-БЕЗБОЖНИКА-

Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости  интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да!  аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас  аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима  света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира  света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, као новом адаму, или ће изабрати пут зла и уподобити се првоотпаднику од бога – ђаволу ето, тако сам, рвући се са саблазнима овога света, све разумела: све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу све то отровно указује на човеков духовни пад, отпад од бога сав набројани отров је само физички отров, а непослушност је главни отров – духовни физички отров је само последица тог духовног отрова дакле, шта нам је чинити? како ћемо се спасити? све нам је христос спаситељ рекао: покајте се и држите заповести божије!  мисли осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ (извор: blogchocchildrensorg) септембар / октобар 2018 51 питао човек бога: „како да променим свет?“ „једним по једним чином доброте“, гласио је одговор и заиста, велика човекова моћ лежи у томе, да мењајући себе, у датом животном простору и времену, мења свет сваког тренутка нам се пружа прилика да променимо свој живот не постоје мала и безначајна дела постоје само она која су добра и која то нису да је то тако, сведочи нам пример јелене в, која већ дуже времена, захваљујући својим изузетним организационим способностима и спремношћу да део свог слободног времена посвети хуманитарном раду, у свом окружењу спроводи акцију помоћи малишанима који болују од тешких обољења почетни слоган акције гласи: „од наше деце, болесним другарима“, а у оквиру ове акције свако ко жели може да поклони један слаткиш или сланиш (смоки, грисине, чоколадну бананицу, сокић) болесној деци „долина плача“ се на тренутак преображава, љубав уткана у поклоне преплављује болесне малишане који се неописиво радују родитељи, укључујући децу тако што бирају поклон за болесне другаре, уче своје малишане да превазиђу себичност и развију осећај за друге људе тако се стиче емпатија, способност да се нека ситуација сагледа из позиције друге особе да ли се свет мало променио овом акцијом? јесте болесна деца су за тренутак заборавила своје страдање, па уживају, колико у добијеним поклонима, толико још више у указаној пажњи и љубави и није то све: лекари, медицинске сестре, васпитачи и наставници примећују да се тешко бреме лечења и васпитања лакше подноси једна медицинска сестра је рекла: „неће деца да ме памте само по томе што их зовем на „боцкање“, већ је то сада и позив на слаткиш, и још ће нашу болницу памтити по томе како су неки добри људи доносили лепе поклоне“ списак клисведочанства наше мало – немоћнима је много како да променим свет? ненад вујић 52 5/ 2018 ника, болница, домова за децу, специјалних школа за болесну децу, свратишта је дугачак, а заједничко за све је да слаткише донатори шаљу са љубављу, а да их малишани у тим установама примају са радошћу наше мало – немоћнима је много идеја покретача ове акције, а и мотив је – да би требало, ако већ имамо срећну и здраву породицу, ту радост поделити и са онима који је немају један мудар човек је рекао: „свако има своју животну причу и увек је најлакше слушати само срећне људе“ на тужне приче углавном одмахујемо главом и размишљамо – како је добро што се то не дешава нама – и ту се свака прича завршава а не би требало да се стави тачка, ту треба да почне размишљање о животу једна лепа изрека каже: „кад неко хоће нешто да уради – наћи ће начин, а кад не жели – наћи ће изговор“ јеленине колеге и пријатељи су нашли начин како да слаткишима/сланишима, спремљеним пажљиво и са пуно љубави, унесу бар мало радости у те нежне дечије душице и коначно, учествујући у акцији овог или неког другог сличног формата, изнова проживљавамо и сагледавамо једну од најважнијих јеванђелских прича у којој нам се говори како се наслеђује царство божије: јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми (мт 25, 34– 46) небо и земља ће проћи, а актуелност речи светог писма неће проћи живот није никаква филозофија живот је дар божији и саткан је од појединих тренутака које можемо протраћити, или искористити да помогнемо ближњима а наши ближњи су сви они са којима делимо простор и време, и они су прилика да се покажемо какви смо у ствари стога, погледајмо свет око себе и упитајмо се да ли га можемо учинити, бар мало, лепшим и бољим?  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији духовне поуке у причама наследство деци предавши детету своје тело и крв, учествујући у формирању његове бесмртне душе, родитељи му предају и део своје душе, свога срца добро је, ако је срце родитеља и њихова душа очишћена благодaћу; али шта се догађа, ако је испуњена духовном нечистоћом? зар то неће прећи и на децу? без сумње, прећи ће и пренети са собом семе зла и болести колико има родитеља који тугују, плачу, жале се, видећи у својој деци тврдоглавост, својевољност, непослушност, раздражљивост, злобу, освету, разне видове разврата; али они треба да се сете, да ли је било тих порока у њиховом срцу још пре рођења деце? ако неумереност мајке у јелу и пићу штети плоду којег она носи под срцем, онда му још више штете наносе нечисте жеље и јаке страсти герман шимански, богослов из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“, 2018 бр 8, минск, белорусија откуда долазе генији једна млада, трудна жена је дошла у болницу због обичне упале слепог црева прво су јој доктори ставили лед на стомак, а онда, када су процедуре завршене, предложили јој да уради абортус, сматрајући га најбољим решењем, јер ће дете, највероватније, бити инвалид од рођења али, смела жена је решила да заобиђе абортус и дете је угледало свет та жена је била моја мајка, а дете сам ја можда ће мој пример подржати мајке, које у тешким тренуцима размишљају о томе да ли да сачувају живот андреа бочели, водећи италијански тенор превод: дајана лазаревић септембар / октобар 2018 53 песник велике епопеје српског народа у време првог светског рата, милутин бојић (1891–1917), трагао је за поетским изразом, који ће се најбоље изразити проучавао је домаће и стране песнике и закључио да мора да се врати народном предању он је закључио да њему и његовом времену посебно одговара косовски циклус управо је тај јединствен догађај српске историје одговарао актуелном тренутку, као ниједан други бојићево време је било време прелома историје, када постоји идејно и духовно врење, које збуњује људе обичан човек се тада нађе збуњен пред изазовима које му поставља модеран тренутак, јер превазилазе његове снаге тек песме косовског завета указују на важност заборављеног начина решавања животних проблема зато је бојић решио да напише песму молитва (1910), посвећену мајци југовића бога моли југовића мајка“ као ниједна друга личност народне поезије, мајка југовића је представљала пример како се човек сналази пред искушењима које надрастају његове снаге и када не зна шта га очекује, нити какви изазови пред њим леже, сваки човек може да се помоли богу и добије одговор на сва питања која га муче да би ту мисао поетски уобличио, бојић је испевао песму која се састоји се из четири строфе са по четири стиха у том изразу савршене песме, коју оличава бојићева молитва, сваки четврти стих у свакој строфи је исти: „бога моли југовића мајка“ то је стих из народне песме стихом којим почиње свима позната народна песма, бојић завршава сваку строфу и на крају са последњом строфом, саму песму истовремено, то је стих који даје потребну духовну дубину свакој строфи и целој песми овако компонована песма представља правилну песничку форму, којом се изражава сазнање о оном шта је очигледно истинито, о оном у шта се не сумња: молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима у народној песми мајка југовића, све почиње молитвом коју бог услишава и тако се покреће след чудесних догађаја захваљујући молитви, мајка југовића је чудесно стигла хришћанска књижевност молитва је сидро које чува брод, које чува нојеву барку, лађу пуну верних, који стреме земљи спасења обећаној вернима молитва у делима милутина бојића др