-БЕЗДАН-

Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... са господом, али и плодови његовог подвижништва проја- вљени кроз његовог ученика старца софронија (сахарова) старац софроније је вредан пажње из више разлога најзначајнији су поучност његовог боготражитељског и подви- жничког живота, као и пребогате ризни- це излива православног богословља у његовим списима источеним из безданих дубина живота у христу покушали бисмо захватити са извора његовог бого- словља део животворне воде која непо- мућеним и свежим токовима тече до нашег времена због тога смо се и одлу- чили за овакав наслов текста живот у трци поједини социолози и озбиљни анали- тичари друштвене стварности указују на необичност савремених нам друштвених токова и понашања појединаца у оквиру њих изгледа да се тренд брзог живота у александар р јевтић молитва као лек за савремене болести дејство овог лека се пројављује кроз сабирање свих телесних, душевних и духовних сила у покајном призивању имена господњег 34 5/2011 тр­ци за што бо­љим реј­тин­гом ко­ји омо­гу- ћа­ва раз­ли­чи­те ви­до­ве оно­га што се сма- тра ужи­ва­њем, уста­лио као не­при­ко­сно- ве­ни го­спо­дар са­вре­ме­не дру­штве­не ствар­но­сти обе­ћа­ње ко­је је њи­ме по­ну- ђе­но нео­бич­но при­ма­мљи­во зву­чи – узми све што ти жи­вот пру­жа, и то на до­са­да нај­бр­жи на­чин и док се не­ки сма­тра­ју срећ­ни­ма због успе­ха на ре­а­ли­за­ци­ји про­јек­та овог обе­ћа­ња, дру­ги их за­ви­дљи- во по­сма­тра­ју не­ки то чи­не осу­ђу­ју­ћи, а не­ки бе­стид­но до­дво­ра­ва­ју­ћи им се и по­ку­ша­ва­ју­ћи да до­би­ју мр­ви­це за њи­хо- ве че­сто не­ча­сне и пр­ља­ве тр­пе­зе не­ис- пе­ва­на пе­сма без рит­ма као да ре­жи и гр­ца кроз гр­ла ко­ја су не­за­до­вољ­на жи­во- том и ко­ја би се­бе сма­тра­ла срећ­ним ка­да би има­ли ви­ше нов­ца ко­лев­ка де­пре­си­је ов­де се већ за­њи­ха­ла успа­вљу­ју­ћи одој­чад за­тро­ва­ну мле­ком оства­ре­ног и же­ље­ног, а нео­ства­ре­ног кон­фор­ми­зма и док јед­ни у свом без­ум­ном ула­га­њу тру­да за омо­гу- ћа­ва­ње ужи­ва­ња оча­ја­ва­ју што дан не тра­је ви­ше од два­де­сет че­ти­ри ча­са, дру­ги про­кли­њу вре­ме ко­је та­ко спо­ро те­че и ко­га има­ју пре­ви­ше ка­да се још до­да­еко- ном­ска кри­за о ко­јој сви при­ча­ју, оправ- да­ња има до­вољ­но за сва­ко­га ме­ђу­тим, има ту још по­не­што то је до­са­да она је са­пут­ник ка­ко успе­лим, та­ко и не­у­спе­лим у са­вре­ме­ној нам тр­ци за ужи­ва­њи­ма у апо­ка­лип­тич­ком стра­ху, ни­ко­лај го­гољ је у њој ви­део нај­ве­ћег не­при­ја­те­ља чо­ве- чан­ства и све­та, оли­че­ног у огром­ном зе­ву ко­ји пре­ти да нас про­гу­та за­и­ста, зе­ва се ка­да са­вла­ђу­ју умор и не­за­ин­те­ре- со­ва­ност че­ста ко­му­ни­ка­циј­ска упо­тре­ба из­ра­за по­пут „сма­ра­ње и бле­ја­ње“ као ка­рак­те­ри­сти­ка за соп­стве­на ста­ња на­ших са­вре­ме­ни­ка све­до­чи ко­ли­ко се за­ра­за зе­ва­ња ра­ши­ри­ла ши­ри се упр­кос убр­за­њу жи­во­та и са­др­жа­ја ко­је он ну­ди ту се и кри­је па­ра­докс не­скла­да убр­за­ња и до­са­де ко­ји су при­ме­ти­ли со­ци­о­ло­зи и дру­ги озбиљ­ни ана­ли­ти­ча­ри дру­штве­не ствар­но­сти – са­мо­зва­ни ме­си­ја оли­чен у убр­за­њу жи­во­та ни­је ис­пу­нио сво­ја обе- ћа­ња на ру­бу па­те­ти­ке по­ста­вља се чу­ве- но пи­та­ње: шта да се ра­ди? светогорски опит од­го­вор сти­же по­све­до­чен кроз ис­ку- ство све­те го­ре атон­ске где вре­ме, чи­ни се, про­ти­че ја­ко спо­ро, а ипак ниг­де ви­ше бла­жен­ства и ра­до­сти, а ма­ње до­са­де ја­сно је да за успех не тре­ба за­хва­љи­ва­ти успе­шним дру­штве­ним ре­фор­ма­то­ри­ма, већ пре­све­тој бо­го­ро­ди­ци и бо­го­мла­ден- цу из ње­ног на­руч­ја ко­ји бо­ра­ви у умо­ви- ма и ср­ци­ма рев­но­сних све­то­гор­ских под­ви­жни­ка ка­кву по­у­ку мо­же­мо од све- то­гор­ске мо­на­шке др­жа­ве до­би­ти сви ми ко­ји жи­ви­мо у раз­ли­чи­тим дру­штве­ним и др­жав­ним уре­ђе­њи­ма? до­пу­сти­ће­мо да ста­рац со­фро­ни­је (са­ха­ров) бу­де пред­став­ник све­то­гор­ског септембар/октобар 2011 35 тема броја ис­ку­ства ко­је нам се обра­ћа лек ко­ји он пре­по­ру­чу­је за са­вре­ме­не бо­ле­сти „сма­ра- ња и бле­ја­ња“ је­сте мо­ли­тва као ства­ра­ла- штво деј­ство овог ле­ка се про­ја­вљу­је кроз са­би­ра­ње свих те­ле­сних, ду­шев­них и ду­хов­них си­ла у по­кај­ном при­зи­ва­њу име­на го­спод­њег гор­ди чо­век ко­ји же­ли за­до­во­ље­ње сво­јих на­го­на, ов­де се пре- тва­ра у кро­то­шћу ис­пу­ње­но би­ће ко­је уме да бу­де скром­но по­себ­на вред­ност мо­ли- тве на­ла­зи се у мо­гућ­но­сти ње­не при­ме­не на свим ме­сти­ма и у свим вре­мен­ским окви­ри­ма тач­ни­је, она осло­ба­ђа од гра- ни­ца про­сто­ра и вре­ме­на и да­је кри­ла на ко­ји­ма је мо­гу­ће над­ле­те­ти по­но­ре са­тан- ског без­на­ђа и до­са­де да­кле, мо­ли­тва је све­свет­ска и све­вре­мен­ска она је спо­соб- на да у бо­гу све­тој тро­ји­ци об­је­ди­ни цео свет бо­ље од ра­зних дру­гих по­кре­та за ује­ди­ње­ње у њој се на­ла­зи ре­ше­ње свих еко­ном­ских про­бле­ма, јер она има сна­гу тр­пље­ња и но­ше­на је на­дом у бо­ље су­тра то су­тра се мо­же де­ли­мич­но про­ја­ви­ти у исто­ри­ји, али ко­нач­на про­ја­ва је ес­ха­то- ло­шки дан до­ла­ска го­спод­њег ов­де ле­жи нео­бич­ност и ве­ли­чан­стве­ност мо­ли­тве као да­ра бо­жи­јег на­ме­ње­ног чо­ве­ку ко­ји ни­је ство­рен да му бу­де до­сад­но, већ да у са­деј­ству са бо­гом ства­ра ни­је реч са­мо о ства­ра­њу до­ступ­ном чу­ли­ма, већ и о ства­ра­њу уну­тра­шњег ми­ра ко­ји се не мо­же од­у­зе­ти оно про­жи­ма сва­ку дру­гу де­лат­ност чо­ве­ка ко­ји се њо­ме ба­ви за­то се и мо­же омо­ли­тво­сло­ви­ти и об­ла­го­да- ти­ти сва­ка про­ја­ва чо­ве­ко­ве ак­тив­но­сти гра­ни­це ов­де не по­сто­је, јер оне бле­де у за­гр­ља­ју бо­га и тво­ре­ви­не ко­ја му се обра­ћа ико­на вас­кр­се­ња го­спод­њег по­ру­чу­је да је по­бе­ди­тељ смр­ти пру­жио сво­је ру­ке чак и они­ма ко­ји се на­ла­зе ис­под пра­га смр­ти мо­ли­тве­но при­зи­ва- ње име­на го­спод­њег је­сте пру­жа­ње ру­ку у су­срет ис­пру­же­ним ру­ка­ма бо­жи­је љу­ба­ви то је тај­на ства­ра­ла­штва и лек од са­вре­ме­них и смр­то­но­сних бо­ле­сти „сма- ра­ња и бле­ја­ња“ ка­же­мо смр­то­но­сних, јер ни­је ма­ли број оних ко­ји су из­вр­ши­ли ди­рект­но или ин­ди­рект­но са­мо­у­би­ство оча­ја­ва­ју­ћи у око­ви­ма до­са­де лек за ово се не про­да­је у апо­те­ка­ма или не­ким дру- гим ме­сти­ма и тр­жи­шти­ма лек је у све- тој цр­кви и ње­ном мо­ли­тве­ном осве­ћи- ва­њу про­сто­ра и вре­ме­на  већ у господњој поуци о молитви у тајности (мт 6, 6) налазе се почеци онога искуства које ће касније задобити теоријско-практично образложење кроз покрет свештених исихаста 36 5/2011 пи­та­ње из на­сло­ва ће вам се мо­жда учи­ни­ти чуд­ним „ко ка­же да се не мо­ли­мо?“, ре­ћи ће­те но, бу­ди- мо ис­кре­ни да ли се за­и­ста мо­ли­мо? а ка­да то ка­жем ми­слим за­пра­во: да ли се мо­ли­мо ре­дов­но? да ли од­ла­зак не­де­љом на ли­тур­ги­ју мо­же да се сма­тра за ре­дов- ну мо­ли­тву? за­што је мо­ли­тва уоп­ште бит­на? кре­ни­мо ре­дом под­се­ти­ћу на не- што што сам на­пи­сао у про­шлом тек­сту – за­ми­сли жи­вот у рит­му ли­тур­ги­је – а то је чи­ње­ни­ца ка­ко у град­ским усло­ви­ма жи­во­та на­ла­зи­мо сва мо­гу­ћа и не­мо­гу- ћа, оправ­да­на и нео­пра­два­на об­ја­шње­ња за­што не иде­мо ре­дов­но на (сва­ко­днев- на) бо­го­слу­же­ња на ју­тре­ње не мо­же­мо због по­сла, на ве­чер­ње не мо­же­мо јер жу­ри­мо ку­ћи по­сле по­сла, или смо још на по­слу, а код ку­ће се не мо­ли­мо јер ни­ти се укла­па у наш днев­ни ри­там „жи- во­та као на тр­ка­ма“, ни­ти има­мо – због умо­ра и стре­са – кон­цен­тра­ци­је да се мо- ли­мо та­ко нам се ду­хов­ни жи­вот све­де евен­ту­ал­но на не­дељ­ни од­ла­зак у храм на ли­тур­ги­ју, а не­кад и ре­ђе за­ми­сли­те са­да да сте ку­пи­ли ве­ли­ку ку­ти­ју со­ли за­ми­сли­те и да ту со ко­ри­сти­те са­мо јед- ном не­дељ­но, и то у ма­њим ко­ли­чи­на­ма шта се де­си са том со­љу по­сле не­ког вре- ме­на? она об­љу­та­ви го­спод је ре­као да смо ми, хри­шћа­ни, со све­ту ако ми пак за­што се немо­ли­мо? ми­љан та­нић септембар/октобар 2011 37 тема броја из­гу­би­мо кон­такт с њим, ка­ко ће­мо уоп- ште и са­ми зна­ти ко смо и шта је на­ше на­зна­че­ње? за­бо­ра­ви­ће­мо, сто­пи­ће­мо се с ма­сом ко­ја са­мо не­куд јур­ца, а ни са­ма не зна ку­да тач­но шта је, да­кле, мо­ли­тва? мо­ли­тва је раз­го­вор с бо­гом, са­гле­да­ва­ње ње­го­ве љу­ба­ви пре­ма чо­ве­ку и све­ту, ста­па­ње с њом и кон­стант­но ме­ња­ње се­бе на бо­ље, ка­ко би­смо до­при­не­ли спа­се­њу и љу­ба- ви ме­ђу љу­ди­ма, јер са­мо по тој љу­ба­ви би­ће­мо по­зна­ти као род го­спод­њи из­ра­чу­нај­те са­да ко­ли­ко вре­ме­на про- ве­де­те не ра­де­ћи за­пра­во ни­шта, или бар ни­шта сми­сле­но, или ко­ли­ко вам вре­ме­на про­ђе у град­ском пре­во­зу, или у че­ка­њу у не­ким ре­до­ви­ма, че­ка­о­ни­ца- ма, и за­ми­сли­те да то вре­ме ис­ко­ри­сти- те за мо­ли­тву је­сте, при­зна­јем, ни­је ла­ко, па­жњу нам скре­ћу бо­је, сли­ке и зву­ци на све стра­не, ко­ји нас по­зи­ва­ју на ма­ло дру­га­чи­ји на­чин жи­во­та (под- ре­ђен ку­по­ви­ни и по­тро­шњи и бо­га­ће- њу „оних го­ре“), али ни­ко ниг­де ни­је ни ре­као да се ишта мо­же по­сти­ћи без на­шег ак­тив­ног уче­шћа, без тру­да мо­ли­тва не мо­ра да бу­де не­ка „фор­мал- на“, из не­ког мо­ли­тве­ни­ка, ма­да је ода- тле нај­лак­ше по­че­ти – мо­ли­тва мо­же да бу­де и лич­на, скро­је­на соп­стве­ним умом и ре­чи­ма та­ко вре­ме у град­ском пре­во- зу (или где смо већ) мо­же­мо утро­ши­ти за по­че­так на труд да се мо­ли­мо, а он­да би­смо вре­ме­ном до­сти­гли и ру­ти­ну рас- по­ло­же­ња и кон­цен­тра­ци­је за мо­ли­тву а за­уз­врат, мо­ли­тва ће нам омо­гу­ћи­ти упра­во оно што нам је у тим тре­ну­ци­ма стре­са (а не­мој­мо се ла­га­ти и твр­ди­ти да ни­смо под стре­сом) нај­по­треб­ни­је, а то су мир и спо­кој, ко­ји нам он­да омо­гу- ћу­ју да свет око се­бе ви­ди­мо пот­пу­но дру­гим очи­ма и из­гра­ди­мо бла­жи, по­зи- тив­ни­ји став пре­ма ње­му и не­што лич­но: иако сам од оних ко­ји сма­тра­ју да се ни­шта не мо­же без ак­тив- не же­ље и во­ље, с мо­ли­твом сам имао и дру­га­чи­ја ис­ку­ства – у то­ку вас­кр­шњег по­ста, на сва­ко­днев­ним ви­ше­ча­сов­ним бо­го­слу­же­њи­ма, и по­ред ле­ти­мич­не до­са­де и же­ље да се што пре за­вр­ши све то, по­сле слу­жбе се осе­ћам мир­но, спо- кој­но и ис­пу­ње­но да­кле, са­ма мо­ли­тва нам по­ма­же у пре­у­мље­њу и сти­ца­њу на­ви­ке за њом а и то је не­ка­ко ло­гич­но, јер се на­ви­ка ни за шта не сти­че од­јед- ном, пре­ко но­ћи – па би­ло то ма­кар и не­што пот­пу­но ба­нал­но као ру­чак на вре­ме сва­ког да­на али, ако се не тру­ди- мо, по­ла­ко об­љу­та­вљу­је­мо и гу­би­мо кон­такт с оним ко­ји нам је нај­бит­ни­ји, а на­по­слет­ку и са­ми са со­бом, јер као што по­сло­ви­ца ка­же – да­ле­ко од (ду­хов­них) очи­ју, да­ле­ко од ср­ца  аутор је стални сарадник радија слово љубве из­ра­чу­нај­те ко­ли­ко вре­ме­на про­ве­де­те не ра­де­ћи за­пра­во ни­шта, или бар ни­шта сми­сле­но, или ко­ли­ко вам вре­ме­на про­ђе у град­ском пре­во­зу, или у че­ка­њу у не­ким ре­до­ви­ма, че­ка­о­ни­ца­ма, и за­ми­сли­те да то вре­ме ис­ко­ри­сти­те за мо­ли­тву 38 5/2011 молитва као литургија света литургија је израз домостроја спасења који се свештенодејствује у цркви она представља сву икономију бога оца које врши син садејством духа светога он почиње актом стварања и окончава се доласком царства божијег, којег се у литургији – парадоксално – сећамо литургија јесте заједничко дело народа божијег, али не само народа већ и бога наиме, она је израз синергије, садејствовања бога и његове творевине кроз христа самим чином стварања бог улази у дијалог, у однос са творевином у том сусрету он се јавља кроз своје енергије, при том остајући у својој природи неприступан и несазнатљив св максим каже у мистагогији: „бог је једини ум умствујућих и умног, и слово словствујућих и словствованог, и живот живих и доживљеног, и свему све, и биће и постојање, за бића и постојање: (апсолутно у свету присутан, дакле, онај који се налази у дубинама суштине бића) и сам по себи није и не бива ништа од онога што се односи на оно што јесте и постоји, будући да по природи није сличан ниједном од бића; и тога ради као ближе о њему више приличи рећи не-биће, због надбића“ дакле, бог је присутан у својој творевини на најдубљи могући начин, испуњујући је и надахњујући својим животодавним енергијама (дејствима, деловањима); дајући свету сам живот који свој врх има у обожењу на то божије пружање и „силажење“ ка свету, одговор створених бића јесте евхаристијски одговор давања себе богу кроз потпуно остварење свога постојања у љубави то, на послетку, значи да се сва бића, од неразумних до разумних и боголиких (= личносних) налазе у стању дубоке аналогије са владимир пекић септембар/октобар 2011 39 тема броја божанским енергијама ово добија своју коначну потврду у оваплоћењу христовом, тј у јединству божанске и човачанске природе у личности сина божијег „мистерија је оваплоћења логоса кључ за све загонетке и слике (типове) у писму, и она пружа познање свих умних и тварних појавности ко позна мистерију крста и погребења, сазнаће (унутарње) логосе (свег бивствујућег), док онај што је посвећен неизрецивом силом васкрсења, познаје (претходеће стварању) мисли божије“ (св максим исповедник) тако нам се у „тајни христовој“ открива не само неизрецива дубина љубави божије у чину стварања, него и коначни израз нашег садејствовања (синергије) са богом, нашег учествовања у нествореним божанским енергијама заиста, ако на овај начин гледамо и на речи светог писма, оне нам од свог почетка до свога краја пружају један мистагошки (литургијски) поглед на свет ако се сада окренемо ка св литургији, видећемо да она кроз свој целокупни ток носи доживљај божијега јављања нама кроз многа и различита дела његова у историји и наш одговор на то јављање који је у својој суштини молитва у литургији св василија великог се овако моли свештеник: „ти који јеси, владико, господе боже оче, сведржитељу, обожавани, ваистину је достојно, праведно и долично величан- ству светиње твоје: тебе хвалити, тебе певати, тебе благосиљати, теби се клањати, теби благодарити, тебе слави- ти јединог истински суштога бога, и срцем скрушеним и духом смиреним приносити теби ово духовно богослужење наше; јер си нам ти даро- вао познање истине твоје и ко је спо- собан исказати моћи твоје, објавити све хвале твоје, изнети сва чудеса твоја, учињена у сва времена?“ савршенство молитве, према речима светих отаца, у литургијском искуству јесте молитва захвалности за љубав божанску која води слављењу и величању бога где се суочавамо лицем у лице са његовим сјајем и блистањем неприступне и наду- мне светлости триипостаснога бога стога, само као учесници литургије, заједнице спасених можемо себе да осмелимо да станемо пред, сада не само творца, него најпре оца лична молит- ва није пуко држање „правила“ или убеђеност да смемо због свог индивиду- алног савршенства да се молимо, већ је израз неизмерне љубави и благодати божије која нас оспособљава да се као чланови спасене заједнице-цркве моли- мо чак и у самоћи, „иза затворених врата“ поред тога, наша молитва није ништа друго до продужавање литургије у нашем огреховљеном стању, при нашој склоности да чинимо грех, молитва није лака ствар напротив, она је тешка делатност 40 5/2011 и њених дарова – а то је христос – у свакодневницу нашег живота ипак, у нашем огреховљеном стању, при нашој склоности да чинимо грех, молитва није лака ствар напротив, она је тешка делатност потребно је да човек активира сву своју личност у молитви; да разпне своје страсти и грешне мисли које носи у души кроз монашко, и уопште хришћанско предање, у молитви се разликују три степена ово се нарочито односи на „исусову молитву“ наиме, први степен представља молитва уснама овај сте- пен претпоставља што чешће изговарање ове молитве без тражења вештачких начина сједињења ума и срца потребно је да, кад год можемо, изговарамо молитву; када радимо нешто по кући, на послу, са неким од својих ближњих тако се све оно што чинимо напаја молитвом, и све постаје једна литургија баш као што на почет- ку литургије певамо псалме, благодари- мо богу за сва дела његова, узносимо јектеније тражећи помоћ његову, очекујући да чујемо његову реч – јеванђеље „молимо се истрајно господу, о грешни људи! сви бестрас- ници, пре но што су доспели до бестрашћа, најпре беху страсни“ (св јован лествичник) други степен је умна молитва овде молитва не остаје само на уснама, већ постаје делатност ума изговарајући молитву умом, трудимо се да „закључамо ум“ у речи молитве упоредо са тим се одбацују помисли које нас везују за свет, као и маштања било да су грешна било добра и овај други степен представља спољашњу молитву но, ово је неопходно да бисмо дошли до унутрашње молитве св јован лествичник нас саветује: „бори се да привежеш своју мисао уз речи молитве, или боље – да закључаш у њих и ако се деси да се услед твоје детињске слабости твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве непостојаност је својствена људском уму али, онај који све може учврстити, може и ум наш да начини постојаним“ слично овоме, ми се на литургији обраћамо богу да дарове (хлеб и вино) који представљају цео свет прими и освети, али пре тога да одбацимо сваку животну бригу и да постанемо слични анђелским силама трећи степен јесте умно-срдачна молитва да би се ово остварило, поред спонтаног изговарања молитве, сходно монашко-исихастичком предању, неоп- ходно је планирано, систематско практиковање молитва која је почела септембар/октобар 2011 41 тема броја као молитва уснама постепено се развија у унутрашњу молитву и постаје саставни део нашег живота као што је то дисање на овом ступњу нагласак је на ономе што чини бог он сам преузи- ма иницијативу и настањује се кроз своје енергије у нама молитва није више нешто што ја почињем, него заправо нешто у чему ја учествујем апостол павле каже: „јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизреци- вим“ (рим 8, 26) исто тако, у литургији бог, у својој изобилној љубави, шаље духа светога на нас и на предложене дарове и чини их телом и крвљу христовом тиме се ми причешћујемо, односно учествујемо у животу самога бога, постајемо једно тело са њим, бог се усељава у нас духом светим управо то сам господ говори: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 23) након свега, јасно је да је молитва насушна потреба свих хришћана која представља наш одговор на љубав божију тај одговор такође мора да буде, у свом коначном изразу, предавање себе и свукупног живота нашег христу богу у љубави управо тада се у свакоме од нас, овде и сада, збива испуњење тајне христове, јединства бога и човека у сло- боди и љубави свети максим нам указује да „морамо веровати да ће се онај ум, што у љубави заснива све могућности својих делања, у непролаз- ном достојанству утврдити“ имајући све ово у виду, треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије „тиранишући“ бога својим молитвама (уп лествица, стр 194), држимо се речи једног од отаца исихазма (= молитвеног тиховања), све- тог јована лествичника: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви про- водиш доста времена, а не видиш никак- вог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непрестано у јединству с њим“ аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије – „тиранишући“ бога својим молитвама 42 5/2011 само кроз мирну површину воде може се видети дно реке – каже древна мудрост духовно трагање човека ка суштинским питањима свог постојања неминовно је морало ићи кроз смирење и интроспективно понирање у себе све до самих основа свог бића такво самоудубљивање могло је имати форму филозофске интуиције, медитативне технике (будизам) или мистичног искуства сједињења са трансцендентним (појам просветљења у азијским религијама) трагање за истином трагање за истином у себи присутно је и у хришћанству, само што ту добија нову димензију откровења сам бог кроз речи светог писма саопштава основне истине људског постојања увидом у себе човек треба да их открије и препозна прва и основна таква истина јесте да је човек створен по образу и подобију божијем „да начинимо човека по својем обличју, као што смо ми“ (пост 1, 26) јасно је из ових речи да човек у себи сад- ржи божанску димензију постојања он је бог по благодати створен је за веч- ност, да у слободи и љубави оствари заједницу са небеским родитељем ова спознаја умирује егзистенцијални, духовни и интелектуални немир изазван „проклетим питањима“: „ко сам ја“, „у чему је смисао мог живота“, „ одакле сам и куда идем“, „шта ће бити самном после смрти“ први услов за тишину душе је задовољен: божанско откровење одгони страх од непознатог (о себи) ако је бог на овај начин открио назначење, смисао и сврху човековог постојања у овој „долини плача“, зашто то до краја не може да умири људску душу? одакле допире немир у души и ако су дилеме око суштинских питања разреше- не откривеном божијом истином? откривење откривене божије истине о човеку, о његовом „образу и подобију“, саме по себи нису довољне да би човек могао да оствари своје подобије – уподобљење богу – већ је за то потребна јака вера, одлучност и упорност потребна су дела и подвиг а немир у души опстаје јер савест непрекидно опомиње да се подобије не испуњава због личних грехо- ва и слабости, немара и лењости умирити савест значи искрено се покајати и не чинити оно што ће опет изазвати немир у души они који су то постигли задовољили су други услов за тишину душе: потребно је имати чисту и мирну савест тишина душе: услов најприснијег односа са богом тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести виктор вицановић септембар/октобар 2011 43 тема броја тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести тачно је да се унутрашња тишина пости- же елиминацијом спољашњих чулних утисака (усамљено и тихо место), али то не значи да је душа празна напротив тек тада душа постаје способна за снаж- ну молитву, „молитву срца“ – усредсређену, срдачну и непрекидну однос са богом постаје најнепосреднији, лицем у лице, без посредника спуштајући се умном молитвом у своје срце, центар свог бића, човек открива своје најдубље ја, своју боголикост, архе- типски лик христа у себи у стању је тада да у потпуности разуме христове речи: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21) богоносни симеон нови богослов каже: „очистимо своја срца, да бисмо у себи могли пронаћи свудаприсутног господа очистимо своја срца огњем његове благодати, да бисмо у самима себи видели светлост и славу његовог божанства“ молитва срца по исихастичком искуству, срце се кроз исусову молитву загрева неопи- сивим умиљењем, божанска љубав осећа се у себи, неки тада задобијају дар суза а реткима се даје виђење таворске светлости нестворена благодатна енергија у виду светло- сти прожима човека дајући му надземаљску димензију постојања искуство божанског постаје најснажније божанска ватра и светлост обузимају човека, али се он не губи нити „сагорева“ у њима већ на најузвишенији начин остварује своје назначење – улази лично и искуствено у најприснију заједницу љубави божије велика је заблуда мислити да је молит- вено тиховање било могуће „некада давно“ и да је било својствено само мањој групи монаха, анахоретима сам господ својим личним примером сведочи да је усамљивање и молитвено тиховање неопходно у духовном животу „а ујутру прије зоре уставши изиђе, и отиде на пусто мјесто и ондје се мољаше богу“ (мк 1, 35) у беседи на гори христос јасно поручује свима нама: „а ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6) сва академска звања и знања, узоран морални живот, чак и искрена вера, показаће своју испразност и сувоћу уколико изостане лични, жив и непосредан сусрет са богом молитвено тиховање омогућује такав сусрет можда укупна криза духовности има узрок у недостатку и нестајању молитвеног тиховања како ми хришћани да будемо светлост свету када се нисмо потру- дили да молитвеним тиховањем уђемо у светлост христове љубави? како да (пре)дамо оно што нисмо (за)добили?  аутор је психолог у деветој београдској гимназији 44 5/2011 zмо­же­те ли у крат­ким цр­та­ма да нам ка­же­те не­што о то­ме шта је иси­ха­зам? – исихазам је настао као тежња за обновом духовног живота у цркви пре свега, исихазам се као молитвена традиција у православљу заснива на речима из јеванђеља: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21), „молите се непрестано“ (1сол 5, 17) монашки центри исихазма су се нала- зили на истоку, и то у областима кападокије, египта, синаја, цариграда св григорије палама као глави представник исихазма наводи да је обожење истинско учествовање, лично општење са богом и преношење благо- дати у наш живот али божија тајна божије суштине нам остаје непозната дакле, исихазам у суштини није ништа ново, него само развој већ постојећег црквеног етоса, како је то добро пока- зао епископ атанасије јевтић, у чланку „онај који јесте, живи и истинити бог св григорија паламе“ ово је пресудан рад за разумевање исихазма zу каквом односу се налазе савремени свет у којем живимо и исихазам? – цивилизација у којој живимо све претвара у тржишну вредност, у мртве предмете за којима жудимо међутим, потпуно задовољење жеље се показало као узрок неурозе савременог човека дакле, показало се штетним за наше здравље и отуда потреба за забавом као бекством од досаде све већа заступљеност екстремних спортова показује да жудимо за истинским доживљајем али „кад појединац осећа, заједница посрће“, каже олдос хаксли у роману врли нови свет односно, заједница више није профитабилна управо таквој култури исихазам није привлачан јер он говори и позива чове- ка на унутрашњу борбу, односно не препушта га линији слабијег отпора о томе истом је писао и презвитер михаил кардамакис и то овако: „најжалосније је то да је данашњи човек у лудости своје хвалисавости због апсолутне слободе и независности, заборавио да се суочи са опасностима и како да победи искушења постао је неспособан да се супротстави ‘чудима’ антихриста која га понижавају и хришћанска молитва у савременом свету разговор са мр зораном јелисавчићем предавачем на православним богословским факултетима у београду и фочи интервју водила милана ивковић исихазам је превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог септембар/октобар 2011 45 тема броја изругавају савремени човек изгледа разочаран удобним животом у митском псеудо-рајском свету, чија је одлика одбацивање и бога и ђавола то је знак да је човек заборавио да се бори, знак да је заборавио личну и тајанствену дубину живота“ а зар није речено „бдите и молите се да не паднете у напаст“ (мт 26, 41), да не паднете у напаст досаде и линију слабијег отпора самим тим, безизлаз савременог човека се увећава тиме што је позван да у изобиљу и удобности, успеху и срећи открије себе и да оствари смисао свог живота данашњи човек је индолентан за сусрете са благодаћу који се остварују у трагичним боловима, у тешкоћама, опасностима и искушењима „уклони искушења и нико се неће спасити“ савремени човек се понаша и живи као да искушења и не постоје он их напро- сто игнорише и све више и више се увлачи у досаду и безнађе највећа човекова несрећа је у томе што глуми човека, тако да кад год се осети исцрпљеним он се „продаје за тањир супе било ком облику лажног ауторите- та и тираније: моралне, друштвене, научне или политичке“ zzда ли можемо да кажемо да је савремено доба антиисихастички настројено? – иако можемо да тврдимо да је сав- ремена цивилизација нарцисоидна, самим тим не морамо нужно да претпо- ставимо да је и савремено доба антии- сихастично у грчкој митологији се за нарциса каже да му је лице било као од мермера и врат као од слоноваче, а то су материјали који се тешко разбијају а исихазам је борба за очишћење нашег унутрашњег ја, борба за, како је рекао један наш познавалац исихазма, освајање унутрашњих простора управо ово освајање унутрашњих простора је савремено свакој епохи, и сваком вре- мену чињеница је да без личног преображаја не можемо преобразити ни свет у коме живимо отуда је исихазам превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог о овој отуђености човека или „алијенацији“ говорили су и хегел, фојербах, маркс, што се испоста- вило као озбиљан проблем савремене културе узмимо за пример декларацију о човековом достојанству коју је донела тзв уједињена европа тамо дословно стоји: „сви људи су слободни и по достојанству и правима рођени једнаки“ ова одлука је изгласана скуп- штинском већином питање које овде можемо да поставимо јесте: шта ако сутра нека друга већина одлучи да ми немамо достојанство (што се иначе и дешавало у историји)? дакле, не може се човеково достојанство заснивати на некаквим одлукама већине, него пре у духу оне хегелове мисли да „човек не 46 5/2011 ако би се говорило о ери иси- хазма, вероватно би се подра- зумевало оно време у коме је црква могла на одговарајући начин да се бави откривањем својих дубина и внутрина право је питање како је црква употпуњавала ову могућност, упркос спољашњим факторима који су је оптерећивали, скрећући пажњу на поље мање важног или неважног у цркви је пак најважније оно што је „једино потребно“ (лк 10, 42) иако спољни фактори не могу нашкодити самој природи цркве, као ни њеном унутрашњем бићу, многи утицаји оставили су у учењу цркве лоше тра- гове најчешћа последица огледа се у томе да се цркви припише или успо- стави нешто што и није од цркве, што није црквено, што није плод њеног светотајинског карактера од бројних фактора, поменућу два клерикализам први, и свакако опасан фактор сво- ди се у грубо скраћеном одређењу на оно што се назива клерикализам то је свођење цркве и живота у цркви на давање преваге искључиво свештено- служитељима ово за последицу има нејасно учешће верног народа (лаоса) у животу цркве клерикализам је у данашње време нешто што се може схватити као свештеничка самодовољ- ност и недовољно служење свакоме ономе кога нам бог шаље у храм ако свештенослужитељи са правом очеку- ју да их народ слуша, у свему ономе што је важно ради правилног разуме- вања и усмерења здравог живота у може поштовати себе ако није свестан вишег бића“ то тврди и исихазам: човек има достојанство јер је икона божија, а без обнове ове иконично- сти, љубав према богу и ближњем се своди на пуке декларације zzможемо ли да говоримо о постојању псеудоисихазма у савременом свету? – да, наравно, како у савременом добу у којем живимо, тако и у време- нима која су прошла, увек је постојала и постоји човекова потреба да открије себе, свој идентитет, односно своје „ја“ над улазом у аполонов храм у делфима је стајао натпис: „спознај самог себе“, што је уједно и први позив за интроспекцијом, тј позив да се човек окрене ка својој унутрашњости тако и данас постоје псеудоисихастичке методе, као нпр јога која најчешће и није ништа друго до нека врста магијске интроспекције своју унутрашњост човек једино открива у цркви, у светој тајни евхаристије то је место где човек – икона божија – открива себе као малога бога по благодати  не­ма­ња ан­дри­ја­ше­вић септембар/октобар 2011 47 тема броја цр­кви, он­да је с дру­ге стра­не пре­ко по­треб­но и да све­ште­ни­ци ослу­шку­ју исти тај вер­ни на­род сва­ки од­нос ка­рак­те­ри­ше дво­смер­ност, а у отво­ре­но- сти се нај­лак­ше раз­у­ме­мо, збли­жа­ва­мо, и за­во­ли­мо а ка­ко ће­мо за­во­ле­ти оно­га ко­га не по­зна­је­мо, већ га сре­ће­мо у хра- му – пре­те­жно за­то што „мо­ра­мо“? да би све­ште­но­слу­жи­те­љи из­бе­гли ис­ку­ше- ње кле­ри­ка­ли­зма, мо­ра­ју да има­ју де­лат- ну љу­бав пре све­га пре­ма на­ро­ду ко­ји до­ла­зи на ли­тур­ги­ју, на ко­јој сви за­јед­но кон­сти­ту­и­ше­мо и из­гра­ђу­је­мо цр­кву по­сле ли­тур­ги­је, не­дељ­не и пра­знич­не, тај исти вер­ни на­род тре­ба по­зва­ти и уго­сти­ти у оно­ме што се на­зи­ва „про­ду- же­на ли­тур­ги­ја“ сва­ка па­ро­хи­ја, сва­ки храм има у свом на­ро­ду да­ро­ва­но од бо­га све што је по­треб­но за жи­вот са­мог тог са­бра­ња уко­ли­ко овај по­зив из­о­ста- не, све­ште­но­слу­жи­те­љи не­ће мо­ћи да са­зна­ју и схва­те истин­ске про­бле­ме и сла­бо­сти вер­ног на­ро­да, да би му што бо­ље и при­сни­је по­слу­жи­ли и сам апо- стол па­вле, од цр­кве пре­по­знат и на­зван „апо­стол љу­ба­ви“, под­се­ћа у по­сла­ни­ци ри­мља­ни­ма 10, 14: „ка­ко ће, да­кле, при­зва­ти оно­га у ко­га не по­ве­ро- ва­ше? ка­ко ли ће по­ве­ро­ва­ти у оно­га за ко­га не чу­ше? а ка­ко ће чу­ти без про­по- вед­ни­ка?“ на овај про­блем тре­ба обра- ти­ти па­жњу, јер се че­сто тра­же узро­ци „због којих на­ро­д не долази у цр­кву“, али се рет­ко по­све­ћу­је па­жња на­ро­ду ко­ји уче­ству­је на са­бра­њу секуларизам дру­ги про­блем на­зван је се­ку­ла­ри­зам он је опа­сан јер пред­ста­вља пројектова- ње свет­ског живота на жи­вот и би­ће цр­кве опа­сно је што оно спо­ља­шње и стра­но уну­тра­шњем би­ћу цр­кве са­да пре­ти да при­ти­сне цр­кву, и по­ти­сне ње­но ди­са­ње ово је очи­глед­на по­сле­ди- ца не­че­га што пред­ста­вља ими­ти­ра­ње све­та, на­ро­чи­то уре­ђе­ња све­та пра­ви при­мер очи­та­ва све че­шћа по­ја­ва опо­на- ша­ња по­сло­ва­ња при­ват­них фир­ми и по­ку­ша­ја да се ими­ти­ра­њем свет­ског на­чи­на уна­пре­ди слу­же­ње ве­ру­ју­ћи­ма ко­ји до­ла­зе у хра­мо­ве не мо­же се ими- ти­ра­ти свет­ско да би се ус­по­ста­ви­ло цр­кве­но ми је­смо у све­ту, жи­ви­мо у све­ту, али на­ше усме­ре­ње ни­је ка све­ту ми уче­ству­је­мо у пре­о­бра­же­њу све­та, по­ма­жу­ћи му да пре­по­зна и стек­не сво­је пра­во на­зна­че­ње, али не та­ко што ће­мо тра­жи­ти мо­де­ле у ово­зе­маљ­ском уре­ђе- њу ду­жни смо да во­ли­мо свет, да га уз­но­си­мо бо­гу, да се тру­ди­мо око чу­ва­ња и за­шти­те при­ро­де, али нај­пре та­ко што клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма оно што црква нуди у свакој ери и временском одређењу тиче се друга- чијег начина постојања, а не успешне (или мање успешне) светске форме 48 5/2011 ће­мо уче­ство­ва­ти у осве­ћи­ва­њу све­та то би зна­чи­ло да свет при­но­си­мо бо­гу у цр­кви, а не да уно­си­мо тре­нут­не светске за­ко­ни­то­сти или трендове у жи­вот цр­кве ка­да пи­ше­мо о про­бле­му кле­ри­ка­ли- зма и се­ку­ла­ри­зма, нај­о­па­сни­је од све­га је то што су ова два по­гре­шна схва­та­ња и при­сту­па срод­на: кле­ри­ка­ли­зам и се­ку­ла­ри­зам су бра­ћа и иду ру­ку под ру­ку кле­ри­ка­ли­сти су на­ду­ве­ни ти­ме што осе­ћа­ју по­гре­шну по­себ­ност и уз­ви­ше­ност (као по­сле­ди­цу са­мо­до- вољ­но­сти) и при­ја им се­ку­лар­ни, свет- ски успех, то­ли­ко да­лек од ти­хе и спа- со­но­сне мо­ли­тве­но­сти цр­кве црква као нов начин живота оно што цр­ква ну­ди и у ери иси- ха­зма (ако је та­кве ере уоп­ште ика­да би­ло у пу­ном сми­слу те ре­чи), и у ери ан­ти­и­си­ха­зма као и у сва­кој дру- гој ери и вре­мен­ском од­ре­ђе­њу, ти­че се дру­га­чи­јег на­чи­на по­сто­ја­ња, ти­че се то­га да цр­ква и ње­ни све­ште­но- слу­жи­те­љи ну­де те­ло хри­сто­во, а не успе­шне (или ма­ње успе­шне) свет­ске фор­ме, ко­је мо­гу „да уна­пре­де ста­ње у цр­кви“ да би се ве­ру­ју­ћи са­чу­вао од ових ис­ку­ше­ња, по­треб­но је да се мо­ли, кроз лич­ну мо­ли­тву, а он­да и на ли­тур­ги­ји, као и да има по­ве­ре­ња у цр­кву бо­жи­ју кроз бо­го­слу­же­ње, от­кри­ва­ње ње­го­вог уну­тра­шњег сми- сла и ци­ља, за­до­би­ја се пра­во усме­ре- ње сва­ког вер­ни­ка ова­квим при- ступом све­то­та­јин­ском жи­во­ту не­ће се ла­ко де­си­ти да свет са сво­јим уре­ђе- њем упли­ва у жи­вот цр­кве свет­овно не пред­ста­вља само по се­би пот­пу­ни про­ма­шај, не­го је про­блем у то­ме што свет­овно ни­је ис­ку­ство цр­кве за­то га и цр­ква не пре­по­зна­је као сво­је ни­као део свог уну­тра­шњег би­ћа  ништа добро човеку не бива без молитве – у чему је то добро?, неко ће упитати не видим каква је разли- ка између оних који греше и не моле се богу и оних који греше и моле се богу?! чак бих за ове друге рекао пословички: зло раде, а богу очи ваде и христос је негде у јеванђељу рекао слично за такве молитеље – да христос је то рекао за фарисеје, који се дуго моле, и наро- чито на јавним местима тако да их свет види, а уствари се лажно моле (мт 6, 5–7) то не значи да је христос осудио молитву уопште, нити да је рекао: „немојте се моли- ти!“ напротив, он је апостоле нау- чио како треба да се моле и предао им молитву „оче наш“ ти не видиш разлику, а она је огромна у чему је та разлика? сваки човек греши, безгрешнога нема, али има разлике да ли неко хоће да призна своје грехе или неће тако, човек који се моли, самим тим, признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али и жељу да их се осло- боди и да се поправи он зна коме је згрешио а онај други, који греши, а неће да се моли, показује тиме да хоће своје грехе да сакрије и забашури, да их не сматра за грехе, а тиме себи даје право да и даље греши он не зна ко му је бог, па себе обоготворава и себе пред гордим собом оправдава и не треба му други адвокат ни судија, јер је сам себи довољан он, уства- ри, не жели да буде свестан својих грехова, а том жељом потврђује да радмила грујић септембар/октобар 2011 49 уистину и није свестан колика је опасност за његову душу грех а цена за грех је смрт ни светитељи нису били безгрешни, нико жив није безгрешан они су се искрено молили богу и били свесни смртоносног дејства греха, свесни да без божије помоћи човек ништа сам добро не може урадити искрена молитва исказује се покајним речима и покајним настројењем душе, која вапи за избављењем и спасењем од смрти и греха таква молитва је благо- датна молитва – измамљује и низводи на човека благодат божију само так- вом молитвом се од грешника човек преобраћа и преображава у светитеља посебно је саборна молитва цркве исцелитељна и спасоносна, извире из човековог смирења и покајања, који покрећу вољу за преумљењем и воде ка оздрављењу од опасне болести – греха и рече им: написано је: дом мој – дом молитве нека се зове оне који кажу да немају разлога да се моле богу јер су здрави, ситуирани и срећни, и немају шта више да траже од бога и да му „досађују“ треба подсети- ти да је то милост божија и стога баш сада и баш зато треба да молити да та милост потраје и заблагодарити на њој зар не огладниш ујутро, у подне и увече? да и често немаш стрпљења да дочекаш да ти се јело постави да а кад се лепо наједеш, као лепо васпитан човек, захвалиш се домаћици која је то зготовила, али не сетиш се да кажеш „хвала“ ономе који је прибавио ту храну и њој и теби – господу богу нажалост, у овом времену је много оних који не осећају глад за молитвом и благодарењем, јер им је важно само да им црева не крче – то што цела душа „крчи“ и „гладује“ је, међутим, далеко важније  размишљања у тишини: о молитви човек који се моли тиме признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али истовремено показује и жељу да их се ослободи и да се поправи тема броја 50 5/2011 а бог рече: не иди овамо изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља (2 мој 3, 5) ка­ко раз­у­ме­ти ову ре­че­ни­цу? да ли је из­ре­че­на од­ре­ђе­на на­ред­ба ко­ју онај ко­ји слу­ша мо­ра да из­вр­ши или је ту ис­ка­за­но не­што дру­го? да би се од­го­во­ри­ло на ово пи­та­ње тре­ба на пра­ви­лан на­чин раз­у­ме­ти пој­мо­ве „но­ге“ и „обу­ћа“ на­и­ме, но­га га­зи по пра­ши­ни, но­га га­зи по во­ди, но­га га­зи по пра­ши­ни сме­ша­ној са во­дом, од­но­сно по бла­ту, га­зи по тра­ви, бе­то­ну, ци­гли, др­ве­ту, ка­ме­ну али не га­зи се но­гом не­по­сред­но по свим тим под­ло­га- ма, од­но­сно, она се не до­ти­че зе­мље, већ се на зе­мљу осла­ња по­мо­ћу обу­ће да­кле, обу- ћа по­сре­ду­је из­ме­ђу под­ло­ге и но­гу за­што? да би се но­га за­шти­ти­ла, да се не по­вре­ди и не упр­ља обу­ћа се тро­ши, пр­ља, пам­ти сва ме­ста на ко­ји­ма је но­га би­ла, би­ло да је то мо­чва­ра или пла­жа, тр­пи мраз, во­ду, пра- ши­ну, и уоп­ште све ко­смич­ке про­ме­не, да би но­га оста­ла и спа­сла се за не­што ако је обу­ћа ту да спа­се но­гу, шта он­да пред­ста­вља изу­ва­ње обу­ће? тај чин озна­ча- ва да обу­ћа ви­ше ни­је по­треб­на, да је пут окон­чан и сти­гло се до свог до­ма, од­но­сно но­ге су спа­ше­не про­блем на­ста­је ка­да је не­што све­то, од­но­сно пот­пу­но дру­га­чи­је од сва­ке до­мо- ви­не на ко­ју је чо­век на­ви­као, јер све­то на је­вреј­ском и озна­ча­ва не­што ап­со­лут­но дру­га­чи­је од чо­ве­ко­ве ре­ал­но­сти па ка­ко он­да пре­по­зна­ти до­мо­ви­ну ко­ја је ап­со- лут­но дру­га­чи­ја од чо­ве­ко­ве, а ипак је на не­ки на­чин ње­го­ва до­мо­ви­на, до­мо­ви­на ко­ја (то) тек тре­ба да по­ста­не? ни­ка­ко дру­га­чи­је не­го бла­го­ве­шћу од ве­сни­ка (гр ἄγγελος) ко­ји бла­го­ве­сти ту до­мо­ви­ну и то се упра­во де­ша­ва у ци­ти­ра­ном па­су­су ан­гел, тј ве­сник, го­во­ри мој­си­ју да изу­је обу­ћу сво­ју јер је ме­сто на ко­ме се на­ла­зи све­то, од­но­сно ме­сто ко­је иако се ап­со- лут­но раз­ли­ку­је од свих људ­ских до­мо­ва ипак је њи­хов дом ан­гел не на­ре­ђу­је, већ бла­го­ве­сти циљ је до­стиг­нут, обу­ћа се изу­ва и ула­зи се у свој веч­ни дом но­ге су спа­се­не  но­ге и обу­ћа пе­снич­ки ста­ну­је чо­век ма­ли­ша пу­шо­ња септембар/октобар 2011 51 сло­бод­но мо­же­мо ре­ћи да је xxi век – век ко­му­ни­ка­ци­је и ин­фор- ма­ци­ја ве­сти ко­је су се до пре пар сто­ти­на го­ди­на пре­но­си­ле да­ни­ма са­да су тренитно до­ступ­не би­ло ко­ја ва­жна вест про­стру­ји ин­тер­не­том за не­ко­ли­ко се­кун­ди, а пу­тем са­те­ли­та или ка­блов­ске те­ле­ви­зи­је је мо­гу­ће пра­ти­ти де­ша­ва­ња из свих мо­гу­ћих кра­је­ва све­та мно­штво ин­фор­ма­ци­ја је од овог све­та на­пра­ви­ло пра­ву „ин­фор­ма­ци­о­ну џун­глу“ у ко­јој ви­ше уоп­ште ни­је ме­ри­ло ква­ли­тет, већ гле­да­ност, чи­та­ност, али и по­ди­ла­же­ње нај­ни­жим људ­ским стра­сти­ма празне речи сва­ка ре­че­ни­ца хри­сто­ва из је­ван­ђе­ља има не­ве­ро­ват­ну те­жи­ну на­род ко­ји га је слу­шао са пра­вом је го­во­рио за свог ра­ви­ја да ни­ко ни­је го­во­рио као тај чо­век и јед­на ње­го­ва ре­че­ни­ца је упра­во ин­те­ре­сант­на за љу­де да­на­шњи­це на­и­ме, он је јед­ном при­ли­ком ре­као да ће се од­го­ва­ра­ти пред бо­гом за сва­ку су­ви­шну реч ко­ли­ко је са­мо ова ре­че­ни­ца од пар ре­чи уби­тач­на за чо­ве­ка да­на­шњи­це раз­ма­же­ног од оп­штег оби­ља око ње­га ко­је му пру­жа ла­жну сли­ку да мо­же ско­ро све, а да је је­ди­на мо­гу­ћа ре­ал­ност она ово­зе­маљ­ска ве­ћи­на љу­ди, но­ми­нал­них кр­ште­них хри­шћа­на да­на- шњи­це и не зна да је јед­ну ова­кву ре­че­ни- цу из­ре­као исус хри­стос да им је ве­ра у спа­си­те­ља ма­ло ја­ча, и да су све­сни зна­ча­ја хри­сто­вих ре­чи ве­ро­ват­но не би мно­ги од њих ве­ћи­ну сво­је ко­му­ни­ка­ци­је сво­ди­ли на оно што се нај­че­шће у жар­го­ну на­зи­ва бр­бља­ње или ого­ва­ра­ње на­рав­но, зна бог да је на­ма по­тре­бан оду­шак – бог је бог ра­до­сти, во­ља је ње­го­ва да се чо­век ко­ји је ње­го­во де­те ра­ду­је да­том му жи­во­ту али ни­је ње­го­ва во­ља да се ско­ро ни­кад не ми­сли на свог ство­ри­те­ља ко­ји је да­ро­да- вац те жи­вот­не ра­до­сти и да чо­ве­ков ко­му- ни­ка­ци­о­ни апа­рат бу­де ин­спи­ри­сан пре­те- жно жи­вот­ним ин­стинк­ти­ма реч као однос као пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, увек би тре- бало да бу­де­мо све­сни да је вер­бал­на ко­му- ни­ка­ци­ја – сем ра­зу­мљи­ве по­тре­бе – ујед- но и на­чин емо­тив­ног из­ра­жа­ва­ња пре­ма дру­го­ме чо­ве­ку, на­шем бли­жњем хри­стос ко­ји је све ме­рио љу­ба­вљу – јер је бог сам, упра­во љу­бав – и ко­му­ни­ка­ци­ју ло­гич­но ме­ри том ме­ром она је и ство­ре­на од бо­га да би се ра­до­ва­ли јед­ни дру­ги­ма као и да би­смо учи­ли јед­ни од дру­гих сло­бод­но се мо­же ре­ћи да је и при­ја­тељ­ство успе­шно оно­ли­ко ко­ли­ко при­ја­тељ на­у­чи од свог при­ја­те­ља и обр­ну­то с дру­ге стра­не, да­на- шња ко­му­ни­ка­ци­ја се углав­ном све­ла на го­вор „го­во­ра ра­ди“, а нај­че­шће у ци­љу уби­ја­ња до­са­де иако је и то од­ре­ђе­на ми­си­ја у са­вре­ме­ном све­ту сва­ка ре­че­ни­ца хри­сто­ва из је­ван­ђе­ља има не­ве­ро­ват­ну те­жи­ну на­род ко­ји га је слу­шао са пра­вом је го­во­рио за свог ра­ви­ја да ни­ко ни­је го­во­рио као тај чо­век квалитет и квантитет говора јереј горан живковић 52 5/2011 функ­ци­ја ко­му­ни­ка­ци- је, она ни­ка­ко не тре­ба да бу­де све­де­на са­мо на тај до­мен за­ни­мљив фе­но­мен је да се не­до- ста­так пу­но­ће и ква­ли- те­та у том сми­слу гру- бо на­док­на­ђу­је кван­ти- те­том, што је на­рав­но не­мо­гу­ће по­сти­ћи та­ко је не­ка­ко оно што у цр­кви на­зи­ва­мо пра- зно­сло­вљем по­ста­ло им­пе­ра­тив жи­во­та али, нај­лак­ше од све­га је кри­ти­ко­ва­ти, оно што је те­шко је су­штин­ски про­ме­ни­ти ло­ше а упра­во нас хри­стос по­зи­ва на кон- крет­ну про­ме­ну ка бо­љем, не у сми­слу ме­ња­ња све­та, већ мењања се­бе реч као сведочанство пра­во­слав­ни хри­шћа­нин тре­ба да у свом сва­ко­днев­ном го­во­ру во­ди ра­чу­на о го­во­ру, а ујед­но да уме да по­све­до­чи свог бо­га ка­да то за­тре­ба све­до­ци смо да су по­је­ди­не јав­не лич­но­сти у сво­јим из­ја­ва­ма ја­сно ура­ди­ле упра­во то, а њи­хо­ва реч мно­го зна­чи за оне ко­ји по­шту­ју њи­хов рад, тј њи­хо­вим „фа­но­ви­ма“ ка­ко би се то по­пу­лар­но да­нас ре­кло као што пи­ше у по­сла­ни­ца­ма бо­го­му­дрог апо­сто­ла па­вла, дру­го­га окре­ну­ти ка бо­гу ве­ли­ко је де­ло ко­је по­кри­ва мно­штво гре­хо­ва, та­ко да је му­дро и од­ме­ре­но све­до­че­ње хри­ста ка­ко ре­чи­ма та­ко и де­ли­ма не­што што тре­ба да бу­де са­став­ни део живота сва­ког ве­ру­ју­ћег чо­ве­ка мо­жда зву­чи чуд­но, али чи­ни се да упра­во та мно­го­гла­го­љи­вост да­на­шњег чо­ве­ка све­до­чи о ње­го­вој ду­бо­кој уну­тра- шњој по­тре­би да скре­не па­жњу на се­бе, да бу­де во­љен не схва­та­ју­ћи да то ра­ди на је­дан по­гре­шан на­чин у ве­ку ко­ји, ка­ко је ле­по при­ме­тио бер­ђа­јев, од­ли­ку­је бор­ба чо­ве­ка про­тив бо­га ни­је ла­ко истог тог чо­ве­ка при­ве­сти исти­ни, али ово не зна­чи да је то не­мо­гу­ће као што је ап па­вле свој го­вор на аре­о­па­гу запо­чео по­хва­лом ати- ња­ни­ма – јер су на­пра­ви­ли кип не­по­зна- том бо­гу – та­ко и ве­ру­ју­ћи чо­век да­на- шњи­це тре­ба да по­ђе од чи­ње­ни­це да нас хри­стос из­над све­га по­зи­ва на сло­бо­ду у ње­му, а да је чо­век да­на­шњи­це онај ко­ји ни­је ни све­стан ко­ли­ко у ства­ри и сам те­жи за истом том сло­бо­дом, ис­по­ља­ва­ју- ћи је на по­гре­шан на­чин  аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову ми­си­ја у са­вре­ме­ном све­ту септембар/октобар 2011 53 глас у рами чу се, нарицање и плач велики; рахиља плаче за дјецом својом, неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема јер 31, 15; мт 2, 18 овим речима чувеног јеврејског пророка започињемо сећање на славну, али заборављену страни- цу српске историје, мада не тако стару кости светих мученика који су своје животе положили на бранику отаџби- не, руковођени јеванђељем христовим, ни у ком случају не смеју бити забора- вљене јиндриховице, место заборава, нису место мртвих већ место живих, оних који сведоче речи христове сво- јом жртвом невине жртве у великому- ченичким јиндриховицама живе су и у нашим срцима и душама у молитвеном памћењу и спомињању цркве христове све оне заједно са нама очекују васкр- сење мртвих и живот будућега века вео заборава није и неће нарушити есхато- лошку димензију вечне и непролазне жртве великомученика јиндриховач- ких на тој жртви, на том примеру гра- ђена је црква христова некада и надо- грађује се црква христова данас димензија историјског постојања кон- центрационог логора у месту јиндрихо- вицама у чешкој републици, који ће у савременој историји аустроугарској бити логор тихог геноцида над српским народом, а послужиће и као достојни прототип за аушвиц, обавијена је велом заборава но, има ли разлога за заборав преко 7100 великомученика српских који су живот положили зато што су срби и што су живот дали за светле идеале очувања свог наслеђа и својих светиња? јиндриховице су мало место у западном делу чешке, на самој граници са немачком, 25 километара удаљене од чувене бање карлове вари у овом месту је за време првог светског рата био највећи концен- трациони логор на територији аустроугар- ске кроз логор је прошло око 40000 заро- бљеника за разлику од осталих аустроу- гарских логора који су били једнонацио- нални, у јиндриховице су довођени најви- ше срби, мада је било и руса, италијана, пољака, литванаца и румуна међутим, само су срби овде, поред војника, имали и своје цивиле сећање нај­ста­ри­ји срп­ски ци­вил ко­ји је ов­де умро имао је 92 го­ди­не и био је пра­во­слав­ни све­ште­ник, док је нај­мла­ђи ко­ји је ов­де стра­дао имао са­мо 8 го­ди­на и био унук по­ме­ну­тог све­ште­ни­ка сећање на мученике из јиндриховице иван д коста 54 5/2011 ср­би су од­во­ђе­ни у пе­ри- о­ду од 1914 до 1918 го­ди- не вој­ни­ци су би­ли за­ро- бља­ва­ни на ра­ти­шту, по­том же­ле­зни­цом тран­спор­то­ва- ни до ло­го­ра, док је оби­чан на­род аустро­у­гар­ска вој­ска од­во­ди­ла при по­хо­ду на ср­би­ју за­ро­бље­ни­ка је би­ло из свих кра­је­ва ср­би- је, а нај­ви­ше из шу­ма­ди­је и ва­љев­ског кра­ја до са­мог ло­го­ра су мо­ра­ли да пе­ша- че 30 километара ина­че, те­жак жи­вот у ло­го­ру под- ра­зу­ме­вао је и сва­ко­днев­ни рад у ка­ме­но­ло­му, на из­град­њи пу­те­ва, мо­сто­ва и хе­миј­ске фа­бри­ке у со­ко- ло­ву, уда­ље­ном 30 киломе- тара, ко­ји су се пре­ла­зи­ли пе­шке уз све то, за­ро­бље- ни­ци су ис­цр­пљи­ва­ни сла- бом ис­хра­ном, не­мо­гућ­но- шћу ле­че­ња од ту­бер­ку­ло­зе и ти­фу­са и крај­ње не­хи­ги- јен­ским усло­ви­ма жи­во­та нај­ста­ри­ји срп­ски ци­вил ко­ји је ов­де умро имао је 92 го­ди­не и био је пра­во­слав- ни све­ште­ник, док је нај- мла­ђи ко­ји је ов­де стра­дао имао са­мо 8 го­ди­на и био унук по­ме­ну­тог све­ште­ни- ка у овом ло­го­ру крат­ко вре­ме је био за­ро­бљен и ди­ми­три­је ту­цо­вић, али су га шпан­ски со­ци­ја­ли­сти, уз по­моћ цр­ве­ног кр­ста, убр­зо осло­бо­ди­ли ин­те­ре­сант­но је да је у јин­дри­хо­ви­ца­ма би­ло и се­ди­ште ари­сто­крат­ске по­ро­ди­це но­стиц (ло­за хаб- збур­га), ко­ја је ту би­ла на­ста­ње­на од кра­ја пет­на­е­стог ве­ка до 1948 го­ди­не, ка­да су им ко­му­ни­сти од­у­зе­ли зе­мљу и про­те­ра­ли их у аустри­ју овај по­да­так ин­ди­рект­но има ве­зу са то­ком срп­ске исто­ри­је на­и­ме, убр- зо на­кон атен­та­та га­ври­ла прин­ци­па на прин­ца фер­ди­нан­да, нај­ста­ри­је де­те и је­ди- на кћи фер­ди­нан­до­ва, со­фи­ја, уда­ла се за јед­ног од но­сти­ца и за­по­че­ла жи­вот у јин- дри­хо­ви­ца­ма по­сто­је две вер­зи­је при­че о раз­ло­гу ње­ног до­ла­ска у јин­дри­хо­ви­це – пр­ва да је же­ле­ла да све вре­ме гле­да ка­ко па­ти и уми­ре „на­род ко­ји јој је убио оца“, а дру­га да је јед­но­став­но же­ле­ла да жи­ви у зам­ку свог му­жа бол­ни уз­да­си ср­ба ко­ји ни­ка­да ви­ше не­ће ви­де­ти ле­по­те шу­ма­ди- је, ма­ље­на, руд­ни­ка, за­по­че­ти дан жу­бо- ром мо­ра­ве, ибра, гле­да­њем ка­ко од­ра­ста- сећање септембар/октобар 2011 55 ју деца, унучад, остаће познати само богу и немим сведоцима неба на земљи на овом месту је, за време првог свет- ског рата, изграђен резервоар за воду, али је тај комад земљишта, после рата, чешки председник масарик поклонио краљу александру, да послужи као костурница у коју ће се пренети посмртни остаци српских војника и цивила године 1926 краљица марија је организовала есхума- цију посмртних остатака из целе западне чешке, како би били сакупљени на једном месту тако се у костурни- ци данас налазе посмртни остаци 7100 срба и 64 руса у самом логору је умрло око 3000 срба, од којих су остаци њих 1400 пренети у костурницу, док су посмртни остаци 1600 заробљеника остали на оближњем војничком гробљу има ли будућност народ који заборавља све- тле примере својих преда- ка? може ли се предати забораву завет незаборава жртве предачке? имамо ли храбрости и смелости да ову светлу страницу наше прошлости обложи- мо велом тајне и забора- ва? то никада није чинио ни један једини народ, а понајмање српски бар не до овог примера секција српско-че- шког пријатељства у основној школи „свети сава“ у врчину, која постоји при настави православне веронауке старијих разреда, има за циљ да у свом раду и деловању остави светли траг у едукацији младих нараштаја у сагледавању и тргању од заборава светле странице националне историје осликаној у великомученици- ма јиндриховичким „отргнуто од заборава“ је слоган пројекта наше шко- ле који тек почиње да живи и биће бла- ги допринос обнављања завета предач- ког записаном у невино проливеној крви српске деце и омладине  аутор је координатор пројекта „отргнуто од заборава“ и вероучитељ у ош „свети сава“ у врчину 56 5/2011 мо­ра­ча – по­јам ши­ро­ког зна­че­ња и број­них асо­ци­ја­ци­ја: ге­о­граф- ских, исто­риј­ских, кул­тур­них, ет­нич­ких и етич­ких у том име­ну са­же­те су исто­ри­ја, тра­ди­ци­ја, ве­ра, ле­ген­да и мит ма­на­стир мо­ра­ча фо­то­гра­фи­је: звон­ко пер­ге, ми­лун ву­чи­нић септембар/октобар 2011 57 ка­да ма­ги­страл­ним пу­тем, ко­ји од ко­ла­ши­на пре­ко под­го­ри­це во­ди ка мо­ру, пре­ђе­те пре­вој цр­кви­не (1045 m), пред ва­ма се отва­ра ши­ро­ка про­стра­на до­ли­на ко­ја се у да­љи­ни и ге- о­граф­ској пер­спек­ти­ви су­жа­ва у ка­њон – пред ва­ма је мо­ра­ча од­у­век стреп­ња и бри­га за пут­ни­ке и во­за­че, од­у­век опа­сна и ле­па, ни­ка­да и ни­ког не оста­вља рав­но­ду­шним мо­ра­ча – по­јам ши­ро­ког зна­че­ња и број­них асо­ци­ја­ци­ја: ге­о­граф­ских, исто- риј­ских, кул­тур­них, ет­нич­ких и етич­ких у том име­ну са­же­те су исто­ри­ја, тра­ди- ци­ја, ве­ра, ле­ген­да и мит све оно што су чи­ни­ли и чи­не при­ро­да и љу­ди овог кра- ја про­же­то је име­ном бр­зе и пла­хе пла- нин­ске ре­ке мо­ра­че вр­ле­ти­ма ко­је је окру­жу­ју као да и да­нас од­је­ку­је „гро­хот би­та­ка и пи­јан­ство ра­то­ва“, звук гу­са­ла и цр­кве­них зво­на, пје­сма и ле­лек, од­у­век се уз­ди­жу пре­ма твр­дим ров­ци­ма и не­бе­ским ви­си­на­ма ле­по­те вла­дар­ских за­ду­жби­на од­у­век је би­ла за­ни­мљи­ва од­лу­ка о из­бо­ру ме­ста за град­њу хра­ма че­сто је то би­ла лич­на во­ља и од­лу­ка кти­то­ра, по­не­кад сан, пред­ска­за­ње или чуд­на по­ру­ка кат­кад, као да су сти­за­ле по­ру­ке ви­шег сми­сла или зна­че­ња та­кав је слу- чај с мо­ра­чом на ме­сту где је, по на­род- ном пре­да­њу, но­ћу све­тлео кру­шков пањ оба­сјан лу­чом с не­ба, ве­ли­ки зет­ски кнез сте­фан ву­кан од­лу­чи да по­диг­не сво­ју за­ду­жби­ну по­све­ће­ну ус­пе­њу бо­го­ро­ди- це и та­ко, на де­сној, уз­диг­ну­тој, за­рав- ни по­ред мо­ра­че и во­до­па­да све­ти­го­ре, би по­диг­нут храм кти­тор­ски за­пис ис­под за­пад­ног пор- та­ла цр­кве у ма­на­сти­ру мо­ра­ча гла­си: овај све­ти храм пре­све­те дје­ве бо­го­ро- ди­це, са­здах и укра­сих у име ње­ног ус­пе- ња ја, сте­фан, син ве­ли­ког кне­за ву­ка­на и унук све­тог си­ме­о­на не­ма­ње и ово би у до­ба бла­го­че­сти­вог кра­ља на­шег уро­ша, го­ди­не 1252 мо­рач­ки храм је гра­ђен по угле­ду на вла­дар­ске за­ду­жби­не жи­чу, сту­де­ни­цу и ми­ле­ше­ву, али и са обе­леж­ји­ма та­ко- зва­ног зет­ског не­и­мар­ства пре­да­ње ка­зу­је да је ка­мен за град­њу цр­кве зва­ни си­га или ту­ха (лак за об­ра­ду) пре­но­шен чак из дроб­њач­ког се­ла ту­ши­на, уда­ље- ног дан хо­да, си­сте­мом „ру­ка-ру­ци“ до мо­ра­че оста­ли ка­мен ва­ђен је из ка­ме- но­ло­ма бли­зу ма­на­сти­ра храм је за­вр- шен 1252 го­ди­не пре­ма ар­хи­тек­тон- ским обе­леж­ји­ма бо­го­ро­ди­чи­на цр­ква у мо­ра­чи при­па­да та­ко­зва­ној ра­шкој шко- ли или ра­шком сти­лу, ма­да су не­ка спољ­ња обе­леж­ја „ро­ман­ског на­чи­на“ мо­рач­ки храм кроз ве­ко­ве о исто­ри­ји ма­на­сти­ра у пр­ва два ве­ка по­сто­ја­ња, има ма­ло, и то спо­ра­дич­них за­пи­са ме­ђу­тим, на­кон тур­ске оку­па­ци- је, ма­на­стир до­би­ја на зна­ча­ју и по­ста­је ду­хов­ни цен­тар и сто­жер све­на­род­ног оку­пља­ња, по­себ­но пле­ме­на мо­ра­че, ро­ва­ца дроб­ња­ка и пје­ши­ва­ца, и то оста­је ве­ко­ви­ма мо­ра­ча по­ста­је ме­сто ве­ли­ких исто­риј­ских од­лу­ка и зби­ва­ња кра­јем пет­на­е­стог ве­ка осман­ли­је су опу­сто­ши­ле ма­на­стир ски­нут је олов­ни кров, а др­ве­на кон­струк­ци­ја спа­ље­на све­ти­ња ће оста­ти без кро­ва пу­них 70 го­ди­на мо­на­си су се скло­ни­ли, а храм за­пу­стео пр­во­бит­ни, дра­го­це­ни жи­во- пис из xi­ii ве­ка убр­за­но је про­па­дао до да­нас је из тог вре­ме­на са­чу­ван са­мо део ком­по­зи­ци­је у ђа­ко­ни­ко­ну по­све­ћен про­ро­ку или­ји манастири милун вучинић 58 5/2011 у другој половини xvi века храм је обновљен захваљујући обнови и поновном успостављању пећке патријаршије 1557 године и напо- рима народа и свештенства, уз велики допринос игумана томе и кнеза вукића вучетића из роваца наредних година и деценија обно- вљене су фреске, урађен иконостас, обновљена капела посвећена архи- ђакону стефану храм је наставио да зрачи својом културном, духов- ном и просветитељском улогом историјски значај надахнућем ове светиње доноше- не су велике историјске одлуке за народ овог краја (брда) и црне горе одлука о убиству великог тиранина смаил-аге ченгића 1840 године, донета је у морачи за време игума- на димитрија радојевића на зидо- вима и у олтару урезани су и сачу- вани записи у камену као сведочан- ство уписано у вечност неки од записа гласе: „понови се црков в љето 7221 (1713)“ „да се зна кад погибе делибаша у морачи са свом војском, септембра 17, 1820 љето“ „знати се погибија смаил-агина у дробњацима и са њиме ерцеговач- ких ага, баша и бегова 75, мјесеца сектемврија 23 дан, годинае 1840“ овакви записи се ретко срећу у православним храмовима, али они говоре о значају тих судбоносних историјских збивања и црквено-на- родном јединству поред своје кул- турне, историјске и просветитељ- ске улоге, манастир морача пред- ставља и културно добро непроце- њиве вредности посебан значај и вредност има зидно сликарство из xiii, xvi и xvii века  текст је скраћена верзија шире опсервације знаменити морачани морача и морачки крај дали су велике и знамените људе, народне вође и јунаке, устанике и духовнике, писце, песнике и уметнике у морачком селу врујеце рођен је доктор гаврило дожић – патријарх срп- ски и један од највећих православних духовника знаменити морачани су и вој- вода мина радовић, архимандрит дими- трије радојевић, архимандрит михаило дожић и други садашњи митрополит црногорско-приморски амфилохије, тако- ђе је морачанин и у ово доба, као и у протеклим вековима, светли морачки храм обасјан вечном лучом с неба и оку- пља народ свакодневно се могу видети аутобуси, аутомобили и велике групе посетилаца и верника који посећују мана- стир морачу о овој великој светињи која има зна- чај и обележје свете лавре брине мало братство које чине: архимандрит рафаи- ло (калик), игуман стефан, јерођакон игњатије (шћепановић), парох ровачко- морачки илија (мотика) и остало мана- стирско особље, укупно њих десеторо до недавно је у манастиру боравило и неколико избеглица из српске крајине историја, судбине, бриге, радости и страдања се понављају, а морача светли у вековима манастири септембар/октобар 2011 59 уру­ској пра­во­слав­ној цр­кви вла­да огром­но по­што­ва­ње пре­ма пре- све­тој бо­го­ро­ди­ци број­не су ико­не на ко­ји­ма је из­о­бра­же­на не­бе­ска ца­ри­ца и пред ко­ји­ма се вер­ни на­род мо­ли за спас сво­га на­ро­да као и за лич­но спа­се­ње у овом крат­ком члан- ку по­ме­ну­ће­мо са­мо јед­ну од број­них и ве­о­ма по­што­ва­них ико­на пре­све­те бо­го­ро­ди­це ико­на пре­све­те бо­го­ро­ди­це „др­жав­не“ (рус „дер­жав­ная“) је про­на­ђе­на 2/15 мар­та 1917 г, на дан аб­дик­ци­је ца­ра ни­ко- ла­ја ii ро­ма­но­ва са цар­ског пре­сто­ла ру­ски про­фе­сор и м ан­дре­јев је пи­сао да је цар ни­ко­лај ii ко­ји је по­себ­но по­што­вао пре­све­ту бо­го­ро­ди­цу за­мо­лио не­бе­ску ца­ри­цу да пре­у­зме на се­бе вр­хов- ну цар­ску власт над ње­го­вим на­ро­дом ко­ји га је од­ба­цио она је по пи­са­њу овог про- фе­со­ра при­ми­ла на се­бе пр­вен­ство вла­сти над др­жа­вом у мо­мен­те нај­ве­ћег бо­го­од- ступ­ни­штва иза­бра­ног на­ро­да исто­ри­ја от­кри­ћа ове ико­не почиње од 13 фе­бру­а­ра 1917 го­ди­не ка­да је јев­до­ки- ја ан­дри­а­но­ва из око­ли­не мо­скве усну­ла чу­до­твор­не ико­не по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави, а по благослову патријарха тихона саставље- на је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ икона пресвете богородице „државна“ чтец дејан ђуричић 60 5/2011 је­дан сан у сну је чу­ла глас: „у се­лу ко­ло­мјен­ском по­сто­ји ве­ли­ка цр­на ико­на њу је по­треб­но узе­ти, пре­фар­ба­ти у цр­ве­но и не­ка се љу­ди мо­ле“ же­на у по­чет­ку ни­је схва­ти­ла овај сан, а он­да јој се 26 фе­бру­а­ра у сну ја­ви­ла са­ма пре­све- та бо­го­ро­ди­ца у јед­ној бе­лој цр­кви дје­ва ма­ри­ја је ре­кла же­ни: „са­да сам ја са­ма у сво­је ру­ке узе­ла др­жа­ву и скип­тар, а са „др­жав­ном“ ико­ном ша­љем сво­ју по­себ- ну бла­го­дат и си­лу та ико­на не спа­ша­ва од ис­ку­ше­ња, за­то што су ис­ку­ше­ња по­треб­на да би про­бу­ди­ла ду­хов­ну стра- ну у љу­ди­ма, не­го ко се за вре­ме ис­ку­ше- ња бу­де са ве­ром мо­лио пред том ико­ном, тај ће би­ти спа­сен“ по­што се ис­по­ве­ди­ла и при­че­сти­ла, 2 мар­та јев­до­ки­ја ан­дри­а- но­ва се упу­ти­ла у се­ло ко­ло­мјен­ско у мо­сков­ској обла­сти где је ви­де­ла див­ну цр­кву ваз­не­се­ња го­спод­њег тач­но она­кву ка­кву је ви­де­ла у сну за­јед­но са на­сто­ја- те­љем тог хра­ма оцем ни­ко­ла­јем ли­ха­че- вим тра­жи­ли су ту ико­ну ко­ја јој се у сну ја­ви­ла пре­тра­жи­ли су цео храм и по­сле ду­гог тра­га­ња у цр­кве­ном по­дру­му, ме­ђу да­ска­ма су ви­де­ли ста­ру, цр­ну ико­ну по­што је би­ла до­ста за­пр­ља­на они су је опра­ли а ис­под мно­го­број­них сло­је­ва пра­ши­не ука­зао се лик пре­све­те бо­го­ро- ди­це ка­ко се­ди на цар­ском тро­ну са кру- ном на гла­ви и у цр­ве­ној пор­фи­ри са скип­та­ром и др­жа­вом у ру­ка­ма на ње­ним ко­ле­ни­ма био је мла­де­нац го­спод исус хри­стос јев­до­ки­ја ан­дри­ја­но­ва је од­мах пре­по­зна­ла ико­ну ко­ју је ви­де­ла у сну ка­сни­је су са­зна­ли да је ова ико­на у се­ло ко­ло­мјен­ско пре­не­се­на 1812 го­ди­не из ма­на­сти­ра ваз­не­се­ња го­спод­њег у мо­скви да­тум про­на­ла­же­ња ове ико­не на­род је схва­тио као дан про­гла­ше­ња но­ве, бо­го­ро­ди­чи­не вла­сти над ру­си­јом убр­зо по про­на­ла­же­њу ико­не у се­ло ко­ло­мјен­ско је по­че­ло до­ла­зи­ти мно­штво на­ро­да ко­ји су до­би­ја­ли ду­шев­на и фи­зич­ка ис­це­ље­ња по узо­ру на ову ико­ну на­пра­вље­но је још до­ста ко­пи­ја ко­је су би­ле по­сла­те по це­лој др­жа­ви а по бла­го­сло­ву па­три­јар­ха ти­хо­на са­ста­вље­на је и слу­жба и ака­тист ико­ни пре­све­те бо­го­ро­ди­це „др­жав­не“ па­три­јарх ти­хон је на­ре­дио да се у овај ака­тист ста­ве де­ло­ви из свих ака­ти­ста ко­ји су по­сто­ја­ли у част пре­све­те бо­го- ро­ди­це и да га на­зо­ву „ака­тист ака­ти- ста“ за вре­ме ко­му­ни­стич­ких вла­сти они ко­ји су са­ста­ви­ли ове слу­жбе су би­ли стре­ља­ни, а број­ни ве­ру­ју­ћи ко­ји су код се­бе чу­ва­ли лик „др­жав­не“ ико­не пре­све­те бо­го­ро­ди­це би­ли су ухап­ше­ни ори­ги­нал­на ико­на на­ла­зи­ла се ви­ше од по­ла ве­ка у др­жав­ном исто­риј­ском му­зе- ју не­ко­ли­ко да­на по­сле пр­вог по­ми­ња­ња ца­ра ни­ко­ла­ја и ње­го­ве по­ро­ди­це на ли­тур­ги­ји (17 ју­ла 1990 го­ди­не), по бла- го­сло­ву па­три­јар­ха алек­се­ја ii, 27 ју­ла ико­на је пре­ба­че­на у храм „ка­зан­ске“ ико­не пре­све­те бо­го­ро­ди­це у се­лу ко­ло- мјен­ско од тог пе­ри­о­да би­ла је уста­но- вље­на прак­са да се не­де­љом чи­та „ака- тист ака­ти­ста“ пред чу­до­твор­ном ико- ном пре­све­те бо­го­ро­ди­це „др­жав­не“ ру­ска пра­во­слав­на цр­ква 2/15 мар­та пра­зну­је се­ћа­ње на ову чу­до­твор­ну ико- ну за­ни­мљи­ве су и не­ке осо­бе­но­сти код овог из­о­бра­же­ња пре­све­те бо­го­ро­ди­це на­и­ме др­жа­ва-зе­мљи­на ку­гла у ле­вој ру­ци пре­све­те бо­го­ро­ди­це на сво­ме вр­ху не­ма крст, ка­ко је то уоби­ча­је­но у ико­но­гра­фи­ји, што је од на­ро­да ту­ма­че- но као знак да ће до­ћи до ру­ше­ња пра­во- слав­них хра­мо­ва и скр­на­вље­ња све­ти­ња та­ко­ђе, схва­та­но је и као знак да ће др­жа­ва оста­ти без сво­га вла­да­ра ца­ра ни­ко­ла­ја ро­ма­но­ва, ко­ји је 1918 го­ди­не за­и­ста уби­јен за­ни­мљи­ва је и чи­ње­ни­ца да бо­жан­ски мла­де­нац, го­спод исус хри­стос бла­го­си­ља ле­ву стра­ну што је ту­ма­че­но као знак ми­ло­ср­ђа бо­жи­јег ка па­лим и за­блу­де­лим ов­ца­ма да­нас се пред овом ико­ном ру­ски на­род нај­ви­ше мо­ли за прав­ду у све­ту, за љу­бав јед­них ка дру­ги­ма, за спа­се­ње и очу­ва­ње ру­си­је, за за­штит­ни­штво над др­жа­вом и вла­дом  чу­до­твор­не ико­не септембар/октобар 2011 61 ој милоше, побратиме мио, јеси л’ скоро у гламочу био? јесам брате у гламоч ишао и стару ти мајку обишао гламочко поље гла­моч­ко по­ље, по­су­то стећ­ци­ма и мра- мо­ро­ви­ма, ар­хе­о­ло­шким на­ла­зи­шти­ма из рим­ског и ка­сно­ан­тич­ког пе­ри­о­да, мо­же би­ти и сва­ка­ко је­сте пра­ви рај за озбиљ­на ста­ри­нар­ска ис­тра­жи­ва­ња чу­ве­ни ар­хе­о- лог ди­ми­три­је сер­ги­јев­ски за­пи­сао је ка­ко је ис­тра­жу­ју­ћи на оџа­ку у гла­мо­чу „от­по- чео сво­ју на­уч­ну ка­ри­је­ру“ пре­да­ња са гла- мо­ча, на­ра­тив­но сли­ко­ви­та и еп­ски рас­ко- шна бе­ле­же­на су у не­ко­ли­ко озбиљ­них ра­до­ва на­жа­лост, тра­гич­на зби­ва­ња при- ли­ком рас­па­да бив­ше ју­го­сла­ви­је (1991- 1995), ег­зо­дус ср­ба из кра­ји­на озбиљ­но је по­ре­ме­тио ра­ни­је ве­ков­но де­мо­граф­ско ста­ње због тих, али и дру­гих раз­ло­га пре- да­ња се за­бо­ра­вља­ју му­ње­ви­том бр­зи­ном гла­моч­ка гро­бља, на­ро­чи­то не­кро­по­ле (гро- ми­ле) пред­ста­вља­ју за­ни­мљи­ва ар­хе­о­ло­шка на­ла­зи­шта по­се­те тим на­ла­зи­шти­ма да­ру- ју са­зна­ња ко­ји­ма мо­гу да се осве­тле чак и они „мрач­ни“ пе­ри­о­ди из исто­ри­је срп­ске пра­во­слав­не цр­кве над­ле­жни епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки го­спо­дин хри­зо­стом је­вић бла­го­и­зво­лео је да се по се­ве­ро­за­пад- ном обо­ду гла­моч­ког по­ља учи­ни јед­на екс- кур­зи­ја у ци­љу при­ку­пља­ња по­да­та­ка са не­ко­ли­ко ста­рих гро­ба­ља пред­во­ђе­ни на­шим вла­ди­ком ко­ји је увек бла­го­на­клон пре­ма та­квим по­ду­хва­ти­ма, али и рад да се у њих ак­тив­но укљу­чи, ују­тро 23 сеп­тем- бра 2011 године, са мли­ни­шта се спу­сти- смо у гла­моч­ко по­ље и од­мах нам на па­мет па­до­ше а у ср­цу за­и­гра­ше ре­чи пе­сме: ој, гламочко поље равно, не виђох те ја одавно ој, гламочу родна грудо! на ула­зу у се­ло сте­ке­ров­це на­ла­зи се та­ко­зва­но мр­тво гро­бље овај на­из­глед­ни пле­о­на­зам ни­је слу­ча­јан то гро­бље већ ду­го ни­је у упо­тре­би, јер на ње­му се одав­но ни­ко не са­хра­њу­је, гроб­на ме­ста су уле­гла у зе­мљу ту се ис­ти­чу два ве­ли­ка кр­ста од ка­ме­на, ви­со­ка пре­ко два и по ме­тра, ко­је на­род­на тра­ди­ци­ја ве­зу­је за во­је­ва­ње уско­ка сто­ја­на јан­ко­ви­ћа про­тив гла­моч­ких бе­го­ва и кли­шких сан­џак-бе­го­ва из по­ро­ди­це по­тур­че­ња­ка фи­ли­по­ви­ћа, не­ка­да пи­ли­по- путопис кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено-политичких збивања у босанској краји- ни: учесници у ратовима и предводници сеоба прича о кнезу пријану исто­риј­скебе­ле­шке сагла­моч­когпо­ља радован пилиповић 62 5/2011 ви­ћа тре­ба на­гла­си­ти да, ако је не­ко у том пле­ме­ну баш оправ­дао име „љу­би­те­ља ко­ња“, би­ла је то упра­во та исла­ми­зо­ва­на гра­на ибра­хим ман­зур ефен­ди­ја, фран­цуз, аван­ту­ри­ста, пре­шав­ши у ислам, хва­ли по­чет­ком xix ве­ка ер­ге­ле гла­моч­ких бе­го­ва фи­ли­по­ви­ћа, а слич­но се чи­та и у ни­зу дру- гих пу­то­пи­са из xvii и xvi­ii ве­ка при­ча се да је у ста­рој цр­кви се­ла вр­ба, ко­је се на­ла­зи пре­ма лив­ну, би­ла по­ве­ћа збир­ка ико­на, све­та­ца ста­рих по­ро­дич­них сла­ва, ко­је су по­му­ха­ме­да­ње­ни гла­мо­ча­ци оста­вља­ли ло­кал­ним па­ро­си­ма вред­ни све­ште­ни­ци су за­пи­си­ва­ли ко­ме су при­па­да­ле, ко их је и ка­да до­нео при­ли­ком при­ма­ња но­ве ве­ре осва­ја­ча, а са­да дру­штве­но при­ви­ле­го­ва­не гру­пе та­ква ма­ла исто­ри­ја исла­ми­за­ци­је у ју­го­за­пад­ној бо­сни про­па­ла је 1941 г ка­да су уста­ше за­па­ли­ле цр­кву у вр­би за фи­ли- по­ви­ће се при­ча да су сво­ју по­ро­дич­ну ико- ну чу­ва­ли у ку­ћи на бе­гов­ском оџа­ку, да су је по­што­ва­ли, до­ду­ше кроз „дво­вер­ско“ су­је­вер­је, али баш као „ка­кву нај­ве­ћу све­ти- њу ко­ја је њи­ма оста­ла од дав­ни­на“ шумњаци ју­жно од сте­ке­ро­ва­ца и ва­га­на, на­ла­зе се шум­ња­ци, та­ко­ђе пи­то­мо ме­ста­шце гла- моч­ког по­ља у ко­ме успе­ва на­да­ле­ко чу­ве­ни кром­пир по­зна­та је ша­ла, у ко­јој има и мно­го исти­не, да ка­да се тра­жи ки­ло­грам гла­моч­ког кром­пи­ра му­ште­ри­ја бу­де упи­та- на: „а са ко­је стра­не да ти од­си­је­чем?“ или оно: „ове го­ди­не је крум­пир до­бро ро­дио онај ве­ли­ки баш до­бро, а онај ма­ли та­ко и та­ко“ у по­ме­ну­тим шум­ња­ци­ма по­сто­ји ак­тив­но гро­бље у ко­ме се на­ла­зи за­ни­мљив сред­њо­ве­ков­ни мра­мор, од­но­сно сте­ћак нат­пис са то­га ка­ме­на је об­ја­вљен и у са­вре­ме­ној тран­скрип­ци­ји гла­си: „се ле­жи кнез при­јан“, а да­на­шњим реч­ни­ком ре­че- но: „ов­де ле­жи кнез при­јан“ још је иво ан­дрић подвлачио ве­за­ност сред­њо­ве­ков­не вла­сте­ле у бо­сни за тло, за зе­мљу ко­ја се та­мо до­ста по­шту­је, ко­ја се на­зи­ва „пле­ме- ни­том“ на­зи­ва се та­ко јер је до­би­је­на од ба­на или кра­ља као „ба­шти­на“ – на­сле­ђе, „пле­мен­шти­на“ – знак ве­ћег до­сто­јан­ства и по­ста­је имо­ви­на ро­да, „пле­ме­ни­та ба­шти- на“ – као на­гра­да за учи­ње­не за­слу­ге у слу- ча­ју кне­за при­ја­на, јед­но на­ро­чи­то на­род­но по­што­ва­ње се са­чу­ва­ло до да­на­шњег да­на ме­шта­ни при­ја­ну те­па­ју, ди­че се и по­но­се древ­но­шћу ње­го­вог над­гроб­ног спо­ме­ни­ка на кра­ју кра­је­ва, на­ро­чи­то је ва­жно што се тај сте­ћак на­ла­зи у још увек ак­тив­ном пра- во­слав­ном гро­бљу, где све­ште­ник др­жи па­ра­сто­се и по­ме­не шта се мо­же до­зна­ти о при­ја­ну? за­ни- мљи­во и ка­рак­те­ри­стич­но је да се по­ред шум­ња­ка, на дру­гој, ис­точ­ној стра­ни по­ља, де­се­так ки­ло­ме­та­ра ва­зду­шне ли­ни­је на­ла- зи се­ло при­ја­ни да ли је мо­жда реч о пред- став­ни­ку ро­да при­ја­на, не­ка­квом ро­до­на- чел­ни­ку ме­сто се по­ми­ње у до­брун­ском, тј кру­шев­ском по­ме­ни­ку са кра­ја xv ве­ка, из ко­га су по­ти­ца­ли да­ро­дав­ци ма­на­сти­ра и дру­гих пра­во­слав­них све­ти­ња та­мо се на­во­ди во­ји­слав или ко­ви­слав из при­ја­на (сто­јан но­ва­ко­вић, „срп­ски по­ме­ни­ци xvi-xvi­ii ве­ка“, гла­сник срп­ског уче­ног дру­штва, књ xlii, бе­о­гра­ду 1875, стр 21-22) кнез при­јан нај­ве­ро­ват­ни­је при­па­да гру­пи углед­ни­ка, кне­зо­ва и вој­во­да ко­ји су по­зна­ти у дру­гој по­ло­ви­ни xv и пр­вој по­ло­ви­ни xvi ве­ка као ак­те­ри дру­штве­но- по­ли­тич­ких зби­ва­ња у бо­сан­ској кра­ји­ни: уче­сни­ци у ра­то­ви­ма и пред­вод­ни­ци се­о­ба споменик пријанов на­ша зна­ти­жељ­на гру­па: ње­го­во пре­о- све­штен­ство епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки го­спо­дин хри­зо­стом, про­ду­цент ал­тер­на- тив­не те­ле­ви­зи­је (атв) из ба­ња лу­ке го­спо- дин рат­ко ра­да­но­вић и аутор ових ре­до­ва су на шум­њач­ком гро­бљу тра­жи­ли при­ја- нов над­гроб­ни бе­лег по­ра­же­ни, јер су ве­ћи и ма­сив­ни­ји спо­ме­ни­ци би­ли тек из xix ве­ка, по­че­ли смо да сум­ња­мо у на­во­де из за­ви­чај­не ли­те­ра­ту­ре на дну гро­бља је путопис септембар/октобар 2011 63 ипак био споменик са рељефним пријано- вим портретом при­јан! ево га при­јан! могли смо коначно да одахнемо, иако су по тоналитету реченице моји сапутници мислили да ме је ујела змија пријанов споменик је камена стела која се пружа правцем исток-запад, чије су димензије: висина 1,35 m, ширина са чеоне стране износи од 0,48 m до 0,53 m, а са бочне 0,43 m при врху је камени споме- ник назубљен петокраким венцем лик покојника је рустично исклесан у стојећем ставу на бочној северној страни спомени- ка приказани су полумесец и штит (d nikić, gla­moč – na­se­lja i sta­nov­ni­štvo, saraje- vo 1989, 156-157) на леђној страни је нат- пис: „се лежи кнез пријан“, испод кога је угравирано сечиво преломљеног мача могло би бити да је пријан страдао у неком боју од натписа се данас јасно сачу- вало једино: при­а­нъ антропогеограф душан никић је на јед- ном месту забележио: „истражујући често прошлост крајева ливањског краја и сусјед- них му крашких области чуо сам веома интересантна, а и индикативна казивања од двојице мјештана из села врба код гламоча и села бастаси код грахова када сам стари- ну симу паштара из врбе показујући на један у камену изрезбарен лик, упитао чији је то споменик он ми је одговорио: ‘то је наш пријан’ готово исти одговор добио сам и од једног старца из рода цвијана у селу бастаси наиме, у сеоском право- славном гробљу између камених мраморова и крстова истиче се својом висином од 3 метра један дрвени једнокраки спо- меник ‘неком сеоском пријатељу о којем се ништа не зна’, али сви казују да тај пријатељ испуњава све жеље мештана, нарочито нероткиња – а зашто га зовете пријатељ? – е, па, пријатељ ти је од свих људи најбо- љи, и увијек је спреман да ти у неприлици да руке, зато га и зовемо тако, а и чувамо га као нашу највећу светињу – одговорио ми је ста- рац цвијан“ (необјављен рукопис о ливну) пријан благочестиви знајући за легенде о пријану које колају по тромеђи, пожелели смо да се на гробу историјског кнеза пријана осведочимo о његовом споменику и натпису, затим о положају истог усред шумњачког гробља видели смо ту камену древност која је оба- вијена ореолом традиције и осијана зраци- ма поштовања благочестиви пријан, чија се добра дела памте, јер сама oчуваност његовог мрамора сведочи да је био честит његова дела су несумњиво била „богу при- ступачна“ стећци преносе лапидарне, али етичке поруке тако на супротном крају босне и херцеговине, у поповом пољу, у селу убоско, на једном гробу стоји: „а се лежи дабижив радовановић чо(ве)че, тако да си благ“ и гламочки пријан је ту и он говори на својеврсни начин да будемо људи, и још више: да будемо при­ја­ни  аутор је библиотекар српске патријаршије на гробу благочестивог пријана: епископ бихаћко-петровачки хризостом и аутор 64 5/2011 иако, још увек, нисам читао марке- са, некако се слаже: мо­ли­тва у ери ан­ти­и­си­ха­зма елем, зар није крајње ан­ти­и­си­ха­стич­ки да се ја, мо­ли­тве­ник, бавим туђим ан­ти­и- си­ха­змом (или, ан­ти­и­си­ха­змом бли- жњих)?! или он можда и није туђи? неее, ипак је неодољиво удобно у свету предрасуда! не знам, све ме нешто, да простите, жуља у вези са темом рећи ћете: на­рав­но да те жу­ља, кад ти и ни­си не­ки мо­ли­тве­ник у реду, при­је­мљу и нич­то­же во пре­ки гла­го­љу, али није само то јер када кажемо иси­ха­зам, ваљда, на првом (у хронолошком, не и акси- олошком контексту) мислимо на по­крет, да не кажем под­виг, чија кулминација има јасне историјске одреднице, је ли, те се тако везује за један изразито бу­чан период исто- рије византије, сасвим ан­ти­и­си­ха­стич­ки, период грађанских ратова и непрестане политичке кризе, период у којем су, гле чуда, нимало пасивни учесници били упра- во веома ви­ђе­ни исихасти или сам ја то можда грешком поистоветио мо­ли­тву и иси­хи­ју? јесам, али не грешком, јер ако иси- хи­ја није мо­ли­тва, онда је у питању покрет мутаваца, и то не просто немих људи, већ оних који ћуте јер немају шта да кажу дакле, исихија је­сте молитва, и нема моли- тве која није исихија јер ти­ши­на која је у питању није последица одсуства дрх­та­ња гла­сних жи­ца и стру­ја­ња ва­зду­ха које, при- лично условно, називамо ре­чи­ма, већ све- сти о не­до­стат­но­сти простог дрх­та­ња гла­сних жи­ца и стру­ја­ња ва­зду­ха, свести да ре­чи нису само стру­ја­ње ва­зду­ха и дрх­та­ње гла­сних жи­ца, које је гласно, додаћу, у сра- змери са празнином резонаторске кутије зване глава јер, као што сам већ на овом месту цитирао, наша побожност није у речима, већ у стварностима но, вратимо се ери ан­ти­и­си­ха­зма, јер рекли смо да је доба у којем живимо ера ан­ти­и­си­ха­зма, вероватно зато што га креи- рају неки ан­ти­и­си­ха­сти, попут, рецимо, млађаног господина цукерберга и сличних му међутим, замислите овакву слику: замислите да светом владају људи које зна- те, примера ради, из вашег црквеног хора или било којег другог сличног удружења, све сами, да не кажем, иси­ха­сти замислите да сте ви, рецимо, председник такве владе не би вам било лако како би изгледао тај свет? да ли би у њему било простора за иси- хи­ју, да не кажем при­ват­ност, да не кажем лич­ну сло­бо­ду, да не кажем сло­бо­ду са­ве­сти, а што су све само различита имена или предуслови за молитву? гласам за веселог цукерберга и не осећам потребу да обра- зложим експерименталних потврда је сувише да се нешто не пита и α и ω, све би то одавно завршило дођ хтедох да кажем: завршило би ко зна где можда сам песимиста, али мислим да је некаква ера иси­ха­зма немогућа ствар тако- ђе, мислим да су управо највећи исихасти живели у веома антиисихастичким време- нима такође, мислим да је молитва могућа, нарочито у ери антиисихазма и колере  из другачијег угла љу­бав у до­ба ко­ле­ре презвитер вукашин милићевић аутор је свештеник при храму св василија острошког на бежанијској коси и главни и одговорни уредник радија слово љубве

Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр