-БЕЗГРАНИЧНЕ-

Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... да га се боје и да га слушају а све то због ње- гове окренутости себи, свом угледу и стицању моћи моћ је кључна категорија код инкви- зитора, док христос не гледа себе не же- ли да људи верују да би он био моћан, то њему не треба то није суштина сушт- ина је да вера спасава нас саме, нама ће бити боље у заједници са христом, те он из безграничне љубави жели да ми пођ- емо на пут хришћанства, јер тада идемо истинским и исправим путем спасав- амо сопствену душу пољубац између инквизитора и хр- иста само потврђује и учвршћује ст- авове хришћанства и доказује колико су истомишљеници великог инквиз- итора, заправо, у заблуди овај пољ- убац није као пољубац јуде и христа који означава издају, већ се овде ради о чину праштања, сажаљења и баш због тога цео овај догађај и сам роман представљају једну велику одбрану хр- ишћанства  ауторка је ученица 4 разреда xiii гимназије у београду човекољубиви христос, детаљ мозаика, сан марко, венеција, око 1230 г јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 31тема броја o актуелном стању литерарног стваралаштва у добу демократ- ског социјалног уређења и нео- либерализма у економији, као и улози цркве у стварању атмосфере погодне за квалитетну књижевну реч, разго- варамо са николом дробњаковићем господин дробњаковић је оператив- ни уредник издања „задужбине све- тог манастира хиландара“ и један од оснивача издавачке куће „бернар“ која публикује, пре свега, ауторе који су по преимућству хришћански zживимо у добу демократије која је изразито неповољна по књижевност, али и сваку другу уметност, јер, као што је познато, велики, истински уметници живе од мецена, а не од пласмана производа на тржишту, што намеће демократско друштвено уређење стога су књижевници данас у безнадежној ситуацији јер морају да комерцијализују, дакле, деградирају своје дело како би могли да обезбеде и елементарну егзистенцију да ли црква може да утиче на промену „климе“ у друштву тако да се и статус књижевника побољша? слажем се да су услови неолиберал- ног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметно- сти, али подсећам и да је ф м досто- јевски рекао да су велика дела настаја- ла најчешће у време највеће репресије можда ово и није време за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привидним комфором зато је данас велика је одговорност цркве да подстакне истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете чаше, јер су они истинска светлост свету разговор водио димитрије милићевић разговор са николом дробњаковићем, оснивачем издавачке куће „бернар“ хришћанска књижевност у добу опште кризе 32 l православни мисионар l 1/2013 мо жда ово и није вре ме за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привид - ним комфором постоје и они који нису пристали на компромисе, а мало их је, који су својом лич ном жртвом, са маргина друштва, утицаја и моћи, далеко од позорница и медија, градили књижевни, музички, ликовни и други уметни чки свет који ће н адам се бити темељ будућих великих дела велика је одговорност цркве данас да подстак - не истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете ча - ше, јер су они истинска св е тлост све ту да кле црква тре ба и мо же, али са мо ту и та мо да под сти че, на лич ном, ни - како на институци оналном плану, да својим угледом, утицајем и средствима помогне стварање лепоте која ће спа - сити свет zу својој издавачкој кући „бернар“ објавили сте неколико значајних антологија хришћанских прича славних руских књижевника – достојевског, чехова, тургењева и др приметно је да у модерној српској књижевности недостају писци који би се могли окарактерисати као хришћански по преимућству, попут нпр виргила георгиуа или пападијамантиса који је разлог томе? у савременој српској књижевности до и ста су ретки они које бисмо мо - гли назвати хришћанским писцима, за то је по треб но да прође и н е ко вре ме, али по стоје људи к оји се истински тру - де, попут недавно преминулог аутора романа извори милана милетића у модерној књижевности смо имали н е - колико сјајних аутора од којих посеб - но истичем дела григорија божовића, јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 33тема броја браће настасијевић, тадије костића, уз наравно књижевно стваралаштво светог николаја жичког, касније сјај- не текстове аве јустина и оснивача часописа православни мисионар, епи- скопа хризостома браничевског нема их у савремено доба, јер смо најбоље изгубили у оба рата, а после другог је већина била и забрањена у национал- ном заносу осамдесетих и деведесетих, а и данас, у неким црквеним кругови- ма се форсирају хорде бивших комуни- ста, незналица и аутора у најмању руку сумњивог морала, уметничких домета и прошлости такође немамо озбиљна књижевна дела међу делима епископа и свештеника, осим скромних покуша- ја, који би и својим радом подстакли друге да такве таленте развијају, али на срећу у уметности имамо ђаконе нена- да илића и милорада милосављеви- ћа, ђакона срђана радојковића, бојана миљковића и тодора митровића, на- равно пеђу ристића и знатан број љу- ди са академије спц за уметности и консервацију zда ли је прејака констатација да у актуелној популарној црквеној литератури свих жанрова влада неписменост и својеврсни религиозни кич? није то само у литератури, погледај- те шта се продаје у црквеним радњама – од привезака са ликовима светите- ља, преко икона са пластичним орео- лима, до књига „спасавај се ко може“ у једној књизи коју наравно нико није прочитао (а изашла је са благословом) имате бесмислену причу о доњем вешу, у другој идиотарије о масовним секта- шким ритуалима, трећа је политички памфлет и све тако редом знате данас је тако лако штампати књигу ако имате новца разни квази духовници то по- државају и подстичу и имамо резултат о коме говорите zу србији не постоји ниједна издавачка кућа осим „бернара“, која негује лепу књижевност која је хришћанска зашто, по вашем мишљењу, не постоји ниједна официјелна црквена издавачка кућа у србији која би се бавила искључиво или бар претежно књижевном продукцијом? све је у препознавању, тако ће бити и у царству небеском просто ту потре- бу препознајете или не мислим да да- „потребно је препознати значај хришћанске књижевности не само у образовању деце са веронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама“ 34 l православни мисионар l 1/2013 нас нисмо довољно озбиљно схватили значај веронауке, и потребу да се она унапреди хришћанским делима знате, ако једном ђаку прочитате андерсено- ву причу и кажете да је био хришћанин, похвалите дела нобеловаца – хришћа- на, а било их је десетина међу књи- жевницима, нпр буњина, сјенкјевича, селме лагерлеф, франсоа моријака и лагерквиста, на пример, ако им прича- те о њутновој вери или о паскалу, ако им прочитате плаве лествице аве ју- стина или нешто од владике николаја, они више неће бити сами као родитељ деце са веронауке морам вам рећи да пропуштамо велику шансу и да су деца сада и овде отворена да чују и да пре- познају али ако им то не пренесемо, и ако то уосталом не знамо, изгубићемо још једну генерацију сувопарно бо- гословље које постоји само себе ради није за детињу душу, као што ни чаша најбољег вина није за њихов стомак дакле потребно је препознати тај зна- чај не само у образовању деце са ве- ронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама да се не огрешимо о оне који су об- јављивали сличне књиге онима које гаји и препоручује „бернар“ навешће- мо и започете библиотеке „светиго- ре“ која је објављивала иљина и друге сјајне руске ауторе, или „задужбине хиландара“ која је покренула библи- отеку српска мисао и наставила дели- ма пападијамандиса, „беседа“ је обја- вљивала књиге за