ђорђе вуковић цар урош (извор: blogspotcom) 54 5/ 2018 на косово да тражи супруга старог југ-богдана и девет синова народна песма, на себи својствен начин, изражава уверење да све што човек заиште чиста срца од бога, може да се оствари песнику то не смета, јер и он дели исто уверење да, молитва размиче границе могућег и помаже да се оствари оно што је неостварљиво у свакодневном животу у коме се ослањамо само на сопствене снаге, евентуално на помоћ пријатеља у молитви, верујући човек се превасходно ослања на бога и његову несебичну помоћ бојићева песма почиње молитвеним чином то је молитва пред чудо које опева народна песма песник је одузео елементе чудесности да би их наговестио на други начин, јер мајка југовића се супротставља силама природе и ада песник ситуира југовића мајку у глуво доба ноћи, у царску дворану где је престо, јер она је, по песми, мајка свете царице милице и ташта владара, светог цара лазара помен престола буди променљива и супротна осећања – и он је мрачан, јер је симбол овоземаљске моћи, али и диван, штавише „тајанствен кộ бајка“, јер сваки владар је миропомазан и на њему дух божији почива а напољу ветар звижди, најава елементарне непогоде и усамљености, најава страха исконског и ирационалног, најава беса сила природе у следећој строфи и камен (најтврђи део земље) и „небеса“ ћуте, ништа не говоре, а јавља се, одакле се не очекује, противник (супостата) божији и противник људског рода („а сотона само из прикрајка“) и искушења која са њим следују у стопу („са смехом јој пружа кључе пакла“) искушења долазе кроз смех, паклени смех, а у овом тренутку тренутку бола и усамљености, све води црним осећањима, неумереном туговању и штетној депресији а то је пут на дно пакла и на то искушење одговор је у молитви, како песник сведочи: „бога моли југовића мајка“ она, мајка југовића је усамљена и снахе су заспале, оне које би требало поред ње да се моле за своје ближње, док ветрови витлају „небом“ (песник као да осећа разлику између небеса где столује бог и овог видљивог неба) и звезде пред зору трну, јер су сву ноћ сјале, али и тада пред бесом природе и остављености и пред сменом дана и ноћи – мајка не попушта у молитви: „бога моли југовића мајка“ она је ту усамљена и та усамљеност добија у задњој строфи нову димензију она није просто остављена, она је усамљена, одвојена од светиње пред којом би требало да се „вајка“ и правда, пред светином која очигледно нема разумевања за њу (и не би било прилично да се пред њом правда) овде је елемент свесног удаљавања од света, скоро подвижништва она клечи, што је знак дубоке молитве и дубоке понизности пред оним пред којим се узносе молитве она је „сама, хладна без суза, без речи“ она је у молитви исцрпљена све су речи речене (или се молила унутрашњим гласом), и нема више снаге сва је унутрашња топлина ишчезла, она је хладна, скоро беживотна хришћанска књижевност (извор: playcastru) септембар / октобар 2018 55 – јер је животну силу предала за ближње – за супруга и децу, и опет на неки начин узвишена, јер она је ташта владара и чува узвишеност свог (породичног и царског), дома у песми молитва, конкретан, историјски непријатељ који надире и осваја њену земљу, само се наслућује на основу познавања народне песме пред противником, пред којим сви беже, помажу само искрене молитве из дубине душе, наравно, поред осталих врлина „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ бојић је необично ценио молитву и њену снагу у последњој написаној драми урошева женидба, песник преко јунака преткосовског циклуса, светог цара уроша, душановог сина, изражава своје уверење о циљу људског живота на земљи: „господ бог нас створи да певамо њему“ и кратку похвалу исихазму: „јер у тихој ћутњи, сва је мудрост, оче“ од песничких врста, бојић је посебно ценио псалме и сонете бојићев суд о вредности књижевних песничких форми изриче исти књижевни лик светог уроша, веома омиљеног у народној поезији и предању: „псалми рај ти души купи“ у њима „реч ко сребро тече“ такве оцене нису речено за сонете, мада је бојић увео у драму сцену где душанов посланик описује како је у дипломатској мисији срео, ни мање ни више, него славног поету франческа петрарку молитва која је највиши могући израз добила у псалмима, остаје бојићева непрежаљена песничка преокупација у драми урошева женидба, он је чак дао једну обраду псалма коју изговара сиргијан тако је млади песник вешт на речима, вредновао значај древних стихова из библије и народне поезије стихови којима се човек моли богу су највреднији, све остало заостаје за њима само молитва, и у стиховима исказана, вреди то су посебно осетили срби на солунском фронтом на врхунцу „дуге војне“ своје историје (1912–1918), у којој су се стекли без трајнијег прекида и балкански ратови и први светски рат  постоје људи које нисмо познавали дуг временски период и са којим се нисмо виђали свакодневно, а чијим одласком у вечност осећамо велики недостатак управо такав осећај сам имао по престављењу универзитетског професора миодрага радовића, вредне пчеле академске кошнице србије, и надасве оданог сина српске православне цркве мог драгог пријатеља миодрага сам упознао пре неколико година, у парохијском дому храма вазнесења господњег у жаркову већ тада сам осетио да разговарам са човеком од кога ћу увек имати прилику да чујем аргументован, смислен и искрен став и мишљење и нисам се преварио: био је то знамен нашег пријатељства, које је било искрено, отворено и прожето разговором на тему важних животних питања професор радовић је био господин човек, у најбољем смислу те речи своје ставове износио је господствено, ненаметљиво, онако како би сваки професор требало да чини увек је пажљиво слушао свог саговорника – ма колико да се то подразумева, ретко се среће (далеко чешће срећемо добре говорнике него добре слушаоце, а професор радовић је имао оба квалитета) као интелектуалац светског калибра, професор је имао формиране ставове за огроман број тема уколико бисте којим случајем пружили јачу аргументацију у корист супротног мишљења, био је потпуно спреман да промени свој став тиме је на делатан начин устајао против сурове страсти која обара велики број интелектуалаца: сујете у наше време, нажалост, српхришћанска књижевност сећање вредна пчела (извор: salvaunaspecieit) 56 5/ 2018 ски интелектуалци се чешће надгордњавају покретани том бедном особином, уместо да заједнички, у искреном дијалогу, траже истину због професоровог трагалаштва за истином, разговори са њим су били једнако занимљиви и инспиративни као свештеник, од њега сам се могао научити борби против празнословља, јер је подједнако ценио саговорника и штедео речи одавно нисам срео човека који је у познијим годинама почео активно да живи литургијским животом, и да са жаром проучава дубине православља професор је уронио у православну теологију не из знатижеље, већ из потребе да нешто истински научи и, што је најважније, преточи то у живот у жарковачку цркву вазнесења господњег редовно је долазио на свету литургију последњих неколико година свог живота обично би стајао у припрати, повучено, али је му његошевски стас одавао присуство и поред жеље да буде неприметан у својим седамдесетим годинама је имао толико смирења да беспоговорно послуша духовне савете које сам му давао, премда сам био двоструко млађи од њега када бисмо данас имали стотину људи са таквим академским статусом, а да истовремено имају довољно смирења да приклоне главу у послушању својој цркви, брзо бисмо имали процват мисионарске делатности енергија коју је професор радовић у својим последњим годинама живота улагао је била изузетнао томе можда најбоље сведочи његово последње дело, хрестоматија под називом пчелојављење, јединствено дело те врсте на српском језику нажалост, своје можда кључодлазак вредне пчеле српске академске кошнице презвитер оливер суботић проф др миодраг радовић (1945-2018) про ф е с о р миодраг радовић је рођен 1945 године у камењачи, србија као љубитељ речи и узвишених мисли, своју каријеру посвећује књижевности дипломирао је на филолошком факултету у београду, где је потом магистрирао и докторирао изучавајући ф м достојевског и лазу костића своје школовање је наставио у нансију, минхену и хајделбергу као библиотекар радио је у библиотеци матице српске, а као лектор, предавач и професор на универзитетима у лиону, рену (француска), бањој луци, никшићу, новом саду и гете универзитету основао је катедру за компаративну књижевност на филозофском факултету у новом саду аутор је више научних студија, приређивач зборника и антологија, и преводилац са француског, немачког и енглеског језика последњих десет година живота посветио је изучавању пчела и тај труд изнедрио је његову последњу књигу пчелојављење трагајући за узвишеним, добрим и вредним, као вредна пчела открио је матицу цркву, чијој сладости је приклонио последњих година свог живота упокојио се на празник архангела гаврила 2018 године професор миодраг радовић (предавање у матици српској) сећање септембар / октобар 2018 57 но животно дело, под називом лаза костић: од хеленизма до хришћанства, није стигао да преточи из својих мисли у књигу није ми требало пуно времена да се спријатељим са професором радовићем а ко и не би могао бити пријатељ човеку тако племенитих особина када мало боље размислим, до сада сам срео само неколико људи који су ми у пријатељству били и искрени и одани стога сам одлазак овог великана српске академске сцене доживео на посебан начин слично је осетила и литургијска заједница у жаркову, којој је припадао, иако је живео и радио у новом саду био је „парохијан по призиву“ жарковачке парохије недавно сам чуо коментар једне сестре у христу из наше заједнице, која је, на вест о упокојењу професора, осетила као да јој се упокојио близак рођак, иако самог професора није лично познавала и заиста, одлазак у вечност таквих људи не може да се не осети, поготово у литургијској заједници којој су припадали нека ти је вјечнаја памјат, драги и, надасве, одани и искрени пријатељу! у навечерје празника успења пресвете богородице лета господњег 2018  сећање професор радовић са свештенством жарковачке парохије током једне културне манифестације у порти храма пчелојављенска пчела уместо воштанице преко ливаде цветних душа отишао је професор мој миодраг радовић – још слушам његових речи пламтећи рој у гласу му је била пчела, са пиндаром се познавала све цветове је прелетела и од свих мед је умни збрала из врта овог, са маслачка, ка оцу свом се отиснула; та пчела певна и мудрачка где ли је стала и уснула? у ком је сада пчелињаку, у каквом ли је сада саћу пчела што тражи светлост јаку – кад једном одем и ја знаћу верољуб вукашиновић 58 5/ 2018 тајне срца дух и човек знају, и други нико, и ти си своје срце знао и морао знати дан пред његов застој најавило је тихо, да ћеш негде, да ћеш ипак негде, путовати и да си рекао свима, и викао из свег гласа судби, нико ти веровао не би да ћеш кренути на пут време за путовање, теби није било и куд би, куд би ишао, кад си љубави пригрлио скут али стигао је позив који кида земне узе, глас ти је био познат од пре на рођењу позвао те је у живот кроз сузе, а сада је најавио час да се мре у самртној борби већ од првог дана, до испуњења непуне декаде сваки дан беше као хиљада година, ниједан трен без молитве, нити без наде прошао си кроз огањ врућице, и кроз самртног знојења воду како би одагнао тежину кривице у одсудном страдању и душе исходу онај који је вернима обећао награду нелажну, твој бол, велику патњу и смрт пролазну примио је као добровољну врлину, залог спасења и једину истину пошто се уклонише мислене облоге и покрови премудрог промисла, сазнао си људског злопаћења разлоге радост живота и пуноту смисла а када је на опелу зазвучала песма нова четрнаест гласова јереја, као хук многих вода, објавише глас премудрости божије слапова привидан пораз оглашен би као победа из предела земних си отишао као прерано откинут цвет, да би у рају са светима заблистао плетући најлепшу живу руковет са седам ефеских младића уснулих, весника христовог васкрсења, који су те примили као једног од својих достојан буди новог живота и спасења моли и христоименитог стефана овенчаног љубављу нашег бога, духом да живимо до осмог дана до поновног доласка христовога здравко пено 31 август 2018 сећање стефану за вечни спомен септембар / октобар 2018 59 дуго се говори о важности и значају превођења светоотачких дела на српски језик иако се на том послу није много одмакло, на савременом српском објављен је велики број превода патристичких списа радећи на важном и сложеном задатку приближавања светоотачког наслеђа савременом читаоцу, своје доприносе дали су између осталих ава јустин поповић, еп атанасије јевтић, оци миливој мијатов и радомир поповић, академик димитрије богдановић и проф др петар јевремовић, преводиоци дејан лучић, слободан продић, матеј арсенијевић, младен станковић и станимир јакшић, лада акад и антонина пантелић, и многи други у протеклих стотинак година настали су бројни преводи дела светих отаца на савремени српски, а поред појединачних превода – објављених у засебним публикацијама или расутих по црквеној периодици, више црквених издавача покренуло је едиције превода патристичких списа (почев од превода који су у серији „мисионарска писма“ тридесетих година 20 века штампани трудом о јустина поповића и вл николаја велимировића, преко издања из „мале религиозне библиотеке“ св арх синода, издавачке делатности црквене заједнице из крњева, едиције „хиландарски преводи“ са краја прошлог века, до издања „образа светачког“, те издања епархијских издавача – видослова, истине, каленића, беседе, себастијан преса, до издања православног богословског факултета и серије „свети оци у преводу на српски језик“ у издању академије спц за уметности и консервацију) овим значајним подухватима недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић из београда, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ оно што ову серију унеколико разликује од досадашњих издања јесте акрибични, научни приступ превођењу и публиковању светоотачких штива судећи према прве три књиге које су до сада изашле, сваком патристичком спису у овој серији претходи уводна студија, затим долазе упоредо изворни текст (са референцама на критичко издање одн издање изворника) и српски превод (пропраћен напоменама тј коментарима), и на крају додаци, међу којима посебно место заузимају библиографије и индекси – на првом месту индекс библијских референци, затим именски и географски индекс, те индекс кључних термина и у ранијим преводима светоотачких дела на српски, посебно рецимо у онима које је приредио еп атанасије јевтић, било је сличне опреме и критичког апарата међутим, стандарди које постављају „хришћанмисионарски излог подухвату превођења светоотачких штива на српски недавно се придружио и хришћански културни центар др радован биговић, који је у оквиру своје издавачке делатности покренуо серију „хришћански извори“ хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце срећко петровић 60 5/ 2018 ски извори“ својом потпуношћу издвајају се међу српским издањима превода патристичких списа евагрије понтијски: делатељ до сада је у серији „хришћански извори“ коју издаје хришћански културни центар др радован биговић објављено неколико патристичких дела у преводу на српски крајем октобра 2017 године објављена је прва књига серије – евагрије понтијски: делатељ монасима у манастирима и заједницама поука девици писмо о вери изабрана писма у овом издању одабраних евагријевих списа налази се најпре увод, те изворни текст – према гиљамоновом (а guillaumont) издању из едиције sources chrétiennes, одн издању х гресмана (h gressmann) и превод са старогрчког (чији је аутор лазар нешић), а затим долазе коментари, табела конкорданци између мињовог (j p migne) издања текста делатеља из грчке патрологије (pg 40) и издања из серије sources chrétiennes (sc 171), као и индекси евагрије понтијски (345–399 г) је био ученик великих хришћанских богослова св василија великог и григорија богослова, и учесник васељенског сабора одржаног у цариграду 381 године сведочења говоре о њему као ватреном борцу против јереси и бранитељу правоверних учења о светој тројици међутим, нека евагријева учења осуђена су на васељенском сабору одржаном у цариграду 553 године упркос томе, евагрије је поштован у православном монашком предању, и већи број његових изрека инкорпориран је у аскетске зборнике попут добротољубља у издању на које се осврћемо српском читаоцу је на 182 стране понуђен избор из евагријевих аскетских увида и учења, уз коментаре и корисне истраживачке алате – индексе: индексе библијских референци, индексе кључних грчких појмова, и индексе библијских и ванбиблијских имена, топонима и појмова св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина у новембру 2017 године објављена је друга књига серије „хришћански извори“ – св јован дамаскин: против манихејаца расправа сарацена и хришћанина овом издању два занимљива дамаскинова списа претходи краћи увод, за којим следе изворни текст (према котеровом критичком издању) и превод са старогрчког (који је дело александра врбљанца и лазара нешића), опремљени коментарима, те напослетку библиографија, миси онарски излог септембар / октобар 2018 61 списак литературе и индекси – библијских и патристичких референци, као и аналитички индекс; свега 160 страна свети јован дамаскин (око 676–749 г), чувени сиријски монах и богослов, писао је против разних хетеродоксних учења, а један од његових важнијих полемичких списа уперен је против иконобораца овај врло плодан писац био је веома оригиналан у начину излагања, методичан и концизан дамаскин се такође сматра једним од највећих црквених песника његова најзначајнија дела су источник знања у три књиге – дијалектика, о јересима и о православној вери, те расправе са несторијанцима, монофизитима, монотелитима, манихејцима, као и беседе против иконобораца дамаскинов источник знања преведен је на словенски језик врло рано, можда већ у 10–11 веку дело које је у поменутом издању доступно српским читаоцима, одн дијалог између православца и манихејца (тј спис против манихејаца) у рукописном предању једногласно је приписан св јовану дамаскину сврха дијалога је изналажење истине манихејац излаже свој систем: на самом почетку налазе се два начела, добро и зло православац указује на противречности у овом систему и изобличава манихејска учења у расправи сарацена и хришћанина говори се о божијој свемоћи, узроку добра и зла, слободи људске воље, божијој правди, стварању света и размножавању људи, божијој вољи и допуштењу, христу као речи божијој, оваплоћењу, посебности две природе у христу поменуте теме су контроверзне ставке раноисламске теологије аутор дијалога је и те како упознат са исламом, што може да се закључи и на основу 100 поглавља дамаскиновог списа о јересима св јероним стридонски: о знаменитим мужевима у преводу др радована пилиповића, директора архива спц, у децембру 2017 г изашла је и трећа књига серије „хришћански извори“ – св јероним стридонски: о знаменитим мужевима овом издању јеронимовог дела претходе изабрана библиографија и увод преводиоца, за којим следи изворни текст према издању из мињове латинске патрологије (pl 23) и превод са латинског, те врло детаљне напомене које је приредио презвитер доц др александар ђаковац (иначе уредник серије), додаци и индекси – библијских референци, именско-појмовни индекс, географски индекс и индекс грчких речи; све заједно броји 262 стране у овом издању српском читалишту понуђено је значајно дело св јеронима стридонског (око 344–420 г), подвижника, богословског писца, знаменитог преводиоца св писма на латински језик, теоретичара хришћанске аскезе и једног од првих историчара цркве ово дело доноси 135 биографија и пописа дела црквених писаца и учитеља, те и неколико нехришћанских писаца чија су дела и писано стваралаштво од изузетног значаја за историју ране цркве (као што су сенека, јосиф флавије и филон александријски) јероним не заобилази ни неке ауторе који су били плодни као књижевници и богослови, али су, нажалост, у епохи стварања хришћанског учења застранили, као што су то евномије кизички, маркел анкирски или фотин сирмијумски миси онарски излог 62 5/ 2018 de viris illustribus (о знаменитим мужевима) св јеронима су дело које је драгоцено за историју ранохришћанске књижевности као каталог интелектуалних остварења црквених писаца и учитеља до последње деценије 4 века, оно нам пружа увид у ниво њиховог образовања тенденција дела је апологетска: да прикаже хришћанске писце као ерудите који не заостају за паганском класиком и чија дела имају својих нарочитих литерарних вредности написано у духу тадашње биографске књижевности, говори о заслужним људима „који су цркву основали и утврдили“, али не прећуткује и оне ауторе који су застранили, као ни паганске писце који су значајни за историју цркве опширни јеронимов каталог започиње апостолом симоном петром, а завршава се преко других апостолских мужева, оригена, антигностичких писаца и савременика 4 века, писцем самог каталога, јеронимом из „стридона у крајини далмације и паноније“ драгомир марић: антологија недавно је из штампе изашла и прва књига додатака серији „хришћански извори“ – избор из светоотачких дела у преводу др драгомира марића: антологија из списа светих отаца и учитеља цркве на 150 страна у „додацима“ ове едиције издавач, како стоји у предговору уредника, намерава да објављује одабране древне хришћанске текстове, једнојезичка издања превода, као и патролошке студије поменута књига, прва у поменутој едицији, у временима тешким за цркву и црвену штампу, када није било могуће штампати овакве публикације, била је трудом др марића припремљена и 1957 године у два тома прекуцана у неколико примерака на писаћој машини; ових неколико примерака сачувано је у патријаршијској библиотеци и библиотекама богословија и православног богословског факултета у београду сада је поменута антологија, трудом бојане милидраговић која је књигу прекуцала, у издању хкц доступна читаоцима како се наводи у поговору књизи који је написао доц др владислав пузовић, научно-богословски допринос др драгомира марића био је разноврстан, а највећи на пољу патрологије и црквене историје битан марићев допринос несумњиво представља његова двотомна антологија одломака из светоотачких текстова ова патролошка хрестоматија садржи пажљиво одабране одломке из дела отаца и учитеља цркве, почев од апостола варнаве до патријарха константинопољског фотија у издању о којем је реч читаоци могу наћи српски превод одломака из посланице апостола варнаве, те из дела св климента римског, св јерме, св игнатија богоносца, св поликарпа смирнског, св јустина мученика, св теофила антиохијског, св иринеја лионског, апологете кодрата, серапиона антиохијског, св климента и дионисија александријског, св атанасија и василија великог, св григорија ниског, свјована златоустог, св јефрема сирина издања из серије „хришћански извори“ у продаји се могу пронаћи у књижарама православног богословског факултета универзитета у београду, и у књижари „ризница“ у земуну за додатне информације издавач је у импресуму навео имејл адресу – hrizvori@gmailcom­  миси онарски излог септембар / октобар 2018 63 зло не чини ником никад учи, ради свакодневно, кити друге осмесима, не владај се ни трен гневно, само добра даруј свима с књигама се увек дружи, фискултуром части тело, добро сваком подај, пружи, племенито чини дело где год да си, било кад, данас, сутра, увек, сад упражњавај љубав, рад, зло не чини ником никад с природом се увек дружи кроз природу док пролазиш, милуј траве, биље, цвеће пази куда стајеш, газиш, и не бацај отпад, смеће с птицама се надпевавај, с бубицама зуји, лети, у природи чак и спавај, ал‘ природу не ремети природи се само диви, и љубав јој подај, пружи, тебе ради она живи, с природом се увек дружи радом дођи до имања хоћеш спокој души, телу, изнад свега мирне дане, препусти се добром делу, смехом пуцај на све стране разведравај себе, друге, и заради знањем, радом, јутра нек ти светлом руде, светим путем, лепом надом непрестано благороди, засејавај радовања, за добрим се ти поводи, радом дођи до имања никада не укради хоћеш туђу ствар да узмеш, па је меркаш озго, с преда, а зар не знаш, стварно чудо, да бог све то прати, гледа украсти је грех велики, којим душу, тело трујеш, на сав пород после тебе, ружан печат исписујеш зато божије речи следи и по божијој вољи ради, радом душу, тело слади, ал‘ никада не укради русомир д арсић

Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп