована крститеља године 1821 за време грчког устанка, свету гору су заузе- ли турци, који су пљачкали и разарали мана- стире, скитове и келије широм полуострва између осталих, турци су упали и у скит про- дром, и у саборном храму су угледали вели- ку икону светог јована крститеља који их гледа строгим погледом уместо покајања, турци су пушкама пуцали у икону, али су се том приликом меци, не наносећи оштећења икони, одбијали о икону и погађали турске војнике, који су убрзо у паници побегли из скита од 1859 године скит се званично сматра румунским у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препо- род: изграђени су водовод и канализација, болница, изграђена је нова трпезарија на темељима старе трпезарије, проширена го- стопримница као и велики конак међутим, већ 1905 г у јаком земљотресу, већина ових објеката је прилично страдала грађевин- ска обнова скита ширих размера је започета 1970 г, а 1984 г отац петроније танасе, који је тада имао велики ауторитет на светој гори постао је дикеј као и већина светогорских манастира, скит светог јована крститеља, продром, скит светог јована крститеља, продром (извор: basilicaro) 54 2 / 2020 света гора има четвороугаону основу главни улаз је у западном крилу, испод звоника, боч- но од улаза су гостопримница, параклис и трпезарија у источном крилу је смештена библиотека у којој се чува 130 рукописних књига и око 5000 штампаних књига, углав- ном на румунском језику јужно крило ски- та је изграђено 1882 г и у њему су смеште- не просторије дикеја у северном крилу манастира су монашке келије и параклиси у непосредној близини скита се налази па- раклис светог јована крститеља, параклис старе келије и параклис који се користи као гробљански саборни храм је у источном делу порте и импозантних је величина 30х18 метара храм има скоро све елементе светогорске архитектуре: поседује спољашњи и унутра- шњи нартекс и три куполе храм је богато украшен фрескописом из 1863 г већина натписа је на латиничном (румунском) пи- сму, док су у старијим румунским келијама и параклисима натписи у фрескопису на сло- венском језику фрескопис саборног храма садржи велики број светитеља у природној величини од богатог фрескописа нарочито се издваја фреска која приказује свих 20 све- тогорских манастира и светитеље, њихове осниваче једна од главних светиња скита је честица главе светог јована крститеља поред ове честице у скиту се чувају и мошти апостола матеје, првог учитеља архиђакона стефа- на, великомученице варваре, мошти све- тог јована златоустог, григорија богослова, модеста јерусалимског, великомученика харалампија, светих бесребреника козме и дамјана и светог трифуна данас скит има бра тство које чини око 50 монаха, углавном из румуније и молдавије у последње две деценије 19 века скит је доживео градитељски препород икона светог јована претече (извор: jurnalspiritualeu) саборни храм скита продром (извор: greececom) март / април 2020 55 из историје српске православне цркве најближи времену датовања иконе св рафаила банатског с краја xvi и почетка xvii века је помен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године нека сведочанства о времену и лику светог рафаила банатског др ђорђе т вуковић у хиландарској ризници сачувана је икона на којој је живописан лик св рафаила ба- натског процењује се, по сликарском стилу, да је реч о делу с краја xvi и почетка xvii века полазећи од тог податка, можемо потражити траг који је св рафаило банатски оставио о себи у сачуваним историјским документима најближи времену датовања иконе је по- мен јеромонаха рафаила у саставу монашког братства у хиландару из 1549 године следе- ћи податак потиче три године касније тада су у дубровник допутовали јеромонах рафа- ило, као изасланик хиландара и проигуман евстратије у име манастира св павла њих двојица су дошли те 1552 године, по новча- ни прилог који је следовао светогорским ма- настирима, а који се у свакодневном говору називао „дубровачка свећа“ овај податак о путовању, указивао би на нашег рафаила ба- натског, као вредног монаха који предано ра- ди у корист манастира, предузима путовања у крајеве далеко од свете горе, као оног „који зна да прође све путеве са драгоценим това- ром, упркос страху од разбојничких заседа и да се неозлеђен врати у матични манастир“ „дубровачка свећа“ или „стонски доходак“ је данак који су установили српски владари и обавезали дубровник, изгледа од времена цара уроша, да га исплаћује српском мана- стиру светих арханђела у јерусалиму како је записао један дубровачки историчар, у време царице маре бранковић, манастир- ско братство је пострадало (изгледа у време епидемије куге), те се исплата данка пренела на српске светогорске манастире хиландар и светог павла после смрти маре и ње не сестре кантакузине, дубровчани су покуша- ли да заобиђу ову обавезу, али су наишли на одлучан отпор монаха, па се од 1488 године даривање „свеће“ обнавља и траје све до уки- дање дубровачке републике у марино време утврђено је да се доходак исплаћује сваке друге године сваки манастир је бирао свог посланика, по правилу, угледног и поузданог јеромонаха или проигумана, ре- ђе игумана све до 1560године, оба послани- ка су добијала једно веровно писмо писано у име оба манастира, а затим су заједно крета- ли на п ут писмо је почињало љубазним по- здравима кнезу и властели, затим су следиле молитве богу и богородици да заштите град „од непријатеља видљивих и невидљивих“, а затим би се замолиле дубровачке власти да приме посланике и уруче им „свећу“, као што је обичај у самом граду чуван је образац овог писма, како би с е упоредио са оним к оји су монаси доносили: „образац писма које пишу игумани свете горе, речене горе атон у ма- кедонији, дубровачкој сињорији, када шаљу монахе да приме уобичајену милостињу“ 56 2 / 2020 из историје српске православне цркве из каснијих извора, знамо да су светогор- ски монаси улазили у град са великом прат- њом својих сународника, а затим су главном улицом ишли ка кнежевом двору у с али малог већа свечано би их при мили кнез и већници уследили би поздравни говори и пригодна молитвена песма на „словенском“ језику монаси су својим домаћинима пре- давали четири корпе пуних поклона из ба- ште: у првој су биле пињоле (борова језгра), у другој суве трешње, у трећој лешници, а у четвртој турунде – колач са нитима шафра- на тада би скромно замолили да се „учини дар који називају свећом“ кнез и већници би их пажљиво саслушали, захвалили им на лепим жељама и даровима, а онда би их упутили државним благајницима и проку- раторима св марије онда би монаси тамо отишли, и срдачно поздравили благајнике и прокураторе пошто би се прочитала писма игумана, монаси су показивали делове дука- та који су имали код себе ти расечени дело- ви су спајани са трећим делом истог дуката који је чуван у дубровачкој благајни а да се додатно покаже веродостојност дуката, он- да би монаси-посланици показали и мана- стирске печате којима су требали да овере признанице по примању новца после при- мања новца, узиман је нов д укат и расецан на три дела, по устаљеној процедури тада би се српски монаси опростили од својих љубазних домаћина и кренули пут натраг управо те 1552 године, када имамо вести о примању „дубровачке свеће“ и рафаило- вом учешћу у томе, турске власти су основа- ли темишварски ејалет, у чији састав је ушао и бечкеречки кадилук управо на простору овог кадилука јавиће се један хиландарски метох, прочитан у османским документима, као бакебош или бакебуш, близу банатског села арач (или арача) о по стојању тог ме- тоха говоре следећи документи: хуџет писан почетком октобра 1578 године у бечкереку (данашњи зрењанин) и султанов ферман из јула 1582 године из докумената се сазнаје да су хиландарски монаси стекли овај ме- тох у време пописивање чанадске области, али се не прецизира да ли с е мисли на први или други попис, тако да се добијање метоха датира између 1567 и 1571 године хилан- дарски монаси су 2 октобра 1578 године затражили дозволу на бечкеречком суду да, на остацима претходне цркве, саграде нову у заштиту хиландарског метоха и подизању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви господњој март / април 2020 57 дозвола од власти је добијена уз уобичајену обавезу да нова грађевина не премаши своје првобитне димензијецрква је требало да бу- де саграђена од дрвета и трске, односно ша- ше на метоху су монаси гајили стоку и пчеле у лето 1582 године монахе су узнемирили санџак-бегови људи који су скупљали порез, али су затражили више него што је прописа- но због тога су монаси затражили заштиту у цариграду, па је уследило издавање ферма- на следила је султанова заповест чанадском санџак-бегу и бечкеречком кадији да испита- ју притужбе монаха и спрече сваки зулум и злоупотребу, ако их је било поменути метох је изгледа био веома сиромашан, па је сул- тан услишио захтев монаха да се убудуће све дажбине и ушури замене са 250 акчи које би плаћали одсеком после овог документа из 1582 године, у изворима се губи сваки даљи спомен овог метоха но, и то је довољно да се временски ближе одреди време деловања светог рафаила ба- натског он је очигледно био послат на мана- стирско послушање, како каже запис на ико- ни, јер је требало организовати нов метох, негде између 1567 и 1571 године монаси су добили дозволу да граде грађевине од др- вета и трске, што одговара предању да је св рафаило становао у колиби од прућа бечке- рек је био место где се долазило на суд пред кадију и требало је организовати пристојан смештај за боравак монаха уједно, то је био згодан повод да се тамо настане монаси, бли- зу једног бреста, као што то тврди народно предање, и затим, током времена испослује подизање омање цркве у бечкереку веро- ватно су и овде прве стамбене јединице биле од трске или прућа цео подухват требало је поверити најискуснијем монаху, а то је био св рафаило, који је као што смо већ видели, имао искуства у преговорима са дубровач- ким властима у свести народа, задржало се сећање на св рафаила и као проповедника у заштиту овог хиландарског метоха и поди- зању новог монашког станишта у бечкереку, св рафаило је уложио своје последње снаге и упокојио се марљиво радећи на њиви го- сподњој целог свог века парохијани нису само људи који прима- ју свештеника у кућу они могу бити и породица како то? људи који су ту једни за друге, који се разумеју и брину једни о другима јесу по- родица не морају да се виђају сваки дан, не морају да се „зивкају“ непрестано, али треба да су увек ту ако нешто затреба тако, на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једностав- но ће доћи јер за цркву су увек ту разговарала сам са росицом, босанком, ми- лентијем, браниславом, сибинком, камелијом, анђелином, оливером, надом и стојанком бранислав регулише све око електричне енергије у цркви, не само без хонорара, већ користећи свој материјал за рад са задовољ- ством је увео струју у једну цркву не ограђује се ни од других послова, па зими чисти и пор- ту од снега, а лети коси траву његова супруга сибинка помаже своју цркву тако што чисти, пере, пегла, све што је потребно на парохији брану иначе зову „теча“ у парохији, јер је у ро- ду с попадијом, па г а сви прихватају као род рођени црква вазнесења господњег у кучеву је цен- трално место богослужења, где се парохијани најчешће сабирају постоје и околни, мањи храмови где су службе повремене, али и њих парохијани једнако воле и брину о њима парохијани из историје српске православне цркве 58 2 / 2020 сви се друже на различите начине посе- ћују се по к ућама и ос ећају се као у својој није могуће отићи баш к од сваког на др у- жење, али тај породични однос због тога не слаби тетка стојанка је прва парохијанка ко- ју су свештеник споменко и његова супруга косанка упознали тада је држала ресторан у коме је црква организовала своје велике до- гађаје и помагала кад год је некога требало угостити мајка босанка је причала како су о спомен- ко и о марко дошли да свете водицу код њеног сина горана који није могао, због ужасних бо- лова, ни да лежи, ни да седи, а камоли да стоји за време молитве коју је пратио с великом љубављу и поштовањем буквално су сви бо- лови нестали и он је оздравио свештеници се моле за породице својих па- рохијана и ту су да понесу кризу и болове за- једно а господ увек нађе решење за славу у цркви вазнесења господњег има 14 колачара, пошто је највећи број вер- них активан постављају се и по две трпезе сви парохијани су увек ту и неко да јаје, неко сир, неко гибаницу сви учествују највеће сабрање је за бадње вече, божић и васкрс ка- да они који дођу не могу да стану ни у порту служи се поноћна литургија, а после тога је заједнички доручак пред васкрс сви парохи- јани дају своја јаја, која се фарбају и касније на ободу кучева можете позвати људе у 5 ујутру да дођу до цркве и неће вас питати зашто једноставно ће доћи парохија цркве вазнесења господњег у кучеву кристина давидовић парохи ј ани март / април 2020 59 служе на трпези сестра тања, запослена при храму, брине о цр кви, продавници, али и о воћњаку и винограду које је о споменко за- садио са сином срђаном иза цркве постоји и дечији парк када су даће, обичај је да људи направе по- служење за покој душе у парохијском дому и оставе прилог храму овде млади прво долазе у цркву када имају проблем, па тек онда код лекара нај- чешће траже да се свештеник помоли за њих анђелина (19), долази редовно на литурги- ју од малена и радује се свакој недељи пости све постове оливера каже: „недеља без литургије ни- је иста ја с комшиницом дођем на литургију, потом одемо на кафу човек нађе неки мир и после се све стигне“ такав је ритам парохије у кучеву наравно, свега тога не би би ло да ни је свештеника и њихових породица у којима народ види љу- бав и од којих добија подршку о томе могу и сама да посведочим, јер су ме о споменко и косанка, који имају петоро деце, веома срдач- но примили не бих умела речима да опишем њихово дивно расположење и однос у гости- ма је била и другарица са бебом, а кућа не са- мо да није била тесна, него мислим да би још много људи могло да с тане, а да с е не осети никаква тескоба отац споменко је т у 20 година на ж алост, његова парохија је за т о време од преко 200 кућа спала на 100 људи одлазе, највише у иностранство, али се сете своје цркве зову кад дођу назад, на одмор сврате у храм на литургији за задушнице видела сам бака милицу која је доносила цвеће и украшавала иконостас њени су отишли у бе ч, и ун уци и деца обавезала их је да редовно морају ићи на литургију иду и ун уци ова мајка је своје потомство сачувала на најбољи могући начин кад човек има веру православну и породи- цу, има све сви се друже на различите начине посећују се по кућама и осећају се као у својој није могуће отићи баш код сваког на дружење, али тај породични однос због тога не слаби парохи ј ани 60 2 / 2020 с благословом протојереја-ставрофора браца санчанина, старешине храма и намесника у селу бешка у епархији сремској, имала сам прилику да с е упознам са заједницом тог краја отац брацо је т ом приликом посебно представио двојицу хришћана уз речи да с у сви верници д ео заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну момчило малешевић је директор „ингрин“ предузећа у ин ђији и паро хијанин оца браце гледајући потребе цркве, покрен уо је пројекат и преузео обавезу да се уз помоћ конкурса, али и с луха власти и меш тана рестаурира иконопис, а од ове године уведе и г рејање у цркв у уз то, покренуо је иницијативу да с е на про леће сазидају спољни тоалети овакве иницијативе су управо брига за целу заједницу на питање одакле момчило у цркви, ре че да је ро дом хришћанин, православац отац је био привржен цркви и о д детињства момчило одлази у храм божији „деца ми долазе сама у цркв у, да и ја не знам имају свој лични осећај за т о породица и црква с у две најважније ствари у мом животу, па пет места празно“ с понос ом је испричао да је скупштина свакој верској заједници дала новац у ск ладу с про јектом и да и ос тали одборници помажу у свим, па и у физи чким пословима за иконопис су добили 300000 динара, за г рејање 500000 динара и, како каже, увек т реба више, а намера с е препознаје и цени на питање о томе шта је црква њему дала одговорио је: „црква ми је дала здраву породицу, супругу, троје деце, две унуке, велику породицу и свуда смо по свету“ године 1995 о брацо је дошао у цркву која је била у трошном стању радило се на крову, фасади, иконама, хидроизолацији сви с у учествовали ко није имао средстава, помагао је физички укључена је би ла и т адашња управа, полиција, општинари, наставници и сви су уписани на таблама у цркви тада није било ни новца о д реституције, а мног о тога је урађено до нато бомбардовања после тога је направљен светосавски дом, па поред дружења и седница, које су раније одржаване или напољу или у про тиној кући, сада људи и прославе и да ће организују при цркви, у сали изграђена је од добровољних прилога људи свих к онфесија са рестаурацијом икона, промењена је и сва с толарија цемент су донирали парохијани парохија има много образованих људи велики број њих ту више не живи, с т им што неки д олазе и сваки викенд из беог рада за ве лике празнике и парохијани сви верници су део заједнице и сви су заслужни за оно што црква има и јесте, јер су њен део, с тим што се увек неки посебно истакну из бешке у срему кристина давидовић март / април 2020 61 када је топло окупљају се после службе када одлази у посету, о брацо не куца и не звони у сваку кућу улази као у своју нема ценовник, а гаји воће и овц е свештеник парохијане доживљава као своје најближе, као што и они исти осећај имају према њему посебна част била је упозна ти човека који је дошао из друге парохије да разговарамо радивој петровић је в ласник породичне пољопривредне фирме к оја обрађује 1500 хектара и паро хијанин је цркве у новим карловцима од 2010 године је члан црквеног одбора своје парохије када је био к ум славе направио је леп и упе чатљив летњиковац сада организује и учествује у изградњи велике сале до славе планирају и пут као домаћини да заврше, при чему радивој предлаже и нови велики паркинг учествује и у грађењу цркве у руском стилу, која је већ веома упе чатљива приликом вожње аутопутем за нови с ад од ове године, радивој ће помагати и богословију у виду намирница за исхрану ученика, јер, како каже о брацо: „колико је би тна брига о цркви у којој смо сад, ништа мање није битна жива црква у младим људима који се школују“ на питање одакле жеља и иници јатива да се толико улаже у цркву и њене по требе, уследио је дир љив одговор: „имао сам две ћерке и веома смо ж елели сина на наг овор мајке, 2007 године супруга и ја смо о тишли у манастир беочин и помолили се мајка је ишла тамо и зна с естринство већ 2008 године, на празник богојављења, добили смо сина то је велики и битан знак за нас“ велики допринос дао је и манастиру светог марка на једном од 4 извора и ли воде, како га мештани зову реконструисан је звоник, обра ђује њихову земљу, а обећао је и продавницу сувенира финансијска помоћ заиста много значи, али то је само један део како човека тако и цркве радивој је поред примера несебичног улагања своје зараде у цркв у и за једницу и пример владања у истој на бадњи дан пос ле свечаног ручка није дозволио да се све остави тако да се из црквене касе плаћа спремање, чишћење и прање судова или да попадија иде за њима, већ је остао са још једним парохијаном миланом и поспремио све, а ос татке хране о днео једној породици истом приликом се сетио и дрва да донесе од човека који их је имао када су реконструисали звоник, д овео је сво је раднике и са њима скидао прљавштину са три спрата звоника, како би реконструкција могла да се несметано изведе када је његова црква добила другог свештеника, дао је иницијативу да му се финансијски помогне на т ој малој парохији, те је добио да предаје веронауку и обезбеђен му је смеш тај, док се не с творе услови за живо т при цркви верује да онак о како се чини, т ако се и д обија заузврат, што се показало и у с ледећој ситуацији док су чистили звоник, један радник га је питао зашто то они раде? имао је проблема да нађе жену и радивој је сугерисао да човек мора да верује и да се потруди, па ће свештеник дати благослов и биће све како треба убрзо је нашао б удућу супругу и они с ад редовно иду на литургију у црквеном одбору сви момци су млађи од њега, али имају дивну сарадњу каже: „свако може да учествује ко нема новца мо же да направи ручак за раднике и то је нешто битно је да смо сви ту“ ангажују се и они који су у иностранству чак и они који ретко долазе и не планирају да се врате воле да помогну и оставе нешто месту из кога су потекли питала сам га који је значај вере у његовом животу и тиме смо закључили наш разговор: „веровао сам, преци моји исто то што се десило појачало је моју веру поред свега осталог, црква ми је с ад јако важна ту је поред породице у срцу свако вече се помолим богу кад легнем и мислим да ми то доста значи између осталог, и црква мора да б уде део живота, поред очувања породице и здравља много је речи потребно да бисмо опис али два трудољубива човека оно ш то им је заједничко јесте велика захвалност богу и доживљај породице као светиње мала црква најбољи је стожер велике парохи ј ани мала црква најбољи је стожер велике 62 2 / 2020 мисионарски излог презвитер мирослав јовановић, семе вечног живота, српска православна црквена општина лесковац 2018, 206 страна семе вечног живота милош павловић недавно је изашла нова књига угледног лесковачког свештеника и ангажованог културног делатника презвитера миросла- ва јовановића књига је уређена као одабир његових раније објављених чланака, беседа и научних радова и носи јеванђелски наслов: семе вечног живота, а подељена је у три це- лине: „теологија“, „историја“ и „друштво“ ово је че тврта ауторска књига оца ми -рослав јовановић претходне три носе на- слове: стара лесковачка црква оџаклија, црква свете преподобному- ченице параскеве у рудару и хришћанство у немањиној дубочици од појаве до данас поред ових књига објавио је десетак научних радова и ви- ше публицистичких текстова управо већи део тих текстова чини садржину књиге која је недавно представљена чита- лачкој јавности теологија у првој целини књиге која носи наслов „теологија“, ау- тор је објединио све текстове на богословске теме које је ранијих година објавио овако сакупљени текстови пред- стављају пуноћу једног богословског систе- ма текст о христовом васкрсењу је огњена посланица мисионарског домета овде се као посебан текст налази и један студентски рад аутора на тему свете тајне евхаристије у тексту „школа и образовање код срба“ аутор даје чврсту апологију верске наставе текст „хришћанство и европа“ је беседа аутора ко- ју је изговорио као директор библијске шко- ле у ле сковцу на ск упу библиста у о хриду 2016 године у овој беседи указао је на ж а- лостан пут којим савремена европа иде, јер се полако, али сигурно, претвара у прогони- тељку хришћанства, иако је на њој основала своје цивилизацијске темеље вредан пажње је још један студентски рад аутора којим се он открива као зрео мислилац већ у младим годинама, а то је текст „егзистенцијализам карла јасперса и хришћанско схватање за- једнице“ богословски прецизно у овом раду аутор пише једну похвалу на- челу љубави, као животвор- ној и егзистенцијалној сили која се пројављује у хришћан- ској заједници, као заједници љубави, насупрот савреме- ном индивидуализму историја у другом поглављу ове књиге читамо историјске тек- стови од којих су неки обја- вљени у научном часопису лесковачки зборник у овим текстовима се аутор, иако школовани теолог, показао као врстан познавалац историјске науке и научне методологије нагласићемо допри- нос обогаћивању локалне историографије текстовима о цркви свете петке у жабљану, летопису цркве св параскеве у рудару, ве- зама лесковца са српским средњовековним владарима и односу цркве и просвете у ле- сковцу међу овим текстовима треба истаћи рад о патријарху лукијану богдановићу, јер личност патријарха лукијана није довољно обрађена у научној литератури овим тек- март / април 2020 63 миси онарски излог стом поглавље о историји није се ограничи- ло само на завичајну историју већ је обухва- тило и србе у хабзбуршкој монархији, те, по речима једног од рецензената проф др ђор- ђа ђекића, сведочи једну свесрпску црту оца мирослава, која је толико карактеристична за лесковчане у закључку текста о патријар- ху лукијану, аутор открива низ логичних ар- гумената који дају основа претпоставци да је овај првојерарх српски мученички страдао као жртва атентата од стране бечког двора друштво треће поглавље ове књиге под насловом „друштво“ садржи петнаест текстова које је аутор објављивао у периоду од 2006 до 2016 године у различитим јавним гласилима као што су новине панорама и помак, затим благовесник југа србије и други два последња текста у овом поглављу („васкршња послани- ца 2016“ и „колико је стар лесковац?“), јавна су обраћања оца мирослава објављена на друштвеној мрежи фејсбук тако је и наш а у- тор постао део популарног тренда да углед- не личности своје објаве са фејсбука претачу после неког времена у озбиљније форме, у овом случају књигу у прва три текста аутор сведочи о великом значају неговања језика и ћириличног писма за српску народну просвету и културу аутор овде износи чињеницу да су „чувене“ речи стефана немање о завештању језика заправо њему приписане од стране нама савременог аутора књиге завјештање стефана немање ово је један од најпознатијих историјских фалсификата и треба указивати на чињеницу да је ова књига савремено књижевно дело, а не оригинални историјски текст у даљим текстовима аутор подсећа на не- раскидиву повезаност описмењавања ста- рих словена са њиховим прихватањем хри- шћанске вере на ову историјску чињеницу указује и у тексту под насловом: „приказ прве штампане књиге у лесковцу - српско хришћанско домаће васпитање“, упоредо обогаћујући истраживање завичајне кул- турне историје у тексту су објављени и подаци који сведоче о интересовањима и културним потребама лесковчана који су у 19 веку били претплатници српских књига штампаних, како у цариграду, тако и у бе- ограду поред наведених, још два текста треба издвојити као важан допринос у по- знавању завичајне историје, а то су тексто- ви: „запостављени великани нашег града“ и „колико је стар лесковац?“ у поглављу „друштво“ аутор поред оста- лих доноси и текст о узроцима избијања првог светског рата у коме брани српски народ и гаврила принципа од клевета да су они кривци за избијање овог великог рат- ног сукоба у тексту „црква и национали- зам“ такође брани цркву од клевета, у овом случају за шовинизам и јасно објашњава свакоме „ко има уши да ч ује“ шта је то не- здрави шовинизам, а шта здрави српски на- ционализам светониколајевског типа, који своје воли, а туђе поштује један од текстова из ове ц елине, писан са пуно љубави, посвећен је болном проблему данашњице – наркоманији, која у наше вре- ме убија много младих живота и душа отац мирослав јовановић, свештенички пажљи- во, али јасно и недвосмислено узроке и ле- чење болести види у духовној сфери човеко- ве личности текстови у овом поглављу представљају ауторов одговор као свештеника на питања и проблеме која се намећу савременом срп- ском друштву
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
Одреднице:
11
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазиваБЕЗМАЛО 📌 његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља
праву хероину хришћанске вере треба само
бити искрен и у тренуцима нако
...реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
... речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
12
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...су срби живели у османском царству шта више, не само данас, већБЕЗМАЛО 📌 две деценије колико траје овај
последњи историјски период страдалништва
и трпљења српског народа био ми је непојмљив и јаз у
...су срби живели у османском царству шта више, не само данас, већ
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... што ми је до тада било дато да сазнам из медија са друге стране, оно што је за наш разговор битније, јесте стање у којем се налазе српске цркве на том простору и схватање о њиховој немерљивој улози у 10 3 / 2021 животима срба та улога данас је готово једнака оној у столећима када су срби живели у османском царству шта више, не само данас, већ безмало две деценије колико траје овај последњи историјски период страдалништва и трпљења српског народа био ми је непојмљив и јаз у научним истраживањима, колико је пажње и интересовања посвећено средњовековним споменицима, а колико је занемарено оно што се дешавало у последњем веку османске власти такође, на неки начин, изменило се и моје поимање религије молимо вас да нас у кратким цртама упознате са развојем црквене уметности на простору епархије рашко-призренске – на овакво питање тешко је дати сажет одговор, а да се не сведе на најзначајније и најпознатије црквене споменике, али покушаћу да развој црквене уметности на овом простору сведем на три кључне фазе, свакако зависне од политике, које заправо покривају период од xiii до xix века косово и метохија је простор који су словени трајно населили у vii веку, али је у својеврсном историјском мраку био све до xi века, и који је освојио стефан немања након смрти византијског цара манојла комнина важно је поменути и да је приликом оснивања хиландара стефан немања за језгро изузетно великог манастирског властелинства установио управо метохију златно доба црквене уметности на косову и метохији био је период власти краља милутина који је на том простору установио неколико дворова, што је било праћено и експанзијом црквене уметности још се краљ стефан првовенчани у трећој деценији xiii века старао око обнове грачанице и богородице љевишке, које су представљале епископска седишта у липљану и призрену, али их је темељно обновио или изнова подигао краљ милутин који је, угледајући се на студеницу стефана немање, као своју гробну цркву, недалеко од звечана саградио бањску његов син стефан потом је градио дечане, али није доживео да их види довршене, те је цркву довршио његов син стефан душан, који је, пак, на реци бистрици у близини призрена, подигао велелепне свете архангеле као своју гробну цркву тако је највећи део територије слива белог дрима подељен међу властелинствима најзначајнијих владарских задужбина, хиландара, студенице, бањске, дечана и светих архангела – и отуда и данас има назив метохија дакле, првих деценија xiv века, са откривањем богатих рудних налазишта, косово и метохија постају најразвијенија област српске земље, што је значајно утицало и на развој црквене уметности животопис др иване женарју рајовић ивана женарју рајовић је рођена 12 марта 1985 године у сарајеву завршила је гимназију јован јовановић змај у новом саду дипломирала је историју уметности на филозофском факултету у београду 2009 године, где је завршила и мастер студије и докторирала 2014 године током школовања била је питомац фонда привредник ради на институту за српску културу у лепосавићу као виши научни сарадник, а живи у београду са супругом николом и четворогодишњим сином угљешом разговор мај / јун 2021 11 такође, припајање пећког метоха у хвосну властелинству манастира жиче око 1220 године било је од далекосежног значаја, како за цркву тако и за црквену уметност у xiii и xiv веку, захваљујући архиепископима арсенију, никодиму и данилу ii, створен је комплекс манастира пећке патријаршије осим великих задужбина, косово и метохију краси мноштво мањих цркава; као што су владари следили узор стефана немање, владаре је следила властела која је градила властеоске цркве, од којих је најстарија била задужбина великог казнаца јована драгослава у мушутишту из 1315 године у време краља милутина у призрену је породица владојевић подигла цркву светог спаса, а никола тутић је нешто касније подигао цркву светог николе племићке задужбине су и цркве ваведења у липљану, преображења у будисавцима, светог николе у великој хочи, цркве у црколезу, ваганешу, речанима… од средине xv века, уз гашење патријаршије, нестају и велики покровитељи уметности, а као културно средиште најдуже се одржала грачаница, седиште новобрдске митрополије, првенствено захваљујући митрополиту никанору нови узлет црквеној уметности донело је поновно успостављање пећке патријаршије 1557 године, што је српском народу донело и општу духовну и културну обнову цркве обнављају патријарси, почев од макарија соколовића, а за њима и сви остали слојеви црквене јерархије то је време када, на пример, ниче и обнавља се мноштво храмова у сиринићкој и средачкој жупи у свим епохама, градитељство је једнако било праћено сликарством, украшавањем зидова фрескама и сликањем икона, у складу са литургијским начелима и симболичком топографијом светог простора последњи замах црквена уметност на косову и метохији је доживела у последњем веку османске власти, мада се то може схватити и условно, јер је српску цркву и у xx веку обележио снажан талас изградње храмова будући да је xix век посебно значајан за црквену уметност, упознајте нас са развојем црквене уметности у наведеном периоду? – деветнаести век је веома значајан период за црквену уметност на балкану, а самим тим и у српским срединама на њен развој су утицале реформе које су креирале политику и однос према верским мањинама у османском царству, од 1839 године, па све до његовог распада након балканских ратова нови закони су обезбеђивали сигурност проповедања вере свим царским поданицима и сигурност материјалне верске имовине, услед чега се није толерисало рушење и скрнављење постојећих верских објеката велика разлика у односу на претходне векове огледа се у чињеници да се храмови не граде и не обнављају захваљујући имућним појединцима, већ захваљујући верницима, црквено-школским општинама и представницима цркве, а многе пројекте финансирају српске владарске куће обреновића и карађорђевића, и врло често русија граде се или обнављају једноставне сеоске цркве широм рашко-призренске епархије, у жупама око призрена, селима око грачанице, косовском поморављу, ибарском колашину, али и у северној црној у српском колективном памћењу, у предањима, књижевности, уметности, и у побожности, трајно је присутна сакрална топографија косова и метохије, односно косовско-метохијске светиње и светих разговор 12 3 / 2021 гори, полимљу и рашкој области који су такође били део рашко-призренске епархије у другој половини xix века, у складу са побољшаним положајем становништва, граде се монументални тробродни храмови у гњилану, призрену и косовској митровици и њихови архитектонски облици показују токове развоја градитељства на балкану изградњом цркве у косовској митровици најављено је ново раздобље националног стила у српској црквеној архитектури, који је свој пуни израз добио изградњом спомен-храма светог архангела михаила у штимљу, на месту одморишта српске војске у балканском рату, а према пројекту јелисавете начић исто је и са украшавањем црвених ентеријера које осликавају сликари са југа, такозвани зографи из дебра и велеса, који на исти начин раде широм балкана делатност македонских тајфи, које су креирале визуелни идентитет верске обнове у складу са балканским културним моделом, у рашко-призренској епархији део је опште слике верске обнове у васељенској патријаршији толико се интензивно радило на пољу црвене уметности да би било лакше побројати оне цркве које нису осликане или добиле нови иконостас у xix веку од оних које јесу овај број нашег званичног мисионарског гласила српске православне цркве посвећен је ликовима жена у светоме писму ви сте се бавили светитељским ликовима жена које су оставиле велики траг и показале се као верне угоднице божије за почетак, упознајте нас са житијем свете новомученице босиљке из села пасјана надомак гњилана? – света мученица босиљка била је из пасјана, из породице рајичић која је пореклом из околине крагујевца, одакле се преселила близу куманова, и потом настанила у пасјану крајем xviii века босиљка је, према предању, отета у својој седамнаестој години, када је са оцем и братом пошла ван села по дрва за огрев отета је код белог камена на стружинама, где је извесни арнаут из депца са својом дружином пуцао на њих, а њу одвео у правцу према карадаку породица је безуспешно покушавала уз помоћ сеоског свештеника да пред властима у гњилану докаже да је девојка насилно отета и да није отишла својом вољом да би прихватила прелазак у другу веру и брак са отимачем, босиљка је била излагана разним врстама насиља и мучења бранили су јој да једе и пије воду, бранили јој да спава, чупали јој косу, жарили стопала, тукли и газили, облачили у традиционалну муслиманску ношњу и покривали јој главу заром како њена непоколебљива вера у христа није посустала ни након тога, убили су је њено тело је искасапљено, а посмртни остаци су сахрањени поред сеоске цркве све се то дешавало крајем xviii или почетком xix века овде примећујемо врло наглашен мотив насиља, који у мучеништву хришћанских светитељки представља опште место у житијима, легендама и предањима постоје вишеструка тумачења ове појаве, а једно од њих указује на мучење као средство указивања на људскост светитељке чије је тело било изложено болу какав се може мерити само са страдалним путем христовим писали сте о култу ове светитељке, замолио бих вас да нас подсетите на важне детаље у погледу култа који наш народ има према светој новомученици босиљки? – однос верника према култовима у xix веку, који је више био националног него верског карактера, довео је до стварања нових народних култова и поштовања народних светитеља визуелна конструкција култа мученице босиљке поникла је на истим општим принципима и иконографским начелима као култови светог георгија јањинског и свете злате мегленске, који спадају у категорију такозваних нових мученика, чије се страдање везује за период османског царства заједничке карактеристике култова нових мученика представљају њихова младост, мучење којем су били изложени, страдање за веру, и касније иконографске интерпретације којима се инсистира на њиховом народном оделу као симболу порекла култове мученице босиљке и свете злате мегленске повезује и принцип родне еквивалнеције, као и начин страдања кроз поштовање оваквих култова одавала се почаст и великом броразговор мај / јун 2021 13 ју припадника заједнице који су страдали од стране турака или арнаута босиљкина смрт је у локалној заједници представљала симбол отпора против исламизације и херојски пример страдања за веру с обзиром на то да су иницијатори њеног култа чланови породице, и с обзиром на турбулентна историјска дешавања којима је сведочила и црква у xx веку, култ мученице босиљке је остао на локалном нивоу, у преображењској цркви као средишту култ мученице босиљке своје упориште има и у отмицама које се доводе у везу са ктиторком пасјанске цркве, али и са пореклом назива села према предању, пасјанска црква је задужбина бејаз хануме, односно беле госпође – хришћанке из зајечара која је отета, насилно потурчена и удата за рашид-бега џинића према другом предању, турци су покушали да отму девојку јану (бојану) коју је одбранио њен пас турци су убили пса, а јана је у жалости за псом ударала ногама у тло одакле је потекла вода која је потопила и њу и турке мештани су јану сахранили јужно од цркве, а село је добило име пасјане од синтагме пас јанин, односно пас јане канонизација новомученице босиљке је само потврда да је ово народно поштовање благословено дело дана, 23 октобра 2019 лета господњег, руком епископа теодосија обретене су мошти новопројављене светитељке занимљива је и важна прича о њеним моштима, те бих вас замолио да је поделите са нашим читаоцима? – према предању, када је црква обновљена у облику каквом и данас постоји, посмртни остаци мученице босиљке су узидани у храм тачније, у део који је дозидан уз северозападни стуб, на улазу из припрате у наос ту су потом постављене њене две иконе, а у врху дозидане конструкције насликан је фриз са сценама њеног страдања иако није била канонизована, мученицу босиљку је сликар константин јаковљевић на самом крају xix века насликао служећи се иконографским елементима попут нимба, христовог благослова и мученичког венца који добија од анђела, а који су имали функцију исказивања њене светости сцене отмице и успења мученице босиљке, које представљају визуелну конструкцију предања на којем се темељи њен култ, истовремено су и кључне сцене у конструкцији циклуса страдања мученика похрањивање њених моштију унутар храма, и док је било само на нивоу предања, имало је за циљ јачање позиције у процесу канонизације, у складу са чињеницом да извориште сваког култа представљају гробови и мошти док се још није догодило обретење њених моштију, у храму се чувала, надам се да се и даље чува, шкриња са босиљкином гардеробом то су заправо делови народне ношње који су највероватније представљали мираз, и који су у процесу конструкције култа добили статус реликвије гроб, мошти, реликвије и визуелне представе основни су елементи сваког култа, услед чега су употребљени и у пасјанској цркви као центру култа мученице босиљке коначно, заиста велики догађај за вернике и за српску цркву представља тај 23 октобар када су њене мошти пронађене, односно обретене на месту које је носило ту визуелну конструкцију култа године 2019, октобра 23 мошти су извађене из стуба, и свечани чин њиховог умивања сверазговор детаљ са трона чудотворне иконе богородице пећке 14 3 / 2021 том водом и вином обавили су епископ теодосије и игуман манастира драганац, архимандрит иларион, у присуству монаха и монахиња из манастира драганац, грачанице, кончуле, кормињана, и надлежног јереја далибора којића пећки парох дејан јаковљевић и монах давид из ђурђевих ступова начинили су кивот за мошти светитељке према вашем мишљењу, да ли је наш народ у довољној мери свестан значаја и културног богатства великих светиња, које су украс не само српске православне цркве и епархије рашко-призренске, већ много шире? – у српском колективном памћењу, у предањима, књижевности, уметности, и у побожности, трајно је присутна сакрална топографија косова и метохије, односно косовско-метохијске светиње и светих дубоко верујем да постоји свест о немерљивом значају српског средњовековног наслеђа, задужбина немањића али, већина становника србије не зна како на пример изгледа црква светог николе у гњилану, већина није чула за многа села која сам, богу хвала, имала прилике да обиђем за потребе истраживања, а у којима се налазе цркве као окамењена сведочанства стекла сам утисак да су о важности свих тих малих сеоских или чак и великих цркава свесни они који тамо живе, односно тамо су живели људи немају свест о томе да је у xix веку свако село насељено србима имало своју цркву, јер им такви подаци нису познати о тим црквама и том периоду се не учи у школи, ни на факултету, о њима се ништа не може чути на телевизији а многи од тих споменика и данас су живо сведочанство о континуитету живота срба на косову и метохији и њиховом праву да ту и остану пред крај нашег разговора упознајте нас са вашом библиографијом и предстојећим плановима у погледу издаваштва? – од 2011 године, од када радим на институту за српску културу, где тренутно имам звање вишег научног сарадника, објавила сам више научних радова неки су публиковани у стручним часописима, неки као поглавља у монографијама, неки пак у зборницима који су произашли из научних скупова круна мог првог великог истраживања свакако је књига црквена уметност у рашко-призренској епархији (1839–1912) међутим, осим црквене уметности на косову и метохији, предмет мојих истраживања биле су и друге теме, попут споменичке и културе сећања у срба у xix веку и других облика визуелне културе тренутно пишем монографију о манастиру раковица која ће, ако бог да, коначно угледати светлост дана ове године, и коју доживљавам као круну свог другог великог истраживања која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – уместо да себе мучимо постављањем питања на која немамо одговоре, нарочито сада када својим очима гледамо неочекивану трансформацију света и сопствених живота, мислим да би требало да научимо да уживамо у ономе што имамо, да ценимо ствари које можда више и не примећујемо да се окренемо себи, духовном миру и снази, али без отуђивања од људи који нас окружују разговор детаљ са дечанског иконостаса мај / јун 2021 15 из острошке ризнице преподобни исаија од оногошта мр раде с булајић после пораза српске војске на реци марици 1371 године, османске снаге почеле су полако да освајају територије српског етничког простора пад српских земаља под османску власт обухвата више догађаја у којима су српске земље изгубиле независност ови догађаји прожети су великим страдањем српског народа који је изродио мноштво мученика страдалих „за крст часни и слободу златну“ пред османском најездом велики део српског народа предвођен својим свештенством и монаштвом повукао се у неприступачне планинске пределе испуњавајући светосавски завет који се огледао у очувању „вере чисте и молитве честе“ међу бројним аскетама који су се подвизавали у неприступачним пределима посебно се истиче личност преподобног оца исаије „от оногошта“ у народном и црквеном предању налазимо податак да је преподобни исаија пореклом из села попи у никшићком пољу локалитет попи, некадашње село и родно место оца исаије, данас је приградско насеље никшића налази се испод бедема старог никшића, близу никшићке железничке станице постоји претпоставка да се раније у попима налазио манастир светог димитрија из доба немањића у том манастиру столовао је свети василије острошки у периоду када га је патријарх пећки гаврило (рајић) актом из 1651 године, поставио за епископа епархије источно–херцеговачке неколико година касније, услед зулума локалних муслиманских власти, свети василије се настанио у познату пећину острошких греда крајем xvii или почетком xviii века турци су порушили у народном и црквеном предању налазимо податак да је преподобни исаија пореклом из села попи у никшићком пољу од овог броја православног мисионара отварамо нову сталну рубрику под називом из острошке ризнице, коју ће водити мр раде с булајић, архивар манастира острог 16 3 / 2021 манастир светог димитрија у попима 1 овај манастир више није обнављан пре неколико година острошки јеромонах владимир (палибрк) рођени никшићанин, покренуо је иницијативу пред блаженопочившим митрополитом амфилохијем да се обнови ова древна светиња година када се преподобни исаија родио, на жалост, није позната подвизавао се у острошким стенама у периоду од краја xvi до почетка xvii века, до своје земаљске кончине након упокојења преподобног оца, његов култ је почео да се шири по читавој старој херцеговини турци су, по црквено – народном предању, узели мошти преподобног исаије и спалили их на планиници, планинском превоју између масива острошких греда и околине никшића година упокојења, као и датум када су мошти овог подвижника спаљене, није позната, јер су архивски списи острошког манастира из периода пре почетка владавине књаза и краља николе уништили турци постоји мишљење да су мошти преподобног исаије, турци спалили у 1 у конаке порушеног манастира уселили су се мушовићи, срби исламске религије, чији су потомци управљали никшићким градом од 1714 до 1877 године, када је никшић ослобођен и присаједињен српској књажевини црној гори току казнене експедиције на бјелопавлиће, 1611 године када су османске снаге стигле у бјелопавлиће, почели су да пљачкају и пале куће, у којима су многи људи живи изгорели жене, децу и старце, паша је повео, остављајући за собом згаришта, смрт и пустош тешко да су бјелопавлићи икада у својој историји доживели такву несрећу сасвим је реално претпоставити да су мошти преподобног исаије тада спаљене међутим, део монашког братства се није растурио и наставио је да се подвизава у острошким гредама око 1650 или 1660 године, исаијин близак рођак постаје игуман манастира он је узео монашко име као и његов деда настојањем унука преподобног оца исаије, јеромонаха исаије, сазидана је 1665 године црква часног крста у горњем острогу најважније и најаутентичније сведочанство о прошлости горњег острога исписано је на унутрашњој страни цркве часнога крста 1666/1667 године: извољенијем оца и поспешенијем сина и савршенијем светаго духа сазда се сија света(ја) и свештена(ја) црков ва име ч(а)снаго и животворештаго крста в ље(то) 7173 (1665), а пописа се в ље(то) 7175 (1667) са бл(а)гословенијем свеос(ве)штенаго митрополита захлмискаго кир василија, трудом и подвигом и платоју јеромонаха игумена исаије, ванука прваго светаго и препоиз острошке ризнице са освећења параклиса преподобног исаије од оногошта (извор: митрополија црногорско-приморска) мај / јун 2021 17 добнаго оца нашего исаије от села попа б(ог) да их прости иже и почеше и савршише овај натпис је једини сачувани историјски извор у коме се експлицитно помиње преподобни исаија „от оногошта“ архива манастира острога сачувана је у временском континуитету тек од 1885 године па до наших дана старијих манастирских архивских аката остало је сачувано јако мало османске снаге су 1768 године похарали острошки манастир манастир острог спаљен је још у два наврата од турске руке, и то у јануару 1853 и у јуну 1877 године старија манастирска архива несумњиво је уништена у тим похарама постоји могућност да се у острогу чувао и рукопис животописа преподобног исаије „от оногошта“, али да је накнадно уништен у некој од поменутих похара из свега наведеног проистиче да је и тадашњи митрополит захумски, потоњи свети василије острошки, заправо кренуо у обнављање и проширење једног већ зачетог, али под ватром и камџијом замрлог подвижничког станишта, што би опет у целини одговарало духу православне традиције из немањићких времена да се цркве и манастири подижу на постојећим култним местима култ преподобног оца исаије дуго је слављен у народу овог краја, а успомену на њега и данас чувају острошки монаси један међу њима је и острошки сабрат јерођакон роман (виларет) који веома често одлази на место страдања преподобног исаије, чита му акатист и молитве такође, сакупља приче народа овога краја везане за чуда овог дивног подвижника спомен преподобног исаије од оногошта слави се 28 априла/11 маја тропар и кондак преподобном оцу исаији написао је блаженопочивши митрополит амфилохије, а акатист и службу је саставила монахиња олимпијада (кадић) прва служба му је служена при освећењу његовог новог параклиса – храма у горњем острогу 28 априла/11 маја 2015 године постоји могућност да се у острогу чувао и рукопис животописа преподобног исаије „от оногошта“, али да је уништен у некој од похара из острошке ризнице преподобни исаија од оногошта — живопис на острошкој стени (извор: митрополија црногорско-приморска) 18 3 / 2021 охридски пролог епископа николаја велимировића препознат је као духовно благо не само међу верујућима српске православне цркве, за које је на првом месту настао, већ и међу верујућима других помесних цркава с друге стране, ово дело владике николаја није читано само међу србима у отаџбини и дијаспори, већ и међу другим народима, на различитим континентима интерес за охридски пролог, поред тога, не постоји само међу православнима и није ограничен искључиво на православне хришћане мишљења смо да су из одређених разлога препознати богословски и књижевни квалитети као и мисионарске могућности и домети овог дела владике николаја, те би то могао бити разлог да оно буде преведено и на неколико светских језика, као ретко које дело настало на српском језику мисао владике николаја је већ више од сто година доступна и на другим језицима — неколико напомена о његовим делима на немачком, енглеском, руском, бугарском, те преводима његових радова на шпански, чешки и румунски објављеним пре ii светског рата изнели смо у православном мисионару бр 373 (за мај–јун 2020), стр 25–26 али превођење дела владике николаја на стране језисрпско духовно наслеђе збирка кратких пролошких житија за целу годину на савременом српском језику настала је трудом владике николаја, и под насловом охридски пролог штампана 1928 године ово дело епископа николаја преведено је на неколико светских језика из историје превода охридског пролога владике николаја срећко петровић мај / јун 2021 19 ке добило је нарочити полет тек у протеклих тридесетак година, посебно након званичног прибрајања његовог имена лику светих почетком 21 века међутим, од неког потпунијег списка преведених дела владике николаја веома смо далеко, будући да његови списи постоје и у преводу на неке језике врло удаљене нашој култури и поднебљу, о којима се мало зна примера ради, живот светог саве из пера владике николаја објављен је и у преводу на арапски језик, у сирији 2002 године (sīrat al-qiddīs sābā: raʼīs al-asāqifah, 1173–1236, превели н комин и л саиба [nūh kūmīn, lūlū ̣ sayba ̣ ʻah] ([syria]: mutrānīyat bus ̣ rá h ̣ ūrān wa- ̣ jabal al-ʻarab wa-al-jūlān, 2002)); његов катихизис преведен је и на индијски телугу језик, итд само набрајање познатијих превода дела епископа николаја на разне језике заузело би много више места него што га овде имамо на располагању, те ћемо се држати искључиво превода охридског пролога први преводи охридског пролога први превод охридског пролога на неки страни језик, колико нам је познато, јесте превод на енглески објављен у четири тома 1985–1986 године у бирмингаму, у великој британији, у издању издавачке куће „лазарица прес“ овај превод охридског пролога дело је мати марије рул (mother maria (marigold) rule, 1937–2013) — енглескиње коју је замонашио митрополит сурошки антоније блум (1914–2003) и која је као монахиња провела десетак година у манастиру градац, научивши добро српски језик у наредној деценији, изгледа да је 1992 године изашло и друго издање пролога у преводу мати марије (према литератури и такође према подацима са портала „амазон“; међутим, нисмо успели да проверимо овај податак) у америци су се пак појавиле две књиге изабраних одломака из охридског пролога у преводу на енглески језик, које је приредила џоана менлеј (johanna manley); прва, објављена у илиноју 1998 године, доноси кратка житија прилагођена деци и младима; друга, објављена у калифорнији 2000 године, садржи духовне поуке на македонски језик охридски пролог преведен је и у два тома објављен 2001 године овај превод дело је ефтима бетинског, а изашао је у охриду; било је више издања овог дела — друго је изашло 2009 године нови и потпуни превод охридског пролога на енглески језик, дело блажене успомене о тимотија тепшића (fr t timothy tepsic, 1926–2008), објављен је у два тома у оквиру издаваштва епархије западноамеричке; друго издање овог превода објављено је 2008, поновљено 2012 године (доступно и у електронском облику — као е-књига за киндл), а исправљено и проширено треће издање 2017 године српско духовно наслеђе 20 3 / 2021 преводи охридског пролога широм света румунски превод охридског пролога објављен је 2005 године, у два тома, у преводу михаеле гросу; овај превод објавио је издавач „игуменица“ из места галаци исти издавач 2010 године објавио је још једно издање пролога, који потписује други преводилац (а станкилеску) (остаје нејасно да ли је реч о истом преводу?) на руски језик преведен је импресиван број дела владике николаја, а нека од њих превођена су и по више пута; у оквиру издавачког подухвата објављивања сабраних дела српског духовника на руском језику, 2008 године појавио се први, а потом и други том охридског пролога у преводу на руски (јануар–март и април–јун), у преводу сергеја фонова, у редактури блажене успомене слависте иље м числова (1965–2019); 2010 године изашла су још два тома, односно комплетан текст пролога на руском (и то као 4, 5, 6 и 7 том сабраних дела владике николаја); овај превод имао је више издања: колико нам је познато, најновија су издања из 2018 године која је штампао руски издавач „ново небо“, уз препоруку издавачког савета руске православне цркве — и то и као самостално издање у 4 тома, и као део сабраних дела епископа николаја у 12 томова на руском језику током 2007 године, „братство св апостола петра и павла“ из хонгконга објавило је књижицу која је најавила пр
... што ми је до тада било дато да сазнам из медија са друге стране, оно што је за наш разговор битније, јесте стање у којем се налазе српске цркве на том простору и схватање о њиховој немерљивој улози у 10 3 / 2021 животима срба та улога данас је готово једнака оној у столећима када су срби живели у османском царству шта више, не само данас, већ безмало две деценије колико траје овај последњи историјски период страдалништва и трпљења српског народа био ми је непојмљив и јаз у научним истраживањима, колико је пажње и интересовања посвећено средњовековним споменицима, а колико је занемарено оно што се дешавало у последњем веку османске власти такође, на неки начин, изменило се и моје поимање религије молимо вас да нас у кратким цртама упознате са развојем црквене уметности на простору епархије рашко-призренске – на овакво питање тешко је дати сажет одговор, а да се не сведе на најзначајније и најпознатије црквене споменике, али покушаћу да развој црквене уметности на овом простору сведем на три кључне фазе, свакако зависне од политике, које заправо покривају период од xiii до xix века косово и метохија је простор који су словени трајно населили у vii веку, али је у својеврсном историјском мраку био све до xi века, и који је освојио стефан немања након смрти византијског цара манојла комнина важно је поменути и да је приликом оснивања хиландара стефан немања за језгро изузетно великог манастирског властелинства установио управо метохију златно доба црквене уметности на косову и метохији био је период власти краља милутина који је на том простору установио неколико дворова, што је било праћено и експанзијом црквене уметности још се краљ стефан првовенчани у трећој деценији xiii века старао око обнове грачанице и богородице љевишке, које су представљале епископска седишта у липљану и призрену, али их је темељно обновио или изнова подигао краљ милутин који је, угледајући се на студеницу стефана немање, као своју гробну цркву, недалеко од звечана саградио бањску његов син стефан потом је градио дечане, али није доживео да их види довршене, те је цркву довршио његов син стефан душан, који је, пак, на реци бистрици у близини призрена, подигао велелепне свете архангеле као своју гробну цркву тако је највећи део територије слива белог дрима подељен међу властелинствима најзначајнијих владарских задужбина, хиландара, студенице, бањске, дечана и светих архангела – и отуда и данас има назив метохија дакле, првих деценија xiv века, са откривањем богатих рудних налазишта, косово и метохија постају најразвијенија област српске земље, што је значајно утицало и на развој црквене уметности животопис др иване женарју рајовић ивана женарју рајовић је рођена 12 марта 1985 године у сарајеву завршила је гимназију јован јовановић змај у новом саду дипломирала је историју уметности на филозофском факултету у београду 2009 године, где је завршила и мастер студије и докторирала 2014 године током школовања била је питомац фонда привредник ради на институту за српску културу у лепосавићу као виши научни сарадник, а живи у београду са супругом николом и четворогодишњим сином угљешом разговор мај / јун 2021 11 такође, припајање пећког метоха у хвосну властелинству манастира жиче око 1220 године било је од далекосежног значаја, како за цркву тако и за црквену уметност у xiii и xiv веку, захваљујући архиепископима арсенију, никодиму и данилу ii, створен је комплекс манастира пећке патријаршије осим великих задужбина, косово и метохију краси мноштво мањих цркава; као што су владари следили узор стефана немање, владаре је следила властела која је градила властеоске цркве, од којих је најстарија била задужбина великог казнаца јована драгослава у мушутишту из 1315 године у време краља милутина у призрену је породица владојевић подигла цркву светог спаса, а никола тутић је нешто касније подигао цркву светог николе племићке задужбине су и цркве ваведења у липљану, преображења у будисавцима, светог николе у великој хочи, цркве у црколезу, ваганешу, речанима… од средине xv века, уз гашење патријаршије, нестају и велики покровитељи уметности, а као културно средиште најдуже се одржала грачаница, седиште новобрдске митрополије, првенствено захваљујући митрополиту никанору нови узлет црквеној уметности донело је поновно успостављање пећке патријаршије 1557 године, што је српском народу донело и општу духовну и културну обнову цркве обнављају патријарси, почев од макарија соколовића, а за њима и сви остали слојеви црквене јерархије то је време када, на пример, ниче и обнавља се мноштво храмова у сиринићкој и средачкој жупи у свим епохама, градитељство је једнако било праћено сликарством, украшавањем зидова фрескама и сликањем икона, у складу са литургијским начелима и симболичком топографијом светог простора последњи замах црквена уметност на косову и метохији је доживела у последњем веку османске власти, мада се то може схватити и условно, јер је српску цркву и у xx веку обележио снажан талас изградње храмова будући да је xix век посебно значајан за црквену уметност, упознајте нас са развојем црквене уметности у наведеном периоду? – деветнаести век је веома значајан период за црквену уметност на балкану, а самим тим и у српским срединама на њен развој су утицале реформе које су креирале политику и однос према верским мањинама у османском царству, од 1839 године, па све до његовог распада након балканских ратова нови закони су обезбеђивали сигурност проповедања вере свим царским поданицима и сигурност материјалне верске имовине, услед чега се није толерисало рушење и скрнављење постојећих верских објеката велика разлика у односу на претходне векове огледа се у чињеници да се храмови не граде и не обнављају захваљујући имућним појединцима, већ захваљујући верницима, црквено-школским општинама и представницима цркве, а многе пројекте финансирају српске владарске куће обреновића и карађорђевића, и врло често русија граде се или обнављају једноставне сеоске цркве широм рашко-призренске епархије, у жупама око призрена, селима око грачанице, косовском поморављу, ибарском колашину, али и у северној црној у српском колективном памћењу, у предањима, књижевности, уметности, и у побожности, трајно је присутна сакрална топографија косова и метохије, односно косовско-метохијске светиње и светих разговор 12 3 / 2021 гори, полимљу и рашкој области који су такође били део рашко-призренске епархије у другој половини xix века, у складу са побољшаним положајем становништва, граде се монументални тробродни храмови у гњилану, призрену и косовској митровици и њихови архитектонски облици показују токове развоја градитељства на балкану изградњом цркве у косовској митровици најављено је ново раздобље националног стила у српској црквеној архитектури, који је свој пуни израз добио изградњом спомен-храма светог архангела михаила у штимљу, на месту одморишта српске војске у балканском рату, а према пројекту јелисавете начић исто је и са украшавањем црвених ентеријера које осликавају сликари са југа, такозвани зографи из дебра и велеса, који на исти начин раде широм балкана делатност македонских тајфи, које су креирале визуелни идентитет верске обнове у складу са балканским културним моделом, у рашко-призренској епархији део је опште слике верске обнове у васељенској патријаршији толико се интензивно радило на пољу црвене уметности да би било лакше побројати оне цркве које нису осликане или добиле нови иконостас у xix веку од оних које јесу овај број нашег званичног мисионарског гласила српске православне цркве посвећен је ликовима жена у светоме писму ви сте се бавили светитељским ликовима жена које су оставиле велики траг и показале се као верне угоднице божије за почетак, упознајте нас са житијем свете новомученице босиљке из села пасјана надомак гњилана? – света мученица босиљка била је из пасјана, из породице рајичић која је пореклом из околине крагујевца, одакле се преселила близу куманова, и потом настанила у пасјану крајем xviii века босиљка је, према предању, отета у својој седамнаестој години, када је са оцем и братом пошла ван села по дрва за огрев отета је код белог камена на стружинама, где је извесни арнаут из депца са својом дружином пуцао на њих, а њу одвео у правцу према карадаку породица је безуспешно покушавала уз помоћ сеоског свештеника да пред властима у гњилану докаже да је девојка насилно отета и да није отишла својом вољом да би прихватила прелазак у другу веру и брак са отимачем, босиљка је била излагана разним врстама насиља и мучења бранили су јој да једе и пије воду, бранили јој да спава, чупали јој косу, жарили стопала, тукли и газили, облачили у традиционалну муслиманску ношњу и покривали јој главу заром како њена непоколебљива вера у христа није посустала ни након тога, убили су је њено тело је искасапљено, а посмртни остаци су сахрањени поред сеоске цркве све се то дешавало крајем xviii или почетком xix века овде примећујемо врло наглашен мотив насиља, који у мучеништву хришћанских светитељки представља опште место у житијима, легендама и предањима постоје вишеструка тумачења ове појаве, а једно од њих указује на мучење као средство указивања на људскост светитељке чије је тело било изложено болу какав се може мерити само са страдалним путем христовим писали сте о култу ове светитељке, замолио бих вас да нас подсетите на важне детаље у погледу култа који наш народ има према светој новомученици босиљки? – однос верника према култовима у xix веку, који је више био националног него верског карактера, довео је до стварања нових народних култова и поштовања народних светитеља визуелна конструкција култа мученице босиљке поникла је на истим општим принципима и иконографским начелима као култови светог георгија јањинског и свете злате мегленске, који спадају у категорију такозваних нових мученика, чије се страдање везује за период османског царства заједничке карактеристике култова нових мученика представљају њихова младост, мучење којем су били изложени, страдање за веру, и касније иконографске интерпретације којима се инсистира на њиховом народном оделу као симболу порекла култове мученице босиљке и свете злате мегленске повезује и принцип родне еквивалнеције, као и начин страдања кроз поштовање оваквих култова одавала се почаст и великом броразговор мај / јун 2021 13 ју припадника заједнице који су страдали од стране турака или арнаута босиљкина смрт је у локалној заједници представљала симбол отпора против исламизације и херојски пример страдања за веру с обзиром на то да су иницијатори њеног култа чланови породице, и с обзиром на турбулентна историјска дешавања којима је сведочила и црква у xx веку, култ мученице босиљке је остао на локалном нивоу, у преображењској цркви као средишту култ мученице босиљке своје упориште има и у отмицама које се доводе у везу са ктиторком пасјанске цркве, али и са пореклом назива села према предању, пасјанска црква је задужбина бејаз хануме, односно беле госпође – хришћанке из зајечара која је отета, насилно потурчена и удата за рашид-бега џинића према другом предању, турци су покушали да отму девојку јану (бојану) коју је одбранио њен пас турци су убили пса, а јана је у жалости за псом ударала ногама у тло одакле је потекла вода која је потопила и њу и турке мештани су јану сахранили јужно од цркве, а село је добило име пасјане од синтагме пас јанин, односно пас јане канонизација новомученице босиљке је само потврда да је ово народно поштовање благословено дело дана, 23 октобра 2019 лета господњег, руком епископа теодосија обретене су мошти новопројављене светитељке занимљива је и важна прича о њеним моштима, те бих вас замолио да је поделите са нашим читаоцима? – према предању, када је црква обновљена у облику каквом и данас постоји, посмртни остаци мученице босиљке су узидани у храм тачније, у део који је дозидан уз северозападни стуб, на улазу из припрате у наос ту су потом постављене њене две иконе, а у врху дозидане конструкције насликан је фриз са сценама њеног страдања иако није била канонизована, мученицу босиљку је сликар константин јаковљевић на самом крају xix века насликао служећи се иконографским елементима попут нимба, христовог благослова и мученичког венца који добија од анђела, а који су имали функцију исказивања њене светости сцене отмице и успења мученице босиљке, које представљају визуелну конструкцију предања на којем се темељи њен култ, истовремено су и кључне сцене у конструкцији циклуса страдања мученика похрањивање њених моштију унутар храма, и док је било само на нивоу предања, имало је за циљ јачање позиције у процесу канонизације, у складу са чињеницом да извориште сваког култа представљају гробови и мошти док се још није догодило обретење њених моштију, у храму се чувала, надам се да се и даље чува, шкриња са босиљкином гардеробом то су заправо делови народне ношње који су највероватније представљали мираз, и који су у процесу конструкције култа добили статус реликвије гроб, мошти, реликвије и визуелне представе основни су елементи сваког култа, услед чега су употребљени и у пасјанској цркви као центру култа мученице босиљке коначно, заиста велики догађај за вернике и за српску цркву представља тај 23 октобар када су њене мошти пронађене, односно обретене на месту које је носило ту визуелну конструкцију култа године 2019, октобра 23 мошти су извађене из стуба, и свечани чин њиховог умивања сверазговор детаљ са трона чудотворне иконе богородице пећке 14 3 / 2021 том водом и вином обавили су епископ теодосије и игуман манастира драганац, архимандрит иларион, у присуству монаха и монахиња из манастира драганац, грачанице, кончуле, кормињана, и надлежног јереја далибора којића пећки парох дејан јаковљевић и монах давид из ђурђевих ступова начинили су кивот за мошти светитељке према вашем мишљењу, да ли је наш народ у довољној мери свестан значаја и културног богатства великих светиња, које су украс не само српске православне цркве и епархије рашко-призренске, већ много шире? – у српском колективном памћењу, у предањима, књижевности, уметности, и у побожности, трајно је присутна сакрална топографија косова и метохије, односно косовско-метохијске светиње и светих дубоко верујем да постоји свест о немерљивом значају српског средњовековног наслеђа, задужбина немањића али, већина становника србије не зна како на пример изгледа црква светог николе у гњилану, већина није чула за многа села која сам, богу хвала, имала прилике да обиђем за потребе истраживања, а у којима се налазе цркве као окамењена сведочанства стекла сам утисак да су о важности свих тих малих сеоских или чак и великих цркава свесни они који тамо живе, односно тамо су живели људи немају свест о томе да је у xix веку свако село насељено србима имало своју цркву, јер им такви подаци нису познати о тим црквама и том периоду се не учи у школи, ни на факултету, о њима се ништа не може чути на телевизији а многи од тих споменика и данас су живо сведочанство о континуитету живота срба на косову и метохији и њиховом праву да ту и остану пред крај нашег разговора упознајте нас са вашом библиографијом и предстојећим плановима у погледу издаваштва? – од 2011 године, од када радим на институту за српску културу, где тренутно имам звање вишег научног сарадника, објавила сам више научних радова неки су публиковани у стручним часописима, неки као поглавља у монографијама, неки пак у зборницима који су произашли из научних скупова круна мог првог великог истраживања свакако је књига црквена уметност у рашко-призренској епархији (1839–1912) међутим, осим црквене уметности на косову и метохији, предмет мојих истраживања биле су и друге теме, попут споменичке и културе сећања у срба у xix веку и других облика визуелне културе тренутно пишем монографију о манастиру раковица која ће, ако бог да, коначно угледати светлост дана ове године, и коју доживљавам као круну свог другог великог истраживања која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – уместо да себе мучимо постављањем питања на која немамо одговоре, нарочито сада када својим очима гледамо неочекивану трансформацију света и сопствених живота, мислим да би требало да научимо да уживамо у ономе што имамо, да ценимо ствари које можда више и не примећујемо да се окренемо себи, духовном миру и снази, али без отуђивања од људи који нас окружују разговор детаљ са дечанског иконостаса мај / јун 2021 15 из острошке ризнице преподобни исаија од оногошта мр раде с булајић после пораза српске војске на реци марици 1371 године, османске снаге почеле су полако да освајају територије српског етничког простора пад српских земаља под османску власт обухвата више догађаја у којима су српске земље изгубиле независност ови догађаји прожети су великим страдањем српског народа који је изродио мноштво мученика страдалих „за крст часни и слободу златну“ пред османском најездом велики део српског народа предвођен својим свештенством и монаштвом повукао се у неприступачне планинске пределе испуњавајући светосавски завет који се огледао у очувању „вере чисте и молитве честе“ међу бројним аскетама који су се подвизавали у неприступачним пределима посебно се истиче личност преподобног оца исаије „от оногошта“ у народном и црквеном предању налазимо податак да је преподобни исаија пореклом из села попи у никшићком пољу локалитет попи, некадашње село и родно место оца исаије, данас је приградско насеље никшића налази се испод бедема старог никшића, близу никшићке железничке станице постоји претпоставка да се раније у попима налазио манастир светог димитрија из доба немањића у том манастиру столовао је свети василије острошки у периоду када га је патријарх пећки гаврило (рајић) актом из 1651 године, поставио за епископа епархије источно–херцеговачке неколико година касније, услед зулума локалних муслиманских власти, свети василије се настанио у познату пећину острошких греда крајем xvii или почетком xviii века турци су порушили у народном и црквеном предању налазимо податак да је преподобни исаија пореклом из села попи у никшићком пољу од овог броја православног мисионара отварамо нову сталну рубрику под називом из острошке ризнице, коју ће водити мр раде с булајић, архивар манастира острог 16 3 / 2021 манастир светог димитрија у попима 1 овај манастир више није обнављан пре неколико година острошки јеромонах владимир (палибрк) рођени никшићанин, покренуо је иницијативу пред блаженопочившим митрополитом амфилохијем да се обнови ова древна светиња година када се преподобни исаија родио, на жалост, није позната подвизавао се у острошким стенама у периоду од краја xvi до почетка xvii века, до своје земаљске кончине након упокојења преподобног оца, његов култ је почео да се шири по читавој старој херцеговини турци су, по црквено – народном предању, узели мошти преподобног исаије и спалили их на планиници, планинском превоју између масива острошких греда и околине никшића година упокојења, као и датум када су мошти овог подвижника спаљене, није позната, јер су архивски списи острошког манастира из периода пре почетка владавине књаза и краља николе уништили турци постоји мишљење да су мошти преподобног исаије, турци спалили у 1 у конаке порушеног манастира уселили су се мушовићи, срби исламске религије, чији су потомци управљали никшићким градом од 1714 до 1877 године, када је никшић ослобођен и присаједињен српској књажевини црној гори току казнене експедиције на бјелопавлиће, 1611 године када су османске снаге стигле у бјелопавлиће, почели су да пљачкају и пале куће, у којима су многи људи живи изгорели жене, децу и старце, паша је повео, остављајући за собом згаришта, смрт и пустош тешко да су бјелопавлићи икада у својој историји доживели такву несрећу сасвим је реално претпоставити да су мошти преподобног исаије тада спаљене међутим, део монашког братства се није растурио и наставио је да се подвизава у острошким гредама око 1650 или 1660 године, исаијин близак рођак постаје игуман манастира он је узео монашко име као и његов деда настојањем унука преподобног оца исаије, јеромонаха исаије, сазидана је 1665 године црква часног крста у горњем острогу најважније и најаутентичније сведочанство о прошлости горњег острога исписано је на унутрашњој страни цркве часнога крста 1666/1667 године: извољенијем оца и поспешенијем сина и савршенијем светаго духа сазда се сија света(ја) и свештена(ја) црков ва име ч(а)снаго и животворештаго крста в ље(то) 7173 (1665), а пописа се в ље(то) 7175 (1667) са бл(а)гословенијем свеос(ве)штенаго митрополита захлмискаго кир василија, трудом и подвигом и платоју јеромонаха игумена исаије, ванука прваго светаго и препоиз острошке ризнице са освећења параклиса преподобног исаије од оногошта (извор: митрополија црногорско-приморска) мај / јун 2021 17 добнаго оца нашего исаије от села попа б(ог) да их прости иже и почеше и савршише овај натпис је једини сачувани историјски извор у коме се експлицитно помиње преподобни исаија „от оногошта“ архива манастира острога сачувана је у временском континуитету тек од 1885 године па до наших дана старијих манастирских архивских аката остало је сачувано јако мало османске снаге су 1768 године похарали острошки манастир манастир острог спаљен је још у два наврата од турске руке, и то у јануару 1853 и у јуну 1877 године старија манастирска архива несумњиво је уништена у тим похарама постоји могућност да се у острогу чувао и рукопис животописа преподобног исаије „от оногошта“, али да је накнадно уништен у некој од поменутих похара из свега наведеног проистиче да је и тадашњи митрополит захумски, потоњи свети василије острошки, заправо кренуо у обнављање и проширење једног већ зачетог, али под ватром и камџијом замрлог подвижничког станишта, што би опет у целини одговарало духу православне традиције из немањићких времена да се цркве и манастири подижу на постојећим култним местима култ преподобног оца исаије дуго је слављен у народу овог краја, а успомену на њега и данас чувају острошки монаси један међу њима је и острошки сабрат јерођакон роман (виларет) који веома често одлази на место страдања преподобног исаије, чита му акатист и молитве такође, сакупља приче народа овога краја везане за чуда овог дивног подвижника спомен преподобног исаије од оногошта слави се 28 априла/11 маја тропар и кондак преподобном оцу исаији написао је блаженопочивши митрополит амфилохије, а акатист и службу је саставила монахиња олимпијада (кадић) прва служба му је служена при освећењу његовог новог параклиса – храма у горњем острогу 28 априла/11 маја 2015 године постоји могућност да се у острогу чувао и рукопис животописа преподобног исаије „от оногошта“, али да је уништен у некој од похара из острошке ризнице преподобни исаија од оногошта — живопис на острошкој стени (извор: митрополија црногорско-приморска) 18 3 / 2021 охридски пролог епископа николаја велимировића препознат је као духовно благо не само међу верујућима српске православне цркве, за које је на првом месту настао, већ и међу верујућима других помесних цркава с друге стране, ово дело владике николаја није читано само међу србима у отаџбини и дијаспори, већ и међу другим народима, на различитим континентима интерес за охридски пролог, поред тога, не постоји само међу православнима и није ограничен искључиво на православне хришћане мишљења смо да су из одређених разлога препознати богословски и књижевни квалитети као и мисионарске могућности и домети овог дела владике николаја, те би то могао бити разлог да оно буде преведено и на неколико светских језика, као ретко које дело настало на српском језику мисао владике николаја је већ више од сто година доступна и на другим језицима — неколико напомена о његовим делима на немачком, енглеском, руском, бугарском, те преводима његових радова на шпански, чешки и румунски објављеним пре ii светског рата изнели смо у православном мисионару бр 373 (за мај–јун 2020), стр 25–26 али превођење дела владике николаја на стране језисрпско духовно наслеђе збирка кратких пролошких житија за целу годину на савременом српском језику настала је трудом владике николаја, и под насловом охридски пролог штампана 1928 године ово дело епископа николаја преведено је на неколико светских језика из историје превода охридског пролога владике николаја срећко петровић мај / јун 2021 19 ке добило је нарочити полет тек у протеклих тридесетак година, посебно након званичног прибрајања његовог имена лику светих почетком 21 века међутим, од неког потпунијег списка преведених дела владике николаја веома смо далеко, будући да његови списи постоје и у преводу на неке језике врло удаљене нашој култури и поднебљу, о којима се мало зна примера ради, живот светог саве из пера владике николаја објављен је и у преводу на арапски језик, у сирији 2002 године (sīrat al-qiddīs sābā: raʼīs al-asāqifah, 1173–1236, превели н комин и л саиба [nūh kūmīn, lūlū ̣ sayba ̣ ʻah] ([syria]: mutrānīyat bus ̣ rá h ̣ ūrān wa- ̣ jabal al-ʻarab wa-al-jūlān, 2002)); његов катихизис преведен је и на индијски телугу језик, итд само набрајање познатијих превода дела епископа николаја на разне језике заузело би много више места него што га овде имамо на располагању, те ћемо се држати искључиво превода охридског пролога први преводи охридског пролога први превод охридског пролога на неки страни језик, колико нам је познато, јесте превод на енглески објављен у четири тома 1985–1986 године у бирмингаму, у великој британији, у издању издавачке куће „лазарица прес“ овај превод охридског пролога дело је мати марије рул (mother maria (marigold) rule, 1937–2013) — енглескиње коју је замонашио митрополит сурошки антоније блум (1914–2003) и која је као монахиња провела десетак година у манастиру градац, научивши добро српски језик у наредној деценији, изгледа да је 1992 године изашло и друго издање пролога у преводу мати марије (према литератури и такође према подацима са портала „амазон“; међутим, нисмо успели да проверимо овај податак) у америци су се пак појавиле две књиге изабраних одломака из охридског пролога у преводу на енглески језик, које је приредила џоана менлеј (johanna manley); прва, објављена у илиноју 1998 године, доноси кратка житија прилагођена деци и младима; друга, објављена у калифорнији 2000 године, садржи духовне поуке на македонски језик охридски пролог преведен је и у два тома објављен 2001 године овај превод дело је ефтима бетинског, а изашао је у охриду; било је више издања овог дела — друго је изашло 2009 године нови и потпуни превод охридског пролога на енглески језик, дело блажене успомене о тимотија тепшића (fr t timothy tepsic, 1926–2008), објављен је у два тома у оквиру издаваштва епархије западноамеричке; друго издање овог превода објављено је 2008, поновљено 2012 године (доступно и у електронском облику — као е-књига за киндл), а исправљено и проширено треће издање 2017 године српско духовно наслеђе 20 3 / 2021 преводи охридског пролога широм света румунски превод охридског пролога објављен је 2005 године, у два тома, у преводу михаеле гросу; овај превод објавио је издавач „игуменица“ из места галаци исти издавач 2010 године објавио је још једно издање пролога, који потписује други преводилац (а станкилеску) (остаје нејасно да ли је реч о истом преводу?) на руски језик преведен је импресиван број дела владике николаја, а нека од њих превођена су и по више пута; у оквиру издавачког подухвата објављивања сабраних дела српског духовника на руском језику, 2008 године појавио се први, а потом и други том охридског пролога у преводу на руски (јануар–март и април–јун), у преводу сергеја фонова, у редактури блажене успомене слависте иље м числова (1965–2019); 2010 године изашла су још два тома, односно комплетан текст пролога на руском (и то као 4, 5, 6 и 7 том сабраних дела владике николаја); овај превод имао је више издања: колико нам је познато, најновија су издања из 2018 године која је штампао руски издавач „ново небо“, уз препоруку издавачког савета руске православне цркве — и то и као самостално издање у 4 тома, и као део сабраних дела епископа николаја у 12 томова на руском језику током 2007 године, „братство св апостола петра и павла“ из хонгконга објавило је књижицу која је најавила пр
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com