децу, „братство св симеона“, „логос“, „јасен“ а посебно „пролог“ из врњачке бање прокрчи- ли су стазу којом иде и наша мала кућа подстакнута, то не смемо заборавити, делатношћу сретењског манастира у москви, који је једини чини ми се кроз јасно дефинисане библиотеке увидео немерљив значај хришћанске културе за савременог човека zна крају, шта тренутно „бернар“ припрема од нових наслова? да су наши политичари у време кад су одрастали читали тада забрањена дела, од комуниста убијеног григорија божовића, родом са косова и метохи- је из ибарског колашина, која управо сабирамо, они данас не би тако олако трговали светињама, да су читали че- стертона знали би боље шта је врлина, да су читали буњина имали би стила у говору и обраћању, да су читали каси- јану знали би шта је љубав, да су чита- ли књиге оливера суботића лакше би разумели савремено друштво и техно- логију, да су имали пред собом избор хришћанских прича из целога света које припремамо били би бољи људи, а ништа од овога читали нису ето те и такве књиге припремамо, које мењају свет мењајући сваког од нас понаособ за децу којој смо родитељи, за коју пред господом одговарамо, за ону која су нам у школама и црквама предата и поверена још није касно  слажем се да су услови неолибералног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметности, али подсећам и да је ф м достојевски рекао да су велика дела настајала најчешће у време најве- ће репресије јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 35тема броја реч је о момчилу настасијевићу свакако да он није једини о коме би се могло писати у овако насло- вљеном тексту ипак, сигурно је да при- пада онима којима је ту место сећајући се његових речи да „бог кроз уметника проговори“ (у: за матерњу мелодију), могли бисмо се запитати: да ли је то и у случају момчила настасијевића? у трагању за одговором на ово пита- ње тешко је мимоићи осуду која пре- ти сваком ко се усуди коментарисати настасијевићево дело посебно када је реч о оном поетском посредник и тумач ту тешко да могу да не уздрхте пред речима које оптужују за „отров- ну жаоку неплодности“ (у: белешке за апсолутну поезију) због тога останимо они који за поезијом гладују поштујући ћутањем тајне које она носи језички пребогато, испуњено варија- цијама израза, прозно дело овог писца није много мање захтевно од оног поет- ског кроз приповетке, драме, белешке, мисли и есеје настасијевић нам је дао могућност да о њему нешто покушамо своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ вера отаца и матерња мелодија одвели су настасијевића у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао презвитер александар р јевтић писац вере oтаца момчило настасијевић (1894–1938) 36 l православни мисионар l 1/2013 написати са мање страховања од горе поменуте оптужбе ево тог покушаја све код настасијевића одише дубо- ком искреношћу бића коме се, по ње- говим сопственим речима из записа о даровима моје рођаке марије, „клица страдања заметну пре него ја у мате- ри“ није ни чудно због чега се онда он тако гнушао сваке површности и лице- мерја своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ (у: неколико рефлексија из уметности) уметност је за њега једна, као што је је- дан бог, јер: „леонардо пева кроз лик што бетовен слика кроз тон“ (у: за ма- терњу мелодију) лепота и тајновитост уметности као стваралаштва код њега су залог нечега што подсећа на бога, унутрашње боголикости надахнуће за уметнички полет за њега је старије од самог уметника тако се долази до мо- гућности да се о њему самом проговори као о писцу вере отаца оце који су преци и извор настаси- јевићевог стваралаштва можемо потра- жити међу страницама његових драма тамо ћемо сусрести дух средњовековља испуњеног побожношћу која на зала- ску славе царства овоземаљског моли- твом вапије к богу: господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса (у: ђурађ бранковић) матерња мелодија којом треба да пропоје српски народ, по настасије- вићу није песма ускогрудог духа наци- оналне искључивости она је упућена ка свечовечанском које „колико је цве- м настасијевић (у средини), фотографија из друге деценије 20 века јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 37тема броја том изнад толико је кореном испод на- ционалног“ (у: за матерњу мелодију) узалудни су и бесмислени покушаји оних који, попут радомира констан- тиновића у философији паланке, поку- шавају да настасијевићев лик и дело осенче бојама нацизма писац би им одговорио образложењем значења ма- терње мелодије која поручује да за лет у свечовечанско нису довољна крила помодних иностраних утицаја, већ је прво потребна снага за полет ту сна- гу настасијевић је пронашао у вери отаца она је здраво стабло које даје могућност да се окалеми оним што је истински вредно активно прихвата- ње туђих утицаја није пут у ропство, већ у оплемењивање ипак, то није пут просјака то је пут на који се кре- ће са богатим наслеђем остављеним од отаца оци којима се поносио наста- сијевић јесу сви светитељи христови, међу којима и они српског рода они су присутни и у ликовима богобоја- жљивих монаха који се појављују у пишчевим драмским делима њихова људскост је аутентична, јер им „срца у дубину досежу“ (у: истинословац о међулушкој смутњи) због тога им је страдање неретко верни животни пра- тилац отачка вера украшена матер- њом мелодијом најчешће и подразуме- ва страдање тако се долази и до пута на коме се сусреће онај који је извор и надахнуће како оцима, тако и синови- ма то је господ исус христос у личности господњој настасијевић проналази кључ за загонетку овозе- маљског страдалништва вера отаца и матерња мелодија одвели су га у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао у белешка- ма о достојевском, коме је христос био дражи од тога да су два плус два чети- ри, настасијевић је сажео оно што је у духу отаца спознао: „у христу је дакле исход, последњи одговор на овом, прво питање на даљем плану“ (у: неколике белешке о достојевском)  аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) молитва да утопим се у плаветнило твоје, господе, жедан ја и радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе и молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну и ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме и тице, крилати створи хитро да ми са грана даљини твојој полећу блажен у теби да занемим и од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу и радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе (момчило настасијевић, у: поезија, одјеци) 38 l православни мисионар l 1/2013 путовање једног новинара прочитао сам роман браћа карамазови фјодора достојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле док сам као новинар са лица места извештавао о авионским несре- ћама и другим трагедијама, већим или мањим, за дневне новине чикаго сан- тајмс [chicago sun-times], гледајући те несреће или злочине или друга страдања често бих се молио и упитао бих се: „господе, како ти могу послужити?“ у својим напорима био сам недостојан упркос успешној новинарској каријери, осећао сам духовну празнину у то вре- ме сам био припадник цркве хришћанске науке,1 и у суштини се нисам ослањао на медицину2 (осим на стоматологију) већ само на молитву за здравље неких 12 го- 1 „хришћанска наука“ [christian science] је систем веровања у пракси који је развила мери бејкер еди [mary baker eddy] (1821–1910), заснован на њеном ту- мачењу светог писма и личном искуству, описанима у књизи наука и здравље [science and health] (1875) прву цркву христове науке [the first church of christ, scientist] је едијева основала 1879 године ова црква је мајка свих цркава које припадају цркви хришћанске науке [christian science church], протестантској орга- низацији која данас има око 100000 следбеника у чи- тавом свету – нап прев 2 припадници цркве хришћанске науке познати су по томе што не прихватају медицинску помоћ, нпр одби- јају да користе лекове, примају вакцине итд – нап прев дина, од касних тинејџерских година до својих тридесетих нисам одгајан као верник цркве хришћанске науке, но моја мајка јесте, као и њени рођаци којима сам се дивио када сам похађао нижу средњу школу и моја сестра је оболела од онога што ће се касније показати као хронична и фатална болест, а наша породица је била снажно емотивно погођена; почео сам да се мо- лим и да читам свето писмо у тајности почео сам да одлазим у недељну школу цркве хришћанске науке где сам осетио да ме молитва води требало би да обја- сним да је до тог тренутка у мом животу недостајало било какво одређено верско или посебно хришћанско васпитање, упр- кос томе што сам имао брижне и моралне родитеље сестра и ја смо били васпита- ни у унитаријанском духу, али на неки неформалан начин и без заснованости на светом писму незадовољство прилично уопштено веровање мојих баке и деке протестаната, са којима сам проводио време док је моја сестра боло- вала, усмерила ме је више ка вери – а они су обоје имали позитиван став према цр- кви хришћанске науке, као и многи дру- повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 39 ги њихови вршњаци који су припадали генерацији „велике кризе“ [тзв „велике депресије“ – прим прев] у чикагу међу- тим, неколико година касније, као рела- тивно успешан новинар, био сам незадо- вољан, упркос томе што сам био активан у локалној цркви и што сам био ожењен ћерком једног од својих духовних вођа дуго сам се надао да ћу радити за часо- пис the christian science monitor, одлич- но рангиран часопис у ком бих свој рад могао непосредније да повежем са сво- јом вером али, када сам почео да радим за монитор, дошло је до преокрета и у цркви хришћанске науке и у концепцији часописа после неколико месеци дао сам отказ, као и многи други уредници и новина- аутор је професор на катедри за енглески језик и катедри за екологију на уни- верзитету бакнел [bucknell university] у пенсилванији (сад), виши сарадник ин- ститута „софија“ при колумбијском универзитету у њујорку, члан управног од- бора и оснивач еколошког центра „иницијатива за природу и људске заједнице“, уредник је едиције „приче о сасквана долини“ [stories of the susquehanna valley] аутор је већег броја чланака и књиге strange beauty: ecocritical approaches to early medieval landscape (palgrave macmillan, 2009), и коаутор монографије tolkien’s mo- dern middle ages (palgrave macmillan, 2009) његова истраживања обухватају еко- поетику, етику, екосемиотику, теорију иконографије, аскетику пустињских отаца, естетику и постструктурализам, кроз призму древних традиција и пракси веза- них за природу и космологију више информација налази се на његовој вебстрани: http://wwwfacstaffbucknelledu/asiewers/ 40 l православни мисионар l 1/2013 ри, и вратио сам се – донекле разочаран ауторитарним управљањем црквом и ње- ном секуларном оријентацијом – на своје претходно радно место у чикагу требало би да напоменем такође да, иако нас ро- дитељи нису одгајили уз снажно осећање за веру или свето писмо, они су нам ипак улили снажну љубав према читању и бо- дрили су моје интересовање за дела џ р р толкина, који је, заузврат, надахнуо мо- ју љубав према рановелшкој, ирској и ан- гло-саксонској култури тражење пута поред тога, мој отац је био професор и радио је у природњачком музеју, а то ће подстаћи моја интересовања за човеко- во окружење и природу, на шта сам се у свом новинарском раду и усредсредио сва ова интересовања су се спојила (или их је господ искористио) на мом путу ка православљу током мрачног периода у мом животу који је уследио након кратког рада за монитор, када ме је, упркос мојим прегрешењима, бог привео у мирну луку имао сам оно што би се могло назва- ти успешном каријером – срећан брак и снажну веру, али све је то било уздрмано мојим искуством у монитору (где је било, требало би да додам, као што је случај са црквом хришћанске науке уопште, много добрих људи, моралнијих од мене!) он- да смо, након дугих година које смо про- вели без детета, супруга и ја добили дете – мртворођено у деветом месецу трудно- ће имали смо минималну медицинску помоћ и мртворођеност је са медицинске тачке гледишта била неизбежан несрећан исход, али ја сам осетио да ме је вера из- дала, а моја супруга је наравно била вео- ма узрујана наш духовни вођа који се у цркви хришћанске науке молио за време трудноће била је њена мајка, веома добра и посвећена особа, али нас то ипак није избавило од овако тешке ситуације након неколико напорних месеци, од- лучио сам да се преселимо на неко друго место, далеко од наше цркве и породичне ситуације, као и да променим посао; на- пустио сам новине и добио стипендију за одлазак на постдипломске студије у велс, следећи своје интересовање за проучава- ње раног средњег века надао сам се да ће и моја супруга крену- ти са мном, али то је било неизводљиво, и са финансијског аспекта али и због ње- не каријере – јер је радила у фирми своје мајке током прве године, упркос наизме- ничним посетама, удаљили смо се једно од другог ово је био почетак једног тешког пери- ода у којем сам напустио своју веру, свој брак (тада смо се развели) и у којем сам се више него икада раније борио са гор- дошћу, себичношћу, грехом и оним што ће се у ретроспективи показати као де- монске самодеструктивне тенденције ка- тализиране мојом трвдоглавошћу и осе- ћањем одвојености од вере али бих се на литургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и наново усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 41 често у мрачним тренуцима враћао мо- литви напустио сам посао како бих оти- шао на постдипломске студије и посветио се проучавању раних култура и њиховог става према природи, нечему што је ми је било значајно у односу на мој претходни рад и интересовања, и што ми је било ва- жно јер је чудновато враћало мој живот у нормалу откривање православног хришћанства посвећујући се студијама, све више и више сам постајао свестан православног хришћанства – у вези са мојим истражи- вањима раноирске хришћанске културе и монаштва, и у вези са незападним пра- вославним схватањима о светој тројици, природи и психологији – која су се јавила као повезана са раним келтским гледи- штима која су ме фасцинирала прочитао сам роман браћа карамазови фјодора до- стојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле након што сам посетио неке друге цркве (укљу- чујући ту и скандинавску лутеранску и епископалне цркве, покушавајући да уђем у траг старијем верском наслеђу својих предака), почео сам да одлазим у право- славну парохију која се налази у близи- ни универзитета на којем сам студирао и предавао као постдипломац ту сам, али такође и у оближњој пра- вославној мисији, пронашао обраћене православце који су били веома усрдни и који су ми пружили примере традици- оналног хришћанског живота, примере који су ми заиста били потребни на ли- тургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и нано- во усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали, хришћанско исцељење изван римокато- лицизма и протестантизма, додуше не у неком „њу-ејџ“ терапеутском смислу, већ у димензији која је много дубља и која ви- ше испуњава читаву личност, у предању апостолске цркве, литургијске и трини- таријанске [која исповеда веру у свету тројицу – прим прев] у овом дубљем смислу је митрополит јеротеј влахос и говорио о хришћанству – не као о религи- ји већ као о облику терапије требало би да додам како сам за време једног од најмрачнијих периода у свом животу, пре него што ћу почети редовно да одлазим на богослужења у православ- ну цркву, посећивао једну православ- ну цркву у чикагу, саборну цркву свете тројице [holy trinity cathedral], не знају- ћи ништа о православљу већ уживајући у дивној иконографији и музици након службе којој сам присуствовао, разговарао сам са оцем сергејем гарклав- сом [sergei garklavs] и његовом матушком [попадијом – прим прев] александром они су били толико љубазни људи да ми је тај догађај остао у сећању и касније, ка- да сам почео да прилазим православљу и данас ми тај догађај говори о значају лич- ног примера за охрабривање људи на путу ка православљу којим сви идемо, било да то знамо или не накнадно сам сазнао да је о сергеј био чувар тихквинске иконе током њеног дугог боравка у изгнанству касније, када сам се венчавао са супругом олесјом, његов син павле ми је био кум на венчању, а о сергеј је служио помен мојој мајци по њеном упокојењу било је потребно да прође много време- на док нисам постао православан, и на не- ки начин још увек се налазим на том путу – по питању недостатка духовног живота до дана данашњег, иако сам благословен да будем крштен и миропомазан а затим и венчан у православној цркви испрва сам неко време одлазио у па- рохијску цркву која се налази у близини 42 l православни мисионар l 1/2013 школе где сам био на постдипломским студијама; затим сам престао да одлазим, несигуран у то да ли желим на то да се оба- вежем, самовољан у својим сагрешењима касније, када сам поново почео да одла- зим у цркву, тамошњи нови свештеник ми је препоручио да посетим манастир тако сам се сусрео са јеромонахом који ће постати мој духовни отац и који ће ме, заједно са поменутим парохијским све- штеником, увести у православље почео сам често да одлазим у манастир, али сам истовремено и присуствовао службама у парохијској цркви; помагао сам у манасти- ру обављајући обичне послове како бих на неки начин био од помоћи оцима, а то је за мене представљало велики благослов, што сада, гледајући уназад, још боље схватам заправо ми је чак и један од отаца, до- бро упознат са списима из периода ране цркве, помогао да завршим своју доктор- ску дисертацију, иако је то можда била и најмања помоћ коју сам добио неко је рекао како је црква лечилиште за душу док је манастир одељење за интензивну негу, а то је код мене био случај – у вре- ме моје самовоље и тврдоглавости када сам крштен и миропомазан, и даље сам у свом духовном животу ходио трновитим путем (који сам обично сам себи одре- дио!), завршавајући постдипломске сту- дије и тражећи академске послове док се мојим родитељима погоршавало здрав- ствено стање и док су се они суочавали са различитим личним немирима услед мојих сагрешења повратак очевом дому али уз божију помоћ, уз подршку чла- нова цркве и нашег свештеника, и уз мо- литве и руковођење свог духовног оца, истрајао сам у вери и коначно и у стрпље- њу у међувремену сам почео да радим као универзитетски професор, и могао сам да предајем и да вршим истражива- ња на пољима ранохришћанске културе и екологије и што је још важније, благословен сам да се оженим дивном православном же- ном – и то у цркви у којој сам по први пут и доживео искуство православља молио сам се са родитељима непосредно пред њихово упокојење, они су прихватили исусову молитву, а ја сам тражио да ми, као недостојном сину, опросте сва моја сагрешења – господе помилуј! након што смо се преселили на други крај државе, постали смо чланови мисије, редовно смо посећивали оближњи манастир, помо- гли смо да се одржавају редовна окупља- ња и службе православног хришћанског друштва [orthodox christian fellowship – ocf] у кампусу у којем предајем, и бла- гословени смо са двоје деце – прве деце у мојој фамилији која су крштена у право- славној цркви од времена великог раско- ла пре много векова такође сам успео да захваљујући ис- траживањима, која су обухватила и при- ређивање књиге на тему раноирских хришћанских књижевних погледа на при- роду у вези са источном патристиком, до- бијем стално радно место, и наставио сам са радом како бих савремене теме о еко- логији обрађивао кроз призму хришћан- ства пролећа 2010 године помогао сам да се на академији св тихона организује конференција о православљу и екологи- ји, под називом „православни духовни живот и животно окружење“ [orthodox spiritual life and the environment] а што је најважније, свакога дана имам прилику да радим на свом спасењу, у друштву своје православне породице и црквене заједни- це, кроз божију благодат  алфред кентигерн павлос сјуверс изворник: alfred kentigern pavlos siewers, „a journalist’s journey“, http://journeytoorthodoxycom/ повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 43 богословље очима космонаута оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и поздравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам задивљен герман титов (1935–2000) далеке 1961 године, топле августов- ске ноћи, герман титов је полетео са космодрома бајконур у космос, како би био други совјетски космонаут у том пространству после гагарина по- стао је први човек који се у космосу на- шао дуже од 24 сата, човек који је обавио фотографисање наше планете земље герман је заправо требало да буде први космонаут који је отишао у космос; ње- гово име пресудно је утицало да уместо њега одлети јуриј гагарин и поред очи- гледне неправде да буде први, герман титов је до краја живота остао привр- жен комунистичкој партији совјетског савеза и после распада сссра, биран је као кандидат комуниста све до своје смрти овај текст наравно није о герма- ну титову, није текст о његовом успеху или неуспеху, није дискусија о његовим комунистичким назорима ово је текст о једном другачијем погледу, из позиције човека који је гледао на земљу из космо- са, а то његово виђење неумитно примо- рава богослове да погледају свет друга- чијим очима поглед из свемира први људски одласци у космос прет- постављали су пре свега стицање уви- да и сазнања који су били недоступни човечанству тако су људи, по повратку германа титова, очекивали да чују нешто спектакуларно међутим, космонаут ти- тов је имао коментар који ће поновити и после готово 40 година од историјског лета: „оно што је оставило најјачи ути- сак на мене јесте да је земља тако мала“ у бескрајном пространству свемира, мала плава планета изгледа као ситан све- мирски брод који се са својом посадом и путницима бори у непријатељском окру- жењу сви ми на том броду имамо исту судбину: умиремо! „јер што бива сино- вима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке све иде на једно мје- сто; све је од праха и све се враћа у прах“ (књига проповедникова 3, 19–20) која хришћанска социологија др растко јовић 44 l православни мисионар l 1/2013 логика онда стоји иза оних који и даље убијају, боре се за више богатства, шире хистерију, клаустрофобију, шовинизам, када смо сви осуђени на овај мали све- мирски брод који се зове земља? и док је совјетски космонаут герман титов свет посматрао својим очима и своје фотографије поделио са милиони- ма људи, дотле ми свакодневно осећамо колико је, због развоја интернета и оста- лих средстава масовне комуникације, наша планета земља заправо мала – све је близу, на додир прста! свет се још више скупио него пре 50 година, али су тадашњи успеси у домену испитивања космоса одузимали дах људима, дајући им наду у неки бољи живот можда није случајно да се други ватикански концил догађа у тренуцима ових великих достиг- нућа који су почели померати наше схва- тање света у којем живимо и макар на тренутак, римокатоличка црква је била спремна да призна да она није једина и да се истина налази и код других, па и пра- вославних уочавање да је земља сувише мала, а да је космос бескрајан, могуће да је утицало на бесмисленост наставка су- коба, жеље за репресијом, одбијања свих и свакога у крилу тадашње римокатолич- ке цркве каквог смисла има шовинизам или доминација и уништавање других на овом нашем малом броду када „године избројене навршују се, и полазимо путем одакле се нећемо вратити“ (јов 16, 22) мир божији свака литургија се завршава речима: „у миру изиђите!“ христос се по свом васкрсењу непрестано поздравља ре- чима: „мир вам!“ он исказује жељу за миром, знао је оно што тада није мо- гло да се зна са сигурношћу у ратобор- ном подручју израиља – земља је мали транспортни авион којим путујемо сви заједно уместо да се убијамо, не- опходно је да научимо да живимо за- једно уместо да се свађамо, потребно је да се сложимо како би мирније путо- вали сви умиремо, а царство божије долази онима који су градили мир, а не рат мудрост је ако схватимо како је земља мала, те самим тим да се по- светимо очувању и градњи мира „бу- дите мудри као змије“ (мт 10, 16) по- ручује нам христос безумље јесте да у авиону који пада, путници почну да се убијају и свађају око тога да ли ће неко поживети пар секунди дуже зар то није безумље? зар тако не изгледа не- хришћанска социологија јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 45 коме издалека наша земља, као авион на којем се путници убијају зарад пар „секунди“ живота дуже? исус христос сведочи да је живот највећа светиња и то је показао кроз своја непрестана из- лечења болесних људи, јер је овај жи- вот основа, залог вечног живот данас бити богослов као да значи погледати земљу очима далеког свемира, или ба- рем очима германа титова – видети малу плаву планету у бескрајном про- странству мрака и апсолутне тишине, запитати се над тим призором и схва- тити речи христове: „мир вам!“ нови поглед време од давне 1961 године је одавно прошло, држава из које је полетео восток 2 носећи јунака са почетка наше приче више не постоји, а сам титов више није међу живима од ентузијазма космичких истраживања остало је мало, а забора- вљено је где смо и ко смо услед тог забо- рава, људи настављају да се понашају као безумници, да се затварају у себе, обого- творавају своје мале животе, своје мале средине, како би имали аргументе да се боре против других и само за себе као да смо заборавили да умиремо, те да стога бог нас посматра издалека, али истовремено исус христос је ушао у историју и крочио на земљу, у центар збивања онај поглед издалека, пренео се на акције живог христа међу нама, овде на тлу – слављење живота, радост живота, љубав и утеха свима и пред свима 46 l православни мисионар l 1/2013 гледамо шире и даље, да градимо мир и сведочимо љубав, а не хистерију шовини- зма и ксенофобије бог нас посматра издалека, али ис- товремено исус христос је ушао у историју и крочио на земљу, у центар збивања онај поглед издалека, пренео се на акције живог христа међу нама, овде на тлу – слављење живота, радост живота, љубав и утеха свима и пред свима загледајмо се поново у нашу малу плаву планету, потражимо негде те фотографије – сетимо се где смо, а затим наше акције из те перспективе прилагодимо акцијама на тлу земље, у центру живота христа ћемо наћи у мудрости и љубави, мудрости оних који се данас састају у његово име за ту мудрост потребно је да још једном погледамо свет другим очима, „божи- јим очима“ године су прошле, заборавили смо ен- тузијазам истраживања космоса од пре 50 година али сетимо се речи „мир вам остављам, мир свој дајем вам“ (јн 14, 27) пре много година, својим речима и ути- сцима, један совјетски космонаут позвао нас је да се замислимо где је мудрост, где је наша улога у свету, а самим тим да боље разумемо делатност исуса христа који је увек показивао љубав грешницима и презир и одбијање према лицемерима оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и по- здравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам за- дивљен [герман титов (1935–2000)]  аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој герман титов (десно) у друштву америчког председника џона кенедија (у средини) и астронаута џона глена, бела кућа, 3 мај 1962 г хришћанска социологија јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 47 у жарковачкој цркви светог вазне- сења господњег, на недељној литур- гији – сви средовићи, њих осморо по завршетку, поздрављамо их и пору- чујемо: „спремајте се за госте, мисио- нар долази код вас! ваш дугогодишњи свештеник, отац дмитар новчић, дао је благослов да пишемо о вама“ нарочито је хвалио милицу: ‘ревносна хришћан- ка и права жена, држи три кућна стуба! и гојко је добар, али у њој има сигуран ослонац кад иде на пут у украјину, увек дође да узме благослов, али једном је заборавио, па ми се жалио да је лоше прошао’ и други свештеници сведоче да сте редовни недељом и празницима, да постите, исповедате се, причешћујете се кад они тако кажу, то значи да ћете и ви имати шта нама да кажете“ средовићи живе у насељу беле воде у жаркову, у стану од 65 квадрата, а у суседном стану су гојкови родитељи одмах смо запазили славску икону св архангела михаила гојко (39) и ми- лица (37) имају шесторо деце: михаило (11), гаврило (10), анђелија (8), сава (7), василије (5), петар (1) упознали су се у студентском дому и убрзо венчали, 14 маја 2000 у жарковачкој вазнесењској цркви, иако још нису били завршили за- почете студије гојко је родом из пријепоља и има млађу сестру имао је 18 година када су обоје крштени у манастиру милешева по крштењу, са неколико својих друго- ва, често је ишао у манастир тамо су, између осталог и каширали иконе као гимназијалац у пријепољу, заволео је астрономију и она је највише утицала на његову побожност неколико пута боравио је у научноистраживачком цен- тру петница, код ваљева задивило га је како је космос тако лепо уређен, и било му је очигледно да неко мора да управља и промишља о свему каже: „немогуће је да неко не управља свим тим телима! код звезда и планета постоји ред вожње, многодетне хришћанске породице радмила грујић породица средовић не мислимо да је многодетност, сама по себи, православна, или да само то даје некоме за право да буде више православан од других, па због тога и не мислимо да би требало посебно уздизати ову појаву ако она није у славу божију јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 47 све се креће, а ништа се не судара у пет- ници, на курсу астрономије, после посе- те манастиру ћелије, где сам купио први молитвеник, први пут сам се и помолио тада још нисам био крштен“ милица је из тополе, код опленца, има старијег брата и млађу сестру само је њена мајка била крштена, а сва деца, заједно са њиховим оцем, крштени су у исти дан милици је било 16 година на њену побожност нико није директно утицао пошто није примљена на пси- хологију, јавила јој се жеља за богослов- ским знањем то је било изненађење и за њу саму а потом су и њен брат и сестра уписали богословски факултет гојко је завршио електротехнички фа- култет први посао добио је у средњој школи „нада димић“ у земуну, где је шест месеци радио као професор, а по- том је прешао у приватну фирму „нетин- вест“ у београду, која сада има пројекте у украјини, у којој и даље ради мили- ца је завршила две године на богослов- ском факултету, тада се удала и ускоро су, због посла, 2004 отишли у украјину, у доњецк, где су им рођени сава и ва- силије од 2007 су опет у београду, јер је најстарији михаило кренуо у основну школу а од прошле године ова фирма је добила посао у јалти, на црном мору, па гојко често путује тамо причајте нам о украјини сигурно сте упознати да тамо постоји специфичан црквени раскол између признате ауто- номне цркве под московском патријар- шијом и две непризнате православне цр- кве, као и унијата које сте светиње тамо обишли? – да, знамо за тај раскол, каже гојко – постоји око 30 деноминација које имају у свом називу реч православна црква ипак, поменута призната украјинска право- славна црква има највише храмова и у њој је богослужбени језик црквенословенски и руски у самом кијеву има храмова који су један поред другог а припадају разним деноминацијама кад год одем у кијев, макар на кратко одем у кијево-печерску лавру, која је невероватна светиња ми- хаило је био једном приликом са мном, а михаило и гаврило су били са мном и у светогорску – светој гори украјинској, то је славеногорск на реци доњецк на јалти многодетне хришћанске породице 48 l православни мисионар l 1/2013 идемо у дворски храм романових у цар- ском ливадијском дворцу, чувеном и по јалтанској конференцији а у русији сам посетио „храм на крви“ у јекатеринбургу, место страдања светих царских мучени- ка романових, у москви сам се поклонио блаженој матрони, а у петербургу св ксенији московска патријаршија доста ради да на томе да се медијима пренесе православна вера, имају одличан пра- вославни тв канал – сојуз предиван је, право мисионарење све наше кабловске тв могле би да га бесплатно преузму и приказују некима сам и предлагао да то ураде, али за сада ништа требало би да и наша телевизија има такав канал кад сам у београду, радио станицу „слово љубве“ понекад слушам у колима, јер сам често за воланом, и морам признати да нисам увек одушевљен њиховим програмом мислим да треба побожно водити такав медиј, не би смели да се додворавају све- ту неким полусветским садржајима, да би се показало да смо ми православни тобо- же „нормални“ такав део садржаја, често више профани него духовни, није за зва- нични радио архиепископије мислим да се не сме ићи на компромис те врсте за похвалу је сајт „светосавље“ светосавље срб, односно svetosavljeorg) – ту је највећа електронска православна библиотека на српском језику, много преведених дела а часопис мисионар, посебно ова ру- брика? да ли православне породице, о којима пишемо, могу својим личним примером позитивно утицати на друге породице које се боје многодетности, јер то не доживљавају као дар божији него као казну божију? – мисионар је добар часопис, комен- тарише гојко – што се тиче ове ру- брике, не мислимо да је многодетност, сама по себи, православна, или да само то даје некоме за право да буде више православан од других, па због тога и не мислимо да би требало посебно уз- дизати ову појаву ако она није у славу божију друга је ствар што наша србија има потребу за већим наталитетом, али ни етнофилетизам не треба да нам буде циљ треба уздизати дивоту код много- детних породица – она је у љубави, а не у фразеологији негде сам прочитао да је велика заслуга родитеља што су „омо- гућили“ богу да умножи своју љубав ако се уопште тако може рећи, да је могуће умножавати оно што је бесконачно та- кав родитељ препознаје божију проми- сао и драговољно себе дарује на жртву, додаје милица како бисте одговорили оном ко би вам рекао да вам је судбина доделила такав живот и толико деце? на опште изненађење, деца су углас рекла: „судбина не постоји“ а онда је тата додао: „чујете ли шта кажу наша деца?! деца су неизмеран дар божији и ми смо свим срцем захвални богу за тако обилан дар“ примате ли помоћ од државе (дечији додаци и друго), од школе (уџбеници, ужина)? – слава богу, прича гојко, – немамо нужде за таквом помоћи па је нисмо ни тражили од државе имали смо регреси- ран боравак деце у вртићу, уз примедбу да је за пето дете потребно написати по- себну молбу јер држава србија помаже само породицама са четворо, али не и више деце јесте ли благи или строги према деци? да ли уопште треба кажњавати децу? – то смо питање и сами поставили својој деци, прича гојко, – и рекоше да смо благи, али ипак се трудимо да буде- мо довољно строги код нас не постоји уобичајен систем кажњавања мора се, наравно, разликовати кажњавање од малтретирања деца без казне не успо- стављају добар систем вредности и не дефинишу своја ограничења, не могу да разликују своје обавезе и права јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 49 да ли сте имали непријатности од ком- шија – да им сметају ваша деца? – имамо довољно трпељив комшилук и прилично добре односе са свима, и ако су им сметала деца никада нисмо при- мили никакву притужбу да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? – волели бисмо да достигнемо тај иде- ал како смо нас двоје из породица које нису практиковале православље, ми од нуле покушавамо да успоставимо „пра- вославни поредак“ у породици ускра- ћени за многовековно искуство нашег народа, јер је у доба безбожне власти дошло до прекида генерација, сада нано- во почињемо оно што је другде увелико утемељено и назидано шта је за вас хришћански брак? има ли битне разлике између чисто грађан- ског, или модерног – „дивљег“ брака, и хришћанског брака? – хришћански брак за свој крајњи циљ има, или би требало да има, умножење љубави, одговорила нам је милица ра- злика између црквених и нецрквених бракова је јасна, али само уцрковљеним људима божија благодат је на тим су- пружницима и све тешкоће се превази- лазе уз божију помоћ како децу заштити од општеприхваће- ног световног васпитања усмереног само на потребе тела, а запостављање потреба душе? – није то лака работа, коментарише гојко ипак, бог сваком човеку показује како исправно радити и куда ићи наши преци су живели у свакодневној опасно- сти по живот, ми данас ипак уживамо огромне слободе то се, наравно, може употребити и на добро и на зло широк пут, који је нажалост општеприхваћен, никада није био царски пут она уска и трновита стаза, на коју указује христос и свети оци, је пут којим и ми покуша- вамо да идемо наравно да има посртаја, али милошћу божијом стојимо до сада, и хвала му за то да ли су сва деца здрава? у ком су разре- ду? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико им виртуел- на стварност (тв, интернет) одузима вре- мена које би требало да посвете читању? – хвала богу, здрава су деца имамо четири ђака (два одлична и два врло до- бра): 6, 4, 2 и 1 разред сви иду у ош „мирослав антић“, осим гаврила који ће да заврши 4 разред у ош „уједињене нације“, па ћемо га пребацити са оста- лима повремено се баве спортовима: ватерполо, кошарка, ритмика, а помало уче и гитару са читањем има проблема јер, као што је случај код све савреме- не деце тако и код наше, књига им није на првом месту мама и тата овде нај- више инсистирају да се читање појача сами по себи, ни тв ни рачунар нису зли, али да би се коректно користили, мама и тата морају да врше контролу и ограничење са читањем има проблема јер, као што је случај код све савремене деце тако и код наше, књига им није на првом месту мама и тата овде највише инсистирају да се читање појача сами по себи, ни тв ни рачунар нису зли, али да би се коректно користили, мама и тата морају да врше контролу и ограничење многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 1/2013 зато нам је христос дао јеванђеље за правилно усмерење знамо да ваша деца иду на веронауку какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? – деца иду на веронауку и воле је али, искрено, велико је очекивање од тог предмета, а не види се посебна корист на духовно усмерење школа јесте да се нешто научи, али уџбеници су превише тешки, терминологија није за основце мислим да није добро постављена осно- ва за ово огромно благо, које би могло и морало да доноси богате плодове, каже гојко, а милица додаје: „ако сами роди- тељи нису у вери, деца често одустају и бирају други предмет“ ви се баш озбиљно удубљујете у оно што деца уче на веронауци! слажем се да деци треба веру приближити бајковито, јер је наша вера најчудеснија бајка, али истинита, која из мртвих подиже и отва- ра врата царства небеског мама мили- ца је прилично богословски образована, деци је то велика подршка када нешто не разумеју – наравно да је потребно да родитељи имају знање о вери, али то није довољ- но, изричит је гојко деци треба показа- ти како се живи православљем, да осете у срцима бога, да им се дају позитивни примери, да им се пренесе искра вере и да сами у себи пронађу извор воде живе често се дешава да родитељи, који су осетили ту почетничку благодат доби- јену на крштењу, не успеју или не умеју да је пренесу на своју децу веронаука би морала да има и ту улогу продубљења вере, а не само знања деци то треба при- ближити кроз поучне приче и научити их једноставности и љубави наше вере кад виде монаха онако смиреног и чују како им он прича једноставним речима неку причицу, то ће их више привући да, али треба имати у виду и то да деца одлично памте, чак и оно што не разу- меју узмимо друге предмете да ли они разумеју све што се предаје из матема- тике, физике, биологије? не, све уче напамет и ту су стручни термини које треба научити иако их сад не разумеју, касније ће им бити јаснији али, нарав- но, код вере су ипак најважније поучне приче, огледни примери ето, имају све- тосавско звонце, које је прихваћено као допунско наставно средство у настави веронауке – да, звонце је одлично то је оно што слади нашу веру – животне приче и ри- бар може бити највећи научник, јер из те простоте извире дубоко знање вери сам се научио по српским манастирима, ми- лешеви и овчарскокабларским и знам да човек кроз пост и молитву научи највеће тајне вере не може се вера приближити деци само сувопарним речима, потврђу- је гојко – то је истина иво андрић је лепо приметио: „до простоте се треба узди- ћи“ како? наравно, духовно прво мо- раш своју душу очистити покајањем, постом и молитвом кад се молиш, ти си онда свестан своје немоћи, али и божијег присуства и његове свемоћи, као и тога да је он твој отац небески та заједница ствара љубав, а љубав даје дубоко знање – простоту ми тада постајемо као деца која знају за оца и зато му се и обра- ћају зато је христос рекао: будите као деца али, што је најбитније, постајемо деца која знају за оца зато што већ знају за мајку – цркву, како каже св кипри- јан картагински (3 век): „коме црква није мајка, томе ни бог није отац“ зато су монаси као деца значи, веронаука је неодвојива од богослужбеног живота цркве да ли су деца увек расположена да иду на свету литургију? треба ли их присиљавати или приволети личним примером? – деца, углавном, лако прихвата- ју пример одраслих, чак и ако је он јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 51 потежак поредак треба да постоји, систем вредности треба успостави- ти, заједничке обавезе не треба олако пренебрегавати какав је ваш однос према кућној мо- литви? макар и само једна молитва, коју дете стално понавља, ствара код њега добру навику и осећај присуства бога и божије заштите у сваком тренутку – деца се крсте пре и после јела, прича милица, знају основне молитве отац их је и пре школе научио, а у школи само утврђују свако дете има своју молитву, додаје гојко, и на заједничкој молитви сви говоре своје то заједничко прави- ло није дуго, трудимо се да буде топло и да сви узму учешће мајка их је као бебе успављивала црквеним песмама уче- ствују и на приредбама и воле да певају правилно осењивање крсним знаком је веома важно, јер се деца тако утврђују у озбиљности тог чина, али и озбиљно- сти сваког другог посла који раде, а не да непажљиво млатарају рукама да види- мо, децо, како се крстите тако треба! јер је христос заповедио: љуби бога свим умом својим, свим срцем својим и свом снагом својом покажите: где вам је ум, где је срце и где је снага? одлично! гојко, има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога? – трудимо се да не будемо маловерни дешава се да човека нападне и страх и свакаква искушења не мислимо да бог многодетне хришћанске породице 52 l православни мисионар l 1/2013 било кога искушава, па се због тога од- мах и дижемо да бисмо се вратили све- милостивом богу и захвалили му се за све дарове што смо имали више деце, додаје милица, све више је и гојко на по- слу напредовао и хвала богу што имамо оволико деце имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – док смо се забављали, прича гојко и ја сам размишљао као сви савремени млади – кад завршим факултет, кад се запослим, нађем стан, тек тада ћу ми- слити на женидбу али, охрабрио нас је заједнички духовник, отац брани- слав из цркве св александра невског ја још нисам био завршио факултет и, ето, узели смо се и кренули нисам био ни материјално обезбеђен, обоје смо из сиромашних породица знамо и друге породице које су све више духовно и материјално напредовале што су имале више деце, наравно, божијом милошћу ипак, незахвално је било коме било шта нудити као охрабрење мамама и тата- ма, рећи ћу да ме сваки умор и све бриге овога света прођу када уђем у наш дом и када ме деца загрле то је умножење љу- бави, додаје милица верујем да је бог у мени препознао да је ово пут мог спасе- ња и ја му се неизмерно захваљујем, јер је ово најлепши пут који је могао да ми да али, то је мој пут ја не могу да ка- жем другима: „ако ја то могу, можете и ви“ сматрам да свачији живот има сво- ју тежину, дату по мери човека да може да је изнесе није лако, али хришћански живот то и не треба да буде надамо се да ће касније бити добрих плодова, који ће бити видљиви најбитније је да деца израсту у добре и честите људе кад сам већ у прилици да се мој глас чује, поме- нула бих питање које ме често мори – сирота, запуштена и занемарена деца сматрам да би држава и црква морале да изнађу начин да се тој деци помогне, па и самим породицама из којих поти- чу говоримо о многодетности, а не јед- ном сам сретала жене које су, чувши да имам шесторо деце, плачљиво испове- дале свој грех детеубиства– абортуса ја не осуђујем те жене, али сматрам да треба на разне начине управо црква и држава заједно, да оформе саветова- лишта, стручне тимове, на самом пра- гу где се та убиства дешавају дакле, на гинеколошким клиникама има мно- го проблема где би морали друштвено више да се ангажујемо то је груба стварност, за коју смо сви одговорни да ли знате још неке мно- годетне породице и да ли се са њима дружите? – имамо пријатеља који имају троје и више деце такође смо присни са једном украјинском православном породицом која има осморо деце када се састанемо са њима, па се сва њихова и наша деца почну играти, тада није потребно да их неко од одраслих надгледа то је највећа предност велике породице, што се деца самоваспитавају млађи преузимају зна- треба уздизати дивоту код многодетних породица – она је у љубави, а не у фразеологији негде сам прочитао да је велика заслуга родитеља што су „омогућили“ богу да умножи своју љубав ако се уопште тако може рећи, да је могуће умножавати оно што је бесконачно јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 53 ње од старијих и увек су млађи напред- нији, а могу и да помогну старијима то је нека узајамноповратна спрега код млађих се јасно види да су украли знање од старијих имате ли неки незаборавни догађај, рецимо, из украјине? – када смо кренули на литургију у цркву св романових, пред црквом смо угледали породицу са пет кћери и једним сином они су нама пришли да се упо- знамо било је симпатично, јер ми има- мо пет синова и једну кћи то је скромна, фина породица из москве а сада да питамо децу како им је без тате? колико дана није био код куће? – два месеца и кад оде, онда му пишете писма? – не, видимо га преко скајпа и прича- мо са њим тај скајп је права ствар, зар не? а може ли мама у свему да замени тату? – не може зашто? – зато што се тата, када дође, игра са нама, учимо са њим, води нас у паркић, а мама нема времена за све то у причу се убацује и мама: отац систематски ради са њима, пошто ја немам доследност у томе тата им зада задатке, а они их све извршавају а тата нам прича и приче – каже сава – о марку краљевићу – то је баш лепа прича јуначка чега највише волите да се играте? сва деца у глас: „лего коцке, са ау- тићима, слагалице“, гаврило добацује: „михаило је добио на поклон слагалицу са ликом св архангела михаила, сло- жио је, па смо је урамили“ и ви сте били у јалти, код тате шта сте радили и шта вам се тамо посебно допада? – било нам је тамо јако лепо купа- ли смо се скоро сваки дан, ишли смо у шетње, обилазили многа лепа места путовали смо бродићем и посетили дворац на стени „ластавичје гнездо“, обишли смо прелепу ботаничку башту и пели се на највиши врх у приобаљу крима, који се зове св петар (ај пер- ти) ту смо били са пуно нових пријате- ља из србије волите ли рођендане и зашто? – волимо, каже михаило ови мали више воле поклоне, а ја више волим да конструишем лего, да возим бицикл са гаврилом или неке заједничке игре шта мама направи за рођендан? – неко послужење, сок и торту, одго- вара гаврило али ми не палимо свеће тата каже да се свеће само пале у цркви за помен и здравље, а не гасе се тако и на торти није добро гасити свеће мама милица додаје: „гојко је негде прочитао да је то противно нашој православној традицији, што и јесте логично, јер се у овом случају замишља жеља па се свеће еуфорично гасе иначе, не правимо ве- лике рођендане само торта, без свећи- ца, и свако може да позове двојетроје најбољих пријатеља требало би и код нас, као код руса, увести прослављање имендана, пре него рођендана“ да, тата је потпуно у праву, али има један најважнији рођендан који смо не- пре много година, својим речима и утисцима, један совјетски космонаут позвао нас је да се замислимо где је мудрост, где је наша улога у свету, а самим тим да боље разумемо делатност исуса христа многодетне хришћанске породице 54 l православни мисионар l 1/2013 давно сви прославили – христов! како га славимо и када? сви у глас: – на божић тата прво донесе бадњак из липовичке шуме и палимо га у црквеном дворишту гојко потврђује: „да већ неколико година нас тричетири другара идемо тамо по бадњак тројици другара је најстарији син михаило, мада није по договору устајемо пред зору, носимо секиру, мед, ракију, пшеницу стари- ји дечаци иду са нама и то је лепо и њима у украјини се кити јелка за бо- жић, додаје мама милица и ми смо прихватили тај обичај, па имамо и јелку“ а за светог саву? – деца рецитују на приредби у цркви, одговара милица а 2010 године смо били кумови, тј домаћини славе када је свештеник питао ко ће да буде домаћин следеће године, тада се истовремено, и гојку и мени, јавила жеља да будемо до- маћини за прославу светог саве тада су сва наша деца отпевала српску химну „боже, правде“ а за овогодишњу при- редбу, већ су добили рецитације и радују се само нам је жао што тада тата неће бити са нама тата, гојко, ускоро опет путује у укра- јину и биће дуже времена одсутан то захтева његов посао желимо му срећан пут, али и да се што пре врати кући, где га жељно чекају његови најмилији  јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 55 56 l православни мисионар l 1/2013 у освиту 20 века сва србија и сви по- робљени балкански хришћани су „прокључали“ цвилећи свом сво- јом чежњом за слободом њима је пре- дуго и престрашно језиво отоманско ропство давно било дошло до гуше и давило их, као и празна обећања и „јалова нада“ у лицемерну дуго најављивану помоћ вели- ких сила да реше тзв „источно пи- тање“ све им је постало безна- дежно и опасно лукавство, јер су неке од њих са северозапада, одгнањем азијата имале аспирацију да ослобођене бал- канске народе у своје ропство подјарме политички и религијски дуге борбе хај- дука и ускока, потом и комита, и њихо- ви напори биће крунисани заједничком борбом хришћана балкана 1912 године ратни полет и одзив за слободом сво- је поробљене браће био је непојмљив и несхватљив тако једна мајка из београда депешом, брзојавом позива сина јединца из пеште да се брзо врати у београд, јер се војска сабира и сви иду у борбу па да им се и он придружи уједињене хришћанске ар- мије су одговориле на покољ младотурске војске над мирним немуслиманским живљем у кочанима, бе- ранима, штипу и дру- гим местима најпре је црногорска армија кренула у борбу осло­ слава јату бесмртника ратни полет и одзив за слободом своје поробљене браће био је непојмљив и несхватљив из српске историје протојереј мр александар д средојевић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 57 бодивши: рожаје, гусиње, пећ и утврђени скадар „на бојани“, који је успешно бра- нио есад паша, и тек кад је стигла војска из србије град је био ослобођен од турске власти у борбама за скадар је изгинуло око 12 хиљада српских војника међутим, притиском великих сила аустроугарске и италије, краљ никола је морао вратити кључеве града – да град припадне новоо- снованој држави албанији која ће бити и званично призната српска војска је већ 10 и 11 октобра (по старом календару), предвођена кра- љем петром i карађорђевићем, однела сјајну победу над турском војском зеки паше, на куманову потом је ослободила скопље и однела нову победу на бакар- ном гумну код прилепа, после чега је ослободила битољ, стару србију – ра- шку, новопазарски санџак, метохију и кренувши преко северне албаније, осло- бађајући љеш, кроју, тирану, избила код драча на јадранско море грчка армија ослободила је солун и ја- њину, док је бугарска војска однела побе- да над турцима код киркилиса, бургоса и била је опсела град једрен, турску престо- ницу у европи пре освајања цариграда 1453 године бугарима у помоћ присти- гао је генерал степа степановић, коме је паша предао кључеве ослобођеног града омиљени српски стратег, потоњи војвода са цера из 1914, опеван је у песми: „срп- ска пушка бије / а српски топ цепа / ко- мандује војвода / степановић степа“ хришћанска војска продрла је до ча- талџе на 40 километара од цариграда тада је дошло до склапања мира у лондо- ну, 17 маја (по старом календару) 1913 године тиме је турска империја изгубила све области на балкану западно од лини- је енос мидија проширењем краљеви- не србије нарочито је била незадовољна аустроугарска, која је стално подстицала бугарску да нападне на србију због ма- кедоније у спору око македоније бугари не чека- јући арбитражу руског цара, чија влада је сво време соколила и помагала балканске хришћане да заједно крену против ото- мана, већ су тајно ноћу напали на српску војску на брегалници после осмоднев- не борбе бугарска војска поражена је од грка код кукуша, а од срба на брегални- ци чак је и румунија ушла у рат против бугарске, па и сама турска ударила је на једрене и освојила га због брзог напре- довања румуна турска је затражила мир букурештанским миром, по старом 28 јула и новом 10 августа 1913 србија је добила македонију, грчка тракију, руму- нија јужну добручу и турска једрене ово је сећање на превелике жртве бал- канских хришћана, који су, да је било мање злобе и зависти, могли и констан- тинопољ ослободити српски народ је дао огромне жртве за „крст часни и слободу златну“ а тек први светски рат у коме ће србија и српски народ имати милионске жртве! укупно је око 1000 свештеника пострадало у том ратовању, што је по- себно истицао први патријарх васпоста- вљене српске патријаршије, димитрије (павловић) (1920–1930) уз велико поштовање свих пострадалих жртава православних хришћана, одајемо им молитвени пијетет: „поколења нек са- вију главе / при помену освећених жртви / смрзла срца вечно нек се краве / светом ватром што је пале мртви!“  58 l православни мисионар l 1/2013 свети краљ драгутин и његова ћерка jелисавета после повлачења са пр�

Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем