-БЕЗАКОЊА-
1
Свеска: 317 | Света Литургија
...неправдама њиховим, и нећу воше спомињати гријехе њихове иБЕЗАКОЊА 📌 њихова“
24112010
каква ноћ! после акатиста нисам ока
склопио иако ми је молитва, могу рећи,
баш пријала док све остало после ње
...неправдама њиховим, и нећу воше спомињати гријехе њихове и
МЕТА инфо: Р:18888 К:148728 Д:82
 | Свеска 317 |
Свеска: 317 | Света Литургија
... начин, поново се радо- вати, и киши, и сунцу, увек се радовати! и то је то за вечерас десет је прошло, очи се полако склапа- ју, време је за одмор идем у кревет са мислим на нашто лепо, јер ко претрпи до краја, тај ће се спасити! мисао дана : опроштај „јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу воше спомињати гријехе њихове и безакоња њихова“ 24112010 каква ноћ! после акатиста нисам ока склопио иако ми је молитва, могу рећи, баш пријала док све остало после ње није пун месец и несаница, помисли и борба напокон устајање иако нисам никако спавао радовао сам се буђењу и молитви како бих прочисти главу и мисли од дуге ноћи срећа, успео сам у томе хвала добром богу, добих нове снаге и за овај дан кафа пролази у смеху и доброј атмосфери и срећан сам што сам овде са мојом браћом која су као и ја у одређеном тренутку помислили да имају цео свет а онда изненада схватили да немају ништа и поново добили све, а то је шанса за покајање, за нови почетак среда на сала- шу, брза и динамична, рад, ред, све у све- му, пролетело је док сам се окренуо, дошло је време за маренду, а мало пре ње је стигао и нови брат срђан па, брате, добро нам дошао на ченеј негде пре вечере осећам некако чудан бол у глави, а на тренутке осећам и зуб бол је још један доказ да сам жив убрзо долази и време за писање овог дневника док сабирам утиске данашњег дана, кроз главу ми пролазе питања на која не могу да одговорим шта ли сада раде моји родитељи, да ли се понекад сете мене? ја често мислим на њих много сам их повредио и тек сада постајем свестан тога кајем се због тога, кајем се и искре- но и чисто из срца молим се молим дра- гог бога да ми све опрости и удостоји ме искреног покајања желим то и желим постати оно што су моји родитељи оду- век желели а то је да само будем норма- лан и добар човек, а то ћу, надам се, и успети овде на мом путу покајања бол у глави ми се појачава изгледа да је време да писање приводим крају уосталом, не треба све тако брзо рећи мисао дана : помиловање „помилуј ме боже по великој милости својој и по обиљу милосрђа свога очи- сти ме“ m 56 l православни мисионар l 1/2011 света земља поклоништво у старом завету с тари завет је јасно сведочанство непрестане божије бриге о људима, нарочито о изабраном народу божијем бог се преко старозаветног закона открива као свемудри васпитач који води народ свој из таме на светлост припремајући га за остварење његове будуће улоге, значајне не само за њега, него за сва племена и све народе земаљ- ске то значи да је закон имао за циљ да припрема и васпитава изабрани народ божији, а преко њега и све људе, за дола- зак обећаног месије, спаситеља света месији христу ће се поклонити сва твар, поклањати и сви људи у његовој земљи и до краја историје земља месијина је од давнина имала више назива најлепши је сигурно света земља земља ханаанска добила је име по хаанану (хаанан = мекан, удобан), сину хамовом, унуку нојевом израиљ по пра- оцу јакову, који се називаше израиљем, што значи „борац за бога или онај који је видео бога лицем у лице“ (1 мој, 32, 28–30) обећана земља због обећања божијег праоцу аврааму (1 мој 12, 7; 13, 14–17) јудеја по јуди, сину јаковљевом, са значењем „нека буде прослављена, да буде слављена“ галилеја од имена гали- лел, што ће рећи „предео, област“ пале- стина је добила име по земљи филистеји реч „палестина“ је грчког порекла, а прастановници палестине су били рафа- ји, зузеји, омеји, хореји и енакими (5 мој 2, 10–12, 20–23) јевреји су добили име по једном од патријараха, еверу, који једини од пле- менских старешина није пристајао на изградњу богоборне, вавилонске ( = пометња, збрка) куле (1 мој 10, 25; 11, 1–9 ), или и од речи „иврим“, што значи „дошљаци из земље халдејске“, бивше месопотамије, данас турске наиме, авраам, праотац како јеврејског, тако и многих других народа, коме име и значи „отац многих народа“, дошао је из града ура (данас санли урфа у турској) из земље халдејске, бивше месопотамије као својеврсни поклоник, по речи божи- јој, кренуће са женом саром, синовцем лотом и оцем таром, мноштвом слуга, које тераху огромна стада до харана, а хаџи драган б поповић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 57 одатле, после пет година, у земљу ханаан- ску, око 1850 г пре христа (1 мој, 11, 31; 12, 4–5) у палестини авраам затиче амореје, феничане, хетите, арамеје, филистејце, на западној обали синајског полуостр- ва живели су амаличани на простору према арабијској пустињи било је стани- ште медијанаца југозападно од мртвог мора налазили су се едомити – идумеји, а од реке арнон до идумеје били су моавци, док су североисточно од њих живели амонићани због оваквог шаре- нила народа у окружењу, и њихових агре- сивних тежњи према јеврејском народу, јевреји су током дугих историјских пери- ода заборављали свој језик, али свест о националној припадности нису губили у време авраамовог унука патријарха јакова, родоначелника 12 израиљских племена, његов најмлађи син јосиф на непримерен начин беше продат од браће у египат сви јаковљеви синови ће – због глади – заједно са својим оцем отићи из израиља у египат да живе код свога бра- та јосифа да се историја јеврејског наро- да и даље не би настављала у ропству, из египта ће после 430 година јевреје изве- сти пророк мојсеј, који није доживео да изабрани народ уведе у обећану земљу, што ће за руком поћи исусу навину по повратку у свету земљу на челу са ису- сом навином, јевреји коначно – после 470 година – долазе у своју свету земљу, поклонивши јој се заувек од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у све- ту земљу доносе и својеврсни духовни капитал – три највећа празника, покло- ничка: пасху, педесетницу и сеницу пасха, што значи излазак, прелазак из египатског ропства; педесетница или празник жетве; а као спомен на четрдесе- тогодишње лутање по синајској пустињи празник сеница (колибе) или „шатора завета“, који се обележава од 19 до 27 септембра обавезно поклоништво сва- ког израиљца који је напунио дванаест година беху одласци на три наведена пра- зника у велелепни јерусалимски храм, који је сазидао син цара давида, прему- дри соломон (ср лк 2, 42–43) јевреји су на поклоњење у јерусалимски храм дола- зили из свих крајева земље о томе гово- ри псалмопевац давид: ево стоје ноге наше на вратима твојим јерусалиме; она- од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у свету земљу доносе и својеврсни „духовни капитал“– три највећа празника, поклоничка: пасху, педесетницуи сеницу 58 l православни мисионар l 1/2011 мо иду племена, племена господња, по наредби израиљевој да славе име господ- ње (пс 122, 2, 4) јевреји из галилеје су на поклоњење у јерусалим долазили не бли- жим путевима преко самарије (с обзи- ром да су се самарјана гнушали), већ су ишли преко переје, околним путем, да не би имали непријатности света земља није имала добро изграђе- не путеве (ср ис 40, 3–4; 57, 17; 62, 10), а за ојачане и калдрмисане путеве знало се тек почев од персијског, а нарочито од римског доба улице у градовима су биле узане, кривудаве и прљаве (ср пс 18, 43; ис 10, 6; зах 9, 3), што је поклоницима отежавало путовање у свети град за време путовања кроз пустињу покло- нике је обично пратио водич који је позна- вао терен (ср 4 мој 10, 31) претежно се путовало пешке, а понекад би се користио и превоз магарцима и камилама после одвођења јевреја у вавилонско ропство безбожни навуходоносор је 9 августа 586 пре христа порушио соло- монов храм и зидине јерусалима то је период када настају јеврејске синагоге, богослужбена места, на којима су се бого- служења служила суботом и празницима, а касније четвртком и понедељком, када су јевреји постили јер се мојсеј у четвр- так попео на гору хорив, а у понедељак сишао са плочама декалога и онда када је везан за природу и зби- вања у њој, старозаветни празник не означава празновање природе, него је учествовање у доброти божијег стварања такав је, на пример, смисао празновања суботе субота је учествовање у божијем одмору – седмог дана после стварања занимљив је још и начин празновања сед- ме године као „суботе за одмор земљи“ (3 мој 25, 4) у христово време је поред трећег јеру- салимског, иродовог храма, у јерусалиму било још 480 храмова иродов храм је био највећи, али не и најлепши јеруса- лимски храм унутрашњост храма је била велелепних димензија 446 пута 296 мета- ра улаз је имао петнаест великих степе- ника – по угледу на петнаест степених псалама, које су, на сваком од њих по један, читали свештеници и левити улазе- ћи на служење старозаветно свештенство и учитељи нису били обични учитељи и васпитачи, они свој ауторитет не црпе из себе и из свог људског знања или из саме заједнице којом руководе – њих за ту службу бира сâм бог надахњујући их и просвећујући и дајући им свој закон, којим ће се и они сами руководити и којим ће и друге руко- водити бог свој изабрани народ не васпитава само преко закона и својих изабраника – васпитава га такође наградама и казнама служи се и околним народима и њихо- вим царевима као оруђем којим подстиче и опомиње свој народ поред богоцентричности, друго изузет- но важно својство старозаветног васпи- тања био је његов строги законски карак- тер сви чланови јеврејске заједнице су обавезни да се строго придржавају зако- на и да до у детаљ извршавају све закон- ске прописе (само за суботњи дан било је предвиђено 1279 извршних прописа) не само етичке норме, него и култно-обред- не и друштвено-социјалне на првом месту је обрезање као видљиво и опи- пљиво сведочанство савеза између јахвеа и његовог народа, које је одиграло посеб- ну улогу у изабраном народу вера у једног бога, спојена и прожета вером у своје избрање, створила је од јеврејског народа једну врсту саборне лич- ности, односно чврсто повезане заједнице, верне самој себи њихови синови су позвани и обавезни да буду достојни сво- јих отаца, да буду чувари њихових преда- света земља јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 59 ња то је основно својство и патријархал- ни дух васпитања у старом завету и поред учесталих поклоничких путо- вања, поклоништво се у старом завету ипак задржало у оквирима националне ускогрудости и потпуно је подређено законском формализму окамењеним и тврдим срцима они нису успели да чују свој, унутрашњи глас савести, који их је све време гласно дозивао, па, тако, ни месију неће препознати у време његово, што је био главни задатак јеврејског народа у старом завету највећа јеврејска светиња данас фигу- рира од 70 године по христу – то је зид плача, који се налази на западној подзи- ди, огради иродовог храма, и дуг је 12, а висок 30 метара данашњи изглед зида плача је из крсташког периода, од 12 века за ово место николај жички каже: сâм зид поред кога јевреји долазе ради жалости подигли су крсташи у 12 веку камен зида је углавном тројак: велико четвртасто камење је од соломоновог храма, друго камење је од обновљеног хра- ма (зоровавељевог) по повратку из вави- лонског ропства, а треће камење је од трећег – иродовог храма, кога је римски војсковођа тит порушио данас јевреји тачно знају које је камење од ког храма, прилазе целивајући то камење и само жале тај обећани и месијански карактер ста- рог израиља и светог града јерусалима испунио се очекиваним догађајем – радо- шћу божића! m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 60 l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура достојевски је говорио да ће лепо- та спасити свет, и разјашњавао: лепота богомајке, лепота прео- браженог света уметност је, као вид стваралаштва, изабрана да преображава и тако спашава свет од пропадања, тру- љења и нестајања уметност треба да помаже човеку у његовом духовном узди- зању и зато човек ствара ствара на путу ка истини и лепоти јер уметност и јесте прозор у свет истине и духа стварање је, дакле, одраз духовног бића у човеку, као супротности физичком бићу производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима, јесте кич разлика је у томе што је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешће фалсификат који се вреднује као уметничко дело реч кич се, етимолошки, односи на енглески израз sketch (скица, нацрт, недовршеност), а, према другим мишљењима, може се дове- сти у везу и са немачком синтагмом etwas verkitschen (кришом подметнути, јефтино продавати) кич је, дакле, неукусна копи- ја одређеног стила, али и форма инфери- орне уметности или културе о кичу говоримо када се сусретнемо са површним садржајем или формом која претендује на гламурозан или театралан ефекат он подразумева и одсуство креа- тивности и оригиналности и често пред- ставља неукусне, идеализоване и изве- штачене садржаје једно од најчешћих својстава кича је да кич предмет често личи на нешто што има велику вредност, а нема је но, кич-творци су људи који нису лишени естетског искуства произ- вођачи кича су најчешће и сами уметни- ци, спремни да искористе слабост изазва- ну духовном декаденцијом и створе ову лошу робу због тога што постоји сензи- билитет за кич, творац кича „лови“ духом сиромашне емоције у култури у којој је кич – један од модерних грехова у култури у којој је човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан лела мирковић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 61 човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбе- жан кич жели да се допадне – намеће се и улази у све поре човекове, а његова особеност је претераност докле кич допире, он шири задовољство и ужи- вање, а да при томе не захтева никакав духовни или мисаони напор уколико бисмо кич одре- дили у ширем смислу, не само као претварање умет- ничке вредности у осред- њост и баналност, већ као манипулацију свим битним културним вредностима, а то значи – осим естетским – још и моралним, научним, религијским, онда би поље кича, практично, било истоветно нижим облицима масовне културе лудвиг гиц дока- зује да је кич постао обележје људ- ског постојања у социолошком смислу, кич произилази из обезли- ченог и осиромашеног живота мâсā у етичком поретку – непосредно је везан са деструктивним странама људске природе, са злом а у религијском – ова пошаст не може заобићи човеков греховни живот у кичу је умногоме изгу- бљена мера у односу на стварност и у односу на стваралаштво основна разлика између кича и уметничког дела је питање аутентичности надахнути стваралац уметничког дела део је непоновљиве активности, узвишеног чина стварања и 62 l православни мисионар l 1/2011 лепоте изражене кроз најситније детаље он не мирује – у њему стално букти ства- ралачки процес јер је створитељ својој слици и прилици дао слободну ствара- лачку снагу како каже св григорије палама: сстворен по слици створитеља, човек је исто тако стваралац, уметник, песник кич не сачињава само производ ту су кич субјекат, кич објекат и кич однос кич субјекат треба да превлада три основна искушења кич објекта, а то су вулгарно, занимиљиво и украсно кич однос је мешавина збира психолошких односа између човека и ствари постоји само један начин опхођења према стварима који у кич-односу није заступљен, а то је аскетски одрицање од задовољства је осећање које модерном човеку није познато, док му је хедонизам неупоредиво ближи све ствари се вред- нују задовољством које му пружају у кичу је присутна лаж која обмањује допа- дљивошћу, и то естетском допадљивошћу или само-допадљивошћу огроман про- фит који кич остварује на тржишту пред- ставља велико искушење због тога под притиском кича многи амбициозни умет- ници мењају стил рада, а понекад – пот- пуно хипнотизовани комерцијализмом – и утону у кич произвођачи кича беспо- штедно користе ефекте синестетичког деловања предмета за оне који су склони кичу не постоји ремек дело у коме они неће наћи душевну храну, јефтину интригу, загонетни заплет и незаобилазни сентиментализам запа- жено је да у шекспировим трагедијама и романима достојевског кичери превас- ходно налазе елементе криминалистич- ких садржаја на сликама пре ренесансе дева марија је представљена као жена са чијег лица зраче чедност и стидљивост, дајући му продуховљен и светачки израз сликар је настојао да је прикаже тако да не буде слична свим лепим женама које свакодневно сусреће, и употребио сав свој таленат да јој дâ духовну лепоту у периоду ренесансе и касније сликар ће модел за њен лик тражити у лепим жена- ма које среће на улици на лицу овосвет- ске марије више нема оног израза сти- дљивости светице, и поглед посматрача ће, пре него што га подсети на своје духовне вредности, привући својом лепо- том истраживање које је спровела једна позната италијанска уметничка кућа је показало да су се особе наклоњене кичу – бирајући између прве и друге слике на којима је представљена дева марија – углавном опредељивали за другу кичи- ста успева да у свом доживљају у кич претвори и јохана себастијана баха при- писујући његовим стваралачки надмоћ- ним и строгим композицијама сентимен- талистичке варијације вичан у преобликовању слике стварно- сти и обожавању као обоготворењу, кичиста, уствари, одбија да види ствар- ност онаквом каква јесте он је навикао да се потчињава свом лошем укусу и духовном сиромаштву, а да ништа озбиљ- но не учини на сопственој промени и на богаћењу властите индивидуалности уместо да духовност буде ултимативни идеал и коначни циљ живота, за њега је она споредна и само надградња материја- листичке стране живота милош илић, културолог, кич види као уметничку и духовну таутологију са мноштвом „есте- тичких ожиљака“ иза којих стоје лењост духа, деградација идеала, успостављање лажних вредности и тржишних критери- јума кич се, отуда, суштински противи стваралачким и духовним напорима зато је, сматра овај културолог, кич један од модерних грехова човечанства усађен у предмете и изнијансиран слабостима човечијег духа m хришћанство и култура јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 63 прима се има један мали манастир у који много волим да одлазим зашто? зато што је манастир а то се данас не виђа баш тако често е, сад, има један мој друг, па има његова сестра, па и она воли да иде у тај манастир али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње прича она тако са њима, питају је где иде у цркву каже им: – у манастир – аууу – каже једна старица – немој тамо! тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима знаш, тамо не служе к’о свети сава да су рекле да се причешће „не прима“ зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверова- ти да „кроз мене“ нешто делује међутим – не! није к’о свети сава те честите ста- рице вероватно не знају много о светом сави, поготово не о, рецимо, богослу- жбеним књигама које је користио веро- ватно не знају ни да се он баш нешто није ни бавио тиме како треба литургија да се служи ни очевидаца савиног служења нема али оне знају како је он служио! оне вероватно знају шта је и мислио! а знају тако што им је неко рекао а тај неко свакако није свети сава нити ко њему близак и рекао им је то с неком намером а та намера је прилично, како би се рекло, вучија, с обзиром на то да је последица то да ове безазлене старице више немају поверења у своје сестре, сле- ди да је тај неко вук, и то вук у јагњећој кожи можда не намерно јер можда и он то говори колико зна, а не зна много, рецимо, јер и њему је неко рекао, и тако у недоглед замислите да нема тога што се говори? шта би онда било? ево овако би било: саберу се хришћани зато што верују да је бог толико заволео свет свој да је и сина свога јединороднога дао (јн 3, 16) па онда ти хришћани раде оно што им је господ рекао да чине у његов спомен: jep ja примих од господа што вам и предадох, да господ исус оне ноћи кад беше предан, узе хљеб, и заблаго- даривши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело moje, које се за вас ломи; ово чините у moj спомен (1 кор 11, 23–24) па се притом моле речима које су им преда- ли људи попут светог василија великог из другачијег угла управо то, тај амбијент, ваздух непријатан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2011 ако се сећате (ако сте читали или, далеко било, чули), тамо се моли- мо за такве појединце и ствари као што су грешници, ублажење раздора међу црквама, мир и љубав (даруј нам мир твоју и љубав своју, јер си нам дао све и сва) то су углавном ствари које се „не примају“ зато што смо ми добри, него ствари које нам је он даровао и дарује зато што нас воли и зато што хоће то би било тако да не постоји углавном неписмено, пардон, усмено предање, о најважнијим стварима за спасење; овако, све то не важи; јер ви не знате те две, три или тих пет најважнијих ствари ту нема никаквог простора за „сувишак срца“; ту нема много места ни за срце, штавише – све се своди на поредак тих неколико најважнијих ствари а то што ми баш и не знамо шта је „писац“, тј аутор чак и таквог поретка хтео да каже и како је и зашто хтео да каже, то, наравно, нема везе важно је да ми знамо шта је истина иако то можда не знамо да изразимо без коришћења речи попут „не“, „против“, „борба“, „неприја- тељ“ у чему је проблем? да ли је истина стварно у тих неколико најважнијих ствари? наравно да није, али је лакше да мисли- мо да јесте; лакше је рећи да постоје а), б) и в) истина, него ли прихватити да је истина да је син божији умро на крсту људском смрћу; него ли да је умро за без- божнике, јер христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за без- божнике јер једва ће ко умријети за пра- ведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре али бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, христос умрије за нас (рим 5, 6–8), него ли да је тиме сваком телу отворио у живот вечни; него ли да чак и неко попут мене може да саслужује над- небеској тајни лакше је, зато што из а), б) и в) произлази ништа, а ништа не угрожава нашу величанствену истину о себи, чак је утврђује, поготово ако томе ничему подучавамо друге, док из овог другог долази много не тако пријатних ствари – за нашу сујету управо то, тај амбијент, ваздух неприја- тан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос а у оном манастиру са почетка ваздух годи и, некако, реже m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... начин, поново се радо- вати, и киши, и сунцу, увек се радовати! и то је то за вечерас десет је прошло, очи се полако склапа- ју, време је за одмор идем у кревет са мислим на нашто лепо, јер ко претрпи до краја, тај ће се спасити! мисао дана : опроштај „јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу воше спомињати гријехе њихове и безакоња њихова“ 24112010 каква ноћ! после акатиста нисам ока склопио иако ми је молитва, могу рећи, баш пријала док све остало после ње није пун месец и несаница, помисли и борба напокон устајање иако нисам никако спавао радовао сам се буђењу и молитви како бих прочисти главу и мисли од дуге ноћи срећа, успео сам у томе хвала добром богу, добих нове снаге и за овај дан кафа пролази у смеху и доброј атмосфери и срећан сам што сам овде са мојом браћом која су као и ја у одређеном тренутку помислили да имају цео свет а онда изненада схватили да немају ништа и поново добили све, а то је шанса за покајање, за нови почетак среда на сала- шу, брза и динамична, рад, ред, све у све- му, пролетело је док сам се окренуо, дошло је време за маренду, а мало пре ње је стигао и нови брат срђан па, брате, добро нам дошао на ченеј негде пре вечере осећам некако чудан бол у глави, а на тренутке осећам и зуб бол је још један доказ да сам жив убрзо долази и време за писање овог дневника док сабирам утиске данашњег дана, кроз главу ми пролазе питања на која не могу да одговорим шта ли сада раде моји родитељи, да ли се понекад сете мене? ја често мислим на њих много сам их повредио и тек сада постајем свестан тога кајем се због тога, кајем се и искре- но и чисто из срца молим се молим дра- гог бога да ми све опрости и удостоји ме искреног покајања желим то и желим постати оно што су моји родитељи оду- век желели а то је да само будем норма- лан и добар човек, а то ћу, надам се, и успети овде на мом путу покајања бол у глави ми се појачава изгледа да је време да писање приводим крају уосталом, не треба све тако брзо рећи мисао дана : помиловање „помилуј ме боже по великој милости својој и по обиљу милосрђа свога очи- сти ме“ m 56 l православни мисионар l 1/2011 света земља поклоништво у старом завету с тари завет је јасно сведочанство непрестане божије бриге о људима, нарочито о изабраном народу божијем бог се преко старозаветног закона открива као свемудри васпитач који води народ свој из таме на светлост припремајући га за остварење његове будуће улоге, значајне не само за њега, него за сва племена и све народе земаљ- ске то значи да је закон имао за циљ да припрема и васпитава изабрани народ божији, а преко њега и све људе, за дола- зак обећаног месије, спаситеља света месији христу ће се поклонити сва твар, поклањати и сви људи у његовој земљи и до краја историје земља месијина је од давнина имала више назива најлепши је сигурно света земља земља ханаанска добила је име по хаанану (хаанан = мекан, удобан), сину хамовом, унуку нојевом израиљ по пра- оцу јакову, који се називаше израиљем, што значи „борац за бога или онај који је видео бога лицем у лице“ (1 мој, 32, 28–30) обећана земља због обећања божијег праоцу аврааму (1 мој 12, 7; 13, 14–17) јудеја по јуди, сину јаковљевом, са значењем „нека буде прослављена, да буде слављена“ галилеја од имена гали- лел, што ће рећи „предео, област“ пале- стина је добила име по земљи филистеји реч „палестина“ је грчког порекла, а прастановници палестине су били рафа- ји, зузеји, омеји, хореји и енакими (5 мој 2, 10–12, 20–23) јевреји су добили име по једном од патријараха, еверу, који једини од пле- менских старешина није пристајао на изградњу богоборне, вавилонске ( = пометња, збрка) куле (1 мој 10, 25; 11, 1–9 ), или и од речи „иврим“, што значи „дошљаци из земље халдејске“, бивше месопотамије, данас турске наиме, авраам, праотац како јеврејског, тако и многих других народа, коме име и значи „отац многих народа“, дошао је из града ура (данас санли урфа у турској) из земље халдејске, бивше месопотамије као својеврсни поклоник, по речи божи- јој, кренуће са женом саром, синовцем лотом и оцем таром, мноштвом слуга, које тераху огромна стада до харана, а хаџи драган б поповић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 57 одатле, после пет година, у земљу ханаан- ску, око 1850 г пре христа (1 мој, 11, 31; 12, 4–5) у палестини авраам затиче амореје, феничане, хетите, арамеје, филистејце, на западној обали синајског полуостр- ва живели су амаличани на простору према арабијској пустињи било је стани- ште медијанаца југозападно од мртвог мора налазили су се едомити – идумеји, а од реке арнон до идумеје били су моавци, док су североисточно од њих живели амонићани због оваквог шаре- нила народа у окружењу, и њихових агре- сивних тежњи према јеврејском народу, јевреји су током дугих историјских пери- ода заборављали свој језик, али свест о националној припадности нису губили у време авраамовог унука патријарха јакова, родоначелника 12 израиљских племена, његов најмлађи син јосиф на непримерен начин беше продат од браће у египат сви јаковљеви синови ће – због глади – заједно са својим оцем отићи из израиља у египат да живе код свога бра- та јосифа да се историја јеврејског наро- да и даље не би настављала у ропству, из египта ће после 430 година јевреје изве- сти пророк мојсеј, који није доживео да изабрани народ уведе у обећану земљу, што ће за руком поћи исусу навину по повратку у свету земљу на челу са ису- сом навином, јевреји коначно – после 470 година – долазе у своју свету земљу, поклонивши јој се заувек од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у све- ту земљу доносе и својеврсни духовни капитал – три највећа празника, покло- ничка: пасху, педесетницу и сеницу пасха, што значи излазак, прелазак из египатског ропства; педесетница или празник жетве; а као спомен на четрдесе- тогодишње лутање по синајској пустињи празник сеница (колибе) или „шатора завета“, који се обележава од 19 до 27 септембра обавезно поклоништво сва- ког израиљца који је напунио дванаест година беху одласци на три наведена пра- зника у велелепни јерусалимски храм, који је сазидао син цара давида, прему- дри соломон (ср лк 2, 42–43) јевреји су на поклоњење у јерусалимски храм дола- зили из свих крајева земље о томе гово- ри псалмопевац давид: ево стоје ноге наше на вратима твојим јерусалиме; она- од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у свету земљу доносе и својеврсни „духовни капитал“– три највећа празника, поклоничка: пасху, педесетницуи сеницу 58 l православни мисионар l 1/2011 мо иду племена, племена господња, по наредби израиљевој да славе име господ- ње (пс 122, 2, 4) јевреји из галилеје су на поклоњење у јерусалим долазили не бли- жим путевима преко самарије (с обзи- ром да су се самарјана гнушали), већ су ишли преко переје, околним путем, да не би имали непријатности света земља није имала добро изграђе- не путеве (ср ис 40, 3–4; 57, 17; 62, 10), а за ојачане и калдрмисане путеве знало се тек почев од персијског, а нарочито од римског доба улице у градовима су биле узане, кривудаве и прљаве (ср пс 18, 43; ис 10, 6; зах 9, 3), што је поклоницима отежавало путовање у свети град за време путовања кроз пустињу покло- нике је обично пратио водич који је позна- вао терен (ср 4 мој 10, 31) претежно се путовало пешке, а понекад би се користио и превоз магарцима и камилама после одвођења јевреја у вавилонско ропство безбожни навуходоносор је 9 августа 586 пре христа порушио соло- монов храм и зидине јерусалима то је период када настају јеврејске синагоге, богослужбена места, на којима су се бого- служења служила суботом и празницима, а касније четвртком и понедељком, када су јевреји постили јер се мојсеј у четвр- так попео на гору хорив, а у понедељак сишао са плочама декалога и онда када је везан за природу и зби- вања у њој, старозаветни празник не означава празновање природе, него је учествовање у доброти божијег стварања такав је, на пример, смисао празновања суботе субота је учествовање у божијем одмору – седмог дана после стварања занимљив је још и начин празновања сед- ме године као „суботе за одмор земљи“ (3 мој 25, 4) у христово време је поред трећег јеру- салимског, иродовог храма, у јерусалиму било још 480 храмова иродов храм је био највећи, али не и најлепши јеруса- лимски храм унутрашњост храма је била велелепних димензија 446 пута 296 мета- ра улаз је имао петнаест великих степе- ника – по угледу на петнаест степених псалама, које су, на сваком од њих по један, читали свештеници и левити улазе- ћи на служење старозаветно свештенство и учитељи нису били обични учитељи и васпитачи, они свој ауторитет не црпе из себе и из свог људског знања или из саме заједнице којом руководе – њих за ту службу бира сâм бог надахњујући их и просвећујући и дајући им свој закон, којим ће се и они сами руководити и којим ће и друге руко- водити бог свој изабрани народ не васпитава само преко закона и својих изабраника – васпитава га такође наградама и казнама служи се и околним народима и њихо- вим царевима као оруђем којим подстиче и опомиње свој народ поред богоцентричности, друго изузет- но важно својство старозаветног васпи- тања био је његов строги законски карак- тер сви чланови јеврејске заједнице су обавезни да се строго придржавају зако- на и да до у детаљ извршавају све закон- ске прописе (само за суботњи дан било је предвиђено 1279 извршних прописа) не само етичке норме, него и култно-обред- не и друштвено-социјалне на првом месту је обрезање као видљиво и опи- пљиво сведочанство савеза између јахвеа и његовог народа, које је одиграло посеб- ну улогу у изабраном народу вера у једног бога, спојена и прожета вером у своје избрање, створила је од јеврејског народа једну врсту саборне лич- ности, односно чврсто повезане заједнице, верне самој себи њихови синови су позвани и обавезни да буду достојни сво- јих отаца, да буду чувари њихових преда- света земља јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 59 ња то је основно својство и патријархал- ни дух васпитања у старом завету и поред учесталих поклоничких путо- вања, поклоништво се у старом завету ипак задржало у оквирима националне ускогрудости и потпуно је подређено законском формализму окамењеним и тврдим срцима они нису успели да чују свој, унутрашњи глас савести, који их је све време гласно дозивао, па, тако, ни месију неће препознати у време његово, што је био главни задатак јеврејског народа у старом завету највећа јеврејска светиња данас фигу- рира од 70 године по христу – то је зид плача, који се налази на западној подзи- ди, огради иродовог храма, и дуг је 12, а висок 30 метара данашњи изглед зида плача је из крсташког периода, од 12 века за ово место николај жички каже: сâм зид поред кога јевреји долазе ради жалости подигли су крсташи у 12 веку камен зида је углавном тројак: велико четвртасто камење је од соломоновог храма, друго камење је од обновљеног хра- ма (зоровавељевог) по повратку из вави- лонског ропства, а треће камење је од трећег – иродовог храма, кога је римски војсковођа тит порушио данас јевреји тачно знају које је камење од ког храма, прилазе целивајући то камење и само жале тај обећани и месијански карактер ста- рог израиља и светог града јерусалима испунио се очекиваним догађајем – радо- шћу божића! m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 60 l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура достојевски је говорио да ће лепо- та спасити свет, и разјашњавао: лепота богомајке, лепота прео- браженог света уметност је, као вид стваралаштва, изабрана да преображава и тако спашава свет од пропадања, тру- љења и нестајања уметност треба да помаже човеку у његовом духовном узди- зању и зато човек ствара ствара на путу ка истини и лепоти јер уметност и јесте прозор у свет истине и духа стварање је, дакле, одраз духовног бића у човеку, као супротности физичком бићу производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима, јесте кич разлика је у томе што је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешће фалсификат који се вреднује као уметничко дело реч кич се, етимолошки, односи на енглески израз sketch (скица, нацрт, недовршеност), а, према другим мишљењима, може се дове- сти у везу и са немачком синтагмом etwas verkitschen (кришом подметнути, јефтино продавати) кич је, дакле, неукусна копи- ја одређеног стила, али и форма инфери- орне уметности или културе о кичу говоримо када се сусретнемо са површним садржајем или формом која претендује на гламурозан или театралан ефекат он подразумева и одсуство креа- тивности и оригиналности и често пред- ставља неукусне, идеализоване и изве- штачене садржаје једно од најчешћих својстава кича је да кич предмет често личи на нешто што има велику вредност, а нема је но, кич-творци су људи који нису лишени естетског искуства произ- вођачи кича су најчешће и сами уметни- ци, спремни да искористе слабост изазва- ну духовном декаденцијом и створе ову лошу робу због тога што постоји сензи- билитет за кич, творац кича „лови“ духом сиромашне емоције у култури у којој је кич – један од модерних грехова у култури у којој је човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан лела мирковић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 61 човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбе- жан кич жели да се допадне – намеће се и улази у све поре човекове, а његова особеност је претераност докле кич допире, он шири задовољство и ужи- вање, а да при томе не захтева никакав духовни или мисаони напор уколико бисмо кич одре- дили у ширем смислу, не само као претварање умет- ничке вредности у осред- њост и баналност, већ као манипулацију свим битним културним вредностима, а то значи – осим естетским – још и моралним, научним, религијским, онда би поље кича, практично, било истоветно нижим облицима масовне културе лудвиг гиц дока- зује да је кич постао обележје људ- ског постојања у социолошком смислу, кич произилази из обезли- ченог и осиромашеног живота мâсā у етичком поретку – непосредно је везан са деструктивним странама људске природе, са злом а у религијском – ова пошаст не може заобићи човеков греховни живот у кичу је умногоме изгу- бљена мера у односу на стварност и у односу на стваралаштво основна разлика између кича и уметничког дела је питање аутентичности надахнути стваралац уметничког дела део је непоновљиве активности, узвишеног чина стварања и 62 l православни мисионар l 1/2011 лепоте изражене кроз најситније детаље он не мирује – у њему стално букти ства- ралачки процес јер је створитељ својој слици и прилици дао слободну ствара- лачку снагу како каже св григорије палама: сстворен по слици створитеља, човек је исто тако стваралац, уметник, песник кич не сачињава само производ ту су кич субјекат, кич објекат и кич однос кич субјекат треба да превлада три основна искушења кич објекта, а то су вулгарно, занимиљиво и украсно кич однос је мешавина збира психолошких односа између човека и ствари постоји само један начин опхођења према стварима који у кич-односу није заступљен, а то је аскетски одрицање од задовољства је осећање које модерном човеку није познато, док му је хедонизам неупоредиво ближи све ствари се вред- нују задовољством које му пружају у кичу је присутна лаж која обмањује допа- дљивошћу, и то естетском допадљивошћу или само-допадљивошћу огроман про- фит који кич остварује на тржишту пред- ставља велико искушење због тога под притиском кича многи амбициозни умет- ници мењају стил рада, а понекад – пот- пуно хипнотизовани комерцијализмом – и утону у кич произвођачи кича беспо- штедно користе ефекте синестетичког деловања предмета за оне који су склони кичу не постоји ремек дело у коме они неће наћи душевну храну, јефтину интригу, загонетни заплет и незаобилазни сентиментализам запа- жено је да у шекспировим трагедијама и романима достојевског кичери превас- ходно налазе елементе криминалистич- ких садржаја на сликама пре ренесансе дева марија је представљена као жена са чијег лица зраче чедност и стидљивост, дајући му продуховљен и светачки израз сликар је настојао да је прикаже тако да не буде слична свим лепим женама које свакодневно сусреће, и употребио сав свој таленат да јој дâ духовну лепоту у периоду ренесансе и касније сликар ће модел за њен лик тражити у лепим жена- ма које среће на улици на лицу овосвет- ске марије више нема оног израза сти- дљивости светице, и поглед посматрача ће, пре него што га подсети на своје духовне вредности, привући својом лепо- том истраживање које је спровела једна позната италијанска уметничка кућа је показало да су се особе наклоњене кичу – бирајући између прве и друге слике на којима је представљена дева марија – углавном опредељивали за другу кичи- ста успева да у свом доживљају у кич претвори и јохана себастијана баха при- писујући његовим стваралачки надмоћ- ним и строгим композицијама сентимен- талистичке варијације вичан у преобликовању слике стварно- сти и обожавању као обоготворењу, кичиста, уствари, одбија да види ствар- ност онаквом каква јесте он је навикао да се потчињава свом лошем укусу и духовном сиромаштву, а да ништа озбиљ- но не учини на сопственој промени и на богаћењу властите индивидуалности уместо да духовност буде ултимативни идеал и коначни циљ живота, за њега је она споредна и само надградња материја- листичке стране живота милош илић, културолог, кич види као уметничку и духовну таутологију са мноштвом „есте- тичких ожиљака“ иза којих стоје лењост духа, деградација идеала, успостављање лажних вредности и тржишних критери- јума кич се, отуда, суштински противи стваралачким и духовним напорима зато је, сматра овај културолог, кич један од модерних грехова човечанства усађен у предмете и изнијансиран слабостима човечијег духа m хришћанство и култура јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 63 прима се има један мали манастир у који много волим да одлазим зашто? зато што је манастир а то се данас не виђа баш тако често е, сад, има један мој друг, па има његова сестра, па и она воли да иде у тај манастир али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње прича она тако са њима, питају је где иде у цркву каже им: – у манастир – аууу – каже једна старица – немој тамо! тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима знаш, тамо не служе к’о свети сава да су рекле да се причешће „не прима“ зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверова- ти да „кроз мене“ нешто делује међутим – не! није к’о свети сава те честите ста- рице вероватно не знају много о светом сави, поготово не о, рецимо, богослу- жбеним књигама које је користио веро- ватно не знају ни да се он баш нешто није ни бавио тиме како треба литургија да се служи ни очевидаца савиног служења нема али оне знају како је он служио! оне вероватно знају шта је и мислио! а знају тако што им је неко рекао а тај неко свакако није свети сава нити ко њему близак и рекао им је то с неком намером а та намера је прилично, како би се рекло, вучија, с обзиром на то да је последица то да ове безазлене старице више немају поверења у своје сестре, сле- ди да је тај неко вук, и то вук у јагњећој кожи можда не намерно јер можда и он то говори колико зна, а не зна много, рецимо, јер и њему је неко рекао, и тако у недоглед замислите да нема тога што се говори? шта би онда било? ево овако би било: саберу се хришћани зато што верују да је бог толико заволео свет свој да је и сина свога јединороднога дао (јн 3, 16) па онда ти хришћани раде оно што им је господ рекао да чине у његов спомен: jep ja примих од господа што вам и предадох, да господ исус оне ноћи кад беше предан, узе хљеб, и заблаго- даривши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело moje, које се за вас ломи; ово чините у moj спомен (1 кор 11, 23–24) па се притом моле речима које су им преда- ли људи попут светог василија великог из другачијег угла управо то, тај амбијент, ваздух непријатан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2011 ако се сећате (ако сте читали или, далеко било, чули), тамо се моли- мо за такве појединце и ствари као што су грешници, ублажење раздора међу црквама, мир и љубав (даруј нам мир твоју и љубав своју, јер си нам дао све и сва) то су углавном ствари које се „не примају“ зато што смо ми добри, него ствари које нам је он даровао и дарује зато што нас воли и зато што хоће то би било тако да не постоји углавном неписмено, пардон, усмено предање, о најважнијим стварима за спасење; овако, све то не важи; јер ви не знате те две, три или тих пет најважнијих ствари ту нема никаквог простора за „сувишак срца“; ту нема много места ни за срце, штавише – све се своди на поредак тих неколико најважнијих ствари а то што ми баш и не знамо шта је „писац“, тј аутор чак и таквог поретка хтео да каже и како је и зашто хтео да каже, то, наравно, нема везе важно је да ми знамо шта је истина иако то можда не знамо да изразимо без коришћења речи попут „не“, „против“, „борба“, „неприја- тељ“ у чему је проблем? да ли је истина стварно у тих неколико најважнијих ствари? наравно да није, али је лакше да мисли- мо да јесте; лакше је рећи да постоје а), б) и в) истина, него ли прихватити да је истина да је син божији умро на крсту људском смрћу; него ли да је умро за без- божнике, јер христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за без- божнике јер једва ће ко умријети за пра- ведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре али бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, христос умрије за нас (рим 5, 6–8), него ли да је тиме сваком телу отворио у живот вечни; него ли да чак и неко попут мене може да саслужује над- небеској тајни лакше је, зато што из а), б) и в) произлази ништа, а ништа не угрожава нашу величанствену истину о себи, чак је утврђује, поготово ако томе ничему подучавамо друге, док из овог другог долази много не тако пријатних ствари – за нашу сујету управо то, тај амбијент, ваздух неприја- тан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос а у оном манастиру са почетка ваздух годи и, некако, реже m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 317 | Света Литургија
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
2
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
...грешници су нестали, остали су само они који су кри- ви заБЕЗАКОЊА 📌 како и на који начин? он
је оправдао све и избавио од грехова
само је остало мало грешника, а многи су
оправдани
благоси
...грешници су нестали, остали су само они који су кри- ви за
МЕТА инфо: Р:20259 К:178277 Д:99
| Свеска 320 |
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
... павле пише у посланици коринћанима: ако неко не љуби господа исуса христа, нека је ана- тема (1кор 16, 22) ово је својствено оно- ме ко ватрено воли дакле, сви смо ми били у греху, земља је била пуна безако- ња, а када се јавила јединородна реч божија и постала човек, грешници су нестали, остали су само они који су кри- ви за безакоња како и на који начин? он је оправдао све и избавио од грехова само је остало мало грешника, а многи су оправдани благосиљај, душо моја, господа! дакле, они који не желе да прослављају даваоца толиких добара, нека доживе оно што сам рекао; а ти, о душо, стално опевај свог творца и спаситеља наслов изворника: творения свт иоанна златоуста – том 5, књ 2: собеседование на псалом 103 милостиво шаљући своја добра, ти достављаш радост онима који се њима користе; а када се окренеш, сви они западају у пометеност и страх одузмеш им дух њихов, и они нестају, и у прах свој се враћају када ти хоћеш, душа и тело се разлучују 18 4/2011 искуство спасења у христу прет- поставља познавање tајне цркве смисао црквеног живота не може бити исцрпљен одласком на литургију у некој парохијској цркви нема сумње да је богослужење камен темељац хри- шћанског искуства и живота парохије; међутим, црквени живот би требало да из човека извире на начин на који би се раширио по свим аспектима човековог живота и на који би на крају обухватио његово свакодневно постојање као цели- ну у супротном, човек може мислити да је његово учешће у цркви нешто што је ограничено на неки одређени дан и неко време, или да је оно део његовог живота отргнут од свега другог ако на уму има само ову мисао, увек ће себи постављати важно питање: који је, заправо, смисао свега тога? ово треба да буде полазна тачка свих разматрања на ову тему ако ограничимо црквени живот на учешће у богослужењу, онда ћемо добити нејасну слику и неизве- сно је да ли из такве делимичности може проистећи смисао као људи који су заин- тересовани за духовни живот, треба добро да схватимо да оно што зовемо смислом може да произађе само из саборности (целовитости) која обухвата све у нашем животу немогуће је да смисао потекне из нечег делимичног – делимичност никада не ствара потпуни смисао сама по себи, већ само фрагментарну слику делимично неизбежно има везе са индивидуалношћу, односно са оним што човек у свом животу као појединац чини на пример: то да ли да недељом ујутру иде или не иде у цркву је његова лична одлука – питање које се тиче само његовог личног живота а у индивидуалности се не налази смисао ако тај део живота потиче из саборне и живот у христу смисао спасења ухристу будући да је човек биће са којим се бог сјединио, истински живот човеков не може бити нешто друго до живот са богом превод са енглеског: маријана и срећко петровић логос постаде тело: рођење христово, румунска икона јул/август 2011 19 шире духовне перспективе и искуства које га води да сваки тренутак у свом животу живи на одређени начин, једино тада човек може да распозна смисао иза свих ових изолованих поступака ако желимо да наша дела уроде плодом, треба да избегнемо став који просто пре- рађује уобичајене поступке, не доводећи у сумњу стварни смисао који се иза тога крије неће нам се судити на основу испу- њења закона или наше покорности прави- лима хришћанског живота, већ на основу етоса живота који из нас проистиче на жив начин, као сведочење христа и јеван- ђеља једина тајна шта ми хришћани подразумевамо под спасењем? шта спасење може да значи за људско биће које је рођено, одраста и уми- ре? како бисмо дошли до сврсисходног разматрања о спасењу, треба да будемо потпуно свесни да оно за чиме трагамо има везе са нечим што је изван приро- де у супротном, ако спустимо ниво нашег разматрања о смислу спасења на ствари које су само природне или биолошке и видимо човека једино у његовим природним оквирима, добићемо психоло- шко и моралистичко разуме- вање онога за чиме трага- мо, разумевање које можеда се пронађе у било којој људској религији циљ религије уопштеје да човеку, као биолошком бићу, пону- ди ону моралну под- ршку која му је потреб- на како би био психо- лошки оснажен за потешкоће у животу требало би да смисао цркве и спасења тражимо изван тога за почетак, човек треба себе да види као биће које није самодовољно у свом физичком постојању другим речима, треба да превазиђемо ово биолошко поимање човека потрага за спасењем претпоставља теолошки и антрополошки приступ без тога, свако разматрање о цркви ће се водити на један посветовњачен начин према хришћанском опажању, постоји само једна хришћанска тајна која је ова- плоћена у цркви и која чини основу за било какво разматрање спасења, а та тајна јечињеница да је бог постао човек то је схватање које се може пронаћи једино у хришћанству и оно уздиже разматрање спасења и смисла живота на ниво који се прилично разликује од било којег религи- јског ако бисмо радије рекли да црква и хришћанство нису религија већ нешто друго, то је управо због тога што хришћан- ско предање и хришћанска духовност за своју основу имају тајну да се бог ова- плотио ова чињеница неизбежно за последи- це има читав низ ствари то значи да човек више није само биће које се рађа, одраста и умире у складу са неким биолошким поретком, већ да је човек биће са којим се сам бог сјединио ово је такође претпоставка за разумевање стварања човека често смо сведоци дебата и неслага- ња о стварању човека која немају духовну основу јер, било да неко подржава идеју да је човек створен као животиња која се временом развијала у хомо-сапиенса, или да је створен као керамичка статуа која је оживела, на крају нема суштинске раз- лике очигледно је да у црква свете тројице на антарктику, најјужнија православна црква на свету, изграђена 1992 године код руске поларне станице белингсхаузен 20 4/2011 оба ова случаја саздавање овог бића потиче од елемената свемира, односно раштркане свемирске прашине, која, на неки начин, за последицу има организоване облике живо- та оба ова става се своде на ту једноставну истину истинска хришћанска перспектива у овом разматрању је сазнање да је човек биће са којим се бог сјединио а то је исти- на коју често превиђамо дешава се да, чак и као хришћани, заузимамо антрополошке ставове на тему стварања а притом не узи- мамо у обзир ово богословско начело као исход тога наша богословска разматрања су понекада обојена истом површношћу као и световна философија, ако не и горе од ње свет сматра да може испитати постојање, свест, разум, етичке и друштве- не вредности човека посматрајући га као објективан биолошки, природни феномен међутим, као хришћани, морамо јасно да истакнемо да, с обзиром на то да је чове- чанска плот сједињена са самим богом у личности христовој, свеукупност човека није исцрпљена његовом биолошком при- родом иако његове природне енергије одају такав утисак немогуће је говорити о чове- ку и основама за његово спасење одвојено од самоочигледне чињенице да он није човек због биолошких случајности, већ због тога што је бог постао човек ово је засигурно теоретска основа која би, међутим, могла да се преокрене од тео- ретске у живу и емпиријску кроз живот у духу светоме тада тајна цркве постаје од кључног значаја за човека јер је јасно да је човеку немогуће да буде независан и да буде самоусавршавајуће биће без бога без свог односа са богом, он престаје да буде истински човек ако постоји разлика између човека и остатка творевине, она потиче управо из овог једног, изузетног богословског начела о „једином новом под сунцем“ – како кажу оци цркве као одго- вор на речи античких философа да „нема ничег новог под сунцем“, оци су рекли да постоји само једна ствар која се не понавља, која је несхватљива сваком људском уму, која је у потпуности ван сва- ког природног поретка: да је бог постао човек ова стварност истиче онај догађај у људској историји који се супротставља идеји пролазности времена древни паганизам је оштроумно схватио природу пролазности времена као нешто што је сабијено у бескрајно увек кружно понављање да се подсетимо бајке о сизи- фу, који у себи сажима слику узалудног људског напора као и увек цикличног вре- мена кроз непрестано, вечно понављање једина ствар која заиста разбија ово кру- жење истих ствари у људској историји је рођење христово, догађај који означава почетак нове историје у људској свести истина је да је историјско време, као пре- кид увек кружног понављања, настало кроз хришћанску мисао, јер једина нова ствар коју човеков ум може да схвати је догађај у којем је сам бог, узрок свега, постао део творевине, примио је на себе и сјединио се са нама живот у цркви црквени живот тако није ништа друго до слика истине оваплоћења он је истина не због тога што се не може довести у сум- њу, већ управо због тога што може да постане сасвим искуствен и да дâ смисао људском животу, избављајући га од бес- мисла који се јавља када се човек запита о свом животу и када не учествује у том догађају из тог разлога су оци цркве људско схватање које погрешно цркву своди на светску организацију видели као пресудан ударац богословском схватању природе цркве природа цркве је увек двојна, управо због тога што је она засно- вана на оваплоћењу христовом: она је ико- на духа светога у свету, односно икона творевине која сапостоји са енергијом и живот у христу јул/август 2011 21 благодаћу божијом, загрљај духа светога и света имајући све ово на уму, можемо да разу- мемо због чега је црквени живот тако нео- пходан за спасење шта још спасење може представљати човеку ако човека одредимо као биће са којим се бог сјединио? оно није ништа друго до човеково узимање у обзир ове стварности, која је са њим пове- зана иза природе његове биолошке ство- рености и иза његовог биолошког живота, и његово окушање ове стварности, јер се корен његовог постојања налази управо ту из тог разлога – ово је за њега спасење то није спасење због тога што је бог тако одлучио, из неког законског разлога, да то буде начин на који он жели да се човек понаша како би био спашен морамо се ослободити оваквог законског схватања еклисиолошких и теолошких питања, које је исход западног утицаја и посебно тежње пропадљивог човека да све види и тумачи- на опипљив и рационалистички начин можда ћемо у почетку бити привучени једноставношћу таквог тумачења, али оно се на крају показује као бесплодно и неизвесно духовни напори морају да почну од основе која има смисао једина таква осно- ва о којој смо учени кроз свето предање каже да је човеку потребан живот цркве, због тога што живот цркве човеково постојање чува у целости будући да је човек биће са којим се бог сјединио, истин- ски живот човеков не може бити нешто друго до живот са богом ово је основна духовна природа цркве: тело верних које постаје тело христово, односно јединство створења са нествореним у животу црквесветитељи прихватају начин божанског живота бивајући ојачани уте- шитељном енергијом духа светога они учествују у божанском животу општећи са природом која је непропадљива они спа- савају себе у потпуности и истинито, вра- ћајући се животодавној енергији која је извор и истинита основа њиховог постоја- ња ово непрекидно сврсисходно усмера- вање њихових живота је врело светости и сваке врлине, чинећи њихова срца сагла- сним етосу савршеног човека који је сâм христос јоанис каломирос наслов изворника: john kalomiros, “the meaning of salvation in christ” http://wwwzephyrgr/stjohn/salvationhtm треба да будемо потпу- но свесни да оно за чиме трагамо има везе са нечим што је изван природе у супротном, ако спустимо ниво нашег разматрања о смислу спасења на ствари које су само природне или биолошке и видимо чове- ка једино у његовим при- родним оквирима, доби- ћемо психолошко и мора- листичко разумевање оно- га за чиме трагамо православна црква у берату, на истоку албаније 22 4/2011 како у византији тако и у србији за време светог саве, становни- штво je било углавном хришћан- ске православне вере сама та чињеница омогућила је да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј да су грађани државе истовре- мено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагла- сја, складности и узајамности цркве и државе у византији и србији за неоме- тано спровођење таквог система најод- говорнији су владар државе и поглавар цркве српска именица сагласје пред- ставља тачан превод грчке именице симфонија; овако је свети цар јустини- јан (владао од 527 до 565 године после христа) означио однос складне сарадње царске и црквене власти иначе, сматра се да је реформа законодавства била је- дан од јустинијанових највећих подвига осим што је кодификовао све дотада- шње законе, цар је донео и низ нове- ла, потпуно нових законских прописа, којима је заправо осавремењено читаво законодавство кроз симфонију, људима у држави омогућено је да слободно и од- говорно дају цару царево – али не више, а богу божије – али не мање смисао ове теорије јесте да се схвати, да је само један врховни извор власти – бог, што проистиче и из христових речи кад га је пилат питао: „одакле си? а исус му не одговара пилат му тада рече: зар мени не одговараш? не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пу- стим? исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дато одозго“ (јн 19, 9-11) два највећа божија дара међу људима свети сава је укључио у законоправи- ло (гл 45) превод зборника јована схола- стика у 87 глава са грчког језика, где је обухваћен увод шесте новеле цара јусти- нијана, а који у преводу гласи, према иловичком препису из 1262 године и према грчком изворнику, овако: „најве- за време светога саве није владао „цезаропапизам”, јер ни у једном тренутку држава није господарила црквом: свети сава је успоставио органску заједницу између цркве и народа црква и држава светосавска вертикала – бог, краљ, домаћин ђакон мр ненад идризовић симфонијацркве и државе јул/август 2011 23 ћи дарови божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско а оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек богу моле јер, ако су први у свему непороч- ни и ако пред богом буди имали смелост, а други пра- вилно и како доликује почну украшавати предате им гра- дове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро а то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених прави- ла који су апостоли – праведно хваљени и слављени, и очевици божије речи – предали, а свети оци очували и казивали“ као што видимо, свештенство и цар- ство су непоходне организације људског друштва, јер постоје по вољи божијој и стога обе имају суверену власт за пости- зање циља да раде у истој сфери – људ- ском друштву, неопходна је сагласност међу њима, сагласност која је могућа само онда када се обе организа- ције потчињавају истим нормама, канонима који су дати од светих апостола и сачувани од светих отаца у пракси се та симфонија изражава у узајмној помо- ћи – молитвом, с једне, и влашћу, с друге стране православни хришћани нипошто нису аполитична бића – напротив! по уме- сним и тачним речима јед- ног нашег угледног теоло- га, човек је „боголика лич- ност, жива икона божија, и отуда по самој својој природи, али и по своме коначном есха- толошком назначењу, он је биће заједни- це и за заједништво, друштвено и дру- жевно биће, политичко или ако аристо- телов речник заменимо хришћанским – саборно и црквено биће“ симфонија симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико цркву толико и државу, на међусобну сарадњу за добро наро- да – тако што се узајам- но уважавају и помажу, а да при томе једна дру- гој не задиру у основе устројства и управљања цар јустинијан i (527-565) са својом пратњом; поред њега се налази епископ равенски максимијан: мозаик из апсиде базилике сан витале у равени, из 547 године 24 4/2011 однос цркве и државе за време светог саве свети сава је у основи прихватио разрађену византијску идеологију о односима између цркве и државе, али је осећао потребу да у том односу оза- кони нешто што је својствено србима стога је разумљив савин опрез да из византијске законске грађе не унесе у законоправило ништа што би могло да послужи представницима државе или цркве за превласт симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико цркву толико и држа- ву, на међусобну сарадњу за добро народа – тако што се узајамно уважава- ју и помажу, а да при томе једна другој не задиру у основе устројства и упра- вљања из складне сарадње цркве и државе, којима су се обично и границе поклапале, развила се снажна немањић- ка србија, у којој је српска црква забе- лежила свој највећи процват у сваком погледу за време светога саве није владао „цезаропапизам“, јер ни у једном тренут- ку држава није господарила црквом црква служи, али њена је и дужност да служи, под условом да то служење буде по љубави, а не по чиновничкој дужно- сти савини биографи сведоче да сава заповеда да се сазове сабор клира и народа, а не стефан, да сава поставља епископе и игра главну улогу у избору свога наследника архиепископа арсени- ја свети сава није теократски управљао државом и одређивао њену политику, али је успостављао мир (спољашни или уну- трашњи) кад год се за то указивала при- лика свети сава је успоставио органску заједницу између цркве и народа божан- ским надахнућем ојачао је дух народног јединства под једним владарем и лозом немањића саздао је државотворно родо- љубље и домаћински поредак по свето- савској вертикали – бог, краљ, домаћин аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије свети сава, први архиепископ српски, и свети симеон (стефан немања): фреске из манастира студенице, из краљеве цркве (задужбине српског краља милутина), рад из 1314 године црква и држава јул/август 2011 25 пророци су кључна група за форми- рање старозаветних веровања реч пророк означава неког ко говори у нечије име пророци божији, стога, говоре у име божије најпре су то биле групе хари- зматских екстатичара који су прорицали, понекад уз употребу екстатичке музике и плеса (1сам 19, 19-24; 2цар 3, 14-16) први непосредни спомен израилског пророштва повезан је са мојсејем и старешинама изра- илских племена које је дух господњи довео у стање пророчке екстазе мојсеј, вођа израиљског народа је, стога, архетип проро- ка и први пророчки старешина – духовник старог завета (бр 11, 25-29) до времена позног периода судија и ране монархије, пророчка делатност се не спо- миње често крајем тог периода пророчки покрет добија замах захваљујући самуилу, угледном пророку-судији (1сам 2, 2126; 3, 1-4,1), који је крунисао првог израилског монарха, саула сукоб харизматске судиј- ско-пророчке власти самуила и младе институције монархије коју је представљао негдашњи самуилов штићеник саул био је неизбежан последица је била ограничава- ње политичког деловања самуила, али и губљење моралног ауторитета саула у овом контексту се, по први пут, спомињу пророчки синови окупљени око пророчког оца – самуила изворно породични терми- ни отац-син овде имају проширено значење које одаје ауторитет, саветнички потенци- јал и углед пророчких вођа (суд 17, 10; 18, 19; 1сам 14, 52; 2цар 14, 14) пророчки синови били су препознавани као одвојени за јахвеа, за проучавање и преношење његове воље под старатељством пророка кога су сматрали духовним оцем нарација 1сам 10, 9-12 буди бројне недоу- мице, али је порука одељка јасна: саулов ауторитет зависи од јахвеовог вођства посредством надахнутог самуила (1сам 10, 5-10) када се саул није покорио јахвеу, дух га је напустио и отишао давиду (1сам 16, 13-14) контекст показује да термин (про- рочки) отац заправо означава старешину пророчких синова, групу пророка који су били окупљени под његовим старешин- ством и у нарочитом односу успостављање монархије водило је моди- фикацији пророчког покрета снажна и централизована владавина давида и соло- до времена позног периода судија и ране монархије, пророчка делатност се не спомиње често крајем тог периода пророчки покрет добија замах захваљујући самуилу, угледном пророку-судији стари завет пророчке вође – духовници старог завета јован благојевић 26 4/2011 мона потиснула је у извесној мери хари- зматски аспект пророчког деловања и ути- цајни пророци постају део царске админи- страције унутар које делују као царски саветници (2сам 7, 1-29; 12, 1-13) такав статус опстаје у већој или мањој мери и после поделе јединствене јеврејске царе- вине у јудеји, све до појаве великих про- рока – писаца исаије, јеремије и њихових следбеника, тако да на подручју јудеје нема спомена о делатности пророчких синова и њихових отаца (старешина) у самарији је пророчки покрет задржао изворну форму и начин деловања у живописним нарацијама о илији и јелисеју наилазимо на термине пророчки сино- ви и (пророчки) отац (1цар 20 35; 2цар 2, 3-715; 5, 22; 6, 1; 9, 1) последњи који их користи је пророк амос (ам 7, 14) значи, током периода од око три века, очувана је нека врста про- рочке сукцесије и окупља- ње група пророка око зна- чајног лидера који је, најве- роватније попут илије, бирао наследника да води наредну генерацију пророч- ких синова (1цар 19, 19-21) верско-политичке околности у нестабил- ном северном царству учиниле су да про- рочки покрет постане снажна опозиција владарском, углавном синкретистичком, култу сукоб је, поред верског имао и политичке димензије врхунац сукоба је досегнут током времена омријеве дина- стије, посебно током њеног последњег представника ахава и његове феничанске супруге језавиле која је озваничила ваалов култ у израилу свега неколико година касније, под вођством јелисеја, пророчки покрет је имао толико снагу да је постао кључни ослонац јујовог државног удара којим је уништена омријева династија власт је преузео радикални јахвиста који је, готово у потпуности, затро идолатрију у израилу (2цар гл 9 и10) нарочито је значајан опис преношења илијиног ауторитета на јелисеја у њему се необичано често јављају термини про- рочки синови и (пророчки) отац потоњи термин користи јелисеј да би изразио сво- ју жалост због илијиног одласка (2цар 2, 12 уп 2цар 6, 21; 13, 14), потом узима илијин плашт и чини чудо слично илији- ном, потврдивши се, пред пророчким синовима, као његов наследник (2цар 2, 13-15) наратор, у настав- ку, даје значајне податке који показују да су пророч- ки синови живели аскет- ским животом усамљени- штва и сиромаштва, али да су имали и склоност ка формирању заједница – уз искључиво одобрење јели- сеја то сугерише послу- шност пророчком старе- шини – оцу (2цар 3, 38-44; 6, 1-7) може се рећи да је пророчки покрет поставио темељ каснијих пустињач- ких заједница, попут кумранске, и посредно, хришћанског монаштва монашке карак- теристике пророчких заједница не треба апсолутизовати јер су се пророчки синови заправо периодично повлачили у аскезу да би се, у послушности пророчком стареши- ни молитвом и проучавањем светих списа, припремили за јавну делатност тако су пророчке старешине, као централни духовни ауторитет оваквих заједница, постали претеча свеколиког јудео-хри- шћанског духовништва аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој свети пророк мојсије, синајска икона из 13 века, детаљ стари завет јул/август 2011 27 пред крај живота, свети благородни деспот јован бранковић (+1502) покушао је да измоли помоћ од млетака ради одбране земље од напада турака на поновљени позив његове удовице јелене одазвао се свети кнез стефан штиљановић кнежеви одреди су дошли у срем из паштровића, носећи са собом заставу светог цара уроша, која се данас чува у шидском музеју по казивању непознатог писца, свети кнез стефан штиљановић се доселио из приморја у моровић, лепo и скромно сремско „градиште“, код данашњег шида, које је обновио и населио „многим народима“ нови двор светог кнеза налазио се западно од купиника (купинова), престонице деспотице јелене бранковић, пореклом из славне породице јакшић свети стефан је живео у складном браку „имајући помоћницу себи супругу јелену, благочестиву и доброчинитељну“ света јелена штиљановић, имењакиња деспотице јелене, била је друга супруга светога кнеза прва стефанова супруга анђелија, према истраживањима слободана милеуснића, спомиње се у сачуваном тестаменту и у народном предању из приморских крајева, које је забележио познати књижевник стефан митров љубиша угарски краљ, сигурно са знањем двора у купинику, упутио је светог кнеза на службу у шиклош на драви (1508) у време угарског краља лудовикa дошло је до најезде турака, који су освојили купиник и београд (1521) после пада купиника и бекства јованове удовице јелене у вилагошт, свети кнез стефан се борио против даљег надирања османских трупа купиник је ослобођен и обновљен, али је погибија краља лудовика на мохачу 1526 г отворила пут даљем надирању турака у борбама око упражњеног пре- стола, аустријски надвојвода фердинанд i хабсбуршки успео је да потисне против- ничке трупе и крунише се у стоном београду за краља угарске и чешке (5 новембар 1527) недуго после крунисања, краљ је примио светог стефана и поверио му властелинства михољац и глоговницу и управу над утврђењима нови град и ораховица у славонији док је трајао мир са турцима, краљ фердинанд је св свети стефан и јелена штиљановић свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по монашењу и раздељивању имања сиромашним и потребитим др ђорђе т вуковић свети ликови историје спц 28 4/2011 стефану, св јелени и њиховом потомству поклонио ешћен, посед некада моћног ловре илочког (21 јуна 1535) јеленино девојачко прези- ме наведено у краљевој повељи на латинском језику прочитано је као богдановић, што подсећа на херцего- вачку породицу богдановића или на требињску властелу богданчиће од потомства по имену је познат павле штиљановић, који је наставио очевим путем, у војној служби код фердинанда и његовог сина максимилијана цар максимилијан ii поставио је сина дивних и побожних родитеља за команданта са седиштем у шарлову (17 септембра 1573) помен деце у фердинандовој повељи, указује да су свети кнез и кнегиња осим сина павла имали најмање још једно дете, вероватно кћерку да би осигурао одбрану границе у немирна времена, краљ фердинанд је поставио светог стефана штиљановића за кастелана валпова (1540) султанова војска је кренула у поход на славонију почетком пролећа 1543 године напад је отпочео улама- бег, познат по својој суровости силовити бег је заузео ораховицу и опсео валпово команду над опсадом преузео је султан сулејман ii, који је дошао са главнином војске на град је испаљено 3173 комада камених ђулади, али су браниоци, под командом светог кнеза, одолели после двомесечне опсаде, султан сулејман је прихватио мирну предају валпова (23 јуна 1543) свети војсковођа је повео са собом „много народа српског“ (патријарх пајсије), у тврђаву шиклош, седиште шајкашке флоте непознати писац је забележио да је краљ угарске дао св стефану власт над великим градовима и многим селима, какву дотада није имао свети кнез није дуго поживео у новом достојанству: упокојио се у току припрема за одбрану града шиклуша, а сахрањен је на оближњем брду ђунтир „свето тело погребоше његови у жалости на месту нарочитом велики плач настаде над гро- бом светога од супруге, блажене јелене, и слугу његових, као некада над јосифом што учинише људи у египту“ (1мој 50, 26) (похвално слово) достојно се опростивши од супруга, св јелена је склонила породи- цу испред надирућих турских трупа према патријарху пајсију јањевцу свети стефан штиљановић, темпера на дрвету, рад станоја поповића из 1740 године свети ликови историје спц јул/август 2011 29 (повесно слово), преподобна јелена је стиг- ла и до града прага у чешкој земљи према xiii глави троношког родослова, прилазе прагу бранили су српски одреди којима су управљале српске војводе после извесног времена, необична свет- лост на брду ђунтир чудесно је просла- вила стефанове мошти, које су одмах откопали турски војници у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем сазнавши за дивно чудо, игуман теофило је свете мошти пренео у фрушкогорски манастир шишатовац (1543) вест о прослављању моштију стигла је и до св јелене, коју су, према речима непознатог живописца, спречили да крене на пут у поробљену земљу путовање је постало могуће, јер су турци прво склопили примирје (новем- бар 1545), а затим мир са аустријом (август 1548), који је потрајао до 1551 године преподобна јелена, „некако мудре ухитрив“, укрцала се на брод и стигла лађом до фрушке горе (непознати писац) дошла је у манастир шишатовац, „ где многе сузе са радошћу и умилним речима изливаше“ (патријарх пајсије) над чудотворним моштима, она је узнела захвалну молитву господу: „за ово, христе, спасе мој, величам тебе“ (служба светом стефану штиљановићу) манастир и мошти даривала је покло- нима спремљеним уочи путовања међу поклонима, посебно су се издвајали: стефанов раскошно украшен псалтир, пехари са исписаним стефановим и јелениним именом и грбом, као и пара- мон, покров за свету главу, са натписом који је златном жицом извезла: „госпожа јего јелена“ по патријарху пајсију, она је примила монашки постриг под именом јелисавета (исто монашко име као св царица јелена, супруга цара душана и мајка св цара уроша немањића) и под- визавала се у близини манастира шишатовца; по предању – у оближњој петковици, чији је ктитор била овакав избор подсећа на свету мајку ангелину бранковић (+1520), која је мошти мужа и сина положила у манастир благовештење у крушедолу, а сама се повукла у оближњи сретењски манастир (данас парохијска црква) света монахиња јелисавета поживела је још три године у монашком чину после смрти, према патријарху пајсију јањевцу, њене мошти су пренете у шишатовац, у припрату велике цркве и положене са леве стране до зида, где су се чувале свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по поклоњењу моштима, монашењу и раздељивању имања сиро- машним и потребитим свети стефан штиљановић, са „великим теодором жупаном“, по једном запису, био је кти- тор манастира шишатовца и кувеждинa, а св јелена, према предању, манастира марија ђид, северно од шиклоша, и манастира петковице необична светлост на брду ђунтир чудесно је прославила стефанове мошти, које су турски војници откопали у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем 30 4/2011 ко може против божанске силе? да господ није сматрао тело важним, не би се у њега оваплотио, и најзад – не би са њим васкрсао и вазнео се на небеса апологетика кивот са моштима светог никодима, патријарха српског (1446--1453), чува се у пећкој патријаршији јул/август 2011 31 „поштујући светитеље ми пошту- јемо и њихове свете мошти као сасу- де благодати божије, јер су њихова света и освећена тела благодаћу постала нетрулежна и чудотворна свете мошти су знак божјег благово- љења и благодатног присуства духа божјег у материјалним телима људ- ским, што представља такође сведо- чанство и залог да ће и тела људска васкрснути и наследити од бога нетрулежност и блажену бесмртност и живот вечни“ св јустин поповић негирање моштију у последње време на интернет форумима појављују се различити коментари који негирају пошто- вање моштију и уоп- ште само постојање светих моштију раз- лози које противници наводе укратко изгле- дају овако: 1 најпре се позивају на свето писмо, тврде- ћи да у светом писму не можемо наћи оправ- даност поштовања моштију у књизи пропо- ведника 9, 6 пише: „мртви ништа не знају“ – то важи за све, па и за оне које је црква прогласила светима 2 такође, позивајући се на свето писмо, противници моштију наводе да је клањање моштима идолопоклонство 3 трећа, и не мање битна ствар коју наводе, јесте претпоставка да су се тела појединих покојника нашла на тлу које није погодно за разградњу тела (нпр у мочварама које немају довољно кисеони- ка, што спречава разградњу), тзв при- родна мумификација, или да је црква намерно балсамовала тела појединих покојника, како би их користила у своје материјалне и идеолошке сврхе одговор противницима моштију „ко не прима и не поштује светитеље и њихове свете мошти тај не прима и не поштује ни христа ни бога оца“ св јустин поповић противници моштију наводе врло оскудне и површне аргументе за своје ставове библијска реченица „мртви ништа не знају“ не доказује да мошти не постоје своју веру у свете мошти црква такође утемељује на светом писму још је давид у својим псалмима забележио: „тога ради радује се срце моје и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види тру- лост“ (пс 16, 9-10) нови завет препун је места која на индиректан начин говоре о истом с друге стране, истина је да библијски писци не помињу поштовање моштију и да мојсије бележи: „господа свога бој се, њему једноме служи“ (5мој 6, 13), али нигде не помиње да је идолопоклонство клањање моштима ако је клањање њима идолопоклонство, шта је онда клањање мр драгана тодоровић 32 4/2011 камену код оних који себе такође сматра- ју наследницима старог завета? што се тиче природне мумуфикације, требало би објаснити следеће: истина је да у неким мочварама и уопште на поје- дином тлу нема довољно кисеоника, али то никако не значи да се на тај начин процес труљења може зауставити позна- то је да на процес труљења утичу аеробне бактерије када истроше кисеоник, оне угину али, тада наступају анаероби (бак- терије којима није потребан кисеоник) и настављају разградњу тела брзина и раз- витак труљења зависе од више фактора: ниске температуре или пак сувише висо- ке, успоравају труљење, али се тај процес убрзава на температури између 20 и 35 степени такође велика влажност (тела у води) спорије разграђује на сувом тлу, процес је најбржи, а у земљи најспорији у сваком случају, процес се обавља брже или спорије, али се не зауставља чак и да постоје случајеви природне мумификаци- је, житија светих не наводе да је неко тело пронађено у условима где је то било могуће противницима моштију, који верују да је црква сама балсамовала тела својих умрлих, не може се прећутати да вероват- но никада нису видели свете мошти изглед балсамованог покојника и мошти потпуно се разликују неоспорна је чињеница да су религио- зни разлози подстакли развој балсамова- ња народ у египту дубоко је веровао да тела умрлих морају остати читава, ако желе ући у царство божије процедура балсамовања трајала је и по неколико месеци импхотеп (3150 год пре хри- ста), је био иницијатор балсамовања, али су се начини мењали временом један од начина био је да се покојнику најпре изваде сви унутрашњи органи; мозак се вадио кроз ноздрве, а малим резом одстрањивали су се унутрашњи органи срце се остављало због посебног верова- ња да је оно средиште душе следећи корак био је да се тело премаже мешави- нама које у себи обавезно садрже со, и остави 35 дана у пустињи да се суши тек када би со и висока температура извукле воду и тело постало тамно, премазивало се мешавином мирисне смоле, уља, тамја- на, кедра и палминог вина затим се уви- јало у лан поново би се подвргавало сушењу још један месец и на крају пола- гало у гроб ова процедура није обавље- на над телима оних које је црква прогла- сила светима, што се може утврдити пре- гледањем тела уосталом, сваки верник зна да је већина моштију положена у отвореном ковчегу и да се њихова тела могу видети и додирнути црква не користи мошти у идеолошке сврхе и постоји одређени поступак кано- низације који се мора поштовати и не само то, слободно се може рећи да је вер- ни народ најзаслужнији када је у питању проглашавање особе за светитеља црква најпре проверава да ли се у народу већ поштује онај који се проглашава светим поред моштију, главни узрок су чуда која се дешавају над самим моштима или на гробу где је тело било положено тек ако су главни услови испуњени пише се био- графија покојног и врши иконопис, а сабор особу проглашава светом и увр- штава је у календар светих значи, црква иако је званична канонизација уведена у 11 веку, само поштовање моштију је много старије, о чему налазимо сведочанство међу првим хришћанима апологетика јул/август 2011 33 никога не проглашава светим, ако он то није сам по себи иако је званична канонизација уведена у 11 веку, само поштовање моштију је много старије, о чему налазимо сведочан- ство међу првим хришћанима дионисије ареопагит у спису о божанским именима сведочи да су се апостоли, након богоро- дичине смрти, окупили да се поклоне њеном телу житије еванђелисте матеја сведочи да се и сам еванђелист постарао да се његово тело сачува: јавио се еписко- пу платону и саопштио да се његово тело извуче из мора први хришћани водили су бригу да се мошти сачувају: тако су сачували мошти апостола андреја, тимо- теја, марије магдалене итд и пренели их у цариград свети јован златоусти на више начина сведочи о поштовању моштију над моштима светих мученика маркијана и мартирија подигао је цркву истицао је да је сила светитеља после његове смрти већа него за време његовог живота и да нам је због тога бог оставио мошти све- титеља ова и многа друга поштовања црква није одмах потврдила својим законом народ је почео да ходочасти, а од 4 века моштима приписује и чудотворну моћ црква је нешто касније потврдила посто- јећу праксу 7 канон седмог васељенског сабора одређује да се при освећењу цркве стављају мошти светитеља: „они часни храмови који су освећени без све- тих моштију мученика, одређујемо да у њима буде обављено постављање мошти- ју са уобичајеном молитвом“ црква сматра да су нетрулежна тела начин на који бог прославља своје угодни- ке то нам потврђује
... павле пише у посланици коринћанима: ако неко не љуби господа исуса христа, нека је ана- тема (1кор 16, 22) ово је својствено оно- ме ко ватрено воли дакле, сви смо ми били у греху, земља је била пуна безако- ња, а када се јавила јединородна реч божија и постала човек, грешници су нестали, остали су само они који су кри- ви за безакоња како и на који начин? он је оправдао све и избавио од грехова само је остало мало грешника, а многи су оправдани благосиљај, душо моја, господа! дакле, они који не желе да прослављају даваоца толиких добара, нека доживе оно што сам рекао; а ти, о душо, стално опевај свог творца и спаситеља наслов изворника: творения свт иоанна златоуста – том 5, књ 2: собеседование на псалом 103 милостиво шаљући своја добра, ти достављаш радост онима који се њима користе; а када се окренеш, сви они западају у пометеност и страх одузмеш им дух њихов, и они нестају, и у прах свој се враћају када ти хоћеш, душа и тело се разлучују 18 4/2011 искуство спасења у христу прет- поставља познавање tајне цркве смисао црквеног живота не може бити исцрпљен одласком на литургију у некој парохијској цркви нема сумње да је богослужење камен темељац хри- шћанског искуства и живота парохије; међутим, црквени живот би требало да из човека извире на начин на који би се раширио по свим аспектима човековог живота и на који би на крају обухватио његово свакодневно постојање као цели- ну у супротном, човек може мислити да је његово учешће у цркви нешто што је ограничено на неки одређени дан и неко време, или да је оно део његовог живота отргнут од свега другог ако на уму има само ову мисао, увек ће себи постављати важно питање: који је, заправо, смисао свега тога? ово треба да буде полазна тачка свих разматрања на ову тему ако ограничимо црквени живот на учешће у богослужењу, онда ћемо добити нејасну слику и неизве- сно је да ли из такве делимичности може проистећи смисао као људи који су заин- тересовани за духовни живот, треба добро да схватимо да оно што зовемо смислом може да произађе само из саборности (целовитости) која обухвата све у нашем животу немогуће је да смисао потекне из нечег делимичног – делимичност никада не ствара потпуни смисао сама по себи, већ само фрагментарну слику делимично неизбежно има везе са индивидуалношћу, односно са оним што човек у свом животу као појединац чини на пример: то да ли да недељом ујутру иде или не иде у цркву је његова лична одлука – питање које се тиче само његовог личног живота а у индивидуалности се не налази смисао ако тај део живота потиче из саборне и живот у христу смисао спасења ухристу будући да је човек биће са којим се бог сјединио, истински живот човеков не може бити нешто друго до живот са богом превод са енглеског: маријана и срећко петровић логос постаде тело: рођење христово, румунска икона јул/август 2011 19 шире духовне перспективе и искуства које га води да сваки тренутак у свом животу живи на одређени начин, једино тада човек може да распозна смисао иза свих ових изолованих поступака ако желимо да наша дела уроде плодом, треба да избегнемо став који просто пре- рађује уобичајене поступке, не доводећи у сумњу стварни смисао који се иза тога крије неће нам се судити на основу испу- њења закона или наше покорности прави- лима хришћанског живота, већ на основу етоса живота који из нас проистиче на жив начин, као сведочење христа и јеван- ђеља једина тајна шта ми хришћани подразумевамо под спасењем? шта спасење може да значи за људско биће које је рођено, одраста и уми- ре? како бисмо дошли до сврсисходног разматрања о спасењу, треба да будемо потпуно свесни да оно за чиме трагамо има везе са нечим што је изван приро- де у супротном, ако спустимо ниво нашег разматрања о смислу спасења на ствари које су само природне или биолошке и видимо човека једино у његовим природним оквирима, добићемо психоло- шко и моралистичко разуме- вање онога за чиме трага- мо, разумевање које можеда се пронађе у било којој људској религији циљ религије уопштеје да човеку, као биолошком бићу, пону- ди ону моралну под- ршку која му је потреб- на како би био психо- лошки оснажен за потешкоће у животу требало би да смисао цркве и спасења тражимо изван тога за почетак, човек треба себе да види као биће које није самодовољно у свом физичком постојању другим речима, треба да превазиђемо ово биолошко поимање човека потрага за спасењем претпоставља теолошки и антрополошки приступ без тога, свако разматрање о цркви ће се водити на један посветовњачен начин према хришћанском опажању, постоји само једна хришћанска тајна која је ова- плоћена у цркви и која чини основу за било какво разматрање спасења, а та тајна јечињеница да је бог постао човек то је схватање које се може пронаћи једино у хришћанству и оно уздиже разматрање спасења и смисла живота на ниво који се прилично разликује од било којег религи- јског ако бисмо радије рекли да црква и хришћанство нису религија већ нешто друго, то је управо због тога што хришћан- ско предање и хришћанска духовност за своју основу имају тајну да се бог ова- плотио ова чињеница неизбежно за последи- це има читав низ ствари то значи да човек више није само биће које се рађа, одраста и умире у складу са неким биолошким поретком, већ да је човек биће са којим се сам бог сјединио ово је такође претпоставка за разумевање стварања човека често смо сведоци дебата и неслага- ња о стварању човека која немају духовну основу јер, било да неко подржава идеју да је човек створен као животиња која се временом развијала у хомо-сапиенса, или да је створен као керамичка статуа која је оживела, на крају нема суштинске раз- лике очигледно је да у црква свете тројице на антарктику, најјужнија православна црква на свету, изграђена 1992 године код руске поларне станице белингсхаузен 20 4/2011 оба ова случаја саздавање овог бића потиче од елемената свемира, односно раштркане свемирске прашине, која, на неки начин, за последицу има организоване облике живо- та оба ова става се своде на ту једноставну истину истинска хришћанска перспектива у овом разматрању је сазнање да је човек биће са којим се бог сјединио а то је исти- на коју често превиђамо дешава се да, чак и као хришћани, заузимамо антрополошке ставове на тему стварања а притом не узи- мамо у обзир ово богословско начело као исход тога наша богословска разматрања су понекада обојена истом површношћу као и световна философија, ако не и горе од ње свет сматра да може испитати постојање, свест, разум, етичке и друштве- не вредности човека посматрајући га као објективан биолошки, природни феномен међутим, као хришћани, морамо јасно да истакнемо да, с обзиром на то да је чове- чанска плот сједињена са самим богом у личности христовој, свеукупност човека није исцрпљена његовом биолошком при- родом иако његове природне енергије одају такав утисак немогуће је говорити о чове- ку и основама за његово спасење одвојено од самоочигледне чињенице да он није човек због биолошких случајности, већ због тога што је бог постао човек ово је засигурно теоретска основа која би, међутим, могла да се преокрене од тео- ретске у живу и емпиријску кроз живот у духу светоме тада тајна цркве постаје од кључног значаја за човека јер је јасно да је човеку немогуће да буде независан и да буде самоусавршавајуће биће без бога без свог односа са богом, он престаје да буде истински човек ако постоји разлика између човека и остатка творевине, она потиче управо из овог једног, изузетног богословског начела о „једином новом под сунцем“ – како кажу оци цркве као одго- вор на речи античких философа да „нема ничег новог под сунцем“, оци су рекли да постоји само једна ствар која се не понавља, која је несхватљива сваком људском уму, која је у потпуности ван сва- ког природног поретка: да је бог постао човек ова стварност истиче онај догађај у људској историји који се супротставља идеји пролазности времена древни паганизам је оштроумно схватио природу пролазности времена као нешто што је сабијено у бескрајно увек кружно понављање да се подсетимо бајке о сизи- фу, који у себи сажима слику узалудног људског напора као и увек цикличног вре- мена кроз непрестано, вечно понављање једина ствар која заиста разбија ово кру- жење истих ствари у људској историји је рођење христово, догађај који означава почетак нове историје у људској свести истина је да је историјско време, као пре- кид увек кружног понављања, настало кроз хришћанску мисао, јер једина нова ствар коју човеков ум може да схвати је догађај у којем је сам бог, узрок свега, постао део творевине, примио је на себе и сјединио се са нама живот у цркви црквени живот тако није ништа друго до слика истине оваплоћења он је истина не због тога што се не може довести у сум- њу, већ управо због тога што може да постане сасвим искуствен и да дâ смисао људском животу, избављајући га од бес- мисла који се јавља када се човек запита о свом животу и када не учествује у том догађају из тог разлога су оци цркве људско схватање које погрешно цркву своди на светску организацију видели као пресудан ударац богословском схватању природе цркве природа цркве је увек двојна, управо због тога што је она засно- вана на оваплоћењу христовом: она је ико- на духа светога у свету, односно икона творевине која сапостоји са енергијом и живот у христу јул/август 2011 21 благодаћу божијом, загрљај духа светога и света имајући све ово на уму, можемо да разу- мемо због чега је црквени живот тако нео- пходан за спасење шта још спасење може представљати човеку ако човека одредимо као биће са којим се бог сјединио? оно није ништа друго до човеково узимање у обзир ове стварности, која је са њим пове- зана иза природе његове биолошке ство- рености и иза његовог биолошког живота, и његово окушање ове стварности, јер се корен његовог постојања налази управо ту из тог разлога – ово је за њега спасење то није спасење због тога што је бог тако одлучио, из неког законског разлога, да то буде начин на који он жели да се човек понаша како би био спашен морамо се ослободити оваквог законског схватања еклисиолошких и теолошких питања, које је исход западног утицаја и посебно тежње пропадљивог човека да све види и тумачи- на опипљив и рационалистички начин можда ћемо у почетку бити привучени једноставношћу таквог тумачења, али оно се на крају показује као бесплодно и неизвесно духовни напори морају да почну од основе која има смисао једина таква осно- ва о којој смо учени кроз свето предање каже да је човеку потребан живот цркве, због тога што живот цркве човеково постојање чува у целости будући да је човек биће са којим се бог сјединио, истин- ски живот човеков не може бити нешто друго до живот са богом ово је основна духовна природа цркве: тело верних које постаје тело христово, односно јединство створења са нествореним у животу црквесветитељи прихватају начин божанског живота бивајући ојачани уте- шитељном енергијом духа светога они учествују у божанском животу општећи са природом која је непропадљива они спа- савају себе у потпуности и истинито, вра- ћајући се животодавној енергији која је извор и истинита основа њиховог постоја- ња ово непрекидно сврсисходно усмера- вање њихових живота је врело светости и сваке врлине, чинећи њихова срца сагла- сним етосу савршеног човека који је сâм христос јоанис каломирос наслов изворника: john kalomiros, “the meaning of salvation in christ” http://wwwzephyrgr/stjohn/salvationhtm треба да будемо потпу- но свесни да оно за чиме трагамо има везе са нечим што је изван природе у супротном, ако спустимо ниво нашег разматрања о смислу спасења на ствари које су само природне или биолошке и видимо чове- ка једино у његовим при- родним оквирима, доби- ћемо психолошко и мора- листичко разумевање оно- га за чиме трагамо православна црква у берату, на истоку албаније 22 4/2011 како у византији тако и у србији за време светог саве, становни- штво je било углавном хришћан- ске православне вере сама та чињеница омогућила је да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј да су грађани државе истовре- мено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагла- сја, складности и узајамности цркве и државе у византији и србији за неоме- тано спровођење таквог система најод- говорнији су владар државе и поглавар цркве српска именица сагласје пред- ставља тачан превод грчке именице симфонија; овако је свети цар јустини- јан (владао од 527 до 565 године после христа) означио однос складне сарадње царске и црквене власти иначе, сматра се да је реформа законодавства била је- дан од јустинијанових највећих подвига осим што је кодификовао све дотада- шње законе, цар је донео и низ нове- ла, потпуно нових законских прописа, којима је заправо осавремењено читаво законодавство кроз симфонију, људима у држави омогућено је да слободно и од- говорно дају цару царево – али не више, а богу божије – али не мање смисао ове теорије јесте да се схвати, да је само један врховни извор власти – бог, што проистиче и из христових речи кад га је пилат питао: „одакле си? а исус му не одговара пилат му тада рече: зар мени не одговараш? не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пу- стим? исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дато одозго“ (јн 19, 9-11) два највећа божија дара међу људима свети сава је укључио у законоправи- ло (гл 45) превод зборника јована схола- стика у 87 глава са грчког језика, где је обухваћен увод шесте новеле цара јусти- нијана, а који у преводу гласи, према иловичком препису из 1262 године и према грчком изворнику, овако: „најве- за време светога саве није владао „цезаропапизам”, јер ни у једном тренутку држава није господарила црквом: свети сава је успоставио органску заједницу између цркве и народа црква и држава светосавска вертикала – бог, краљ, домаћин ђакон мр ненад идризовић симфонијацркве и државе јул/август 2011 23 ћи дарови божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско а оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек богу моле јер, ако су први у свему непороч- ни и ако пред богом буди имали смелост, а други пра- вилно и како доликује почну украшавати предате им гра- дове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро а то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених прави- ла који су апостоли – праведно хваљени и слављени, и очевици божије речи – предали, а свети оци очували и казивали“ као што видимо, свештенство и цар- ство су непоходне организације људског друштва, јер постоје по вољи божијој и стога обе имају суверену власт за пости- зање циља да раде у истој сфери – људ- ском друштву, неопходна је сагласност међу њима, сагласност која је могућа само онда када се обе организа- ције потчињавају истим нормама, канонима који су дати од светих апостола и сачувани од светих отаца у пракси се та симфонија изражава у узајмној помо- ћи – молитвом, с једне, и влашћу, с друге стране православни хришћани нипошто нису аполитична бића – напротив! по уме- сним и тачним речима јед- ног нашег угледног теоло- га, човек је „боголика лич- ност, жива икона божија, и отуда по самој својој природи, али и по своме коначном есха- толошком назначењу, он је биће заједни- це и за заједништво, друштвено и дру- жевно биће, политичко или ако аристо- телов речник заменимо хришћанским – саборно и црквено биће“ симфонија симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико цркву толико и државу, на међусобну сарадњу за добро наро- да – тако што се узајам- но уважавају и помажу, а да при томе једна дру- гој не задиру у основе устројства и управљања цар јустинијан i (527-565) са својом пратњом; поред њега се налази епископ равенски максимијан: мозаик из апсиде базилике сан витале у равени, из 547 године 24 4/2011 однос цркве и државе за време светог саве свети сава је у основи прихватио разрађену византијску идеологију о односима између цркве и државе, али је осећао потребу да у том односу оза- кони нешто што је својствено србима стога је разумљив савин опрез да из византијске законске грађе не унесе у законоправило ништа што би могло да послужи представницима државе или цркве за превласт симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико цркву толико и држа- ву, на међусобну сарадњу за добро народа – тако што се узајамно уважава- ју и помажу, а да при томе једна другој не задиру у основе устројства и упра- вљања из складне сарадње цркве и државе, којима су се обично и границе поклапале, развила се снажна немањић- ка србија, у којој је српска црква забе- лежила свој највећи процват у сваком погледу за време светога саве није владао „цезаропапизам“, јер ни у једном тренут- ку држава није господарила црквом црква служи, али њена је и дужност да служи, под условом да то служење буде по љубави, а не по чиновничкој дужно- сти савини биографи сведоче да сава заповеда да се сазове сабор клира и народа, а не стефан, да сава поставља епископе и игра главну улогу у избору свога наследника архиепископа арсени- ја свети сава није теократски управљао државом и одређивао њену политику, али је успостављао мир (спољашни или уну- трашњи) кад год се за то указивала при- лика свети сава је успоставио органску заједницу између цркве и народа божан- ским надахнућем ојачао је дух народног јединства под једним владарем и лозом немањића саздао је државотворно родо- љубље и домаћински поредак по свето- савској вертикали – бог, краљ, домаћин аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библиотеке србије свети сава, први архиепископ српски, и свети симеон (стефан немања): фреске из манастира студенице, из краљеве цркве (задужбине српског краља милутина), рад из 1314 године црква и држава јул/август 2011 25 пророци су кључна група за форми- рање старозаветних веровања реч пророк означава неког ко говори у нечије име пророци божији, стога, говоре у име божије најпре су то биле групе хари- зматских екстатичара који су прорицали, понекад уз употребу екстатичке музике и плеса (1сам 19, 19-24; 2цар 3, 14-16) први непосредни спомен израилског пророштва повезан је са мојсејем и старешинама изра- илских племена које је дух господњи довео у стање пророчке екстазе мојсеј, вођа израиљског народа је, стога, архетип проро- ка и први пророчки старешина – духовник старог завета (бр 11, 25-29) до времена позног периода судија и ране монархије, пророчка делатност се не спо- миње често крајем тог периода пророчки покрет добија замах захваљујући самуилу, угледном пророку-судији (1сам 2, 2126; 3, 1-4,1), који је крунисао првог израилског монарха, саула сукоб харизматске судиј- ско-пророчке власти самуила и младе институције монархије коју је представљао негдашњи самуилов штићеник саул био је неизбежан последица је била ограничава- ње политичког деловања самуила, али и губљење моралног ауторитета саула у овом контексту се, по први пут, спомињу пророчки синови окупљени око пророчког оца – самуила изворно породични терми- ни отац-син овде имају проширено значење које одаје ауторитет, саветнички потенци- јал и углед пророчких вођа (суд 17, 10; 18, 19; 1сам 14, 52; 2цар 14, 14) пророчки синови били су препознавани као одвојени за јахвеа, за проучавање и преношење његове воље под старатељством пророка кога су сматрали духовним оцем нарација 1сам 10, 9-12 буди бројне недоу- мице, али је порука одељка јасна: саулов ауторитет зависи од јахвеовог вођства посредством надахнутог самуила (1сам 10, 5-10) када се саул није покорио јахвеу, дух га је напустио и отишао давиду (1сам 16, 13-14) контекст показује да термин (про- рочки) отац заправо означава старешину пророчких синова, групу пророка који су били окупљени под његовим старешин- ством и у нарочитом односу успостављање монархије водило је моди- фикацији пророчког покрета снажна и централизована владавина давида и соло- до времена позног периода судија и ране монархије, пророчка делатност се не спомиње често крајем тог периода пророчки покрет добија замах захваљујући самуилу, угледном пророку-судији стари завет пророчке вође – духовници старог завета јован благојевић 26 4/2011 мона потиснула је у извесној мери хари- зматски аспект пророчког деловања и ути- цајни пророци постају део царске админи- страције унутар које делују као царски саветници (2сам 7, 1-29; 12, 1-13) такав статус опстаје у већој или мањој мери и после поделе јединствене јеврејске царе- вине у јудеји, све до појаве великих про- рока – писаца исаије, јеремије и њихових следбеника, тако да на подручју јудеје нема спомена о делатности пророчких синова и њихових отаца (старешина) у самарији је пророчки покрет задржао изворну форму и начин деловања у живописним нарацијама о илији и јелисеју наилазимо на термине пророчки сино- ви и (пророчки) отац (1цар 20 35; 2цар 2, 3-715; 5, 22; 6, 1; 9, 1) последњи који их користи је пророк амос (ам 7, 14) значи, током периода од око три века, очувана је нека врста про- рочке сукцесије и окупља- ње група пророка око зна- чајног лидера који је, најве- роватније попут илије, бирао наследника да води наредну генерацију пророч- ких синова (1цар 19, 19-21) верско-политичке околности у нестабил- ном северном царству учиниле су да про- рочки покрет постане снажна опозиција владарском, углавном синкретистичком, култу сукоб је, поред верског имао и политичке димензије врхунац сукоба је досегнут током времена омријеве дина- стије, посебно током њеног последњег представника ахава и његове феничанске супруге језавиле која је озваничила ваалов култ у израилу свега неколико година касније, под вођством јелисеја, пророчки покрет је имао толико снагу да је постао кључни ослонац јујовог државног удара којим је уништена омријева династија власт је преузео радикални јахвиста који је, готово у потпуности, затро идолатрију у израилу (2цар гл 9 и10) нарочито је значајан опис преношења илијиног ауторитета на јелисеја у њему се необичано често јављају термини про- рочки синови и (пророчки) отац потоњи термин користи јелисеј да би изразио сво- ју жалост због илијиног одласка (2цар 2, 12 уп 2цар 6, 21; 13, 14), потом узима илијин плашт и чини чудо слично илији- ном, потврдивши се, пред пророчким синовима, као његов наследник (2цар 2, 13-15) наратор, у настав- ку, даје значајне податке који показују да су пророч- ки синови живели аскет- ским животом усамљени- штва и сиромаштва, али да су имали и склоност ка формирању заједница – уз искључиво одобрење јели- сеја то сугерише послу- шност пророчком старе- шини – оцу (2цар 3, 38-44; 6, 1-7) може се рећи да је пророчки покрет поставио темељ каснијих пустињач- ких заједница, попут кумранске, и посредно, хришћанског монаштва монашке карак- теристике пророчких заједница не треба апсолутизовати јер су се пророчки синови заправо периодично повлачили у аскезу да би се, у послушности пророчком стареши- ни молитвом и проучавањем светих списа, припремили за јавну делатност тако су пророчке старешине, као централни духовни ауторитет оваквих заједница, постали претеча свеколиког јудео-хри- шћанског духовништва аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој свети пророк мојсије, синајска икона из 13 века, детаљ стари завет јул/август 2011 27 пред крај живота, свети благородни деспот јован бранковић (+1502) покушао је да измоли помоћ од млетака ради одбране земље од напада турака на поновљени позив његове удовице јелене одазвао се свети кнез стефан штиљановић кнежеви одреди су дошли у срем из паштровића, носећи са собом заставу светог цара уроша, која се данас чува у шидском музеју по казивању непознатог писца, свети кнез стефан штиљановић се доселио из приморја у моровић, лепo и скромно сремско „градиште“, код данашњег шида, које је обновио и населио „многим народима“ нови двор светог кнеза налазио се западно од купиника (купинова), престонице деспотице јелене бранковић, пореклом из славне породице јакшић свети стефан је живео у складном браку „имајући помоћницу себи супругу јелену, благочестиву и доброчинитељну“ света јелена штиљановић, имењакиња деспотице јелене, била је друга супруга светога кнеза прва стефанова супруга анђелија, према истраживањима слободана милеуснића, спомиње се у сачуваном тестаменту и у народном предању из приморских крајева, које је забележио познати књижевник стефан митров љубиша угарски краљ, сигурно са знањем двора у купинику, упутио је светог кнеза на службу у шиклош на драви (1508) у време угарског краља лудовикa дошло је до најезде турака, који су освојили купиник и београд (1521) после пада купиника и бекства јованове удовице јелене у вилагошт, свети кнез стефан се борио против даљег надирања османских трупа купиник је ослобођен и обновљен, али је погибија краља лудовика на мохачу 1526 г отворила пут даљем надирању турака у борбама око упражњеног пре- стола, аустријски надвојвода фердинанд i хабсбуршки успео је да потисне против- ничке трупе и крунише се у стоном београду за краља угарске и чешке (5 новембар 1527) недуго после крунисања, краљ је примио светог стефана и поверио му властелинства михољац и глоговницу и управу над утврђењима нови град и ораховица у славонији док је трајао мир са турцима, краљ фердинанд је св свети стефан и јелена штиљановић свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по монашењу и раздељивању имања сиромашним и потребитим др ђорђе т вуковић свети ликови историје спц 28 4/2011 стефану, св јелени и њиховом потомству поклонио ешћен, посед некада моћног ловре илочког (21 јуна 1535) јеленино девојачко прези- ме наведено у краљевој повељи на латинском језику прочитано је као богдановић, што подсећа на херцего- вачку породицу богдановића или на требињску властелу богданчиће од потомства по имену је познат павле штиљановић, који је наставио очевим путем, у војној служби код фердинанда и његовог сина максимилијана цар максимилијан ii поставио је сина дивних и побожних родитеља за команданта са седиштем у шарлову (17 септембра 1573) помен деце у фердинандовој повељи, указује да су свети кнез и кнегиња осим сина павла имали најмање још једно дете, вероватно кћерку да би осигурао одбрану границе у немирна времена, краљ фердинанд је поставио светог стефана штиљановића за кастелана валпова (1540) султанова војска је кренула у поход на славонију почетком пролећа 1543 године напад је отпочео улама- бег, познат по својој суровости силовити бег је заузео ораховицу и опсео валпово команду над опсадом преузео је султан сулејман ii, који је дошао са главнином војске на град је испаљено 3173 комада камених ђулади, али су браниоци, под командом светог кнеза, одолели после двомесечне опсаде, султан сулејман је прихватио мирну предају валпова (23 јуна 1543) свети војсковођа је повео са собом „много народа српског“ (патријарх пајсије), у тврђаву шиклош, седиште шајкашке флоте непознати писац је забележио да је краљ угарске дао св стефану власт над великим градовима и многим селима, какву дотада није имао свети кнез није дуго поживео у новом достојанству: упокојио се у току припрема за одбрану града шиклуша, а сахрањен је на оближњем брду ђунтир „свето тело погребоше његови у жалости на месту нарочитом велики плач настаде над гро- бом светога од супруге, блажене јелене, и слугу његових, као некада над јосифом што учинише људи у египту“ (1мој 50, 26) (похвално слово) достојно се опростивши од супруга, св јелена је склонила породи- цу испред надирућих турских трупа према патријарху пајсију јањевцу свети стефан штиљановић, темпера на дрвету, рад станоја поповића из 1740 године свети ликови историје спц јул/август 2011 29 (повесно слово), преподобна јелена је стиг- ла и до града прага у чешкој земљи према xiii глави троношког родослова, прилазе прагу бранили су српски одреди којима су управљале српске војводе после извесног времена, необична свет- лост на брду ђунтир чудесно је просла- вила стефанове мошти, које су одмах откопали турски војници у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем сазнавши за дивно чудо, игуман теофило је свете мошти пренео у фрушкогорски манастир шишатовац (1543) вест о прослављању моштију стигла је и до св јелене, коју су, према речима непознатог живописца, спречили да крене на пут у поробљену земљу путовање је постало могуће, јер су турци прво склопили примирје (новем- бар 1545), а затим мир са аустријом (август 1548), који је потрајао до 1551 године преподобна јелена, „некако мудре ухитрив“, укрцала се на брод и стигла лађом до фрушке горе (непознати писац) дошла је у манастир шишатовац, „ где многе сузе са радошћу и умилним речима изливаше“ (патријарх пајсије) над чудотворним моштима, она је узнела захвалну молитву господу: „за ово, христе, спасе мој, величам тебе“ (служба светом стефану штиљановићу) манастир и мошти даривала је покло- нима спремљеним уочи путовања међу поклонима, посебно су се издвајали: стефанов раскошно украшен псалтир, пехари са исписаним стефановим и јелениним именом и грбом, као и пара- мон, покров за свету главу, са натписом који је златном жицом извезла: „госпожа јего јелена“ по патријарху пајсију, она је примила монашки постриг под именом јелисавета (исто монашко име као св царица јелена, супруга цара душана и мајка св цара уроша немањића) и под- визавала се у близини манастира шишатовца; по предању – у оближњој петковици, чији је ктитор била овакав избор подсећа на свету мајку ангелину бранковић (+1520), која је мошти мужа и сина положила у манастир благовештење у крушедолу, а сама се повукла у оближњи сретењски манастир (данас парохијска црква) света монахиња јелисавета поживела је још три године у монашком чину после смрти, према патријарху пајсију јањевцу, њене мошти су пренете у шишатовац, у припрату велике цркве и положене са леве стране до зида, где су се чувале свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по поклоњењу моштима, монашењу и раздељивању имања сиро- машним и потребитим свети стефан штиљановић, са „великим теодором жупаном“, по једном запису, био је кти- тор манастира шишатовца и кувеждинa, а св јелена, према предању, манастира марија ђид, северно од шиклоша, и манастира петковице необична светлост на брду ђунтир чудесно је прославила стефанове мошти, које су турски војници откопали у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем 30 4/2011 ко може против божанске силе? да господ није сматрао тело важним, не би се у њега оваплотио, и најзад – не би са њим васкрсао и вазнео се на небеса апологетика кивот са моштима светог никодима, патријарха српског (1446--1453), чува се у пећкој патријаршији јул/август 2011 31 „поштујући светитеље ми пошту- јемо и њихове свете мошти као сасу- де благодати божије, јер су њихова света и освећена тела благодаћу постала нетрулежна и чудотворна свете мошти су знак божјег благово- љења и благодатног присуства духа божјег у материјалним телима људ- ским, што представља такође сведо- чанство и залог да ће и тела људска васкрснути и наследити од бога нетрулежност и блажену бесмртност и живот вечни“ св јустин поповић негирање моштију у последње време на интернет форумима појављују се различити коментари који негирају пошто- вање моштију и уоп- ште само постојање светих моштију раз- лози које противници наводе укратко изгле- дају овако: 1 најпре се позивају на свето писмо, тврде- ћи да у светом писму не можемо наћи оправ- даност поштовања моштију у књизи пропо- ведника 9, 6 пише: „мртви ништа не знају“ – то важи за све, па и за оне које је црква прогласила светима 2 такође, позивајући се на свето писмо, противници моштију наводе да је клањање моштима идолопоклонство 3 трећа, и не мање битна ствар коју наводе, јесте претпоставка да су се тела појединих покојника нашла на тлу које није погодно за разградњу тела (нпр у мочварама које немају довољно кисеони- ка, што спречава разградњу), тзв при- родна мумификација, или да је црква намерно балсамовала тела појединих покојника, како би их користила у своје материјалне и идеолошке сврхе одговор противницима моштију „ко не прима и не поштује светитеље и њихове свете мошти тај не прима и не поштује ни христа ни бога оца“ св јустин поповић противници моштију наводе врло оскудне и површне аргументе за своје ставове библијска реченица „мртви ништа не знају“ не доказује да мошти не постоје своју веру у свете мошти црква такође утемељује на светом писму још је давид у својим псалмима забележио: „тога ради радује се срце моје и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види тру- лост“ (пс 16, 9-10) нови завет препун је места која на индиректан начин говоре о истом с друге стране, истина је да библијски писци не помињу поштовање моштију и да мојсије бележи: „господа свога бој се, њему једноме служи“ (5мој 6, 13), али нигде не помиње да је идолопоклонство клањање моштима ако је клањање њима идолопоклонство, шта је онда клањање мр драгана тодоровић 32 4/2011 камену код оних који себе такође сматра- ју наследницима старог завета? што се тиче природне мумуфикације, требало би објаснити следеће: истина је да у неким мочварама и уопште на поје- дином тлу нема довољно кисеоника, али то никако не значи да се на тај начин процес труљења може зауставити позна- то је да на процес труљења утичу аеробне бактерије када истроше кисеоник, оне угину али, тада наступају анаероби (бак- терије којима није потребан кисеоник) и настављају разградњу тела брзина и раз- витак труљења зависе од више фактора: ниске температуре или пак сувише висо- ке, успоравају труљење, али се тај процес убрзава на температури између 20 и 35 степени такође велика влажност (тела у води) спорије разграђује на сувом тлу, процес је најбржи, а у земљи најспорији у сваком случају, процес се обавља брже или спорије, али се не зауставља чак и да постоје случајеви природне мумификаци- је, житија светих не наводе да је неко тело пронађено у условима где је то било могуће противницима моштију, који верују да је црква сама балсамовала тела својих умрлих, не може се прећутати да вероват- но никада нису видели свете мошти изглед балсамованог покојника и мошти потпуно се разликују неоспорна је чињеница да су религио- зни разлози подстакли развој балсамова- ња народ у египту дубоко је веровао да тела умрлих морају остати читава, ако желе ући у царство божије процедура балсамовања трајала је и по неколико месеци импхотеп (3150 год пре хри- ста), је био иницијатор балсамовања, али су се начини мењали временом један од начина био је да се покојнику најпре изваде сви унутрашњи органи; мозак се вадио кроз ноздрве, а малим резом одстрањивали су се унутрашњи органи срце се остављало због посебног верова- ња да је оно средиште душе следећи корак био је да се тело премаже мешави- нама које у себи обавезно садрже со, и остави 35 дана у пустињи да се суши тек када би со и висока температура извукле воду и тело постало тамно, премазивало се мешавином мирисне смоле, уља, тамја- на, кедра и палминог вина затим се уви- јало у лан поново би се подвргавало сушењу још један месец и на крају пола- гало у гроб ова процедура није обавље- на над телима оних које је црква прогла- сила светима, што се може утврдити пре- гледањем тела уосталом, сваки верник зна да је већина моштију положена у отвореном ковчегу и да се њихова тела могу видети и додирнути црква не користи мошти у идеолошке сврхе и постоји одређени поступак кано- низације који се мора поштовати и не само то, слободно се може рећи да је вер- ни народ најзаслужнији када је у питању проглашавање особе за светитеља црква најпре проверава да ли се у народу већ поштује онај који се проглашава светим поред моштију, главни узрок су чуда која се дешавају над самим моштима или на гробу где је тело било положено тек ако су главни услови испуњени пише се био- графија покојног и врши иконопис, а сабор особу проглашава светом и увр- штава је у календар светих значи, црква иако је званична канонизација уведена у 11 веку, само поштовање моштију је много старије, о чему налазимо сведочанство међу првим хришћанима апологетика јул/август 2011 33 никога не проглашава светим, ако он то није сам по себи иако је званична канонизација уведена у 11 веку, само поштовање моштију је много старије, о чему налазимо сведочан- ство међу првим хришћанима дионисије ареопагит у спису о божанским именима сведочи да су се апостоли, након богоро- дичине смрти, окупили да се поклоне њеном телу житије еванђелисте матеја сведочи да се и сам еванђелист постарао да се његово тело сачува: јавио се еписко- пу платону и саопштио да се његово тело извуче из мора први хришћани водили су бригу да се мошти сачувају: тако су сачували мошти апостола андреја, тимо- теја, марије магдалене итд и пренели их у цариград свети јован златоусти на више начина сведочи о поштовању моштију над моштима светих мученика маркијана и мартирија подигао је цркву истицао је да је сила светитеља после његове смрти већа него за време његовог живота и да нам је због тога бог оставио мошти све- титеља ова и многа друга поштовања црква није одмах потврдила својим законом народ је почео да ходочасти, а од 4 века моштима приписује и чудотворну моћ црква је нешто касније потврдила посто- јећу праксу 7 канон седмог васељенског сабора одређује да се при освећењу цркве стављају мошти светитеља: „они часни храмови који су освећени без све- тих моштију мученика, одређујемо да у њима буде обављено постављање мошти- ју са уобичајеном молитвом“ црква сматра да су нетрулежна тела начин на који бог прославља своје угодни- ке то нам потврђује
Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
... Фотографија на насловној страни корице: Васкршњи концерт у Храму Светог Саве (2442011) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ крушевачки др Давид (Перовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Испред Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић Јул / АВГУСТ 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћанска порука у мас-медијима 2 Светачник Свети Григорије Чудотворац – светост као основ православног мисионарења 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 8 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 12 Живот у Христу Смисао спасења у Христу 18 Црква и држава Светосавскавертикала–Бог, краљ, домаћин 22 Стари Завет Пророчке вође – духовници Старог Завета 25 Свети ликови историје СПЦ Свети Стефан и Јелена Штиљановић 27 Апологетика Ко може против Божанске силе? 30 Tема броја Мисија – лично сведочење 35 Сврха мисије 38 Црква и мас-медији 40 Медији и Еванђеље 42 Присуство Цркве у медијима 45 Хришћанска рок мисија 49 Замисли живот у ритму Литургије 52 Песнички станује човек Позивање воде 54 Из историје СПЦ Eпископија крушевачка – историја и обнова 56 Кроз православни свет ЛавраСветог Александра Невског 58 Хришћански живот Литургијске интеграције 61 Ако су у почетном периоду развоја мас-медијске сфере и постојале неке недоумице у погледу тога да ли је уопште треба користити за потре- бе хришћанске мисије, данас је та диле- ма сувишна: не постоји ниједна помесна православна Црква која мас-медије не користи за своје мисионарске потребе Притом, када кажемо „мас-медији“, не мислимо само на класичне медије попут штампе, радија и телевизије већ и на тзв нове медије, који се од „старих“ раз- ликују по могућности обраде дигитал- ног сигнала и по мрежном капацитету размене података (интернет је најбољи пример) И мада се потреба за мас-ме- дијским мисионарским деловањем не доводи у питање, ипак треба размотри- ти најбољи начин те мисије Додуше, неко ће рећи да ни ту нема много шта за разматрање: некада папир и мастило, данас штампани и електронски медији и то је то Но ствари нису баш тако једно- ставне Један од проблема је феномен релати- визације хришћанске поруке уколико је она уклопљена у амбијент световних емисија У случају телевизије, примера ради, то су популистичке „парадне“ еми- сије милионске гледаности – поставља се питање да ли је њихова гледаност дово- љан разлог да се у њима појаве хришћан- ски мисионари? Или, рецимо, да ли при- стати на емитовање прилога верског карактера који би повремено био преки- 2 4/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Васкршњи концерт у Храму Светог Саве (2442011) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ крушевачки др Давид (Перовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Испред Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић Јул / АВГУСТ 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћанска порука у мас-медијима 2 Светачник Свети Григорије Чудотворац – светост као основ православног мисионарења 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 8 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 12 Живот у Христу Смисао спасења у Христу 18 Црква и држава Светосавскавертикала–Бог, краљ, домаћин 22 Стари Завет Пророчке вође – духовници Старог Завета 25 Свети ликови историје СПЦ Свети Стефан и Јелена Штиљановић 27 Апологетика Ко може против Божанске силе? 30 Tема броја Мисија – лично сведочење 35 Сврха мисије 38 Црква и мас-медији 40 Медији и Еванђеље 42 Присуство Цркве у медијима 45 Хришћанска рок мисија 49 Замисли живот у ритму Литургије 52 Песнички станује човек Позивање воде 54 Из историје СПЦ Eпископија крушевачка – историја и обнова 56 Кроз православни свет ЛавраСветог Александра Невског 58 Хришћански живот Литургијске интеграције 61 Ако су у почетном периоду развоја мас-медијске сфере и постојале неке недоумице у погледу тога да ли је уопште треба користити за потре- бе хришћанске мисије, данас је та диле- ма сувишна: не постоји ниједна помесна православна Црква која мас-медије не користи за своје мисионарске потребе Притом, када кажемо „мас-медији“, не мислимо само на класичне медије попут штампе, радија и телевизије већ и на тзв нове медије, који се од „старих“ раз- ликују по могућности обраде дигитал- ног сигнала и по мрежном капацитету размене података (интернет је најбољи пример) И мада се потреба за мас-ме- дијским мисионарским деловањем не доводи у питање, ипак треба размотри- ти најбољи начин те мисије Додуше, неко ће рећи да ни ту нема много шта за разматрање: некада папир и мастило, данас штампани и електронски медији и то је то Но ствари нису баш тако једно- ставне Један од проблема је феномен релати- визације хришћанске поруке уколико је она уклопљена у амбијент световних емисија У случају телевизије, примера ради, то су популистичке „парадне“ еми- сије милионске гледаности – поставља се питање да ли је њихова гледаност дово- љан разлог да се у њима појаве хришћан- ски мисионари? Или, рецимо, да ли при- стати на емитовање прилога верског карактера који би повремено био преки- 2 4/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
3
Свеска: 326 | Проблем секти и његово решавање
...ниси разљутио на нас лењиве и грешне, нити нас погубио збогБЕЗАКОЊА 📌 наших, него си
показао своје уобичајено човекољубље и
подигао нас који смо лежали несвесно, да ти
јутрењујемо и славимо моћ
...ниси разљутио на нас лењиве и грешне, нити нас погубио због
МЕТА инфо: Р:19958 К:177771 Д:98
| Свеска 326 |
Свеска: 326 | Проблем секти и његово решавање
... и захватио влажну натопљену земљу големи аутобус се накривио и пао на страну путници су попадали једни преко других, али све је прошло без погинулих и животно угрожених уставши од сна, захваљујемо ти боже, сведржитељу, што се због своје велике доброте и дуготрпељивости ниси разљутио на нас лењиве и грешне, нити нас погубио због безакоња наших, него си показао своје уобичајено човекољубље и подигао нас који смо лежали несвесно, да ти јутрењујемо и славимо моћ твоју мештани из околине који су видели несрећу убрзо су се појавили медицинска сестра наташа из болнице петравца на млави, која тога дананијерадила,разлетела се да помогне угроженима и организује превоз до хитне помоћи народ свесрдно помаже да се повређени пребаце у болницу ту су док је и задњи човек пребачен у град сви смо као једно сабрани у заједничкој невољи на томе им дубока захвалност и хвала, од сада па до века, амин хвалу и спомен завређују: председник општине петровца на млави, добри домаћин који нас је пазио све време; директор болнице; хитна помоћ; хируршко одељење; и месни парохијски свештеник протојереј влатко полић свих наредних дана посећивао је повређене задржане у болници, све до њиховог отпуста за београд а онда је дошао нови аутобус да нас врати кући прати белу линију пута која долази из мрака и наизглед ниоткуда кривине изничу, а онда се губе у незаборав са звучника се чују умилни гласови руских монахиња док тихо путујемо кроз ноћ спокојни смо јер, нигде нас божија рука неће одвести где нас његова милост неће заштити
... и захватио влажну натопљену земљу големи аутобус се накривио и пао на страну путници су попадали једни преко других, али све је прошло без погинулих и животно угрожених уставши од сна, захваљујемо ти боже, сведржитељу, што се због своје велике доброте и дуготрпељивости ниси разљутио на нас лењиве и грешне, нити нас погубио због безакоња наших, него си показао своје уобичајено човекољубље и подигао нас који смо лежали несвесно, да ти јутрењујемо и славимо моћ твоју мештани из околине који су видели несрећу убрзо су се појавили медицинска сестра наташа из болнице петравца на млави, која тога дананијерадила,разлетела се да помогне угроженима и организује превоз до хитне помоћи народ свесрдно помаже да се повређени пребаце у болницу ту су док је и задњи човек пребачен у град сви смо као једно сабрани у заједничкој невољи на томе им дубока захвалност и хвала, од сада па до века, амин хвалу и спомен завређују: председник општине петровца на млави, добри домаћин који нас је пазио све време; директор болнице; хитна помоћ; хируршко одељење; и месни парохијски свештеник протојереј влатко полић свих наредних дана посећивао је повређене задржане у болници, све до њиховог отпуста за београд а онда је дошао нови аутобус да нас врати кући прати белу линију пута која долази из мрака и наизглед ниоткуда кривине изничу, а онда се губе у незаборав са звучника се чују умилни гласови руских монахиња док тихо путујемо кроз ноћ спокојни смо јер, нигде нас божија рука неће одвести где нас његова милост неће заштити
Свеска: 326 | Проблем секти и његово решавање
... Фотографија на насловној страни корице: Фотографија на другој страни корице: Протојереј-ставрофор проф др Лазар Милин (1914–2001) фото: Из породичне архиве породице Милин Фотографија на трећој страни корице: Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић (1933–2010) Фото: ВДС АЕМ Фотографија на полеђини корице: Црква Св Александра Невског у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 326, ЈУЛ/АВГУСТ 2012 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Секташтво се искорењује светошћу хришћана 3 Отачник Смиреноумље као темељ хришћанског- подвижништва и философије 4 Старечник Старац Пајсије и младић 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти Разматрање на 99 псалам Псалам Давидов за исповедање 11 Из живота верујућих Истинита бајка за одрасле 12 Тема броја Би ́ће Бога и би ́ће Цркве 17 Секте – проблем или изазов? 22 Шта је проблем у „проблему секти”? 25 Црква или цркве? 28 О феномену сектног деловања 30 Не смемо одгајати лоше људе 36 „Да не буде раздора у телу“ 39 Секташки менталитет секуларизма 43 Црква без Христа или Христос без Цркве? 44 Повратак у Очев дом Путовање језуитског мисионара у Православље 47 Насликан као да је Бог 49 Многодетне породице Ђурићи из Малог Мокрог Луга 51 Светли ликови историје СПЦ Свештеномученик Јоаникије Липовац 57 Поклоничка путовања Пут у Горњак: светиње, искушења и милост Божија 61 „Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт 16, 18) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Бог нека се смилује и тим јадним лажним Јеховиним сведоцима Неки хришћани их се гнушају, неки се препи- ру са њима и коре их, неких их, опет, гоне на судове На тај начин се секта- штво, међутим, не може сузбити Знате ли како се оно сузбија? Тако што ми треба да постанемо свети Старац Порфирије Кавсокаливит За православне хришћане основни проблем код појаве секташтва нису друштвене последице већ то што по- грешна учења (јереси) воде човековој про- пасти за вечност Посебан изазов у том смислу представљају такозване хришћан- ске секте које само наизглед имају слично учење као Православна Црква Њих је би- ло чак и у време апостолâ (сетимо се како Апостол Јован изобличава секту никола- ита – ср Откр 2, 615), но огроман пораст њиховог броја у модерном добу треба пр- венствено тражити у Sola Scriptura („само Свето Писмо“) принципу Лутерове рефор- мације – када је свако за себе почео да ту- мачи Свето Писмо ван црквеног Предања то је довело и до огромног броја јеретич- ких учења Суштина није у томе да позна- јемо сва та погрешна учења и да се од њих чувамо, већ да добро знамо православну веру и да нас она чува од застрањења У по- следњих неколико деценија није било лако ухватити се у коштац са појавом хришћан- ских секти на овим просторима, управо због претходне системске атеизације дру- штва Црква је преко својих пожртвованих пастира, попут покојних протâ Лазара Милина и Љубодрага Петровића некако 2 4/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Фотографија на другој страни корице: Протојереј-ставрофор проф др Лазар Милин (1914–2001) фото: Из породичне архиве породице Милин Фотографија на трећој страни корице: Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић (1933–2010) Фото: ВДС АЕМ Фотографија на полеђини корице: Црква Св Александра Невског у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 326, ЈУЛ/АВГУСТ 2012 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Секташтво се искорењује светошћу хришћана 3 Отачник Смиреноумље као темељ хришћанског- подвижништва и философије 4 Старечник Старац Пајсије и младић 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти Разматрање на 99 псалам Псалам Давидов за исповедање 11 Из живота верујућих Истинита бајка за одрасле 12 Тема броја Би ́ће Бога и би ́ће Цркве 17 Секте – проблем или изазов? 22 Шта је проблем у „проблему секти”? 25 Црква или цркве? 28 О феномену сектног деловања 30 Не смемо одгајати лоше људе 36 „Да не буде раздора у телу“ 39 Секташки менталитет секуларизма 43 Црква без Христа или Христос без Цркве? 44 Повратак у Очев дом Путовање језуитског мисионара у Православље 47 Насликан као да је Бог 49 Многодетне породице Ђурићи из Малог Мокрог Луга 51 Светли ликови историје СПЦ Свештеномученик Јоаникије Липовац 57 Поклоничка путовања Пут у Горњак: светиње, искушења и милост Божија 61 „Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт 16, 18) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Бог нека се смилује и тим јадним лажним Јеховиним сведоцима Неки хришћани их се гнушају, неки се препи- ру са њима и коре их, неких их, опет, гоне на судове На тај начин се секта- штво, међутим, не може сузбити Знате ли како се оно сузбија? Тако што ми треба да постанемо свети Старац Порфирије Кавсокаливит За православне хришћане основни проблем код појаве секташтва нису друштвене последице већ то што по- грешна учења (јереси) воде човековој про- пасти за вечност Посебан изазов у том смислу представљају такозване хришћан- ске секте које само наизглед имају слично учење као Православна Црква Њих је би- ло чак и у време апостолâ (сетимо се како Апостол Јован изобличава секту никола- ита – ср Откр 2, 615), но огроман пораст њиховог броја у модерном добу треба пр- венствено тражити у Sola Scriptura („само Свето Писмо“) принципу Лутерове рефор- мације – када је свако за себе почео да ту- мачи Свето Писмо ван црквеног Предања то је довело и до огромног броја јеретич- ких учења Суштина није у томе да позна- јемо сва та погрешна учења и да се од њих чувамо, већ да добро знамо православну веру и да нас она чува од застрањења У по- следњих неколико деценија није било лако ухватити се у коштац са појавом хришћан- ских секти на овим просторима, управо због претходне системске атеизације дру- штва Црква је преко својих пожртвованих пастира, попут покојних протâ Лазара Милина и Љубодрага Петровића некако 2 4/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
4
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
...душе су ослабљене свет је пун болести, патње иБЕЗАКОЊА 📌 душе су
напојене горчином, јер је извор са кога
пију отрован али нису сви извори гор-
ки и отровни није сва во
...душе су ослабљене свет је пун болести, патње и
МЕТА инфо: Р:19477 К:152139 Д:84
| Свеска 329 |
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... нама „а бог и го- спода подиже, и нас ће подићи силом својом“ (1 кор 6, 14) благословена со је прочистила извор и омогућила да из њега потекне живот отров греха изједа саму срж живота одваја човека од бога, уништава жељу и способност да тражи бога ум је изопачен, машта покварена, способности душе су ослабљене свет је пун болести, патње и безакоња душе су напојене горчином, јер је извор са кога пију отрован али нису сви извори гор- ки и отровни није сва вода мртва „који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожед- нети до века; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у жи- вот вечни“ (јн 4, 14) пророчки пут док је пророк илија грмео, укоравајући и опомињући цара и народ да ће својим начином живота навући проклетство и суд божији, дотле је јелисеј успостављао пророци илија (у ватреним кочијама) и јелисеј (прихвата његов плашт), новија икона 12 l православни мисионар l 1/2013 блиске односе са људима јелисеј је у на- роду саопштава вољу божију подучава пророчке синове чудима божијим доно- си мир и радост израиљу има и трену- така када је морао да казни богохулство, које наноси много веће штетне последице по пророчку мисију од губитка живота, па макар то била и деца у питању четр- десет и двоје деце је трагично пострадало због свог недоличног понашања према пророку божијем (2 цар 2, 23, 24) да је претерана попустљивост према деци штетна сведочи данашње време у коме се прокламује и примењује незапамћена љубазност, толеранција и снисходљивост родитеља у породици, васпитача у пред- школском узрасту и наставника у школа- ма поштовање се мора указати сваком створењу божијем пророцима, свеште- ницима, учитељима и родитељима ука- зујући њима поштовање ми прослављамо бога име над свим именима се не сме олако или непромишљено изговарати када га изговарају анђели заклањају сво- је лице колико је љубазност, поштовање и гостољубље значајно сведочи нам при- мер породице у сунаму наговештавање васкрсења за време својих путовања по јевреј- ској царевини пролазио је јелисеј кроз сунам, а онде беше богата жена, која га позва да обедује са породицом пророк је почаствован и смештајем за одмор у спокојству и миру у њиховом дому није било деце: и зато је бог наградио гостољубиву породицу дарујући им сина на том делу бог је хтео да се про- слави и да покаже човеку назначење његово, да је створен за живот вечни дете је одрасло у дечака, који је ишао са жетеоцима на њиве под пшеницом једнога дана дете се разболело од пре- велике врућине пожали се дечак оцу своме на болове у глави, „а отац га од- несе матери његовој, и леже на крилу њезину до подне и умре тада отиде она горе, и намести га у постељу чове- ка божијег, и затворивши га изиђе“ (2 цар 4, 20–21) у свом очајању, сунам- ка је одлучила да нађе божијег проро- ка и да затражи његову помоћ јелисеј је тада био на брду кармилу, где га је нашла и открила му тугу своју када су стигли до куће, пророк је отишао у собу у којој је лежало дете, „и ушав- ши затвори се с дететом, и помоли се господу потом стаде на постељу, и леже на дете, метнувши уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њиме, те се загреја тело детету, и отвори дете очи своје“ (2 цар 4, 34–35) вера ове жене била је награђена – бог животодавац је преко слуге свога јелисеја вратио њеног сина у живот „од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати, где је, смрти, помор твој? где је, гробе, погибао тво- ја?“ (ос 13, 14) тако је пророк јели- сеј сједињавао чудесна дела са речима проповеди народу, предназначавајући долазак господа исуса христа, ова- плоћеног бога логоса чији је слуга био, и који ће у телу људском проповедати и чудотворити као нико до тада аутор служи као парох у белановици, епархија жичка јелисеј је у народу саопштава вољу божију подучава пророчке синове чудима божијим доноси мир и радост израиљу стари завет јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 13 пећина пастира – пастирско поље у пећину пастира стиже се када се из витлејема преко поља воаз крене ка манастиру светог саве освеће- ног на великој пољани воаз патријарх јаков је чувао своја стада, цар давид на мегдану убио филистејског дива голијата (1 сам 17, 48–50), а пастири чули песму анђела небеских (лк 2, 13–14) овде је своју монашку келију, непосредно поред нове веће цркве, имао један од бивших игумана манастира светог саве осве- ћеног, добри старац архимандрит сера- фим који је имао радост детињег срца да би своја стада заштитили од ди- вљих животиња из пустиње, јеврејски пастири су на овом светом месту ноћу стражарили пећина је била једно од ме- ста за склањање од невремена при овим стражама од ње је царица јелена 324 г начинила малу цркву, посветивши је светом јосифу обручнику богородичи- ном, не слутивши да ће то бити једини храм посвећен овом светитељу ово је друга по реду црква, изграђена одмах по- света земља пећина је била једно од места за склањање јеврејских пастира од невремена при ноћним стражама од ње је царица јелена 324 г начинила малу цркву, посветивши је светом јосифу обручнику богородичином улаз у цркву посвећену светом обручнику богородичином јосифу хаџи драган б поповић 14 l православни мисионар l 1/2013 сле витлејемске, и то од стране највећих задужбинара у светој земљи мозаици из тог времена су делимично сачувани и сведоче да је вера „нешто што стално успева и не пролази, иако неко по нешто и поквари“ у књизи о јову читамо како су анђели клицали када је бог стварао земљу (јов 38, 7) после прародитељског греха они су вековима ћутали, а тада је поново дошао тренутак да проговоре и кличу бог се поново прослављао на зе- мљи, а људи добијали мир јеванђеље кличе: „слава на висини богу и на зе- мљи мир, међу људима добра воља“ (лк 2, 14) због чистоте њихових срца, ан- ђели ће прво пастирима благовестити о рођењу месије – изнад чистог срца небо је стално отворено, а бог проналази са- раднике на сваком месту и у било које време тако су, као што видимо, о рође- њу богомладенца прво преко пастира благовештени представници изабраног народа, док ће потом бити обавештени „звездом“ и незнабожачки народи преко мудраца од истока, с обзиром да је хри- стос дошао на свет да спасе све људе према једном предању, прве поклоне од људи христос је добио од пастира: бело јагње, ојагњено истога дана када се и спаситељ света родио но највећи по- клон богу је душа човекова која је дошла у пуноћу раста мере христове (еф 4, 13) напојивши се светињом свете земље такви, истински поклоници, ћутећи го- воре о добром призиву поклоништва када посте имају страх од греха, пра- штају и мисле о речима светог јована златоустог: „узалуд постите, мрзећи, не праштајући другима, јер и демони не једу ништа, а не воле човека“ реч божија се прима или прогони неко свето пи- смо види као хлеб вечног живота, а неко га види и прима само као мрве које му се чине безначајне тако је и са поклоници- ма који свету земљу виде као отворени коверат из кога свако може да извуче и прочита најинтимнији садржај неба, али га само мудри исписују спасењем сведочећи истину у своме веку аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој света земља крајолик поља пастира јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 15 сусрет са христом нуклеус хришћанске вере јесте сусрет са христом „дођи и види“ – прве су речи које христос упућује својим ученицима пре извесног времена на неким сајтовима могли смо да прочи- тамо интервју са оцем игуманом петром мешериновим из руске пра- вославне цркве наслов текста гласи: „тужно је што млади одбацују цркву као терет“ тема разговора је била зашто двотрећински број деце из православ- них породица, која су била васпитана у православном духу, у адолесцентном периоду напуштају црквени начин жи- вота? где, како и због чега се губи њихо- ва оцрквовљеност? одговори оца игумана били су отворе- ни, искрени, храбри, директни „суро- во“ истинити истакао је да омладина не одлази из православне цркве, већ из са- времене оцрквовљености којој недостају атрибути истинске цркве – заједништво, љубав, солидарност, слобода, истина и храброст да се говори истина скром- ност, мудрост, неподлегање стихији са- временог света површно православље гуши сваку духовност и емоционалност хипертрофирана богослужбено – ди- сциплинарна страна црквеног живота, „мораш“ и „не смеш“, забране и (намет- нуте) обавезе само удаљавају младе људе од цркве ипак, суштинска примедба оца игумана погађа центар проблема зато што нису добили право хришћан- ско духовно и морално васпитање, није се остварио њихов сусрет са христом, а „црква без христа“ код адолесцената – који сваки ауторитет доводе у питање – може изазвати само револт и одбаци- вање јер, ако је дошло до живог сусрета с христом, од њега се не може отићи живот у христу виктор вицановић старац тадеј витовнички 16 l православни мисионар l 1/2013 „куда бих отишао од духа твог и од лица твога куда бих побегао?“ (пс 139, 7) цр- ква само због тога и постоји, да би дошло до тог сусрета, да би контакт са христом јачао и развијао се – истиче отац петар мешеринов дођи и види нуклеус хришћанске вере јесте сусрет са христом „дођи и види“ – прве су речи које христос упућује својим уче- ницима позива их да се сретну и „оку- се“ сладост његове науке, да искусе ра- дост јеванђеља сетимо се како ученици клеопа и, претпоставља се, лука, после сусрета са васкрслим господом говоре један другом: „не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше писма?“ слично искуство сусрета са христом имамо и у преобра- ћању апостола павла: „савле, савле, за- што ме гониш? а он рече: ко си ти, го- споде? а господ рече: ја сам исус којега ти гониш“ после тога три дана апостол павле није видео, нити је јео и пио истински сусрет са христом изазива тектонске, дубинске промене цело чо- веково биће доживљава преображај јер сусрет са христом открива божанску димензију и небеску перспективу по- стојања тај сусрет открива боголикост наше личности пробуђена боголикост из сусрета са христом превазилази и потискује палу природу и греховне склоности „свагда видим пред собом господа“ (пс 16, 8) – узвикује псалмопевац за данашњег човека, маловерног и огру- белог, овај стих је само поетска фигу- ра, јер ко може рећи да стално пред собом види господа данашњи човек заборавља да поред телесних очију, које сви имамо, постоји и духовни вид, али само код оних који траже бога, и „који су ради стајати пред лицем тво- јим, боже јаковљев“(пс 24 ,6) стајати пред лицем божијим јесте велики иза- зов и само најчистији срцем имају ту храброст, али и потребу, да стану пред њега два српска великана ми смо у нашој цркви у скорије вре- ме имали два духовна великана за које се слободно може рећи да су свагда пред собом видели господа били су то блаженопочивши патријарх павле и архимандрит тадеј потписнику ових редова остаће у трајном памћењу бо- гослужења у саборној цркви прве не- деље ускршњег поста када је патријарх певао и служио за певницом и када је метанисао заједно са свима нама сво- јим примером показивао је шта значи смерно, скрушено и ревносно служити господу као да је хтео да поручи исто што и стих „свагда видим пред собом господа“ други пример из живота патријарха павла јесте анегдота која се одиграла у постоји мистерија сусрета са христом некада и код неких, ни овако упечатљиви лични примери као што су били патријарх павле или отац тадеј, ни јеванђељска мудрост и лепота, ни свето причешће, чак ни чуда не могу да изазову промену, преображај или буђење духовног живота живот у христу јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 17 призрену тада, као владика рашкопри- зренски, кренуо је на јутарњу службу, а испред њега је била група ученика бо- гословије која је ишла у истом правцу нису га приметили, причали су необа- везно, а један од њих је гунђао и негодо- вао: „докле ћу морати да устајем рано и да сваког јутра идем на јутрење!“ патри- јарх павле му је пришао и рекао: „мора- ћеш све док не будеш хтео“ порука у вези са темом о којој говоримо је сасвим јасна: они који су се сре- ли са христом не морају да му служе – они желе да му служе отац тадеј, с друге стране, је на себи својствен начин све- дочио шта значи стајати пред лицем божијим у својим бе- седама он је о господу гово- рио са пуно љубави и дивље- ња, показујући своју веру и присност са господом са- ветовао је: „молите господа као највећег пријатеља, од срца и искрено“ „видеће- мо како ће господ да устроји ствари“ „права истина је она коју вам господ откри- је“ „ја кад имам проблеме у манастиру и покушам сам то да решим само искомпли- кујем ствари, а када све своје бриге и проблеме препустим господу све се разреши на најбољи начин“ слуша- јући оца тадеја имали смо снажан утисак да је хри- стос ту међу нама, да он није далеки и скривени бог него да је невидљиво присутан (то се посебно односило на литургије које је отац служио) да је са нама „у све дане до свршетка века“ (мт 28, 20) тајна сусрета ипак, постоји мистерија сусрета са христом некада и код неких, ни овако упечатљиви лични примери као што су били патријарх павле или отац тадеј, 18 l православни мисионар l 1/2013 ни јеванђељска мудрост и лепота, ни свето причешће, чак ни чуда не могу да изазову промену, преображај или буђење духовног живота једноставно нема рекције зашто је то тако, остаће тајна да ли разлози леже у огреховље- ности конкретне личности, у њеној огрубелости, претераној рационал- ности, материјалистичком поимању света? у сваком случају, и поред тога што господ стално „стоји на врати- ма и куца“(отк 3, 20), постоји нешто што држи срце залеђеним за христа, за веру и за његову спасоносну науку лични сусрет са христом не може заменити ни теологија, ни обред, бо- гослужење, морал или света тајна све то добија своју пуноћу и смисао само ако произлази из личног односа према њему многи ће злурадо или из охлад- нелог срца приговорити да „сусрет са христом“ није ништа друго до песнич- ка слика, да је то апстрактни појам без реалног, конкретног и опипљивог са- држаја греше место сусрета је људско срце оно након додира са истином и христовом љубављу почиње да се мења уместо љубави према себи, јавља се љубав према богу уместо безбри- жности и лагодности живљења – страх божији и продоран глас савести уме- сто угађања себи, служење богу уме- сто осуђивања и оговарања, самилост и праштање уместо бављења триви- јалностима, осећај за свето и узвише- но дакле, „ако је ко у христу – нова је твар“ (2 кор 5, 17) порука младим људима: ако до сада нисте срели христа, само изразите јаку жељу да се то догоди све остало је у божијим рукама он ће одредити време, место и начин када и како ће се то десити аутор је психолог у деветој београдској гимназији з а молитву оче наш можемо слобод- но рећи да је по свему нај најсветија, јер нас је њој поучио сам син божији најстарија, јер потиче са самог почетка хришћанства, записана руком јеванђели- ста матеја и луке најдубља, јер су је мно- ги оци цркве тумачили и из ње изводили предивне богословске истине најчешћа, јер је неизоставни део сваке свете литур- гије, сваке личне молитве и молитвеног правила ова узвишена молитва господња је права ризница богословских тема, ризни- ца божанских истина прави драгуљ над драгуљима, не само међу јеванђелским и другим библијским и хришћанским тек- стовима, већ свеукупног хришћанског, живог литургијског предања за који год редак из ове господње молитве да се до- такнемо, могли бисмо написати књигу, отворити поглавље о хришћанској догма- тици, беседити заиста, право стваралач- ко семе надахнуће хришћанског богосло- вља за сва времена и векове хлеб на овом месту желели бисмо да се по- забавимо, не више до само једном ми- шљу, једном реченицом из ове предивне молитве то је део о мољењу хлеба „хлеб наш насушни дај нам данас“, како пре- носи јеванђелиста матеј (мт 6, 11) или „хлеб наш насушни дај нам сваки дан“, како преноси јеванђелиста лука (лк 11, 3) питање гласи: који хлеб овде моли- мо? свети оци, као и савремене егзегете, тумачили су ово место на више начина по једнима, то је евхаристијски хлеб, од- носно тело христово (наш свети влади- ка николај велимировић, рецимо, тако александар милојков живот у христу литургијски живот јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 19 је тумачио у својој књизи вера светих) по другима (најпознатији међу њима је свети максим исповедник и његово ту- мачење молитве оче наш), овде се ради о уобичајеном хлебу, о храни која нам је неопходна за живот такође, постоје и ту- мачења која обједињују два претходна, те под „насушним хлебом“ подразумевају и евхаристијски и уобичајени хлеб (свети филарет московски, на пример, у свом катихизису) но, иако овде имамо, та- корећи, три егзегетска приступа питању „насушног хлеба“, мишљења смо да се ова тумачења не искључују, те да је свако од њих исправно тумачењски кључ егзегетски кључ који нам је овде потре- бан јесте лингвистичка и литургијска ана- лиза датог текста али, не одвојено већ ин- тегрисано лингвистичка анализа унутар литургијског говора, смисао речи унутар литургијске стварности мишљења смо да је то аутентични кључ за разумевање и библије у целости, као богослужбене, литургијске књиге како ћемо даље виде- ти, ниједно од наведених тумачења овог одељка из господње молитве не одступа од литургије, као егзегетског кључа хлеб који се у молитви тражи, у старо- грчком изворнику, назива се „епиусиос“ тај придев има следећа могућа значења: дневни, свакодневни, одређен за идући дан, одређен за будућност, те оно ште је насушно потребно, неопходно за живот пођимо сада у трагање за смислом ре- ченог „тон артон имон тон епиусион“ – „хлеб наш насушни“, онај који нам је неоп- ходан за данас иште се од бога неопходна храна за човеков живот, у, да тако кажемо, уобичајеном смислу – обична, свакоднев- на храна, човеку потребна ово показу- је једну димензију свете литургије као икона царства божијег, она је присуство тог, за нас будућег царства сада и овде насушни хлеб хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) 20 l православни мисионар l 1/2013 али, на један парадоксалан начин – сада и овде, али још увек не света литургија је реалност искорака из историје који бива у самој историји зато је света литургија онтолошки испреплетана будућим (ес- хатолошким) и садашњим (историјским) бићем епицентар тог укрштања је управо хлеб који у молитви иштемо овде, како рекосмо, видимо искање хлеба који нам је потребан за свакодневни живот свакако, ово је историјска нит свете литургије баш као што су и јектенија „за благорастворење ваздуха“, „за изобиље плодова земаљских“, „за времена мирна“ и др хлеб незалазног дана међутим, хлеб који нам је потребан да- нас, „тон артон имон тон епиусион“, зна- чи и хлеб незалазног дана, хлеб царства божијег – тело господа исуса христа ово „данас“ значи и присуство дана који чекамо јер, света литургија јесте икона дана, осмог, оног који иде после историј- ског, седмог, суботњег дана – икона вечног спокоја у царству божијем на то посеб- но указује „епиусиос“ у значењу следећег, будућег дана „тон артон имон тон епиу- сион“ је, дакле, неопходни хлеб одређен за будући (дан) век – сам господ исус христос, који на више места себе поисто- већује са хлебом вели: „хлеб је божији (о артос ту тхеу) који силази са неба и даје живот свету“ (јн 6, 33) и гле, како му апостоли говоре исто оно што и ми иште- мо у молитви господњој: „господе, дај нам свагда тај хлеб!“ (јн 6, 34; уп лк 11, 3: „хлеб наш насушни дај нам сваки дан“) господ потом даје тумачење: „ја сам хлеб живота (о артос тис зоис)“ (јн 6, 35) та- кође, христос своје тело поистовећује са (евхаристијским) хлебом у парекселанс литургијском догађају тајне вечере (мт 26, 26; мк 14, 22; лк 22, 19) те његове речи чујемо на свакој светој литургији: „узмите, једите ово је тело моје“ надсуштаствени хлеб јасно је да је ово она друга, есхатолошка нит свете литургије има тумача који придев „епиусиос“ разумевају као „над- сушти“ (митрополит антоније блум, на- учимо се молитви) лингвистички овај придев, мишљења смо, ипак се не би мо- гао тако превести, мада звучи слично са старогрчким придевом „иперусиос“, што значи „надсушти“, „натприродни“, наиме бог тај придев срећемо у прелепом бо- литургија у себи садржи историју и есхатон; две природе, божанску и људску, несливено и нераздељиво литургијски живот јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 21 жићном кондаку светог рована мелода (слаткопојца) „дјева днес“ („данас дје- ва“, грч: „и партхенос симерон“) кондак каже: „данас дјева рађа надсуштога“ (грч: „и партхенос симерон, тон иперу- сион тикти“) „иперусиос“ звучи слич- но као „епиусиос“, али ипак немају исто значење предлог „ипер“ (над, изнад) је, иначе, веома често употребљаван у отач- кој књижевности, посебно у традицији (псеудо) дионисија ареопагита имао је улогу да означи оно што је изнад, у сми- слу изван овога света, онострано, транс- цендентно (= недоступно људском пој- мовном знању) зато су оци обичавали да уз придеве које приписују богу ставља- ју предлог „ипер“ (над), па је бог називан „наддобрим“, „надмудрим“, итд прилог „над“ (ипер), дакле, нема улогу да покаже како је, рецимо, божија доброта већа од људске не, већ овде „над“ означава онто- лошко, а не квалитативно својство бог је, тако, наддобар (грч: „иперагатос“), јер је његова доброта потпуно изван искуства доброте овога света, онострана доброта – сасвим нешто друго, од онога што човек у искуству овога света може појмити у том смислу, „иперусиос“ значи „који није од овог света“, „трансцендентан“, „оно- стран“, „надсуштаствен“ (од грч „ипер“ – над и „усиа“ – суштина, биће) но, ово је лингвистичка анализа и по њој придеви „епиусиос“ и „иперусиос“ немају исто- ветно значење међутим, у литургијском контексту, како смо видели, „епиусиос“ има и значење „иперусиос“, тако да се ту- мачење митрополита блума не може ис- кључити у том литургијском контексту, придев „епиусиос“, по нашем мишљењу, много ефектније изражава богочовечан- ску и историјскоесхатолошку реалност свете литургије „иперусиос“ је придев који се тиче само бога, непримењив је на оно изнад чега је – на створени свет у том смислу, надсуштаствени хлеб („иперуси- ос артос“) био би оксиморон тај непре- мостиви јаз између суштина два света, бога и човека, премошћује личност сина божијег, његово присуство као овапло- ћеног и васкрслог богочовека управо тај мост представља света литургија – као присуство богочовека христа литургија опомиње са своје две нити, историјском и есха- толошком, коју смо, надамо се, показали кроз синтагму „насушни хлеб“, света литургија говори и опомиње – на две бриге о човеку у својој есхатолошкој нити, она опомиње да нема места очаја- њу и да живот и радост имају коначну реч у односу на историјску патњу и смрт но, у својој историјској нити, она носи јаде и муке палог и смртног човечанства опомиње да црква није само учешће у есхатону, већ и брига о смртном, стра- далном и потребитом човеку света ли- тургија је крст и васкрсење она је брана есхатолошком утопизму и историјском, егзистенцијалном трагизму опомиње есхатологисте и есхатомахе, једнако као и историцисте и историомахе идеали- сте и материјалисте пита: „где ти је чо- век?“ садашњи и будући фасцинантно, видимо како је дубо- ко и вишеструко литургијско значење синтагме „епиусиос артос“ (насушни хлеб) та синтагма просто дише светом литургијом и на један предиван начин укршта и сједињује две реалности
... нама „а бог и го- спода подиже, и нас ће подићи силом својом“ (1 кор 6, 14) благословена со је прочистила извор и омогућила да из њега потекне живот отров греха изједа саму срж живота одваја човека од бога, уништава жељу и способност да тражи бога ум је изопачен, машта покварена, способности душе су ослабљене свет је пун болести, патње и безакоња душе су напојене горчином, јер је извор са кога пију отрован али нису сви извори гор- ки и отровни није сва вода мртва „који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожед- нети до века; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у жи- вот вечни“ (јн 4, 14) пророчки пут док је пророк илија грмео, укоравајући и опомињући цара и народ да ће својим начином живота навући проклетство и суд божији, дотле је јелисеј успостављао пророци илија (у ватреним кочијама) и јелисеј (прихвата његов плашт), новија икона 12 l православни мисионар l 1/2013 блиске односе са људима јелисеј је у на- роду саопштава вољу божију подучава пророчке синове чудима божијим доно- си мир и радост израиљу има и трену- така када је морао да казни богохулство, које наноси много веће штетне последице по пророчку мисију од губитка живота, па макар то била и деца у питању четр- десет и двоје деце је трагично пострадало због свог недоличног понашања према пророку божијем (2 цар 2, 23, 24) да је претерана попустљивост према деци штетна сведочи данашње време у коме се прокламује и примењује незапамћена љубазност, толеранција и снисходљивост родитеља у породици, васпитача у пред- школском узрасту и наставника у школа- ма поштовање се мора указати сваком створењу божијем пророцима, свеште- ницима, учитељима и родитељима ука- зујући њима поштовање ми прослављамо бога име над свим именима се не сме олако или непромишљено изговарати када га изговарају анђели заклањају сво- је лице колико је љубазност, поштовање и гостољубље значајно сведочи нам при- мер породице у сунаму наговештавање васкрсења за време својих путовања по јевреј- ској царевини пролазио је јелисеј кроз сунам, а онде беше богата жена, која га позва да обедује са породицом пророк је почаствован и смештајем за одмор у спокојству и миру у њиховом дому није било деце: и зато је бог наградио гостољубиву породицу дарујући им сина на том делу бог је хтео да се про- слави и да покаже човеку назначење његово, да је створен за живот вечни дете је одрасло у дечака, који је ишао са жетеоцима на њиве под пшеницом једнога дана дете се разболело од пре- велике врућине пожали се дечак оцу своме на болове у глави, „а отац га од- несе матери његовој, и леже на крилу њезину до подне и умре тада отиде она горе, и намести га у постељу чове- ка божијег, и затворивши га изиђе“ (2 цар 4, 20–21) у свом очајању, сунам- ка је одлучила да нађе божијег проро- ка и да затражи његову помоћ јелисеј је тада био на брду кармилу, где га је нашла и открила му тугу своју када су стигли до куће, пророк је отишао у собу у којој је лежало дете, „и ушав- ши затвори се с дететом, и помоли се господу потом стаде на постељу, и леже на дете, метнувши уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њиме, те се загреја тело детету, и отвори дете очи своје“ (2 цар 4, 34–35) вера ове жене била је награђена – бог животодавац је преко слуге свога јелисеја вратио њеног сина у живот „од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати, где је, смрти, помор твој? где је, гробе, погибао тво- ја?“ (ос 13, 14) тако је пророк јели- сеј сједињавао чудесна дела са речима проповеди народу, предназначавајући долазак господа исуса христа, ова- плоћеног бога логоса чији је слуга био, и који ће у телу људском проповедати и чудотворити као нико до тада аутор служи као парох у белановици, епархија жичка јелисеј је у народу саопштава вољу божију подучава пророчке синове чудима божијим доноси мир и радост израиљу стари завет јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 13 пећина пастира – пастирско поље у пећину пастира стиже се када се из витлејема преко поља воаз крене ка манастиру светог саве освеће- ног на великој пољани воаз патријарх јаков је чувао своја стада, цар давид на мегдану убио филистејског дива голијата (1 сам 17, 48–50), а пастири чули песму анђела небеских (лк 2, 13–14) овде је своју монашку келију, непосредно поред нове веће цркве, имао један од бивших игумана манастира светог саве осве- ћеног, добри старац архимандрит сера- фим који је имао радост детињег срца да би своја стада заштитили од ди- вљих животиња из пустиње, јеврејски пастири су на овом светом месту ноћу стражарили пећина је била једно од ме- ста за склањање од невремена при овим стражама од ње је царица јелена 324 г начинила малу цркву, посветивши је светом јосифу обручнику богородичи- ном, не слутивши да ће то бити једини храм посвећен овом светитељу ово је друга по реду црква, изграђена одмах по- света земља пећина је била једно од места за склањање јеврејских пастира од невремена при ноћним стражама од ње је царица јелена 324 г начинила малу цркву, посветивши је светом јосифу обручнику богородичином улаз у цркву посвећену светом обручнику богородичином јосифу хаџи драган б поповић 14 l православни мисионар l 1/2013 сле витлејемске, и то од стране највећих задужбинара у светој земљи мозаици из тог времена су делимично сачувани и сведоче да је вера „нешто што стално успева и не пролази, иако неко по нешто и поквари“ у књизи о јову читамо како су анђели клицали када је бог стварао земљу (јов 38, 7) после прародитељског греха они су вековима ћутали, а тада је поново дошао тренутак да проговоре и кличу бог се поново прослављао на зе- мљи, а људи добијали мир јеванђеље кличе: „слава на висини богу и на зе- мљи мир, међу људима добра воља“ (лк 2, 14) због чистоте њихових срца, ан- ђели ће прво пастирима благовестити о рођењу месије – изнад чистог срца небо је стално отворено, а бог проналази са- раднике на сваком месту и у било које време тако су, као што видимо, о рође- њу богомладенца прво преко пастира благовештени представници изабраног народа, док ће потом бити обавештени „звездом“ и незнабожачки народи преко мудраца од истока, с обзиром да је хри- стос дошао на свет да спасе све људе према једном предању, прве поклоне од људи христос је добио од пастира: бело јагње, ојагњено истога дана када се и спаситељ света родио но највећи по- клон богу је душа човекова која је дошла у пуноћу раста мере христове (еф 4, 13) напојивши се светињом свете земље такви, истински поклоници, ћутећи го- воре о добром призиву поклоништва када посте имају страх од греха, пра- штају и мисле о речима светог јована златоустог: „узалуд постите, мрзећи, не праштајући другима, јер и демони не једу ништа, а не воле човека“ реч божија се прима или прогони неко свето пи- смо види као хлеб вечног живота, а неко га види и прима само као мрве које му се чине безначајне тако је и са поклоници- ма који свету земљу виде као отворени коверат из кога свако може да извуче и прочита најинтимнији садржај неба, али га само мудри исписују спасењем сведочећи истину у своме веку аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој света земља крајолик поља пастира јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 15 сусрет са христом нуклеус хришћанске вере јесте сусрет са христом „дођи и види“ – прве су речи које христос упућује својим ученицима пре извесног времена на неким сајтовима могли смо да прочи- тамо интервју са оцем игуманом петром мешериновим из руске пра- вославне цркве наслов текста гласи: „тужно је што млади одбацују цркву као терет“ тема разговора је била зашто двотрећински број деце из православ- них породица, која су била васпитана у православном духу, у адолесцентном периоду напуштају црквени начин жи- вота? где, како и због чега се губи њихо- ва оцрквовљеност? одговори оца игумана били су отворе- ни, искрени, храбри, директни „суро- во“ истинити истакао је да омладина не одлази из православне цркве, већ из са- времене оцрквовљености којој недостају атрибути истинске цркве – заједништво, љубав, солидарност, слобода, истина и храброст да се говори истина скром- ност, мудрост, неподлегање стихији са- временог света површно православље гуши сваку духовност и емоционалност хипертрофирана богослужбено – ди- сциплинарна страна црквеног живота, „мораш“ и „не смеш“, забране и (намет- нуте) обавезе само удаљавају младе људе од цркве ипак, суштинска примедба оца игумана погађа центар проблема зато што нису добили право хришћан- ско духовно и морално васпитање, није се остварио њихов сусрет са христом, а „црква без христа“ код адолесцената – који сваки ауторитет доводе у питање – може изазвати само револт и одбаци- вање јер, ако је дошло до живог сусрета с христом, од њега се не може отићи живот у христу виктор вицановић старац тадеј витовнички 16 l православни мисионар l 1/2013 „куда бих отишао од духа твог и од лица твога куда бих побегао?“ (пс 139, 7) цр- ква само због тога и постоји, да би дошло до тог сусрета, да би контакт са христом јачао и развијао се – истиче отац петар мешеринов дођи и види нуклеус хришћанске вере јесте сусрет са христом „дођи и види“ – прве су речи које христос упућује својим уче- ницима позива их да се сретну и „оку- се“ сладост његове науке, да искусе ра- дост јеванђеља сетимо се како ученици клеопа и, претпоставља се, лука, после сусрета са васкрслим господом говоре један другом: „не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше писма?“ слично искуство сусрета са христом имамо и у преобра- ћању апостола павла: „савле, савле, за- што ме гониш? а он рече: ко си ти, го- споде? а господ рече: ја сам исус којега ти гониш“ после тога три дана апостол павле није видео, нити је јео и пио истински сусрет са христом изазива тектонске, дубинске промене цело чо- веково биће доживљава преображај јер сусрет са христом открива божанску димензију и небеску перспективу по- стојања тај сусрет открива боголикост наше личности пробуђена боголикост из сусрета са христом превазилази и потискује палу природу и греховне склоности „свагда видим пред собом господа“ (пс 16, 8) – узвикује псалмопевац за данашњег човека, маловерног и огру- белог, овај стих је само поетска фигу- ра, јер ко може рећи да стално пред собом види господа данашњи човек заборавља да поред телесних очију, које сви имамо, постоји и духовни вид, али само код оних који траже бога, и „који су ради стајати пред лицем тво- јим, боже јаковљев“(пс 24 ,6) стајати пред лицем божијим јесте велики иза- зов и само најчистији срцем имају ту храброст, али и потребу, да стану пред њега два српска великана ми смо у нашој цркви у скорије вре- ме имали два духовна великана за које се слободно може рећи да су свагда пред собом видели господа били су то блаженопочивши патријарх павле и архимандрит тадеј потписнику ових редова остаће у трајном памћењу бо- гослужења у саборној цркви прве не- деље ускршњег поста када је патријарх певао и служио за певницом и када је метанисао заједно са свима нама сво- јим примером показивао је шта значи смерно, скрушено и ревносно служити господу као да је хтео да поручи исто што и стих „свагда видим пред собом господа“ други пример из живота патријарха павла јесте анегдота која се одиграла у постоји мистерија сусрета са христом некада и код неких, ни овако упечатљиви лични примери као што су били патријарх павле или отац тадеј, ни јеванђељска мудрост и лепота, ни свето причешће, чак ни чуда не могу да изазову промену, преображај или буђење духовног живота живот у христу јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 17 призрену тада, као владика рашкопри- зренски, кренуо је на јутарњу службу, а испред њега је била група ученика бо- гословије која је ишла у истом правцу нису га приметили, причали су необа- везно, а један од њих је гунђао и негодо- вао: „докле ћу морати да устајем рано и да сваког јутра идем на јутрење!“ патри- јарх павле му је пришао и рекао: „мора- ћеш све док не будеш хтео“ порука у вези са темом о којој говоримо је сасвим јасна: они који су се сре- ли са христом не морају да му служе – они желе да му служе отац тадеј, с друге стране, је на себи својствен начин све- дочио шта значи стајати пред лицем божијим у својим бе- седама он је о господу гово- рио са пуно љубави и дивље- ња, показујући своју веру и присност са господом са- ветовао је: „молите господа као највећег пријатеља, од срца и искрено“ „видеће- мо како ће господ да устроји ствари“ „права истина је она коју вам господ откри- је“ „ја кад имам проблеме у манастиру и покушам сам то да решим само искомпли- кујем ствари, а када све своје бриге и проблеме препустим господу све се разреши на најбољи начин“ слуша- јући оца тадеја имали смо снажан утисак да је хри- стос ту међу нама, да он није далеки и скривени бог него да је невидљиво присутан (то се посебно односило на литургије које је отац служио) да је са нама „у све дане до свршетка века“ (мт 28, 20) тајна сусрета ипак, постоји мистерија сусрета са христом некада и код неких, ни овако упечатљиви лични примери као што су били патријарх павле или отац тадеј, 18 l православни мисионар l 1/2013 ни јеванђељска мудрост и лепота, ни свето причешће, чак ни чуда не могу да изазову промену, преображај или буђење духовног живота једноставно нема рекције зашто је то тако, остаће тајна да ли разлози леже у огреховље- ности конкретне личности, у њеној огрубелости, претераној рационал- ности, материјалистичком поимању света? у сваком случају, и поред тога што господ стално „стоји на врати- ма и куца“(отк 3, 20), постоји нешто што држи срце залеђеним за христа, за веру и за његову спасоносну науку лични сусрет са христом не може заменити ни теологија, ни обред, бо- гослужење, морал или света тајна све то добија своју пуноћу и смисао само ако произлази из личног односа према њему многи ће злурадо или из охлад- нелог срца приговорити да „сусрет са христом“ није ништа друго до песнич- ка слика, да је то апстрактни појам без реалног, конкретног и опипљивог са- држаја греше место сусрета је људско срце оно након додира са истином и христовом љубављу почиње да се мења уместо љубави према себи, јавља се љубав према богу уместо безбри- жности и лагодности живљења – страх божији и продоран глас савести уме- сто угађања себи, служење богу уме- сто осуђивања и оговарања, самилост и праштање уместо бављења триви- јалностима, осећај за свето и узвише- но дакле, „ако је ко у христу – нова је твар“ (2 кор 5, 17) порука младим људима: ако до сада нисте срели христа, само изразите јаку жељу да се то догоди све остало је у божијим рукама он ће одредити време, место и начин када и како ће се то десити аутор је психолог у деветој београдској гимназији з а молитву оче наш можемо слобод- но рећи да је по свему нај најсветија, јер нас је њој поучио сам син божији најстарија, јер потиче са самог почетка хришћанства, записана руком јеванђели- ста матеја и луке најдубља, јер су је мно- ги оци цркве тумачили и из ње изводили предивне богословске истине најчешћа, јер је неизоставни део сваке свете литур- гије, сваке личне молитве и молитвеног правила ова узвишена молитва господња је права ризница богословских тема, ризни- ца божанских истина прави драгуљ над драгуљима, не само међу јеванђелским и другим библијским и хришћанским тек- стовима, већ свеукупног хришћанског, живог литургијског предања за који год редак из ове господње молитве да се до- такнемо, могли бисмо написати књигу, отворити поглавље о хришћанској догма- тици, беседити заиста, право стваралач- ко семе надахнуће хришћанског богосло- вља за сва времена и векове хлеб на овом месту желели бисмо да се по- забавимо, не више до само једном ми- шљу, једном реченицом из ове предивне молитве то је део о мољењу хлеба „хлеб наш насушни дај нам данас“, како пре- носи јеванђелиста матеј (мт 6, 11) или „хлеб наш насушни дај нам сваки дан“, како преноси јеванђелиста лука (лк 11, 3) питање гласи: који хлеб овде моли- мо? свети оци, као и савремене егзегете, тумачили су ово место на више начина по једнима, то је евхаристијски хлеб, од- носно тело христово (наш свети влади- ка николај велимировић, рецимо, тако александар милојков живот у христу литургијски живот јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 19 је тумачио у својој књизи вера светих) по другима (најпознатији међу њима је свети максим исповедник и његово ту- мачење молитве оче наш), овде се ради о уобичајеном хлебу, о храни која нам је неопходна за живот такође, постоје и ту- мачења која обједињују два претходна, те под „насушним хлебом“ подразумевају и евхаристијски и уобичајени хлеб (свети филарет московски, на пример, у свом катихизису) но, иако овде имамо, та- корећи, три егзегетска приступа питању „насушног хлеба“, мишљења смо да се ова тумачења не искључују, те да је свако од њих исправно тумачењски кључ егзегетски кључ који нам је овде потре- бан јесте лингвистичка и литургијска ана- лиза датог текста али, не одвојено већ ин- тегрисано лингвистичка анализа унутар литургијског говора, смисао речи унутар литургијске стварности мишљења смо да је то аутентични кључ за разумевање и библије у целости, као богослужбене, литургијске књиге како ћемо даље виде- ти, ниједно од наведених тумачења овог одељка из господње молитве не одступа од литургије, као егзегетског кључа хлеб који се у молитви тражи, у старо- грчком изворнику, назива се „епиусиос“ тај придев има следећа могућа значења: дневни, свакодневни, одређен за идући дан, одређен за будућност, те оно ште је насушно потребно, неопходно за живот пођимо сада у трагање за смислом ре- ченог „тон артон имон тон епиусион“ – „хлеб наш насушни“, онај који нам је неоп- ходан за данас иште се од бога неопходна храна за човеков живот, у, да тако кажемо, уобичајеном смислу – обична, свакоднев- на храна, човеку потребна ово показу- је једну димензију свете литургије као икона царства божијег, она је присуство тог, за нас будућег царства сада и овде насушни хлеб хлеб наш насушни дај нам данас (мт 6, 11) 20 l православни мисионар l 1/2013 али, на један парадоксалан начин – сада и овде, али још увек не света литургија је реалност искорака из историје који бива у самој историји зато је света литургија онтолошки испреплетана будућим (ес- хатолошким) и садашњим (историјским) бићем епицентар тог укрштања је управо хлеб који у молитви иштемо овде, како рекосмо, видимо искање хлеба који нам је потребан за свакодневни живот свакако, ово је историјска нит свете литургије баш као што су и јектенија „за благорастворење ваздуха“, „за изобиље плодова земаљских“, „за времена мирна“ и др хлеб незалазног дана међутим, хлеб који нам је потребан да- нас, „тон артон имон тон епиусион“, зна- чи и хлеб незалазног дана, хлеб царства божијег – тело господа исуса христа ово „данас“ значи и присуство дана који чекамо јер, света литургија јесте икона дана, осмог, оног који иде после историј- ског, седмог, суботњег дана – икона вечног спокоја у царству божијем на то посеб- но указује „епиусиос“ у значењу следећег, будућег дана „тон артон имон тон епиу- сион“ је, дакле, неопходни хлеб одређен за будући (дан) век – сам господ исус христос, који на више места себе поисто- већује са хлебом вели: „хлеб је божији (о артос ту тхеу) који силази са неба и даје живот свету“ (јн 6, 33) и гле, како му апостоли говоре исто оно што и ми иште- мо у молитви господњој: „господе, дај нам свагда тај хлеб!“ (јн 6, 34; уп лк 11, 3: „хлеб наш насушни дај нам сваки дан“) господ потом даје тумачење: „ја сам хлеб живота (о артос тис зоис)“ (јн 6, 35) та- кође, христос своје тело поистовећује са (евхаристијским) хлебом у парекселанс литургијском догађају тајне вечере (мт 26, 26; мк 14, 22; лк 22, 19) те његове речи чујемо на свакој светој литургији: „узмите, једите ово је тело моје“ надсуштаствени хлеб јасно је да је ово она друга, есхатолошка нит свете литургије има тумача који придев „епиусиос“ разумевају као „над- сушти“ (митрополит антоније блум, на- учимо се молитви) лингвистички овај придев, мишљења смо, ипак се не би мо- гао тако превести, мада звучи слично са старогрчким придевом „иперусиос“, што значи „надсушти“, „натприродни“, наиме бог тај придев срећемо у прелепом бо- литургија у себи садржи историју и есхатон; две природе, божанску и људску, несливено и нераздељиво литургијски живот јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 21 жићном кондаку светог рована мелода (слаткопојца) „дјева днес“ („данас дје- ва“, грч: „и партхенос симерон“) кондак каже: „данас дјева рађа надсуштога“ (грч: „и партхенос симерон, тон иперу- сион тикти“) „иперусиос“ звучи слич- но као „епиусиос“, али ипак немају исто значење предлог „ипер“ (над, изнад) је, иначе, веома често употребљаван у отач- кој књижевности, посебно у традицији (псеудо) дионисија ареопагита имао је улогу да означи оно што је изнад, у сми- слу изван овога света, онострано, транс- цендентно (= недоступно људском пој- мовном знању) зато су оци обичавали да уз придеве које приписују богу ставља- ју предлог „ипер“ (над), па је бог називан „наддобрим“, „надмудрим“, итд прилог „над“ (ипер), дакле, нема улогу да покаже како је, рецимо, божија доброта већа од људске не, већ овде „над“ означава онто- лошко, а не квалитативно својство бог је, тако, наддобар (грч: „иперагатос“), јер је његова доброта потпуно изван искуства доброте овога света, онострана доброта – сасвим нешто друго, од онога што човек у искуству овога света може појмити у том смислу, „иперусиос“ значи „који није од овог света“, „трансцендентан“, „оно- стран“, „надсуштаствен“ (од грч „ипер“ – над и „усиа“ – суштина, биће) но, ово је лингвистичка анализа и по њој придеви „епиусиос“ и „иперусиос“ немају исто- ветно значење међутим, у литургијском контексту, како смо видели, „епиусиос“ има и значење „иперусиос“, тако да се ту- мачење митрополита блума не може ис- кључити у том литургијском контексту, придев „епиусиос“, по нашем мишљењу, много ефектније изражава богочовечан- ску и историјскоесхатолошку реалност свете литургије „иперусиос“ је придев који се тиче само бога, непримењив је на оно изнад чега је – на створени свет у том смислу, надсуштаствени хлеб („иперуси- ос артос“) био би оксиморон тај непре- мостиви јаз између суштина два света, бога и човека, премошћује личност сина божијег, његово присуство као овапло- ћеног и васкрслог богочовека управо тај мост представља света литургија – као присуство богочовека христа литургија опомиње са своје две нити, историјском и есха- толошком, коју смо, надамо се, показали кроз синтагму „насушни хлеб“, света литургија говори и опомиње – на две бриге о човеку у својој есхатолошкој нити, она опомиње да нема места очаја- њу и да живот и радост имају коначну реч у односу на историјску патњу и смрт но, у својој историјској нити, она носи јаде и муке палог и смртног човечанства опомиње да црква није само учешће у есхатону, већ и брига о смртном, стра- далном и потребитом човеку света ли- тургија је крст и васкрсење она је брана есхатолошком утопизму и историјском, егзистенцијалном трагизму опомиње есхатологисте и есхатомахе, једнако као и историцисте и историомахе идеали- сте и материјалисте пита: „где ти је чо- век?“ садашњи и будући фасцинантно, видимо како је дубо- ко и вишеструко литургијско значење синтагме „епиусиос артос“ (насушни хлеб) та синтагма просто дише светом литургијом и на један предиван начин укршта и сједињује две реалности
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
5
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сваБЕЗАКОЊА 📌 синова израиљевих и све
преступе њихове у свим гресима њиховим,
и метнувши их на главу јарцу нека га да
човеку спремном да га ис
...обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... ако погледамо стари завет крштење христово, менологијум василија ii, 985 година новембар/децембар 2013 33тема броја лико стихова касније читамо о другом јарцу, жртвеном јарцу: а кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јар- ца живог и метнувши арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу и јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу (лев 16, 20–22) овај други јарац није био убијан; арон му је своје руке полагао на главу, над њим су исповедани греси а затим је јарац бивао истеран у пустињу у старозаветно време, протеравање у пустињу значило је сигур- ну смрт жртвени јарац је за народ изра- иља представљао пребацивање грехова на неког другога – да јарац постане носилац греха у новом завету христос преузима улогу обе жртвене животиње прво, христос је наш жртвени јарац на свом је крштењу безгрешни преузео на себе, вољно и добровољно, све грехе људ- ског рода – прошле, садашње и будуће сваки грех, сваки преступ, свака заблуда, свака грешка палог човечанства је сада положена христу на главу чинећи тако он је испунио символ левитског јарца након што је крштен и након што је пре- узео терет греха људског рода, христос одлази у пустињу на четрдесет дана нови жртвени јарац је јагње божије које је пре- узело грехе света али чекајте, то није све! друго, христос је испуњење жртве за грех – оног другог јарца из дана очишћења за разлику од жртвеног јарца, христос не умире у пустињи он одлази у пустињу на четрдесет дана како би постио и како би се изборио са демонским искушењима после тога он се враћа из пустиње и по- чиње јавно да проповеда сетимо се, пак, да крштење укључује воду то је важно будући да је у старом завету вода често символ хаоса и смрти! према томе, у ње- говом силаску у воде реке јордана, у руке његовог рођака јована крститеља, види- мо наговештај смрти христове на крсту као и то да ће страдати од сопственог на- рода распећем својим животодавни бог улази у хаотичне воде смрти, покорава их и уништава их потом, као што се уздиже из воде на свом крштењу, христос се уз- диже и из хаотичних вода смрти прили- ком свога васкрсења трећега дана о празнику богојављења добра вест за нас је следећа: више не треба да на жрт- ву приносимо јарчеве нити да из годи- не у годину у пустињу изгонимо јарчеве – јарчеве који, како стоји у посланици јеврејима, не могу да усаврше оне који их приносе јер сада имамо савршену жртву – некога савршеног – на коју ћемо положити своје грехе стари адам је хтео да од еве и змије начини своје жртвене јарце али је учинио да људски род буде прогнан из еденског врта христос, нови адам, долази и преузима одговорност за грех и страда да ми не бисмо морали да страдамо (ис 53, 3–8) поставши саврше- ни и безгрешни јарац жртвени и жртва за грех, он узима грех и последични жалац смрти и припрема пут ка царству и бес- крајном присуству светлости и љубави божије за оне који верују положимо своје грехе, своје преступе, своје страсти и своја очајања на христа – како би их он могао опрати путем свога крштења на овај велики и свети празник – дан богојављења – учествујмо заједно, попут старозаветних пророка који су уче- ствовали у приношењу жртве за грехе, са радошћу у срцима, као свештеници свих верника, у телу и крви христа распетога, христа који се изволео крстити у јордану за наше спасење слава исусу христу! презвитер стивен саларис изворник: fr stephen salaris, „preaching christ crucied at eophany“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 4–8 34 6/2013 празник oбрезања господњег аово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују из- међу вас све мушкиње а обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас свако мушко дете, кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год стра- наца, које не буде од семена твог да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан (постање, 17, 10–13) када је авраам, наш праотац у вери, имао деведесет и девет година, веч- ни син и логос божији му се јавио и склопио је завет са њим он је за- поведио да „знак“ тог завета буде да авраам и његов пород буду обрезани током векова који су уследили, изра- иљци су се послушно придржавали овог закона и чак су се тиме хвалиса- ли (гал 6, 13)1 1 иако су бројне културе древног средоземно-блиско- источног света практиковале обрезање, почетком хришћанске ере обрезање је поистовећивано са јев- рејским народом у новом завету се реч „обрезање“ користи као израз који означава јевреје, док насупрот управо је да би испунио ту божанску заповест наш господ, бог и спаситељ исус христос био обрезан – осмога дана после свога рођења по телу од своје мајке, пречисте приснодјеве марије тај догађај је укратко забележен и у јеванђељу: и када се наврши осам дана да обре- жу дете, наденуше му име исус, дато од анђела пре него што он би зачет у утроби (лк 2, 21) међутим, овај се значајан догађај, хри- стово обрезање, показао и као испуњење божије заповести и пророчки знак бу- дућих догађаја христово обрезање је представљало прво проливање његове драгоцене крви крст је засенио господа исуса христа чак и док је лежао у колевци умотан у повоје нож којим је тога дана сечено тело го- сподње наговештава копље центурионо- во које ће му пробости ребра – из којих ће потећи спасоносна бујица, крв и вода (јн 19, 34) то што је потекло потопило је праслику и сенку закона и изродило је источник (крстионицу) обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења кроз које ћемо ми хришћани ући у нови и вечни завет спасења, као што објављује апостол павле: њој реч „необрезање“ означава многобошце (галати- ма 2, 7–8; ефесцима 2, 11; колошанима 4, 11) превод са енглеског: маријана и срећко петровић обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења новембар/децембар 2013 35тема броја у њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела гре- ховности обрезањем христовим, пошто се с њим погребосте крштењем, у њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ бога који га васкрсе из мртвих (кол 2, 11–12) приликом обрезања оштрица вођена руком човечијом одсеца део тела; у кр- штењу оштрица духа светога одсеца грех оштрица духа светога засеца ду- боко, искорењује грех наших праотаца у крви страдања христовог потапа се грех заједно са силама смрти и пакла (ос 13, 14; 1кор 15, 55) преко воде из ребара његових, плодно семе бесмртно- сти и непропадљивости сеје се у душу и тело свакога ко исходи из источника метална оштрица обрезања обележи- ла је тело мушкараца јевреја; оштрица духа светога, оштрица крштења, обе- лежава душу и тело сваког хришћани- на „печатом дара духа светога“ пред тим новим и моћним „знаком“ херувим са пламеним мачем који чува едемски врт (пост 23, 43) склања се како би деца новога завета могла, налик благораз- умном разбојнику (лк 23, 43), да прођу и чекају коначно испуњење божијег вечног плана у старини је бог кроз закон запо- ведио израиљу: „зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати“ (понз 10, 16) сада и ми који смо се подвргли ис- тинској хирургији крштења треба да обрежемо своја срца св кирило, патријарх алек- сандријски (†444), каже да би ми, верујући, који смо се утврдили у благодати пу- тем свете тајне крштења, требало да одсечемо и суз- бијемо бурне побуне плот- ских наслада и страсти одлучном хирургијом вере и аскетским подвизима; не одсецањем делова тела већ очишћењем срца и обрезивањем у духу светоме, а не у слову [у скла- ду са словом мојсијевог закона]; јер нам је тако похвала, као што апостол павле сведочи (рим 2, 29), не од људи него од бога2 тако сазнајемо смисао обрезања христа спаситеља у осми дан – да је „имену које је изнад свакога имена“ (филип 2, 9) дато: 1 испуњење мојсијевог закона; 2 прасликовање његовог спасоносног страдања и нашег учествовања у њему кроз свето крштење; 3 узимање крста (лк 9, 23), свакоднев- но обрезивање наших срца благодаћу духа светога кроз подвижнички напор свеблаги бог није се постидео да буде обрезан обрезањем плоти, чак нам је себе показао као пример и образац за све, за спасење свих; јер је законодавац испунио прописе закона и пророштва пророкâ господе, који држиш сву твар на длану руке своје и који си био повијен у пелене, слава теби! (из стихира празника) презвитер данијел грифит изворник: father daniel grith, „e feast of the circumcision of the lord“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 14–16 2 св кирило александријски, тумачење јеванђеља по луки [commentary on the gospel of saint luke], пре- вео р пејн смит (r payne smith) (studion press inc: 1983), стр 57 обрезање господње, минијатура из менологијума василија ii 36 6/2013 елемент воде као литургијско -богословски символ и света тајна крштења светотајински живот цркве прожет је и „натопљен“ богослужбеним символима реч символ је грчког порекла и из- ведена је од глагола σιν-βάλλω (sim-vallo), који буквално значи бацити поред то је комбинација две старогрчке речи: предлога σιν који се употребљава да означи сарадњу (заједничко деловање два или више не- зависних чинилаца мотивисаних исто- ветним циљем), а преводи се, најчешће, нашим предлозима са, уз, поред и гла- гола βάλλω који се користи да означи радњу бацања најбуквалнији превод ове комбинације речи био би: са-ба- цити, бацити у сарадњи и слично у науци се израз символ употребљава да означи неку појаву, предмет, понашање или причу која има учешће у оба дела стварности: конкретној (видљивој) и апстрактној (невидљивој) главна функција символа (нарочито рели- гиозних) јесте да представе нешто дру- го и подсете (човека) на нешто друго, да укажу на неку другу реалност ово указује да представљено и сам символ имају одвојене, али паралелне реално- сти које корелирају међусобно по са- временим научним схватањима сим- воли су веома моћни подстицатељи људског понашања и имају значајно место у свим религијама символич- ки језик карактеристичан је теолош- ко изражавање, које би без употребе символа било немогуће елемент воде као литургијско-богословски символ у цркви има посебно значење, пре свега у светој тајни крштења, због чега је потребно рећи нешто више о води као природном елементу одакле ће бити јаснији и њен символички значај особине воде вода чини 60−70% тела човеко- вог, а такође има и најзначајнији (највећи) удео и у телима других жи- вих бића вода прекрива преко 2/3 (односно 70,8%) површине планете земље данас у правно-законодав- ној пракси најважније одлуке које се тичу судбине држава и народа бивају доношене двотрећинском већином, па бисмо у том смислу могли рећи да би вода на земљи могла одлучивати о најважнијим питањима судбине наше планете улога воде у животним про- цесима на планети је таква да се она може, са пуним правом, поистовети- велибор мартиновић новембар/децембар 2013 37тема броја ти са самим животом на земљи – као његова основа приметили смо већ да проценат воде у човековом телу одго- вара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став све- тих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) које по својим главним карактеристикама одговара остатку створеног света управо библијска повест о ства- рању човека говори да је он створен од земље, одакле потиче и његово биб- лијско име адам што на јеврејском бук- вално значи земљанко 1 ово име потиче од јеврејске речи која означава плодну (обрадиву) земљу, глину и томе слично (јевр аdhama) то је она земља која је у контакту и двосмерном односу са чо- веком: коју он обрађује и која га храни, коју он ваја и из ње ствара уметност − надограђујући и надопуњујући тиме бо- 1 у литургијском језику цркве користи се израз зем- ни да означи људе (човечанство), а овај израз се нај- чешће користи у служби опела и парастоса жије стварање и кроз стварање лепоте (ὁ κòσμος)2 додатно украшавајући пре- дивну и савршену творевину божију;3 од које израђује посуђе и друге ствари за своју свакодневну употребу; која прерађује његове отпаде творећи из њих изворе новог живота и плодности (хумус) и тако даље једном речју то је она земља која је употребљива, корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијске анализе тла земље и човековог тела указују да су готово истоветни хемијски елементи садржани и у земљином тлу и телу чо- века овим се још једанпут потврђује библијски исказ о стварању човеку и символички нам преноси праву пору- ку библијског богонадахнутог писца о човековој природи и повезаности 2 у савременом српском превод књиге постања владике атанасија (јевтића) стоји: „и свршише се небо и земља и сва лепота (ὁ κòσμος) њихова“ (пост 2, 1) 3 човек је уметник по икони божијој, мали творац и украситељ творевине божије грузија, саборно крштење 770 деце у тбилисију 38 6/2013 са светом који га окружује4 још један научни податак, који говори о пове- заности човека и творевине, привла- чи нашу пажњу наиме, сви добро знамо да без кружења воде у природи не би било живота на земљи и да је ово кружење основа сваког живота на планети савремена научна ме- дицинска истраживања показују да је вода кључни фактор за нормално функционисање метаболизама чове- ка и других живих бића ово је за нас верујуће само још једна рационална (научна) потврда богонадахнутих ис- тина записаних у библији вода је пре свега одувек била дар божији, јер човек упркос свом технич- ком напретку није у стању да синте- тизује ову течност савремени човек се, на жалост, у великој мери огрешио о воду и грубо понео према њој, пре свега бројним загађењима и тровањи- ма мора, река и језера, уништавањем живог света у њима, као и њеном не- сакралном употребом у индустрији сам термин „отпадне воде“ (од којих се склањамо, зазиремо и гнушамо их 4 исказано у библијском стиху: „и сазда бог човека од праха земаљског“ (пост 2, 6) јеврејски глагол asa који је овде употребљен, обично се преводи и поистовећује са нашим глаголом саздати у библијском контексту казивања овај израз значи начинити нешто/неког (од већ постојеће материје) или обликовати нешто/неког и суштински се разликује од другог јеврејског глагола bara – који се користи да означи стварање ни из чега се као извора заразе и болести) ув- редљив је саму природу воде као изво- ра нашег живота извор воде као символ живота подсетимо се описа еденског врта у коме се налази рајски извор из кога истичу четири рајске реке: фи- сон (пишон), гион (геон),5 тигрис (хидекел) и еуфрат (пурату)6 сам опис раја подсећа нас на оазу живота у пус- тињи, особито мотиви родног дрвећа, бујног зеленила, плодоносног биља и снажног извора воде за који се каже „извор излажаше из земље и напајаше све лице земље“ (пост 2, 6) интере- сантно да овај стих претходи стиху у којем се описује стварање (саздање) чо- века (пост 2, 7) овде поново налазимо мотив воде као основе живота и преду- слова за стварање човека сам израз рајски врт ствара у нашем уму представу места веома пријатног за живот, а такво место је он управо захваљујући улози рајског извора и рајској реци која је по библији напаја- ле цео еденски врт (пост 2, 10), а по- том се рачвала у четири библијске реке еденски врт је своје благостање дуговао управо води и у каснијој старозаветној историји спасења мотиви извора имали су значај- но место они се помињу у повестима о родоначелницима аврааму и јакову; бог производи извор у пустињи и на тај начин спашава агару од сигурне смрти и тако даље када су јевреји путујући кроз пустињу, после изласка из египта, ожеднели и пожели да се врате у египат, 5 неки средњовековни писци идентификовали су биб- блијску реку геон као нашу реку дунав 6 рајски извор и четири библијске реке биле су чест мотив на подним мозаицима ранохришћанских бази- лика и крстионица богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама новембар/децембар 2013 39тема броја у коме су некад били робови, изабраник божији пророк мојсије преполовио је стену из које је потекла вода жива на овај начин он је спасио не само њихове животе, већ и њихове душе – јер да су се вратили у египат поново би постали робови и тиме прокоцкали историјску мисију изабраног народа божијег коју им је понудио господ овај извор воде живе у пустињи, познатији као источник живота, у православном предању предста- вља пресвету богородицу родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама на њима се приказује као се верни на- род (лаос) и особито богослови цркве напајају водама благодати божије у православном литургијском пре- дању овом чуду у пустињи и његовој интерпретацији посвећен је празник источни петак ово је петак светле седмице (први петак после васкрса) и налази се у блиској вези са великим (господњим7 ) петком што нас упућује да су христово страдање и васкрсење извор наше вере и данас бројни чу- дотворни извори (агизме), настали (происхођени) благодаћу божијом кроз бројна јављања светих или пак непосредним чудима божијим, дарују благодат верном народу светотајински живот цркве про- жет је и „натопљен“ богослужбе- ним символима црквени символи- зам изражен је кроз свештенорадње (изговорене речи и покрете свеште- нослужитеља), други део чине ли- тургијски предмети израђени руком човека-уметника, а трећи је садр- жан у самим елементима творевине, нерукотвореним од стране човека и преузетих директно из окружујуће природе, који чине конститутивне елементе нашег живота аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 7 у енглеском језику велики петак се назива господњи петак, односно god’s friday приметили смо да проценат воде у човековом телу одговара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став светих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) крштење у кенији, африка (митрополит кенијски макарије крштава фидела одингоа, сина кенијског премијера) 40 6/2013 разговор са протом прота је истакао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молитве, што не иде у цркву, него само живи световним животом упарохијском дому нашег храма пре неколико година је одржа- но предавање о светој тајни кр- штења и о кумству предавач, свеште- ник, сликовито и надахнуто, објаснио нам је ову свету тајну, отприлике овако: крштење је ново рођење духом светим то је оно што је св јован крститељ рекао окупљеном народу крај реке јордан: „ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити духом светим и огњем“ (мт 3, 11) то је оно рођење о коме каже сам христос: „ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство божије“ (јн 3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и саваскрсавање са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим и да се обнављате духом ума својега и обуците се у новога човјека, сазданога по богу, у праведности и све- тости истине“ (еф 4, 22–24) „јер све што је рођено од бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша“ (1јн 5, 4) „један господ, једна вјера, једно крштење“ (еф 4, 5) па још рече прота да је крштење бања очишћења од прародитељског греха, али и свих грехова учињених до тренут- ка крштења, бања просветљења и про- свећења христом да сваки родитељ, хришћанин, треба да крсти своју децу недуго по њиховом рођењу и тако их упише у књигу живих пред богом јер је за њих одговоран богу, али и за „не дај, боже“, да дете не би умрло некрштено и све тако, као да чита из светог писма, а ми га слушасмо отворених очију и ушију али, кад пређе на другу тему – кумство, тек је онда настао тајац мислили смо да све знамо о кумству свако има кума или је и сам некоме кум кад он поче о канонима: трулски сабор (691/692 г) – 53 каноном истиче: „да је духовно сродство важније од свезе по телу“, чиме истиче значај кумства изнад телесног сродства такође, законоправи- ло светог саве и грчки пидалион гово- ре о кумству дужност кума је да своје радослав радмила грујић мијатовић новембар/децембар 2013 41тема броја духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ предавач је ис- такао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молит- ве, што не иде у цркву, него само живи световним животом људи су се нашли у чуду тада, од чуда, поред ушију и очију, отворише и уста како ће то одговарати? па, то им нико од свештеника никад није рекао! па, не може се утицати на туђу вољу, па ни на кумчетову?! не могу се кумови мешати у породич- не ствари кумчета и његових физичких родитеља?! пљуштала су питања и не- годовања, али предавач се није збунио рекао је: „тако је по канонима – и додао – али, љубав кума према кумчету и кум- чета према куму, превазилази све, па и каноне“ предавање се завршило и народ се ра- зишао у сали остадоше само три позна- нице морале су на ово дати свој комен- тар прва рече: фото: драган бабовић 42 6/2013 – ја сам кумовала на острогу детету чији су родитељи дошли из иностран- ства не знају ни српски о њима ништа не знам, ни шта су, ни где су то је једно, а друго – мене су родитељи као бебу кр- стили, па су се одселили из тог места и више нису имали никаквог контакта са кумовима ја моју куму не знам и никад је нисам видела и шта ја ту могу? – можеш да се молиш богу за твоје кумче, али и за твоју куму – духовну мајку ваљда им знаш имена? ето, то можеш – рече јој друга и настави: „ви знате да сам ја вероучитељица кума сам једној девојчици, која је сада у шестом разреду основне школе често се виђам са њом и њеном породицом помажем јој око неких школских предмета, али, нажалост, не иде на веронауку не да јој мајка каже да је школска вероучи- тељица лоша и да већина деце иде на грађанско васпитање и поред мог ин- систирања да ће много научити, макар и од такве вероучитељице, њена мајка ми је рекла да је важније да њена ћерка учи главне предмете, из којих оцењују, него да губи време на учење молитава, које се не оцењују и моја кумица не иде ни у цркву, јер не иде нико из њене породице“ – па, зашто се онда крстила? – пита прва – каже њена мајка: „ваља се“ и „због обичаја“ и да „зло не чује“ видите ли у каквом сам ја положају? кад предложим кумици да научи бар „оче наш“, она ми обећа, али је спречи њена мајка чак ми је једном отворено рекла: „много ми малтретираш дете о’лади мало ја је не форсирам нека учи само оно што мора“ – можда ће ти њена мајка затворити врата свога дома? није искључено то су осетљиве ствари – резонује прва – надам се да неће, али и да хоће, ја знам своје кумовске обавезе: молитва и само молитва тада трећа познаница забринуто уздахну и укључи се у разговор: – а тек мене шта чека?! ја тек треба да кумујем не могу да одбијем а ради се о канонском преступу, који је већ учињен и потврђен и не само то ради се о особи која је узела православну веру под своје и све ради по своме она већ дуже времена пости и причешћује се, а тек сада је решила и да се крсти каже да јој само то фали, па кад бих ја хтела да јој будем кума на крштењу мо- жете ли замислити какав је то шок био за мене?! наравно да је све то учинила из незнања, али она и даље не жели да учи, а поставља се као учитељ и кри- тичар другима питам је: „зашто ниси питала оно што не знаш? ту ти је црква, ту су свештеници“ а она каже: „да ти искрено кажем – нисам ти ја тип који воли много да запиткује, јер ја сам жена промућурна ја ти волим да гледам и да слушам снимам ситуацију и одмах скапирам разумеш? што би рекли: ку- пујем па продајем али, не шићарим: пошто купила, по то и продала гледам ти ја тако ко све иде у цркву ма как- ви иде? не излази из ње! а знам ко су и шта су били до јуче зато сам ја то са ме- ром не ваља ни у чему претеривати ја идем у цркву само за велике празнике, кад има пуно народа шта ћу ја у цркви кад је полупразна? је ли тако? а и шта имам да запиткујем? ето, је ли славим славу? славим па?!“ питам је: „а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава дужност кума је да своје духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ новембар/децембар 2013 43тема броја црквени празник? је ли то нека нова мода? зар не знаш да су некрштени ван цркве, јер се крштењем улази у цркву и постаје њен члан? а зашто си децу крстила? зато „што се ваља“? а за тебе да се крстиш „не ваља се“? за- што се ниси и ти крстила када си своју децу крштавала? ниси ни свесна как- ву си страшну ствар учинила – при- чешћивала си се, а ниси крштена!“ а она ме пита: „шта сам ја тако страшно урадила? само пар пута сам се при- честила, онда кад сам била располо- жена да постим“ кажем јој: „ништа страшно, само си направила канонски преступ, који без епископа ни твој свештеник не може да реши ништа страшно, само си ушла на најсветију територију без пропуснице и украла светињу над светињама, и не знајући стварну вредност украденог са црк- вом се не сме играти, јер је у њој огањ који спаљује и најтеже грехе, али и саме грешнике, ако се лакомислено и неодговорно са њим играју“ опет ће она: „шта сам крива? ево, сада ћу и да се крстим и решена ствар“ а ја јој ка- жем: „крива си што ниси куцала, че- кала да ти отворе и онда питала како се улази у свету земљу (= црква), него си без куцања ушла и без питања узе- ла оно што се не узима, него се добија уз благослов“ она је већ старија жена, око 50-ак година, а понаша се као неразумно и тврдоглаво дете, коме нико од цркве- них великодостојника није довољно велики ауторитет сама то наглаша- ва, љутећи се на њих, истичући да је највећи ауторитет за њу њена по- којна свекрва – „нана“ од милоште, која јој је предала у руке крсну славу и упутила је, као домаћица домаћи- цу, како да настави да слави славу, да спрема славски колач и пали славску свећу, али да нипошто не кува жито, јер се оно спрема само за мртве све- титеље, а како нана каже, њихов све- ти илија је, фала богу, жив нана ју је заветовала да тако чини и она се сада не усуђује да послуша свеште- ника и да скува славско жито, јер јој то може донети неко зло у кућу нека они извине, али ако би то она уради- ла, каже да би се нана у гробу пре- врнула, а њену кућу, мужа, децу, па и њу саму, стигло би проклетство она није сигурна да свештеници данас до- бро раде свој посао, онако као што је њену нану лепо научио њен свеште- ник зна она како ови данас уводе све неке новотарије аух! тешко оном ко јој буде кум! нека се добро држи пред господом какво ће му духовно чедо привести јао мени, јадној и кукавној! како ћу ја, као ду- ховна мајка, успети да је уразумим? боже благи, ти помози! мајко божија, не остави ме грешну без молитве твоје! сви свети, припомозите! – ма, што се ти толико бринеш, драга моја сестро у христу? – поче да је теши прва – па, ти си на коњу! ти још ниси кумовала можеш одустати од кумства и то са пуним правом: канонски пре- ступ и готово шта ти имаш са тим? – мислиш да не треба да пристанем на ово кумство? – да зашто би пристала? – а спасење њене душе? а спасење моје душе? а хришћанска љубав према своме ближњем и још кажу да се кум- ство не одбија осим ако и то није народно сујеверје питам је: а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава црквени празник? из епархије сремске стиже нам још једна животна прича о чудесним плодовима живе вере, као потврда речи св апостола павла: праведник ће живети од вере (јевр 10, 38) и светог цара давида: много муке има безбожник, а који се узда у господа око њега је милост (пс 31, 10) то је животопис породице коларовић из сремских карловаца, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! но богатство њихове вере, умножено благодаћу духа светога, њихов духовни капитал преноси и на материјални сремски карловци, на десној обали дунава, на обронцима фрушке горе, од 16 века су једно од црквених сре- дишта српског народа постају центар митрополије од 1690, а проглашењем српске војводине 1848, добивши по- литичку независност под аустријском круном и центар патријараха, по- чев од јосифа рајачића до лукијана богдановића 1913, све до уједињења српских епархија и свечаног прогла- шења патријаршије спц 1918 њено седиште преноси се у београд 1920, док је резиденција привремено оста- ла у карловцима до 1936 ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загранична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву то је град просвете, културе и уметности, трговине, са 17 векова дугом традицијом виноградар- ства, боемских кафана у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се нај- богатији срби, називан је „српским сионом“, са истоименим новинама ту је најстарија гимназија са првом школ- ском библиотеком у србији, која носи име бранка радичевића, који и даље са стражилова пева у духу романтизма: „ој, карловци, место моје драго, ко’ де- тенце дошао сам амо!“ и поручује: „од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“ зато се и данас око њега сливају бројне ђачке екскурзије ђорђе (58) и сања (43) коларовић и њи- хово шесторо деце: теодора (20), дими- трије (18), николина (16), екатерина- (14), илија (12) и анастасија (10), коларовићи из сремских карловаца ђорђе (58) и сања (43) и њихово шесторо деце: теодора (20), димитрије (18), николина (16), екатерина (14), илија (12) и анастасија (10), живе у самом центру сремских карловаца ово је животопис породице коларовић, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! радмила грујић 44 6/2013 многодетне хришћанске породице жив е у самом центру у стану од 85 квадрата са терасе њиховог стана види се њихова парохијска црква св николаја и чувена чесма –„четири лава“ чују кад звоне црквена звона и одазивају се њихов прота, о велизар живановић, каже за њих да су „веома побожна и честита породица“ ђорђе је у тој цркви као дете крштен и у њој се венчао пре 21 годину са сањом олуш- ки, из банатског српског крстура он има само сестру, која живи са њима, а она још две сестре ђорђе је академски сликар, а сања је после средње педа- гошке уписала вишу педагошку, коју није окончала потпуно су се посвети- ли својој деци пут до праве вере? ко је утицао на вашу побожност? да ли и за вас важи послови- ца: „без невоље нема богомоље“? – моји родитељи су се држали само традиције као млад уметник, живео сам боемски, али сам почео помало да чи- там нови завет имао сам другара, ве- рујућег, који је увек покретао теолошке теме, причао о цркви и тиме ме ирити- рао кажем му: „какав је то бог који ме је створио само да умрем? где је ту смисао живота? све цркве су људске измишљо- тине, све секта до секте, све је то исто“ а он мени: „само је православна црква она коју је основао христос, а све оста- ле су секте“ тог топлог дана, дошавши кући, мене одједном поче да тресе гроз- ница држала ме је пар дана ускоро смо опет разговарали, ја терам своје опет грозница, и дође ми мисао: „изгледа да је баш православље истинита вера? хулио сам на божију цркву боже, шта је истина?“ сео сам, узео јеванђеље и читао и онда, усред дана, догодило се са новембар/децембар 2013 45 мном слично као са светим апостолом павлом на путу за дамаск, када је гонио хришћане св силуан атонски каже да се то зове „јављење духом светим“ и да се бог тако јавља само великим грешни- цима тачно, тога нисам био достојан, али сам му завапио седим, и све ми се дешава у сфери духа видим и чујем хри- ста, али не телесним чулима, него духом осећам да су ми се чула душе појачала господ ме спушта у пакао, осећам људе како се пате чујем глас који каже: „ако не промениш свој живот, овде ћеш зав- ршити ниси рођен да би умро и био сахрањен, него да би живео вечно у моме царству“ и он нестаје а ја долазим себи, радостан, схватио смисао живота али, после месец дана обузима ме сумња да сам све то умислио, но опет долази слично искуство кад смо се узели, сања није била у вери, иако је и она као одојче крштена доби- ли смо прво дете, теодору наш брак је, међутим, дошао у озбиљну кризу јер она није хтела да прихвати веру покушавао сам да је убедим својим речима, али се код ње појавила јака одбојност те ноћи сам био обузет мишљу да се наша брачна веза може распасти кад је она отишла на спавање, пао сам на колена пред иконама и молио се: „господе, ако ти не сачуваш наш брак, ово дете ће отићи на улицу само ти можеш да га сачуваш молим те да ти ово решиш, јер ја не могу“ тако сам свој проблем пребацио на христа то је било први пут да сам се послужио својом вером људи данас верују, а опет се не служе вером, него стално покуша- вају да проблеме реше сами и шта се де- шава? пуцају, и не решавају их тада сам схватио да тако треба да живим, јер баш то бог очекује од нас, хоће на тај начин да учествује у нашем животу читао сам да је св силуан атонски рекао: „господ је услужан“, а они светогорски старци око њега рекли су да је пао у прелест уства- ри, под „услужан“ он је подразумевао „предусретљив“, „спреман да помогне“ и то је истина, јер одмах те ноћи, сањи се у сну јавио светитељ (не зна који, каже да личи на лик св василија острошког са иконе) и рекао јој да мора да ради исто што и ја а она га је упитала: „чиме се то ђорђе бави“? одговорио је: „он сад проучава духовна обољења“ ујутро ми је све то испричала и био сам задивљен знао сам да је то божија интервенција на сањи, а не прелест, јер сам се, читајући јеванђеље, заиста тих дана бавио раз- мишљањем о епилептичарима и глуво- немима, и облицима ђавоиманости и уследила је друга потврда тог јутра била је среда, и сања је одлучила да пости и за- почела са великом лакоћом, чак радосно чудо! сила божије благодати преобра- зила је сању и ускоро смо се венчали у 46 6/2013 многодетне хришћанске породице цркви господ каже: проклет да је човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а срце његово одступа од господа (јер 17, 5) ето, то је суштина вере то ми је христос лично открио то користим свих 20 година нашег брака кад имам недоумицу, ја се само молим богу, чекам са стрпљењем и поверењем, и онда се, промислом божијим, решавају замршене ствари и никад не чекам дуго то је вера православна, делатна бог тра- жи нас, наше срце како се данас овде живи и колико се са- дашњост прожима са тако славном про- шлошћу, нарочито у духовном погледу? да ли се и ваша сликарска уметност ду- ховно преобразила? – не занима нас пролазна слава него непролазна то је црквеност а она је сведена на три активне цркве – св ни- колаја, ваведење и св петра и павла за нас је духовност само оно што се везује за слављење имена божијег и свој уметнич- ки рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију ако идемо на св литургију и причешћујемо се, слушамо духовну му- зику, то је духовност, а све друго је вода од које се поново ожедни у свом атељеу сликам иконе, портрете, пастеле дар сли- карства омогућио ми је да изразим лична истраживања живота – од таме до свет- лости, од страсти до хармоније, од чулног до духовног, од човекобога до богочовека ишао сам 1995 на свету гору да се надах- нем благодатним миром и молитвом, и у хиландару прославио крсну славу отац кирило ми је освештао славски колач моји преци су у карловцима од 1720 године бавили су се виноградарством и ја сам то наставио на хектару и по земље имамо 6000 чокота, пет висококвалитет- них француских сорти, и од њих правимо две врсте вина – „литургијско вино“, и „бермет“ – десертно за „бермет“ смо на међународном сајму вина у темерину до- били три златне медаље, 2009, 2010 и 2012 то је посебно вино од грожђа и смокава, које одлежи на 27 трава, па се процеђује служи се као аперитив или уз колаче пило се на бечком двору, за време царице марије терезије, а сачуване отпремнице не занима нас пролазна слава него непролазна и свој уметнички рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију новембар/децембар 2013 47 су доказ да се извозило и у америку, да је чак било на винској карти на броду тита- ник рецепт сам преузео од стрица и мало сам га модификовао вино испоручујем православном богословском факултету у београду, црквама у епархији бачкој, ма- настирима имамо и башту, воћњак, тов- не ћурке, козе и јариће сада живимо у изобиљу видите шта нам је све бог дао?! али, све постепено шта је, по вама, хришћански брак? у чему се огледа делатна љубав у породици? – ђаво увек удара у св тајну брака кроз женски феминизам или кроз мушку не- побожност ја се мом христу молим да ми он сачува брак својом силом, и истера демонске силе из овог дома у исто вре- ме, кад приметим код жене назнаке фе- минизма и покушаја да надјача мушкарца својом речитошћу, нападношћу, агресив- ношћу, онда ја полако кроз разговоре са њом то спуштам на ниво њене послушно- сти ако је надвлада тај дух, то значи да је она у паду јер, каже св ап павле да жена треба да буде покорна свом мужу као црква христу у томе се крије сва тајна хришћанског брака али то не значи да је жена роб сања је пре неки дан била у бе- ограду, ја сам децу спремио на спавање и кад се вратила, изашли смо да поседимо у лепом ресторану, да попијемо капућино и испричамо се ми се волимо, али када је у питању неспоразум, ако сам у праву, очекујем да се она покори, у јеванђељском смислу, а ако нисам, онда јој признам да је она у праву страшно би било ако би свађе трајале по неколико дана јеванђеље тражи да не прође дан да се не измири- те, јер је мир доказ љубави муж и жена су једно, не смеју бити двоје кажем деци: „хвалите бога што сте се одмалена буди- ли са татом и мамом тата ујутро наложи, устајете у топло, скува чај, и сви смо радо- сни ретке су породице где деца проводе младост окружена љубављу а ви никад нисте доживели да сам вашу мајку тукао, псовао, вређао ако не будете живели у побожности и благодати цркве, сутра кад се ожените, демонске силе ће деловати на вас, замрзићете своју жену, развести се, живот ће вам бити хаос ја сам са вашом мајком 20 година и волим је као да смо се јуче упознали, и сваким даном све више једно тело – једна душа“! загрлим маму, и они виде да се волимо, јер у многим кућа- ма владају мини ратови бог учествује у браку кад види да се родитељи труде и неће да греше христа ради и он им уз- враћа због тога јер, бог воли послушне људе, исто као свог послушног пророка илију то је тајна побожности – послуш- ност, оданост, угађати богу који најбоље зна шта је добро за нас, јер смо ми деца божија то сам схватио у оном виђењу: ако хоћеш да сачуваш овај живот, изгу- бићеш вечни јер, душа страда кад почне да гризе ту адамову јабуку непослушно- сти, у којој је гордост, првородни грех да ли су сва деца здрава? које школе уче? како уче? иду ли на веронауку? да ли се баве додатним активностима? – хвала богу, здрава су теодора је на технолошком факултету, димитрије је 4 разред средње машинске школе, смер компјутерско управљање, николина иде у 2 разред туристичке школе, а млађи су основци ош „23 октобар“ добри су епархија сремска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материнство и делатну љубав према св мајци – цркви 48 6/2013 многодетне хришћанске породице ђаци бавили су се и спортом, али нај- бољи им је спорт у винограду иду на ве- ронауку, заиста је значајна, али ако дете у својој кући нема очигледан пример, ако га родитељи не упућују да учествује у богослужењу и св тајнама, постоји опасност да то знање остане сува схола- стика њом се живи, примењује се у свим животним ситуацијама кад се наша деца посвађају, учимо их да се помире, да по- штују божије заповести, као што су то учили на веронауци то је веронаука у кући: наћи проблем свађе и решити га живети у љубави, то је наука о богу ако у свом дому деца тако не живе, како ће сутра са другим људима? ако немате љубави, ништа сте у чему је тајна вашег васпитања деце? како мама примењује научену педаго- гију? послушност деце? „кад истерује- те ђавола из деце, пазите да не истера- те из њих бога“ (сања:) – увек смо са децом са те стра- не су привилеговани, причамо, упуће- ни смо у њихове проблеме ђорђе, као отац, је већи ауторитет од мене (ђорђе:) – прво је молитва: „боже, дао си ми ову децу, молим те помози ми да их васпи- там“ знам да демонске силе делују на де- чији ум, као што су утицале и на адамо- ву непослушност ако их господ сачува од демонских утицаја, онда ја, као отац, имам свој утицај на њих причам им како се живи хришћански, да то није обична философија: „није то само ићи у цркву, а и даље живети како ти хоћеш од тога зависи хоћеш ли отићи у рај или пакао у рај се одлази живећи овако, а у пакао она- ко“ развијамо у њима страх божији, то је почетак мудрости кажем: „не смеш да пушиш, не зато што то није здраво, него што у рају нема пушача, нема блудника ни разбојника, осим покајаних“ учим их шта је грех а шта није, да деца сачувају своју чистоту, да њихово дружење буде чисто да су свесни да их бог увек гледа и да се рајска насеља задобијају чистим животом не примењујем силу, једино кад неко од њих својим безобразлуком почне да штрчи и не слуша моје савете, онда се мало примени прутић то се од- носи само на мању децу направим сце- нографију, позориште дете не зна да се иза спољашње љутње крије моја мирноћа (као што ни многи људи не знају да се иза искушења крије велика љубав божија, кад бог допушта болести да заустави људе у срљању, јер немају сећања на смрт и залу- новембар/децембар 2013 49 де се неким небитним стварима) миран сам, трудим се да исусова молитва буде у срцу, мало га казним да то осети на својој кожи и загаламим да се мало уплаши, а већ сутра идемо заједно и једемо чоко- ладу јер, божанска љубав подразумева немати мржњу и злопамћење, а роди- тељи знају да фрустрирају децу кад дани- ма намргођени ћуте е, онда ђаво прича причу мудри соломон каже: удри дете прутoм, нећеш га убити, а душу ћеш му од пакла спасити (причсол 23, 13–14) рад у винограду је, такође, вид васпи- тања учим децу: шест дана радимо, а недеља је благословено ленствовање, на- равно, после св литургије да ли више дајете души духовно него телу телесно, или једнако? блаженопо- чивши патријарх павле, у једном свом писму, саветује архимандрита јована ра- досављевића: „настој да и марија мало буде марта, а не дозволи ни марти да се забави само око пролазног“ – тачно је тако како је рекао патријарх павле лењост је грех, али је грех и вред- ноћа без жеље за спасењем и без мисли о спасењу вредноћа без духовности је сре- брољубље ми се молимо богу и радимо од седме године сва деца посте, и среду и петак сања је постила и у трудноћи ми угађамо богу, а не себи и својој деци, јер је то идолопоклонство ако је бог, кроз цркву, заповедио пост, тако треба жи- вети тиме се развија уздржање и васпи- тање у православном духу деца су данас изложена бројним ис- кушењима: дрога, алкохол, агресија, разврат све је то зачињено бестидном модом и скрнављењем тела какав став треба да има хришћанска омладина пре- ма модним трендовима у погледу обла- чења и украшавања (= скрнављења) тела, ако знамо да је тело сасуд духа светога? на крштењу смо се обукли у христову лепоту и моду – хришћанин треба увек да има хришћански став житија светих и њихове поуке су ризница православне духовности у то родитељ упућује децу одмалена не можемо их заштитити од штетних утицаја, и треба све да виде, али им треба рећи шта је то са хришћан- ског аспекта адам и ева у рају су има- ли само једну забрањену „воћку“, а кад су изгнани „асортиман“ се проширио, поготово данас ево, мој син има прија- теље који „дувају“ (пуше марихуану), но и ја сам имао такве другаре кад сам био млад учим их: „будите своји, имајте бога ко нема бога, тај „дува“, пијанчи, блудничи, тетовира се, воли да се туче, њему је адреналин бог“ као деветого- дишњак, мој син је украо лопту рекао сам му: „врати лопту, а сад идемо код оца стефана у велику ремету да то ис- поведиш“ наша деца посте и исповедају се од малих ногу, јер грех ствара узнеми- реност, гневљивост, агресију, зато што је душа упрљана тада имаш у кући про- блематичног човека ако је дете опсова- ло, споменуло бога узалуд, то мора да исповеди то је брига родитеља, јер када одраста у покајном настројењу дете се од греха само чува, па га и бог чува то је суживот са христом, то је веронаука питају ме неки родитељи: како ти мо- жеш да спречиш дете да „дува“ или да се 50 6/2013 многодетне хришћанске породице тетовира? а ја их питам: „како ти, коме је бог дао власт над децом, не можеш? храниш га, одеваш, васпитаваш“ кажем свом детету: „у овој кући имаш љубав оца и мајке ако чиниш оно што ваља, ако не, више ти није место под овим кро- вом“ ту нема мржње ни емоција ја сам човек у христовом разуму свог блудног сина нећу држати у кући, али ћу га, ако се покајан врати, дочекати са угојеним телетом и песмом христос има љубав, а нема емоције, има љубав и строгоћу а данас имате све више родитеља који се потчињавају свом детету и његовом греху, одобравају грех у овом дому ја сам домаћин, глава породице, а жена је послушна глави то значи да глава има љубав према жени и деци, али и очекује повратну љубав – њихову послушност да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? (сања:) – пре три године тв бн је у карловцима направила емисију поводом наталитета па смо ми учествовали и још три породице такође је о нама писао но- восадски „дневник“, а ђорђе је имао на београдској тв интервју о cвом сликарј- ству и винарству имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – нема подмлатка старосни просек у карловцима је 40 година епархија срем- ска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материн- ство и делатну љубав према св мајци – цркви орден јој је уручен у манастиру крушедол за многодетност је неопход- но духовно усмерење нарочито је ва- жан страх божији и поверење у бога да ће он дати све што треба сваком детету које је прихваћено као његов дар моја порука глaси: жив je бог нaш ако бог дâ да се дете роди, даће и oстaлo треба бити задовољан тренутним стањем у које нас бог стави питају ме: „како си тако бeзбрижaн, а имаш шесторо деце?“ кажем им: „бригу сам препустио госпо- ду, jeр oн бринe o нaмa“ св антоније велики је био неписмен, а удостојио се највише части код бога важно је да дамо деци духовно васпитање, јер рађамо нове душе које ће ући у царство божије бог брине о нама много пута смо се уверили имали смо троје деце и живе- ли прилично скромно наш син је видео неку играчку и инсистирао да му је купи- мо рекао сам му: „сачекај, даће бог“ и убрзо, на неком црквеном слављу, наша деца су добила пакетиће када су их от- ворили, наш син је радосно узвикнуо: „тата, погледај“! у његовом пакетићу била је баш она играчка коју је желео „видиш, ако бог хоће, даће ти што же- лиш, и баш теби у руке“ кажете да све препуштате богу значи, немате никаквих личних жеља и планова? – имамо, али ни то није одвојено од бога напротив кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мисли- мо о земаљском, него да нас смрт затек- не у молитви наравно, ако тако богу буде угодно кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мислимо о земаљском, него да нас смрт затекне у молитви наравно, ако тако богу буде угодно новембар/децембар 2013 51 када човек слуша новости које стижу са удаљених филипина, неизоставно стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жичког 52 6/2013 „идите и научите све народе“ ј единствена земља азије са већин- ским хришћанским становништвом, многољудна острвска земља филипи- ни, заистапредставља плодно тле за свето семе православља верујемo да ову земљу господ својим промислом припрема за велику проповед православне вере у прилог томе говори неколико чиње- ница из историје ове далеке и лепе земље господ је обдарио филипине ве- ликим даром – највећа светиња на фи- липинима која се налази у поседу римо- католичке заједнице јесте чудотворна икона пресвете богородице која је са крита (нејасним путем), одузета од пра- вославних и прешла у руке римокато- личке заједнице друга јако важна ствар у духовној историји филипина догодила се током прошлог века, када је свети јован шан- гајски, велики светитељ цркве 20 века, из шангаја са својом паством дошао на филипине, на острво тубабао филипи- ни су у том тренутку (1949 године) били једина земља која је желела да прими руске избеглице нама може бити за- нимљива чињеница да је међу народом који је водио и спасавао свети јован било и дванаест срба на острву туба- бао, у бившој америчкој бази, подигнут је камп у коме је три године живело и служило богу око 3000 православних хришћана главни храм био је подигнут у част пресвете богородице велики хри- стов светитељ је својим молитвама ос- ветио земљу на филипинима и припре- мио је за оно што се данас догађа тамо већ неко време на филипинима се осећа разочарење становништва у вла- дајућу религију, пре свега младих ђакон георгије максимов, мисионар москов- ске патријаршије, је имао прилику да одржи предавање о духовном животу на универзитету у манили и био изне- нађен питањима која су му постављали студенти, а кроз која се видело да јако слабо познају основне истине хришћан- ства, али да постоји живо духовно ин- тересовање у таквом духовном вакуму као резултат духовних трагања појавило се и умножило мноштво протестант- ских секти, пентекосталног карактера пре свега у главном граду филипина, манили, такве „цркве“ можете наћи на скоро сваком углу као још једно од сведочанстава о за- иста живом интересовању филипинаца за духовни живот и православну веру може послужити још један догађај који православна мисија на филипинима станоје станковић новембар/децембар 2013 53 нам је испричао о георгије на позив монаха филипа, мисионара руске загра- ничне цркве, о георгије је отишао да се види са женом која је имала питања везана за духовни живот нашли су се у ресторану, разменили пар поздравних речи и ова филипинка је одмах почела да поставља врло озбиљна питања ве- зана за духовни живот ђакон георгије је у једном тренутку, док је разговор био у пуном јеку, схватио да је цео ре- сторан утихнуо и да сви људи, почевши од гостију за суседним столовима, пре- ко особља, конобара – врло пажљиво прате разговор богу хвала, од пре двадесетак годи- на присутне су канонске јурисдикције православне цркве – васељенска па- тријаршија, затим антиохијска и од почетка ове године и мисија руске за- граничне цркве православни мисио- нарски центар „о данил сисојев“ имао је част да помогне мисију православне цркве у овој далекој земљи припреми- ли смо превод и штампање рајске пира- миде (тумачење блаженстава на гори) и вере образованих људи (тумачење сим- вола вере) светог николаја српског на тагалог језику, који представља зва- нични језик већине становништва такође смо одштампали и 3 000 малих иконица христа спаситеља и пресве- те богородице са исусовом молитвом и „достојно јест“ на тагалогу, себуано и енглеском језику, 300 бројаница, преко 20 великих икона, лаптоп и штампач за потребе православног мисионарског центра „свети николај велимировић“ који је основан на једном од филипин- ских острва лејте нажалост, црква има проблеме на филипинима, трпи притисак и претње од стране расколника у граду давао на југу филипина, бивши јеромонах клео- па, који је нажалост расколник, дрско се представља као једини епископ на свети јован шангајски на филипинима православни мисионарски центар „свети николај велимировић“ у граду пало, острво лејте припрема оглашених за крштење на острву лејте, који су на крштењу добили имена српских светитеља 54 6/2013 „идите и научите све народе“ филипинима, и пише чак и јерархији и мисионарима православне цркве ши- ром света, представљајући се тако за- хваљујући својим познанствима у том граду, он врши притисак на новоство- рене православне заједнице у оквиру мисије руске цркве радује чињеница да су наша браћа чврста у вери и да иако су тек ушли у цркву имају врло јасну свест где су границе цркве филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдик- ције на истом циљу – јављању христо- вог јеванђеља и спасења људи у јединој лађи спасења – цркви православној мисије руске заграничне цркве и ан- тиохијске патријаршије тесно сарађују – књиге, иконе, тамјан, крстићи које смо слали мисији руске цркве одмах су прослеђени и парохијанима антио- хијске патријаршије једном од неуморних свештеника у манили, оцу константину лаутилу који у својој кући има храм посвећен светом теофану затворнику од при- лога једног православног брата из канаде дарован је охридски пролог светог николаја на енглеском, као наставак пројекта пролог за мисио- нара који је покренут од стране пра- вославног мисионарског центра „о данил сисојев“ свештеник констан- тин заједно са својом супругом ма- рином труди се да брине и прехрани много напуштене деце у главном гра- ду филипина њихове могућности су доста скромне, али се труде да сваке недеље припреме оброк за христову најмању браћу још један карактеристичан пример сарадње ове две цркве је и долазак протојереја серафима бела, мисионара крштење на острву лејте о констанин лаутило са децом о којој се брину он и његова супруга новокрштена заједница под покровом српских светитеља новембар/децембар 2013 55 рзц на скоро месец дана на филипине он је за тих месец дана путовао заједно са оцем филипом балингитом, кршта- вао, служио, венчавао, проповедао он иначе има послушање као мисионар у непалу сестра монаха филипа, право- славна хришћанка нина, организовала је посету мисионара руске мисије у јед- ном од затвора у манили током које су затвореници имали прилике да слушају о христу, духовном животу наше црк- ве, смислу живота протојереј серафим бел је такође ве- ома помогао у обучавању свештенства антиохијске цркве на филипинима: много њих нема богословско образо- вање, често немају ни довољно богослуж- бене праксе, тако да им је искуство и време оца серафима заиста значило из- међу осталог је крстио и малу заједницу на острву лејте том приликом нам је о филип балингит, монах рзц који је фи- липинац родом и који је и покренуо ми- сију руске цркве, тражио имена српских православни мисионари у затвору pasig city jail антиохијско свештенство на филипинима у одеждама које су поклонили свештеници спц током рада на овом броју православног мисионара, изузетно разорни ураган је по- годио филипине, при чему се православна заједница светог николаја српског нашла у географском епицентру удара монах фи- лип, мисионар руске заграничне цркве, је отишао у центар удара урагана, град такло- бан и, нажалост, није успео да пронађе ни- кога од те заједнице до прелома овог броја мисионара не знамо да ли су живи или не помените их у молитвама да се господ по- брине за њих, било да су још увек међу нама или су већ прешли у вечност преко адресе urednik@svedokverniorg мисионарског пор- тала „о данил сисојев“ можете се информи- сати о начину како да помогнете православ- ној заједници филипина 56 6/2013 „идите и научите све народе“ светитеља за новокрштене православне хришћане, шест мушких и два женска имена ми смо послали ова имена: сава, николај, јустин, василије, петар, симе- он, анастасија, ангелина радује нас да ће највећи светитељи наше спц бити духовни покровитељи нашој новој браћи у цркви, да ће им њихове молитве по- моћи да преброде и победе све тешкоће и искушења на путу ка христу монах филип балингит нам је пар пута говорио да заиста постоји велико интересовање за православну веру не прође неколико дана, а да не добије по- зив из различитих делова филипина од стране протестантских и римокатолич- ких заједница које га зову да дође и да им говори о православној цркви чак је и један женски римокатолички самостан са 11 часних сестара изразио жељу да буде примљен у православље и настави свој подвиг као православни манастир о филип је рекао да ако код њих буде видео искрену жељу да уђу у цркву– по- клониће им икону пресвете богородице тројеручице, игуманије хиландарске, коју је наш мисионарски центар по- слао на филипине православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је покренуо проје- кат помоћи православној мисији на филипинима и на пољу интернета све веће коришћење и присуство интер- нет-технологија и на филипинима даје шансу и отвара врата за мисију цркве и на том пољу направићемо мисио- нарски блог на тагалог језику који ће уређивати свештеник константин, на коме ће се постављати текстови о пра- вослављу, објашњавати наше учење, смисао наших служби, обреда – јед- ном речју, трудићемо се да покажемо лепоту и дубину наше свете вере када се човек упозна са оним што се тамо догађа, када слуша новости које сти- жу са удаљених филипина неизоставно се стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жич- ког молимо се господу да тако и буде „ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жет- ву“ (јн 4, 35) аутор је уредник сајта сведок верни (svedokverniorg) чин крштења – острво лејте филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдикције на истом циљу – мисије руске заграничне цркве и антиохијске патријаршије тесно сарађују новембар/децембар 2013 57 валамски манастир на истоименом острву у ладожском језеру основали су свети сергије и герман, за које се верује да су били мисионари грчког порек- ла, иако се ништа поузданије о њиховом животу не зна – с обзиром на то да су њи- хова житија изгубљена током бурних ве- кова кроз које су карелију потресали мно- гобројни ратови према предању, много пре доласка светих сергија и германа, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је поди- гао први камени крст на острву манастир је по много чему специ- фичан, има свој интернет-сајт (valaam ru/valaamru) са верзијама на руском и енглеском језику поред сајта, активна је страница на фејсбуку (facebookcom/ valaaminokfacebookcom/valaaminok) и контакт (vkcom/monahosvkcom/ monahos) сазнавши путем интернета (volontervalaamru/volontervalaamru) за програм волонтирања на валаму, одмах сам се пријавио и решио да проведем лето радећи као волонтер валамског манастира пловидбу на валам наш брод „светитељ никола“ започео је у луци путописи света гора руског севера према предању, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је подигао први камени крст на острву петар жутић звоник спасо-преображенског храма илински скит 58 6/2013 градића приозерска уз пут су, наш скромни бродић пратили галебови или „чајке“ како их руси зову што смо се више приближавали валаму, јато галебова се све више увећавало, а ми смо уживали у друштву ових див- них птица после неколико сати пло- видбе, угледали смо никољски скит и иза њега у даљини звоник спасо- преображенског сабора после не- колико минута упловили смо у мана- стирску луку много малих бродића под заставом валамског манасти- ра пловило је тамо-амо, довозећи и одвозећи људе и терет изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снаб- дева електричном енергијом на овако савремен начин како смо стигли у недељу, до краја дана смо били сло- бодни да се сместимо и одморимо од пута на моје велико изненађење већ прво вече на валаму сам два пута ви- део лоса помислио сам шта ме још чека с обзиром на то да сам тек стигао испоставило се, међутим, да је то била срећа што сам их видео уопште, јер до краја боравка на валаму нисам видео ни једну крупну дивљу животињу сутрадан смо пошли на прву радну обавезу посао се састојао у чупању ко- рења са поља да би остала само земља коју ће касније трактор да оре трактор је чупао растиње помоћу виљушке, а ми смо га скупљали на гомиле са којих је, опет трактором, изношено са поља доброћудни тракториста владимир нас је саветовао да одморимо и да се не тру- димо превише јер нас ионако, како рече, нико не плаћа често је правио паузе да бисмо се ми одморили и у тим пауза- ма причао своје приче које су подизале наше расположење у првој паузи момци су направили од блата лопту и са њом почели да се звоник спасо-преображенског храма соларно поље путописи изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снабдева електричном енергијом на овако савремен начин новембар/децембар 2013 59 добацују, као да нас ништа није могло уморити: толико је било ентузијаз- ма, оптимизма и одушевљености ле- потом места на којем смо се нашли нисмо ни приметили да је дошло вре- ме за ручак у 13 часова храна је била изванредна, порције су биле обилне и ретко кога нису задовољиле у 14 часова поновно смо се окупили на истом месту и опет кренули на посао, и тако све до 18 часова, када је дошло време за вечеру у воскресењском скиту после моле- бана сам остао на исповести код оца наума – македонца из скопља, који је божијим промислом свој дом нашао у далекој русији „помаже бог оче науме!“ – назвах му „одакле си?“ – упитао ме он било је изузетно пријатно причати са неким на српском језику, био сам већ уморан од руског, на којем ми је било веома тешко да се изразим, а сама ис- повед не би текла тако да је била на ру- ском нисам испрва знао да њега веома поштује народ који посећује манастир касније сам видео да код њега у реду за исповед чека много више света него код других духовника и, уопште, народ говори о њему са необичним уважа- вањем „силни баћушка!“ – рекао је за оца наума наш тракториста владимир недељом смо обично имали екскур- зије наш водич, је био отац аверкиј, са њим смо обишли централну усадбу ма- настира у прву недељу – илински скит, који смо посетили баш на светог илију најснажнији утисак оставиле су екскур- зије на илински и светоострвски скит ови скитови се налазе у источном делу архипелага на одвојеним острвима, па смо путовали бродовима до њих време је било сунчано, језеро је попримило јарко плаву боју, као да смо негде на мору, а не далеко на северу европе илински скит је комплетно изграђен од дрвета и у њему живе само три монаха светоострвски је врло сличан, али са нешто лепшим погледом на језеро природа је на овим местима нетакнута, рајска, али истовре- мено и сурова последњи скит који смо најснажнији утисак оставиле су екскурзије на илински и светоострвски скит час духовне школе ладога – поглед са светог острва 60 6/2013 обишли у оквиру наших мини екскур- зија био је владимирски он је најно- вији и сушта је супротност илинском и светоострвском који одишу скромно- шћу и једноставношћу испод храма на- лази се музеј валамског манастира са ста- рим списима и реликвијама из ранијих векова насупрот храму и музеју налази се дрвена зграда која служи као резиден- ција за високе госте у време њихове по- сете манастиру волонтера је било из разних крајева русије, неки су попут мене променили и два авиона да би дошли до валама неки су дошли из бивших совјетских републи- ка: казахстана, украјине, белорусије била је и једна девојка из пољске, док сам ја сам био једини „представник“ из србије неки су дошли у петерсбург ави- оном, неки возом, али било је и оних за које је и обичан воз представљао луксуз који себи не могу да приуште што није сметало њиховом великом срцу да победи километре владимир из перма на уралу, већ неколико пута је долазио на валам перм је од карелије удаљен скоро колико и србија, али га даљина не спречава да ау- то-стопом редовно долази на валам и во- лонтира владимир је скромно избегавао одговоре на моја питања и покушаје да са њим урадим интервју ваљда није сматрао да је учинио некакав подвиг, нити да је то некоме интересантно његов је одговор на све увек био: осмех и ведро лице у слободно време организована је за нас духовна школа у име преподобног германа аљаског лекције су биле слобод- ног типа, више као трибине у којима смо сви активно узимали учешће, а осим при- суства на њима услов за полагање испита је било и познавање символа вере испит су сви положили био је то један од веселијих дана, осећали смо се као деца у школи и сви смо се радовали дипломама које смо добили поред дипломе свако је добио и вредан поклон, књигу валамски манастир и његови подвижници дошло је полако и време да се иде кући почео сам да осећам нешто што никад до тад нисам осећао обично сам се само радовао повратку кући, а сада ме је обу- зела туга што напуштам ово дивно ме- сто јутро у дану одласка било је хладно и кишовито као и када смо долазили они који су остајали скупили су се да испрате нас који одлазимо бујица емоција, песме, загрљаји, сузе и обећања о доласку на- редне године ладога аутор и отац наум путописи новембар/децембар 2013 61 светиња храма је досегла своју пуноћу у болницама зашто? управо због оне човјечије чежње за излечењем која је запретена дубоко у хришћан- ској мисли о спасењу човјека параклис светога првомученика и архиђакона стефана клиничко-болничког центра „бежанијска коса“ у својим простори- ма проналази људе што тихо у себи носе ову причу о болести и здрављу, свако на свој начин параклис, у својим реалијама, почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе на бежанијској коси његов олтар је поред чекаонице, а ње- гов брод је дио чекаонице необичан храм храм је савио скуте у ове наизглед, само наизглед, мале просторе милошћу божијом љета господњег 2007, а благо- словом блаженопочившег патријарха српског павла зна се да је храм пуст без лица и узно- шења пјесме људи који га походе о праз- ницима, о васкрсу гледајући овако, је- ванђелски, параклис светог стефана је изгледа изабран да буде некаква парадигма недјеља ујутру је почетак посљедњег дана у седмици, нерадног, сведочанство параклис светога првомученика и архиђакона стефана свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка дивотама царства небескога зазвавши духа светога паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм марко љешевић 62 6/2013 најчешће његова појава наговјештава савременом човјеку одмор од претход- них дугих шест дана сан а шта се тад дешава иза зидова нове зграде кбц-а „бежанијска коса“? иза улаза код фон- тане са живом водом, баш поред ивице припитомљеног шумовитог краја? на часовницима је тачно девет свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка ди- вотама царства небескога зазвавши духа светога црквени помоћници, стоје, дуго стоје пуни трепета будући најближи тај- ни службе божије паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућ- ним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм да има много болника понекад им очи горе са чежњом за додиром христових хаљина, попут оне жене а онда и доктори, меди- цинске сестре и помоћно особље бол- нице у својим униформама у молитвама траже снаге и поуздања да попут светих бесребреника козме и дамјана лијече христовом помоћу пјевница је ту одмах, три, четири ко- рака испред, ипак, многе су степенице до ње, горе високо да, загледан у висину гласова налазимо те анђеле гдје кличу са људима, гдје кличу небеса а за пјевни- цом су само три жене, три супруге и један побожан млади човјек много је болника, има их и у колицима некима су погледи јаки, пуни воље и по- уздања сви, пак, пажљиво гледају у пу- тир и моле се свештеник чита имена за оздрављење свих сабраних болника сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до посљедњег слова молитве а, онда, из једног кутка храма дола- зе дјечији гласови дјечији? анђелски? дјеца прилазе са мајкама у реду да пје- вају молитву господњу царство дје- це постаде храм светог стефана и христова ријеч постаде ријеч дјечија сви слушају са пажњом, као да ослуш- кују свод како се помјера сада све бруји и све је у сагласју са божанским зако- ном ненадано, почињем и ја да пјевам „господе помилуј!“ на прозору се птица појави- ла свештеник је изнио тело и крв христову и болници одједном поста- ше сви помишљам и сам да сам боле- стан однекуд јер свима треба лијека од воде живота благодат се разли- ва у нади за изљечење и вјечни жи- вот по душама и тијелима сабраних христос је окупио људе да би их сједи- нио са собом сведочанство сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до последњег слова молитве новембар/децембар 2013 63 за оца милића драговића сам први пут чуо пре неких осам година када сам добио диск на коме су се биле снимљене његове беседе од тада па до данас моје поштовање према овом неу- морном свештенику и мисионару право- славља само се повећавало исти тај прота милић је пре неколи- ко година оформио сајт посвећен храму светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу, у коме је старешина, на адреси otacmiliccom приликом прегледања се види да нагласак овог пројекта није на естетици, већ на садржају којим исти за- иста обилује, нарочито ако се посетилац удуби и крене у претраживање на насловној страни сајта налазе се рас- поред богослужења, биографије надлеж- ног епископа јована и блаженопочившег хризостома, као и самог оца милића, а ту су и најаве предавања и трибина уз кратку протину биографију постоји и поље питајте оца милића, које води до имејл-клијента, тако да се проти драго- вићу може поставити неко питање сле- дећа ставка је историја у том делу се говори о историјату цркве и ту можемо сазнати интересантне податке везане за дотични храм, који је саграђен 1721 годи- не, а касније наново подигнут на темељима постојећег 1828 године такође је наведен интересантан податак – да је пре одласка турака у ужицу било чак 34 џамије, као и чињеница да је 1890 године звоник висок 18 метара подигао један ужички спахија претражујући даље наићи ћемо на страницу стваралаштво, на којој су скупљени радови настали при храму све- тог марка, од којих издвајамо занимљиве текстове настале на разне актуелне теме: „а шта ако се не покатоличимо“, „визија бога“, „дечански рукописи“, „док палиш свеће, прочитај“ – неки су од назива ових текстова који су садржајни, питки и јасни ту је и књига у pdf формату – како заједно, а од бога различити – која садржи збир- ку беседа са једног од два сабора бесед- ништва која је организовао отац милић од осталих текстова издваја се прилог који је у свом стилу написао наш познати писац момо капор, под називом „имати или немати“, а ту су и календар цркве све- тог марка, као и иконе које су иконописа- ли верујући који припадају овом храму затим следе јако лепе фотографије ту су и албуми настали на богослужењима за празнике врбица, савиндан, богојављење, васкрс, затим са поклоничког путовања, као и оне са гостовања нашег познатог писца матије бећковића у овом делу сајта сазнајемо да се у овом храму свеноћно бденије служи јед- ном годишње, на празник обрезања го- сподњег следећа рубрика, под називом видео, свакако је најзначајнији део овог интернет-пројекта у истој се налазе сортирани видео записи у следећим ка- тегоријама: часови веронауке, азбука хришћанства, духовна мисао, хришћан- ски живот, сабор беседништва, филмо- ви, српски дом „стефан лазаревић“ и е-мисија otacmiliccom протонамесник горан живковић интернет-сајт протопрезвитера милића драговића 64 6/2013 веронаука за средњошколце отац милић свакако има дар живе речи и он те своје таланте путем ових јавних беседи по- стављених на познатим серви- сима youtube и vimeo обилато умножава теме које се трети- рају у овим видео записима су врло актуелне и свестране, а сем аутора сајта ту можемо чути клирике о александра јевтића, о љубана петровића, јерођакона јустина итд, али и световне мудре главе као што су професори владета јеротић и влајко пановић у својим излагањима они се баве про- блематиком која интересује широк круг људи то су, као што можемо видети на сајту, тематика родитељства, затим традиционализам и модерни- зам, пост и наше време, однос цркве и друштва, брак и наше време, црква и фундаментали- зам, одговорност православ- них хришћана, св василије острошки и наше време, како одвојити битно од небитног, чекање дана господњег, криза савремене породице, свети сава и до- ситеј обрадовић, црква и култура, по- слушност и слобода, да ли су живи наши мртви, зло и ми, христос и ми, света ли- тургија и ми, црква и здравље, црква и млади, зашто бити моралан итд актуел- но да актуелније не може бити азбука хришћанства је питки катихизис којим прота милић у православно хришћан- ство уводи неупућене – узлазним кора- ком, од слова а до слова ш такође, видео записи из веронауке за средњошколце су нешто што је јако потребно данас и што свакако може бити од користи вероучи- тељима који предају у средњим школама следећа ставка менија је посвећена ра- дио станици „свети марко“ која се за сада емитује само у интернет форми тј путем веб-стриминга, али са планом да ускоро постане локална радио станица радио се може пратити путем неколико најпопуларнијих софтверских стриминг решења као што су winamp, windows media player итд у рубрици контакт, сем поштанске адресе, телефона и имејл-адресе може- те видети и гуглову мапу храма и тако га лако наћи уколико се нађете на пропуто- вању кроз ужице све у свему, интернет-сајт о милића је један од посећенијих православних сајто- ва и ту посећеност он свакако и заслужује mоже се рећи да овај пројекат може по- служити као пример и образац како један парохијски сајт треба да изгледа, нарочи- то по свом садржају аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову
... ако погледамо стари завет крштење христово, менологијум василија ii, 985 година новембар/децембар 2013 33тема броја лико стихова касније читамо о другом јарцу, жртвеном јарцу: а кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јар- ца живог и метнувши арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу и јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу (лев 16, 20–22) овај други јарац није био убијан; арон му је своје руке полагао на главу, над њим су исповедани греси а затим је јарац бивао истеран у пустињу у старозаветно време, протеравање у пустињу значило је сигур- ну смрт жртвени јарац је за народ изра- иља представљао пребацивање грехова на неког другога – да јарац постане носилац греха у новом завету христос преузима улогу обе жртвене животиње прво, христос је наш жртвени јарац на свом је крштењу безгрешни преузео на себе, вољно и добровољно, све грехе људ- ског рода – прошле, садашње и будуће сваки грех, сваки преступ, свака заблуда, свака грешка палог човечанства је сада положена христу на главу чинећи тако он је испунио символ левитског јарца након што је крштен и након што је пре- узео терет греха људског рода, христос одлази у пустињу на четрдесет дана нови жртвени јарац је јагње божије које је пре- узело грехе света али чекајте, то није све! друго, христос је испуњење жртве за грех – оног другог јарца из дана очишћења за разлику од жртвеног јарца, христос не умире у пустињи он одлази у пустињу на четрдесет дана како би постио и како би се изборио са демонским искушењима после тога он се враћа из пустиње и по- чиње јавно да проповеда сетимо се, пак, да крштење укључује воду то је важно будући да је у старом завету вода често символ хаоса и смрти! према томе, у ње- говом силаску у воде реке јордана, у руке његовог рођака јована крститеља, види- мо наговештај смрти христове на крсту као и то да ће страдати од сопственог на- рода распећем својим животодавни бог улази у хаотичне воде смрти, покорава их и уништава их потом, као што се уздиже из воде на свом крштењу, христос се уз- диже и из хаотичних вода смрти прили- ком свога васкрсења трећега дана о празнику богојављења добра вест за нас је следећа: више не треба да на жрт- ву приносимо јарчеве нити да из годи- не у годину у пустињу изгонимо јарчеве – јарчеве који, како стоји у посланици јеврејима, не могу да усаврше оне који их приносе јер сада имамо савршену жртву – некога савршеног – на коју ћемо положити своје грехе стари адам је хтео да од еве и змије начини своје жртвене јарце али је учинио да људски род буде прогнан из еденског врта христос, нови адам, долази и преузима одговорност за грех и страда да ми не бисмо морали да страдамо (ис 53, 3–8) поставши саврше- ни и безгрешни јарац жртвени и жртва за грех, он узима грех и последични жалац смрти и припрема пут ка царству и бес- крајном присуству светлости и љубави божије за оне који верују положимо своје грехе, своје преступе, своје страсти и своја очајања на христа – како би их он могао опрати путем свога крштења на овај велики и свети празник – дан богојављења – учествујмо заједно, попут старозаветних пророка који су уче- ствовали у приношењу жртве за грехе, са радошћу у срцима, као свештеници свих верника, у телу и крви христа распетога, христа који се изволео крстити у јордану за наше спасење слава исусу христу! презвитер стивен саларис изворник: fr stephen salaris, „preaching christ crucied at eophany“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 4–8 34 6/2013 празник oбрезања господњег аово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују из- међу вас све мушкиње а обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас свако мушко дете, кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год стра- наца, које не буде од семена твог да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан (постање, 17, 10–13) када је авраам, наш праотац у вери, имао деведесет и девет година, веч- ни син и логос божији му се јавио и склопио је завет са њим он је за- поведио да „знак“ тог завета буде да авраам и његов пород буду обрезани током векова који су уследили, изра- иљци су се послушно придржавали овог закона и чак су се тиме хвалиса- ли (гал 6, 13)1 1 иако су бројне културе древног средоземно-блиско- источног света практиковале обрезање, почетком хришћанске ере обрезање је поистовећивано са јев- рејским народом у новом завету се реч „обрезање“ користи као израз који означава јевреје, док насупрот управо је да би испунио ту божанску заповест наш господ, бог и спаситељ исус христос био обрезан – осмога дана после свога рођења по телу од своје мајке, пречисте приснодјеве марије тај догађај је укратко забележен и у јеванђељу: и када се наврши осам дана да обре- жу дете, наденуше му име исус, дато од анђела пре него што он би зачет у утроби (лк 2, 21) међутим, овај се значајан догађај, хри- стово обрезање, показао и као испуњење божије заповести и пророчки знак бу- дућих догађаја христово обрезање је представљало прво проливање његове драгоцене крви крст је засенио господа исуса христа чак и док је лежао у колевци умотан у повоје нож којим је тога дана сечено тело го- сподње наговештава копље центурионо- во које ће му пробости ребра – из којих ће потећи спасоносна бујица, крв и вода (јн 19, 34) то што је потекло потопило је праслику и сенку закона и изродило је источник (крстионицу) обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења кроз које ћемо ми хришћани ући у нови и вечни завет спасења, као што објављује апостол павле: њој реч „необрезање“ означава многобошце (галати- ма 2, 7–8; ефесцима 2, 11; колошанима 4, 11) превод са енглеског: маријана и срећко петровић обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења новембар/децембар 2013 35тема броја у њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела гре- ховности обрезањем христовим, пошто се с њим погребосте крштењем, у њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ бога који га васкрсе из мртвих (кол 2, 11–12) приликом обрезања оштрица вођена руком човечијом одсеца део тела; у кр- штењу оштрица духа светога одсеца грех оштрица духа светога засеца ду- боко, искорењује грех наших праотаца у крви страдања христовог потапа се грех заједно са силама смрти и пакла (ос 13, 14; 1кор 15, 55) преко воде из ребара његових, плодно семе бесмртно- сти и непропадљивости сеје се у душу и тело свакога ко исходи из источника метална оштрица обрезања обележи- ла је тело мушкараца јевреја; оштрица духа светога, оштрица крштења, обе- лежава душу и тело сваког хришћани- на „печатом дара духа светога“ пред тим новим и моћним „знаком“ херувим са пламеним мачем који чува едемски врт (пост 23, 43) склања се како би деца новога завета могла, налик благораз- умном разбојнику (лк 23, 43), да прођу и чекају коначно испуњење божијег вечног плана у старини је бог кроз закон запо- ведио израиљу: „зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати“ (понз 10, 16) сада и ми који смо се подвргли ис- тинској хирургији крштења треба да обрежемо своја срца св кирило, патријарх алек- сандријски (†444), каже да би ми, верујући, који смо се утврдили у благодати пу- тем свете тајне крштења, требало да одсечемо и суз- бијемо бурне побуне плот- ских наслада и страсти одлучном хирургијом вере и аскетским подвизима; не одсецањем делова тела већ очишћењем срца и обрезивањем у духу светоме, а не у слову [у скла- ду са словом мојсијевог закона]; јер нам је тако похвала, као што апостол павле сведочи (рим 2, 29), не од људи него од бога2 тако сазнајемо смисао обрезања христа спаситеља у осми дан – да је „имену које је изнад свакога имена“ (филип 2, 9) дато: 1 испуњење мојсијевог закона; 2 прасликовање његовог спасоносног страдања и нашег учествовања у њему кроз свето крштење; 3 узимање крста (лк 9, 23), свакоднев- но обрезивање наших срца благодаћу духа светога кроз подвижнички напор свеблаги бог није се постидео да буде обрезан обрезањем плоти, чак нам је себе показао као пример и образац за све, за спасење свих; јер је законодавац испунио прописе закона и пророштва пророкâ господе, који држиш сву твар на длану руке своје и који си био повијен у пелене, слава теби! (из стихира празника) презвитер данијел грифит изворник: father daniel grith, „e feast of the circumcision of the lord“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 14–16 2 св кирило александријски, тумачење јеванђеља по луки [commentary on the gospel of saint luke], пре- вео р пејн смит (r payne smith) (studion press inc: 1983), стр 57 обрезање господње, минијатура из менологијума василија ii 36 6/2013 елемент воде као литургијско -богословски символ и света тајна крштења светотајински живот цркве прожет је и „натопљен“ богослужбеним символима реч символ је грчког порекла и из- ведена је од глагола σιν-βάλλω (sim-vallo), који буквално значи бацити поред то је комбинација две старогрчке речи: предлога σιν који се употребљава да означи сарадњу (заједничко деловање два или више не- зависних чинилаца мотивисаних исто- ветним циљем), а преводи се, најчешће, нашим предлозима са, уз, поред и гла- гола βάλλω који се користи да означи радњу бацања најбуквалнији превод ове комбинације речи био би: са-ба- цити, бацити у сарадњи и слично у науци се израз символ употребљава да означи неку појаву, предмет, понашање или причу која има учешће у оба дела стварности: конкретној (видљивој) и апстрактној (невидљивој) главна функција символа (нарочито рели- гиозних) јесте да представе нешто дру- го и подсете (човека) на нешто друго, да укажу на неку другу реалност ово указује да представљено и сам символ имају одвојене, али паралелне реално- сти које корелирају међусобно по са- временим научним схватањима сим- воли су веома моћни подстицатељи људског понашања и имају значајно место у свим религијама символич- ки језик карактеристичан је теолош- ко изражавање, које би без употребе символа било немогуће елемент воде као литургијско-богословски символ у цркви има посебно значење, пре свега у светој тајни крштења, због чега је потребно рећи нешто више о води као природном елементу одакле ће бити јаснији и њен символички значај особине воде вода чини 60−70% тела човеко- вог, а такође има и најзначајнији (највећи) удео и у телима других жи- вих бића вода прекрива преко 2/3 (односно 70,8%) површине планете земље данас у правно-законодав- ној пракси најважније одлуке које се тичу судбине држава и народа бивају доношене двотрећинском већином, па бисмо у том смислу могли рећи да би вода на земљи могла одлучивати о најважнијим питањима судбине наше планете улога воде у животним про- цесима на планети је таква да се она може, са пуним правом, поистовети- велибор мартиновић новембар/децембар 2013 37тема броја ти са самим животом на земљи – као његова основа приметили смо већ да проценат воде у човековом телу одго- вара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став све- тих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) које по својим главним карактеристикама одговара остатку створеног света управо библијска повест о ства- рању човека говори да је он створен од земље, одакле потиче и његово биб- лијско име адам што на јеврејском бук- вално значи земљанко 1 ово име потиче од јеврејске речи која означава плодну (обрадиву) земљу, глину и томе слично (јевр аdhama) то је она земља која је у контакту и двосмерном односу са чо- веком: коју он обрађује и која га храни, коју он ваја и из ње ствара уметност − надограђујући и надопуњујући тиме бо- 1 у литургијском језику цркве користи се израз зем- ни да означи људе (човечанство), а овај израз се нај- чешће користи у служби опела и парастоса жије стварање и кроз стварање лепоте (ὁ κòσμος)2 додатно украшавајући пре- дивну и савршену творевину божију;3 од које израђује посуђе и друге ствари за своју свакодневну употребу; која прерађује његове отпаде творећи из њих изворе новог живота и плодности (хумус) и тако даље једном речју то је она земља која је употребљива, корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијске анализе тла земље и човековог тела указују да су готово истоветни хемијски елементи садржани и у земљином тлу и телу чо- века овим се још једанпут потврђује библијски исказ о стварању човеку и символички нам преноси праву пору- ку библијског богонадахнутог писца о човековој природи и повезаности 2 у савременом српском превод књиге постања владике атанасија (јевтића) стоји: „и свршише се небо и земља и сва лепота (ὁ κòσμος) њихова“ (пост 2, 1) 3 човек је уметник по икони божијој, мали творац и украситељ творевине божије грузија, саборно крштење 770 деце у тбилисију 38 6/2013 са светом који га окружује4 још један научни податак, који говори о пове- заности човека и творевине, привла- чи нашу пажњу наиме, сви добро знамо да без кружења воде у природи не би било живота на земљи и да је ово кружење основа сваког живота на планети савремена научна ме- дицинска истраживања показују да је вода кључни фактор за нормално функционисање метаболизама чове- ка и других живих бића ово је за нас верујуће само још једна рационална (научна) потврда богонадахнутих ис- тина записаних у библији вода је пре свега одувек била дар божији, јер човек упркос свом технич- ком напретку није у стању да синте- тизује ову течност савремени човек се, на жалост, у великој мери огрешио о воду и грубо понео према њој, пре свега бројним загађењима и тровањи- ма мора, река и језера, уништавањем живог света у њима, као и њеном не- сакралном употребом у индустрији сам термин „отпадне воде“ (од којих се склањамо, зазиремо и гнушамо их 4 исказано у библијском стиху: „и сазда бог човека од праха земаљског“ (пост 2, 6) јеврејски глагол asa који је овде употребљен, обично се преводи и поистовећује са нашим глаголом саздати у библијском контексту казивања овај израз значи начинити нешто/неког (од већ постојеће материје) или обликовати нешто/неког и суштински се разликује од другог јеврејског глагола bara – који се користи да означи стварање ни из чега се као извора заразе и болести) ув- редљив је саму природу воде као изво- ра нашег живота извор воде као символ живота подсетимо се описа еденског врта у коме се налази рајски извор из кога истичу четири рајске реке: фи- сон (пишон), гион (геон),5 тигрис (хидекел) и еуфрат (пурату)6 сам опис раја подсећа нас на оазу живота у пус- тињи, особито мотиви родног дрвећа, бујног зеленила, плодоносног биља и снажног извора воде за који се каже „извор излажаше из земље и напајаше све лице земље“ (пост 2, 6) интере- сантно да овај стих претходи стиху у којем се описује стварање (саздање) чо- века (пост 2, 7) овде поново налазимо мотив воде као основе живота и преду- слова за стварање човека сам израз рајски врт ствара у нашем уму представу места веома пријатног за живот, а такво место је он управо захваљујући улози рајског извора и рајској реци која је по библији напаја- ле цео еденски врт (пост 2, 10), а по- том се рачвала у четири библијске реке еденски врт је своје благостање дуговао управо води и у каснијој старозаветној историји спасења мотиви извора имали су значај- но место они се помињу у повестима о родоначелницима аврааму и јакову; бог производи извор у пустињи и на тај начин спашава агару од сигурне смрти и тако даље када су јевреји путујући кроз пустињу, после изласка из египта, ожеднели и пожели да се врате у египат, 5 неки средњовековни писци идентификовали су биб- блијску реку геон као нашу реку дунав 6 рајски извор и четири библијске реке биле су чест мотив на подним мозаицима ранохришћанских бази- лика и крстионица богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама новембар/децембар 2013 39тема броја у коме су некад били робови, изабраник божији пророк мојсије преполовио је стену из које је потекла вода жива на овај начин он је спасио не само њихове животе, већ и њихове душе – јер да су се вратили у египат поново би постали робови и тиме прокоцкали историјску мисију изабраног народа божијег коју им је понудио господ овај извор воде живе у пустињи, познатији као источник живота, у православном предању предста- вља пресвету богородицу родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама на њима се приказује као се верни на- род (лаос) и особито богослови цркве напајају водама благодати божије у православном литургијском пре- дању овом чуду у пустињи и његовој интерпретацији посвећен је празник источни петак ово је петак светле седмице (први петак после васкрса) и налази се у блиској вези са великим (господњим7 ) петком што нас упућује да су христово страдање и васкрсење извор наше вере и данас бројни чу- дотворни извори (агизме), настали (происхођени) благодаћу божијом кроз бројна јављања светих или пак непосредним чудима божијим, дарују благодат верном народу светотајински живот цркве про- жет је и „натопљен“ богослужбе- ним символима црквени символи- зам изражен је кроз свештенорадње (изговорене речи и покрете свеште- нослужитеља), други део чине ли- тургијски предмети израђени руком човека-уметника, а трећи је садр- жан у самим елементима творевине, нерукотвореним од стране човека и преузетих директно из окружујуће природе, који чине конститутивне елементе нашег живота аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 7 у енглеском језику велики петак се назива господњи петак, односно god’s friday приметили смо да проценат воде у човековом телу одговара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став светих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) крштење у кенији, африка (митрополит кенијски макарије крштава фидела одингоа, сина кенијског премијера) 40 6/2013 разговор са протом прота је истакао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молитве, што не иде у цркву, него само живи световним животом упарохијском дому нашег храма пре неколико година је одржа- но предавање о светој тајни кр- штења и о кумству предавач, свеште- ник, сликовито и надахнуто, објаснио нам је ову свету тајну, отприлике овако: крштење је ново рођење духом светим то је оно што је св јован крститељ рекао окупљеном народу крај реке јордан: „ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити духом светим и огњем“ (мт 3, 11) то је оно рођење о коме каже сам христос: „ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство божије“ (јн 3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и саваскрсавање са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим и да се обнављате духом ума својега и обуците се у новога човјека, сазданога по богу, у праведности и све- тости истине“ (еф 4, 22–24) „јер све што је рођено од бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша“ (1јн 5, 4) „један господ, једна вјера, једно крштење“ (еф 4, 5) па још рече прота да је крштење бања очишћења од прародитељског греха, али и свих грехова учињених до тренут- ка крштења, бања просветљења и про- свећења христом да сваки родитељ, хришћанин, треба да крсти своју децу недуго по њиховом рођењу и тако их упише у књигу живих пред богом јер је за њих одговоран богу, али и за „не дај, боже“, да дете не би умрло некрштено и све тако, као да чита из светог писма, а ми га слушасмо отворених очију и ушију али, кад пређе на другу тему – кумство, тек је онда настао тајац мислили смо да све знамо о кумству свако има кума или је и сам некоме кум кад он поче о канонима: трулски сабор (691/692 г) – 53 каноном истиче: „да је духовно сродство важније од свезе по телу“, чиме истиче значај кумства изнад телесног сродства такође, законоправи- ло светог саве и грчки пидалион гово- ре о кумству дужност кума је да своје радослав радмила грујић мијатовић новембар/децембар 2013 41тема броја духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ предавач је ис- такао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молит- ве, што не иде у цркву, него само живи световним животом људи су се нашли у чуду тада, од чуда, поред ушију и очију, отворише и уста како ће то одговарати? па, то им нико од свештеника никад није рекао! па, не може се утицати на туђу вољу, па ни на кумчетову?! не могу се кумови мешати у породич- не ствари кумчета и његових физичких родитеља?! пљуштала су питања и не- годовања, али предавач се није збунио рекао је: „тако је по канонима – и додао – али, љубав кума према кумчету и кум- чета према куму, превазилази све, па и каноне“ предавање се завршило и народ се ра- зишао у сали остадоше само три позна- нице морале су на ово дати свој комен- тар прва рече: фото: драган бабовић 42 6/2013 – ја сам кумовала на острогу детету чији су родитељи дошли из иностран- ства не знају ни српски о њима ништа не знам, ни шта су, ни где су то је једно, а друго – мене су родитељи као бебу кр- стили, па су се одселили из тог места и више нису имали никаквог контакта са кумовима ја моју куму не знам и никад је нисам видела и шта ја ту могу? – можеш да се молиш богу за твоје кумче, али и за твоју куму – духовну мајку ваљда им знаш имена? ето, то можеш – рече јој друга и настави: „ви знате да сам ја вероучитељица кума сам једној девојчици, која је сада у шестом разреду основне школе често се виђам са њом и њеном породицом помажем јој око неких школских предмета, али, нажалост, не иде на веронауку не да јој мајка каже да је школска вероучи- тељица лоша и да већина деце иде на грађанско васпитање и поред мог ин- систирања да ће много научити, макар и од такве вероучитељице, њена мајка ми је рекла да је важније да њена ћерка учи главне предмете, из којих оцењују, него да губи време на учење молитава, које се не оцењују и моја кумица не иде ни у цркву, јер не иде нико из њене породице“ – па, зашто се онда крстила? – пита прва – каже њена мајка: „ваља се“ и „због обичаја“ и да „зло не чује“ видите ли у каквом сам ја положају? кад предложим кумици да научи бар „оче наш“, она ми обећа, али је спречи њена мајка чак ми је једном отворено рекла: „много ми малтретираш дете о’лади мало ја је не форсирам нека учи само оно што мора“ – можда ће ти њена мајка затворити врата свога дома? није искључено то су осетљиве ствари – резонује прва – надам се да неће, али и да хоће, ја знам своје кумовске обавезе: молитва и само молитва тада трећа познаница забринуто уздахну и укључи се у разговор: – а тек мене шта чека?! ја тек треба да кумујем не могу да одбијем а ради се о канонском преступу, који је већ учињен и потврђен и не само то ради се о особи која је узела православну веру под своје и све ради по своме она већ дуже времена пости и причешћује се, а тек сада је решила и да се крсти каже да јој само то фали, па кад бих ја хтела да јој будем кума на крштењу мо- жете ли замислити какав је то шок био за мене?! наравно да је све то учинила из незнања, али она и даље не жели да учи, а поставља се као учитељ и кри- тичар другима питам је: „зашто ниси питала оно што не знаш? ту ти је црква, ту су свештеници“ а она каже: „да ти искрено кажем – нисам ти ја тип који воли много да запиткује, јер ја сам жена промућурна ја ти волим да гледам и да слушам снимам ситуацију и одмах скапирам разумеш? што би рекли: ку- пујем па продајем али, не шићарим: пошто купила, по то и продала гледам ти ја тако ко све иде у цркву ма как- ви иде? не излази из ње! а знам ко су и шта су били до јуче зато сам ја то са ме- ром не ваља ни у чему претеривати ја идем у цркву само за велике празнике, кад има пуно народа шта ћу ја у цркви кад је полупразна? је ли тако? а и шта имам да запиткујем? ето, је ли славим славу? славим па?!“ питам је: „а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава дужност кума је да своје духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ новембар/децембар 2013 43тема броја црквени празник? је ли то нека нова мода? зар не знаш да су некрштени ван цркве, јер се крштењем улази у цркву и постаје њен члан? а зашто си децу крстила? зато „што се ваља“? а за тебе да се крстиш „не ваља се“? за- што се ниси и ти крстила када си своју децу крштавала? ниси ни свесна как- ву си страшну ствар учинила – при- чешћивала си се, а ниси крштена!“ а она ме пита: „шта сам ја тако страшно урадила? само пар пута сам се при- честила, онда кад сам била располо- жена да постим“ кажем јој: „ништа страшно, само си направила канонски преступ, који без епископа ни твој свештеник не може да реши ништа страшно, само си ушла на најсветију територију без пропуснице и украла светињу над светињама, и не знајући стварну вредност украденог са црк- вом се не сме играти, јер је у њој огањ који спаљује и најтеже грехе, али и саме грешнике, ако се лакомислено и неодговорно са њим играју“ опет ће она: „шта сам крива? ево, сада ћу и да се крстим и решена ствар“ а ја јој ка- жем: „крива си што ниси куцала, че- кала да ти отворе и онда питала како се улази у свету земљу (= црква), него си без куцања ушла и без питања узе- ла оно што се не узима, него се добија уз благослов“ она је већ старија жена, око 50-ак година, а понаша се као неразумно и тврдоглаво дете, коме нико од цркве- них великодостојника није довољно велики ауторитет сама то наглаша- ва, љутећи се на њих, истичући да је највећи ауторитет за њу њена по- којна свекрва – „нана“ од милоште, која јој је предала у руке крсну славу и упутила је, као домаћица домаћи- цу, како да настави да слави славу, да спрема славски колач и пали славску свећу, али да нипошто не кува жито, јер се оно спрема само за мртве све- титеље, а како нана каже, њихов све- ти илија је, фала богу, жив нана ју је заветовала да тако чини и она се сада не усуђује да послуша свеште- ника и да скува славско жито, јер јој то може донети неко зло у кућу нека они извине, али ако би то она уради- ла, каже да би се нана у гробу пре- врнула, а њену кућу, мужа, децу, па и њу саму, стигло би проклетство она није сигурна да свештеници данас до- бро раде свој посао, онако као што је њену нану лепо научио њен свеште- ник зна она како ови данас уводе све неке новотарије аух! тешко оном ко јој буде кум! нека се добро држи пред господом какво ће му духовно чедо привести јао мени, јадној и кукавној! како ћу ја, као ду- ховна мајка, успети да је уразумим? боже благи, ти помози! мајко божија, не остави ме грешну без молитве твоје! сви свети, припомозите! – ма, што се ти толико бринеш, драга моја сестро у христу? – поче да је теши прва – па, ти си на коњу! ти још ниси кумовала можеш одустати од кумства и то са пуним правом: канонски пре- ступ и готово шта ти имаш са тим? – мислиш да не треба да пристанем на ово кумство? – да зашто би пристала? – а спасење њене душе? а спасење моје душе? а хришћанска љубав према своме ближњем и још кажу да се кум- ство не одбија осим ако и то није народно сујеверје питам је: а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава црквени празник? из епархије сремске стиже нам још једна животна прича о чудесним плодовима живе вере, као потврда речи св апостола павла: праведник ће живети од вере (јевр 10, 38) и светог цара давида: много муке има безбожник, а који се узда у господа око њега је милост (пс 31, 10) то је животопис породице коларовић из сремских карловаца, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! но богатство њихове вере, умножено благодаћу духа светога, њихов духовни капитал преноси и на материјални сремски карловци, на десној обали дунава, на обронцима фрушке горе, од 16 века су једно од црквених сре- дишта српског народа постају центар митрополије од 1690, а проглашењем српске војводине 1848, добивши по- литичку независност под аустријском круном и центар патријараха, по- чев од јосифа рајачића до лукијана богдановића 1913, све до уједињења српских епархија и свечаног прогла- шења патријаршије спц 1918 њено седиште преноси се у београд 1920, док је резиденција привремено оста- ла у карловцима до 1936 ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загранична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву то је град просвете, културе и уметности, трговине, са 17 векова дугом традицијом виноградар- ства, боемских кафана у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се нај- богатији срби, називан је „српским сионом“, са истоименим новинама ту је најстарија гимназија са првом школ- ском библиотеком у србији, која носи име бранка радичевића, који и даље са стражилова пева у духу романтизма: „ој, карловци, место моје драго, ко’ де- тенце дошао сам амо!“ и поручује: „од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“ зато се и данас око њега сливају бројне ђачке екскурзије ђорђе (58) и сања (43) коларовић и њи- хово шесторо деце: теодора (20), дими- трије (18), николина (16), екатерина- (14), илија (12) и анастасија (10), коларовићи из сремских карловаца ђорђе (58) и сања (43) и њихово шесторо деце: теодора (20), димитрије (18), николина (16), екатерина (14), илија (12) и анастасија (10), живе у самом центру сремских карловаца ово је животопис породице коларовић, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! радмила грујић 44 6/2013 многодетне хришћанске породице жив е у самом центру у стану од 85 квадрата са терасе њиховог стана види се њихова парохијска црква св николаја и чувена чесма –„четири лава“ чују кад звоне црквена звона и одазивају се њихов прота, о велизар живановић, каже за њих да су „веома побожна и честита породица“ ђорђе је у тој цркви као дете крштен и у њој се венчао пре 21 годину са сањом олуш- ки, из банатског српског крстура он има само сестру, која живи са њима, а она још две сестре ђорђе је академски сликар, а сања је после средње педа- гошке уписала вишу педагошку, коју није окончала потпуно су се посвети- ли својој деци пут до праве вере? ко је утицао на вашу побожност? да ли и за вас важи послови- ца: „без невоље нема богомоље“? – моји родитељи су се држали само традиције као млад уметник, живео сам боемски, али сам почео помало да чи- там нови завет имао сам другара, ве- рујућег, који је увек покретао теолошке теме, причао о цркви и тиме ме ирити- рао кажем му: „какав је то бог који ме је створио само да умрем? где је ту смисао живота? све цркве су људске измишљо- тине, све секта до секте, све је то исто“ а он мени: „само је православна црква она коју је основао христос, а све оста- ле су секте“ тог топлог дана, дошавши кући, мене одједном поче да тресе гроз- ница држала ме је пар дана ускоро смо опет разговарали, ја терам своје опет грозница, и дође ми мисао: „изгледа да је баш православље истинита вера? хулио сам на божију цркву боже, шта је истина?“ сео сам, узео јеванђеље и читао и онда, усред дана, догодило се са новембар/децембар 2013 45 мном слично као са светим апостолом павлом на путу за дамаск, када је гонио хришћане св силуан атонски каже да се то зове „јављење духом светим“ и да се бог тако јавља само великим грешни- цима тачно, тога нисам био достојан, али сам му завапио седим, и све ми се дешава у сфери духа видим и чујем хри- ста, али не телесним чулима, него духом осећам да су ми се чула душе појачала господ ме спушта у пакао, осећам људе како се пате чујем глас који каже: „ако не промениш свој живот, овде ћеш зав- ршити ниси рођен да би умро и био сахрањен, него да би живео вечно у моме царству“ и он нестаје а ја долазим себи, радостан, схватио смисао живота али, после месец дана обузима ме сумња да сам све то умислио, но опет долази слично искуство кад смо се узели, сања није била у вери, иако је и она као одојче крштена доби- ли смо прво дете, теодору наш брак је, међутим, дошао у озбиљну кризу јер она није хтела да прихвати веру покушавао сам да је убедим својим речима, али се код ње појавила јака одбојност те ноћи сам био обузет мишљу да се наша брачна веза може распасти кад је она отишла на спавање, пао сам на колена пред иконама и молио се: „господе, ако ти не сачуваш наш брак, ово дете ће отићи на улицу само ти можеш да га сачуваш молим те да ти ово решиш, јер ја не могу“ тако сам свој проблем пребацио на христа то је било први пут да сам се послужио својом вером људи данас верују, а опет се не служе вером, него стално покуша- вају да проблеме реше сами и шта се де- шава? пуцају, и не решавају их тада сам схватио да тако треба да живим, јер баш то бог очекује од нас, хоће на тај начин да учествује у нашем животу читао сам да је св силуан атонски рекао: „господ је услужан“, а они светогорски старци око њега рекли су да је пао у прелест уства- ри, под „услужан“ он је подразумевао „предусретљив“, „спреман да помогне“ и то је истина, јер одмах те ноћи, сањи се у сну јавио светитељ (не зна који, каже да личи на лик св василија острошког са иконе) и рекао јој да мора да ради исто што и ја а она га је упитала: „чиме се то ђорђе бави“? одговорио је: „он сад проучава духовна обољења“ ујутро ми је све то испричала и био сам задивљен знао сам да је то божија интервенција на сањи, а не прелест, јер сам се, читајући јеванђеље, заиста тих дана бавио раз- мишљањем о епилептичарима и глуво- немима, и облицима ђавоиманости и уследила је друга потврда тог јутра била је среда, и сања је одлучила да пости и за- почела са великом лакоћом, чак радосно чудо! сила божије благодати преобра- зила је сању и ускоро смо се венчали у 46 6/2013 многодетне хришћанске породице цркви господ каже: проклет да је човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а срце његово одступа од господа (јер 17, 5) ето, то је суштина вере то ми је христос лично открио то користим свих 20 година нашег брака кад имам недоумицу, ја се само молим богу, чекам са стрпљењем и поверењем, и онда се, промислом божијим, решавају замршене ствари и никад не чекам дуго то је вера православна, делатна бог тра- жи нас, наше срце како се данас овде живи и колико се са- дашњост прожима са тако славном про- шлошћу, нарочито у духовном погледу? да ли се и ваша сликарска уметност ду- ховно преобразила? – не занима нас пролазна слава него непролазна то је црквеност а она је сведена на три активне цркве – св ни- колаја, ваведење и св петра и павла за нас је духовност само оно што се везује за слављење имена божијег и свој уметнич- ки рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију ако идемо на св литургију и причешћујемо се, слушамо духовну му- зику, то је духовност, а све друго је вода од које се поново ожедни у свом атељеу сликам иконе, портрете, пастеле дар сли- карства омогућио ми је да изразим лична истраживања живота – од таме до свет- лости, од страсти до хармоније, од чулног до духовног, од човекобога до богочовека ишао сам 1995 на свету гору да се надах- нем благодатним миром и молитвом, и у хиландару прославио крсну славу отац кирило ми је освештао славски колач моји преци су у карловцима од 1720 године бавили су се виноградарством и ја сам то наставио на хектару и по земље имамо 6000 чокота, пет висококвалитет- них француских сорти, и од њих правимо две врсте вина – „литургијско вино“, и „бермет“ – десертно за „бермет“ смо на међународном сајму вина у темерину до- били три златне медаље, 2009, 2010 и 2012 то је посебно вино од грожђа и смокава, које одлежи на 27 трава, па се процеђује служи се као аперитив или уз колаче пило се на бечком двору, за време царице марије терезије, а сачуване отпремнице не занима нас пролазна слава него непролазна и свој уметнички рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију новембар/децембар 2013 47 су доказ да се извозило и у америку, да је чак било на винској карти на броду тита- ник рецепт сам преузео од стрица и мало сам га модификовао вино испоручујем православном богословском факултету у београду, црквама у епархији бачкој, ма- настирима имамо и башту, воћњак, тов- не ћурке, козе и јариће сада живимо у изобиљу видите шта нам је све бог дао?! али, све постепено шта је, по вама, хришћански брак? у чему се огледа делатна љубав у породици? – ђаво увек удара у св тајну брака кроз женски феминизам или кроз мушку не- побожност ја се мом христу молим да ми он сачува брак својом силом, и истера демонске силе из овог дома у исто вре- ме, кад приметим код жене назнаке фе- минизма и покушаја да надјача мушкарца својом речитошћу, нападношћу, агресив- ношћу, онда ја полако кроз разговоре са њом то спуштам на ниво њене послушно- сти ако је надвлада тај дух, то значи да је она у паду јер, каже св ап павле да жена треба да буде покорна свом мужу као црква христу у томе се крије сва тајна хришћанског брака али то не значи да је жена роб сања је пре неки дан била у бе- ограду, ја сам децу спремио на спавање и кад се вратила, изашли смо да поседимо у лепом ресторану, да попијемо капућино и испричамо се ми се волимо, али када је у питању неспоразум, ако сам у праву, очекујем да се она покори, у јеванђељском смислу, а ако нисам, онда јој признам да је она у праву страшно би било ако би свађе трајале по неколико дана јеванђеље тражи да не прође дан да се не измири- те, јер је мир доказ љубави муж и жена су једно, не смеју бити двоје кажем деци: „хвалите бога што сте се одмалена буди- ли са татом и мамом тата ујутро наложи, устајете у топло, скува чај, и сви смо радо- сни ретке су породице где деца проводе младост окружена љубављу а ви никад нисте доживели да сам вашу мајку тукао, псовао, вређао ако не будете живели у побожности и благодати цркве, сутра кад се ожените, демонске силе ће деловати на вас, замрзићете своју жену, развести се, живот ће вам бити хаос ја сам са вашом мајком 20 година и волим је као да смо се јуче упознали, и сваким даном све више једно тело – једна душа“! загрлим маму, и они виде да се волимо, јер у многим кућа- ма владају мини ратови бог учествује у браку кад види да се родитељи труде и неће да греше христа ради и он им уз- враћа због тога јер, бог воли послушне људе, исто као свог послушног пророка илију то је тајна побожности – послуш- ност, оданост, угађати богу који најбоље зна шта је добро за нас, јер смо ми деца божија то сам схватио у оном виђењу: ако хоћеш да сачуваш овај живот, изгу- бићеш вечни јер, душа страда кад почне да гризе ту адамову јабуку непослушно- сти, у којој је гордост, првородни грех да ли су сва деца здрава? које школе уче? како уче? иду ли на веронауку? да ли се баве додатним активностима? – хвала богу, здрава су теодора је на технолошком факултету, димитрије је 4 разред средње машинске школе, смер компјутерско управљање, николина иде у 2 разред туристичке школе, а млађи су основци ош „23 октобар“ добри су епархија сремска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материнство и делатну љубав према св мајци – цркви 48 6/2013 многодетне хришћанске породице ђаци бавили су се и спортом, али нај- бољи им је спорт у винограду иду на ве- ронауку, заиста је значајна, али ако дете у својој кући нема очигледан пример, ако га родитељи не упућују да учествује у богослужењу и св тајнама, постоји опасност да то знање остане сува схола- стика њом се живи, примењује се у свим животним ситуацијама кад се наша деца посвађају, учимо их да се помире, да по- штују божије заповести, као што су то учили на веронауци то је веронаука у кући: наћи проблем свађе и решити га живети у љубави, то је наука о богу ако у свом дому деца тако не живе, како ће сутра са другим људима? ако немате љубави, ништа сте у чему је тајна вашег васпитања деце? како мама примењује научену педаго- гију? послушност деце? „кад истерује- те ђавола из деце, пазите да не истера- те из њих бога“ (сања:) – увек смо са децом са те стра- не су привилеговани, причамо, упуће- ни смо у њихове проблеме ђорђе, као отац, је већи ауторитет од мене (ђорђе:) – прво је молитва: „боже, дао си ми ову децу, молим те помози ми да их васпи- там“ знам да демонске силе делују на де- чији ум, као што су утицале и на адамо- ву непослушност ако их господ сачува од демонских утицаја, онда ја, као отац, имам свој утицај на њих причам им како се живи хришћански, да то није обична философија: „није то само ићи у цркву, а и даље живети како ти хоћеш од тога зависи хоћеш ли отићи у рај или пакао у рај се одлази живећи овако, а у пакао она- ко“ развијамо у њима страх божији, то је почетак мудрости кажем: „не смеш да пушиш, не зато што то није здраво, него што у рају нема пушача, нема блудника ни разбојника, осим покајаних“ учим их шта је грех а шта није, да деца сачувају своју чистоту, да њихово дружење буде чисто да су свесни да их бог увек гледа и да се рајска насеља задобијају чистим животом не примењујем силу, једино кад неко од њих својим безобразлуком почне да штрчи и не слуша моје савете, онда се мало примени прутић то се од- носи само на мању децу направим сце- нографију, позориште дете не зна да се иза спољашње љутње крије моја мирноћа (као што ни многи људи не знају да се иза искушења крије велика љубав божија, кад бог допушта болести да заустави људе у срљању, јер немају сећања на смрт и залу- новембар/децембар 2013 49 де се неким небитним стварима) миран сам, трудим се да исусова молитва буде у срцу, мало га казним да то осети на својој кожи и загаламим да се мало уплаши, а већ сутра идемо заједно и једемо чоко- ладу јер, божанска љубав подразумева немати мржњу и злопамћење, а роди- тељи знају да фрустрирају децу кад дани- ма намргођени ћуте е, онда ђаво прича причу мудри соломон каже: удри дете прутoм, нећеш га убити, а душу ћеш му од пакла спасити (причсол 23, 13–14) рад у винограду је, такође, вид васпи- тања учим децу: шест дана радимо, а недеља је благословено ленствовање, на- равно, после св литургије да ли више дајете души духовно него телу телесно, или једнако? блаженопо- чивши патријарх павле, у једном свом писму, саветује архимандрита јована ра- досављевића: „настој да и марија мало буде марта, а не дозволи ни марти да се забави само око пролазног“ – тачно је тако како је рекао патријарх павле лењост је грех, али је грех и вред- ноћа без жеље за спасењем и без мисли о спасењу вредноћа без духовности је сре- брољубље ми се молимо богу и радимо од седме године сва деца посте, и среду и петак сања је постила и у трудноћи ми угађамо богу, а не себи и својој деци, јер је то идолопоклонство ако је бог, кроз цркву, заповедио пост, тако треба жи- вети тиме се развија уздржање и васпи- тање у православном духу деца су данас изложена бројним ис- кушењима: дрога, алкохол, агресија, разврат све је то зачињено бестидном модом и скрнављењем тела какав став треба да има хришћанска омладина пре- ма модним трендовима у погледу обла- чења и украшавања (= скрнављења) тела, ако знамо да је тело сасуд духа светога? на крштењу смо се обукли у христову лепоту и моду – хришћанин треба увек да има хришћански став житија светих и њихове поуке су ризница православне духовности у то родитељ упућује децу одмалена не можемо их заштитити од штетних утицаја, и треба све да виде, али им треба рећи шта је то са хришћан- ског аспекта адам и ева у рају су има- ли само једну забрањену „воћку“, а кад су изгнани „асортиман“ се проширио, поготово данас ево, мој син има прија- теље који „дувају“ (пуше марихуану), но и ја сам имао такве другаре кад сам био млад учим их: „будите своји, имајте бога ко нема бога, тај „дува“, пијанчи, блудничи, тетовира се, воли да се туче, њему је адреналин бог“ као деветого- дишњак, мој син је украо лопту рекао сам му: „врати лопту, а сад идемо код оца стефана у велику ремету да то ис- поведиш“ наша деца посте и исповедају се од малих ногу, јер грех ствара узнеми- реност, гневљивост, агресију, зато што је душа упрљана тада имаш у кући про- блематичног човека ако је дете опсова- ло, споменуло бога узалуд, то мора да исповеди то је брига родитеља, јер када одраста у покајном настројењу дете се од греха само чува, па га и бог чува то је суживот са христом, то је веронаука питају ме неки родитељи: како ти мо- жеш да спречиш дете да „дува“ или да се 50 6/2013 многодетне хришћанске породице тетовира? а ја их питам: „како ти, коме је бог дао власт над децом, не можеш? храниш га, одеваш, васпитаваш“ кажем свом детету: „у овој кући имаш љубав оца и мајке ако чиниш оно што ваља, ако не, више ти није место под овим кро- вом“ ту нема мржње ни емоција ја сам човек у христовом разуму свог блудног сина нећу држати у кући, али ћу га, ако се покајан врати, дочекати са угојеним телетом и песмом христос има љубав, а нема емоције, има љубав и строгоћу а данас имате све више родитеља који се потчињавају свом детету и његовом греху, одобравају грех у овом дому ја сам домаћин, глава породице, а жена је послушна глави то значи да глава има љубав према жени и деци, али и очекује повратну љубав – њихову послушност да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? (сања:) – пре три године тв бн је у карловцима направила емисију поводом наталитета па смо ми учествовали и још три породице такође је о нама писао но- восадски „дневник“, а ђорђе је имао на београдској тв интервју о cвом сликарј- ству и винарству имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – нема подмлатка старосни просек у карловцима је 40 година епархија срем- ска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материн- ство и делатну љубав према св мајци – цркви орден јој је уручен у манастиру крушедол за многодетност је неопход- но духовно усмерење нарочито је ва- жан страх божији и поверење у бога да ће он дати све што треба сваком детету које је прихваћено као његов дар моја порука глaси: жив je бог нaш ако бог дâ да се дете роди, даће и oстaлo треба бити задовољан тренутним стањем у које нас бог стави питају ме: „како си тако бeзбрижaн, а имаш шесторо деце?“ кажем им: „бригу сам препустио госпо- ду, jeр oн бринe o нaмa“ св антоније велики је био неписмен, а удостојио се највише части код бога важно је да дамо деци духовно васпитање, јер рађамо нове душе које ће ући у царство божије бог брине о нама много пута смо се уверили имали смо троје деце и живе- ли прилично скромно наш син је видео неку играчку и инсистирао да му је купи- мо рекао сам му: „сачекај, даће бог“ и убрзо, на неком црквеном слављу, наша деца су добила пакетиће када су их от- ворили, наш син је радосно узвикнуо: „тата, погледај“! у његовом пакетићу била је баш она играчка коју је желео „видиш, ако бог хоће, даће ти што же- лиш, и баш теби у руке“ кажете да све препуштате богу значи, немате никаквих личних жеља и планова? – имамо, али ни то није одвојено од бога напротив кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мисли- мо о земаљском, него да нас смрт затек- не у молитви наравно, ако тако богу буде угодно кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мислимо о земаљском, него да нас смрт затекне у молитви наравно, ако тако богу буде угодно новембар/децембар 2013 51 када човек слуша новости које стижу са удаљених филипина, неизоставно стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жичког 52 6/2013 „идите и научите све народе“ ј единствена земља азије са већин- ским хришћанским становништвом, многољудна острвска земља филипи- ни, заистапредставља плодно тле за свето семе православља верујемo да ову земљу господ својим промислом припрема за велику проповед православне вере у прилог томе говори неколико чиње- ница из историје ове далеке и лепе земље господ је обдарио филипине ве- ликим даром – највећа светиња на фи- липинима која се налази у поседу римо- католичке заједнице јесте чудотворна икона пресвете богородице која је са крита (нејасним путем), одузета од пра- вославних и прешла у руке римокато- личке заједнице друга јако важна ствар у духовној историји филипина догодила се током прошлог века, када је свети јован шан- гајски, велики светитељ цркве 20 века, из шангаја са својом паством дошао на филипине, на острво тубабао филипи- ни су у том тренутку (1949 године) били једина земља која је желела да прими руске избеглице нама може бити за- нимљива чињеница да је међу народом који је водио и спасавао свети јован било и дванаест срба на острву туба- бао, у бившој америчкој бази, подигнут је камп у коме је три године живело и служило богу око 3000 православних хришћана главни храм био је подигнут у част пресвете богородице велики хри- стов светитељ је својим молитвама ос- ветио земљу на филипинима и припре- мио је за оно што се данас догађа тамо већ неко време на филипинима се осећа разочарење становништва у вла- дајућу религију, пре свега младих ђакон георгије максимов, мисионар москов- ске патријаршије, је имао прилику да одржи предавање о духовном животу на универзитету у манили и био изне- нађен питањима која су му постављали студенти, а кроз која се видело да јако слабо познају основне истине хришћан- ства, али да постоји живо духовно ин- тересовање у таквом духовном вакуму као резултат духовних трагања појавило се и умножило мноштво протестант- ских секти, пентекосталног карактера пре свега у главном граду филипина, манили, такве „цркве“ можете наћи на скоро сваком углу као још једно од сведочанстава о за- иста живом интересовању филипинаца за духовни живот и православну веру може послужити још један догађај који православна мисија на филипинима станоје станковић новембар/децембар 2013 53 нам је испричао о георгије на позив монаха филипа, мисионара руске загра- ничне цркве, о георгије је отишао да се види са женом која је имала питања везана за духовни живот нашли су се у ресторану, разменили пар поздравних речи и ова филипинка је одмах почела да поставља врло озбиљна питања ве- зана за духовни живот ђакон георгије је у једном тренутку, док је разговор био у пуном јеку, схватио да је цео ре- сторан утихнуо и да сви људи, почевши од гостију за суседним столовима, пре- ко особља, конобара – врло пажљиво прате разговор богу хвала, од пре двадесетак годи- на присутне су канонске јурисдикције православне цркве – васељенска па- тријаршија, затим антиохијска и од почетка ове године и мисија руске за- граничне цркве православни мисио- нарски центар „о данил сисојев“ имао је част да помогне мисију православне цркве у овој далекој земљи припреми- ли смо превод и штампање рајске пира- миде (тумачење блаженстава на гори) и вере образованих људи (тумачење сим- вола вере) светог николаја српског на тагалог језику, који представља зва- нични језик већине становништва такође смо одштампали и 3 000 малих иконица христа спаситеља и пресве- те богородице са исусовом молитвом и „достојно јест“ на тагалогу, себуано и енглеском језику, 300 бројаница, преко 20 великих икона, лаптоп и штампач за потребе православног мисионарског центра „свети николај велимировић“ који је основан на једном од филипин- ских острва лејте нажалост, црква има проблеме на филипинима, трпи притисак и претње од стране расколника у граду давао на југу филипина, бивши јеромонах клео- па, који је нажалост расколник, дрско се представља као једини епископ на свети јован шангајски на филипинима православни мисионарски центар „свети николај велимировић“ у граду пало, острво лејте припрема оглашених за крштење на острву лејте, који су на крштењу добили имена српских светитеља 54 6/2013 „идите и научите све народе“ филипинима, и пише чак и јерархији и мисионарима православне цркве ши- ром света, представљајући се тако за- хваљујући својим познанствима у том граду, он врши притисак на новоство- рене православне заједнице у оквиру мисије руске цркве радује чињеница да су наша браћа чврста у вери и да иако су тек ушли у цркву имају врло јасну свест где су границе цркве филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдик- ције на истом циљу – јављању христо- вог јеванђеља и спасења људи у јединој лађи спасења – цркви православној мисије руске заграничне цркве и ан- тиохијске патријаршије тесно сарађују – књиге, иконе, тамјан, крстићи које смо слали мисији руске цркве одмах су прослеђени и парохијанима антио- хијске патријаршије једном од неуморних свештеника у манили, оцу константину лаутилу који у својој кући има храм посвећен светом теофану затворнику од при- лога једног православног брата из канаде дарован је охридски пролог светог николаја на енглеском, као наставак пројекта пролог за мисио- нара који је покренут од стране пра- вославног мисионарског центра „о данил сисојев“ свештеник констан- тин заједно са својом супругом ма- рином труди се да брине и прехрани много напуштене деце у главном гра- ду филипина њихове могућности су доста скромне, али се труде да сваке недеље припреме оброк за христову најмању браћу још један карактеристичан пример сарадње ове две цркве је и долазак протојереја серафима бела, мисионара крштење на острву лејте о констанин лаутило са децом о којој се брину он и његова супруга новокрштена заједница под покровом српских светитеља новембар/децембар 2013 55 рзц на скоро месец дана на филипине он је за тих месец дана путовао заједно са оцем филипом балингитом, кршта- вао, служио, венчавао, проповедао он иначе има послушање као мисионар у непалу сестра монаха филипа, право- славна хришћанка нина, организовала је посету мисионара руске мисије у јед- ном од затвора у манили током које су затвореници имали прилике да слушају о христу, духовном животу наше црк- ве, смислу живота протојереј серафим бел је такође ве- ома помогао у обучавању свештенства антиохијске цркве на филипинима: много њих нема богословско образо- вање, често немају ни довољно богослуж- бене праксе, тако да им је искуство и време оца серафима заиста значило из- међу осталог је крстио и малу заједницу на острву лејте том приликом нам је о филип балингит, монах рзц који је фи- липинац родом и који је и покренуо ми- сију руске цркве, тражио имена српских православни мисионари у затвору pasig city jail антиохијско свештенство на филипинима у одеждама које су поклонили свештеници спц током рада на овом броју православног мисионара, изузетно разорни ураган је по- годио филипине, при чему се православна заједница светог николаја српског нашла у географском епицентру удара монах фи- лип, мисионар руске заграничне цркве, је отишао у центар удара урагана, град такло- бан и, нажалост, није успео да пронађе ни- кога од те заједнице до прелома овог броја мисионара не знамо да ли су живи или не помените их у молитвама да се господ по- брине за њих, било да су још увек међу нама или су већ прешли у вечност преко адресе urednik@svedokverniorg мисионарског пор- тала „о данил сисојев“ можете се информи- сати о начину како да помогнете православ- ној заједници филипина 56 6/2013 „идите и научите све народе“ светитеља за новокрштене православне хришћане, шест мушких и два женска имена ми смо послали ова имена: сава, николај, јустин, василије, петар, симе- он, анастасија, ангелина радује нас да ће највећи светитељи наше спц бити духовни покровитељи нашој новој браћи у цркви, да ће им њихове молитве по- моћи да преброде и победе све тешкоће и искушења на путу ка христу монах филип балингит нам је пар пута говорио да заиста постоји велико интересовање за православну веру не прође неколико дана, а да не добије по- зив из различитих делова филипина од стране протестантских и римокатолич- ких заједница које га зову да дође и да им говори о православној цркви чак је и један женски римокатолички самостан са 11 часних сестара изразио жељу да буде примљен у православље и настави свој подвиг као православни манастир о филип је рекао да ако код њих буде видео искрену жељу да уђу у цркву– по- клониће им икону пресвете богородице тројеручице, игуманије хиландарске, коју је наш мисионарски центар по- слао на филипине православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је покренуо проје- кат помоћи православној мисији на филипинима и на пољу интернета све веће коришћење и присуство интер- нет-технологија и на филипинима даје шансу и отвара врата за мисију цркве и на том пољу направићемо мисио- нарски блог на тагалог језику који ће уређивати свештеник константин, на коме ће се постављати текстови о пра- вослављу, објашњавати наше учење, смисао наших служби, обреда – јед- ном речју, трудићемо се да покажемо лепоту и дубину наше свете вере када се човек упозна са оним што се тамо догађа, када слуша новости које сти- жу са удаљених филипина неизоставно се стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жич- ког молимо се господу да тако и буде „ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жет- ву“ (јн 4, 35) аутор је уредник сајта сведок верни (svedokverniorg) чин крштења – острво лејте филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдикције на истом циљу – мисије руске заграничне цркве и антиохијске патријаршије тесно сарађују новембар/децембар 2013 57 валамски манастир на истоименом острву у ладожском језеру основали су свети сергије и герман, за које се верује да су били мисионари грчког порек- ла, иако се ништа поузданије о њиховом животу не зна – с обзиром на то да су њи- хова житија изгубљена током бурних ве- кова кроз које су карелију потресали мно- гобројни ратови према предању, много пре доласка светих сергија и германа, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је поди- гао први камени крст на острву манастир је по много чему специ- фичан, има свој интернет-сајт (valaam ru/valaamru) са верзијама на руском и енглеском језику поред сајта, активна је страница на фејсбуку (facebookcom/ valaaminokfacebookcom/valaaminok) и контакт (vkcom/monahosvkcom/ monahos) сазнавши путем интернета (volontervalaamru/volontervalaamru) за програм волонтирања на валаму, одмах сам се пријавио и решио да проведем лето радећи као волонтер валамског манастира пловидбу на валам наш брод „светитељ никола“ започео је у луци путописи света гора руског севера према предању, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је подигао први камени крст на острву петар жутић звоник спасо-преображенског храма илински скит 58 6/2013 градића приозерска уз пут су, наш скромни бродић пратили галебови или „чајке“ како их руси зову што смо се више приближавали валаму, јато галебова се све више увећавало, а ми смо уживали у друштву ових див- них птица после неколико сати пло- видбе, угледали смо никољски скит и иза њега у даљини звоник спасо- преображенског сабора после не- колико минута упловили смо у мана- стирску луку много малих бродића под заставом валамског манасти- ра пловило је тамо-амо, довозећи и одвозећи људе и терет изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снаб- дева електричном енергијом на овако савремен начин како смо стигли у недељу, до краја дана смо били сло- бодни да се сместимо и одморимо од пута на моје велико изненађење већ прво вече на валаму сам два пута ви- део лоса помислио сам шта ме још чека с обзиром на то да сам тек стигао испоставило се, међутим, да је то била срећа што сам их видео уопште, јер до краја боравка на валаму нисам видео ни једну крупну дивљу животињу сутрадан смо пошли на прву радну обавезу посао се састојао у чупању ко- рења са поља да би остала само земља коју ће касније трактор да оре трактор је чупао растиње помоћу виљушке, а ми смо га скупљали на гомиле са којих је, опет трактором, изношено са поља доброћудни тракториста владимир нас је саветовао да одморимо и да се не тру- димо превише јер нас ионако, како рече, нико не плаћа често је правио паузе да бисмо се ми одморили и у тим пауза- ма причао своје приче које су подизале наше расположење у првој паузи момци су направили од блата лопту и са њом почели да се звоник спасо-преображенског храма соларно поље путописи изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снабдева електричном енергијом на овако савремен начин новембар/децембар 2013 59 добацују, као да нас ништа није могло уморити: толико је било ентузијаз- ма, оптимизма и одушевљености ле- потом места на којем смо се нашли нисмо ни приметили да је дошло вре- ме за ручак у 13 часова храна је била изванредна, порције су биле обилне и ретко кога нису задовољиле у 14 часова поновно смо се окупили на истом месту и опет кренули на посао, и тако све до 18 часова, када је дошло време за вечеру у воскресењском скиту после моле- бана сам остао на исповести код оца наума – македонца из скопља, који је божијим промислом свој дом нашао у далекој русији „помаже бог оче науме!“ – назвах му „одакле си?“ – упитао ме он било је изузетно пријатно причати са неким на српском језику, био сам већ уморан од руског, на којем ми је било веома тешко да се изразим, а сама ис- повед не би текла тако да је била на ру- ском нисам испрва знао да њега веома поштује народ који посећује манастир касније сам видео да код њега у реду за исповед чека много више света него код других духовника и, уопште, народ говори о њему са необичним уважа- вањем „силни баћушка!“ – рекао је за оца наума наш тракториста владимир недељом смо обично имали екскур- зије наш водич, је био отац аверкиј, са њим смо обишли централну усадбу ма- настира у прву недељу – илински скит, који смо посетили баш на светог илију најснажнији утисак оставиле су екскур- зије на илински и светоострвски скит ови скитови се налазе у источном делу архипелага на одвојеним острвима, па смо путовали бродовима до њих време је било сунчано, језеро је попримило јарко плаву боју, као да смо негде на мору, а не далеко на северу европе илински скит је комплетно изграђен од дрвета и у њему живе само три монаха светоострвски је врло сличан, али са нешто лепшим погледом на језеро природа је на овим местима нетакнута, рајска, али истовре- мено и сурова последњи скит који смо најснажнији утисак оставиле су екскурзије на илински и светоострвски скит час духовне школе ладога – поглед са светог острва 60 6/2013 обишли у оквиру наших мини екскур- зија био је владимирски он је најно- вији и сушта је супротност илинском и светоострвском који одишу скромно- шћу и једноставношћу испод храма на- лази се музеј валамског манастира са ста- рим списима и реликвијама из ранијих векова насупрот храму и музеју налази се дрвена зграда која служи као резиден- ција за високе госте у време њихове по- сете манастиру волонтера је било из разних крајева русије, неки су попут мене променили и два авиона да би дошли до валама неки су дошли из бивших совјетских републи- ка: казахстана, украјине, белорусије била је и једна девојка из пољске, док сам ја сам био једини „представник“ из србије неки су дошли у петерсбург ави- оном, неки возом, али било је и оних за које је и обичан воз представљао луксуз који себи не могу да приуште што није сметало њиховом великом срцу да победи километре владимир из перма на уралу, већ неколико пута је долазио на валам перм је од карелије удаљен скоро колико и србија, али га даљина не спречава да ау- то-стопом редовно долази на валам и во- лонтира владимир је скромно избегавао одговоре на моја питања и покушаје да са њим урадим интервју ваљда није сматрао да је учинио некакав подвиг, нити да је то некоме интересантно његов је одговор на све увек био: осмех и ведро лице у слободно време организована је за нас духовна школа у име преподобног германа аљаског лекције су биле слобод- ног типа, више као трибине у којима смо сви активно узимали учешће, а осим при- суства на њима услов за полагање испита је било и познавање символа вере испит су сви положили био је то један од веселијих дана, осећали смо се као деца у школи и сви смо се радовали дипломама које смо добили поред дипломе свако је добио и вредан поклон, књигу валамски манастир и његови подвижници дошло је полако и време да се иде кући почео сам да осећам нешто што никад до тад нисам осећао обично сам се само радовао повратку кући, а сада ме је обу- зела туга што напуштам ово дивно ме- сто јутро у дану одласка било је хладно и кишовито као и када смо долазили они који су остајали скупили су се да испрате нас који одлазимо бујица емоција, песме, загрљаји, сузе и обећања о доласку на- редне године ладога аутор и отац наум путописи новембар/децембар 2013 61 светиња храма је досегла своју пуноћу у болницама зашто? управо због оне човјечије чежње за излечењем која је запретена дубоко у хришћан- ској мисли о спасењу човјека параклис светога првомученика и архиђакона стефана клиничко-болничког центра „бежанијска коса“ у својим простори- ма проналази људе што тихо у себи носе ову причу о болести и здрављу, свако на свој начин параклис, у својим реалијама, почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе на бежанијској коси његов олтар је поред чекаонице, а ње- гов брод је дио чекаонице необичан храм храм је савио скуте у ове наизглед, само наизглед, мале просторе милошћу божијом љета господњег 2007, а благо- словом блаженопочившег патријарха српског павла зна се да је храм пуст без лица и узно- шења пјесме људи који га походе о праз- ницима, о васкрсу гледајући овако, је- ванђелски, параклис светог стефана је изгледа изабран да буде некаква парадигма недјеља ујутру је почетак посљедњег дана у седмици, нерадног, сведочанство параклис светога првомученика и архиђакона стефана свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка дивотама царства небескога зазвавши духа светога паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм марко љешевић 62 6/2013 најчешће његова појава наговјештава савременом човјеку одмор од претход- них дугих шест дана сан а шта се тад дешава иза зидова нове зграде кбц-а „бежанијска коса“? иза улаза код фон- тане са живом водом, баш поред ивице припитомљеног шумовитог краја? на часовницима је тачно девет свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка ди- вотама царства небескога зазвавши духа светога црквени помоћници, стоје, дуго стоје пуни трепета будући најближи тај- ни службе божије паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућ- ним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм да има много болника понекад им очи горе са чежњом за додиром христових хаљина, попут оне жене а онда и доктори, меди- цинске сестре и помоћно особље бол- нице у својим униформама у молитвама траже снаге и поуздања да попут светих бесребреника козме и дамјана лијече христовом помоћу пјевница је ту одмах, три, четири ко- рака испред, ипак, многе су степенице до ње, горе високо да, загледан у висину гласова налазимо те анђеле гдје кличу са људима, гдје кличу небеса а за пјевни- цом су само три жене, три супруге и један побожан млади човјек много је болника, има их и у колицима некима су погледи јаки, пуни воље и по- уздања сви, пак, пажљиво гледају у пу- тир и моле се свештеник чита имена за оздрављење свих сабраних болника сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до посљедњег слова молитве а, онда, из једног кутка храма дола- зе дјечији гласови дјечији? анђелски? дјеца прилазе са мајкама у реду да пје- вају молитву господњу царство дје- це постаде храм светог стефана и христова ријеч постаде ријеч дјечија сви слушају са пажњом, као да ослуш- кују свод како се помјера сада све бруји и све је у сагласју са божанским зако- ном ненадано, почињем и ја да пјевам „господе помилуј!“ на прозору се птица појави- ла свештеник је изнио тело и крв христову и болници одједном поста- ше сви помишљам и сам да сам боле- стан однекуд јер свима треба лијека од воде живота благодат се разли- ва у нади за изљечење и вјечни жи- вот по душама и тијелима сабраних христос је окупио људе да би их сједи- нио са собом сведочанство сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до последњег слова молитве новембар/децембар 2013 63 за оца милића драговића сам први пут чуо пре неких осам година када сам добио диск на коме су се биле снимљене његове беседе од тада па до данас моје поштовање према овом неу- морном свештенику и мисионару право- славља само се повећавало исти тај прота милић је пре неколи- ко година оформио сајт посвећен храму светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу, у коме је старешина, на адреси otacmiliccom приликом прегледања се види да нагласак овог пројекта није на естетици, већ на садржају којим исти за- иста обилује, нарочито ако се посетилац удуби и крене у претраживање на насловној страни сајта налазе се рас- поред богослужења, биографије надлеж- ног епископа јована и блаженопочившег хризостома, као и самог оца милића, а ту су и најаве предавања и трибина уз кратку протину биографију постоји и поље питајте оца милића, које води до имејл-клијента, тако да се проти драго- вићу може поставити неко питање сле- дећа ставка је историја у том делу се говори о историјату цркве и ту можемо сазнати интересантне податке везане за дотични храм, који је саграђен 1721 годи- не, а касније наново подигнут на темељима постојећег 1828 године такође је наведен интересантан податак – да је пре одласка турака у ужицу било чак 34 џамије, као и чињеница да је 1890 године звоник висок 18 метара подигао један ужички спахија претражујући даље наићи ћемо на страницу стваралаштво, на којој су скупљени радови настали при храму све- тог марка, од којих издвајамо занимљиве текстове настале на разне актуелне теме: „а шта ако се не покатоличимо“, „визија бога“, „дечански рукописи“, „док палиш свеће, прочитај“ – неки су од назива ових текстова који су садржајни, питки и јасни ту је и књига у pdf формату – како заједно, а од бога различити – која садржи збир- ку беседа са једног од два сабора бесед- ништва која је организовао отац милић од осталих текстова издваја се прилог који је у свом стилу написао наш познати писац момо капор, под називом „имати или немати“, а ту су и календар цркве све- тог марка, као и иконе које су иконописа- ли верујући који припадају овом храму затим следе јако лепе фотографије ту су и албуми настали на богослужењима за празнике врбица, савиндан, богојављење, васкрс, затим са поклоничког путовања, као и оне са гостовања нашег познатог писца матије бећковића у овом делу сајта сазнајемо да се у овом храму свеноћно бденије служи јед- ном годишње, на празник обрезања го- сподњег следећа рубрика, под називом видео, свакако је најзначајнији део овог интернет-пројекта у истој се налазе сортирани видео записи у следећим ка- тегоријама: часови веронауке, азбука хришћанства, духовна мисао, хришћан- ски живот, сабор беседништва, филмо- ви, српски дом „стефан лазаревић“ и е-мисија otacmiliccom протонамесник горан живковић интернет-сајт протопрезвитера милића драговића 64 6/2013 веронаука за средњошколце отац милић свакако има дар живе речи и он те своје таланте путем ових јавних беседи по- стављених на познатим серви- сима youtube и vimeo обилато умножава теме које се трети- рају у овим видео записима су врло актуелне и свестране, а сем аутора сајта ту можемо чути клирике о александра јевтића, о љубана петровића, јерођакона јустина итд, али и световне мудре главе као што су професори владета јеротић и влајко пановић у својим излагањима они се баве про- блематиком која интересује широк круг људи то су, као што можемо видети на сајту, тематика родитељства, затим традиционализам и модерни- зам, пост и наше време, однос цркве и друштва, брак и наше време, црква и фундаментали- зам, одговорност православ- них хришћана, св василије острошки и наше време, како одвојити битно од небитног, чекање дана господњег, криза савремене породице, свети сава и до- ситеј обрадовић, црква и култура, по- слушност и слобода, да ли су живи наши мртви, зло и ми, христос и ми, света ли- тургија и ми, црква и здравље, црква и млади, зашто бити моралан итд актуел- но да актуелније не може бити азбука хришћанства је питки катихизис којим прота милић у православно хришћан- ство уводи неупућене – узлазним кора- ком, од слова а до слова ш такође, видео записи из веронауке за средњошколце су нешто што је јако потребно данас и што свакако може бити од користи вероучи- тељима који предају у средњим школама следећа ставка менија је посвећена ра- дио станици „свети марко“ која се за сада емитује само у интернет форми тј путем веб-стриминга, али са планом да ускоро постане локална радио станица радио се може пратити путем неколико најпопуларнијих софтверских стриминг решења као што су winamp, windows media player итд у рубрици контакт, сем поштанске адресе, телефона и имејл-адресе може- те видети и гуглову мапу храма и тако га лако наћи уколико се нађете на пропуто- вању кроз ужице све у свему, интернет-сајт о милића је један од посећенијих православних сајто- ва и ту посећеност он свакако и заслужује mоже се рећи да овај пројекат може по- служити као пример и образац како један парохијски сајт треба да изгледа, нарочи- то по свом садржају аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
6
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
...увек сагласан благослову божијем: чините добро и клоните сеБЕЗАКОЊА,📌 ,
бежите од егзистенцијалне грешке коју
ћете животом платити
колико молитва доприноси побољ-
шању вашег духовног живота?
– једно
...увек сагласан благослову божијем: чините добро и клоните се
МЕТА инфо: Р:19324 К:152192 Д:84
| Свеска 336 |
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... да живи по јеванђељу, а камоли онај кога сви зову „оче“ и кога сматрају пастиром (јн 10, 9–14) он мора очински да се од- носи према свакоме, иначе је најамник који ради за плату благослов родитеља и свештеника треба да буде исто бла- го-слово, блага реч, најбољи савет, а он је увек сагласан благослову божијем: чините добро и клоните се безакоња, бежите од егзистенцијалне грешке коју ћете животом платити колико молитва доприноси побољ- шању вашег духовног живота? – једноставно живимо своју веру то није питање етичко, етнолошко, фило- софско, социолошко, већ питање живота и смрти живот са христом је васкрса- вање из смрти у живот, још сада и овде; живот без христа је перманентно, лага- но умирање, до тренутка у ком се смрт зацари у пуном свом облику трудимо се да свој живот сагледавамо кроз при- зму истине вечерње правило углавном читамо из каноника (издање манастира ћелије), заједно (нека деца га знају чита- во наизуст) обавезне су молитве пред обед, а деца посебно воле да читамо бла- говештански акатист и молебни канон пресветој богородици тад они певају завршетке икоса и алилуја, као и припе- ве „пресвета богородице спаси нас“ кад је пост, онда је пост по сопственој вољи, деца су сама одлучила да посте наравно, пост се прилагођава тренутном здрав- ственом стању и узрасту, па је за неке блажи, а за неке строжи у цркву редов- но иду, такође својевољно заправо, све је плод спонтаног узрастања и урастања у ткиво црквеног бића од пелена их носимо и водимо у цркву тако је било и кад нисмо били свештеничка породи- ца када сам постао свештеник, већ смо имали шесторо деце мајка је стуб породице, ауторитет, али и медицинска сестра-васпитач неспо- разуми или непослушност деце су свугде присутни шта је најтеже код васпитања? сандра: – најтеже је кад су деца бо- лесна кад се једно разболи, па настане редња помислим, како је тек било на- шим старим кад није било ни лекара? хвала богу, деца су нам углавном здрава што се васпитања тиче, најбољи рецепт је да се не штедите, да све од себе дате најчвршћи ауторитет је онај зарађени ако се родитељски ауторитет задобија искључиво силом или уценом, деца ће бити покорна, а ако се заснива на пошто- 52 2/2014 вању и љубави, деца ће бити послушна али ни то не чини успех у васпитању деце извесним најважније је да се сми- рите пред господом, јер он срце смирено не презире; да не кукате, да се не гордите, јер ако умислите да сте паметни и спо- собни, господ може очас посла да вам „преда ствар у руке“ и да каже: „добро, можеш сам! ја се нећу наметати“ тад на- стаје безумље и предукус пакла добар однос према животу и ономе што га ис- пуњава не изграђује послушност дечија, него љубав, а љубав је благодат духа светога она код деце изграђује способ- ност осећања одговорности, као и потре- бу за заједницом што су деца старија, што имају више животног искуства, све више саосећају са родитељима најгори је период раног пубертета бар је наше искуство такво сва наша деца своју љубав на исти начин показују – труде се да ми помогну свако према узрасту има своја задужења од поправљања по- стељине после устајања (за најмлађе) до прања суђа и усисавања (за најстарије) наравно, буде и свађе и препирке, јер су различитих карактера, али на томе не сме да се заврши некако ми се чини да нам сав труд, који са љубављу улажемо, бог узвраћа кроз нашу децу– успешни су и окренути правим вредностима: иси- дора и крстиња су одлични студенти, и остали су добри ђаци васпитна мера подразумева: коришћење у разумној мери тв, интернета, а игрице су сасвим искључене омиљена забава свих су од- лазак у палићки зоо врт, позоришне представе, у којима свако има своју уло- гу, као и извођење мини концерата етно музике „за своју душу“ где отац и брат прате девојчице, свирајући на сазу, ман- долини и тарабуки да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – једном су писале „вечерње новости“ такође смо, деца и ја, учествовали на суботичкој тв у емисији отворено о тема је била бела куга гости су били мар- гит савовић, др лука анђелић, психолог, социолог (њихова имена сам, нажалост, заборавио) и ја на почетку је било из- лагање учесника, потом је уследила дис- кусија, да би у последњих 15 минута уче- ствовала наша деца, као илустрација да и велике породице могу да имају децу која достижу врхунске резултате од адамовића, о којима је мисионар писао у прошлом броју, исидора је до- била много похвала да ли би нам од- говорила на једно питање? уместо богу, млади се данас клањају некој „откаченој“ моди да ли и верујући треба од моде да праве идола? исидора: – једно је кад се обучеш лепо и чисто, направиш лепу фризуру, а дру- го је кад направиш од себе атрактивну појаву сада је тренд да мода треба да за- пањи она је ушла у све животне токове, пре свега, културу и уметност модерна музика – рок, хеви метал, књижевност, сликарство, имају своју моду, свој „трип“, и преносе га на све остало, диктирају како да се облачиш или украшаваш ми, који нисмо у том „трипу“ помало штрчи- мо мене привлачи духовна, класична и етно музика, као и српска средњовеков- на књижевност, посебно немањићка, и залажем се за очување наших корена и стварних вредности од 2010 водим де- чији црквени хор, певамо духовну и етно најпотребније је стицање духа светога, како каже св серафим саровски без њега смо гола твар, која не може да се ослободи свога егоцентризма и пропадљивости многодетне хришћанске породице март/април 2014 53 музику наступамо и на јавним приред- бама и хуманитарним концертима да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – да, у суботици их је све више дружи- мо се, мада је живот великих породица, као и свих великих обитељи (манастир, војска) обремењен мноштвом обавеза и послушања, па је и дружење, по оби- му и учесталости, слично оном у добро устројеним општежићима сандра до- даје: дружење, поготово нама мајкама, пуно значи размењујемо искуства, једна другу укрепљујемо, саветујемо много човек научи из туђег искуства да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? сандра: – сви су, углавном, били ком- пликовани и тешки, а три пута и дра- матични, нарочито са близнакињама, анђелијом и анастасијом, јер су биле окренуте пупчаником на доле наравно, било је и страха, али много више пове- рења у божију љубав оче, са једне стране чедоморства, а са друге жеља за вантелесном оплодњом?! да ли то често чујете на исповести? ка- кав је ваш став о вантелесној оплодњи? – нажалост, чедоморства је пуно људи желећи да дођу у милост мамона, у жељи да се „облагодате“ стицањем ма- теријалног, жртвују своје вољене брат се са братом суди, отац и син не говоре, комшија се око међе са комшијом свађа, кумови не причају, очеви и мајке убијају своју децу да би пружили све потребно (како кажу) ономе које роде, а потом и са тим имају муку и невољу абортус, ово категорички тврдим, убија сваку накнадну емоцију у родитељима, уко- лико не дође до кајања оно што остаје је извесна животна амбиција која се пројављује као икономија, као жеља да се одгоји дете које је имало шансу да се 54 2/2014 роди вантелесна оплодња да, уз услов да се роде све оплођене ћелије, убијање за- четих ембриона, не које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших страна? – нема лоших страна, без обзира што неки људи извитоперено доживљавају вишечлану породицу, гледајући на њу као на саблазан нажалост, оваквих има у свим сферама друштвеног живота, па и међу свештенством најгоре је кад су то просветни радници, који предају деци из вишечланих породица рађање новог живота је последица љубави, а после- дица принете жртве је срећа огроман је то напор, физички, психички, еко- номски итд, који се, одговорно тврдим, повећава геометријском прогресијом са порастом броја деце, али то није ни у каквом смислу лоша страна на шта би требало да се троши човек? на провод, уживање, и на сличне глупости? нарав- но, не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина треба само да свако препозна свој таленат и шта је воља божија не- давно сам прочитао да је, у писму својој сестри, никола тесла исповедио да је сваки контакт са женама и могућност да се заљуби вешто заобилазио, свестан тога да му је бог дао таленат који треба да умножи до максимума на добробит читавог човечанства, а да би му брига о породици ово сасвим онемогућила дакле, иако није имао биолошке деце, тесла се стваралачки и родитељски од- носио према свим оним покољењима која за њим долазе човек може да се односи према животу или стваралачки или паразитски оче, хвала вам што сте, од мноштва дужности и обавеза, одвојили мало вре- мена за нас да ли да младићима, који су побожни, препоручимо да буду свеш- теници, па уз то, ако их бог подари, да имају и много деце? – зашто да не?! али, будући да нам се ближи празник над празницима, имам нешто што је лакше остварити неш- то са чиме се почиње елем, добих од пријатеља честитку са интернета у којој се каже: два пријатеља су пошла да се купају без јаког разлога, један је другог ударио ударени се сагнуо и на песку исписао ту увреду док су пливали, овај ударени је почео да се дави и онај који га је ударио спасио му је живот тада је спашени на камену уклесао његово до- бро дело ето, то би била и моја честитка и препорука свима – да на песку испи- сујемо увреде, како би их ветар одувао, а златним словима да клешемо на та- блици свога срца добра дела која нам други чине не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина многодетне хришћанске породице март/април 2014 55 појам библијска археологија данас се често сусреће, како у бројним на- учним и популарним часописима и публикацијама тако и у другим сред- ствима масовне комуникације највећи проблем у њеном правилном сагледа- вању и разумевању јесте то што се под библијском археологијом подразумевају различите ствари сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије, мада и унутар неких од ових општих схва- тања постоје спорови везани за период, хронологију, географску област, приступ артефактима и локалитетима и друго ова три основна схватања могли бисмо дефинисати као: · археолошку библијску археологију · теолошку библијску археологију · фундаменталистичку библијску археологију у археологији се под појмом библијска археологија подразумева, особито у круго- занимљивости библијске археологије појам библијске археологије сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије – археолошку библијску археологију, теолошку библијску археологију и фундаменталистичку библијску археологију велибор мартиновић од овог броја православног миси- онара отварамо нову сталну рубри- ку под називом „занимљивости би- блијске археологије“ остаци древног града мегидоа (данашњи израел) 56 2/2014 вима израелских археолога, све што је про- нађено у палестини, јер се она доживља- ва као land of the bible [земља библије] (у смислу земље у којој се одиграла већи- на догађаја описаних у библији), или erec jišrael [земља израиљева] − земља обећана родоначелнику аврааму (што је потврђе- но и његовом унуку јакову–израиљу) која је потом била дарована (од бога) склапањем синајског савеза јеврејском изабраном народу као потомцима изра- иљевим ова (археолошка) библијска ар- хеологија представља органски део архео- логије блиског истока о чијој дефиницији, сврси, циљевима и хронолошком распону постоје донекле неусаглашена мишљења из ове перспективе сви артефакти и локалитети пронађени у овој библијској земљи припадају библијској археоло- гији без обзира на то да ли су повезани са библијским казивањима или не овде се сврставају, поред израиљских, и сви локалитети и артефакти који потичу из периода и подручја које библија уопште не помиње, а припадају предјеврејским и нејеврејским становницима и народима палестине да би било јасније о чему гово- римо понудићемо један сликовит пример један од водећих савремених јеврејских археолога амихај мазар (amihai mazar), писац књиге археологија библијске земље: 10 000−586 г пре хр [archaeology of the land of the bible, 10000–586 bce] у којој описује сва важнија открића (локалитете и артефакте) у данашњем израелу, пале- стинским територијама, деловима краље- вине јордан (пре свега источне обале реке јордан и мртвог мора) као и голанске ви- соравни1 и синаја, све поменуте области сматра деловима територије античког из- раела шири појам „библијских земаља“ обухвата територију која представља по- 1 голанску висораван, као део сирије, окупирао је израел 1967 и 1973 г да би касније извршио анексију поменуте територије до данас је ова висораван предмет спора између ове две државе зорницу одигравања догађаја описаних у старом завету − и чине је поред израела и палестине и територије јордана, сирије и либана, док су за разумевање целокуп- ног контекста описаних догађаја важне и територије египта, ирака и турске мазаров преглед почиње епипале- олитском2 натуфијенском културом (10500−8500 г пре хр), а завршава се на- вуходоносоровим разарањем јерусалима 586 г пре хр у истој књизи израиљска племена помињу се први пут у оквири- ма раног гвозденог доба i (1200−1000 2 епипалеолит представља завршни део старијег каменог доба (палеолита) стела моавског цара меше (мисе) (840 г пр хр; чува се у лувру) занимљивости библијске археологије март/април 2014 57 г пре хр), које сам аутор назива „вре- меном судија“ (the days of the judges) по истоименој књизи старог завета већи- на израелских научника прихвата овак- во територијално и временско одређење библијске археологије − тaко готово све монографије посвећене археологији да- нашњег израела обухватају све периоде почев од палеолита па до римског доба, иако досељавање јевреја смештају у пе- риод раног гвозденог доба i (1200−1000 г пре хр) и од тог периода надаље прате јеврејску историју и културу друго схватање библијске археологије односи се на теолошку перспективу исте, а по дефиницији ова наука излаже начин живота (домаћи, друштвено-државни и религиозни) израиљског народа теолош- ка библијска археологија нам излаже на- чин живота народа кога је божанско про- мишљање од првих почетака одредило за носиоца појма о једном једином богу и о спаситељу који ће потећи из његове сре- дине највећа разлика између овог и првог (археолошког) схватања јесте у начину ко- ришћења извора у теолошкој библијској археологији се користе писани извори: примарно библија, затим апокрифи, дела јосифа флавија − пре свега његово дело јудејске старине (аntiquitates iudaicae3 ), талмуд, рабински списи, дела античких паганских писца, древни записи и натпи- си, достигнућа упоредне релиогологије и остали писани документи теолошки вид библијске археологије прати првенствено библијско казивање и догађаје (чиме није ограничен територијално, већ садржајно) и има изражену теоцентричну перспек- тиву тј прати фазе развоја идеје о једном богу као грана библистике има за циљ да помоћу историјских, археолошких, етно- лошких и палеолингивистичких налаза, као и културологије, религологије, тексто- 3 ово дело представља прву писану историју јеврејског народа логије и библијске географије и историје дође до што потпунијег схватања „света библије“ боље разумевање обичаја, при- лика и друштва тог времена помажу ква- литетнијем тумачењу библијског текста и потпунијем схватању библије достигнућа теолошке библијске архе- ологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца би- блије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена она нам такође помажу да научно објас- нимо и сагледамо личности и догађаје описане у библији и да на тај начин раци- достигнућа теолошке библијске археологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца библије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена један од свитака са мртвог мора 58 2/2014 онално потврдимо богонадахнуте истине записане у њој насупрот овоме, археолошка библијска археологија примарно се ослања на ре- зултате археолошких ископавања и ма- теријалне изворе: грађевине, артефакте, керамику, фигурине, сакралну архитек- туру, рељефе, камену пластику, античке натписе и друго писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са ма- теријалним налазима да би се добила пот- пунија слика догађаја можемо рећи да се истраживања теолошког библијског архе- олога одвијају у библиотекама, док његов археолошки колега доказе проналази на локалитетима тј испод површине земље трећи поглед на библијску археологију можемо назвати фундаменталистич- ка библијска археологија овакав назив потиче од новопротестантске групације хришћанских фундаменталиста који све- то писмо тумаче и прихватају буквално овде није реч о јединственој црквеној заједници, већ овакав став подржавају многе новопротестанске заједнице кон- зервативног типа, особито у библијском појасу сад-а4 најпознатији међу њима, поред многих разноликих баптистичких, адвентистичких и других група, је свакако покрет креациониста који своју делатност усмерава ка проналажењу геолошких и палеонтолошких „доказа стварања“ насу- прот дарвиновој теорији еволуције поред овога, фундаменталистички библијски ар- хеолози трагају за доказима који буквално потврђују поједине библијске приче тако библијски археолози овог типа „са би- блијом у једној и четкицом другој руци“ траже и „проналазе“ разне доказе као што су: изгубљена нојева барка, потопљени градови содома и гомора, остаци пото- пљене фараонове војске на дну црвеног мора и тако даље ови самопрокламовани „истраживачи,“ чији се радови могу означити као псеудо- научни, библијском тексту као неупитном историјском извору за проучавање про- шлости, а не као комплексној збирци вер- ских истина (често записаних у облику метафорично-символичних прича) које су настајале у различитим временским оквирима и које су током дугог времен- ског периода свог обликовања епски пре- ношене до записивања, а потом претрпеле бројне редакције и преписивачке грешке, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација овде је при- сутна изразита тенденција да се ситуација на терену у што већој мери „усагласи“ са библијским текстом аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој 4 „библијски појас“ јесте подручје јужних држава сад, где библија игра велику улогу у свакодневном животу писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са материјалним налазима да би се добила потпунија слика догађаја занимљивости библијске археологије март/април 2014 59 да се божија милост пројављује и у наше време ево једног примера на једног младог човека сручила се нека болест непознатог имена лека- ри кбц-а, они најбољи, окупили су се да дијагностикују и укроте узрочника страдања главе једне дивне породице младен а, отац тада четворомесечне бебе, након почетне дијагнозе примао је терапију од које му није бивало ни мало боље касније, смештен у собу са посебном негом и надзором, са низом разних терапија које нису дале никакво побољшање здравственог стања, осећао је, заједно са лекарима, да се налази у једном зачараном кругу из којег нема излаза драгоцено време је пролазило укључене су биле још неке познате ев- ропске клинике где су испитивани узор- чудо божије на дан св нектарија егинског „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ свети владика николај велимировић ненад вујић сведочанства од овог броја православног мисио- нара покрећемо нову сталну рубрику под називом „сведочанства“, у којој ћемо објављивати текстове о посеб- ним благодатним дејствима божијим у животима људи око нас св нектарије егински, фотографија са почетка 20 века март/април 2014 59 60 2/2014 ци крви, коштане сржи организам је постајао све исцрпљенији, но „светло на крају тунела“ нико видео није фор- мирао се широки фронт људи који су помагали свако на свој начин, а зајед- ничко свима је била жеља да младен добије битку против те подмукле боле- сти своју љубимицу, прелепу ћеркицу лену, могао је да види једино интер- нетом, преко скајпа била је то голема туга у најави у „горском вијенцу“ његош бритким пером пише: ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке, па се тако ова изрека потврђује и код нашег младена, традиционалног православ- у суровој борби живота и смрти, потпомогнут побожном супругом, решио је да своју последњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа црква манастира св нектарија на острву егина сведочанства 60 2/2014 март/април 2014 61 ца који до тада није имао претерано уздање у бога но, у тој суровој борби живота и смрти, потпомогнут побож- ном супругом, решио је да своју по- следњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа управо тих дана се приближавао празник св нектарија егинског, који је иначе познат као ис- целитељ од многих најтежих савреме- них болести у манастиру раковица, редовно се служи акатист и чува део моштију овога надалеко поштованог светитеља јасмина, младенова супру- га, направила је за тај празник славски колач, који је након освећења у мана- стиру, однела у болницу своме супругу да поједе једно парче и шта се потом догодило? на сам празник св некта- рија егинског, милостиви бог је решио да поштеди даљег страдања и њега, и његову породицу, и све ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске анализе биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, боље речено кроз живу веру супруге јасмине испунише се речи исуса христа: „o жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш“ (мт 15, 28) свети наш владика нико- лај велимировић објашњава: „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ касније, на опаску да не сме више никад бога да заборави, младен је од- говорио: „нисам луд“! одмах је те годи- не, у знак благодарности набавио ико- ну светог нектарија са егине и сваке године у њиховом дому једе се славски колач и обележава празник овога на- далеко поштованог светитеља, а кад дозвољавају могућности недељни ака- тисти у манастиру раковица постају насушна потреба зашто је бог допустио такво иску- шење на младена? не знамо можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској при- чи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици бог је кроз страдање овога доброга човека испитао срца многих, увидео је ко су му истин- ски пријатељи, и показало се као по оној народној: „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже траг“ касније, причао је како је посебан утисак на њега оставила неочекивана посета једне његове, не тако блиске ко- легинице и њеног мужа, дипломираног теолога „код њих сам – како сам прича – опазио истинску веру и веровао сам им када су ми причали о божијој све- моћи“ они су били ти који су, у ствари, разгорели веру у његовом срцу бог је на тајанствен начин присутан и у нашим временима и божија свемоћ само чека наш позив и вапај ако је то што тражимо у молитви, за наше добро или добробит наших ближњих – ето чуда и божије интервенције аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији зашто је бог допустио такво искушење на младена? можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској причи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици март/април 2014 61 62 2/2014 личност и дело које сведоче, остају путоказ ка вечноме и вечности, јесу реткост времена у коме жи- вимо ретки су они који би се одрекли свега, али баш свега, христа ради мало је оних који части овог света свесно, без много дилеме, мењају за похвале и вен- це небеске царства христовог да, али да баш у том небеском свестремљењу ништа им не остане недодирљиво од овоземаљског, да осете друге, њихове потребе, боли, радости, осмехе и да их прихвате као своје да мало је таквих, али има и нас који доживесмо таквог христом озареног човека овде на земљи да, сви који су га икада видели, дожи- вели његов осмех, знају да је реч о хри- стоносцу, становнику неба: оцу луки обичном а тако другачијем покуша- вајући да ставим на папир неколико ре- дака о оцу, учитељу, моме непоновљивом луки у тренутку сам наишао на сусрет са немогућим шта, где и како? како да посведочим ту доброту, тај осмех, ту љу- бав? како да онима који га нису видели, доживели, пренесем њега обичног који је љубио ближње и бога у исто време не- каквом другачијом љубављу која нема почетак ни крај? и тада сам схватио да је најбоље када описујеш становнике неба затечене на земљи, да описујеш шта си доживео у његовим очима, речима, за- грљају и да објавиш слике то ће бити довољно сведочанство свима онима који га не познаше и не упознаше нама који се препуштасмо његовом очинском бла- гослову и загрљају неба на земљи, сећање у срцу, радост у души и суза у оку прича, сведочанство о оцу луки је све- дочанство о живоме христу, светлости васкрсења, прича о долазећим данима царства христовог у којој светлости да сагледамо лик и личност светих ако не у светлости васкрслога господа ису- са христа за којег су живели и коме су се клањали? да, у ове дане клањамо се христу кроз личност и дела оних који су оставили дубок и неизбрисив траг у нашим животима свакако један од рет- ких људи који су живели и својим жи- вотима надживели све нас остављајући завет следовања у христу јесте свети игуман дајбабско-цетињски лука анић нисам сигуран да сам скоро срео чове- ка који је дубље сагледао и проживео тајну страдања христовог и тајну њего- вог васкрсења којим речима је могуће описати светлост васкрслог господа на лицу оца луке? покушавали су многи, покушавао сам и ја, али никада нисам успео као што то сада нећу умети јер је у питању покушај објашњења неба архимандрит лука анић светоотачки путоказ нашег времена сведочанство о оцу луки је сведочанство о светлости васкрсења, о долазећим данима царства христовог иван д коста сећања март/април 2014 63 земљом, пролазно непролазним, смртно бесмртним, пролазно вечним ту сваки покушај мора наићи на пораз но, баш у тој немоћи стоји изазов, изазов којем смо научени ми који смо имали част да упознамо и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој
... да живи по јеванђељу, а камоли онај кога сви зову „оче“ и кога сматрају пастиром (јн 10, 9–14) он мора очински да се од- носи према свакоме, иначе је најамник који ради за плату благослов родитеља и свештеника треба да буде исто бла- го-слово, блага реч, најбољи савет, а он је увек сагласан благослову божијем: чините добро и клоните се безакоња, бежите од егзистенцијалне грешке коју ћете животом платити колико молитва доприноси побољ- шању вашег духовног живота? – једноставно живимо своју веру то није питање етичко, етнолошко, фило- софско, социолошко, већ питање живота и смрти живот са христом је васкрса- вање из смрти у живот, још сада и овде; живот без христа је перманентно, лага- но умирање, до тренутка у ком се смрт зацари у пуном свом облику трудимо се да свој живот сагледавамо кроз при- зму истине вечерње правило углавном читамо из каноника (издање манастира ћелије), заједно (нека деца га знају чита- во наизуст) обавезне су молитве пред обед, а деца посебно воле да читамо бла- говештански акатист и молебни канон пресветој богородици тад они певају завршетке икоса и алилуја, као и припе- ве „пресвета богородице спаси нас“ кад је пост, онда је пост по сопственој вољи, деца су сама одлучила да посте наравно, пост се прилагођава тренутном здрав- ственом стању и узрасту, па је за неке блажи, а за неке строжи у цркву редов- но иду, такође својевољно заправо, све је плод спонтаног узрастања и урастања у ткиво црквеног бића од пелена их носимо и водимо у цркву тако је било и кад нисмо били свештеничка породи- ца када сам постао свештеник, већ смо имали шесторо деце мајка је стуб породице, ауторитет, али и медицинска сестра-васпитач неспо- разуми или непослушност деце су свугде присутни шта је најтеже код васпитања? сандра: – најтеже је кад су деца бо- лесна кад се једно разболи, па настане редња помислим, како је тек било на- шим старим кад није било ни лекара? хвала богу, деца су нам углавном здрава што се васпитања тиче, најбољи рецепт је да се не штедите, да све од себе дате најчвршћи ауторитет је онај зарађени ако се родитељски ауторитет задобија искључиво силом или уценом, деца ће бити покорна, а ако се заснива на пошто- 52 2/2014 вању и љубави, деца ће бити послушна али ни то не чини успех у васпитању деце извесним најважније је да се сми- рите пред господом, јер он срце смирено не презире; да не кукате, да се не гордите, јер ако умислите да сте паметни и спо- собни, господ може очас посла да вам „преда ствар у руке“ и да каже: „добро, можеш сам! ја се нећу наметати“ тад на- стаје безумље и предукус пакла добар однос према животу и ономе што га ис- пуњава не изграђује послушност дечија, него љубав, а љубав је благодат духа светога она код деце изграђује способ- ност осећања одговорности, као и потре- бу за заједницом што су деца старија, што имају више животног искуства, све више саосећају са родитељима најгори је период раног пубертета бар је наше искуство такво сва наша деца своју љубав на исти начин показују – труде се да ми помогну свако према узрасту има своја задужења од поправљања по- стељине после устајања (за најмлађе) до прања суђа и усисавања (за најстарије) наравно, буде и свађе и препирке, јер су различитих карактера, али на томе не сме да се заврши некако ми се чини да нам сав труд, који са љубављу улажемо, бог узвраћа кроз нашу децу– успешни су и окренути правим вредностима: иси- дора и крстиња су одлични студенти, и остали су добри ђаци васпитна мера подразумева: коришћење у разумној мери тв, интернета, а игрице су сасвим искључене омиљена забава свих су од- лазак у палићки зоо врт, позоришне представе, у којима свако има своју уло- гу, као и извођење мини концерата етно музике „за своју душу“ где отац и брат прате девојчице, свирајући на сазу, ман- долини и тарабуки да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – једном су писале „вечерње новости“ такође смо, деца и ја, учествовали на суботичкој тв у емисији отворено о тема је била бела куга гости су били мар- гит савовић, др лука анђелић, психолог, социолог (њихова имена сам, нажалост, заборавио) и ја на почетку је било из- лагање учесника, потом је уследила дис- кусија, да би у последњих 15 минута уче- ствовала наша деца, као илустрација да и велике породице могу да имају децу која достижу врхунске резултате од адамовића, о којима је мисионар писао у прошлом броју, исидора је до- била много похвала да ли би нам од- говорила на једно питање? уместо богу, млади се данас клањају некој „откаченој“ моди да ли и верујући треба од моде да праве идола? исидора: – једно је кад се обучеш лепо и чисто, направиш лепу фризуру, а дру- го је кад направиш од себе атрактивну појаву сада је тренд да мода треба да за- пањи она је ушла у све животне токове, пре свега, културу и уметност модерна музика – рок, хеви метал, књижевност, сликарство, имају своју моду, свој „трип“, и преносе га на све остало, диктирају како да се облачиш или украшаваш ми, који нисмо у том „трипу“ помало штрчи- мо мене привлачи духовна, класична и етно музика, као и српска средњовеков- на књижевност, посебно немањићка, и залажем се за очување наших корена и стварних вредности од 2010 водим де- чији црквени хор, певамо духовну и етно најпотребније је стицање духа светога, како каже св серафим саровски без њега смо гола твар, која не може да се ослободи свога егоцентризма и пропадљивости многодетне хришћанске породице март/април 2014 53 музику наступамо и на јавним приред- бама и хуманитарним концертима да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – да, у суботици их је све више дружи- мо се, мада је живот великих породица, као и свих великих обитељи (манастир, војска) обремењен мноштвом обавеза и послушања, па је и дружење, по оби- му и учесталости, слично оном у добро устројеним општежићима сандра до- даје: дружење, поготово нама мајкама, пуно значи размењујемо искуства, једна другу укрепљујемо, саветујемо много човек научи из туђег искуства да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? сандра: – сви су, углавном, били ком- пликовани и тешки, а три пута и дра- матични, нарочито са близнакињама, анђелијом и анастасијом, јер су биле окренуте пупчаником на доле наравно, било је и страха, али много више пове- рења у божију љубав оче, са једне стране чедоморства, а са друге жеља за вантелесном оплодњом?! да ли то често чујете на исповести? ка- кав је ваш став о вантелесној оплодњи? – нажалост, чедоморства је пуно људи желећи да дођу у милост мамона, у жељи да се „облагодате“ стицањем ма- теријалног, жртвују своје вољене брат се са братом суди, отац и син не говоре, комшија се око међе са комшијом свађа, кумови не причају, очеви и мајке убијају своју децу да би пружили све потребно (како кажу) ономе које роде, а потом и са тим имају муку и невољу абортус, ово категорички тврдим, убија сваку накнадну емоцију у родитељима, уко- лико не дође до кајања оно што остаје је извесна животна амбиција која се пројављује као икономија, као жеља да се одгоји дете које је имало шансу да се 54 2/2014 роди вантелесна оплодња да, уз услов да се роде све оплођене ћелије, убијање за- четих ембриона, не које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших страна? – нема лоших страна, без обзира што неки људи извитоперено доживљавају вишечлану породицу, гледајући на њу као на саблазан нажалост, оваквих има у свим сферама друштвеног живота, па и међу свештенством најгоре је кад су то просветни радници, који предају деци из вишечланих породица рађање новог живота је последица љубави, а после- дица принете жртве је срећа огроман је то напор, физички, психички, еко- номски итд, који се, одговорно тврдим, повећава геометријском прогресијом са порастом броја деце, али то није ни у каквом смислу лоша страна на шта би требало да се троши човек? на провод, уживање, и на сличне глупости? нарав- но, не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина треба само да свако препозна свој таленат и шта је воља божија не- давно сам прочитао да је, у писму својој сестри, никола тесла исповедио да је сваки контакт са женама и могућност да се заљуби вешто заобилазио, свестан тога да му је бог дао таленат који треба да умножи до максимума на добробит читавог човечанства, а да би му брига о породици ово сасвим онемогућила дакле, иако није имао биолошке деце, тесла се стваралачки и родитељски од- носио према свим оним покољењима која за њим долазе човек може да се односи према животу или стваралачки или паразитски оче, хвала вам што сте, од мноштва дужности и обавеза, одвојили мало вре- мена за нас да ли да младићима, који су побожни, препоручимо да буду свеш- теници, па уз то, ако их бог подари, да имају и много деце? – зашто да не?! али, будући да нам се ближи празник над празницима, имам нешто што је лакше остварити неш- то са чиме се почиње елем, добих од пријатеља честитку са интернета у којој се каже: два пријатеља су пошла да се купају без јаког разлога, један је другог ударио ударени се сагнуо и на песку исписао ту увреду док су пливали, овај ударени је почео да се дави и онај који га је ударио спасио му је живот тада је спашени на камену уклесао његово до- бро дело ето, то би била и моја честитка и препорука свима – да на песку испи- сујемо увреде, како би их ветар одувао, а златним словима да клешемо на та- блици свога срца добра дела која нам други чине не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина многодетне хришћанске породице март/април 2014 55 појам библијска археологија данас се често сусреће, како у бројним на- учним и популарним часописима и публикацијама тако и у другим сред- ствима масовне комуникације највећи проблем у њеном правилном сагледа- вању и разумевању јесте то што се под библијском археологијом подразумевају различите ствари сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије, мада и унутар неких од ових општих схва- тања постоје спорови везани за период, хронологију, географску област, приступ артефактима и локалитетима и друго ова три основна схватања могли бисмо дефинисати као: · археолошку библијску археологију · теолошку библијску археологију · фундаменталистичку библијску археологију у археологији се под појмом библијска археологија подразумева, особито у круго- занимљивости библијске археологије појам библијске археологије сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије – археолошку библијску археологију, теолошку библијску археологију и фундаменталистичку библијску археологију велибор мартиновић од овог броја православног миси- онара отварамо нову сталну рубри- ку под називом „занимљивости би- блијске археологије“ остаци древног града мегидоа (данашњи израел) 56 2/2014 вима израелских археолога, све што је про- нађено у палестини, јер се она доживља- ва као land of the bible [земља библије] (у смислу земље у којој се одиграла већи- на догађаја описаних у библији), или erec jišrael [земља израиљева] − земља обећана родоначелнику аврааму (што је потврђе- но и његовом унуку јакову–израиљу) која је потом била дарована (од бога) склапањем синајског савеза јеврејском изабраном народу као потомцима изра- иљевим ова (археолошка) библијска ар- хеологија представља органски део архео- логије блиског истока о чијој дефиницији, сврси, циљевима и хронолошком распону постоје донекле неусаглашена мишљења из ове перспективе сви артефакти и локалитети пронађени у овој библијској земљи припадају библијској археоло- гији без обзира на то да ли су повезани са библијским казивањима или не овде се сврставају, поред израиљских, и сви локалитети и артефакти који потичу из периода и подручја које библија уопште не помиње, а припадају предјеврејским и нејеврејским становницима и народима палестине да би било јасније о чему гово- римо понудићемо један сликовит пример један од водећих савремених јеврејских археолога амихај мазар (amihai mazar), писац књиге археологија библијске земље: 10 000−586 г пре хр [archaeology of the land of the bible, 10000–586 bce] у којој описује сва важнија открића (локалитете и артефакте) у данашњем израелу, пале- стинским територијама, деловима краље- вине јордан (пре свега источне обале реке јордан и мртвог мора) као и голанске ви- соравни1 и синаја, све поменуте области сматра деловима територије античког из- раела шири појам „библијских земаља“ обухвата територију која представља по- 1 голанску висораван, као део сирије, окупирао је израел 1967 и 1973 г да би касније извршио анексију поменуте територије до данас је ова висораван предмет спора између ове две државе зорницу одигравања догађаја описаних у старом завету − и чине је поред израела и палестине и територије јордана, сирије и либана, док су за разумевање целокуп- ног контекста описаних догађаја важне и територије египта, ирака и турске мазаров преглед почиње епипале- олитском2 натуфијенском културом (10500−8500 г пре хр), а завршава се на- вуходоносоровим разарањем јерусалима 586 г пре хр у истој књизи израиљска племена помињу се први пут у оквири- ма раног гвозденог доба i (1200−1000 2 епипалеолит представља завршни део старијег каменог доба (палеолита) стела моавског цара меше (мисе) (840 г пр хр; чува се у лувру) занимљивости библијске археологије март/април 2014 57 г пре хр), које сам аутор назива „вре- меном судија“ (the days of the judges) по истоименој књизи старог завета већи- на израелских научника прихвата овак- во територијално и временско одређење библијске археологије − тaко готово све монографије посвећене археологији да- нашњег израела обухватају све периоде почев од палеолита па до римског доба, иако досељавање јевреја смештају у пе- риод раног гвозденог доба i (1200−1000 г пре хр) и од тог периода надаље прате јеврејску историју и културу друго схватање библијске археологије односи се на теолошку перспективу исте, а по дефиницији ова наука излаже начин живота (домаћи, друштвено-државни и религиозни) израиљског народа теолош- ка библијска археологија нам излаже на- чин живота народа кога је божанско про- мишљање од првих почетака одредило за носиоца појма о једном једином богу и о спаситељу који ће потећи из његове сре- дине највећа разлика између овог и првог (археолошког) схватања јесте у начину ко- ришћења извора у теолошкој библијској археологији се користе писани извори: примарно библија, затим апокрифи, дела јосифа флавија − пре свега његово дело јудејске старине (аntiquitates iudaicae3 ), талмуд, рабински списи, дела античких паганских писца, древни записи и натпи- си, достигнућа упоредне релиогологије и остали писани документи теолошки вид библијске археологије прати првенствено библијско казивање и догађаје (чиме није ограничен територијално, већ садржајно) и има изражену теоцентричну перспек- тиву тј прати фазе развоја идеје о једном богу као грана библистике има за циљ да помоћу историјских, археолошких, етно- лошких и палеолингивистичких налаза, као и културологије, религологије, тексто- 3 ово дело представља прву писану историју јеврејског народа логије и библијске географије и историје дође до што потпунијег схватања „света библије“ боље разумевање обичаја, при- лика и друштва тог времена помажу ква- литетнијем тумачењу библијског текста и потпунијем схватању библије достигнућа теолошке библијске архе- ологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца би- блије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена она нам такође помажу да научно објас- нимо и сагледамо личности и догађаје описане у библији и да на тај начин раци- достигнућа теолошке библијске археологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца библије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена један од свитака са мртвог мора 58 2/2014 онално потврдимо богонадахнуте истине записане у њој насупрот овоме, археолошка библијска археологија примарно се ослања на ре- зултате археолошких ископавања и ма- теријалне изворе: грађевине, артефакте, керамику, фигурине, сакралну архитек- туру, рељефе, камену пластику, античке натписе и друго писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са ма- теријалним налазима да би се добила пот- пунија слика догађаја можемо рећи да се истраживања теолошког библијског архе- олога одвијају у библиотекама, док његов археолошки колега доказе проналази на локалитетима тј испод површине земље трећи поглед на библијску археологију можемо назвати фундаменталистич- ка библијска археологија овакав назив потиче од новопротестантске групације хришћанских фундаменталиста који све- то писмо тумаче и прихватају буквално овде није реч о јединственој црквеној заједници, већ овакав став подржавају многе новопротестанске заједнице кон- зервативног типа, особито у библијском појасу сад-а4 најпознатији међу њима, поред многих разноликих баптистичких, адвентистичких и других група, је свакако покрет креациониста који своју делатност усмерава ка проналажењу геолошких и палеонтолошких „доказа стварања“ насу- прот дарвиновој теорији еволуције поред овога, фундаменталистички библијски ар- хеолози трагају за доказима који буквално потврђују поједине библијске приче тако библијски археолози овог типа „са би- блијом у једној и четкицом другој руци“ траже и „проналазе“ разне доказе као што су: изгубљена нојева барка, потопљени градови содома и гомора, остаци пото- пљене фараонове војске на дну црвеног мора и тако даље ови самопрокламовани „истраживачи,“ чији се радови могу означити као псеудо- научни, библијском тексту као неупитном историјском извору за проучавање про- шлости, а не као комплексној збирци вер- ских истина (често записаних у облику метафорично-символичних прича) које су настајале у различитим временским оквирима и које су током дугог времен- ског периода свог обликовања епски пре- ношене до записивања, а потом претрпеле бројне редакције и преписивачке грешке, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација овде је при- сутна изразита тенденција да се ситуација на терену у што већој мери „усагласи“ са библијским текстом аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој 4 „библијски појас“ јесте подручје јужних држава сад, где библија игра велику улогу у свакодневном животу писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са материјалним налазима да би се добила потпунија слика догађаја занимљивости библијске археологије март/април 2014 59 да се божија милост пројављује и у наше време ево једног примера на једног младог човека сручила се нека болест непознатог имена лека- ри кбц-а, они најбољи, окупили су се да дијагностикују и укроте узрочника страдања главе једне дивне породице младен а, отац тада четворомесечне бебе, након почетне дијагнозе примао је терапију од које му није бивало ни мало боље касније, смештен у собу са посебном негом и надзором, са низом разних терапија које нису дале никакво побољшање здравственог стања, осећао је, заједно са лекарима, да се налази у једном зачараном кругу из којег нема излаза драгоцено време је пролазило укључене су биле још неке познате ев- ропске клинике где су испитивани узор- чудо божије на дан св нектарија егинског „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ свети владика николај велимировић ненад вујић сведочанства од овог броја православног мисио- нара покрећемо нову сталну рубрику под називом „сведочанства“, у којој ћемо објављивати текстове о посеб- ним благодатним дејствима божијим у животима људи око нас св нектарије егински, фотографија са почетка 20 века март/април 2014 59 60 2/2014 ци крви, коштане сржи организам је постајао све исцрпљенији, но „светло на крају тунела“ нико видео није фор- мирао се широки фронт људи који су помагали свако на свој начин, а зајед- ничко свима је била жеља да младен добије битку против те подмукле боле- сти своју љубимицу, прелепу ћеркицу лену, могао је да види једино интер- нетом, преко скајпа била је то голема туга у најави у „горском вијенцу“ његош бритким пером пише: ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке, па се тако ова изрека потврђује и код нашег младена, традиционалног православ- у суровој борби живота и смрти, потпомогнут побожном супругом, решио је да своју последњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа црква манастира св нектарија на острву егина сведочанства 60 2/2014 март/април 2014 61 ца који до тада није имао претерано уздање у бога но, у тој суровој борби живота и смрти, потпомогнут побож- ном супругом, решио је да своју по- следњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа управо тих дана се приближавао празник св нектарија егинског, који је иначе познат као ис- целитељ од многих најтежих савреме- них болести у манастиру раковица, редовно се служи акатист и чува део моштију овога надалеко поштованог светитеља јасмина, младенова супру- га, направила је за тај празник славски колач, који је након освећења у мана- стиру, однела у болницу своме супругу да поједе једно парче и шта се потом догодило? на сам празник св некта- рија егинског, милостиви бог је решио да поштеди даљег страдања и њега, и његову породицу, и све ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске анализе биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, боље речено кроз живу веру супруге јасмине испунише се речи исуса христа: „o жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш“ (мт 15, 28) свети наш владика нико- лај велимировић објашњава: „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ касније, на опаску да не сме више никад бога да заборави, младен је од- говорио: „нисам луд“! одмах је те годи- не, у знак благодарности набавио ико- ну светог нектарија са егине и сваке године у њиховом дому једе се славски колач и обележава празник овога на- далеко поштованог светитеља, а кад дозвољавају могућности недељни ака- тисти у манастиру раковица постају насушна потреба зашто је бог допустио такво иску- шење на младена? не знамо можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској при- чи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици бог је кроз страдање овога доброга човека испитао срца многих, увидео је ко су му истин- ски пријатељи, и показало се као по оној народној: „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже траг“ касније, причао је како је посебан утисак на њега оставила неочекивана посета једне његове, не тако блиске ко- легинице и њеног мужа, дипломираног теолога „код њих сам – како сам прича – опазио истинску веру и веровао сам им када су ми причали о божијој све- моћи“ они су били ти који су, у ствари, разгорели веру у његовом срцу бог је на тајанствен начин присутан и у нашим временима и божија свемоћ само чека наш позив и вапај ако је то што тражимо у молитви, за наше добро или добробит наших ближњих – ето чуда и божије интервенције аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији зашто је бог допустио такво искушење на младена? можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској причи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици март/април 2014 61 62 2/2014 личност и дело које сведоче, остају путоказ ка вечноме и вечности, јесу реткост времена у коме жи- вимо ретки су они који би се одрекли свега, али баш свега, христа ради мало је оних који части овог света свесно, без много дилеме, мењају за похвале и вен- це небеске царства христовог да, али да баш у том небеском свестремљењу ништа им не остане недодирљиво од овоземаљског, да осете друге, њихове потребе, боли, радости, осмехе и да их прихвате као своје да мало је таквих, али има и нас који доживесмо таквог христом озареног човека овде на земљи да, сви који су га икада видели, дожи- вели његов осмех, знају да је реч о хри- стоносцу, становнику неба: оцу луки обичном а тако другачијем покуша- вајући да ставим на папир неколико ре- дака о оцу, учитељу, моме непоновљивом луки у тренутку сам наишао на сусрет са немогућим шта, где и како? како да посведочим ту доброту, тај осмех, ту љу- бав? како да онима који га нису видели, доживели, пренесем њега обичног који је љубио ближње и бога у исто време не- каквом другачијом љубављу која нема почетак ни крај? и тада сам схватио да је најбоље када описујеш становнике неба затечене на земљи, да описујеш шта си доживео у његовим очима, речима, за- грљају и да објавиш слике то ће бити довољно сведочанство свима онима који га не познаше и не упознаше нама који се препуштасмо његовом очинском бла- гослову и загрљају неба на земљи, сећање у срцу, радост у души и суза у оку прича, сведочанство о оцу луки је све- дочанство о живоме христу, светлости васкрсења, прича о долазећим данима царства христовог у којој светлости да сагледамо лик и личност светих ако не у светлости васкрслога господа ису- са христа за којег су живели и коме су се клањали? да, у ове дане клањамо се христу кроз личност и дела оних који су оставили дубок и неизбрисив траг у нашим животима свакако један од рет- ких људи који су живели и својим жи- вотима надживели све нас остављајући завет следовања у христу јесте свети игуман дајбабско-цетињски лука анић нисам сигуран да сам скоро срео чове- ка који је дубље сагледао и проживео тајну страдања христовог и тајну њего- вог васкрсења којим речима је могуће описати светлост васкрслог господа на лицу оца луке? покушавали су многи, покушавао сам и ја, али никада нисам успео као што то сада нећу умети јер је у питању покушај објашњења неба архимандрит лука анић светоотачки путоказ нашег времена сведочанство о оцу луки је сведочанство о светлости васкрсења, о долазећим данима царства христовог иван д коста сећања март/април 2014 63 земљом, пролазно непролазним, смртно бесмртним, пролазно вечним ту сваки покушај мора наићи на пораз но, баш у тој немоћи стоји изазов, изазов којем смо научени ми који смо имали част да упознамо и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
7
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
...7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најпријеБЕЗАКОЊА 📌 твоја, да се
оправдаш (ис 43, 26)
сада пођимо на исповест код служи-
теља цркве ако савршимо исповест
нашу како треба, – до
...7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје
МЕТА инфо: Р:20897 К:160564 Д:89
| Свеска 338 |
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... подвигу, ради ограђи- вања себе од нових животних саблаз- ни, од нових напада страсти, понеси- мо са собом са светог аналоја, сећање на смрт, као поуку за живот – јер није тек онако (за бадава – прим прев) рекао премудри: сећај се кончине твоје, и никада нећеш сагрешити (сир 7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје безакоња твоја, да се оправдаш (ис 43, 26) сада пођимо на исповест код служи- теља цркве ако савршимо исповест нашу како треба, – добићемо опроштај грехова, добићемо оправдање зато је нужно да знамо какву треба да принесе- мо исповест а) наша исповест треба да буде пот– пуна и савршена, то јест да ништа не скрива – од срамних дела до безумне речи, од нечисте помисли до преступне жеље раскријмо пред богом и служитељем његовим сву душу и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва безакоња наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се сакрили од погледа људских и сматрајући себе неприметним, нераз- умно мислили и чинили бестидности мислимо ли да ћемо пред њим сакри- ти наше грехе? сада он стрпљиво оче- фото: wwwvpdsru 34 4/2014 кује, да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим безакоња своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша пред читавом скупином (сабором) анђе- ла и људи б) исповест наша треба да буде искре- на и усрдна, не скривајући побуде на без- акоње, које се таје у развраћеном срцу, на љубав према греху, на услађивање срца греховним жељама и осећањима; – не тражећи лажна извињења за своје грехове, а тим више, – не окривљујућа друге, уместо себе ми овде долазимо да лечимо своје ране, а не да их скри- вамо од лекара, – то јест да исповеда- мо своје грехе, а не да осуђујемо друге, да се не бисмо у противном подвргли двострукој и неопростивој осуди суд божији се тиме и разликује од људских судова, што се на њему оправдава онај који више окривљује себе, – очишћује се онај, ко искрено открива своју нечисто- ту и пред ким треба да се извињавамо? да ли пред служитељем олтара? но, он је само сведок наше исповести, и сам је од грешника, који траже оправдање и спасење у једном господу и спаситељу управо ради тога и господ није дао власт опраштања грехова анђелима светим и бестрасним, већ људима подобнострас- ним нама, којима су познате све слабо- сти људске природе, да би они могли састрадавати са нама и надзирати тешку болест душе наше што искреније отво- риш своје срце пред духовним оцем, што усрдније исповедиш свој живот пред њим, тиме ћеш га више подстаћи да са- осећа са тобом и олакша тешку невољу твоје душе, те и умири оно што притиска твоју савест и на крају он (свештеник) ће искреније уздахнути за тебе ка богу: господе, не скрени срце моје у речи лукаве, да смишљам извињење за грехе! в) наша исповест треба да буде сузна, скрушена и смирена дух скрушен је једино угодна жртва богу; срце скрушено и смирено, бог неће одбацити зауставимо се као по- кајани цариник, код црквеног прага и ударајући се у прса своја, завапимо: боже, милостив буди мени грешноме! ах, када бисмо ми могли увидети ону судбину која очекује грешника после гроба; када бисмо ми могли осетити та неизрецива за језик људски, мучења која трпе зле душе, које нису принеле искрено покајање, онда бисмо схва- тили сву снагу речи господњих: бла- жени који плачу сада, јер ће се утеши- ти; тешко вама који се смијете сада, јер ћете заплакати и заридати ми бисмо, тада заплакали плачем неутеш- ним, као што су плакали они, којима је било откривено стање душе, разлуче- не од тела г) наше покајање треба да буде чвр- сто и непромењиво каква је корист од исповедања гре- хова, без намере да се они оставе за- увек? – то јест устајати, да би се пало још дубље? – будити се само ради тога да би се опет погрузили у најтежи и не- пробудни сан? обраћати се богу да би се тако рећи украло праштање и опет га издавати, предајући се његовом не- пријатељу? не значи ли ово – искуша- вати дуготрпљење божије, исмевати свете тајне, газити крв завета хри- стовог, поново распињати господа? не, љубљени, добивши опроштај грехова својих, одмах их изгонимо, не само из живота и делатности којом се бави- мо, него и из самих помисли и сећања својих нека би непрестано биле на нашем уму и језику речи јосифа цело- мудреног: како бих опет могао да гово- рим зло и грешим пред богом? (из књиге епископа тобољског јустина света че- трдесетница, изд 1893 г) из књиге протојереја григорија ђаченка накануне исповеди (изд 1897 г у москви) тема броја јул/август 2014 35 покајање цара стефана душана душан се јавно исповедио, као крунисани српски цар, у свечаној повељи којом проглашава законик велики успеси могу да понесу учеснике и да зато настану нес- поразуми неразумевање даље покреће нежељене догађаје, због којих ће неки људи касније пројавити своје дубоко и искрено покајање тако је у бици на велбужду српска војска однела велику победу, а бугарски цар михаило шишман погинуо (1330) у току боја посебно се истакао пре- столонаследник душан после овог успеха, ратоборна властела је хтела да крене у даља освајања, али је краљ стефан дечански хтео да избегне ново проливање крви закључио је мир са побеђеном бугарском, што је подста- кло немирну властелу да размишља о промени власти односи између оца и сина почели су да се кваре дечански је послао сина у зету, што је душан схва- тио као удаљавање од престола и пре- теће лишавање власти на први знак синовљеве побуне, краљ је са војском дошао под скадар и ушао у синовље- ве дворе дошло је до помирења из- међу родитеља и сина када је ускоро краљ, из најбоље намере, позвао сина да дође и објасни неке поступке, све се променило душан и његови след- беници прибојавати су се да се стари краљ изненада предомислио из стра- ха од казне, организован је преврат, а краљ је изненађен и ухваћен у тврђави петрич раздвојен од жене и деце, де- чански је заточен у тврђаву звечан, где је умро, под неразјашњеним околно- стима (11 новембар 1331) тело све- тог краља је пренето у његову задуж- бину, манастир дечане (1332) јавна исповест у годинама које су уследиле по дола- ску на власт, душан се у повељама за- хваљивао богу и божјим угодницима на помоћи у тешким тренуцима свог живота правдао се да је био примо- ран на побуну и да му је претило про- гонство сматрао је да су оца против њега окренули лоши људи и рђави са- ветници, подстакнути непријатељем сваког добра инсистирао је да су преврат и промена власти били не- минован след догађаја а онда се све променило у повељи за манастир св петра и павла на лиму (око 1343), син је указао поштовање почившем оцу нема више речи осуде, већ се по- миње „нова благодат“ која се догодила др ђорђе вуковић 36 4/2014 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- тема броја 36 4/2014 јул/август 2014 37 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- као је и завапио: „опрости ми, мили мој господару и оче“ горко је плакао и искрено се кајао, као син који се издалека, из туђе земље, вратио оцу када се душан онесвестио, племићи су подигли га и извели напоље видев- ши владар у таквом стање, властела се уплашила подигли су га и извели на- поље „и не дадоше му више да долази тамо“ (константин јаничар) али, ду- шан се није предавао наредио је да се направи крст крај пута, на месту ода- кле је кренуо на коленима до моштију после покајања, казивао је констан- тин у свом делу, душан је саградио тридесет манастира, великих и ма- лих „и увек је живео у великој по- божности, делећи милостињу“ крста покајања у дечанима више нема, али се зна да је да је константин јаничар поуздан што се тиче помена споменика он први од старих српских писаца помиње мраморни стуб на косову пољу, постављен на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом да је припреми за благословено стање“ заиста је то благословено стање, јер жена ствара са богом али бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ да ли сте помишљали на вантелесну оплодњу? – нијесмо помишљали ништа на силу неко би могао да ми приговори: „лако ти је причати кад имаш дјецу“ али, и сами смо прошли кроз то, и знамо колико смо их жељели упорно сам тражио одговоре у књигама светих отаца и вјерујем баш онако како каже старац пајсије светого- рац у књизи породични живот, да господ прекида трудноћу кад види да неће бити добро за вантелесну оплодњу старац ка- же да није благословена радња, да се треба предати божијој вољи јер су дјеца његов дар, а да је све остало рад по својој памети мимо благослова божијег, а томе је награ- да невоља каже да многим људима бог не даје дјецу како би они, завољевши сву дје- цу овога свијета као своју сопствену, по- могли њиховом духовном препороду, или усвојили неко сироче за абортусе каже да ће то плаћати њихова дјеца болестима и невољама, а што је најстрашније, то је убијање некрштене дјеце која, због роди- тељског гријеха, пате на оном свијету за вантелесну оплодњу жену прво кљукају хормонима, а онда од оплођених 5–6 ем- бриона, по жељи оставе 1–2, а остали су „отпад“, тј најскупљи генетски матери- јал који служи за научна истраживања ужас! а чим дође до оплодње јајне ћелије, тада бог благосиља живот и тада поста- је човјек! знамо људе који су вантелесно добили дијете, а следеће године жена му је нормално затрудњела одличне поуке даје и књига свештеника илије шугајева једном за цео живот, у којој он упозорава да је употреба контрацептивних средста- ва двоструко убиство: спречавањем за- чећа здрава жена доводи свој организам у стање болести и растројства да у њему више не може да се зачне дијете, а и ако се зачне биће психо-физички болесно за спирале и хормонске контрацептиве каже да су равни абортусу, најстрашнијем гри- јеху против воље божије и најнемоћнијег створења драгана додаје: – то је мало- верје људи који нису јаки у вери ослањају се само на лекаре неки су већ школарци? како уче? чиме се додатно баве? драгана: – божидар је завршио други разред ош „љуба ненадовић“ одличним успехом није му баш лако ишло учење, јер му увек треба неки ветар у леђа фи- лип на јесен започиње своје школско пу- тешествије и већ показује знаке да ће би- ти бољи ђак близанци иду у вртић рат са виртуелном стварношћу водимо сваки дан, и изналазимо разне начине да не буду исфрустрирани, нудећи им разне замене слава богу, да се појављује све више пра- вославних цртаћа радоња: – мишљења сам да је много боље да дјеца не гледају тв, интернет, уопште да не користе екран, јер то, у најблажем облику, успорава ства- ралачко развијање мишљења, умног кре- ирања свијета у нама и око нас примате ли редовну помоћ од државе, од школе (уџбеници, ужина)? можете ли плаћати комуналне дажбине? драгана: – примамо само дечији дода- так не можемо редовно да плаћамо ко- муналије добијамо помоћ у стварима од кумова и родбине шта је најважније у хришћанском жи- воту? сматрате ли ваш брак правим хришћанским, онако како митрополит амфилохије (радовић) тумачи старо- словенску реч супруг, супруга: „бити са неким упрегнут у јарам љубави, жртве, служења“ слажете ли се са св силуаном атонским који каже: „кад људи имају у јул/август 2014 47 себи страх божији, тихо је и слатко жи- вети на земљи“ – ето, и да научимо свој српски језик! али, човек се никад не удубљује у значе- ње речи да, баш значи бити упрегнут а ово што каже св силуан најпре важи за породични живот много је лакше и јед- ноставније када је многодетна породица у вери, што подразумева страх божији, јер се многе ствари лакше превазиђу такође је важно што се руководимо по духовним саветима нашег духовника радоња дода- је: – није да нема и нервозе, а и свађе, али све се то брзо стиша, и без обзира да ли нашли рјешење или не опет не напуштамо јарам већ гурамо даље, знајући вјером да тамо гдје наш поглед запире има и даље у чему се огледа делатна љубав у по- родици? може ли се волети без жртво- вања? како превазилазите неспора- зуме у породици? драгана: – огледа се у трпљењу и пра- штању без тога нема мира у породици, а ни спасења у ношењу крста је спасење наравно, да нема љубави, све би то било тешко трудиш се да разумеш и опростиш, нарочито када су своју грешку озбиљно схватили и искрено признали неспора- зуме превазилазимо отвореним разгово- ром тако што седнемо и разговарамо док не решимо проблем иду ли деца на веронауку? какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? радоња: – сви посјећујемо вјеронауку за дјецу у храму св луке на кошутњаку, недељом послије литургије, гдје и родите- љи присуствују божидар је има, такође, у школи духовно усмјерење дјеца првен- ствено добијају у родитељском дому, у „домаћој цркви“ ако ту нешто није у ре- ду, остају посљедице за цио живот одно- си у породици се пресликавају на односе у вртићу, школи, на улици, међу родби- ном такође, духовно усмјерење зависи и 48 4/2014 многодетне хришћанске породице бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ од личности вјероучитеља, тј колико он сам духовно живи и колико то практично преноси на дјецу коју учи не мислим да само похађање вјеронауке доноси духов- ност, али упознавање са светим тајнама цркве и наше вјере потребно је да човјек сазна да кроз крштење почиње његово спасење, и да зна какав однос треба имати према храму вјеронаука у школи је само надоградња вјеронауке у кући, како за дје- цу, тако и за родитеље, јер дијете поставља многа питања на која често родитељ нема одговора, па је то прилика да и родитељи уче од своје дјеце, што је свакако подсти- цај за њих саме и без обзира на притужбе на неке вјероучитеље да саблажњавају дје- цу, мора се истрајавати на њој јер је вјеро- наука у школи велики благослов божији како функционише ваша домаћа цр- ква? пост, молитва, духовна литерату- ра, као продужетак литургијског вре- мена и простора – живот нам сваки дан открива и по- тврђује јеванђелску истину да је сам чо- вјек страшно немоћан и колико нам вјера помаже да бриге препустимо богу, који нам је и отац и мајка и заштитник и све, али увијек преко мањег или већег петка али, у хришћанској породици без моли- тве не може, јер кроз њу човјек увиђа своју ништавност, недостојност, поквареност о томе не можемо рећи нешто за похвалу, јер немамо молитвено правило говоримо са дјецом о значају молитве, али не пости- жемо увијек молитвену саборност пред спавање отпјевамо тропаре, благодарну молитву господу и богородици, а дјеца понекад траже да пјевамо тропар часном крсту, анђелу чувару нарочито воле да им читамо пред спавање божије приче о светитељима, малим мученицима, или неку, како они кажу, „бајку на божији на- чин“ то је њихова кованица све је то без неког реда, али није добро ни примењива- ти силу постове постимо некад јаче, не- кад слабије, али истрајавамо, и у сваком посту се сви комплетно причешћујемо дјеца хоће да посте, а некад нас изненаде полетом у сваком случају, кад се саста- вимо молитвено, све боље функционише, више је радости како остварујете летовања и зимовања? посебно, поклоничка путовања? – све то тешко иде свјесни смо зна- чаја поклоничких путовања, и колико то напаја душе, али тешка је беспарица но, ипак нијесмо ни ту без помоћи божије кад можемо, љетовање нам је одлазак код мојих родитеља, на планину крново, из- међу никшића и шавника, гдје је кућа и имање мог оца, а одатле се спустимо и на море идемо на острво михољску пре- влаку, у тиватском заливу боке которске, гдје је манастир св архангела михаила овдје је свети сава 1219 установио сје- диште зетске епископије, а по благослову епископа неофита, 1262 године, сачињен је препис крмчије св саве, са називом „иловичка крмчија“ у 15 вијеку млетач- ка морнарица је топовима и минирањем уништила манастир као колијевку пра- вославља у приморју, а 72 монаха, у поли- тичкој завјери потровани су арсеником, што је потврђено бројним археолошким истраживањима мошти михољских му- ченика су сачуване и мироточиве су, а забиљежена су бројна исцељења архи- мандрит бенедикт (јовановић) улаже ве- лику ревност да се сваки камен врати на своје мјесто и поново сагради храм и ма- настирски конаци посебно је значајно што је овдје прва црква саграђена на гро- бу ранохришћанског мученика, из вре- мена цара диоклецијана, и овим крајем пролазио је чувени римски пут, којим су пролазили св апостол павле и св апо- јул/август 2014 49 стол и јеванђелист лука на михољској превлаци се налази црква свете тројице, коју је 1833 године саградила катарина властелиновић ту имамо праву духовну бању, а од оца бенедикта увијек добијемо духовне поуке које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? драгана: – многодетство је нешто нај- лепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је ис- пуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погле- даш на своју децу, кажеш: слава ти и хва- ла, боже, на деци овој! и све муке нестају радоња: – не плашим се да ће ми дјеца умријети од глади, но да ли ће остати у вјери, јер је много невјерја увијек је при- сутно то искушење, прво у нама родите- љима дјеца ме радују, а нарочито у првим њиховим годинама, и сад ми већ недостаје беба свако дијете је радост неописана, не једна више, него многострука та радост је највећа порука, а да не спомињем ду- жност испуњавања заповјести божије а бог заиста са сваким дјететом умножава и снагу и љубав, и разборитост, и изналаже- ње рјешења то је тајна која се открива кад се у њу закорачи, као и све тајне шта би божидар волео да бу- де кад порасте? божидар: – волео бих да будем учитељ, зато што волим да идем у школу баш лепо! имаш ли неку жељу да ти бог сада испуни? немам бог нам не служи за испуњава- ње жеља, него да нам помаже у животу кад нам је нешто тешко, помолимо се и бог нам помогне које си молитве научио? оче наш, богородице дјево, царе не- бески, ангел вопијаше, тропаре часном крсту, васкршњи, св георгију символ вере знам до пола браво! добар си пример браћи и сестри а имате ли и ви нешто да нам кажете, децо? мали симеон дотрча и каже: знам и ја „оце нас“ 50 4/2014 многодетне хришћанске породице кад посетилац уђе у лондонски храм светог саве или у дом епи- скопа николаја приметиће зна- чајна обележја која подсећају на једну велику добротворку српског народа: леди пеџет наиме, у цркви, на десној страни од улаза, налази се баррељеф ђе- нерала драгољуба драже михаиловића који је она наручила и дала да се поста- ви, док је на левој страни, до средњег стуба, витрина са отвореном књигом и потписима коју је леди пеџет добила од медицинског особља скопске болнице 1915 године у дому владике николаја постоји просторија која носи назив леди пеџет: на зиду су урамљена њена одли- ковања, док је у библиотеци њена књига са нашим српским савезницима – with our serbian allies ове године обележавамо стогодишњи- цу од почетка првог светског рата, како у европи тако и у свету међу онима који су у то тешко време спасли многе животе не можемо мимоићи име велике добро- творке српског народа: леди пеџет то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ ко је леди пеџет? по рођењу припа- дала је највишем енглеском племству рођена у лондону 9 октобра 1881 г њено пуно име гласи: dame louse margaret leila wemyss paget ћерка ар- тура пеџета и мајке мери стивенс која је била американка лејла пеџет шко- ловала се у лондону, паризу, фиренци и њујорку отац леди пеџет био је ге- нерал пеџети су у 16 веку добили ба- ронство, у 18 грофовство, а после битке код ватерлоа 1815 г маркизат већина пеџета били су или у војсци или у ди- пломатији многи од њих имали су везу са србима, а највећу и најблискију има- ла је баш леди пеџет мисија у србији њен муж, сер ралф пеџет, био је бри- тански посланик у србији од 1910 до 1913 године где је леди пеџет склопила многа пријатељства са србима када је избио први балкански рат пеџет је одмах почела да ради и да помаже у болници кола српских сестара заједно са сестра- ма и још неким дамама из дипломатског кора није се либила никаквог посла, али се највише трудила око рањеника тако ће једна чланица кола српских сестара касније записати о леди пеџет: „гледале смо је брижно како излази сетно из опе- рационе сале, а мало затим иде из једне болесничке собе у другу, али сада са ос- мехом на бледим уснама и с ведрим ли- цем својом нежном руком намешта уз- главља, ставља своју белу руку на врела чела, и као сенка немо и бешумно пров- прича о леди пеџет о стогодишњици почетка првог светског рата то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ протојереј-ставрофор милун с костић јул/август 2014 51 сећања лачи се од постеље до постеље, од собе до собе и бди као сестра над браћом својом“ (споменица леди пеџет, стр 23) а зашто је србе толико заволела и тако се према њима опходила и толи- ко жртве поднела, рећи ће управо ова српкиња која се, из скромности, није ни потписала пуним именом она каже за леди пеџет: „боравећи често и дано- ноћно у тој средини, она је проучавала душу нашег човека, понирала у дуби- ну његовог ’ја’ – осећала је кроз његове патње и болове и страдања његову љубав за ближње, за земљу, дубоко је осети- ла да он зна зашто се бори и за кога се бори кроз тог и таквог човека заволе- ла је та благородна и пожртвована жена наш народ“ (споменица, стр 23–24) не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог свет- ског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа болница кола српских сестара непре- кидно је радила од октобра 1912 године до августа 1913 где је леди пеџет радила пожртвовано и тешко и где се и разболе- ла због чега је морала да отпутује у лон- дон на опоравак и одмор али, ни у лон- дону није седела скрштених руку него је организовала и послала једну целу бол- ницу са 60 особа за србију како би јој помогла у тешким моментима када је отпочео рат са бугарима леди пеџет се враћа за србију, иако још није сасвим оздравила, и почиње да ради у београду, и то не у некој уређеној болници, већ у једној малој на сава мали успевајући да својим радом од једне запуштене болни- це направи добру и дивну здравствену установу крајем августа 1913 сер ралф пеџет добија премештај из београда и леди пеџет одлази са својим мужем она је и даље одржавала везе са србима тако она пише из лондона јелени дими- народ испраћа британске војнике који крећу у рат, 8 септембар 1914 г, лондон (фото: http://wwwreigatehistorycouk) 52 4/2014 сећања не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог светског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа тријевић и у своме писму каже: „ништа дражесније од просте сељачке природе и њихове оданости и захвалности пре- ма онима који су их неговали ја сам се ретко срела с таквим сељацима заиста они су природни и прави џентлмени“ (споменица, стр 27) први светски рат србија скоро потпуно исцрпљена, из- морена и преморена од два балканска рата дочекује ултиматум моћне аустро- угарске царевине јула 1914 године ма- теријално врло слаба, али духом врло јака, србија одбија ултиматум спре- мајући се за најгоре аустрија објављује рат србији краљ петар први и вла- да одлучују да мобилишу, рањену ис- крвављену и преморену србију, а срби устају сложно као један од краља, пре- ко официра, интелектуалаца и до по- следњег сељака, знајући да цене слободу како отаџбине тако и своју личну иду на фронтове да се супротставе далеко над- моћнијем непријатељу у то време у лондону леди пеџет, са српским послаником чедомиљом мија- товићем, госпођом карингтон вајлд, јеромонахом николајем, доцнијим епи- скопом, и другима оснива српски по- тпорни фонд (serbian relief fund) за помоћ српском народу већ 4 новембра 1914 преко солуна, у скопље стиже прва мисија коју предводи леди пеџет према објављеној споменици та прва мисија се састоји од 4 лекара, секретара и помоћника секретара, главне сестре, јед- не апотекарке, 16 милосрдних сестара, 6 болничарки, 14 болничара, помоћног ма- гационера и једног кувара, као и другог допунског особља кад је леди пеџет стигла у скопље већ је једна гимназија била претворена у болницу коју је она средила и поставила у њу 275 кревета то је била и једина бол- ница која је имала радиографски апарат први рањеници стижу 24 новембра и ту ће се убрзо обавити 350 операција по- ред свих ратних опасности током јануара 1915 почео је да бесни још један опасни непријатељ: пегави тифус је поред вој- ника и народа захватио и медицинско особље једна милосрдна сестра је умрла леди пеџет у лекарској униформи, фотографија из првог светског рата јул/август 2014 53 док се два болничара и једна милосрдна сестра, због много нарушеног здравља, враћају за енглеску у јануару је оболе- ло од пегавца њих 400, па је српска вој- на команда дала на располагање још две зграде за болнице једном је управљао лекар српског потпорног фонда др мејт- ланд, а другом лекар британског црвеног крста др бари током марта, због заразе, у постељу је пало њих 16 медецинара, а међу њима и леди пеџет улажући нат- човечанске напоре за два месеца теш- ког рада пегавац је био побеђен, а леди пеџет исцрпљена од рада и болести по- слата на опоравак у енглеску те напушта скопље 6 маја огромна маса света изашла је на ста- ницу да испрати леди пеџет ђенерал дамјан поповић поздравио ју је кратким говором, предао јој лично писмо регента александра, а у име краља петра првог предао јој ленту св саве, којом су од жена до тада биле одликоване само кне- гиња јелена и руска царица (споменица, стр 32) војна музика је овом приликом одсвирала српску и енглеску химну леди пеџет је остала на опоравку само неколи- ко недеље и вратила се одмах за скопље да би наставила своју помоћ србима помоћ потребитима надмоћна сила натерала је не само српску војску, већ и владу и народ на повлачење и то најгорим путем преко албаније кад је почело повлачење, сер ралф, који је заступао британско ми- нистарство спољних послова, тражио је да се и болница и болничко особље повуче из скопља леди пеџет и већи- на медицинског особља је то одбила јер су ове интелигентне и одлучне жене, по речима монике крипнер „сматрале да имају већих обавеза према србима него према британском министарству спољних послова“ сер ралф се помирио са њиховом одлуком и пошао је са мисијама пеш- ке пут албаније док је постојана леди многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш писац милош црњански епископ николај велимировић (фотографија из архимандритског периода живота) 54 4/2014 сећања пеџет остала са својом болницом и јед- ним делом особља и сачекала неприја- теља леди пеџет ће касније у својој књизи са нашим српским савезницима записати: „за три дана пре него су буга- ри стигли радили смо под великим при- тиском у различитим деловима града, превијајући ране, хранећи људе, чистећи их од прљавштине у којој су лежали док их све нисмо пребацили код нас“ тако је остала под непријатељском окупацијом од октобра 1915 до марта 1916 године док и последњи српски рањеник није од- веден као заробљеник у бугарску буга- ри свакако нису смели учинити непро- мишљене потезе што се тиче болнице и особља јер су знали ко је леди пеџет, која је и бугарске рањенике примала у своју болницу у марту 1916 леди пеџет је кренула са члановима своје мисије преко бугарске, румуније и русије и северног мора за ен- глеску где ју је њена породица са чежњом чекала исте те 1916 године видовдан се славио широм британије као српски дан tада јеромонах николај велимировић, доцнији епископ жички и охридски, као први неангликанац проповеда у кате- драли св павла у лондону пред краљем џорџем и преко 10 хиљада присутних, о србима и србији захваљује се за помоћ британији и другим савезницима и моли да та помоћ не престане леди пеџет је изабрала да овога дана говори у бермин- гаму, као и наш професор богдан попо- вић, јер је овај град био примио велики број српске деце на издржавање по завршетку првог светског рата леди пеџет је остала у лондону у своме дому где је гајила птице и цвеће и мис- лила на своје србе једино је дошла у ср- бију на сахрану краља александра, после његове погибије у марсељу, молећи да је сместе на видно место одакле ће посма- трати поворку са љубављу је чувала два лична писма захвалности које јој је упу- тио краљ александар * са овим прича о леди пеџет није зав- ршена њен муж сер ралф пеџет уми- ре на самом почетку другог светског рата (1940), а она, када је нацистичка не- мачка почела да бомбардује лондон, не седи скрштених руку своју кућу „варен хауз“ у кингстону од 60 соба одмах пре- твара у болницу за енглеске рањенике по свршетку другог светског рата многи срби, одани краљу и отаџбини нису се вратили у комунистичку југославију, не мирећи се са новим режимом, па је такви- ма леди пеџет понова почела да помаже, како би наш народ рекао „и шаком и ка- пом“ многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш пи- сац милош црњански цркву св саве у лондону, коју нам је англиканска црква дала на услугу, леди пеџет је помогла да се снабде најважнијим намештајем српску омладину је такође помагала и школовала потрошивши скоро сав свој велики иметак леди пеџет је продала своју велику кућу и купила мању у овој кући леди пеџет је живела и даље прима- ла своје србе све до своје смрти 24 сеп- тембра 1958 г само на пет дана пре смрти рекла је протојереју милоју николићу у њеној кући „нека ме сви забораве! то ми је свеједно! али ће ми тешко пасти ако ме моји срби забораве“ (споменица, стр 57) и нисмо је заборавили и нећемо је заборавити и о овој стогодишњици првог светског рата, срби у отаџбини и срби у расејању да не забораве упалити у црквама свећу воштаницу за једно добро срце, за лејлу пеџет, и за све оне који нам помогоше хвала јој за све што је учинила за србе и за србију! текст настао на основу предавања одржаног 25 јуна 2014 г у лондону јул/август 2014 55 манастирски звоник тројице сер- гијеве лавре је чувено светско здање – јединствене спољаш- ности, он је највиша тачка православ- не русије висок је преко 88 метара, а тежак 65 тона и неизбежна је силуета сергијевог пoсада од 42 звона, колико је звоник првобитно имао, совјетске вла- сти поштеделе су 23 звона, колико зво- ник има и данас у близини је параклис који скрива извор целебне воде, на коме се први ис- целио монах пафнутије у 17 веку, који беше потпуно слеп извор је настао чу- десно, на молитву и благослов игумана сергија, тако што је вода потекла у млазу из земље подно манастира, слично као што некада мојсеју из камена потече вода за ожеднели народ у синајској пу- стињи вода од 1872 г отиче из мермер- ног крста и изузетне је свежине и укуса поред моштију светог сергија, у цркви се налазе и мошти никона радоњешког (игумана после светог сергија), али и других светитеља ту је камен са христо- тројице сергијева лавра ако неком земаљском грађевином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лавра хаџи драган б поповић 56 4/2014 святая русь вог гроба – стена гареб и камен са си- наја, на коме је несагорива купина горе- ла несагоревајући чудесна су јављања светог сергија бра- тији у манастиру, а ми ћемо навести три једном приликом монах игњатије виде светог сергија где стоји за певницом и помаже братији у појању јер им је помоћ била неопходна московљанин, трговац симеон, иначе рођен по заступништву светог сергија, немоћан паде у постељу толико постаде слаб да није могао ни је- сти, ни пити, нити се покренути са своје постеље молећи се преподобном игу- ману, удостоји се његове чудесне појаве у друштву никона радоњешког сергије осени крсним знаком своје чедо и рече му да узме икону која се налазила покрај његовог кревета болесни симеон, по благослову, покрену се да узме наречену икону, али том приликом му се учини као да се кожа са његовог тела одвоји- ла и остала на постељи збуњен у први мах, после нестанка чудесних посетила- ца симеон беше свестан да је коначно исцељен на дан свете тројице, као по- клоник у манастир, дође са својим пра- тиоцем један потпуно слеп човек, који је ослепео седам година пре тога промис- лом, њега напусти пратилац, а он у срцу пожеле са сузама да уђе на богослужење у цркву и целива мошти игумана сер- гија убрзо затим, свети га лично уведе у храм до својих моштију, а слепи човек, чим се дотаче чесних моштију прогледа исцељени човек више никада није напу- стио ову светињу храм посвећен јављању пресвете бо- городице, назван још и михејски храм, познат је по томе што се игуману сергију на молитви јавила мајка божија наиме, игуман сергије се молио пресветој бого- родици да сачува сву братију у манасти- ру пречиста се тада појави и обећа игу- ману да ће му молитва бити услишена са светим сергијем на молитви налазио се и монах михеј, чије мошти почивају у његовој цркви један од велелепних храмова у ком- плексу манастира је и тројична црква предивни иконостас је особен по много чему поред мноштва раскошних икона на њему, начињен је од ружиног дрвета, као ниједна олтарска преграда на свету у цркви су мошти светих максима грка, антонија радоњешког, као и митропо- лита московског платона у манастиру се налази још једно невероватно здање, а то је трапезни сергијев храм поред јединствено украшене спољашности, унутрашњост храма је још лепша ово је други по реду храм на истом месту, по- јул/август 2014 57 дигнут због умножења братије у манасти- ру, освећен 1692 г од стране патријарха адријана последњи пут црква је иконо- писана 1911 г на простору од 510 ква- дратних метара постоје три олтара овде су мошти чувеног филарета московског, чија јутарња молитва већ вековима ис- пуњава душе верних сваког божијег ју- тра поред иконе мајке божије, од миља назване серафимова, потресан је призор страшног суда господњег, који прекри- ва велики део свода ове светиње но ови храмови нису једини украс ове небеско земаљске ризнице сергијевог посада ту је и московска духовна ака- демија, у којој је црква посвећена покро- ву мајке божије, потом цркве посвећене икони смоленске мајке божије, рођењу светог јована крститеља и преподобни- ма зосиму и саватију соловецком ако, уопште, неком земаљском грађе- вином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лав- ра она је слика небеске раскоши на земљи у светости свога игумана, ова светиња чува, поред његових моштију, сасуде из којих се причешћивао светим тајнама, његов игумански жезал, крст, мантију и ципеле од коже (које је игу- ман русије својом руком израдио, што неодољиво подсећа на небочежњивог српског патријарха павла) иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступ- ништвом мајке божије, да нам бог от- крије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступништвом мајке божије, да нам бог открије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима успенски сабор, тројице сергијева лавра 58 4/2014 святая русь приликом археолошких ископа- вања у научном смислу не треба да постоји ултимативна тенден- ција да се резултати интерпретирају у складу са наводима из старозаветног текста, што представља карактеристи- ку максималистичког приступа, нити библију треба потпуно одбацити као „историјски непоуздан извор“ што пред- ставља карактеристику минималистич- ког приступа ова сукобљеност и опре- дељење за крајности уједно је и основни проблем библијске археологије библија представља непогрешив теолошки из- вор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор јер није непогрешива у историјском, географском и опште- научном смислу максималистички приступ још од почетака развоја библијске ар- хелогије у 19 веку присутна је била тен- денција да се резултати археолошких ископавања у светој земљи у што већој мери усагласе са подацима из библијског текста иако је ова тенденција у начелу позитивна, морамо признати да је било и многих застрањења када су резултати археолошких ископавања тенденциозно и некритички тумачени након другог светског рата, односно после формирања независне државе израел 1948 године, библијска археологија је имала и изу- зетно наглашену политичку димензију код одређеног броја аутора, будући да се перципирала као адекватно средство за доказивањем историјског права на територију то је у контексту комплекс- не политичке, друштвене и културне си- туације на овом простору било и више него пријемчиво за одређене појединце и групе овакво схватање улоге библијске археологије је, нажалост, и данас присут- но међу делом истраживача, али највећи број израелских археолога одбацује овак- ву врсту методологије, те је библијска ар- хеологија прихваћена само у оквирима самог назива научне дисциплине као и просторног одређења ове гране архело- гије поред присталица старе максима- листичке школе, појављују се и бројни самопрокламовани „истраживачи“ чији се радови могу означити као псеудона- учни ови фундаменталистички библиј- ски истраживачи и научници посматрају стари завет као апсолутан историјски извор овакве почетне премисе о ста- библијски оптимализам: пут између крајности библија представља непогрешив теолошки извор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор велибор мартиновић јул/август 2014 59 занимљивости библијске археологије розаветном тексту као историјском из- вору за проучавање прошлости, а не као комплексном скупу текстова који нису настајали у истим временским оквири- ма и околностима, а који су током дугог временског периода до свог записивања претрпели бројне редакције и преоб- ликовања, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација минималистичка реакција стварање новог приступа у библијској археологији почело у другој половини двадесетог века када је формирана тако- звана „нижа хронологија“ минимали- стички приступ у библијској археологији се особито интезивно развијао током се- дамдесетих и осамдесетих година про- шлог века, да би у деведесетим доживео свој зенит овај процес инициран је, пре свега од стране данских стручњака са универзитета у копенхагену, а значајан „напредак“ у методологији истражи- вања, као и у интерпретацијама је на- ступио почетком седамдесетих година двадесетог века као последица стварања нове парадигме, односно тзв процес- не археологије овај минималистички приступ иде у крајност другог типа, су- протну од максималистичког слико- вито описујући ове две супростављене парадигме могли бисмо их изрећи двема максимама: за максималистички то је „пронађи доказе библије у земљи“, а за минималистички „заборави све из би- блије пре него што почнеш копати“ археолози који су спроводили прва систематска археолошка ископавања на простору израела, руководили су се управо жељом за доказивањем догађаја и података који постоје у старом завету, а оваква тенденција је уочљива и међу делом археолога (максималиста) у сав- ременом контексту оваква тенденција за безусловним доказивањем староза- ветног текста је заправо опстајала све до раних седамдесетих година прошлог века, односно до радикалног заокрета који је окарактерисала појава библијског минимализама нови приступ одлико- вао се искључивошћу, попут негирања историчности давида и соломона, при чему га је у односу на максималистич- ки приступ одликовала знатно већа доза критичности тако су интерпретације по којима су давид и соломон фиктивне личности оборене проналаском фраг- мента црне базалтне стене на локалитету тел дан 1993 године на којој је уклесан натпис „кућа давидова“ иако соломо- нова историчност и даље није ничим потврђена, данас у суштини постоји са- гласност међу истраживачима да је он свакако постојао православно трезвоумље следујући традицијама православне цркве, која у егзегези старог завета − прецизније у одређеним старозаветним догађајима – види праобразе (типове) онога што ће тек доћи (новог завета, а нарочито царства божијег), можемо рећи да ни максималистичко ни мини- малистичко виђење није у потпуности православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и постојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија 60 4/2014 занимљивости библијске археологије прихватљиво један приступ потиче из јудејског, а други из новопротестантског миљеа, те стога представљају „увезени производ“, стран истинском духу право- славног предања православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и по- стојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија, и управо је символичко-ти- полошки приступ догађајима каракте- ристика православне егзегезе старог завета поред овога, теолошка библијска археологија прихвата и достигнућа сав- ремене библистике на свим њеним пољи- ма истраживања узимајући то у обзир, ми у библијској археологији (насупрот горе наведеним приступима) нећемо тражити доказе за или против наше вере – православни хришћани остају верни основном тео- лошком аксиому да вера искључује потра- гу за некаквим објективним „доказима“ изван подручја нашег срца или, прециз- није, ван благодатног искуства цркве у том смислу ћемо у наредним бројевима покушати да пронађемо средњи пут из- међу крајности овога света које се у на- шој области називају библијским макси- мализмом и библијским минимализмом овај средњи (оптимални) пут ће нам по- моћи да боље разумемо старозаветне до- гађаја историје спасења аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој библијски град хацор (= асор), археолошке ископине (фото: near eastern archaeology / asor) јул/август 2014 61 покајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 4, 17) – ове речи богочовек исус христос упућује целом човечанству нема ничег пречег ни важнијег од испуњавања овог бо- жанског савета, јер нас тај чин преводи из земаљског живота у вечни покајање није питање психолошко, то је питање нашег вечног постојања (у заједници са вечним), за којим чезне душа свака чувши за пример једног свештенослу- житеља чији се деда стојан био накрат- ко упокојио, оживео и покајао, па поно- во умро, многи ће се упитати се да ли је ово могуће?! и те како је могуће, и то у наша времена! наиме, стојан је већи део свога живота провео живећи мимо закона божијег нахранити гладнога, напојити жеднога, угостити странца, посетити болесника, обићи затворе- ника, љубити ближњега свога – то није била баш његова животна филозофија но, да су нам и дани код бога изброја- ни, видело се касније када је стојан на- пунио 80 година једнога ранога јутра стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? ненад вујић друга шанса за покајање 62 4/2014 сведочанства супруга га је нашла како седи за столом, пришла му и додирнула га – био је хла- дан – срце његово је престало да куца одмах је обавестила родбину и позвала лекара да констатује смрт међутим, кад је лекар стигао након сат времена, могао је да примети да се стојану вратила то- плота у тело и срце је поново закуцало лекар, изненађен затеченом ситуацијом могао је само да „констатује живот“ – човек је оживео ту другу шансу стојан је хтео да искористи паметно видевши већ једанпут своју кончину, тражио је од свога унука, младог свештеника – да кад умре „засигурно“ – да му свештеници обаве опело међутим, унук то одби ре- кавши му: „не може то тако! цео живот си протраћио, бога ниси волео, икону си у бунар бацио, породици ниси био од ве- лике користи, са многима си се завадио, не кајеш се за своје грехе“ али, како често бива и како нам у гор- скоме вијенцу казује велики његош: „ко се топи, хвата се за пјену, над главом се надодају руке“, тако примећујемо и код стојана који је потом запрепаштено изустио, након што се присетио нече- га доброг из свога детињства: „али ја сам певао као дечак у црквеном хору, чтецирао и помагао свештенику“ и одмах је запевао „иже херувими“ по- том, стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили он је заправо спровео у дело речи христо- ве: „иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (мт 5, 24) није лако спознати сопствени грех и познати себе у греху покајање подразу- мева заокрет (ка богу) и промену начина нашег живота стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? не чекајмо и не ризикујмо, већ испунимо заповести божије и приступимо, кроз свету тајну покајања, духовној бањи очишћења која нас враћа у наручје божије аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили јул/август 2014 63 песме читалаца мисионара испред твојих ногу смерно стојим господе научи ме да се молим услиши молитву моју! научи ме да волим! снажно верујем у те неизмерно ујутро с именом твојим да се будим, хвала ти господе што постојим радујем се и ради своје деце да се трудим, иза твога имена да живим и да стојим светлости мога дома и мога пута, тама је с тобом светлост никад неугаснута у твоме имену радост је и снага бића мога, с тобом се лакше крочи и лакше живи испред тебе су моје очи и срце пуно бога на дар ти поклањам себе с вером у боље сутра и свет око себе овај сиви, боже помилуј по милости својој, оснажи и учврсти! сакупи стадо око себе, живети је лакше с вером у тебе јер ти си извор живота и господар душе, ево нас па нас покити, избавитељу света ми се окупљамо око твојих ногу, и молимо ти се – нашем господу богу господе говорим о теби и јутром и у вече опрости ми ако је некад било прече, све оно што је много мање важно, помози да ти се молим врло снажно, од сада па до краја живота овога, донеси ми здравље, радост и срећу у кући мојој да влада љубав и слога помози господе и научи ме да праштам, опростити је лако, ако се искрено моли, молитва моја, то је као башта,
... подвигу, ради ограђи- вања себе од нових животних саблаз- ни, од нових напада страсти, понеси- мо са собом са светог аналоја, сећање на смрт, као поуку за живот – јер није тек онако (за бадава – прим прев) рекао премудри: сећај се кончине твоје, и никада нећеш сагрешити (сир 7, 39)! 4 каква треба да буде наша исповест? казуј најприје безакоња твоја, да се оправдаш (ис 43, 26) сада пођимо на исповест код служи- теља цркве ако савршимо исповест нашу како треба, – добићемо опроштај грехова, добићемо оправдање зато је нужно да знамо какву треба да принесе- мо исповест а) наша исповест треба да буде пот– пуна и савршена, то јест да ништа не скрива – од срамних дела до безумне речи, од нечисте помисли до преступне жеље раскријмо пред богом и служитељем његовим сву душу и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва безакоња наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се сакрили од погледа људских и сматрајући себе неприметним, нераз- умно мислили и чинили бестидности мислимо ли да ћемо пред њим сакри- ти наше грехе? сада он стрпљиво оче- фото: wwwvpdsru 34 4/2014 кује, да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим безакоња своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша пред читавом скупином (сабором) анђе- ла и људи б) исповест наша треба да буде искре- на и усрдна, не скривајући побуде на без- акоње, које се таје у развраћеном срцу, на љубав према греху, на услађивање срца греховним жељама и осећањима; – не тражећи лажна извињења за своје грехове, а тим више, – не окривљујућа друге, уместо себе ми овде долазимо да лечимо своје ране, а не да их скри- вамо од лекара, – то јест да исповеда- мо своје грехе, а не да осуђујемо друге, да се не бисмо у противном подвргли двострукој и неопростивој осуди суд божији се тиме и разликује од људских судова, што се на њему оправдава онај који више окривљује себе, – очишћује се онај, ко искрено открива своју нечисто- ту и пред ким треба да се извињавамо? да ли пред служитељем олтара? но, он је само сведок наше исповести, и сам је од грешника, који траже оправдање и спасење у једном господу и спаситељу управо ради тога и господ није дао власт опраштања грехова анђелима светим и бестрасним, већ људима подобнострас- ним нама, којима су познате све слабо- сти људске природе, да би они могли састрадавати са нама и надзирати тешку болест душе наше што искреније отво- риш своје срце пред духовним оцем, што усрдније исповедиш свој живот пред њим, тиме ћеш га више подстаћи да са- осећа са тобом и олакша тешку невољу твоје душе, те и умири оно што притиска твоју савест и на крају он (свештеник) ће искреније уздахнути за тебе ка богу: господе, не скрени срце моје у речи лукаве, да смишљам извињење за грехе! в) наша исповест треба да буде сузна, скрушена и смирена дух скрушен је једино угодна жртва богу; срце скрушено и смирено, бог неће одбацити зауставимо се као по- кајани цариник, код црквеног прага и ударајући се у прса своја, завапимо: боже, милостив буди мени грешноме! ах, када бисмо ми могли увидети ону судбину која очекује грешника после гроба; када бисмо ми могли осетити та неизрецива за језик људски, мучења која трпе зле душе, које нису принеле искрено покајање, онда бисмо схва- тили сву снагу речи господњих: бла- жени који плачу сада, јер ће се утеши- ти; тешко вама који се смијете сада, јер ћете заплакати и заридати ми бисмо, тада заплакали плачем неутеш- ним, као што су плакали они, којима је било откривено стање душе, разлуче- не од тела г) наше покајање треба да буде чвр- сто и непромењиво каква је корист од исповедања гре- хова, без намере да се они оставе за- увек? – то јест устајати, да би се пало још дубље? – будити се само ради тога да би се опет погрузили у најтежи и не- пробудни сан? обраћати се богу да би се тако рећи украло праштање и опет га издавати, предајући се његовом не- пријатељу? не значи ли ово – искуша- вати дуготрпљење божије, исмевати свете тајне, газити крв завета хри- стовог, поново распињати господа? не, љубљени, добивши опроштај грехова својих, одмах их изгонимо, не само из живота и делатности којом се бави- мо, него и из самих помисли и сећања својих нека би непрестано биле на нашем уму и језику речи јосифа цело- мудреног: како бих опет могао да гово- рим зло и грешим пред богом? (из књиге епископа тобољског јустина света че- трдесетница, изд 1893 г) из књиге протојереја григорија ђаченка накануне исповеди (изд 1897 г у москви) тема броја јул/август 2014 35 покајање цара стефана душана душан се јавно исповедио, као крунисани српски цар, у свечаној повељи којом проглашава законик велики успеси могу да понесу учеснике и да зато настану нес- поразуми неразумевање даље покреће нежељене догађаје, због којих ће неки људи касније пројавити своје дубоко и искрено покајање тако је у бици на велбужду српска војска однела велику победу, а бугарски цар михаило шишман погинуо (1330) у току боја посебно се истакао пре- столонаследник душан после овог успеха, ратоборна властела је хтела да крене у даља освајања, али је краљ стефан дечански хтео да избегне ново проливање крви закључио је мир са побеђеном бугарском, што је подста- кло немирну властелу да размишља о промени власти односи између оца и сина почели су да се кваре дечански је послао сина у зету, што је душан схва- тио као удаљавање од престола и пре- теће лишавање власти на први знак синовљеве побуне, краљ је са војском дошао под скадар и ушао у синовље- ве дворе дошло је до помирења из- међу родитеља и сина када је ускоро краљ, из најбоље намере, позвао сина да дође и објасни неке поступке, све се променило душан и његови след- беници прибојавати су се да се стари краљ изненада предомислио из стра- ха од казне, организован је преврат, а краљ је изненађен и ухваћен у тврђави петрич раздвојен од жене и деце, де- чански је заточен у тврђаву звечан, где је умро, под неразјашњеним околно- стима (11 новембар 1331) тело све- тог краља је пренето у његову задуж- бину, манастир дечане (1332) јавна исповест у годинама које су уследиле по дола- ску на власт, душан се у повељама за- хваљивао богу и божјим угодницима на помоћи у тешким тренуцима свог живота правдао се да је био примо- ран на побуну и да му је претило про- гонство сматрао је да су оца против њега окренули лоши људи и рђави са- ветници, подстакнути непријатељем сваког добра инсистирао је да су преврат и промена власти били не- минован след догађаја а онда се све променило у повељи за манастир св петра и павла на лиму (око 1343), син је указао поштовање почившем оцу нема више речи осуде, већ се по- миње „нова благодат“ која се догодила др ђорђе вуковић 36 4/2014 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- тема броја 36 4/2014 јул/август 2014 37 над очевим моштима, благодат коју је и сам душан увидео тако се преко- ревање претворило у слављење новог угодника божјег та промена се памти- ла и приповедала душан се још једном јавно испове- дио, сада као крунисани српски цар у свечаној повељи којом проглашава законик (1349), цар душан је казао како је лепо и благочестиво живео са оцем (нежно сећање на блискост са родитељем овде се први пут појављује у једном званичном документу) про- тив њих двојице устали су неприја- тељи које су их напали душан подвла- чи да су се заједно молили за победу и да су заједно постигли успех против непријатеља, а да је он (душан) само припремио војску за борбу на велбу- жду ни после победе, мира није било зажалио је што су неки раздражили оца против њега уместо осуде или правдања, цар је сада туговао за оцем и жалио због сукоба са њим оптерећена савест још је константин михаиловић из островице, чуо за душаново по- кајање о томе је писао у свом знаме- нитом делу турска хроника или јани- чарове успомене (око 1500) побуна против оца оптерећивала је савест младог владара душан је покушао да разреши ово мучно стање и потра- жио је духовне утехе он се обратио св јоаникију ii, тадашњем архиепи- скопу који је миропомазан за првог српског патријарха, затим митропо- литима српске цркве и светогорским монасима, вероватно хиландарцима у константиновом тексту говори се о калуђерима свете горе „реда светог василија“, што је уступак западном читаоцу, који је навикао да монаси припадају неком реду (нпр монаси св бенедикта или бенедиктинци итд) константиново дело је на првом месту било намењено пољском краљу и њего- вом двору, па је писац користио књи- жевне изразе блиске савременицима, а које нису много одступале од ствар- них догађаја писац је вероватно мис- лио на пирг св василија (данас по- знатији као хрусијски пирг) који се налази у манастиру хиландару са хи- ландарским игуманима душан је био изразито близак игуману арсенију је дао да састави и напише једну повељу хиландару, изгледа у част рођења пре- столонаследника св уроша v (1337) остарелог арсенија потражио је први српски цар кад је дошао у свету гору и затражио да му буде духовник изви- нивши се моћном владару због старо- сти, арсеније је одредио свог ученика исаију серског да буде царев духов- ник, што је душан прихватио дру- ги хиландарски игуман, св сава iv изабран је, за душановог живота, за новог српског патријарха, после упо- којења св јоаникија ii цар на коленима владар је затражио да се за њега по- моле и да га посаветују шта би требало да учини од свих је добио исти одго- вор: „не можемо ти други савет дати, већ да се вратиш господу богу“ још су му саветовали да принесе искрене плодове покајања за своје грехе то ће бити захвалније богу и корисније његовој души, него било шта друго да учини „јер господ бог је милостив према онима који га искрено љубе и призивају“ чувши од духовника са- вет, душан је решио да их послуша отишао је у дечане на очев гроб вла- дар је пошао са пратњом у дечане, а кад је дошао до манастира на триста стопа, тада се десило велико чудо ду- шан је пао на колена и тако ишао до очева гроба ту, крај моштију запла- као је и завапио: „опрости ми, мили мој господару и оче“ горко је плакао и искрено се кајао, као син који се издалека, из туђе земље, вратио оцу када се душан онесвестио, племићи су подигли га и извели напоље видев- ши владар у таквом стање, властела се уплашила подигли су га и извели на- поље „и не дадоше му више да долази тамо“ (константин јаничар) али, ду- шан се није предавао наредио је да се направи крст крај пута, на месту ода- кле је кренуо на коленима до моштију после покајања, казивао је констан- тин у свом делу, душан је саградио тридесет манастира, великих и ма- лих „и увек је живео у великој по- божности, делећи милостињу“ крста покајања у дечанима више нема, али се зна да је да је константин јаничар поуздан што се тиче помена споменика он први од старих српских писаца помиње мраморни стуб на косову пољу, постављен на месту хватања св кнеза лазара, као и постојање муратовог турбета познат је и душа- нов обичај да подиже крстове како би обележио неки значајан догађај у свом животу цар је подигао: је- дан крст у хиландару, на путу од пристаништа до мана- стира, и још један крст на врху атоса, на који је из- лазио јашући на коњу тако се може веровати да је овај душанов крст постајао на- домак дечана као видљив знак ис- креног покајања к о н с т а н т и н јаничар је напи- сао своје дело у жељи да упозна тадашњи свет са оним што се десило у српској царевини после штампања, у време св патријарха макарија соко- ловића, константиново дело је поста- ло познато на поучним примерима из овог дела генерације су могле да се уче како се исправљају грешке у животу и какву благодат са собом носи право покајање цар стефан урош iv душан, фреска настала половином 14 века (манастир лесново, македонија) 38 4/2014 питање из наслова текста преноси- мо из пригодног текста свеште- ника матеје матејића, својевре- мено написаног уочи почетка божићног поста када смо ово питање прочитали неким нашим пријатељима који живе хришћанским животом, њихова реак- ција је изгледала отприлике овако: „аух ово питање погађа у центар“, уз стег- нути осмех који је требало да покрије зебњу и нелагодност заиста, прва ре- акција на овако постављено питање из- азива нелагодност од могуће „огољено- сти“ и скидања маске са праве природе наше личности питање из наслова повлачи за собом и друга питања: може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта зна- чи знати о себи „какав сам стварно“? да ли то „стварно“ подразумева тамну и (још увек) огреховљену страну наше личности? да ли се оно односи на потис- нуте, најчешће морално неприхватљиве жеље и мотиве или се односи на карак- терне особине, пре свега оне лоше? хајде да размотримо шта могу да значе одго- вори „да“ и „не“, јер се оба одговора могу тумачити и у позитивном и у негатив- ном контексту свест о паду ако кажемо – „да, застидео бих се“, у позитивном контексту то може значи- ти да смо свесни палoсти своје приро- де и својих слабости и страсних скло- ности то би значило да имамо реалан увид у тамну страну своје личности, да имамо развијену самосвест и само- критичност а то због чега се стиди- мо заправо је последица пале људске природе јер „нема човека да живи, а да не греши“ и „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама“ (1јн 1, 8) било би то покајничко – „стидим се“, али као резултат борбе против греха, са којим се стално бо- римо, али никако да се изборимо до краја највећи светитељи су себе сма- трали, искрено и истински, за највеће грешнике зашто? зато што су изобил- ном силом духа светог откривали и упознавали дубину огреховљености природе, да би то стање трудом и под- вигом, уз божију помоћ, мењали да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? може ли човек имати реалну и тачну слику о себи? шта значи знати о себи „какав сам стварно“? виктор вицановић тема броја јул/август 2014 39 лице као маска исти одговор у негативном контексту може имати следећи смисао: да, засти- део бих се, зато што свесно или несвесно прикривам своју грешност од других и од себе: дволичан сам, лицемер, „окре- чени гроб“ моја личност је само маска (persona = маска) иза које се крије моја тамна страна у крајњој консеквенци то може да значи да човек не само да при- крива своју грешност, већ и да ништа зна- чајно не чини да би је изменио, контро- лисао и обуздао такав човек заиста има прави разлог због чега би се постидео суд човеков и суд божији ако, пак, кажемо – „не, не бих се засти- део“, у позитивном контексту то може значити да нам је мирна савест или да бар немамо великих грехова због којих би се (много) стидели али одсуство већих грехова не мора значити да је до- стигнут пуни спокој „јер ја не осећам ништа на својој савести, али зато нисам оправдан; а онај који ме суди јесте го- спод“(1 кор 4,4) поука је јасна: из зе- маљске и људске перспективе греси могу изгледати много мањи него из духовне и небеске када кажемо: „не, не бих се застидео“ ово треба имати на уму једно је суд човеков, а друго је суд божији из житија светих сазнајемо о подвижници- ма и врлинским људима који су били уз- нети на небо да би доживели непосред- но искуство раја и пакла, а затим су били враћени у земаљски живот како би у страху божијем, молчанију и још дубљем покајању провели његов остатак то је порука да и највећи праведници када из- ађу на небески суд могу доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом да је припреми за благословено стање“ заиста је то благословено стање, јер жена ствара са богом али бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ да ли сте помишљали на вантелесну оплодњу? – нијесмо помишљали ништа на силу неко би могао да ми приговори: „лако ти је причати кад имаш дјецу“ али, и сами смо прошли кроз то, и знамо колико смо их жељели упорно сам тражио одговоре у књигама светих отаца и вјерујем баш онако како каже старац пајсије светого- рац у књизи породични живот, да господ прекида трудноћу кад види да неће бити добро за вантелесну оплодњу старац ка- же да није благословена радња, да се треба предати божијој вољи јер су дјеца његов дар, а да је све остало рад по својој памети мимо благослова божијег, а томе је награ- да невоља каже да многим људима бог не даје дјецу како би они, завољевши сву дје- цу овога свијета као своју сопствену, по- могли њиховом духовном препороду, или усвојили неко сироче за абортусе каже да ће то плаћати њихова дјеца болестима и невољама, а што је најстрашније, то је убијање некрштене дјеце која, због роди- тељског гријеха, пате на оном свијету за вантелесну оплодњу жену прво кљукају хормонима, а онда од оплођених 5–6 ем- бриона, по жељи оставе 1–2, а остали су „отпад“, тј најскупљи генетски матери- јал који служи за научна истраживања ужас! а чим дође до оплодње јајне ћелије, тада бог благосиља живот и тада поста- је човјек! знамо људе који су вантелесно добили дијете, а следеће године жена му је нормално затрудњела одличне поуке даје и књига свештеника илије шугајева једном за цео живот, у којој он упозорава да је употреба контрацептивних средста- ва двоструко убиство: спречавањем за- чећа здрава жена доводи свој организам у стање болести и растројства да у њему више не може да се зачне дијете, а и ако се зачне биће психо-физички болесно за спирале и хормонске контрацептиве каже да су равни абортусу, најстрашнијем гри- јеху против воље божије и најнемоћнијег створења драгана додаје: – то је мало- верје људи који нису јаки у вери ослањају се само на лекаре неки су већ школарци? како уче? чиме се додатно баве? драгана: – божидар је завршио други разред ош „љуба ненадовић“ одличним успехом није му баш лако ишло учење, јер му увек треба неки ветар у леђа фи- лип на јесен започиње своје школско пу- тешествије и већ показује знаке да ће би- ти бољи ђак близанци иду у вртић рат са виртуелном стварношћу водимо сваки дан, и изналазимо разне начине да не буду исфрустрирани, нудећи им разне замене слава богу, да се појављује све више пра- вославних цртаћа радоња: – мишљења сам да је много боље да дјеца не гледају тв, интернет, уопште да не користе екран, јер то, у најблажем облику, успорава ства- ралачко развијање мишљења, умног кре- ирања свијета у нама и око нас примате ли редовну помоћ од државе, од школе (уџбеници, ужина)? можете ли плаћати комуналне дажбине? драгана: – примамо само дечији дода- так не можемо редовно да плаћамо ко- муналије добијамо помоћ у стварима од кумова и родбине шта је најважније у хришћанском жи- воту? сматрате ли ваш брак правим хришћанским, онако како митрополит амфилохије (радовић) тумачи старо- словенску реч супруг, супруга: „бити са неким упрегнут у јарам љубави, жртве, служења“ слажете ли се са св силуаном атонским који каже: „кад људи имају у јул/август 2014 47 себи страх божији, тихо је и слатко жи- вети на земљи“ – ето, и да научимо свој српски језик! али, човек се никад не удубљује у значе- ње речи да, баш значи бити упрегнут а ово што каже св силуан најпре важи за породични живот много је лакше и јед- ноставније када је многодетна породица у вери, што подразумева страх божији, јер се многе ствари лакше превазиђу такође је важно што се руководимо по духовним саветима нашег духовника радоња дода- је: – није да нема и нервозе, а и свађе, али све се то брзо стиша, и без обзира да ли нашли рјешење или не опет не напуштамо јарам већ гурамо даље, знајући вјером да тамо гдје наш поглед запире има и даље у чему се огледа делатна љубав у по- родици? може ли се волети без жртво- вања? како превазилазите неспора- зуме у породици? драгана: – огледа се у трпљењу и пра- штању без тога нема мира у породици, а ни спасења у ношењу крста је спасење наравно, да нема љубави, све би то било тешко трудиш се да разумеш и опростиш, нарочито када су своју грешку озбиљно схватили и искрено признали неспора- зуме превазилазимо отвореним разгово- ром тако што седнемо и разговарамо док не решимо проблем иду ли деца на веронауку? какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? радоња: – сви посјећујемо вјеронауку за дјецу у храму св луке на кошутњаку, недељом послије литургије, гдје и родите- љи присуствују божидар је има, такође, у школи духовно усмјерење дјеца првен- ствено добијају у родитељском дому, у „домаћој цркви“ ако ту нешто није у ре- ду, остају посљедице за цио живот одно- си у породици се пресликавају на односе у вртићу, школи, на улици, међу родби- ном такође, духовно усмјерење зависи и 48 4/2014 многодетне хришћанске породице бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ од личности вјероучитеља, тј колико он сам духовно живи и колико то практично преноси на дјецу коју учи не мислим да само похађање вјеронауке доноси духов- ност, али упознавање са светим тајнама цркве и наше вјере потребно је да човјек сазна да кроз крштење почиње његово спасење, и да зна какав однос треба имати према храму вјеронаука у школи је само надоградња вјеронауке у кући, како за дје- цу, тако и за родитеље, јер дијете поставља многа питања на која често родитељ нема одговора, па је то прилика да и родитељи уче од своје дјеце, што је свакако подсти- цај за њих саме и без обзира на притужбе на неке вјероучитеље да саблажњавају дје- цу, мора се истрајавати на њој јер је вјеро- наука у школи велики благослов божији како функционише ваша домаћа цр- ква? пост, молитва, духовна литерату- ра, као продужетак литургијског вре- мена и простора – живот нам сваки дан открива и по- тврђује јеванђелску истину да је сам чо- вјек страшно немоћан и колико нам вјера помаже да бриге препустимо богу, који нам је и отац и мајка и заштитник и све, али увијек преко мањег или већег петка али, у хришћанској породици без моли- тве не може, јер кроз њу човјек увиђа своју ништавност, недостојност, поквареност о томе не можемо рећи нешто за похвалу, јер немамо молитвено правило говоримо са дјецом о значају молитве, али не пости- жемо увијек молитвену саборност пред спавање отпјевамо тропаре, благодарну молитву господу и богородици, а дјеца понекад траже да пјевамо тропар часном крсту, анђелу чувару нарочито воле да им читамо пред спавање божије приче о светитељима, малим мученицима, или неку, како они кажу, „бајку на божији на- чин“ то је њихова кованица све је то без неког реда, али није добро ни примењива- ти силу постове постимо некад јаче, не- кад слабије, али истрајавамо, и у сваком посту се сви комплетно причешћујемо дјеца хоће да посте, а некад нас изненаде полетом у сваком случају, кад се саста- вимо молитвено, све боље функционише, више је радости како остварујете летовања и зимовања? посебно, поклоничка путовања? – све то тешко иде свјесни смо зна- чаја поклоничких путовања, и колико то напаја душе, али тешка је беспарица но, ипак нијесмо ни ту без помоћи божије кад можемо, љетовање нам је одлазак код мојих родитеља, на планину крново, из- међу никшића и шавника, гдје је кућа и имање мог оца, а одатле се спустимо и на море идемо на острво михољску пре- влаку, у тиватском заливу боке которске, гдје је манастир св архангела михаила овдје је свети сава 1219 установио сје- диште зетске епископије, а по благослову епископа неофита, 1262 године, сачињен је препис крмчије св саве, са називом „иловичка крмчија“ у 15 вијеку млетач- ка морнарица је топовима и минирањем уништила манастир као колијевку пра- вославља у приморју, а 72 монаха, у поли- тичкој завјери потровани су арсеником, што је потврђено бројним археолошким истраживањима мошти михољских му- ченика су сачуване и мироточиве су, а забиљежена су бројна исцељења архи- мандрит бенедикт (јовановић) улаже ве- лику ревност да се сваки камен врати на своје мјесто и поново сагради храм и ма- настирски конаци посебно је значајно што је овдје прва црква саграђена на гро- бу ранохришћанског мученика, из вре- мена цара диоклецијана, и овим крајем пролазио је чувени римски пут, којим су пролазили св апостол павле и св апо- јул/август 2014 49 стол и јеванђелист лука на михољској превлаци се налази црква свете тројице, коју је 1833 године саградила катарина властелиновић ту имамо праву духовну бању, а од оца бенедикта увијек добијемо духовне поуке које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? драгана: – многодетство је нешто нај- лепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је ис- пуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погле- даш на своју децу, кажеш: слава ти и хва- ла, боже, на деци овој! и све муке нестају радоња: – не плашим се да ће ми дјеца умријети од глади, но да ли ће остати у вјери, јер је много невјерја увијек је при- сутно то искушење, прво у нама родите- љима дјеца ме радују, а нарочито у првим њиховим годинама, и сад ми већ недостаје беба свако дијете је радост неописана, не једна више, него многострука та радост је највећа порука, а да не спомињем ду- жност испуњавања заповјести божије а бог заиста са сваким дјететом умножава и снагу и љубав, и разборитост, и изналаже- ње рјешења то је тајна која се открива кад се у њу закорачи, као и све тајне шта би божидар волео да бу- де кад порасте? божидар: – волео бих да будем учитељ, зато што волим да идем у школу баш лепо! имаш ли неку жељу да ти бог сада испуни? немам бог нам не служи за испуњава- ње жеља, него да нам помаже у животу кад нам је нешто тешко, помолимо се и бог нам помогне које си молитве научио? оче наш, богородице дјево, царе не- бески, ангел вопијаше, тропаре часном крсту, васкршњи, св георгију символ вере знам до пола браво! добар си пример браћи и сестри а имате ли и ви нешто да нам кажете, децо? мали симеон дотрча и каже: знам и ја „оце нас“ 50 4/2014 многодетне хришћанске породице кад посетилац уђе у лондонски храм светог саве или у дом епи- скопа николаја приметиће зна- чајна обележја која подсећају на једну велику добротворку српског народа: леди пеџет наиме, у цркви, на десној страни од улаза, налази се баррељеф ђе- нерала драгољуба драже михаиловића који је она наручила и дала да се поста- ви, док је на левој страни, до средњег стуба, витрина са отвореном књигом и потписима коју је леди пеџет добила од медицинског особља скопске болнице 1915 године у дому владике николаја постоји просторија која носи назив леди пеџет: на зиду су урамљена њена одли- ковања, док је у библиотеци њена књига са нашим српским савезницима – with our serbian allies ове године обележавамо стогодишњи- цу од почетка првог светског рата, како у европи тако и у свету међу онима који су у то тешко време спасли многе животе не можемо мимоићи име велике добро- творке српског народа: леди пеџет то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ ко је леди пеџет? по рођењу припа- дала је највишем енглеском племству рођена у лондону 9 октобра 1881 г њено пуно име гласи: dame louse margaret leila wemyss paget ћерка ар- тура пеџета и мајке мери стивенс која је била американка лејла пеџет шко- ловала се у лондону, паризу, фиренци и њујорку отац леди пеџет био је ге- нерал пеџети су у 16 веку добили ба- ронство, у 18 грофовство, а после битке код ватерлоа 1815 г маркизат већина пеџета били су или у војсци или у ди- пломатији многи од њих имали су везу са србима, а највећу и најблискију има- ла је баш леди пеџет мисија у србији њен муж, сер ралф пеџет, био је бри- тански посланик у србији од 1910 до 1913 године где је леди пеџет склопила многа пријатељства са србима када је избио први балкански рат пеџет је одмах почела да ради и да помаже у болници кола српских сестара заједно са сестра- ма и још неким дамама из дипломатског кора није се либила никаквог посла, али се највише трудила око рањеника тако ће једна чланица кола српских сестара касније записати о леди пеџет: „гледале смо је брижно како излази сетно из опе- рационе сале, а мало затим иде из једне болесничке собе у другу, али сада са ос- мехом на бледим уснама и с ведрим ли- цем својом нежном руком намешта уз- главља, ставља своју белу руку на врела чела, и као сенка немо и бешумно пров- прича о леди пеџет о стогодишњици почетка првог светског рата то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ протојереј-ставрофор милун с костић јул/август 2014 51 сећања лачи се од постеље до постеље, од собе до собе и бди као сестра над браћом својом“ (споменица леди пеџет, стр 23) а зашто је србе толико заволела и тако се према њима опходила и толи- ко жртве поднела, рећи ће управо ова српкиња која се, из скромности, није ни потписала пуним именом она каже за леди пеџет: „боравећи често и дано- ноћно у тој средини, она је проучавала душу нашег човека, понирала у дуби- ну његовог ’ја’ – осећала је кроз његове патње и болове и страдања његову љубав за ближње, за земљу, дубоко је осети- ла да он зна зашто се бори и за кога се бори кроз тог и таквог човека заволе- ла је та благородна и пожртвована жена наш народ“ (споменица, стр 23–24) не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог свет- ског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа болница кола српских сестара непре- кидно је радила од октобра 1912 године до августа 1913 где је леди пеџет радила пожртвовано и тешко и где се и разболе- ла због чега је морала да отпутује у лон- дон на опоравак и одмор али, ни у лон- дону није седела скрштених руку него је организовала и послала једну целу бол- ницу са 60 особа за србију како би јој помогла у тешким моментима када је отпочео рат са бугарима леди пеџет се враћа за србију, иако још није сасвим оздравила, и почиње да ради у београду, и то не у некој уређеној болници, већ у једној малој на сава мали успевајући да својим радом од једне запуштене болни- це направи добру и дивну здравствену установу крајем августа 1913 сер ралф пеџет добија премештај из београда и леди пеџет одлази са својим мужем она је и даље одржавала везе са србима тако она пише из лондона јелени дими- народ испраћа британске војнике који крећу у рат, 8 септембар 1914 г, лондон (фото: http://wwwreigatehistorycouk) 52 4/2014 сећања не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог светског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа тријевић и у своме писму каже: „ништа дражесније од просте сељачке природе и њихове оданости и захвалности пре- ма онима који су их неговали ја сам се ретко срела с таквим сељацима заиста они су природни и прави џентлмени“ (споменица, стр 27) први светски рат србија скоро потпуно исцрпљена, из- морена и преморена од два балканска рата дочекује ултиматум моћне аустро- угарске царевине јула 1914 године ма- теријално врло слаба, али духом врло јака, србија одбија ултиматум спре- мајући се за најгоре аустрија објављује рат србији краљ петар први и вла- да одлучују да мобилишу, рањену ис- крвављену и преморену србију, а срби устају сложно као један од краља, пре- ко официра, интелектуалаца и до по- следњег сељака, знајући да цене слободу како отаџбине тако и своју личну иду на фронтове да се супротставе далеко над- моћнијем непријатељу у то време у лондону леди пеџет, са српским послаником чедомиљом мија- товићем, госпођом карингтон вајлд, јеромонахом николајем, доцнијим епи- скопом, и другима оснива српски по- тпорни фонд (serbian relief fund) за помоћ српском народу већ 4 новембра 1914 преко солуна, у скопље стиже прва мисија коју предводи леди пеџет према објављеној споменици та прва мисија се састоји од 4 лекара, секретара и помоћника секретара, главне сестре, јед- не апотекарке, 16 милосрдних сестара, 6 болничарки, 14 болничара, помоћног ма- гационера и једног кувара, као и другог допунског особља кад је леди пеџет стигла у скопље већ је једна гимназија била претворена у болницу коју је она средила и поставила у њу 275 кревета то је била и једина бол- ница која је имала радиографски апарат први рањеници стижу 24 новембра и ту ће се убрзо обавити 350 операција по- ред свих ратних опасности током јануара 1915 почео је да бесни још један опасни непријатељ: пегави тифус је поред вој- ника и народа захватио и медицинско особље једна милосрдна сестра је умрла леди пеџет у лекарској униформи, фотографија из првог светског рата јул/август 2014 53 док се два болничара и једна милосрдна сестра, због много нарушеног здравља, враћају за енглеску у јануару је оболе- ло од пегавца њих 400, па је српска вој- на команда дала на располагање још две зграде за болнице једном је управљао лекар српског потпорног фонда др мејт- ланд, а другом лекар британског црвеног крста др бари током марта, због заразе, у постељу је пало њих 16 медецинара, а међу њима и леди пеџет улажући нат- човечанске напоре за два месеца теш- ког рада пегавац је био побеђен, а леди пеџет исцрпљена од рада и болести по- слата на опоравак у енглеску те напушта скопље 6 маја огромна маса света изашла је на ста- ницу да испрати леди пеџет ђенерал дамјан поповић поздравио ју је кратким говором, предао јој лично писмо регента александра, а у име краља петра првог предао јој ленту св саве, којом су од жена до тада биле одликоване само кне- гиња јелена и руска царица (споменица, стр 32) војна музика је овом приликом одсвирала српску и енглеску химну леди пеџет је остала на опоравку само неколи- ко недеље и вратила се одмах за скопље да би наставила своју помоћ србима помоћ потребитима надмоћна сила натерала је не само српску војску, већ и владу и народ на повлачење и то најгорим путем преко албаније кад је почело повлачење, сер ралф, који је заступао британско ми- нистарство спољних послова, тражио је да се и болница и болничко особље повуче из скопља леди пеџет и већи- на медицинског особља је то одбила јер су ове интелигентне и одлучне жене, по речима монике крипнер „сматрале да имају већих обавеза према србима него према британском министарству спољних послова“ сер ралф се помирио са њиховом одлуком и пошао је са мисијама пеш- ке пут албаније док је постојана леди многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш писац милош црњански епископ николај велимировић (фотографија из архимандритског периода живота) 54 4/2014 сећања пеџет остала са својом болницом и јед- ним делом особља и сачекала неприја- теља леди пеџет ће касније у својој књизи са нашим српским савезницима записати: „за три дана пре него су буга- ри стигли радили смо под великим при- тиском у различитим деловима града, превијајући ране, хранећи људе, чистећи их од прљавштине у којој су лежали док их све нисмо пребацили код нас“ тако је остала под непријатељском окупацијом од октобра 1915 до марта 1916 године док и последњи српски рањеник није од- веден као заробљеник у бугарску буга- ри свакако нису смели учинити непро- мишљене потезе што се тиче болнице и особља јер су знали ко је леди пеџет, која је и бугарске рањенике примала у своју болницу у марту 1916 леди пеџет је кренула са члановима своје мисије преко бугарске, румуније и русије и северног мора за ен- глеску где ју је њена породица са чежњом чекала исте те 1916 године видовдан се славио широм британије као српски дан tада јеромонах николај велимировић, доцнији епископ жички и охридски, као први неангликанац проповеда у кате- драли св павла у лондону пред краљем џорџем и преко 10 хиљада присутних, о србима и србији захваљује се за помоћ британији и другим савезницима и моли да та помоћ не престане леди пеџет је изабрала да овога дана говори у бермин- гаму, као и наш професор богдан попо- вић, јер је овај град био примио велики број српске деце на издржавање по завршетку првог светског рата леди пеџет је остала у лондону у своме дому где је гајила птице и цвеће и мис- лила на своје србе једино је дошла у ср- бију на сахрану краља александра, после његове погибије у марсељу, молећи да је сместе на видно место одакле ће посма- трати поворку са љубављу је чувала два лична писма захвалности које јој је упу- тио краљ александар * са овим прича о леди пеџет није зав- ршена њен муж сер ралф пеџет уми- ре на самом почетку другог светског рата (1940), а она, када је нацистичка не- мачка почела да бомбардује лондон, не седи скрштених руку своју кућу „варен хауз“ у кингстону од 60 соба одмах пре- твара у болницу за енглеске рањенике по свршетку другог светског рата многи срби, одани краљу и отаџбини нису се вратили у комунистичку југославију, не мирећи се са новим режимом, па је такви- ма леди пеџет понова почела да помаже, како би наш народ рекао „и шаком и ка- пом“ многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш пи- сац милош црњански цркву св саве у лондону, коју нам је англиканска црква дала на услугу, леди пеџет је помогла да се снабде најважнијим намештајем српску омладину је такође помагала и школовала потрошивши скоро сав свој велики иметак леди пеџет је продала своју велику кућу и купила мању у овој кући леди пеџет је живела и даље прима- ла своје србе све до своје смрти 24 сеп- тембра 1958 г само на пет дана пре смрти рекла је протојереју милоју николићу у њеној кући „нека ме сви забораве! то ми је свеједно! али ће ми тешко пасти ако ме моји срби забораве“ (споменица, стр 57) и нисмо је заборавили и нећемо је заборавити и о овој стогодишњици првог светског рата, срби у отаџбини и срби у расејању да не забораве упалити у црквама свећу воштаницу за једно добро срце, за лејлу пеџет, и за све оне који нам помогоше хвала јој за све што је учинила за србе и за србију! текст настао на основу предавања одржаног 25 јуна 2014 г у лондону јул/август 2014 55 манастирски звоник тројице сер- гијеве лавре је чувено светско здање – јединствене спољаш- ности, он је највиша тачка православ- не русије висок је преко 88 метара, а тежак 65 тона и неизбежна је силуета сергијевог пoсада од 42 звона, колико је звоник првобитно имао, совјетске вла- сти поштеделе су 23 звона, колико зво- ник има и данас у близини је параклис који скрива извор целебне воде, на коме се први ис- целио монах пафнутије у 17 веку, који беше потпуно слеп извор је настао чу- десно, на молитву и благослов игумана сергија, тако што је вода потекла у млазу из земље подно манастира, слично као што некада мојсеју из камена потече вода за ожеднели народ у синајској пу- стињи вода од 1872 г отиче из мермер- ног крста и изузетне је свежине и укуса поред моштију светог сергија, у цркви се налазе и мошти никона радоњешког (игумана после светог сергија), али и других светитеља ту је камен са христо- тројице сергијева лавра ако неком земаљском грађевином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лавра хаџи драган б поповић 56 4/2014 святая русь вог гроба – стена гареб и камен са си- наја, на коме је несагорива купина горе- ла несагоревајући чудесна су јављања светог сергија бра- тији у манастиру, а ми ћемо навести три једном приликом монах игњатије виде светог сергија где стоји за певницом и помаже братији у појању јер им је помоћ била неопходна московљанин, трговац симеон, иначе рођен по заступништву светог сергија, немоћан паде у постељу толико постаде слаб да није могао ни је- сти, ни пити, нити се покренути са своје постеље молећи се преподобном игу- ману, удостоји се његове чудесне појаве у друштву никона радоњешког сергије осени крсним знаком своје чедо и рече му да узме икону која се налазила покрај његовог кревета болесни симеон, по благослову, покрену се да узме наречену икону, али том приликом му се учини као да се кожа са његовог тела одвоји- ла и остала на постељи збуњен у први мах, после нестанка чудесних посетила- ца симеон беше свестан да је коначно исцељен на дан свете тројице, као по- клоник у манастир, дође са својим пра- тиоцем један потпуно слеп човек, који је ослепео седам година пре тога промис- лом, њега напусти пратилац, а он у срцу пожеле са сузама да уђе на богослужење у цркву и целива мошти игумана сер- гија убрзо затим, свети га лично уведе у храм до својих моштију, а слепи човек, чим се дотаче чесних моштију прогледа исцељени човек више никада није напу- стио ову светињу храм посвећен јављању пресвете бо- городице, назван још и михејски храм, познат је по томе што се игуману сергију на молитви јавила мајка божија наиме, игуман сергије се молио пресветој бого- родици да сачува сву братију у манасти- ру пречиста се тада појави и обећа игу- ману да ће му молитва бити услишена са светим сергијем на молитви налазио се и монах михеј, чије мошти почивају у његовој цркви један од велелепних храмова у ком- плексу манастира је и тројична црква предивни иконостас је особен по много чему поред мноштва раскошних икона на њему, начињен је од ружиног дрвета, као ниједна олтарска преграда на свету у цркви су мошти светих максима грка, антонија радоњешког, као и митропо- лита московског платона у манастиру се налази још једно невероватно здање, а то је трапезни сергијев храм поред јединствено украшене спољашности, унутрашњост храма је још лепша ово је други по реду храм на истом месту, по- јул/август 2014 57 дигнут због умножења братије у манасти- ру, освећен 1692 г од стране патријарха адријана последњи пут црква је иконо- писана 1911 г на простору од 510 ква- дратних метара постоје три олтара овде су мошти чувеног филарета московског, чија јутарња молитва већ вековима ис- пуњава душе верних сваког божијег ју- тра поред иконе мајке божије, од миља назване серафимова, потресан је призор страшног суда господњег, који прекри- ва велики део свода ове светиње но ови храмови нису једини украс ове небеско земаљске ризнице сергијевог посада ту је и московска духовна ака- демија, у којој је црква посвећена покро- ву мајке божије, потом цркве посвећене икони смоленске мајке божије, рођењу светог јована крститеља и преподобни- ма зосиму и саватију соловецком ако, уопште, неком земаљском грађе- вином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лав- ра она је слика небеске раскоши на земљи у светости свога игумана, ова светиња чува, поред његових моштију, сасуде из којих се причешћивао светим тајнама, његов игумански жезал, крст, мантију и ципеле од коже (које је игу- ман русије својом руком израдио, што неодољиво подсећа на небочежњивог српског патријарха павла) иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступ- ништвом мајке божије, да нам бог от- крије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступништвом мајке божије, да нам бог открије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима успенски сабор, тројице сергијева лавра 58 4/2014 святая русь приликом археолошких ископа- вања у научном смислу не треба да постоји ултимативна тенден- ција да се резултати интерпретирају у складу са наводима из старозаветног текста, што представља карактеристи- ку максималистичког приступа, нити библију треба потпуно одбацити као „историјски непоуздан извор“ што пред- ставља карактеристику минималистич- ког приступа ова сукобљеност и опре- дељење за крајности уједно је и основни проблем библијске археологије библија представља непогрешив теолошки из- вор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор јер није непогрешива у историјском, географском и опште- научном смислу максималистички приступ још од почетака развоја библијске ар- хелогије у 19 веку присутна је била тен- денција да се резултати археолошких ископавања у светој земљи у што већој мери усагласе са подацима из библијског текста иако је ова тенденција у начелу позитивна, морамо признати да је било и многих застрањења када су резултати археолошких ископавања тенденциозно и некритички тумачени након другог светског рата, односно после формирања независне државе израел 1948 године, библијска археологија је имала и изу- зетно наглашену политичку димензију код одређеног броја аутора, будући да се перципирала као адекватно средство за доказивањем историјског права на територију то је у контексту комплекс- не политичке, друштвене и културне си- туације на овом простору било и више него пријемчиво за одређене појединце и групе овакво схватање улоге библијске археологије је, нажалост, и данас присут- но међу делом истраживача, али највећи број израелских археолога одбацује овак- ву врсту методологије, те је библијска ар- хеологија прихваћена само у оквирима самог назива научне дисциплине као и просторног одређења ове гране архело- гије поред присталица старе максима- листичке школе, појављују се и бројни самопрокламовани „истраживачи“ чији се радови могу означити као псеудона- учни ови фундаменталистички библиј- ски истраживачи и научници посматрају стари завет као апсолутан историјски извор овакве почетне премисе о ста- библијски оптимализам: пут између крајности библија представља непогрешив теолошки извор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор велибор мартиновић јул/август 2014 59 занимљивости библијске археологије розаветном тексту као историјском из- вору за проучавање прошлости, а не као комплексном скупу текстова који нису настајали у истим временским оквири- ма и околностима, а који су током дугог временског периода до свог записивања претрпели бројне редакције и преоб- ликовања, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација минималистичка реакција стварање новог приступа у библијској археологији почело у другој половини двадесетог века када је формирана тако- звана „нижа хронологија“ минимали- стички приступ у библијској археологији се особито интезивно развијао током се- дамдесетих и осамдесетих година про- шлог века, да би у деведесетим доживео свој зенит овај процес инициран је, пре свега од стране данских стручњака са универзитета у копенхагену, а значајан „напредак“ у методологији истражи- вања, као и у интерпретацијама је на- ступио почетком седамдесетих година двадесетог века као последица стварања нове парадигме, односно тзв процес- не археологије овај минималистички приступ иде у крајност другог типа, су- протну од максималистичког слико- вито описујући ове две супростављене парадигме могли бисмо их изрећи двема максимама: за максималистички то је „пронађи доказе библије у земљи“, а за минималистички „заборави све из би- блије пре него што почнеш копати“ археолози који су спроводили прва систематска археолошка ископавања на простору израела, руководили су се управо жељом за доказивањем догађаја и података који постоје у старом завету, а оваква тенденција је уочљива и међу делом археолога (максималиста) у сав- ременом контексту оваква тенденција за безусловним доказивањем староза- ветног текста је заправо опстајала све до раних седамдесетих година прошлог века, односно до радикалног заокрета који је окарактерисала појава библијског минимализама нови приступ одлико- вао се искључивошћу, попут негирања историчности давида и соломона, при чему га је у односу на максималистич- ки приступ одликовала знатно већа доза критичности тако су интерпретације по којима су давид и соломон фиктивне личности оборене проналаском фраг- мента црне базалтне стене на локалитету тел дан 1993 године на којој је уклесан натпис „кућа давидова“ иако соломо- нова историчност и даље није ничим потврђена, данас у суштини постоји са- гласност међу истраживачима да је он свакако постојао православно трезвоумље следујући традицијама православне цркве, која у егзегези старог завета − прецизније у одређеним старозаветним догађајима – види праобразе (типове) онога што ће тек доћи (новог завета, а нарочито царства божијег), можемо рећи да ни максималистичко ни мини- малистичко виђење није у потпуности православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и постојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија 60 4/2014 занимљивости библијске археологије прихватљиво један приступ потиче из јудејског, а други из новопротестантског миљеа, те стога представљају „увезени производ“, стран истинском духу право- славног предања православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и по- стојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија, и управо је символичко-ти- полошки приступ догађајима каракте- ристика православне егзегезе старог завета поред овога, теолошка библијска археологија прихвата и достигнућа сав- ремене библистике на свим њеним пољи- ма истраживања узимајући то у обзир, ми у библијској археологији (насупрот горе наведеним приступима) нећемо тражити доказе за или против наше вере – православни хришћани остају верни основном тео- лошком аксиому да вера искључује потра- гу за некаквим објективним „доказима“ изван подручја нашег срца или, прециз- није, ван благодатног искуства цркве у том смислу ћемо у наредним бројевима покушати да пронађемо средњи пут из- међу крајности овога света које се у на- шој области називају библијским макси- мализмом и библијским минимализмом овај средњи (оптимални) пут ће нам по- моћи да боље разумемо старозаветне до- гађаја историје спасења аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој библијски град хацор (= асор), археолошке ископине (фото: near eastern archaeology / asor) јул/август 2014 61 покајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 4, 17) – ове речи богочовек исус христос упућује целом човечанству нема ничег пречег ни важнијег од испуњавања овог бо- жанског савета, јер нас тај чин преводи из земаљског живота у вечни покајање није питање психолошко, то је питање нашег вечног постојања (у заједници са вечним), за којим чезне душа свака чувши за пример једног свештенослу- житеља чији се деда стојан био накрат- ко упокојио, оживео и покајао, па поно- во умро, многи ће се упитати се да ли је ово могуће?! и те како је могуће, и то у наша времена! наиме, стојан је већи део свога живота провео живећи мимо закона божијег нахранити гладнога, напојити жеднога, угостити странца, посетити болесника, обићи затворе- ника, љубити ближњега свога – то није била баш његова животна филозофија но, да су нам и дани код бога изброја- ни, видело се касније када је стојан на- пунио 80 година једнога ранога јутра стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? ненад вујић друга шанса за покајање 62 4/2014 сведочанства супруга га је нашла како седи за столом, пришла му и додирнула га – био је хла- дан – срце његово је престало да куца одмах је обавестила родбину и позвала лекара да констатује смрт међутим, кад је лекар стигао након сат времена, могао је да примети да се стојану вратила то- плота у тело и срце је поново закуцало лекар, изненађен затеченом ситуацијом могао је само да „констатује живот“ – човек је оживео ту другу шансу стојан је хтео да искористи паметно видевши већ једанпут своју кончину, тражио је од свога унука, младог свештеника – да кад умре „засигурно“ – да му свештеници обаве опело међутим, унук то одби ре- кавши му: „не може то тако! цео живот си протраћио, бога ниси волео, икону си у бунар бацио, породици ниси био од ве- лике користи, са многима си се завадио, не кајеш се за своје грехе“ али, како често бива и како нам у гор- скоме вијенцу казује велики његош: „ко се топи, хвата се за пјену, над главом се надодају руке“, тако примећујемо и код стојана који је потом запрепаштено изустио, након што се присетио нече- га доброг из свога детињства: „али ја сам певао као дечак у црквеном хору, чтецирао и помагао свештенику“ и одмах је запевао „иже херувими“ по- том, стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили он је заправо спровео у дело речи христо- ве: „иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (мт 5, 24) није лако спознати сопствени грех и познати себе у греху покајање подразу- мева заокрет (ка богу) и промену начина нашег живота стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? не чекајмо и не ризикујмо, већ испунимо заповести божије и приступимо, кроз свету тајну покајања, духовној бањи очишћења која нас враћа у наручје божије аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили јул/август 2014 63 песме читалаца мисионара испред твојих ногу смерно стојим господе научи ме да се молим услиши молитву моју! научи ме да волим! снажно верујем у те неизмерно ујутро с именом твојим да се будим, хвала ти господе што постојим радујем се и ради своје деце да се трудим, иза твога имена да живим и да стојим светлости мога дома и мога пута, тама је с тобом светлост никад неугаснута у твоме имену радост је и снага бића мога, с тобом се лакше крочи и лакше живи испред тебе су моје очи и срце пуно бога на дар ти поклањам себе с вером у боље сутра и свет око себе овај сиви, боже помилуј по милости својој, оснажи и учврсти! сакупи стадо око себе, живети је лакше с вером у тебе јер ти си извор живота и господар душе, ево нас па нас покити, избавитељу света ми се окупљамо око твојих ногу, и молимо ти се – нашем господу богу господе говорим о теби и јутром и у вече опрости ми ако је некад било прече, све оно што је много мање важно, помози да ти се молим врло снажно, од сада па до краја живота овога, донеси ми здравље, радост и срећу у кући мојој да влада љубав и слога помози господе и научи ме да праштам, опростити је лако, ако се искрено моли, молитва моја, то је као башта,
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 133611 / ...и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва БЕЗАКОЊА наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се са...
2. 134538 / ...да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим БЕЗАКОЊА своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша ...
1. 133611 / ...и срце, све тајне страсти и греховне жеље срцевидац је видео сва БЕЗАКОЊА наша још онда када су се зачињала у тајним помислима срца нашег свезнајући је био са нама и онда када смо се са...
2. 134538 / ...да се ми одвратимо од нечистоте своје; исповедимо пред њим БЕЗАКОЊА своја, откријемо и обнажимо ране са- вести своје; но доћи ће дан суда, када ће он сам открити сва срамна дела наша ...
8
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...оне који скрећу у поквареност одбациће господ са де- латељимаБЕЗАКОЊА 📌 мир на израиља!
(стих 5) видиш ли да почетак свега за-
виси од нас – и удостојити се добра и
добити казну? међутим, иако је поче-
...оне који скрећу у поквареност одбациће господ са де- латељима
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... у врлини, и уразумљу- јући се и једним и другим, неће се доти- цати порока тако је све служило томе, да душа њихова постане боља, од нево- ља добијајући исправљање и од дарова- них добара ојачавајући своју ревност учини добро, господе, добрима и пра- вима срцем (стих 4) а оне који скрећу у поквареност одбациће господ са де- латељима безакоња мир на израиља! (стих 5) видиш ли да почетак свега за- виси од нас – и удостојити се добра и добити казну? међутим, иако је поче- так од нас, ипак и при овоме сија велика светлост човекољубља божијег он нас побеђује обиљем својих награда; за гре- хе он налаже сразмерну казну, а за до- бра дела даје неупоредиво веће награде правим пророк овде назива људе који нису лукави, дакле простодушне, оне који немају ничег сакривеног и подму- клог у себи такву исправност бог осо- бено тражи свуда таква је врлина: она је проста и отворена, а порок је напро- тив превртљив, околишан и замршен; септембар/октобар 2014 9 свети oци цркве, минијатура, свјатослављев изборник (кијев, око 1073 године) ко сам, заправо ја? оно што сам о себи мислим или оно што други мисле о мени? прво нема вредно- сну тежину, друго је релативно а реал- на мера и критеријум сваке личности је христос провера сопственог карак- тера, какав сам човек, имамо на светој евхаристији на којој стојимо пред вас- крслим христом, првосвештеником, лицем клицу, и меримо себе да ћемо у царству божијем господа гледати ли- цем у лице, сведочи апостол павле (1кор 13, 12), но христова обећања ни- су идеја која треба да се оствари, већ ре- алност сада и овде – на светој евхари- стији, када верни предокушају царство божије вечни живот започиње у цркви у којој се остварује сусрет и заједница са богом људи се у евхаристији обожују и охристовљују и постају синови божији по благодати, налазећи у христу непре- сушни извор живота (јн 14, 6) питање идентитета господ исус христос упозорава след- бенике да не граде свој идентитет у од- носу на било шта око себе, као што је то учинио праотац адам зато христос каже: који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; који љуби сина или кћер већма него мене, није ме- не достојан (мт 10, 37) он не каже да не љубимо оца, мајку, сина и ћерку, већ да љубимо њега изнад свега у против- ном човек би се у потпуности окренуо од бога, и градио свој идентитет у одно- су на оца, мајку, сина, ћерку или остала створена бића ране хришћанске зајед- нице су себе доживљавале као друштво које је окренуто христу нови израиљ и нова породица, другачија од дана- протојереј томислав ђокић ово се може видети из свакодневног искуства тако онај који хоће да слаже и прева- ри, колико само употребљава напора, колико мора смислити разних средста- ва и лукавих речи, колико мора имати сналажљивости а ко говори истину, томе није потребан ни труд, ни узне- миравање, ни лицемерје, ни лукавство, нити ништа слично, зато што она сија сама по себи као што безобразне особе траже у многим спољашњим украсима и покровима прикривање природне од- бојности, а умиљате по природи напро- тив сијају саме по себи, тако бива и са лажју и истином, са пороком и врлином отуда је очигледно да порок још пре ка- зне сам причињава казну, а врлина још пре узвраћања сама доставља награду као што врлина садржи у себи самој на- граду још пре венаца, тако порок садр- жи у себи самом мучење још пре казне заиста, шта може бити несносније од казне која долази од греха? зато и па- вле, помињући о развратницима који насилују своју лепоту и изопачују зако- не природе, каже да се у овом самом са- стоји и највеће мучење – још пре казне: мушкарци, са мушкарцима чинећи срам, примајући на себе одговарајућу плату за своју заблуду (рим 1, 27), називајући платом греха њихово само развратни- штво и дејство мир на израиља! или мир израиљу! пророк закључује моли- твом реч такве су душе светих: са убе- ђивањем и саветом они сједињују моли- тву, достављајући слушаоцима највећу помоћ овде он подразумева не само мир чул- ни, него и највиши, од кога и први по- тиче; моли се да душа не би сама устаја- ла на себе, распаљујући борбу страсти овакав мир ћемо и ми тражити, да би- смо достигли обећана добра, благодаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, коме нека је слава и моћ, у ве- кове векова амин 10 5/2014 свети oци тумаче свето писмо живот у христу шњег хуманистичког поимања зато је хришћанство пре свега црква, а црква једна конкретна литургијска заједница, где се људи сусрећу и познају, што их чини истински радосним треба истаћи да није срећа добитак на лутрији, успех на послу, успешна ка- ријера, или било шта друго чему људи теже, већ је истинска срећа сусрет са бо- гом и са другим човеком данашњи са- времени човек, горд и сујетан, себељу- бив и себичан, не жели заједницу нико више неће да живи са другим, а још ма- ње за другога, већ свако живи за себе другога поштује ако мора и ако може да га искористи плодови заједништва живот и васкрсење су плод заједнице са богом то је циљ и смисао људскога живота и ту нема алтернативе колико је ближњи важан говори и чињеница да се христос поистоветио са сваким чо- веком и када поново дође да васкрсне мртве и сву твар са човеком преобрази за вечност, када буде судио људима за непокајано богоотпадништво, подели- ко сам, заправо, ја? једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами септембар/октобар 2014 11 христос и апостоли – тајна вечера, фреска, кападокија, гореме (11 век) ће људе на праведнике и грешнике бог тражи заједницу осећајних и милости- вих људи, док себичност и себељубље, као патолошки проблем индивидуали- стичког друштва, у хришћанству мо- рају да ишчезну као дим о потреби за заједницом говори и апостол павле: тако да не буде раздора у телу, него да се удови подједнако брину један за другог (1кор 12, 25) ако љубав и брига једних за друге изостане, онда немамо удела у богу тако да грижа савести није неко поремећено психолошко стање у чове- ку, већ лош однос са ближњим савест је мој ближњи: ако принесеш дар свој к ол- тару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те, остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој (мт 5, 23–24) човек – биће односа губитак свести да ја без другога не мо- гу постојати јесте велики проблем да- нашњи успеси се изграђују на несрећи другога – чак се и деца уче манипули- сању таквом односу доста доприноси могућност комуникације мобилним те- лефонима и интернетом јер тако губимо потребу да се виђамо са живим људима да се погледамо у очи – лицем у лице да пружимо руку једни другима и изрази- мо своју потребу за зближавањем тако уместо човека, брата и пријатеља – до- били смо играчке, да се њима играмо а као аутентична личност постојимо када волимо, када човека поред себе видимо као слику божију стога не треба да за- боравимо да у односу на другога посто- јимо и јесмо и да је други извор нашег живота једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами и једино са њиме можемо ући у радост вечнога живота аутор је свештеник епархије жичке 12 5/2014 претходна три чланка су нам по- служила за шири увод у тему хри- шћанске етике и праксе у њима смо настојали да одговоримо на питање: да ли је уопште значајно писати на тему хришћанске етике поставивши основ за то, одлучили смо и најавили да ћемо у наставцима најпре одговорити на пи- тање: шта је циљ хришћанског живота? премда одговор на питање циља (хри- шћанског) живота звучи једноставно: циљ хришћанског живота је улазак у царство божије; његово пуно разумева- ње захтева неколико разјашњења наи- ме, када бисмо поставили питање: а шта је царство божије?; вероватно бисмо као одговор чули: царство божије је циљ (хришћанског) живота међутим, такво објашњење (реч је о циркуларној дефиницији) не пружа никакво сазнање онима који још немају појам о царству божијем у мисији цркве такве форму- лације би требало избегавати царство божије је централна тема христове делатности он започиње сво- је дело, чини га и довршава у име дола- зећег царства божијег у проповедима о царству божијем, исус је настојао да те- жиште месијанске наде јевреја измести са национално-историјских очекивања, на поље духовно-есхатолошког иску- ства (види лк 17, 20–21), како би при- премио њихове умове, а потом и срца, за силазак царства божијег, за силазак „силе са висине“ сада и овде на овом месту желимо да одмах ис- такнемо следећу ствар: када говоримо о послању заједнице христових учени- ка (= мисији цркве), тада готово не- стеван јовановић живот у христу трагом христовим септембар/октобар 2014 13 приметно занемаримо чињеницу да је њихов основни задатак јеванђеље о царству божијем тачније, благообја- вљивање свету доласка царства божи- јег и, оно што је најважније, његовог већ-присуства нажалост, значајна ве- ћина црквених људи, клирика и на- рода, није у довољној мери ни свесна овог „већ-присуства царства божијег“ и отворене могућности нашег већ-ула- ска у њега таквом стању доприноси чињеница да на проповедима, али и у обичним разговорима верујућих људи, углавном, када је реч о овој теми, слу- шамо о уласку људи у царство божије након смрти или након другог доласка христовог међутим, у светоотачкој ли- тератури, пажљивим читањем, можемо доћи до сазнања да је искуство, па чак и пребивање у благодати царства божијег могуће већ сада, да оно представља циљ живота (хришћана) тачније, да силазак духа светога у људско срце представља откривење есхатолошке реалности већ – али још не постојање свести о већ-присуству царства божијег је кључно за разуме- вање не само богослужбене праксе, већ и самог светог писма новог завета о том парадоксу, парадоксу долазећег и већ дошавшег божијег царства, је доста писано последњих деценија међутим, та тема је увек постављана у оквир уче- ња о цркви; о њеној пуноћи, јединству, светости и сл у другом плану су теме практичне хришћанске духовности, те- ме које су од непосредне користи поје- динцу – носиоцу благодати, ономе који, по тој благодати, неодољиво постаје чо- век цркве, човек заједнице због таквог наглашавања тема, може доћи до, на- равно погрешног, схватања аутомат- ског деловања благодати духа светога у цркви, у светим тајнама цркве скори долазак царства у светом писму новог завета се нај- већи значај придаје скором доласку цар- ства божијег сва јеванђеља и дела апо- столска, па и посланице и откривење, сведоче о том очекивању и месијанској нади, о победи и успостављању божијег царства силаском светога духа савремени читалац не може без поте- шкоћа да разуме смисао стихова којима се јемчи скоро успостављање царства наиме, испуњење божијег домостро- циљ хришћанског живота – улазак у царство божије јер царство божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у духу светоме (рим 14, 17) 14 5/2014 ја је најављено као скородошавше, а од новозаветних догађаја је прошло гото- во две хиљаде година ако читалац пои- стовети скори силазак царства божијег са другим христовим доласком, онда ће се, сасвим сигурно, наћи у недоумици закључак би морао бити да временска категорија скорашњег силаска нема ни изблиза уобичајено значење тако ће се писац друге саборне посланице светог апостола петра, ослањајући се на следе- ћи стих: јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна (пс 90, 4); додати: ево, љубљени, пишем вам већ другу по- сланицу; у њима подсећањем будим ваш чист разум, да се сетите речи које су раније казали свети пророци, и запове- сти апостола ваших од господа и спа- са, знајући прво ово да ће у посљедње да- не доћи ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, и говорити: шта је с обећањем доласка његова? јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана речју божијом, од којих тада- шњи свет, водом потопљен, пропаде, а садашње небеса и земља остављени су његовом речју за огањ и чувају се за дан суда и погибли безбожних људи али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред господом као хиљада година, и хиљада година као један дан (2пт 3, 1–8) дакле у домостроју спасења време заи- ста јесте „растегљива“ категорија други христов долазак не касни међутим, не- воља због поистовећивања скородошав- шег царства и другог доласка христовог није разрешена позивањем на цитирани одломак погледајмо следећи стих: заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окуси- трагом христовим фирентинска осмоугаона крстионица, мозаик, детаљ (13 век) септембар/октобар 2014 15 ти смрти док не виде царство божије да је дошло у сили (мк 9, 1) очигледно је реч о доласку царства божијег пре упокојења неких исусо- вих слушаоца штавише, они ће бити сведоци доласка божијег царства у си- ли овде је од највеће важности да ука- жемо на следећу чињеницу: термини сила божија, власт и благодат његова су у читавом светом писму синоними, а означавају дејство светога духа; чак се и поистовећују са њим, као што се зраци сунца за созерцатеља светлости поистовећују са самим сунцем ако ту синонимност држимо на уму онда ће нам следећи стихови додатно објасни- ти ствар: с њима боравећи заповеди им да се не удаљују из јерусалима, него да чекају обећање оца, које чусте, рече од мене; јер је јован крстио водом, а ви ћете се крстити духом светим не дуго после ових дана онда они који бијаху сабра- ни питаху га говорећи: господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство израиљево? а он им рече: није ваше знати времена и рокове које отац за- држа у својој власти, него ћете при- мити силу кад сиђе свети дух на вас; и бићете ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 4–8) обећање од оца, о којем је овде реч, о којем су апостоли већ слушали од учи- теља за време тајне вечере (види јн 14, 16–17), јесте примање светога духа реч је о крштењу (= очишћењу) светим ду- хом, о поновном рођењу дејством све- тога духа (види јн 1, 12–1316–17; јн 3, 3–11) али да бисмо разумели да је си- лазак царства божијег заправо силазак светога духа (у срце човеково) обрати- мо пажњу на термин сила у већ наведе- ним одломцима: молитва духу истине „приђи ми ближе и још ближе, вели- чанствени душе истине, и уђи у мене дубље него што светлост и ваздух ула- зе гле, без светлости могу целу ноћ провести, а без тебе не могу ни у по- стељу лећи“ () „усели се у душу мо- ју дубље него што ти мисао моја може следити“ () „и срце ће се моје испу- нити неисказаним миром небеским, и славиће бога у хору са херувимима и серафимима“ () „и напуниће се ср- це моје слатком љубављу према госпо- ду своме“ из 47 молитве на језеру светог николаја охридског и жичког манастир св георгија на западној обали (света земља), детаљ 16 5/2014 у трагању за савременим појмом ате- изма стићи ћемо до периода рене- сансе или препорода (фр renaissan- ce – препород) то је период у историји западноевропске свести и културе који започиње у xiii веку, на простору се- верне италије са ренесансом почиње велико интересовање европског човека за класичну антику свакако, ренесанса није донела савремени појам атеизма, али јесте учинила неке прве кораке у правцу јачања поверења у разум (ra- tio) и слабљење поверења у веру (fides) ренесанса представља извесну капију нечега што је доживело свој врхунац у просветитељству xviii века, са којим ћемо и добити појам атеизма какав да- нас срећемо у тих неколико векова, о којима ће- мо касније говорити, кристалисало се и једно јако чудно схватање односа бога и света тачније, гајио се један заборав темељног става који доносе библија, али и велики философ платон као ре- зултат тога, данас имамо једно помало „блентаво“ атеистичко позивање на на- уку као јединог и последњег судије све- му, па и божијој егзистенцији дакле, да ли наука може доказати постојање или непостојање бога? да ли њен напредак представља „опасност“ за веру у бо- га? савремени атеистички активизам управо на овакав начин држи науку као „аргумент“ погледајмо какав је хри- шћански одговор на ово питање односа бога (вере) и науке платоново и библијско схватање како смо рекли, темељна ствар која се у периоду од ренесансе до просветитељ- александар милојков у дијалогу са атеизмом заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окуси- ти смрти док не виде царство божи- је да је дошло у сили (мк 9, 1) господе, хоћеш ли у ово време успоставити цар- ство израиљево? а он им рече: није ва- ше знати времена и рокове које отац задржа у својој власти, него ћете при- мити силу кад сиђе свети дух на вас; и бићете ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 6–8) ако у цитату из јеванђеља по марку није било јасно у каквој сили, тј у ка- квом дејству ће царство божије доћи, онда одломак из дела апостолских от- клања сваку недоумицу: силазак цар- ства божијег је у силаску светога духа вратимо се на питање са почетка члан- ка (шта је циљ хришћанског живота?) и се сетимо да је одговор гласио: циљ хришћанског живота је улазак у цар- ство божије закључујемо да је циљ (хришћанског) живота примање бла- годати светога духа осим тога, следи да су христове параболе о царству бо- жијем, заправо најаутентичнија пнев- матологија (= учење о светоме духу) уверени смо да смисао христових бе- седа о царству божијем напросто бље- сне пред очима када их човек чита као параболе о благодатном дејству светога духа у човеку управо ће тумачење све- тописамских одломака у светлости тог сазнања бити наш задатак у наредним чланцима и за крај бисмо само желели да додамо: пре нашег уласка у царство божије (= други христов долазак) по- требно је да царство божије уђе у нас (= силазак светога духа у срце човеково)! ако рај није у самоме теби, никада не- ћеш ући у њега (ф м достојевски) аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији трагом христовим септембар/октобар 2014 17 ства (=период јачања неприкосновеног поверења у разум и емпиријско иску- ство) лагано заборављала, јесте однос бога и света, онако како га је објаснила библија али не само библија и, по при- роди ствари, потоњи свети оци цркве, већ и чувени философ платон интере- сантно, овде имамо једно прилично фино слагање от- кривењског (библија) и ум- ног (платон) платон је о вр- ховном добру говорио као о оном које је „са друге стра- не бића“, трансцендентно у том смислу, бога, творца, је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати бог је, дакле, јед- на извансветска стварност и као такав је трансценден- тан, недоступан опажању и појмовном схватању слично овоме тврдиће и библија, али још јасније и радикалније од платона као нико до тада, могли би- смо тако рећи, библија ће истаћи разлику и другост природа бога и света (тво- ревине) много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати богове из света правећи јасни раз- лику између нествореног бо- га и створеног света, библија ће утрти пут коначном рушењу мито- лошке слике света нећемо претерати ако кажемо да је велико питање да ли бисмо имали данашњу науку да није би- ло библијског (али свакако и философ- вера у бога и наука божанска геометрија: христос као архитекта свемира, илуминација на пергаменту, 13 век (codex vindobonensis 2554, f 1) „бога је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати“ платон верује и познаје бога онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен 18 5/2014 ског) ослобођења света од богова јер, да би човек испитивао творевину мо- рао је прво да престане да је се плаши да доживи творевину као творевину, да схвати да она није божанство да сунце и месец нису богови већ твар чак твар нижа од човека ове поруке управо до- носи библија, на својим првим страни- цама књиге постања демитологизујући свет и изгонећи божанско из света, библија представља бога као оног који није од овога света библијски израз за бога светац (јевр qadoš) управо то и означава – светац је онај који је други, другачији, одвојен од овога света као такав, бог је непри- ступачан, невидљив, несазнатљив, нео- писив, неисказив (јер, све ове сазнајне моћи тичу се познања овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међ
... у врлини, и уразумљу- јући се и једним и другим, неће се доти- цати порока тако је све служило томе, да душа њихова постане боља, од нево- ља добијајући исправљање и од дарова- них добара ојачавајући своју ревност учини добро, господе, добрима и пра- вима срцем (стих 4) а оне који скрећу у поквареност одбациће господ са де- латељима безакоња мир на израиља! (стих 5) видиш ли да почетак свега за- виси од нас – и удостојити се добра и добити казну? међутим, иако је поче- так од нас, ипак и при овоме сија велика светлост човекољубља божијег он нас побеђује обиљем својих награда; за гре- хе он налаже сразмерну казну, а за до- бра дела даје неупоредиво веће награде правим пророк овде назива људе који нису лукави, дакле простодушне, оне који немају ничег сакривеног и подму- клог у себи такву исправност бог осо- бено тражи свуда таква је врлина: она је проста и отворена, а порок је напро- тив превртљив, околишан и замршен; септембар/октобар 2014 9 свети oци цркве, минијатура, свјатослављев изборник (кијев, око 1073 године) ко сам, заправо ја? оно што сам о себи мислим или оно што други мисле о мени? прво нема вредно- сну тежину, друго је релативно а реал- на мера и критеријум сваке личности је христос провера сопственог карак- тера, какав сам човек, имамо на светој евхаристији на којој стојимо пред вас- крслим христом, првосвештеником, лицем клицу, и меримо себе да ћемо у царству божијем господа гледати ли- цем у лице, сведочи апостол павле (1кор 13, 12), но христова обећања ни- су идеја која треба да се оствари, већ ре- алност сада и овде – на светој евхари- стији, када верни предокушају царство божије вечни живот започиње у цркви у којој се остварује сусрет и заједница са богом људи се у евхаристији обожују и охристовљују и постају синови божији по благодати, налазећи у христу непре- сушни извор живота (јн 14, 6) питање идентитета господ исус христос упозорава след- бенике да не граде свој идентитет у од- носу на било шта око себе, као што је то учинио праотац адам зато христос каже: који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; који љуби сина или кћер већма него мене, није ме- не достојан (мт 10, 37) он не каже да не љубимо оца, мајку, сина и ћерку, већ да љубимо њега изнад свега у против- ном човек би се у потпуности окренуо од бога, и градио свој идентитет у одно- су на оца, мајку, сина, ћерку или остала створена бића ране хришћанске зајед- нице су себе доживљавале као друштво које је окренуто христу нови израиљ и нова породица, другачија од дана- протојереј томислав ђокић ово се може видети из свакодневног искуства тако онај који хоће да слаже и прева- ри, колико само употребљава напора, колико мора смислити разних средста- ва и лукавих речи, колико мора имати сналажљивости а ко говори истину, томе није потребан ни труд, ни узне- миравање, ни лицемерје, ни лукавство, нити ништа слично, зато што она сија сама по себи као што безобразне особе траже у многим спољашњим украсима и покровима прикривање природне од- бојности, а умиљате по природи напро- тив сијају саме по себи, тако бива и са лажју и истином, са пороком и врлином отуда је очигледно да порок још пре ка- зне сам причињава казну, а врлина још пре узвраћања сама доставља награду као што врлина садржи у себи самој на- граду још пре венаца, тако порок садр- жи у себи самом мучење још пре казне заиста, шта може бити несносније од казне која долази од греха? зато и па- вле, помињући о развратницима који насилују своју лепоту и изопачују зако- не природе, каже да се у овом самом са- стоји и највеће мучење – још пре казне: мушкарци, са мушкарцима чинећи срам, примајући на себе одговарајућу плату за своју заблуду (рим 1, 27), називајући платом греха њихово само развратни- штво и дејство мир на израиља! или мир израиљу! пророк закључује моли- твом реч такве су душе светих: са убе- ђивањем и саветом они сједињују моли- тву, достављајући слушаоцима највећу помоћ овде он подразумева не само мир чул- ни, него и највиши, од кога и први по- тиче; моли се да душа не би сама устаја- ла на себе, распаљујући борбу страсти овакав мир ћемо и ми тражити, да би- смо достигли обећана добра, благодаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, коме нека је слава и моћ, у ве- кове векова амин 10 5/2014 свети oци тумаче свето писмо живот у христу шњег хуманистичког поимања зато је хришћанство пре свега црква, а црква једна конкретна литургијска заједница, где се људи сусрећу и познају, што их чини истински радосним треба истаћи да није срећа добитак на лутрији, успех на послу, успешна ка- ријера, или било шта друго чему људи теже, већ је истинска срећа сусрет са бо- гом и са другим човеком данашњи са- времени човек, горд и сујетан, себељу- бив и себичан, не жели заједницу нико више неће да живи са другим, а још ма- ње за другога, већ свако живи за себе другога поштује ако мора и ако може да га искористи плодови заједништва живот и васкрсење су плод заједнице са богом то је циљ и смисао људскога живота и ту нема алтернативе колико је ближњи важан говори и чињеница да се христос поистоветио са сваким чо- веком и када поново дође да васкрсне мртве и сву твар са човеком преобрази за вечност, када буде судио људима за непокајано богоотпадништво, подели- ко сам, заправо, ја? једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами септембар/октобар 2014 11 христос и апостоли – тајна вечера, фреска, кападокија, гореме (11 век) ће људе на праведнике и грешнике бог тражи заједницу осећајних и милости- вих људи, док себичност и себељубље, као патолошки проблем индивидуали- стичког друштва, у хришћанству мо- рају да ишчезну као дим о потреби за заједницом говори и апостол павле: тако да не буде раздора у телу, него да се удови подједнако брину један за другог (1кор 12, 25) ако љубав и брига једних за друге изостане, онда немамо удела у богу тако да грижа савести није неко поремећено психолошко стање у чове- ку, већ лош однос са ближњим савест је мој ближњи: ако принесеш дар свој к ол- тару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те, остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој (мт 5, 23–24) човек – биће односа губитак свести да ја без другога не мо- гу постојати јесте велики проблем да- нашњи успеси се изграђују на несрећи другога – чак се и деца уче манипули- сању таквом односу доста доприноси могућност комуникације мобилним те- лефонима и интернетом јер тако губимо потребу да се виђамо са живим људима да се погледамо у очи – лицем у лице да пружимо руку једни другима и изрази- мо своју потребу за зближавањем тако уместо човека, брата и пријатеља – до- били смо играчке, да се њима играмо а као аутентична личност постојимо када волимо, када човека поред себе видимо као слику божију стога не треба да за- боравимо да у односу на другога посто- јимо и јесмо и да је други извор нашег живота једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами и једино са њиме можемо ући у радост вечнога живота аутор је свештеник епархије жичке 12 5/2014 претходна три чланка су нам по- служила за шири увод у тему хри- шћанске етике и праксе у њима смо настојали да одговоримо на питање: да ли је уопште значајно писати на тему хришћанске етике поставивши основ за то, одлучили смо и најавили да ћемо у наставцима најпре одговорити на пи- тање: шта је циљ хришћанског живота? премда одговор на питање циља (хри- шћанског) живота звучи једноставно: циљ хришћанског живота је улазак у царство божије; његово пуно разумева- ње захтева неколико разјашњења наи- ме, када бисмо поставили питање: а шта је царство божије?; вероватно бисмо као одговор чули: царство божије је циљ (хришћанског) живота међутим, такво објашњење (реч је о циркуларној дефиницији) не пружа никакво сазнање онима који још немају појам о царству божијем у мисији цркве такве форму- лације би требало избегавати царство божије је централна тема христове делатности он започиње сво- је дело, чини га и довршава у име дола- зећег царства божијег у проповедима о царству божијем, исус је настојао да те- жиште месијанске наде јевреја измести са национално-историјских очекивања, на поље духовно-есхатолошког иску- ства (види лк 17, 20–21), како би при- премио њихове умове, а потом и срца, за силазак царства божијег, за силазак „силе са висине“ сада и овде на овом месту желимо да одмах ис- такнемо следећу ствар: када говоримо о послању заједнице христових учени- ка (= мисији цркве), тада готово не- стеван јовановић живот у христу трагом христовим септембар/октобар 2014 13 приметно занемаримо чињеницу да је њихов основни задатак јеванђеље о царству божијем тачније, благообја- вљивање свету доласка царства божи- јег и, оно што је најважније, његовог већ-присуства нажалост, значајна ве- ћина црквених људи, клирика и на- рода, није у довољној мери ни свесна овог „већ-присуства царства божијег“ и отворене могућности нашег већ-ула- ска у њега таквом стању доприноси чињеница да на проповедима, али и у обичним разговорима верујућих људи, углавном, када је реч о овој теми, слу- шамо о уласку људи у царство божије након смрти или након другог доласка христовог међутим, у светоотачкој ли- тератури, пажљивим читањем, можемо доћи до сазнања да је искуство, па чак и пребивање у благодати царства божијег могуће већ сада, да оно представља циљ живота (хришћана) тачније, да силазак духа светога у људско срце представља откривење есхатолошке реалности већ – али још не постојање свести о већ-присуству царства божијег је кључно за разуме- вање не само богослужбене праксе, већ и самог светог писма новог завета о том парадоксу, парадоксу долазећег и већ дошавшег божијег царства, је доста писано последњих деценија међутим, та тема је увек постављана у оквир уче- ња о цркви; о њеној пуноћи, јединству, светости и сл у другом плану су теме практичне хришћанске духовности, те- ме које су од непосредне користи поје- динцу – носиоцу благодати, ономе који, по тој благодати, неодољиво постаје чо- век цркве, човек заједнице због таквог наглашавања тема, може доћи до, на- равно погрешног, схватања аутомат- ског деловања благодати духа светога у цркви, у светим тајнама цркве скори долазак царства у светом писму новог завета се нај- већи значај придаје скором доласку цар- ства божијег сва јеванђеља и дела апо- столска, па и посланице и откривење, сведоче о том очекивању и месијанској нади, о победи и успостављању божијег царства силаском светога духа савремени читалац не може без поте- шкоћа да разуме смисао стихова којима се јемчи скоро успостављање царства наиме, испуњење божијег домостро- циљ хришћанског живота – улазак у царство божије јер царство божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у духу светоме (рим 14, 17) 14 5/2014 ја је најављено као скородошавше, а од новозаветних догађаја је прошло гото- во две хиљаде година ако читалац пои- стовети скори силазак царства божијег са другим христовим доласком, онда ће се, сасвим сигурно, наћи у недоумици закључак би морао бити да временска категорија скорашњег силаска нема ни изблиза уобичајено значење тако ће се писац друге саборне посланице светог апостола петра, ослањајући се на следе- ћи стих: јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна (пс 90, 4); додати: ево, љубљени, пишем вам већ другу по- сланицу; у њима подсећањем будим ваш чист разум, да се сетите речи које су раније казали свети пророци, и запове- сти апостола ваших од господа и спа- са, знајући прво ово да ће у посљедње да- не доћи ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, и говорити: шта је с обећањем доласка његова? јер они хотимице губе из вида да небеса бише одавно, и да је земља из воде и од воде саздана речју божијом, од којих тада- шњи свет, водом потопљен, пропаде, а садашње небеса и земља остављени су његовом речју за огањ и чувају се за дан суда и погибли безбожних људи али ово једно немојте превиђати, љубљени, да је један дан пред господом као хиљада година, и хиљада година као један дан (2пт 3, 1–8) дакле у домостроју спасења време заи- ста јесте „растегљива“ категорија други христов долазак не касни међутим, не- воља због поистовећивања скородошав- шег царства и другог доласка христовог није разрешена позивањем на цитирани одломак погледајмо следећи стих: заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окуси- трагом христовим фирентинска осмоугаона крстионица, мозаик, детаљ (13 век) септембар/октобар 2014 15 ти смрти док не виде царство божије да је дошло у сили (мк 9, 1) очигледно је реч о доласку царства божијег пре упокојења неких исусо- вих слушаоца штавише, они ће бити сведоци доласка божијег царства у си- ли овде је од највеће важности да ука- жемо на следећу чињеницу: термини сила божија, власт и благодат његова су у читавом светом писму синоними, а означавају дејство светога духа; чак се и поистовећују са њим, као што се зраци сунца за созерцатеља светлости поистовећују са самим сунцем ако ту синонимност држимо на уму онда ће нам следећи стихови додатно објасни- ти ствар: с њима боравећи заповеди им да се не удаљују из јерусалима, него да чекају обећање оца, које чусте, рече од мене; јер је јован крстио водом, а ви ћете се крстити духом светим не дуго после ових дана онда они који бијаху сабра- ни питаху га говорећи: господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство израиљево? а он им рече: није ваше знати времена и рокове које отац за- држа у својој власти, него ћете при- мити силу кад сиђе свети дух на вас; и бићете ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 4–8) обећање од оца, о којем је овде реч, о којем су апостоли већ слушали од учи- теља за време тајне вечере (види јн 14, 16–17), јесте примање светога духа реч је о крштењу (= очишћењу) светим ду- хом, о поновном рођењу дејством све- тога духа (види јн 1, 12–1316–17; јн 3, 3–11) али да бисмо разумели да је си- лазак царства божијег заправо силазак светога духа (у срце човеково) обрати- мо пажњу на термин сила у већ наведе- ним одломцима: молитва духу истине „приђи ми ближе и још ближе, вели- чанствени душе истине, и уђи у мене дубље него што светлост и ваздух ула- зе гле, без светлости могу целу ноћ провести, а без тебе не могу ни у по- стељу лећи“ () „усели се у душу мо- ју дубље него што ти мисао моја може следити“ () „и срце ће се моје испу- нити неисказаним миром небеским, и славиће бога у хору са херувимима и серафимима“ () „и напуниће се ср- це моје слатком љубављу према госпо- ду своме“ из 47 молитве на језеру светог николаја охридског и жичког манастир св георгија на западној обали (света земља), детаљ 16 5/2014 у трагању за савременим појмом ате- изма стићи ћемо до периода рене- сансе или препорода (фр renaissan- ce – препород) то је период у историји западноевропске свести и културе који започиње у xiii веку, на простору се- верне италије са ренесансом почиње велико интересовање европског човека за класичну антику свакако, ренесанса није донела савремени појам атеизма, али јесте учинила неке прве кораке у правцу јачања поверења у разум (ra- tio) и слабљење поверења у веру (fides) ренесанса представља извесну капију нечега што је доживело свој врхунац у просветитељству xviii века, са којим ћемо и добити појам атеизма какав да- нас срећемо у тих неколико векова, о којима ће- мо касније говорити, кристалисало се и једно јако чудно схватање односа бога и света тачније, гајио се један заборав темељног става који доносе библија, али и велики философ платон као ре- зултат тога, данас имамо једно помало „блентаво“ атеистичко позивање на на- уку као јединог и последњег судије све- му, па и божијој егзистенцији дакле, да ли наука може доказати постојање или непостојање бога? да ли њен напредак представља „опасност“ за веру у бо- га? савремени атеистички активизам управо на овакав начин држи науку као „аргумент“ погледајмо какав је хри- шћански одговор на ово питање односа бога (вере) и науке платоново и библијско схватање како смо рекли, темељна ствар која се у периоду од ренесансе до просветитељ- александар милојков у дијалогу са атеизмом заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окуси- ти смрти док не виде царство божи- је да је дошло у сили (мк 9, 1) господе, хоћеш ли у ово време успоставити цар- ство израиљево? а он им рече: није ва- ше знати времена и рокове које отац задржа у својој власти, него ћете при- мити силу кад сиђе свети дух на вас; и бићете ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 6–8) ако у цитату из јеванђеља по марку није било јасно у каквој сили, тј у ка- квом дејству ће царство божије доћи, онда одломак из дела апостолских от- клања сваку недоумицу: силазак цар- ства божијег је у силаску светога духа вратимо се на питање са почетка члан- ка (шта је циљ хришћанског живота?) и се сетимо да је одговор гласио: циљ хришћанског живота је улазак у цар- ство божије закључујемо да је циљ (хришћанског) живота примање бла- годати светога духа осим тога, следи да су христове параболе о царству бо- жијем, заправо најаутентичнија пнев- матологија (= учење о светоме духу) уверени смо да смисао христових бе- седа о царству божијем напросто бље- сне пред очима када их човек чита као параболе о благодатном дејству светога духа у човеку управо ће тумачење све- тописамских одломака у светлости тог сазнања бити наш задатак у наредним чланцима и за крај бисмо само желели да додамо: пре нашег уласка у царство божије (= други христов долазак) по- требно је да царство божије уђе у нас (= силазак светога духа у срце човеково)! ако рај није у самоме теби, никада не- ћеш ући у њега (ф м достојевски) аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији трагом христовим септембар/октобар 2014 17 ства (=период јачања неприкосновеног поверења у разум и емпиријско иску- ство) лагано заборављала, јесте однос бога и света, онако како га је објаснила библија али не само библија и, по при- роди ствари, потоњи свети оци цркве, већ и чувени философ платон интере- сантно, овде имамо једно прилично фино слагање от- кривењског (библија) и ум- ног (платон) платон је о вр- ховном добру говорио као о оном које је „са друге стра- не бића“, трансцендентно у том смислу, бога, творца, је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати бог је, дакле, јед- на извансветска стварност и као такав је трансценден- тан, недоступан опажању и појмовном схватању слично овоме тврдиће и библија, али још јасније и радикалније од платона као нико до тада, могли би- смо тако рећи, библија ће истаћи разлику и другост природа бога и света (тво- ревине) много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати богове из света правећи јасни раз- лику између нествореног бо- га и створеног света, библија ће утрти пут коначном рушењу мито- лошке слике света нећемо претерати ако кажемо да је велико питање да ли бисмо имали данашњу науку да није би- ло библијског (али свакако и философ- вера у бога и наука божанска геометрија: христос као архитекта свемира, илуминација на пергаменту, 13 век (codex vindobonensis 2554, f 1) „бога је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати“ платон верује и познаје бога онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен 18 5/2014 ског) ослобођења света од богова јер, да би човек испитивао творевину мо- рао је прво да престане да је се плаши да доживи творевину као творевину, да схвати да она није божанство да сунце и месец нису богови већ твар чак твар нижа од човека ове поруке управо до- носи библија, на својим првим страни- цама књиге постања демитологизујући свет и изгонећи божанско из света, библија представља бога као оног који није од овога света библијски израз за бога светац (јевр qadoš) управо то и означава – светац је онај који је други, другачији, одвојен од овога света као такав, бог је непри- ступачан, невидљив, несазнатљив, нео- писив, неисказив (јер, све ове сазнајне моћи тичу се познања овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међ
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
9
Свеска: 341 | Света Земља
...нам показује и пут за превазилажење сваког световногБЕЗАКОЊА
📌
превод са јелинског:
михаела јагер
св мученица татјана, новија грчка икона
(извор: http://wwwsaintgr)
јануар / фебруар 2015 13
но си пре
...нам показује и пут за превазилажење сваког световног
МЕТА инфо: Р:18555 К:146750 Д:81
| Свеска 341 |
Свеска: 341 | Света Земља
... све је то сматрала отпадом, ка- ко би имала христа и природно је што је свети химнописац забележио и ово: „бо- гатство пропадљиво, мученице, саврше- света мученица татјана света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом мученичким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња превод са јелинског: михаела јагер св мученица татјана, новија грчка икона (извор: http://wwwsaintgr) јануар / фебруар 2015 13 но си пренебрегла, на небесима нетруле- жно и вечно си усрдно тражила“ песме о светитељки не престају да нас подсећају на оно што се подразумева: то што је мо- гла да превазиђе дражи богатства, славе, тела, и да дође до мучеништва, јесте било могуће захваљујући томе што је и поред тога што је била „плодно тло“ за то дело- вала и свемоћна благодат божија а ка- жемо да се то подразумева јер сви знамо да је спасење човечије увек резултат два фактора: пре свега самога бога, који сна- жи човека, и свакако човека, чије „плод- но тло“ одговара на позив и то снажење божије „смрад тела и пламен греха, ча- сна, угасила си росом божанског духа ко- ји ти је садејствовао“ „одлучивши се без страха за ране, мучења и бичевања мно- гострука, мученице, благодат спасову си имала за сапутника који те укрепљује“ светитељка је, дакле, и пре него што је дошла до мучеништва, које је значило уклањање њене душевне снаге и лепоте, већ била украшена свим врлинама („чи- нећи добра дела украсила си се и добро- тама мучеништва“), толико да је „дивни духовни поредак и прекрасно благоче- шће носила“ није, дакле, случајно то што ју је наша црква даривала чашћу службе ђаконисе, првог реда свештенства, која је постојала тада у цркви, помагањем епи- скопу и свештеницима у човекољубљу и служењу различитим потребама људи, чак и у проповеди њена ревност у слу- жби и страдању свакако подсећа на прву мученицу и равноапостолну, свету те- клу „како је текла, тако си и ти, присно- памјатна, њену ревност подражавала“ света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом муче- ничким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња безакоње и мноштво зла у свету човек превазила- зи када остаје чврст у вери христовој, имајући спремност да и живот свој да за ту веру „реком крви твоје си исуши- ла потоке безакоња, блажена“ јер „гдје се умножи гријех, ондје се још већма умножи благодат“ отац јоргис дорбаракис ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу света татјана римска, минијатура из месецослова василија ii, 11 век 14 1/2015 (извор: http://dayspravoslavieru) материк ј една од највећих хришћанских све- тиња – легендарно копље легионара гаја касија (лонгина), којим је овај пробо груди распетог исуса христа, по предању налази се у јерменији најновија истраживања која су спро- вели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу управо њиме је био нанет уда- рац распетоме на крсту исусу христу у јеванђељу је записано да „му је један од војника копљем пробо ребра“ и тај војник, који се звао гај касије, рекао је: „заиста овај човјек бјеше праведник!“ по предању гај kасије је поверовао у христа и на крштењу је назван лонгин за проповед хришћанског учења он је доживео мученички крај и био просла- вљен као светитељ а његово копље је постало највећим драгуљем хришћан- ства у свету оно је познато као „лон- гиново копље“ или „копље судбине“ у ечмијадзину, духовној престоници јерменије, свето копље се чува у древ- ном храму сада је оно обезбеђено нај- савременијим системом разни цареви и владари у току две хиљаде година сматрали су да ће им оружје на коме је крв христова омогућити да управљају светом историјске хронике сведоче о томе да су многи владари били убеђени да располажу оригиналним „копљем судбине“ и прославили су се као вели- ки освајачи „копље судбине“ је тобоже боравило и у хитлеровим рукама историчари сведоче да је још у младости мистич- ки настројени адолф, сатима стајао у бечком музеју историје уметности пред витрином у којој је било изложе- но „лонгиново копље“ пошто је аустрија постала делом те- риторије трећег рајха, хитлер је про- гласио ову реликвију „ризницом импе- рије“ и веровао је да ће њиме поробити читав свет започињући други светски рат, он је слепо веровао у непобеди- ву мистичку силу реликвије постоји документ који потврђује да је 1945 г наредио да се „копље судбине“ упути подморницом на антарктик, али то ни- је успело – јер је последњих дана рата реликвија сакривена у једном бунару у нирнбергу ово тзв „копље судбине“, пронашли су американци и 1946 го- дине вратили у аустрију но гласине о томе да је оригинално копље остало у сад, а да се у бечу налази само ње- гова копија, кружиле су све до 2003 г, копље лонгиново најновија истраживања која су спровели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу превод са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2015 15 светиње када је било спроведено брижљиво ис- траживање реликвије показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбиције о го- сподарењу над светом, врло стара (vii век), али да представља само копију ко- пља лонгиновог друге копије – реликвије, сачува- не у ватикану и кракову, пока- зале су се још каснијим копи- јама научници су дошли до закључка да је истинско ко- пље лонгиново само оно које се чува у јерменији постоји доказ тога да је христу рана била нанесе- на управо тим копљем он је на знаменитој торинској плаштаници на жуто-бе- лој позадини одсликан је мрко-црвеном бојом ње- гов лик и фигура са траго- вима рана експерти криминали- стике, проучавајући пла- штаницу, установили су да је човек који је био умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4, 5 цм између ребара по мишљењу лекара, копље је про- било плућну марами- цу, плућно крило и по- вредило срце испод ране на плаштаници нађена је мрља крви, групе а+ по мишљењу зна- лаца древног оруж- ја, судбински уда- рац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (ко- њице) – тзв „пилумом“ овде се ради о трагу „лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од 3 века лонгиново копље из ечмијаздина (фото: википедија) 16 1/2015 светиње копља типа „лонхе“, које су употре- бљавали легионари војних гарнизона као што је познато из јеванђеља, сол- дати који су спроводили казну били су легионари копље које се чува у ечмијадзину тач- но одговара размерама ране доцније је на његовом шиљку био прикован крст но ово оружје је било исковано још пре казне над христом! „лонгиново копље“ се чува на јермен- ској земљи од 3 века, прича јерменски епископ езра – „подсећам да је јерме- нија прва држава у свету у којој је хри- шћанска религија постала државном, још 301 године ечмијадзин у преводу са јерменског означава ‘место силаска јединородног’ наш народ сматра да је овде произашло друго јављање исуса христа после његовог васкрсења“ историја овог копља истражује се од саме голготе до 13 века оно се чува- ло у обитељи гегардаванк, а потом је реликвија пренета у ечмијадзински храм монаси је чувају као највећу драгоценост помоливши се поред ње- га, верујући се исцељују чак и од рака ова реликвија ниједном није допадала у руке зликоваца који су хтели да по- робе човечанство изабрани део текста из часописа руски дом, априлски број, 2007 г распеће христово, илуминација из рабулиног јеванђеља, пергамент, 6 век изнад главе војника налази се натпис на грчком: λογινοс (лонгин) (извор: википедија) јануар / фебруар 2015 17 личност старца тадеја тешко је опи- сати и разумети на прави начин ако се не узме у обзир његов однос према молитви молитва је била нераз- двојиви део његовог бића она као да је урасла у његову личност била је начин његовог постојања, његов modus vivendi велики део својих беседа отац тадеј је посвећивао значају и улози молитве ис- куство унутрашње непрекидне молитве које је имао још као искушеник у миљ- ковом манастиру суштински је одреди- ло његов лични однос према молитви за њега молитва није била обавеза, пуко монашко правило или, не дај боже, само след рутински изговорених речи моли- твом је изражавао и сведочио своју веру у бога за њега је молитва била израз љу- бави према богу, пут и начин остварива- ња заједнице и јединства са богом четворостепена молитва објашњавајући стање непрекидне уну- трашње молитве отац је наводио тума- чење св исака сирина о четворостепе- ној молитви први степен молитве јесу прочитане или изговорене речи, други степен је умна молитва која подразуме- ва пажњу и сабраност ума, трећи степен је умно-срдачна молитва када умом си- лазимо у срце и када се човек молитвом у срцу сједињује са господом св исак сирин, један од учитеља и претеча иси- хазма, говори и о четвртом степену мо- литве као непрекидном молитвеном ста- њу душе какво поседују само анђели на небу и само понеки божији изабраници међу људима такво искуство непрекид- не унутрашње молитве за оца тадеја по- стаје идеал према којем је био окренут целог живота молитвени пример тежња да се молитвом што више при- ближи господу била је видљива у начи- ну како се молио његово присуство на службама утицало је на молитвено рас- положење присутних када је служио у олтару или за певницом увек се осећао свечани мир нико није проговарао ни реч, сви су са пажњом пратили ток слу- жбе, молећи се у себи када није служио у олтару или за пев- ницом, стајао је заједно са верницима молећи се углавном затворених очију, повучено у једном од углова цркве отац је знао да у појединим тренуцима током службе учини појасни поклон, остајући у том положају дуже времена на први поглед, чинило се као да је био одсутан или пренесен у неко више духовно ста- ње међутим, ако би певница почела да „шкрипи“ одмах би реаговао опомињу- отац тадеј и молитва молитва је израз љубави према богу, пут и начин остваривања заједнице и јединства са богом виктор вицановић 18 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот ћи братију шта и како треба певати то значи да је увек пажљиво пратио ток службе и да је скоро све службе знао на- памет није дозвољавао импровизације и прескакања када је био за певницом молио се и певао свим срцем, мада није имао велике гласовне могућности (пре свега јер је био плућни болесник) ње- гово тихо умилно појање дотицало је срца присутних верника отац је шале- ћи се (али и мислећи озбиљно) говорио да „бог добро чује“ то је била, између осталог, својеврсна критичка опаска за често (пре)гласно немолитвено (хор- ско) певање у нашим црквама речи поуке вернике је једноставним речима под- учавао како да се моле упућивао је на то да се молитва изговара са пуном па- жњом, да буде од срца и са чврстим уве- рењем да бог „чује“ сваку реч моли- тве благодат духа светог налази се у речима молитве ако би се речи моли- тве читале н е п а жљи - во, пребрзо или површно (гласно или у себи – свејед- но), онда моли- тва не би имала силу и снагу – не би била искрено обра- ћање богу штавише, таква би молитва пред- стављала израз ду- ховне хладноће, од- носно одсуство неопходног страхопо- штова- ња према богу упозоравајуће у том сми- слу звуче речи св јована кронштатског: „пазимо да нам молитва не буде на грех“ неупућени и неуки људи глагол моли- ти могу разумети у негативном контек- сту као да је ту неко подређен и да моли неког изнад за милост у нашем народу постоји „поносна“ реченица: „нећу ја никог да молим“ нажалост, код многих та се узречица односи и на бога веро- ватно имајући то у виду, отац тадеј је саветовао да се господу обраћамо као најбољем пријатељу, са уверењем да ће нам господ као најбољи пријатељ иза- ћи у сусрет и помоћи дакле, ту у првом плану не би био однос субординације већ пријатељски однос о коме је и сам господ говорио: „а кажем вама, пријатељима својим“ (лк 12, 4), или „више вас не на- зивам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао при- јатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) тајновиделац задивљујућа је била очева способ- ност да сагледа и процени, да се тако изразимо, „молитвени капацитет“ другог човека, било да је у питању монах, свештеник или мирјанин као тајновидац и прозорљив, знајући „шта се крије у чове- ку“ (јн 2, 25), могао је да осети и процени молитвеност особе са којом је ступао у разговор интересантно да је стање не- прекидне умно-срдач- не молитве от- крив а о к о д јануар / фебруар 2015 19 обичних, скромних и једноставних људи то је за њега била велика радост инсисти- рао је на сталној исусовој молитви када му је било откривено да неко поседује та- кву молитву није крио своје задовољство своја сазнања и радост делио је са дру- гима, подстичући их на тај начин да буду ревносни у молитви ипак, у подучавању умно-срдачној молитви отац је био врло обазрив упозоравајући да се исусова мо- литва не изговара „на силу“, механички, по сто, двеста или хиљаду пута на дан, попут какве мантре, јер такав приступ може до- вести до озбиљних психичких проблема, поготово ако се иза тога крије мотиваци- ја за досезањем „виших духовних стања“ или „духовних дарова“ – „инстант свети- тељство“ суштина исусове молитве јесте искрено покајничко осећање („помилуј ме грешног“), како би се човек истински смирио пред богом али, исусова молитва има и радосну компоненту: она је љубавни позив богу, она изражава тежњу да се увек буде у близини и заједници са богом отац тадеј је имао обичај да духовне поуке изрази кроз параболе – кратке, че- сто духовите симболичке примере тако је за сталну исусову молитву користио поређење са „телефонском централом“: „када нисмо у директној вези са центра- лом, онда нам се са стране умећу неки шумови и гласови изазивајући сметње на везама“ – говорио је отац био је то илустративан пример како треба сачува- ти молитвено расположење, како свагда треба бити окренут ка господу и тако се (од)бранити од лоших помисли очева вера у бога изнедрила је у ње- му љубав према богу, а љубав неутољи- ву жеђ за богом, жеђ за богом искрену, дубоку и непрекидну молитву, а молитва смирење пред богом, а смирење духов- не дарове то је била духовна вертикала старца тадеја аутор је психолог у деветој београдској гимназији монашки живот је посвећен лич- ном опитовању духа светог кроз послушност, сиромаштво и целомудреност, то јест преко три за- вета које монах испуњава по упутстви- ма и руководством свог духовног оца настанак монаштва датира од времена кад је хришћанство добило статус др- жавне религије римско царство је у сво- ме уређењу одувек имало државно рели- гију и то је био важан чинилац у самоме царству миланским едиктом св цара константина 313 године хришћанство добија слободу вероисповедања, а неду- го потом постаје и државна вера након ових догађаја, велики број људи улази у црквени живот многи хришћани су у том тренутку имали потребу да сачува- ју свој хришћански етос од евентуалног разводњавања, од људи којима је хри- шћанство до тада било страно након прва три века хришћанства дошло је до извесног слабљења црквене дисциплине и посвећености вери многи у цркви се нису мирили са таквим стањем ствари за њих вера у христа није била „успутна делатност“, већ основни, а често и једини циљ у животу међу оце источног мона- штва убрајају се: св антоније велики, оснивач отшелничког (пустињског) мо- наштва и свети пахомије, оснивач ки- новијског (општежитељног) монаштва а св василије велики и св јован каси- јан су оци који су највише заслужни за почетно уређење монашких заједница и давање аутентичног црквеног карактера монашком етосу што се тиче црквеноправног норми- рања монашког живота, оно настаје оног тренутка када почиње развој киновиј- ског монаштва, из потребе да се пропи- шу правила која ће регулисати начин милош в маринковић 20 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот црквеноправне теме њиховог живота у манастиру, њихове међусобне односе и њихов положај пре- ма манастирском старешинству и епи- скопу најстарија написана правила ко- ја регулишу монашки живот су правила св пахомија великог, написана око 325 године укупно је 194 правила, од којих су 142 конкретна правила, а 54 разјашње- ња истих ова правила се тичу молитве, заједничке трпезе, занимања и уопште монашког живота у манaстиру као и основних услова који су потребни да би неко постао монах1 међутим, правила св пахомија се нису детаљно дотицала свих аспеката монашког живота пот- пунија правила, у форми питања и од- говора, доноси св василије велики око 362 године као изворе за своја правила св василије је користио свето писмо, до тада донесене каноне и правила св пахомија василијева опширна правила у 55 поглавља расправљају о најзначај- нијим претпоставкама и делатностима подвижништва, љубави, послушања, уз- држања и слично као темељ монашког 1 еп др никодим милаш, црквено право, стр 691 живљења василије поставља љубав пре- ма богу и према ближњему док збир- ка ових правила одређује општа начела друштвеног живота монаха, 313 малих правила (кратка правила) приступају њиховој примени у свакодневном живо- ту, дајући одговор на свако појединачно питање св василије је касније припре- мио друго издање тих правила, које је било допуњено и као додатак имало са- вете монасима и савете монахињама збирку је на послетку обогатио додава- њем моралних правила, и у таквом обли- ку послао ју је својим монасима у понт2 свети василије је у потпуности загова- рао црквени карактер монашког живота он је стремио ка тoмe да монаштво које се формирало у то доба, не формира ван контекста цркве као секта ригорозних аскета, већ као саставни део црквеног организма у василијевим правилима се не помиње реч „монах“ и не говори се о монаштву као о издвојеној групи љу- ди из цркве његова правила су била 2 св василије велики, шестоднев (предговор: пана- јотис христу) монаштво из црквеноправне перспективе најстарија написана правила која регулишу монашки живот су правиласв пахомија великог, написана око 325 године јануар / фебруар 2015 21 намењена свим хришћани- ма које је занимао аскетски живот, а тек када се заврши- ло формирање монаштва као институције, она су се почела примењивати као монашка правила и постала су тако- ђе основа свих манастирских устава на истоку велика за- слуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово, ни после његовог вре- мена, није постао парацркве- ни покрет, већ је остало уну- тар цркве историчари имају право када указују на то да је св василије ставио посебан акценат на интеграцију мо- нашких обитељи у живот цр- кве, и на потчињеност и по- слушност монаха надлежном епископу свети григорије богослов јасно говори о васи- лију као ствараоцу манастира и обитељи који институцио- нално нису биле одељене од цркве василију је пало у дело да споји идеал живота у оби- тељи са пустиножитељством, и делатност са философијом св василије велики је отац цркве који је иза себе оставио многобројна дела на корист и изграђивање цркве божије он је имао богато књижевно и научно образовање и на складан начин је спојио практичан ум, филозофско мишљење и акривију3 по- што у овом тексту нисмо у могућности да се бавимо василијевим делом у цели- ни, овде ћемо се задржати на канонско- правном аспекту његових дела у односу на монаштво што се тиче канона у који су доступни у српском преводу, у првој и 3 иларион алфејев, монаштво – живот и учење св григорија богослова, преузето са сајта http://www verujemorg другој канонској посланици амфилохију иконијском могу се наћи канони који су упућени монасима у 6, 19, и 20 канонону св василије говори највише о безбрачно- сти као монашком завету, као и о покајној дисциплини (епитимији) за оне монахе које прекрше завет василијева монашка правила послужи- ла су као основа канонима који су доне- ли потоњи васељенски и помесни сабори, а који се тичу монaштва о монаштву се детаљније расправља тек на четвртом васељeнском сабору 451 године у халки- дону у време монофизитства показале су са чина монашења у манастиру средиште (епархија банатска) 22 1/2015 црквеноправне теме се у цркви смутње које су изазвали они монаси који су били следбеници те јереси, користећи се својим дотадашњим поло- жајем обзиром на ову чињеницу, халки- донски сабор је нашао за нужно да ка- нонским путем уреди положај монаштва у цркви основна правила халкидонског сабора, која се тичу монаштва су следећа: 1) никакав манастир се не може сагра- дити без дозволе надлежног епископа; 2) епископ има надзор над свим манасти- рима и монасима; 3) монашки завети су обавезни за све монахе; 4) монаси се не могу бавити световним пословима, осим уколико епископ ово дозволи ради потре- бе цркве4 у шестом веку монаштвом се бави и државно законодавство неколико нове- ла цара јустинијана подробније развијају поменуте одредбе халкидонског сабора овим одредбама се бави и петошести (трулски) сабор, спомињући и покај- ну дисциплину за оне које их прекрше5 монаштвом се бави и седми васељенски сабор, највише у смислу уређења мана- стира, јер су многи манастири у то вре- ме (иконоборне јереси) били разорени и монаштво расејано6 што се тиче канона донесених на помесним саборима, они углавном не уносе новине по питању мо- наштва, већ детаљније разрађује каноне васељенских сабора што се тиче наше помесне цркве, поред канона, свети ар- хијерејски сабор је као законодавно тело које доноси правила за живот монаштва по чл 69 ст 15, донео уредбу за унутра- шњи и спољашњи манастирски живот 1963 године, са укупно 77 чланова ова 4 видети следеће каноне iv васељенског сабора: 3, 4, 7, 8 и 16 5 видети каноне трулског сабора: 40–49 6 видети следеће каноне vii васељенског сабора: 17–22 уредба се ослања на каноне васељенских и помесних сабора и каноне светих ота- ца, као и на поуке светих отаца које се тичу монашког живота, а не спадају у каноне овде су детаљно обрађене поје- диности који се тичу монашког живота, као што су: путеви спасења у монашком животу, дужности и дисциплина у мана- стиру, заједничка трпеза такође, уредба доноси и покајну дисциплину за монахе који са нађу да не испуњавају своје ду- жности ваљано напослетку, треба истаћи да канонско предање цркве, указује на аскетски ка- рактер монаштва ово чини с обзиром на чињеницу да су сви призвани на спасење кроз подвижништво гледано из ове пер- спективе, сваки хришћанин је позван да буде аскета иако је аскеза заједничко на- значење и монаха као оних који су у браку, постоји разлика у врсти аскезе и начину на који се она спроводи осим овог ука- зивања на аскетизам, канонско предање у односу на монаштво, јесте чувар поретка цркве, чувар заједништва цркве, прави путоказ на путу спасења некоме ко се определио да до царства и дома очевог иде путем монаштва аутор је вероучитељ у архиепископији београдско–карловачкој велика заслуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово време ни после његовог времена, није постао парацрквени покрет, већ је остао унутар цркве јануар / фебруар 2015 23 многи мисле да су свети оци и учитељи цркве своју науку ба- зирали искључиво на светом писму с тиме се не можемо у потпуно- сти сложити, јер рани светоотачки спи- си јасно сведоче да су они високо ценили мудрост добијену и из световних књига таква сведочанства налазимо код ирине- ја лионског, тертулијана, пантена, васи- лија великог, григорија ниског, григорија богослова разлога за то је више важну улогу у томе имају околности у којима су живели и радили ови оци и учитељи цр- кве, као и чињеница да је хришћанство од свог почетка било на удару критике и да је морало наћи начина да се избори, од- говори на њих, сукоби се са јудаизмом и јелинизмом по овом питању предњачио је климент александријски довољно је рећи да је он прву књигу стромата посветио тој теми ако искључимо свето писмо, у времену климентовог живота и рада (крај ii века) скоро да није било хришћанске литерату- ре с друге стране, ту је била александриј- ска библиотека са око 700 000 књига раз- личитог садржаја, преко којих је климент могао да упозна разна учења и културе ова околност неоспорно је допринела из- градњи климентовог става о књизи и од- носу према световној литератури сам климент био је веома образован човек једнако добро познавао је јелин- ску философију, књижевност, митоло- гију, као и јеретичке списе о светом писму да и не говоримо као управитељ катихетске школе у александрији, исто је очекивао и од својих полазника чита- ње светог писма у школи било је главно ипак, климент узима у обзир да ученици, који похађају школу, долазе из свих кла- са; да су неки дошли у потрази за исти- ном, неки из чисте радозналости, неки су били приморани, те уводи обавезно коришћење световне литературе кли- ментова идеја била је да световне науке стави у службу божју, сматрајући да од њих можемо имати корист као средство, а не циљ оне могу бити само слушкиње на путу ка истинској науци „заповести и припремне поуке такође представљају путеве и средства за живот, врата која во- де у живот“1 нешто касније, у истом делу, појашњава: „јасно је да припремне науке, које слободни јелини изучавају напоредо са философијом, долазе од бога ипак, то 1 климент александријски, стромате, оци и учите- љи цркве, том i, прев миливој мијатов, хришћанска мисао, нови сад, 2007, стр 49 1800 година од живота и рада климента александријског „реч је једнако спаситељна као и дело“ св климент александријски мр драгана тодоровић климентов однос према световној литератури 24 1/2015 хришћанска етика происхођење не треба схватити тако као да бог поучава људе кроз њих, него тако да оне слично киши непрестано росе и влаже плодовиту основу и стајско ђубри- во и кровове кућа због тога киша тих на- ука једнако утиче на раст и плеве и пше- нице дејством те кише нараста и смоква на студенцу, али и друго мање дрвеће и растиње те случајне науке које ничу на њиви душа људских, дејством овакве ки- ше, бивају много лепше од плодова ње- них једним и истоветним благотворним дејством те кише, условљено је рађање и случајних плодова човековог духа и пло- дова обрађене његове основе, али први плодови немају вредност као ови послед- њи, пошто они обично вену или бивају насилно почупани“2 овакве своје ставо- ве поткрепио је јеванђелским мислима; као пример наводи господњу причу о се- јачу и семену и објашњава: „обрадиво зе- мљиште у овој причи означава људе, а зе- мљорадник у пољу јесте једини бог који, почев од стварања света, стално сеје семе, постојано га орошавајући божанственим логосом сва зрна имају добро својство, али различита времена и разноврсност засејаног поља, утичу на различитост плодова њихових“3 употреба световне литературе и све- товних наука за климента александриј- ског није значила безусловно прихвата- ње њиховог садржаја на више места у својим списима климент упозорава да је важно бити обазрив коришћење светов- не литературе носи опасност хришћани- ма да се изгубе у њима и забораве да је служење богу изнад свих наука „није добро остављати здраво и истинито уче- ње, зарад учења обавијеног лажима и 2 исто, стр 49 3 исто сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог
... све је то сматрала отпадом, ка- ко би имала христа и природно је што је свети химнописац забележио и ово: „бо- гатство пропадљиво, мученице, саврше- света мученица татјана света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом мученичким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња превод са јелинског: михаела јагер св мученица татјана, новија грчка икона (извор: http://wwwsaintgr) јануар / фебруар 2015 13 но си пренебрегла, на небесима нетруле- жно и вечно си усрдно тражила“ песме о светитељки не престају да нас подсећају на оно што се подразумева: то што је мо- гла да превазиђе дражи богатства, славе, тела, и да дође до мучеништва, јесте било могуће захваљујући томе што је и поред тога што је била „плодно тло“ за то дело- вала и свемоћна благодат божија а ка- жемо да се то подразумева јер сви знамо да је спасење човечије увек резултат два фактора: пре свега самога бога, који сна- жи човека, и свакако човека, чије „плод- но тло“ одговара на позив и то снажење божије „смрад тела и пламен греха, ча- сна, угасила си росом божанског духа ко- ји ти је садејствовао“ „одлучивши се без страха за ране, мучења и бичевања мно- гострука, мученице, благодат спасову си имала за сапутника који те укрепљује“ светитељка је, дакле, и пре него што је дошла до мучеништва, које је значило уклањање њене душевне снаге и лепоте, већ била украшена свим врлинама („чи- нећи добра дела украсила си се и добро- тама мучеништва“), толико да је „дивни духовни поредак и прекрасно благоче- шће носила“ није, дакле, случајно то што ју је наша црква даривала чашћу службе ђаконисе, првог реда свештенства, која је постојала тада у цркви, помагањем епи- скопу и свештеницима у човекољубљу и служењу различитим потребама људи, чак и у проповеди њена ревност у слу- жби и страдању свакако подсећа на прву мученицу и равноапостолну, свету те- клу „како је текла, тако си и ти, присно- памјатна, њену ревност подражавала“ света татјана нас подучава својом љубављу према христу и својом муче- ничким примером, а између осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног безакоња безакоње и мноштво зла у свету човек превазила- зи када остаје чврст у вери христовој, имајући спремност да и живот свој да за ту веру „реком крви твоје си исуши- ла потоке безакоња, блажена“ јер „гдје се умножи гријех, ондје се још већма умножи благодат“ отац јоргис дорбаракис ни мач ни огањ ни ране ни невоље ни глад, ни било који вид мучења, није ослабило њену љубав према господу света татјана римска, минијатура из месецослова василија ii, 11 век 14 1/2015 (извор: http://dayspravoslavieru) материк ј една од највећих хришћанских све- тиња – легендарно копље легионара гаја касија (лонгина), којим је овај пробо груди распетог исуса христа, по предању налази се у јерменији најновија истраживања која су спро- вели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу управо њиме је био нанет уда- рац распетоме на крсту исусу христу у јеванђељу је записано да „му је један од војника копљем пробо ребра“ и тај војник, који се звао гај касије, рекао је: „заиста овај човјек бјеше праведник!“ по предању гај kасије је поверовао у христа и на крштењу је назван лонгин за проповед хришћанског учења он је доживео мученички крај и био просла- вљен као светитељ а његово копље је постало највећим драгуљем хришћан- ства у свету оно је познато као „лон- гиново копље“ или „копље судбине“ у ечмијадзину, духовној престоници јерменије, свето копље се чува у древ- ном храму сада је оно обезбеђено нај- савременијим системом разни цареви и владари у току две хиљаде година сматрали су да ће им оружје на коме је крв христова омогућити да управљају светом историјске хронике сведоче о томе да су многи владари били убеђени да располажу оригиналним „копљем судбине“ и прославили су се као вели- ки освајачи „копље судбине“ је тобоже боравило и у хитлеровим рукама историчари сведоче да је још у младости мистич- ки настројени адолф, сатима стајао у бечком музеју историје уметности пред витрином у којој је било изложе- но „лонгиново копље“ пошто је аустрија постала делом те- риторије трећег рајха, хитлер је про- гласио ову реликвију „ризницом импе- рије“ и веровао је да ће њиме поробити читав свет започињући други светски рат, он је слепо веровао у непобеди- ву мистичку силу реликвије постоји документ који потврђује да је 1945 г наредио да се „копље судбине“ упути подморницом на антарктик, али то ни- је успело – јер је последњих дана рата реликвија сакривена у једном бунару у нирнбергу ово тзв „копље судбине“, пронашли су американци и 1946 го- дине вратили у аустрију но гласине о томе да је оригинално копље остало у сад, а да се у бечу налази само ње- гова копија, кружиле су све до 2003 г, копље лонгиново најновија истраживања која су спровели стручњаци из велике британије потврдила су да се ради о оригиналном копљу превод са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2015 15 светиње када је било спроведено брижљиво ис- траживање реликвије показало се да је она која је прошла кроз руке многих владара, који су гајили амбиције о го- сподарењу над светом, врло стара (vii век), али да представља само копију ко- пља лонгиновог друге копије – реликвије, сачува- не у ватикану и кракову, пока- зале су се још каснијим копи- јама научници су дошли до закључка да је истинско ко- пље лонгиново само оно које се чува у јерменији постоји доказ тога да је христу рана била нанесе- на управо тим копљем он је на знаменитој торинској плаштаници на жуто-бе- лој позадини одсликан је мрко-црвеном бојом ње- гов лик и фигура са траго- вима рана експерти криминали- стике, проучавајући пла- штаницу, установили су да је човек који је био умотан у ову тканину задобио рану од копља, дубине 4, 5 цм између ребара по мишљењу лекара, копље је про- било плућну марами- цу, плућно крило и по- вредило срце испод ране на плаштаници нађена је мрља крви, групе а+ по мишљењу зна- лаца древног оруж- ја, судбински уда- рац није могао бити нанет дугачким и тешким римским копљем „хаста“ или копљем гардиста (ко- њице) – тзв „пилумом“ овде се ради о трагу „лонгиново копље“ се чува на јерменској земљи од 3 века лонгиново копље из ечмијаздина (фото: википедија) 16 1/2015 светиње копља типа „лонхе“, које су употре- бљавали легионари војних гарнизона као што је познато из јеванђеља, сол- дати који су спроводили казну били су легионари копље које се чува у ечмијадзину тач- но одговара размерама ране доцније је на његовом шиљку био прикован крст но ово оружје је било исковано још пре казне над христом! „лонгиново копље“ се чува на јермен- ској земљи од 3 века, прича јерменски епископ езра – „подсећам да је јерме- нија прва држава у свету у којој је хри- шћанска религија постала државном, још 301 године ечмијадзин у преводу са јерменског означава ‘место силаска јединородног’ наш народ сматра да је овде произашло друго јављање исуса христа после његовог васкрсења“ историја овог копља истражује се од саме голготе до 13 века оно се чува- ло у обитељи гегардаванк, а потом је реликвија пренета у ечмијадзински храм монаси је чувају као највећу драгоценост помоливши се поред ње- га, верујући се исцељују чак и од рака ова реликвија ниједном није допадала у руке зликоваца који су хтели да по- робе човечанство изабрани део текста из часописа руски дом, априлски број, 2007 г распеће христово, илуминација из рабулиног јеванђеља, пергамент, 6 век изнад главе војника налази се натпис на грчком: λογινοс (лонгин) (извор: википедија) јануар / фебруар 2015 17 личност старца тадеја тешко је опи- сати и разумети на прави начин ако се не узме у обзир његов однос према молитви молитва је била нераз- двојиви део његовог бића она као да је урасла у његову личност била је начин његовог постојања, његов modus vivendi велики део својих беседа отац тадеј је посвећивао значају и улози молитве ис- куство унутрашње непрекидне молитве које је имао још као искушеник у миљ- ковом манастиру суштински је одреди- ло његов лични однос према молитви за њега молитва није била обавеза, пуко монашко правило или, не дај боже, само след рутински изговорених речи моли- твом је изражавао и сведочио своју веру у бога за њега је молитва била израз љу- бави према богу, пут и начин остварива- ња заједнице и јединства са богом четворостепена молитва објашњавајући стање непрекидне уну- трашње молитве отац је наводио тума- чење св исака сирина о четворостепе- ној молитви први степен молитве јесу прочитане или изговорене речи, други степен је умна молитва која подразуме- ва пажњу и сабраност ума, трећи степен је умно-срдачна молитва када умом си- лазимо у срце и када се човек молитвом у срцу сједињује са господом св исак сирин, један од учитеља и претеча иси- хазма, говори и о четвртом степену мо- литве као непрекидном молитвеном ста- њу душе какво поседују само анђели на небу и само понеки божији изабраници међу људима такво искуство непрекид- не унутрашње молитве за оца тадеја по- стаје идеал према којем је био окренут целог живота молитвени пример тежња да се молитвом што више при- ближи господу била је видљива у начи- ну како се молио његово присуство на службама утицало је на молитвено рас- положење присутних када је служио у олтару или за певницом увек се осећао свечани мир нико није проговарао ни реч, сви су са пажњом пратили ток слу- жбе, молећи се у себи када није служио у олтару или за пев- ницом, стајао је заједно са верницима молећи се углавном затворених очију, повучено у једном од углова цркве отац је знао да у појединим тренуцима током службе учини појасни поклон, остајући у том положају дуже времена на први поглед, чинило се као да је био одсутан или пренесен у неко више духовно ста- ње међутим, ако би певница почела да „шкрипи“ одмах би реаговао опомињу- отац тадеј и молитва молитва је израз љубави према богу, пут и начин остваривања заједнице и јединства са богом виктор вицановић 18 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот ћи братију шта и како треба певати то значи да је увек пажљиво пратио ток службе и да је скоро све службе знао на- памет није дозвољавао импровизације и прескакања када је био за певницом молио се и певао свим срцем, мада није имао велике гласовне могућности (пре свега јер је био плућни болесник) ње- гово тихо умилно појање дотицало је срца присутних верника отац је шале- ћи се (али и мислећи озбиљно) говорио да „бог добро чује“ то је била, између осталог, својеврсна критичка опаска за често (пре)гласно немолитвено (хор- ско) певање у нашим црквама речи поуке вернике је једноставним речима под- учавао како да се моле упућивао је на то да се молитва изговара са пуном па- жњом, да буде од срца и са чврстим уве- рењем да бог „чује“ сваку реч моли- тве благодат духа светог налази се у речима молитве ако би се речи моли- тве читале н е п а жљи - во, пребрзо или површно (гласно или у себи – свејед- но), онда моли- тва не би имала силу и снагу – не би била искрено обра- ћање богу штавише, таква би молитва пред- стављала израз ду- ховне хладноће, од- носно одсуство неопходног страхопо- штова- ња према богу упозоравајуће у том сми- слу звуче речи св јована кронштатског: „пазимо да нам молитва не буде на грех“ неупућени и неуки људи глагол моли- ти могу разумети у негативном контек- сту као да је ту неко подређен и да моли неког изнад за милост у нашем народу постоји „поносна“ реченица: „нећу ја никог да молим“ нажалост, код многих та се узречица односи и на бога веро- ватно имајући то у виду, отац тадеј је саветовао да се господу обраћамо као најбољем пријатељу, са уверењем да ће нам господ као најбољи пријатељ иза- ћи у сусрет и помоћи дакле, ту у првом плану не би био однос субординације већ пријатељски однос о коме је и сам господ говорио: „а кажем вама, пријатељима својим“ (лк 12, 4), или „више вас не на- зивам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао при- јатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) тајновиделац задивљујућа је била очева способ- ност да сагледа и процени, да се тако изразимо, „молитвени капацитет“ другог човека, било да је у питању монах, свештеник или мирјанин као тајновидац и прозорљив, знајући „шта се крије у чове- ку“ (јн 2, 25), могао је да осети и процени молитвеност особе са којом је ступао у разговор интересантно да је стање не- прекидне умно-срдач- не молитве от- крив а о к о д јануар / фебруар 2015 19 обичних, скромних и једноставних људи то је за њега била велика радост инсисти- рао је на сталној исусовој молитви када му је било откривено да неко поседује та- кву молитву није крио своје задовољство своја сазнања и радост делио је са дру- гима, подстичући их на тај начин да буду ревносни у молитви ипак, у подучавању умно-срдачној молитви отац је био врло обазрив упозоравајући да се исусова мо- литва не изговара „на силу“, механички, по сто, двеста или хиљаду пута на дан, попут какве мантре, јер такав приступ може до- вести до озбиљних психичких проблема, поготово ако се иза тога крије мотиваци- ја за досезањем „виших духовних стања“ или „духовних дарова“ – „инстант свети- тељство“ суштина исусове молитве јесте искрено покајничко осећање („помилуј ме грешног“), како би се човек истински смирио пред богом али, исусова молитва има и радосну компоненту: она је љубавни позив богу, она изражава тежњу да се увек буде у близини и заједници са богом отац тадеј је имао обичај да духовне поуке изрази кроз параболе – кратке, че- сто духовите симболичке примере тако је за сталну исусову молитву користио поређење са „телефонском централом“: „када нисмо у директној вези са центра- лом, онда нам се са стране умећу неки шумови и гласови изазивајући сметње на везама“ – говорио је отац био је то илустративан пример како треба сачува- ти молитвено расположење, како свагда треба бити окренут ка господу и тако се (од)бранити од лоших помисли очева вера у бога изнедрила је у ње- му љубав према богу, а љубав неутољи- ву жеђ за богом, жеђ за богом искрену, дубоку и непрекидну молитву, а молитва смирење пред богом, а смирење духов- не дарове то је била духовна вертикала старца тадеја аутор је психолог у деветој београдској гимназији монашки живот је посвећен лич- ном опитовању духа светог кроз послушност, сиромаштво и целомудреност, то јест преко три за- вета које монах испуњава по упутстви- ма и руководством свог духовног оца настанак монаштва датира од времена кад је хришћанство добило статус др- жавне религије римско царство је у сво- ме уређењу одувек имало државно рели- гију и то је био важан чинилац у самоме царству миланским едиктом св цара константина 313 године хришћанство добија слободу вероисповедања, а неду- го потом постаје и државна вера након ових догађаја, велики број људи улази у црквени живот многи хришћани су у том тренутку имали потребу да сачува- ју свој хришћански етос од евентуалног разводњавања, од људи којима је хри- шћанство до тада било страно након прва три века хришћанства дошло је до извесног слабљења црквене дисциплине и посвећености вери многи у цркви се нису мирили са таквим стањем ствари за њих вера у христа није била „успутна делатност“, већ основни, а често и једини циљ у животу међу оце источног мона- штва убрајају се: св антоније велики, оснивач отшелничког (пустињског) мо- наштва и свети пахомије, оснивач ки- новијског (општежитељног) монаштва а св василије велики и св јован каси- јан су оци који су највише заслужни за почетно уређење монашких заједница и давање аутентичног црквеног карактера монашком етосу што се тиче црквеноправног норми- рања монашког живота, оно настаје оног тренутка када почиње развој киновиј- ског монаштва, из потребе да се пропи- шу правила која ће регулисати начин милош в маринковић 20 1/2015 какве су ти мисли, такав ти је живот црквеноправне теме њиховог живота у манастиру, њихове међусобне односе и њихов положај пре- ма манастирском старешинству и епи- скопу најстарија написана правила ко- ја регулишу монашки живот су правила св пахомија великог, написана око 325 године укупно је 194 правила, од којих су 142 конкретна правила, а 54 разјашње- ња истих ова правила се тичу молитве, заједничке трпезе, занимања и уопште монашког живота у манaстиру као и основних услова који су потребни да би неко постао монах1 међутим, правила св пахомија се нису детаљно дотицала свих аспеката монашког живота пот- пунија правила, у форми питања и од- говора, доноси св василије велики око 362 године као изворе за своја правила св василије је користио свето писмо, до тада донесене каноне и правила св пахомија василијева опширна правила у 55 поглавља расправљају о најзначај- нијим претпоставкама и делатностима подвижништва, љубави, послушања, уз- држања и слично као темељ монашког 1 еп др никодим милаш, црквено право, стр 691 живљења василије поставља љубав пре- ма богу и према ближњему док збир- ка ових правила одређује општа начела друштвеног живота монаха, 313 малих правила (кратка правила) приступају њиховој примени у свакодневном живо- ту, дајући одговор на свако појединачно питање св василије је касније припре- мио друго издање тих правила, које је било допуњено и као додатак имало са- вете монасима и савете монахињама збирку је на послетку обогатио додава- њем моралних правила, и у таквом обли- ку послао ју је својим монасима у понт2 свети василије је у потпуности загова- рао црквени карактер монашког живота он је стремио ка тoмe да монаштво које се формирало у то доба, не формира ван контекста цркве као секта ригорозних аскета, већ као саставни део црквеног организма у василијевим правилима се не помиње реч „монах“ и не говори се о монаштву као о издвојеној групи љу- ди из цркве његова правила су била 2 св василије велики, шестоднев (предговор: пана- јотис христу) монаштво из црквеноправне перспективе најстарија написана правила која регулишу монашки живот су правиласв пахомија великог, написана око 325 године јануар / фебруар 2015 21 намењена свим хришћани- ма које је занимао аскетски живот, а тек када се заврши- ло формирање монаштва као институције, она су се почела примењивати као монашка правила и постала су тако- ђе основа свих манастирских устава на истоку велика за- слуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово, ни после његовог вре- мена, није постао парацркве- ни покрет, већ је остало уну- тар цркве историчари имају право када указују на то да је св василије ставио посебан акценат на интеграцију мо- нашких обитељи у живот цр- кве, и на потчињеност и по- слушност монаха надлежном епископу свети григорије богослов јасно говори о васи- лију као ствараоцу манастира и обитељи који институцио- нално нису биле одељене од цркве василију је пало у дело да споји идеал живота у оби- тељи са пустиножитељством, и делатност са философијом св василије велики је отац цркве који је иза себе оставио многобројна дела на корист и изграђивање цркве божије он је имао богато књижевно и научно образовање и на складан начин је спојио практичан ум, филозофско мишљење и акривију3 по- што у овом тексту нисмо у могућности да се бавимо василијевим делом у цели- ни, овде ћемо се задржати на канонско- правном аспекту његових дела у односу на монаштво што се тиче канона у који су доступни у српском преводу, у првој и 3 иларион алфејев, монаштво – живот и учење св григорија богослова, преузето са сајта http://www verujemorg другој канонској посланици амфилохију иконијском могу се наћи канони који су упућени монасима у 6, 19, и 20 канонону св василије говори највише о безбрачно- сти као монашком завету, као и о покајној дисциплини (епитимији) за оне монахе које прекрше завет василијева монашка правила послужи- ла су као основа канонима који су доне- ли потоњи васељенски и помесни сабори, а који се тичу монaштва о монаштву се детаљније расправља тек на четвртом васељeнском сабору 451 године у халки- дону у време монофизитства показале су са чина монашења у манастиру средиште (епархија банатска) 22 1/2015 црквеноправне теме се у цркви смутње које су изазвали они монаси који су били следбеници те јереси, користећи се својим дотадашњим поло- жајем обзиром на ову чињеницу, халки- донски сабор је нашао за нужно да ка- нонским путем уреди положај монаштва у цркви основна правила халкидонског сабора, која се тичу монаштва су следећа: 1) никакав манастир се не може сагра- дити без дозволе надлежног епископа; 2) епископ има надзор над свим манасти- рима и монасима; 3) монашки завети су обавезни за све монахе; 4) монаси се не могу бавити световним пословима, осим уколико епископ ово дозволи ради потре- бе цркве4 у шестом веку монаштвом се бави и државно законодавство неколико нове- ла цара јустинијана подробније развијају поменуте одредбе халкидонског сабора овим одредбама се бави и петошести (трулски) сабор, спомињући и покај- ну дисциплину за оне које их прекрше5 монаштвом се бави и седми васељенски сабор, највише у смислу уређења мана- стира, јер су многи манастири у то вре- ме (иконоборне јереси) били разорени и монаштво расејано6 што се тиче канона донесених на помесним саборима, они углавном не уносе новине по питању мо- наштва, већ детаљније разрађује каноне васељенских сабора што се тиче наше помесне цркве, поред канона, свети ар- хијерејски сабор је као законодавно тело које доноси правила за живот монаштва по чл 69 ст 15, донео уредбу за унутра- шњи и спољашњи манастирски живот 1963 године, са укупно 77 чланова ова 4 видети следеће каноне iv васељенског сабора: 3, 4, 7, 8 и 16 5 видети каноне трулског сабора: 40–49 6 видети следеће каноне vii васељенског сабора: 17–22 уредба се ослања на каноне васељенских и помесних сабора и каноне светих ота- ца, као и на поуке светих отаца које се тичу монашког живота, а не спадају у каноне овде су детаљно обрађене поје- диности који се тичу монашког живота, као што су: путеви спасења у монашком животу, дужности и дисциплина у мана- стиру, заједничка трпеза такође, уредба доноси и покајну дисциплину за монахе који са нађу да не испуњавају своје ду- жности ваљано напослетку, треба истаћи да канонско предање цркве, указује на аскетски ка- рактер монаштва ово чини с обзиром на чињеницу да су сви призвани на спасење кроз подвижништво гледано из ове пер- спективе, сваки хришћанин је позван да буде аскета иако је аскеза заједничко на- значење и монаха као оних који су у браку, постоји разлика у врсти аскезе и начину на који се она спроводи осим овог ука- зивања на аскетизам, канонско предање у односу на монаштво, јесте чувар поретка цркве, чувар заједништва цркве, прави путоказ на путу спасења некоме ко се определио да до царства и дома очевог иде путем монаштва аутор је вероучитељ у архиепископији београдско–карловачкој велика заслуга василијевих правила је та што монашки покрет, ни у његово време ни после његовог времена, није постао парацрквени покрет, већ је остао унутар цркве јануар / фебруар 2015 23 многи мисле да су свети оци и учитељи цркве своју науку ба- зирали искључиво на светом писму с тиме се не можемо у потпуно- сти сложити, јер рани светоотачки спи- си јасно сведоче да су они високо ценили мудрост добијену и из световних књига таква сведочанства налазимо код ирине- ја лионског, тертулијана, пантена, васи- лија великог, григорија ниског, григорија богослова разлога за то је више важну улогу у томе имају околности у којима су живели и радили ови оци и учитељи цр- кве, као и чињеница да је хришћанство од свог почетка било на удару критике и да је морало наћи начина да се избори, од- говори на њих, сукоби се са јудаизмом и јелинизмом по овом питању предњачио је климент александријски довољно је рећи да је он прву књигу стромата посветио тој теми ако искључимо свето писмо, у времену климентовог живота и рада (крај ii века) скоро да није било хришћанске литерату- ре с друге стране, ту је била александриј- ска библиотека са око 700 000 књига раз- личитог садржаја, преко којих је климент могао да упозна разна учења и културе ова околност неоспорно је допринела из- градњи климентовог става о књизи и од- носу према световној литератури сам климент био је веома образован човек једнако добро познавао је јелин- ску философију, књижевност, митоло- гију, као и јеретичке списе о светом писму да и не говоримо као управитељ катихетске школе у александрији, исто је очекивао и од својих полазника чита- ње светог писма у школи било је главно ипак, климент узима у обзир да ученици, који похађају школу, долазе из свих кла- са; да су неки дошли у потрази за исти- ном, неки из чисте радозналости, неки су били приморани, те уводи обавезно коришћење световне литературе кли- ментова идеја била је да световне науке стави у службу божју, сматрајући да од њих можемо имати корист као средство, а не циљ оне могу бити само слушкиње на путу ка истинској науци „заповести и припремне поуке такође представљају путеве и средства за живот, врата која во- де у живот“1 нешто касније, у истом делу, појашњава: „јасно је да припремне науке, које слободни јелини изучавају напоредо са философијом, долазе од бога ипак, то 1 климент александријски, стромате, оци и учите- љи цркве, том i, прев миливој мијатов, хришћанска мисао, нови сад, 2007, стр 49 1800 година од живота и рада климента александријског „реч је једнако спаситељна као и дело“ св климент александријски мр драгана тодоровић климентов однос према световној литератури 24 1/2015 хришћанска етика происхођење не треба схватити тако као да бог поучава људе кроз њих, него тако да оне слично киши непрестано росе и влаже плодовиту основу и стајско ђубри- во и кровове кућа због тога киша тих на- ука једнако утиче на раст и плеве и пше- нице дејством те кише нараста и смоква на студенцу, али и друго мање дрвеће и растиње те случајне науке које ничу на њиви душа људских, дејством овакве ки- ше, бивају много лепше од плодова ње- них једним и истоветним благотворним дејством те кише, условљено је рађање и случајних плодова човековог духа и пло- дова обрађене његове основе, али први плодови немају вредност као ови послед- њи, пошто они обично вену или бивају насилно почупани“2 овакве своје ставо- ве поткрепио је јеванђелским мислима; као пример наводи господњу причу о се- јачу и семену и објашњава: „обрадиво зе- мљиште у овој причи означава људе, а зе- мљорадник у пољу јесте једини бог који, почев од стварања света, стално сеје семе, постојано га орошавајући божанственим логосом сва зрна имају добро својство, али различита времена и разноврсност засејаног поља, утичу на различитост плодова њихових“3 употреба световне литературе и све- товних наука за климента александриј- ског није значила безусловно прихвата- ње њиховог садржаја на више места у својим списима климент упозорава да је важно бити обазрив коришћење светов- не литературе носи опасност хришћани- ма да се изгубе у њима и забораве да је служење богу изнад свих наука „није добро остављати здраво и истинито уче- ње, зарад учења обавијеног лажима и 2 исто, стр 49 3 исто сврха знања, које стичемо из световних књига, јесте да нас доведе до живог
Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
1. 49616 / ...осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног БЕЗАКОЊА безакоње и мноштво зла у свету човек превазила- зи када остаје чврст у вери христовој, имајући спремност да и ...
1. 49616 / ...осталог нам показује и пут за превазилажење сваког световног БЕЗАКОЊА безакоње и мноштво зла у свету човек превазила- зи када остаје чврст у вери христовој, имајући спремност да и ...
10
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
...боје колико је далеко исток од запада, то- лико је удаљио од насБЕЗАКОЊА 📌 наша
као што милује отац синове, тако по-
милова господ оне који га се боје пева-
јући псалме, вичемо ка господу, призи-
вамо га д
...боје колико је далеко исток од запада, то- лико је удаљио од нас
МЕТА инфо: Р:21296 К:159828 Д:88
| Свеска 344 |
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... моја, и поди- жеш главу моју; да нема чистога пред њим и ко се може оправдати – јер се неће оправдати пред тобом нико жив да тражимо милост његову јер је она неограничена – јер колико је високо не- бо од земље, толико је господ утврдио милост своју на онима који га се боје колико је далеко исток од запада, то- лико је удаљио од нас безакоња наша као што милује отац синове, тако по- милова господ оне који га се боје пева- јући псалме, вичемо ка господу, призи- вамо га да чује молитву нашу када га зовемо, нека се уздигне молитва моја, као кад пред лице твоје читајући и певајући их – јер и читање у цркви је- сте певање, а то све јесте молитва – у њима налазимо управо основну хри- шћанску врлину – смирење налазимо се у простору сазнавања наше суштин- ске немоћи, са једне стране и божије свемоћи и љубави са друге и све то проткано певањем као величањем које се умом не може појмити као хришћани позвани смо да бого- служење пренесемо у свој дом, да се „молимо без престанка“ (види 1 сол 6, 17 и даље) зато, да преиначимо речи светог јована златоустог и да кажемо да је боље да сунце нестане него псал- тир из наше молитве ако га будемо чи- тали, макар и по један псалам дневно, нашим срцима и душама ће неизостав- но благодаћу божијом потећи „извори воде живе“ и наша молитва ће постаја- ти неисказив уздах, дисање духа свето- га, што јесте песма, хвала, исповедање, богословље, благодарење богу – то јест литургија аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду тема броја јул / август 2015 19 христос и самарјанка, минијатура из 13 века, манастир ивирон, света гора (фото: pravoslavieru) место псалтира у православном богослужењу читаоцима православног мисионара представљамо извод из предавања на тему појања псалама у православном богослужењу које је о томас хопко одржао на радију „древна вера“ (ancient faith) у јулу 2008 године у православном богослужењу, псалтир се свакодневно чита, у манастирима се читав псалтир прочита једном недељно подељен је на двадесет делова – катизми сваки од њих је подељен на три дела и они се читају на вечерњој и јутарњој служби читаве седмице почиње се првом кати- змом у суботу увече због тога се на бде- нију уочи недеље поје или чита „блажен човек“ (пс 1, 1) и то се пева на вечерњој служби суботом увече, јер је то први псалам и тим псалмом почиње псал- тир; он нам говори непосредно о ису- су, јер се у првом псалму каже „блажен муж“, а то је човек, мушкарац то није ἄνθρωπος (грч човек у општем смислу); то није „људско биће“ то је ἀνὴρ (грч муж): μακάριος ἀνὴρ (грч блажен муж) – „блажен човек који не иде на веће без- божника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе“ а тај човек је исус тај човек је христос тако смо одмах, од самог почетка псалтира, упућени на христа а за- вршетак псалтира, хвалитни псалми (пс 148–150) којима се у суботу ују- тру завршава континуирано читање псалтира, ти псалми се читају свакога јутра на јутрењу дакле, и јутрење и часови и вечерња служба имају одго- варајуће псалме који се читају свако- га дана на пример, на свакој вечер- њој служби се пева псалам о стварању света (пс 103) то је псалам који го- вори о томе да је бог створио читаву творевину и псалам који слави бога благосиљај, душо моја, господа го- споде, боже мој, узвеличао се јеси ве- ома у славу и величанство обукао се јеси, светлошћу као хаљином одеваш се, простиреш небо као кожу, који во- дама покриваш висине његове поста- вио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова (пс 103, 1–3) и тако даље и тако на свакој вечер- њој служби такође се на свакој вечер- превод са енглеског: маријана петровић 20 4/2015 њој служби пева и псалам о вечерњој жртви господе, тебе зовем, услиши ме чуј глас мољења мога, када вапим теби да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња (пс 140, 1–2) на јутрењу се увек чита шест јутар- њих псалама – шестопсалмије пса- лам 50 чита се на сваком јутрењу псалми се читају током часова: током првог, трећег, шестог и деветог часа – сваки час има три устаљена псалма која се читају све време на литурги- ји, на почетку службе, након „благо- словено царство“ и молитве велике јектеније певају се псалми затим, у зависности од празника, певају се различити псалми одређе- ни псалми певају се за божић, одређе- ни за богојављење, на пример псалам у којем се помиње како се река јордан поврати унатраг (пс 113, 3) о појединим празницима поју се одређени псалми о крсту, о томе како се радује дрвеће шумско (пс 95, 12) и како бог, цар наш пре векова, учини спасење посред земље (пс 73, 12), ка- ко људи гледају онога коме прободо- ше руке и ноге (пс 21, 17–18) псалми се читају и поју и о васкрсу: „да вас- крсне бог и да се расеју непријатељи његови, и да беже од лица његовог (сви) који га мрзе“ (пс 67, 2) и други победитељни псалми о тријумфу над непријатељем певају се за васкрс сваке суботе увече, на вечерњој служби, пева се псалам о владавини господњој, о томе да се господ заца- рио и у лепоту обукао (пс 92, 1); у цр- кви појемо да бог има власт над чита- вом творевином и да царство његово влада над свима (пс 102, 19), да се бог зацарио над народима и да седи на светом престолу своме (пс 46, 9) али и такође да васкрсли христос седи с десне стране оца (пс 109, 1) то је и стих из старог завета који се најче- шће понавља у новом завету, псалам и јутрење и часови и вечерња служба имају одговарајуће псалме који се читају свакога дана тема броја јул / август 2015 21 минијатура из грузијског псалтира рукописаног око 1494 г (фото: wikimediaorg) 109: „рече господ господу моме: седи мени с десне стране, док положим не- пријатеље твоје за подножје ногама твојим“ тако, свака реч у псалтиру реч је о богу; о исусу христу који је бог и чо- век, о човеку, о човечанству и о сва- коме од нас у време поста у манастирима се удво- стручава читање псалама више псала- ма се пева више псалама се додаје слу- жби како би људи једноставно, као што је рекао св серафим саровски, „пли- вали у псалмима као рибе у води; јер ми ту припадамо“ или као што је рекао св атанасије, у свом писму марцели- ну у вези са псалмима: „псалми су као велика долина, башта са цвећем у којој има много различитог цвећа, па идеш около и миришеш овај или онај цвет или као симфонија различитих звуко- ва који наслућују сваки аспект људског живота“ и тако у псалмима постоји сваки аспект људског живота постоји трагање за богом, преиспитивање пред богом, нарицање пред богом затим ја- диковање и плакање пред богом онда кајање пред богом затим хваљење бо- га, захваљивање и благодарење богу, слављење бога увече, и ујутру, и у под- не све се то налази у псалтиру када говоримо о нашем господу исусу христу, треба да нагласимо не- што веома јединствено а то је следеће: у псалтиру свака реч о богу и господу и спаситељу упућује на исуса христа и на бога оца свака реч која говори о томе да је бог победио своје непри- јатеље као цар и као господ односи се на исуса христа као и на бога оца свака реч о томе како је бог милостив и добар и љуби и прашта односи се и на исуса христа и на бога оца а то би се у жаргону могло назвати теоло- шким појањем псалама када се псалми теолошки поју, све ре- чи које се односе на бога односе се и на човека исуса и то је хришћанско увере- ње, јер се у новом завету све оно што се односило на бога у старом завету одно- си на човека исуса у новом завету то је јеванђеље то је јеванђеље, да је тај чо- век, исус, бог и да на земљи, у људском облику, чини дело свога оца, који је бог стога је такође тачно да све речи у псалмима, све речи које говоре о људ- ским бићима, о праведном човеку, бла- женом мужу, о ономе који држи запове- сти божије, о ономе који је праведан, и све речи из псалтира које говоре о спа- ситељу, искупитељу, цару, судији – све те речи у псалмима односе се на исуса христа, јер он јесте све то он јесте цар који влада у векове векова он је- сте судија света он јесте спаситељ свега он јесте победник непријатеља 22 4/2015 то би у жаргону било „икономијско“ читање и певање псалама псалми се читају теолошки и икономијски – од- носно према домостроју (грч иконо- мија – οἰκονομία) божијем – божијем старању за спасењу света тако да све речи које се тичу праведне особе и онога који влада у име божије, онога који подучава у име божије, све оне речи које се тичу свештеника и мел- хиседека и тако даље – све се те речи односе непосредно на исуса христа али, с друге стране, невероватно, у псалтиру се све речи које се односе на сиромашне и потребите и потлачене и одбачене и оне који су жртве и ко- ји призивају бога из дубина, оне који мисле да их је бог одбацио и напустио – све се те речи односе на исуса хри- ста јер се христос поистовећивао са сиромашнима, потребитима, одбаче- нима, напуштенима, жртвама, жртва- ма зликоваца, онима који су исмевани и посрамљени и то је истовремено исус христос! и то је такође христос! дакле, бог у псалтиру је исус хри- стос праведни људи, и свети, и суди- је, и цареви који побеђују у име бо- жије – сви су они исус христос али и сиромашни, потребити, понижени, потлачени, напуштени, жртве, и они су такође исус христос – јер је он на земљи све њих преузео на себе и да- ље, можда је још невероватније рећи да у псалтиру све оно што се одно- си на покајнике, на оне који оплакују своје грехе, оне који моле за милост, оне који моле бога речима псалама да тема броја јул / август 2015 23 протопрезвитер томас хопко (1939–2015) протопрезвитер томас хопко, дугогодишњи декан богословске академије светог владимира у њујорку, истакнути православни свештеник, богослов, проповедник и говорник, упокојио се у господу 18 марта 2015 године томас џон хопко је рођен у ендикоту, у држави њујорк, 28 марта 1939 године, као треће дете и једини син џона џ хопка и ане (запотоки) хопко крштен је и вас- питан у руској цркви свете марије, а образован је у државним школама у ендикоту више образовање стекао је на универзитету фордам, академији светог владими- ра и универзитету дјукејн рукоположен је за свештеника августа 1963 г почетком 1968 г о томас је почео своју дугу службу на академији св владимира годинама је био на различитим по- ложајима, ангажован као асистент, доцент, затим професор догматског и пастирског богословља, и декан био је чувен као богослов, говорник и проповедник после пензионисања, о томас хопко је започео своју нову службу, учествујући у православним хришћанским разговорима на интернет радију, а касније и држећи предавања од 2008 г па до свог упокојења 2015 г о томас је направио преко 400 подкастова за радио „древна вера“, доступних онлајн на адреси wwwancientfaithcom о томас је аутор многобројних књига и чланака најпознатије његово дело је пра- вославна вера: основни приручник о православној цркви ово његово дело преведено је на српски језик и у четири књиге објављено у издању издавачке установе епархије шумадијске „каленић“ им опрости грехе њихове, да их очи- сти од нечистота, и те се речи чак, у неком смислу, могу применити на исуса христа јер је он постао про- клетство нас ради (гал 3, 13) он је постао грех нас ради (2кор 5, 21) и пострадао је нас ради он стоји, тако- рећи, пред лицем оца свога као покај- ник и као молилац, посредујући у име грешника наравно, исус није грешник он је постао налик нама у свему осим у гре- ху но ипак апостол павле говори: „он је постао грех нас ради“ (2кор 5, 21) он је постао проклетство нас ра- ди он је постао отпадник нас ради он је постао онај који окуша, такоре- ћи, бес и гнев божији против грешни- ка заједно са нама но, покајне псалме из светог пи- сма дефинитивно певамо у своје име: „помилуј ме, боже, по великој мило- сти својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје опери ме до- бро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме“ (пс 50, 1–2) – за христа ове речи никада не би могле да важе јер он нема никакве кривице исто је када се у истом псалму каже: „гле, у безакоњима се зачех, и у гресима ро- ди ме мати моја“ (пс 50, 7) – то јед- ноставно није истина о христу то је истина о свима нама људима, али не и о христу али исто тако треба да се присетимо када појемо псалме у светлу христо- вом – у светлости тога да је он дошао нас ради, да је дошао да нас спаси то опроштење и та милост су оно што се у светом писму зове ἔλεος, односно милост или милосрђе божије, веч- но милосрђе божије речи „милосрђе божије“ или „милост божија“, речи о томе да је бог милосрдан и милостив, дуготрпељив и многомилостив пона- вљају се у псалмима буквално на сто- тине пута буквално ја сам их бројао колико се пута само каже да божи- је милосрђе траје заувек, да је божија милост довека (пс 117, пс 135 итд) у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и ми- лост божија прате нас у све дане жи- вота нашег (пс 41, 9) непоколебљива љубав и милост божија иду пред нама у све дане живота нашег непоколе- бљива љубав и милост божија пробу- де нас ујутру (пс 89, 14; пс 142, 8 итд) и одводе нас на починак увече ми- лост божија јесте оно што нас штити од непријатеља (пс 58, 11) непоколе- бљива љубав и милост божја јесу оно што нас негује и што је наша храна и наше пиће, што нас одржава у живо- ту непоколебљива љубав и милост божија јесу оно због чега га хвалимо и због чега му славословимо, оно за шта му благодаримо и та непоко- лебљива љубав и милост божија јесу коначно испуњени у христу то је оно што нам је даровано кроз христа протојереј томас хопко изворник: fr thomas hopko, „speaking the truth in love: the singing of psalms“, http://wwwancientfaithcom/podcasts/ hopko/the_singing_of_psalms у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и милост божија прате нас у све дане живота нашег 24 4/2015 појте богу нашему, појте! наше општење са богом нека буде песмом о његовој непролазној слави најлепше служење богу бива поја- њем људски глас је музика, а све друго у једној песми јесте музич- ка пратња у старом завету најлепши украс јерусалимског храма и тадашњих богослужења нису били раскошни, злат- ни сасуди храмовни већ многољудни хор левита цар давид је враћао из унинија цара саула (првог јеврејског цара) упра- во песмом и свирањем псалтира две мојсејеве библијске песме доказ су на- дахнућа и важности песме као средства за укрепљење народа божијег у најтежим тренуцима његове историје новозавет- на литургијска трисвета песма своје ко- рене има у песми анђела коју чује пророк исаија (око 740 год пре христа), свет, свет, свет је господ саваот (=господ над војскама), а седам векова касније свети јован богослов на острву патмос чује исте речи (отк 4, 8) у новом завету мноштво је црквених песника и химнографа многи од њих се посветише за вечност такав је свети јо- ван дамаскин, роман мелод и јован ку- кузељ кога преславна богомајка дарива са два небеска дуката (златника) због њего- вог појања свети, равноапостолни руски краљ владимир сазнаје од својих изасланика о анђелском песмопјенију које су чули у цариграду то је био разлог да краљ владимир прими православну веру и крсти своје народе у то време (10 век) у цркви премудрости божије у цари- граду на литургији појао је хор од три стотине појаца, а литургију служило сто свештеника и ђакона свако присутан, на таквом богослужењу, уживао је свим хаџи драган б поповић тема броја јул / август 2015 25 самуило помазује давида, синагога у дура европосу, сирија, половина 3 века (фото: wikimediaorg) чулима не знајући да ли се налази на зе- мљи или на небу али каква је то врста љубави која надах- њује црквено песништво и гони их на такав подвиг? то је љубав и надахнуће духа све- тог које проистиче из потребе за лепотом богоживљења на земљи оно што песнич- ки прегалац прескочи или пренебрегне дух свети допуни и украси због духа светог се осећа и види красота појања у цркви љубав изражена стихом надахњује, крепи и мисионарски подстиче друге на делатно стваралаштво у вери јер је вера најважнија за спасење: праведник ће од вере живети, говори господ вера подстиче на благородно захваљивање богу, а због бога и ближњег то је нај- лепше песмом о значају песме говори и свети владика николај: песма може да мења и ослобађа човека из тешких животних ситуација сетимо се српске војске из 1914 год која у зиму прелази албанију и у тешком здрав- ственом стању, десеткована војска, стиже на острво крф за само неколико месеци, та иста војска осокољена песмом и другим народним стваралаштвом бива опора- вљена и спремна за наставак рата песма је оздравитељка тела и духа, каже цркве- ни песник она је мотив за радост живота почетком осамдесетих година про- шлог века блаженопочивши патријарх герман, ношен на крилима мисионар- ског духа, у београдске парохије прима само свештенике са изузетним вокал- ним и певачким способностима, желећи да на тај начин покрене успавани духов- ни живот престонице то ће се показати као пун погодак међу новим београд- ским свештеницима био је и љубодраг слава свети симеон богопримац је слава ученика веронауке и хора ош „васа пелагић“ гост славе 2015 године у свечаној сали школе био је књижевник и рецезент вероучитељеве песмарице „хеј, чујте сви“ господин раша попов у позадини је хор „свети симеон богопримац“ са својим вероучитељем и хоровођом 26 4/2015 петровић који ће као старешина у цр- кви светог александра невског покре- нути низ мисионарских активности после оснивања православне мисио- нарске школе од прота љубе и његове школе настаје квасац којим ће бог дати да ускисне сво тесто престонице у овом подвигу он је имао подршку два јеромо- наха, атанасија и амфилохија, који су данас истакнути епископи наше цркве из ове школе изаћи ће мноштво све- штеника који су пелцер наученог торже- ственог појања пренели, из ове цркве, у своје будуће парохијске храмове све свете тајне извиру из свете тајне над свим светим тајнама, из литурги- је и све је прожето песмом и благода- рењем у русији за време литургије поју сви одговарају на литургији, говоре оче наш и символ вере лепота богослуже- ња је у красоти саборности, где се нико не преузноси због свог гласа већ се труди да служи богу у заједници слободе ипак најлепше појање на богослужењима је де- чије појање деца поју срцем, чисто она- ко како их научите они певањем осећају бога у себи у последње време београд (као и цела србија) има мноштво дечи- јих хорова са бројном талентованом де- цом многи од тих хорова су црквени, па постоје чак и хорови ученика веронауке (хор „свети симеон богопримац“ из ош „васа пелагић“ у котежу) љубав овако марљиве деце подстиче и старије да рев- носније служе богу на светој литургији сви су позвани у хор: анђели, одрасли и деца, јер литур- гија и значи заједничарење неба и зе- мље свети оци су вечни живот посма- трали као непрестано општење (дијалог са богом) а наше општење са богом не- ка буде песмом о његовој непролазној слави и жртви за све нас у све дане до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије свето писмо читај (мелодија „српкињица једна мала“) сва је земља свето место веруј богу и не стрепи ал’ је света земља престо пупак света, бисер лепи најсветије ту се писа бог и човек сретали се овде христос смрт избриса крст свој даде молећи се свето писмо духом цело надахнуто писци пишу сем’десет седам књига дело земља-небо, кроз њих дишу стари завет сенка бога хиљаду је писан лета истина са пуно тога историја божјег света бог нам шаље укрепљење пророковано спасење бога речи ваплоћење новог завета знамење јеванђеља брод је плован чет’ри стуба јарбол има матеј, марко, лука, јован ко га жели плови с њима одговор ће свако наћи библија га листом нуди с духовником ћеш се снаћи шта прочиташ тим се труди свако вече а и даном читај главе два завета храни себе овом храном душа да ти је детета живот дужи овим планом вечност пружа књига света тема броја јул / август 2015 27 у нашој вери, која подразумева лични однос са богом, а који се остварује кроз црквену заједницу, певање долази као надградња, када су чак и поетски стихови недовољни да искажу нашу оданост цару небеском разговор водио: ненад јовановић разговор са николом попмихајловим музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима у оквиру интервјуа на тему овог бро- ја православног мисионара разго- варамо са николом попмихајло- вим, познатим српским појцем древних ромејских напева zможете ли нам укратко рећи нешто о себи и о вашој љубави и интересо- вању за црквено појање? – уметнички сам руководилац „дру- штва за неговање музичког наслеђа – мојсије петровић“ из београда дипло- мирао сам византијску црквену музику на националном конзерваторијуму у атини, у класи професора михаила с макриса у оквиру рада друштва, ангажован сам као диригент и хоровођа „српског византијског хора мојсије петровић“, за- тим као музички руководилац ансамбла „чалгија – мојсије петровић“, а уједно и као наставник појања у „псалто-појачкој школи мојсије петровић“ чини ми се да су заметак мог одно- са према црквеној музици изграђивали чланови моје породице у породицама војвођанских срба, културно наслеђе 28 4/2015 карловачке митрополије огледа се, изме- ђу осталог, у љубави према богослужбе- ној песми моји рођаци, у једном малом месту у војводини, највећи део својих живота проводили су за певницом као деца, сестра и ја смо одлазили са оцем у саборну цркву у београду где би нам он, с времена на време, скретао пажњу на ле- поту православног појања са шеснаест година сам, пун дечачког ентузијазма, одлучио да научим цркве- нословенски језик, да на тај начин разби- јем баријеру која је стајала на путу раз- умевања богослужбених текстова када сам почео сам, са благословом родите- ља, да обилазим манастире, почео сам да стајем за певницу моје интересовање за византијску појачку традицију вероватно се појави- ло као резултат упознавања са појањем драгослава павла аксентијевића и изда- њем стара духовна музика, у извођењу студијског хора музиколошког инсти- тута сану дубље изучавање савремене праксе појања у неумској нотној тради- цији, која је сачувана на светој гори, би- ло је, за мене, само питање продубљива- ња практичних знања у овој области zреците нам нешто уопштено о са- мом духовном појању као изразу љубави према богу? – појање је најприроднији израз те љу- бави не постоји ни једна религија која би свој обред вршила у тишини у нашој вери, која подразумева лични однос са богом, а који се остварује кроз црквену заједницу, певање долази као надградња, када су чак и поетски стихови недовољ- ни да искажу нашу оданост цару небе- ском у православној монашкој тради- цији, што се види из српских неумских рукописа, постоје чак и композиције које немају никакав одређени текст ове ме- лодије, настале под утицајем исихастич- ке мисли, до чијег је процвата дошло у xiv и xv веку, називају се кратиме њи- хова богослужбена функција је заправо начин да се чисто музичким језиком ис- каже оно што је неисказиво речима zхор „мојсије петровић“ чији сте ви вођа и диригент негује византиј- ско црквено појање можете ли нам нешто више рећи о специфичности и духовној димензији те врста поја- ња и пар речи о самом хору? – друштво „мојсије петровић“ бави се изучавањем и извођењем аутентич- тема броја јул / август 2015 29 ног израза наше традиционалне музике њени корени поникли су у византијској култури која обухвата простор шири од саме византијске државе и која траје и после њене пропасти византијска музика је у средњовеков- ној србији била музички израз културне елите први српски композитори саста- вљали су мелодије по византијском узо- ру данас је овај музички стил готово са- свим заборављен сама кованица представља колокви- јални термин који се користи за појање православне цркве по систему визан- тијског осмогласја (октоиха) све чланове нашег хора окупља зајед- ничка љубав према црквеном појању та љубав се огледа на више начина на пр- вом месту је жртвовање слободног вре- мена ради долазака на хорске пробе на пробама заједнички решавамо питања која искрсавају пред нама као заједни- цом и заједнички увежбавамо репер- тоар који понекад може да буде веома захтеван с друге стране, да би неко певао у на- шем хору, мора задовољити критеријуме које други хорови не постављају сваки члан „српског византијског хора мојси- је петровић“ мора проћи посебну обуку да би савладао јединствени, византијски музички систем наше нотно писмо – не- уме – веома се разликују од нотације ко- ја је данас у доминантној употреби стил певања који негујемо, може се научити једино у нашој псалто-појачкој школи zпоред црквеног појања ваше дру- штво негује и посебну традицију из- вођена изворних народних песама? – хорска музика није једино поље на- шег интересовања наше друштво не- гује већ готово заборављену чалгијску традицију извођења изворних народних песама „чалгија мојсије петровић“ ко- ристи аутентичне инструменте који су поникли у градским срединама источ- ног средоземља, подручју којем орган- ски припада и наша култура репертоар састава чине најлепше севдалинке, аран- жиране у старинском стилу, који ожи- вљава обичаје и дух старих српских и балканских градова данас је наше друштво најистакнути- ји представник византијског музичког стила у нашој земљи током свих ових година наступали смо у неким од најве- ћих европских концертних простора, од грчке до финске и од шпаније до руси- је више пута узаступно наступали смо у великој дворани санктпетербуршке филхармоније и добили титулу „миље- ника петербуршке публике“ zда ли постоји разлика између срп- ске и грчке традиције византијског појања? – у византијској осмогласној музици сваки глас представља јасно дефинисану музичку целину која је заједничка свим балканским појачким традицијама, а чи- ји се обриси назиру и у древним руским напевима ове заједничке карактеристи- ке грчког појања чија је нотација рефор- мисана почетком xix века и српског које потиче директно из светогорске појачке праксе с краја xvii и почетка xviii века, сведоче о континуитету и одрживости тог музичког система преношеног усме- ним путем у условима одсуства органи- зованог музичког образовања верујем да би темељнија упоредна ана- лиза различитих локалних музичких традиција, могла да, у још већој мери, покаже величанственост нашег средњо- вековног наслеђа које је успело да одоли вишевековној доминацији османлија на простору балкана разлике између српског и грчког поја- ња, које су настале у последња два сто- лећа, ипак се још увек могу окарактери- сати минималним, не већим од разлика међу појединим наречјима једног истог језика 30 4/2015 јефтимије зигабен поредак псалама дух свети је при распоређивању псалама имао пре свега бригу не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читалаца што се тиче распореда псалама у псалтиру, врло је значајно приметити, да они нису ов- де постављени по оном редоследу, по коме су били написани, иако се може сматрати да овај поредак није случа- јан, већ је највероватније образован по особеном божанском устројавању, које се није подчињавало току време- на тако је исто у практичним и тео- ретским вештинама, једно дело на пример проналажење и извесно рас- поређивање самих оруђа и правила њихове употребе, а друго, њихово ко- ришћење сагласно захтевима времена и околности на пример у лекарској пракси се у једном случају одмах расе- ца болно место, а у другом се даје неки лек или рана помазује мелемом; у не- ким случајевима се пре свега настоји заплашити болесник, док се у другим настоји рећи нешто утешно ни овде, дакле, нема неког одређеног поретка, те лекар сваки пут употребљава пре свега оно средство, које му се по свом лековитом дејству чини пригодним у датом случају овакав начин деловања се назива обично поретком без порет- ка на исти тај начин је и наш врховни уметник – дух свети имао пре свега бригу, при распоређивању псалама, не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читала- ца, то јест да образује облик наше ду- ше по даном образу (образу божијем), а затим је углача по законима лепог и најзад је учини богоподобном управо зато пророк у првом псламу пре свега настоји да нас одстрани од безбожно- сти и грехова; затим се у другом псла- му стара да нам покаже чије смо ми наследство и коме ми треба заправо да се привијамо; даље у трећем псал- му он предсказује о казнама и злоб- ним нападима непријатеља на оне ко- ји се привијају богу; одмах затим нас превод са руског: небојша ћосовић тема броја јул / август 2015 31 учи, како би требало лечити страсти и како се може избављати од пораза непријатеља постоји и друго мишљење у погледу оваквог распореда псалама заправо, мисли се, да када су се јудеји уклонили од вере у истинитог бога и када су се наслеђени од отаца обичаји почели код њих заборављати, тада су многобројне свете књиге њихове биле поцепане на комаде или изгубљене но, током вре- мена јездра или немија се усрдно зау- зео око сабирања псалама, али их није нашао све одједном, већ један по један, па их је у свом зборнику распоређивао како их је проналазио и у таквом ви- ду их издао, то јест није их распоредио по времену писања, него по време- ну откривања сваког псалма постоји још и друго објашњење за ово наиме, мисли се да псалми нису распоређени по редоследу њиховог писања или от- кривања (при јездри или немији), већ највероватније примењујући их на оне дане, у које су (или ради којих су) они били написани с почетка речено ћемо појаснити примером познато је да је пре свега, по временском редоследу, била благовест архангела пресветој дјеви о рођењу од ње исуса христа; потом само рођење, даље наречење имена и обрезање; за њим приношење младенца исуса у храм и сретење; још даље, после 30 лета било је његово кр- штење на јордану – богојављење; за- тим учење, чуда, страдања и тек после свега тога васкрсење; када су, међу- тим, установљени празници на спомен ових догађаја, они се празнују по дру- гом редоследу и кроз друге временске интервале (одстојања) пре свега, као пример узмимо да ми празнујемо бла- говест, а затим убрзо васкрсење ви- диш ли, читаоче, како је велико вре- менско растојање између догађаја који се спомињу на те празнике, с једне, и каква је блискост међу данима, у које се исти празнују, с друге стране? опет 32 4/2015 јефтимије зигабен (негде и евтимије зигавин – грч ευθύμιος ζιγαβηνός, лат euthymius zigabenus или zigadenus;, упокојио се око 1118 г), византијски бого- слов и егзегета с почетка сјајан го- ворник и учитељ говорништва при цариградском двору у епохи послед- њег културног процвата византије при алексију комнину, а потом мо- нах написао је историју свих „јере- си“ (паноплија догматика, грч πα- νοπλία δογματική), започињући од симона мага до ислама, са њиховим кратким оповргавањима, позајмље- ним из дела отаца цркве карактер овог дела је потпуно компилативан зигабенова тумачења на четворо- јеванђеље (пронађена су крајем 18 века и издата у лајпцигу, 1792 год), а такође на псалме и песму над пе- смама (изд у „bibliotheca patrum“, т xix), богословска критика је оцени- ла врло високо сва његова дела су сабрана код миња у patrologia gra- eca (од 128–131 тома) – наведено према енциклопедијском речнику брокхаузена и ефрона (1890–1907) – прим прев за празником вазнесења код нас бива празник преображења, потом божић и после свих ових празника богоја- вљење примећујеш ли каква је овде пермутација догађаја? и при томе је поредак дана у месецу остао уобичаје- ним, али поредак самих догађаја овде у највишем степену није доследан и на неки начин је произашао редослед без поретка но, време је и да се каже, због којих разлога се у многим псалмима сусрећу нејасна места и колико је било превода (светог писма) са јеврејског на грчки и ко је њихов аутор узрок нејасности које се сусрећу у старозаветним спи- сима налази се у символичким и пред- сказујућим изображењима исуса хри- ста и свега што се односи на њега и уопште на нову благодат, а осим тога у идиомизмима јеврејског језика у по- ређењу са грчким, јер су се пророци у саопштавању својих мисли користили обично, иако не и увек, особеним на- чином изражавања при томе они су већином говорили прикривено, због неверја и отврдлости срца својих слу- шалаца, што је било разумљиво само за малобројне изабране свете мужеве и што је постајало разумљиво тек при паноплија догматика јефтимија зигабена, рукопис из 12 века (фото: bluk) тема броја јул / август 2015 33 испуњавању пророштава најзад, има и још један разлог нејасности старо- заветних списа: то је њихов превод са јеврејског на грчки језик, јер уопште свака реч, која се саопштава са једног језика (природног, матерњег) на дру- ги (страни) добија обично при томе и некакву нејасност а овај превод (по времену први) био је урађен за време владања птоломеја филаделфа еги- патским царством укупно је било се- дам превода светог писма старог за- вета са јеврејског на грчки језик о преводима псалтира први превод са јеврејског на грчки јесте превод седамдесеторице, који су били учени јевреји изабрани по бро- ју 70 старешина изабраних некада од мојсија и који су на молбу поменутог горе цара превели старозаветне списе у свему сагласно са њиховим јеврејским оригиналом други превод припада акили синопском, који је био поре- клом понтијски грк акила је у почетку прихватио хришћанство и био крштен у јерусалиму, да би потом оставио хри- шћанство и прихватио јудејство упра- во у то време, 330 година после прево- да седамдесеторице, он је и издао свој превод светог писма, за царовања адријана прокаженог (губавог) пот- храњујући мржњу против хришћана, он је много тога извитоперио у писму трећи је био превод симаха самари- ћанина немајући довољно поштовања према себи од својих, симах је прешао у једејство и по други пут примио об- резање пун антипатије према самар- јанима, он је превео божанско писмо са јеврејског на грчки за царовања императора севера но, при овоме је угађајући јудејима искривио смисао оних места писма, која су се односи- ла на христа симахов превод је издат 56 година после акилиног четврти је био превод теодотиона ефеског, след- беника маркионове јереси увређен од својих истомишљеника он је издао свој сопствени превод светог писма за царовања императора комода пети превод непознатог аутора из времена царовања императора каракале нађен је у јерихону, скривен у једном бурету шести превод је безимен; откривен је у никопољу близу акциума, за време ца- ра александра мамеја седми превод је урадио свети лукијан (презв ан- тиохијски), велики подвижник и му- ченик он је упоредио међу собом и са јеврејским текстом све издане пре њега преводе на најбрижљивији начин, иако га је то стајало великог труда, и потом издао сопствени превод, у коме није било ничег ни мањкавог, ни сувишног тако урађен свој превод св лукијан је предао хришћанима за време кон- стантина великог оригинални руко- пис овог превода откривен је у ни- комидији у једној омањој кули, која је била сасвим и са свих страна зазидана од јудеја после страдања св лукијана и у време гоњења диоклецијановог и максимијановог у своме преводу св лукијан је следио седамдесеторицу, и одбацио оно што је било искварено од других преводилаца извор: толковая псалтирь 34 4/2015 химна посвећена светом јовану дамаскину од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин било је то давне 1865 године ка- да се лаза костић одазвао позиву да, за српско певачко друштво из панчева, састави химну, намењена за извођење на сцени песнику, већ тада славном, било је 24 године био је веома образован и добро упућен у домаће и светско песништво тог доба од толико песника које је проучавао лаза костић се определио за светог јована дамаски- на мада је и после опевао поједине пе- снике, ниједан од њих није добио ова- кво лепу химну химна, коју лаза костић због звучних ефеката којима је тежио пише без сло- ва х, има пет строфа, с тим што се пр- ва понавља као последња свака стро- фа има осам стихова, од којих су прва четири посвећена богу, а друга четири дамаскину богу, којег песник ставља на прво место, свети јован дамаскин треба да пренесе молбе које произноси певачко друштво или, како бисмо данас рекли, хор из строфе у строфу богу се др ђорђе вуковић тема броја јул / август 2015 35 св јован дамаскин, средњовековна икона придају различити атрибути, а стихови посвећени дамаскину се понављају без промене у костићевом поимању, бог је бог ла- ког поветарца (зефира) и бог олује, бог сфера где хармонија влада, изражена кроз звуке, бог славуја и бог змија то је садржај прве строфе где лаза пока- зује да је бог, без обзира на људска ко- лебања, уједно бог целокупне твореви- не, са свим својим супротностима, али где влада неки виши склад у следећој строфи наглашава се да бог влада и ра- јем и паклом, а у трећој строфи бог је бог живих и мртвих, бог господе и бог робља, чиме уједно обухвата цео људ- ски род од постања до његових дана, у слободи и ропству, у богатству и у си- ромаштву, на овом и на оном свету у четвртој строфи бог је господ ратника који иду у последњи бој, али и господ ослобођених од ланаца, оних који га уз гусле прослављају у петој строфи, пе- сник понавља прву строфу у химни је наглашено божије проми- шљање о целокупној творевини, јер он је сведржитељ који је свуда присутан у тим стиховима постоји надахнуће библијским псалмима, датим у новом руху, новим речима у позадини песни- кових хвалоспева осећа се његово про- мишљање о песништву, које се исказује кроз звук небеских сфера, тутањ громо- ва, дашак ветра, пој славуја, јек гусала дакле, надахнуће за песму, према овој химни, долази из виших, небеских сфе- ра и спушта се, преко пројава у божи- јој творевини, све до птица и народних гуслара тиме наш песник, на себи свој- ствен начин, наставља, промишља и раз- грањава његошеву мисао да је „творац творитељном поезијом зањат (занет)“ његоша којег је, као песника, проучавао и коме је посветио једну песму (пролог уз горски вијенац, 1902) сам начин ис- казивања песникових хвалоспева богу подсећа на средњевековни књижевни жанр „имена“ где се кроз навођење ра- зних имена (атрибута) описују бог, бо- городица, арханђели и популарни све- титељи тако је још божидар вуковић у свом зборнику за путнике, који је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога и богородицу као при- мер наводимо, нека имена за бога: власт, сила, слово, живот, милост, љуби, му- дрост, о сотир, пантократор, параклит, свет, трапеза, пастир, овче, камен, пут, итд (ђ трифуновић, азбучник српских средњевековних појмова, београд 1990, стр 112) та имена божидар је узео из наших средњовековних рукописа ни наши преци их нису измислили, већ су се угледали на византију познат је при- мер никејског цара теодора ii ласкариса (1254–1258), који има једно дело посве- ћено божијим именима (исти извор) ни цар није својевољно написао своје дело он се ослонио на богату традицију свог народа, која почиње са ареопагито- вим делом о божјим именима (vi век) за своје песме, лаза костић је имао подлогу у нашој традицији, било да је у питању штампано издање требника или нека стара рукописна књига, али је потражио властити начин изража- вања тако је исказао древне мисли на прикладан начин које су биле блиске савременицима и могле да се прихвате наведеним стиховима, он је исказао сву величину божијег бића, која је могла да се изведе на сцени од стране панчевач- ког певачког друштва за публику дру- штво, вероватно, није имало потребно теолошко образовање за неке дубље концепције, а ни присутан народ свака- ко није навикао на овакав пробој теоло- гије са сцене у свакодневни живот тиме се не исцрпљује домети ове пе- сме ако је господ приказан у сталној промени атрибута, који се у задњој пе- сми понављају, исказујући тако, божи- ју непроменљивост и верност, онда се светитељ приказује са знатно мањим 36 4/2015 бројем атрибута јован дамаскин је у себи објединио и земно и небеско зем- не „омане“ и небеске снове земаљске омамљености (занесености, занетости) песник описује клетвом, а небеске сно- ве приказује као песму све земаљско порађа клетву, што је став који песник уобличава на основу књиге проповедни- ка („таштина, све је таштина“), док се небеско (духовно) претвара у песму, у славопој, у химну јован дамаскин, који познаје оба начела, показује се као по- средник пред богом, којем узноси мо- литве, укључујући „и гласе наших бола“ ова песма поручује да је највећи песник који пева, односно поје богу и највећа је песма – она која прославља бога појање богу највећи је задатак сваког песника, а онај који то оствари остаје узор за сле- дећа покољења од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин, у његово време већ помало заборављен иако потиснут од људи, свети јован је нашао начин да се јави људима и остане забележен у њи- ховом памћењу онај који је прославио бога и сам бива прослављен онај који је појао богу и сам бива опеван онај који се дивио богу, и сам постаје пример ди- вљења и подражавања молитвена поезија лазе костића лаза костић је остварио песму вредну пажње посвећену светом јовану дама- скину која је нашла своје место у знаме- нитој антологији српске поезије мио- драга павловића он је већ зрео песник у време кад је написао ту химну и права је штета што се није даље формирао у овом сме- ру сваки његов додир са хришћанством био је плодоносан неколико година касније он је ис- певао лепу подужу песму самсон и далила на ста- розаветну тему (1867), а пред крај живота santa maria della salute (1909 г) у самсону и далили он опева библијског јунака који је заборавио на бо- га и намамљен обећањем љубави пао у филистејску тамницу, да би тамо поно- во запевао песме о богу и роду (очигледно псалме), због чега му се пружила прили- ка да се кроз последњи подвиг мученички искупи у santa maria della salute песник опе- ва своје заблуде и лутања, због којих се каје пред богородицом („кајан ти љубим пречисте скуте“) и због којих греха је ухваћен у замку од стране своје далиле и као самсон некада, он се нада у вишњу помоћ, у заступништво santa maria della salute (богородице од здравља, односно богородице исцелитељ- ке) као што је некад бо- городица спасила млетке од смртоносне куге, тако сада и лаза очекује да га она избави од „љуте буре тела и душе“ (јефимијин израз), од те духовне куге која га мори и разара на дну своје „филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева богородицу, да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме се ненадано нашао и у тренуцима када се предаје нереалном заносу, уз сва коле- бања, лаза узвикује богородичино име, јер је крајичком разума осетио да нешто није у реду у тим сновиђењима, која јати- мице наилазе на њега ђ вуковић тема броја јул / август 2015 37 колико данас има младих који су прешли 30, па и 40 годину и још се не одлучују за брак?! а хтели би да оснују хришћанску породицу и да се остваре као родитељи много зашто не траже помоћ од бога и од божијих служитеља? зашто лутају и губе своје младе године усамљени и душом неза- довољни? у каква чуда они верују? један од начина како да се споје сродне душе сазнали смо у умци, када смо посетили породицу милуновић, бојана (37) и ру- жицу (35) који имају четворо деце: луку (6, 5), марију (5), марту (3) и лазара (1) са благословом њиховог парохијског свештеника милана симића из цркве преображења господњег, и духовника оца макарија из манастира фенек, ис- причаћемо вам како господ испуњава благочестиве жеље и намере, ако млад човек има озбиљан однос према соп- ственом животу људи слабе вере стално траже од бо- га нека посебна чуда не признајући да се она стално догађају око њих и у њима самима ви то не тражите од бога, јер сте потпуно свесни и уверени да бог чи- ни чуда свакодневно? бојан: да, како рече господ: ко има очи, нека види али, не може видети без јаке и праве вере највеће чудо је љу- бав божија према човеку и дуготрпљење наших грехова и слабости и сва божија чуда из ње проистичу св владика ни- колај каже: „људи траже чуда, а зар није највеће чудо овај свет што га свакоднев- но гледамо? па, зар онај који је створио око да не види?! зар може мртво око да види? не може, него живо, а живот му даје дух свети“ ја сам као дечак осећао то на себи, а још нисам знао за бога, и често сам се питао: како то да човек има разум, ко му то даје, одакле то? ружи- ца: највеће чудо је рађање новог детета, прво зачеће, па његов развој и рођење то је чудо над чудима јер то није мајчи- но тело него ново тело, ново биће расте у њеној утроби лука се родио дан уо- чи наше крсне славе 2008 године и за- то смо му дали то име, а спонтано смо дошли до тога да се ово троје зову као васкрсли лазар из јеванђеља и његове сестре нисмо имали ту намеру, али го- спод јесте славимо им имендане причајте нам о тим чудима кој
... моја, и поди- жеш главу моју; да нема чистога пред њим и ко се може оправдати – јер се неће оправдати пред тобом нико жив да тражимо милост његову јер је она неограничена – јер колико је високо не- бо од земље, толико је господ утврдио милост своју на онима који га се боје колико је далеко исток од запада, то- лико је удаљио од нас безакоња наша као што милује отац синове, тако по- милова господ оне који га се боје пева- јући псалме, вичемо ка господу, призи- вамо га да чује молитву нашу када га зовемо, нека се уздигне молитва моја, као кад пред лице твоје читајући и певајући их – јер и читање у цркви је- сте певање, а то све јесте молитва – у њима налазимо управо основну хри- шћанску врлину – смирење налазимо се у простору сазнавања наше суштин- ске немоћи, са једне стране и божије свемоћи и љубави са друге и све то проткано певањем као величањем које се умом не може појмити као хришћани позвани смо да бого- служење пренесемо у свој дом, да се „молимо без престанка“ (види 1 сол 6, 17 и даље) зато, да преиначимо речи светог јована златоустог и да кажемо да је боље да сунце нестане него псал- тир из наше молитве ако га будемо чи- тали, макар и по један псалам дневно, нашим срцима и душама ће неизостав- но благодаћу божијом потећи „извори воде живе“ и наша молитва ће постаја- ти неисказив уздах, дисање духа свето- га, што јесте песма, хвала, исповедање, богословље, благодарење богу – то јест литургија аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду тема броја јул / август 2015 19 христос и самарјанка, минијатура из 13 века, манастир ивирон, света гора (фото: pravoslavieru) место псалтира у православном богослужењу читаоцима православног мисионара представљамо извод из предавања на тему појања псалама у православном богослужењу које је о томас хопко одржао на радију „древна вера“ (ancient faith) у јулу 2008 године у православном богослужењу, псалтир се свакодневно чита, у манастирима се читав псалтир прочита једном недељно подељен је на двадесет делова – катизми сваки од њих је подељен на три дела и они се читају на вечерњој и јутарњој служби читаве седмице почиње се првом кати- змом у суботу увече због тога се на бде- нију уочи недеље поје или чита „блажен човек“ (пс 1, 1) и то се пева на вечерњој служби суботом увече, јер је то први псалам и тим псалмом почиње псал- тир; он нам говори непосредно о ису- су, јер се у првом псалму каже „блажен муж“, а то је човек, мушкарац то није ἄνθρωπος (грч човек у општем смислу); то није „људско биће“ то је ἀνὴρ (грч муж): μακάριος ἀνὴρ (грч блажен муж) – „блажен човек који не иде на веће без- божника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе“ а тај човек је исус тај човек је христос тако смо одмах, од самог почетка псалтира, упућени на христа а за- вршетак псалтира, хвалитни псалми (пс 148–150) којима се у суботу ују- тру завршава континуирано читање псалтира, ти псалми се читају свакога јутра на јутрењу дакле, и јутрење и часови и вечерња служба имају одго- варајуће псалме који се читају свако- га дана на пример, на свакој вечер- њој служби се пева псалам о стварању света (пс 103) то је псалам који го- вори о томе да је бог створио читаву творевину и псалам који слави бога благосиљај, душо моја, господа го- споде, боже мој, узвеличао се јеси ве- ома у славу и величанство обукао се јеси, светлошћу као хаљином одеваш се, простиреш небо као кожу, који во- дама покриваш висине његове поста- вио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова (пс 103, 1–3) и тако даље и тако на свакој вечер- њој служби такође се на свакој вечер- превод са енглеског: маријана петровић 20 4/2015 њој служби пева и псалам о вечерњој жртви господе, тебе зовем, услиши ме чуј глас мољења мога, када вапим теби да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња (пс 140, 1–2) на јутрењу се увек чита шест јутар- њих псалама – шестопсалмије пса- лам 50 чита се на сваком јутрењу псалми се читају током часова: током првог, трећег, шестог и деветог часа – сваки час има три устаљена псалма која се читају све време на литурги- ји, на почетку службе, након „благо- словено царство“ и молитве велике јектеније певају се псалми затим, у зависности од празника, певају се различити псалми одређе- ни псалми певају се за божић, одређе- ни за богојављење, на пример псалам у којем се помиње како се река јордан поврати унатраг (пс 113, 3) о појединим празницима поју се одређени псалми о крсту, о томе како се радује дрвеће шумско (пс 95, 12) и како бог, цар наш пре векова, учини спасење посред земље (пс 73, 12), ка- ко људи гледају онога коме прободо- ше руке и ноге (пс 21, 17–18) псалми се читају и поју и о васкрсу: „да вас- крсне бог и да се расеју непријатељи његови, и да беже од лица његовог (сви) који га мрзе“ (пс 67, 2) и други победитељни псалми о тријумфу над непријатељем певају се за васкрс сваке суботе увече, на вечерњој служби, пева се псалам о владавини господњој, о томе да се господ заца- рио и у лепоту обукао (пс 92, 1); у цр- кви појемо да бог има власт над чита- вом творевином и да царство његово влада над свима (пс 102, 19), да се бог зацарио над народима и да седи на светом престолу своме (пс 46, 9) али и такође да васкрсли христос седи с десне стране оца (пс 109, 1) то је и стих из старог завета који се најче- шће понавља у новом завету, псалам и јутрење и часови и вечерња служба имају одговарајуће псалме који се читају свакога дана тема броја јул / август 2015 21 минијатура из грузијског псалтира рукописаног око 1494 г (фото: wikimediaorg) 109: „рече господ господу моме: седи мени с десне стране, док положим не- пријатеље твоје за подножје ногама твојим“ тако, свака реч у псалтиру реч је о богу; о исусу христу који је бог и чо- век, о човеку, о човечанству и о сва- коме од нас у време поста у манастирима се удво- стручава читање псалама више псала- ма се пева више псалама се додаје слу- жби како би људи једноставно, као што је рекао св серафим саровски, „пли- вали у псалмима као рибе у води; јер ми ту припадамо“ или као што је рекао св атанасије, у свом писму марцели- ну у вези са псалмима: „псалми су као велика долина, башта са цвећем у којој има много различитог цвећа, па идеш около и миришеш овај или онај цвет или као симфонија различитих звуко- ва који наслућују сваки аспект људског живота“ и тако у псалмима постоји сваки аспект људског живота постоји трагање за богом, преиспитивање пред богом, нарицање пред богом затим ја- диковање и плакање пред богом онда кајање пред богом затим хваљење бо- га, захваљивање и благодарење богу, слављење бога увече, и ујутру, и у под- не све се то налази у псалтиру када говоримо о нашем господу исусу христу, треба да нагласимо не- што веома јединствено а то је следеће: у псалтиру свака реч о богу и господу и спаситељу упућује на исуса христа и на бога оца свака реч која говори о томе да је бог победио своје непри- јатеље као цар и као господ односи се на исуса христа као и на бога оца свака реч о томе како је бог милостив и добар и љуби и прашта односи се и на исуса христа и на бога оца а то би се у жаргону могло назвати теоло- шким појањем псалама када се псалми теолошки поју, све ре- чи које се односе на бога односе се и на човека исуса и то је хришћанско увере- ње, јер се у новом завету све оно што се односило на бога у старом завету одно- си на човека исуса у новом завету то је јеванђеље то је јеванђеље, да је тај чо- век, исус, бог и да на земљи, у људском облику, чини дело свога оца, који је бог стога је такође тачно да све речи у псалмима, све речи које говоре о људ- ским бићима, о праведном човеку, бла- женом мужу, о ономе који држи запове- сти божије, о ономе који је праведан, и све речи из псалтира које говоре о спа- ситељу, искупитељу, цару, судији – све те речи у псалмима односе се на исуса христа, јер он јесте све то он јесте цар који влада у векове векова он је- сте судија света он јесте спаситељ свега он јесте победник непријатеља 22 4/2015 то би у жаргону било „икономијско“ читање и певање псалама псалми се читају теолошки и икономијски – од- носно према домостроју (грч иконо- мија – οἰκονομία) божијем – божијем старању за спасењу света тако да све речи које се тичу праведне особе и онога који влада у име божије, онога који подучава у име божије, све оне речи које се тичу свештеника и мел- хиседека и тако даље – све се те речи односе непосредно на исуса христа али, с друге стране, невероватно, у псалтиру се све речи које се односе на сиромашне и потребите и потлачене и одбачене и оне који су жртве и ко- ји призивају бога из дубина, оне који мисле да их је бог одбацио и напустио – све се те речи односе на исуса хри- ста јер се христос поистовећивао са сиромашнима, потребитима, одбаче- нима, напуштенима, жртвама, жртва- ма зликоваца, онима који су исмевани и посрамљени и то је истовремено исус христос! и то је такође христос! дакле, бог у псалтиру је исус хри- стос праведни људи, и свети, и суди- је, и цареви који побеђују у име бо- жије – сви су они исус христос али и сиромашни, потребити, понижени, потлачени, напуштени, жртве, и они су такође исус христос – јер је он на земљи све њих преузео на себе и да- ље, можда је још невероватније рећи да у псалтиру све оно што се одно- си на покајнике, на оне који оплакују своје грехе, оне који моле за милост, оне који моле бога речима псалама да тема броја јул / август 2015 23 протопрезвитер томас хопко (1939–2015) протопрезвитер томас хопко, дугогодишњи декан богословске академије светог владимира у њујорку, истакнути православни свештеник, богослов, проповедник и говорник, упокојио се у господу 18 марта 2015 године томас џон хопко је рођен у ендикоту, у држави њујорк, 28 марта 1939 године, као треће дете и једини син џона џ хопка и ане (запотоки) хопко крштен је и вас- питан у руској цркви свете марије, а образован је у државним школама у ендикоту више образовање стекао је на универзитету фордам, академији светог владими- ра и универзитету дјукејн рукоположен је за свештеника августа 1963 г почетком 1968 г о томас је почео своју дугу службу на академији св владимира годинама је био на различитим по- ложајима, ангажован као асистент, доцент, затим професор догматског и пастирског богословља, и декан био је чувен као богослов, говорник и проповедник после пензионисања, о томас хопко је започео своју нову службу, учествујући у православним хришћанским разговорима на интернет радију, а касније и држећи предавања од 2008 г па до свог упокојења 2015 г о томас је направио преко 400 подкастова за радио „древна вера“, доступних онлајн на адреси wwwancientfaithcom о томас је аутор многобројних књига и чланака најпознатије његово дело је пра- вославна вера: основни приручник о православној цркви ово његово дело преведено је на српски језик и у четири књиге објављено у издању издавачке установе епархије шумадијске „каленић“ им опрости грехе њихове, да их очи- сти од нечистота, и те се речи чак, у неком смислу, могу применити на исуса христа јер је он постао про- клетство нас ради (гал 3, 13) он је постао грех нас ради (2кор 5, 21) и пострадао је нас ради он стоји, тако- рећи, пред лицем оца свога као покај- ник и као молилац, посредујући у име грешника наравно, исус није грешник он је постао налик нама у свему осим у гре- ху но ипак апостол павле говори: „он је постао грех нас ради“ (2кор 5, 21) он је постао проклетство нас ра- ди он је постао отпадник нас ради он је постао онај који окуша, такоре- ћи, бес и гнев божији против грешни- ка заједно са нама но, покајне псалме из светог пи- сма дефинитивно певамо у своје име: „помилуј ме, боже, по великој мило- сти својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје опери ме до- бро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме“ (пс 50, 1–2) – за христа ове речи никада не би могле да важе јер он нема никакве кривице исто је када се у истом псалму каже: „гле, у безакоњима се зачех, и у гресима ро- ди ме мати моја“ (пс 50, 7) – то јед- ноставно није истина о христу то је истина о свима нама људима, али не и о христу али исто тако треба да се присетимо када појемо псалме у светлу христо- вом – у светлости тога да је он дошао нас ради, да је дошао да нас спаси то опроштење и та милост су оно што се у светом писму зове ἔλεος, односно милост или милосрђе божије, веч- но милосрђе божије речи „милосрђе божије“ или „милост божија“, речи о томе да је бог милосрдан и милостив, дуготрпељив и многомилостив пона- вљају се у псалмима буквално на сто- тине пута буквално ја сам их бројао колико се пута само каже да божи- је милосрђе траје заувек, да је божија милост довека (пс 117, пс 135 итд) у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и ми- лост божија прате нас у све дане жи- вота нашег (пс 41, 9) непоколебљива љубав и милост божија иду пред нама у све дане живота нашег непоколе- бљива љубав и милост божија пробу- де нас ујутру (пс 89, 14; пс 142, 8 итд) и одводе нас на починак увече ми- лост божија јесте оно што нас штити од непријатеља (пс 58, 11) непоколе- бљива љубав и милост божја јесу оно што нас негује и што је наша храна и наше пиће, што нас одржава у живо- ту непоколебљива љубав и милост божија јесу оно због чега га хвалимо и због чега му славословимо, оно за шта му благодаримо и та непоко- лебљива љубав и милост божија јесу коначно испуњени у христу то је оно што нам је даровано кроз христа протојереј томас хопко изворник: fr thomas hopko, „speaking the truth in love: the singing of psalms“, http://wwwancientfaithcom/podcasts/ hopko/the_singing_of_psalms у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и милост божија прате нас у све дане живота нашег 24 4/2015 појте богу нашему, појте! наше општење са богом нека буде песмом о његовој непролазној слави најлепше служење богу бива поја- њем људски глас је музика, а све друго у једној песми јесте музич- ка пратња у старом завету најлепши украс јерусалимског храма и тадашњих богослужења нису били раскошни, злат- ни сасуди храмовни већ многољудни хор левита цар давид је враћао из унинија цара саула (првог јеврејског цара) упра- во песмом и свирањем псалтира две мојсејеве библијске песме доказ су на- дахнућа и важности песме као средства за укрепљење народа божијег у најтежим тренуцима његове историје новозавет- на литургијска трисвета песма своје ко- рене има у песми анђела коју чује пророк исаија (око 740 год пре христа), свет, свет, свет је господ саваот (=господ над војскама), а седам векова касније свети јован богослов на острву патмос чује исте речи (отк 4, 8) у новом завету мноштво је црквених песника и химнографа многи од њих се посветише за вечност такав је свети јо- ван дамаскин, роман мелод и јован ку- кузељ кога преславна богомајка дарива са два небеска дуката (златника) због њего- вог појања свети, равноапостолни руски краљ владимир сазнаје од својих изасланика о анђелском песмопјенију које су чули у цариграду то је био разлог да краљ владимир прими православну веру и крсти своје народе у то време (10 век) у цркви премудрости божије у цари- граду на литургији појао је хор од три стотине појаца, а литургију служило сто свештеника и ђакона свако присутан, на таквом богослужењу, уживао је свим хаџи драган б поповић тема броја јул / август 2015 25 самуило помазује давида, синагога у дура европосу, сирија, половина 3 века (фото: wikimediaorg) чулима не знајући да ли се налази на зе- мљи или на небу али каква је то врста љубави која надах- њује црквено песништво и гони их на такав подвиг? то је љубав и надахнуће духа све- тог које проистиче из потребе за лепотом богоживљења на земљи оно што песнич- ки прегалац прескочи или пренебрегне дух свети допуни и украси због духа светог се осећа и види красота појања у цркви љубав изражена стихом надахњује, крепи и мисионарски подстиче друге на делатно стваралаштво у вери јер је вера најважнија за спасење: праведник ће од вере живети, говори господ вера подстиче на благородно захваљивање богу, а због бога и ближњег то је нај- лепше песмом о значају песме говори и свети владика николај: песма може да мења и ослобађа човека из тешких животних ситуација сетимо се српске војске из 1914 год која у зиму прелази албанију и у тешком здрав- ственом стању, десеткована војска, стиже на острво крф за само неколико месеци, та иста војска осокољена песмом и другим народним стваралаштвом бива опора- вљена и спремна за наставак рата песма је оздравитељка тела и духа, каже цркве- ни песник она је мотив за радост живота почетком осамдесетих година про- шлог века блаженопочивши патријарх герман, ношен на крилима мисионар- ског духа, у београдске парохије прима само свештенике са изузетним вокал- ним и певачким способностима, желећи да на тај начин покрене успавани духов- ни живот престонице то ће се показати као пун погодак међу новим београд- ским свештеницима био је и љубодраг слава свети симеон богопримац је слава ученика веронауке и хора ош „васа пелагић“ гост славе 2015 године у свечаној сали школе био је књижевник и рецезент вероучитељеве песмарице „хеј, чујте сви“ господин раша попов у позадини је хор „свети симеон богопримац“ са својим вероучитељем и хоровођом 26 4/2015 петровић који ће као старешина у цр- кви светог александра невског покре- нути низ мисионарских активности после оснивања православне мисио- нарске школе од прота љубе и његове школе настаје квасац којим ће бог дати да ускисне сво тесто престонице у овом подвигу он је имао подршку два јеромо- наха, атанасија и амфилохија, који су данас истакнути епископи наше цркве из ове школе изаћи ће мноштво све- штеника који су пелцер наученог торже- ственог појања пренели, из ове цркве, у своје будуће парохијске храмове све свете тајне извиру из свете тајне над свим светим тајнама, из литурги- је и све је прожето песмом и благода- рењем у русији за време литургије поју сви одговарају на литургији, говоре оче наш и символ вере лепота богослуже- ња је у красоти саборности, где се нико не преузноси због свог гласа већ се труди да служи богу у заједници слободе ипак најлепше појање на богослужењима је де- чије појање деца поју срцем, чисто она- ко како их научите они певањем осећају бога у себи у последње време београд (као и цела србија) има мноштво дечи- јих хорова са бројном талентованом де- цом многи од тих хорова су црквени, па постоје чак и хорови ученика веронауке (хор „свети симеон богопримац“ из ош „васа пелагић“ у котежу) љубав овако марљиве деце подстиче и старије да рев- носније служе богу на светој литургији сви су позвани у хор: анђели, одрасли и деца, јер литур- гија и значи заједничарење неба и зе- мље свети оци су вечни живот посма- трали као непрестано општење (дијалог са богом) а наше општење са богом не- ка буде песмом о његовој непролазној слави и жртви за све нас у све дане до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије свето писмо читај (мелодија „српкињица једна мала“) сва је земља свето место веруј богу и не стрепи ал’ је света земља престо пупак света, бисер лепи најсветије ту се писа бог и човек сретали се овде христос смрт избриса крст свој даде молећи се свето писмо духом цело надахнуто писци пишу сем’десет седам књига дело земља-небо, кроз њих дишу стари завет сенка бога хиљаду је писан лета истина са пуно тога историја божјег света бог нам шаље укрепљење пророковано спасење бога речи ваплоћење новог завета знамење јеванђеља брод је плован чет’ри стуба јарбол има матеј, марко, лука, јован ко га жели плови с њима одговор ће свако наћи библија га листом нуди с духовником ћеш се снаћи шта прочиташ тим се труди свако вече а и даном читај главе два завета храни себе овом храном душа да ти је детета живот дужи овим планом вечност пружа књига света тема броја јул / август 2015 27 у нашој вери, која подразумева лични однос са богом, а који се остварује кроз црквену заједницу, певање долази као надградња, када су чак и поетски стихови недовољни да искажу нашу оданост цару небеском разговор водио: ненад јовановић разговор са николом попмихајловим музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима у оквиру интервјуа на тему овог бро- ја православног мисионара разго- варамо са николом попмихајло- вим, познатим српским појцем древних ромејских напева zможете ли нам укратко рећи нешто о себи и о вашој љубави и интересо- вању за црквено појање? – уметнички сам руководилац „дру- штва за неговање музичког наслеђа – мојсије петровић“ из београда дипло- мирао сам византијску црквену музику на националном конзерваторијуму у атини, у класи професора михаила с макриса у оквиру рада друштва, ангажован сам као диригент и хоровођа „српског византијског хора мојсије петровић“, за- тим као музички руководилац ансамбла „чалгија – мојсије петровић“, а уједно и као наставник појања у „псалто-појачкој школи мојсије петровић“ чини ми се да су заметак мог одно- са према црквеној музици изграђивали чланови моје породице у породицама војвођанских срба, културно наслеђе 28 4/2015 карловачке митрополије огледа се, изме- ђу осталог, у љубави према богослужбе- ној песми моји рођаци, у једном малом месту у војводини, највећи део својих живота проводили су за певницом као деца, сестра и ја смо одлазили са оцем у саборну цркву у београду где би нам он, с времена на време, скретао пажњу на ле- поту православног појања са шеснаест година сам, пун дечачког ентузијазма, одлучио да научим цркве- нословенски језик, да на тај начин разби- јем баријеру која је стајала на путу раз- умевања богослужбених текстова када сам почео сам, са благословом родите- ља, да обилазим манастире, почео сам да стајем за певницу моје интересовање за византијску појачку традицију вероватно се појави- ло као резултат упознавања са појањем драгослава павла аксентијевића и изда- њем стара духовна музика, у извођењу студијског хора музиколошког инсти- тута сану дубље изучавање савремене праксе појања у неумској нотној тради- цији, која је сачувана на светој гори, би- ло је, за мене, само питање продубљива- ња практичних знања у овој области zреците нам нешто уопштено о са- мом духовном појању као изразу љубави према богу? – појање је најприроднији израз те љу- бави не постоји ни једна религија која би свој обред вршила у тишини у нашој вери, која подразумева лични однос са богом, а који се остварује кроз црквену заједницу, певање долази као надградња, када су чак и поетски стихови недовољ- ни да искажу нашу оданост цару небе- ском у православној монашкој тради- цији, што се види из српских неумских рукописа, постоје чак и композиције које немају никакав одређени текст ове ме- лодије, настале под утицајем исихастич- ке мисли, до чијег је процвата дошло у xiv и xv веку, називају се кратиме њи- хова богослужбена функција је заправо начин да се чисто музичким језиком ис- каже оно што је неисказиво речима zхор „мојсије петровић“ чији сте ви вођа и диригент негује византиј- ско црквено појање можете ли нам нешто више рећи о специфичности и духовној димензији те врста поја- ња и пар речи о самом хору? – друштво „мојсије петровић“ бави се изучавањем и извођењем аутентич- тема броја јул / август 2015 29 ног израза наше традиционалне музике њени корени поникли су у византијској култури која обухвата простор шири од саме византијске државе и која траје и после њене пропасти византијска музика је у средњовеков- ној србији била музички израз културне елите први српски композитори саста- вљали су мелодије по византијском узо- ру данас је овај музички стил готово са- свим заборављен сама кованица представља колокви- јални термин који се користи за појање православне цркве по систему визан- тијског осмогласја (октоиха) све чланове нашег хора окупља зајед- ничка љубав према црквеном појању та љубав се огледа на више начина на пр- вом месту је жртвовање слободног вре- мена ради долазака на хорске пробе на пробама заједнички решавамо питања која искрсавају пред нама као заједни- цом и заједнички увежбавамо репер- тоар који понекад може да буде веома захтеван с друге стране, да би неко певао у на- шем хору, мора задовољити критеријуме које други хорови не постављају сваки члан „српског византијског хора мојси- је петровић“ мора проћи посебну обуку да би савладао јединствени, византијски музички систем наше нотно писмо – не- уме – веома се разликују од нотације ко- ја је данас у доминантној употреби стил певања који негујемо, може се научити једино у нашој псалто-појачкој школи zпоред црквеног појања ваше дру- штво негује и посебну традицију из- вођена изворних народних песама? – хорска музика није једино поље на- шег интересовања наше друштво не- гује већ готово заборављену чалгијску традицију извођења изворних народних песама „чалгија мојсије петровић“ ко- ристи аутентичне инструменте који су поникли у градским срединама источ- ног средоземља, подручју којем орган- ски припада и наша култура репертоар састава чине најлепше севдалинке, аран- жиране у старинском стилу, који ожи- вљава обичаје и дух старих српских и балканских градова данас је наше друштво најистакнути- ји представник византијског музичког стила у нашој земљи током свих ових година наступали смо у неким од најве- ћих европских концертних простора, од грчке до финске и од шпаније до руси- је више пута узаступно наступали смо у великој дворани санктпетербуршке филхармоније и добили титулу „миље- ника петербуршке публике“ zда ли постоји разлика између срп- ске и грчке традиције византијског појања? – у византијској осмогласној музици сваки глас представља јасно дефинисану музичку целину која је заједничка свим балканским појачким традицијама, а чи- ји се обриси назиру и у древним руским напевима ове заједничке карактеристи- ке грчког појања чија је нотација рефор- мисана почетком xix века и српског које потиче директно из светогорске појачке праксе с краја xvii и почетка xviii века, сведоче о континуитету и одрживости тог музичког система преношеног усме- ним путем у условима одсуства органи- зованог музичког образовања верујем да би темељнија упоредна ана- лиза различитих локалних музичких традиција, могла да, у још већој мери, покаже величанственост нашег средњо- вековног наслеђа које је успело да одоли вишевековној доминацији османлија на простору балкана разлике између српског и грчког поја- ња, које су настале у последња два сто- лећа, ипак се још увек могу окарактери- сати минималним, не већим од разлика међу појединим наречјима једног истог језика 30 4/2015 јефтимије зигабен поредак псалама дух свети је при распоређивању псалама имао пре свега бригу не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читалаца што се тиче распореда псалама у псалтиру, врло је значајно приметити, да они нису ов- де постављени по оном редоследу, по коме су били написани, иако се може сматрати да овај поредак није случа- јан, већ је највероватније образован по особеном божанском устројавању, које се није подчињавало току време- на тако је исто у практичним и тео- ретским вештинама, једно дело на пример проналажење и извесно рас- поређивање самих оруђа и правила њихове употребе, а друго, њихово ко- ришћење сагласно захтевима времена и околности на пример у лекарској пракси се у једном случају одмах расе- ца болно место, а у другом се даје неки лек или рана помазује мелемом; у не- ким случајевима се пре свега настоји заплашити болесник, док се у другим настоји рећи нешто утешно ни овде, дакле, нема неког одређеног поретка, те лекар сваки пут употребљава пре свега оно средство, које му се по свом лековитом дејству чини пригодним у датом случају овакав начин деловања се назива обично поретком без порет- ка на исти тај начин је и наш врховни уметник – дух свети имао пре свега бригу, при распоређивању псалама, не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читала- ца, то јест да образује облик наше ду- ше по даном образу (образу божијем), а затим је углача по законима лепог и најзад је учини богоподобном управо зато пророк у првом псламу пре свега настоји да нас одстрани од безбожно- сти и грехова; затим се у другом псла- му стара да нам покаже чије смо ми наследство и коме ми треба заправо да се привијамо; даље у трећем псал- му он предсказује о казнама и злоб- ним нападима непријатеља на оне ко- ји се привијају богу; одмах затим нас превод са руског: небојша ћосовић тема броја јул / август 2015 31 учи, како би требало лечити страсти и како се може избављати од пораза непријатеља постоји и друго мишљење у погледу оваквог распореда псалама заправо, мисли се, да када су се јудеји уклонили од вере у истинитог бога и када су се наслеђени од отаца обичаји почели код њих заборављати, тада су многобројне свете књиге њихове биле поцепане на комаде или изгубљене но, током вре- мена јездра или немија се усрдно зау- зео око сабирања псалама, али их није нашао све одједном, већ један по један, па их је у свом зборнику распоређивао како их је проналазио и у таквом ви- ду их издао, то јест није их распоредио по времену писања, него по време- ну откривања сваког псалма постоји још и друго објашњење за ово наиме, мисли се да псалми нису распоређени по редоследу њиховог писања или от- кривања (при јездри или немији), већ највероватније примењујући их на оне дане, у које су (или ради којих су) они били написани с почетка речено ћемо појаснити примером познато је да је пре свега, по временском редоследу, била благовест архангела пресветој дјеви о рођењу од ње исуса христа; потом само рођење, даље наречење имена и обрезање; за њим приношење младенца исуса у храм и сретење; још даље, после 30 лета било је његово кр- штење на јордану – богојављење; за- тим учење, чуда, страдања и тек после свега тога васкрсење; када су, међу- тим, установљени празници на спомен ових догађаја, они се празнују по дру- гом редоследу и кроз друге временске интервале (одстојања) пре свега, као пример узмимо да ми празнујемо бла- говест, а затим убрзо васкрсење ви- диш ли, читаоче, како је велико вре- менско растојање између догађаја који се спомињу на те празнике, с једне, и каква је блискост међу данима, у које се исти празнују, с друге стране? опет 32 4/2015 јефтимије зигабен (негде и евтимије зигавин – грч ευθύμιος ζιγαβηνός, лат euthymius zigabenus или zigadenus;, упокојио се око 1118 г), византијски бого- слов и егзегета с почетка сјајан го- ворник и учитељ говорништва при цариградском двору у епохи послед- њег културног процвата византије при алексију комнину, а потом мо- нах написао је историју свих „јере- си“ (паноплија догматика, грч πα- νοπλία δογματική), започињући од симона мага до ислама, са њиховим кратким оповргавањима, позајмље- ним из дела отаца цркве карактер овог дела је потпуно компилативан зигабенова тумачења на четворо- јеванђеље (пронађена су крајем 18 века и издата у лајпцигу, 1792 год), а такође на псалме и песму над пе- смама (изд у „bibliotheca patrum“, т xix), богословска критика је оцени- ла врло високо сва његова дела су сабрана код миња у patrologia gra- eca (од 128–131 тома) – наведено према енциклопедијском речнику брокхаузена и ефрона (1890–1907) – прим прев за празником вазнесења код нас бива празник преображења, потом божић и после свих ових празника богоја- вљење примећујеш ли каква је овде пермутација догађаја? и при томе је поредак дана у месецу остао уобичаје- ним, али поредак самих догађаја овде у највишем степену није доследан и на неки начин је произашао редослед без поретка но, време је и да се каже, због којих разлога се у многим псалмима сусрећу нејасна места и колико је било превода (светог писма) са јеврејског на грчки и ко је њихов аутор узрок нејасности које се сусрећу у старозаветним спи- сима налази се у символичким и пред- сказујућим изображењима исуса хри- ста и свега што се односи на њега и уопште на нову благодат, а осим тога у идиомизмима јеврејског језика у по- ређењу са грчким, јер су се пророци у саопштавању својих мисли користили обично, иако не и увек, особеним на- чином изражавања при томе они су већином говорили прикривено, због неверја и отврдлости срца својих слу- шалаца, што је било разумљиво само за малобројне изабране свете мужеве и што је постајало разумљиво тек при паноплија догматика јефтимија зигабена, рукопис из 12 века (фото: bluk) тема броја јул / август 2015 33 испуњавању пророштава најзад, има и још један разлог нејасности старо- заветних списа: то је њихов превод са јеврејског на грчки језик, јер уопште свака реч, која се саопштава са једног језика (природног, матерњег) на дру- ги (страни) добија обично при томе и некакву нејасност а овај превод (по времену први) био је урађен за време владања птоломеја филаделфа еги- патским царством укупно је било се- дам превода светог писма старог за- вета са јеврејског на грчки језик о преводима псалтира први превод са јеврејског на грчки јесте превод седамдесеторице, који су били учени јевреји изабрани по бро- ју 70 старешина изабраних некада од мојсија и који су на молбу поменутог горе цара превели старозаветне списе у свему сагласно са њиховим јеврејским оригиналом други превод припада акили синопском, који је био поре- клом понтијски грк акила је у почетку прихватио хришћанство и био крштен у јерусалиму, да би потом оставио хри- шћанство и прихватио јудејство упра- во у то време, 330 година после прево- да седамдесеторице, он је и издао свој превод светог писма, за царовања адријана прокаженог (губавог) пот- храњујући мржњу против хришћана, он је много тога извитоперио у писму трећи је био превод симаха самари- ћанина немајући довољно поштовања према себи од својих, симах је прешао у једејство и по други пут примио об- резање пун антипатије према самар- јанима, он је превео божанско писмо са јеврејског на грчки за царовања императора севера но, при овоме је угађајући јудејима искривио смисао оних места писма, која су се односи- ла на христа симахов превод је издат 56 година после акилиног четврти је био превод теодотиона ефеског, след- беника маркионове јереси увређен од својих истомишљеника он је издао свој сопствени превод светог писма за царовања императора комода пети превод непознатог аутора из времена царовања императора каракале нађен је у јерихону, скривен у једном бурету шести превод је безимен; откривен је у никопољу близу акциума, за време ца- ра александра мамеја седми превод је урадио свети лукијан (презв ан- тиохијски), велики подвижник и му- ченик он је упоредио међу собом и са јеврејским текстом све издане пре њега преводе на најбрижљивији начин, иако га је то стајало великог труда, и потом издао сопствени превод, у коме није било ничег ни мањкавог, ни сувишног тако урађен свој превод св лукијан је предао хришћанима за време кон- стантина великог оригинални руко- пис овог превода откривен је у ни- комидији у једној омањој кули, која је била сасвим и са свих страна зазидана од јудеја после страдања св лукијана и у време гоњења диоклецијановог и максимијановог у своме преводу св лукијан је следио седамдесеторицу, и одбацио оно што је било искварено од других преводилаца извор: толковая псалтирь 34 4/2015 химна посвећена светом јовану дамаскину од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин било је то давне 1865 године ка- да се лаза костић одазвао позиву да, за српско певачко друштво из панчева, састави химну, намењена за извођење на сцени песнику, већ тада славном, било је 24 године био је веома образован и добро упућен у домаће и светско песништво тог доба од толико песника које је проучавао лаза костић се определио за светог јована дамаски- на мада је и после опевао поједине пе- снике, ниједан од њих није добио ова- кво лепу химну химна, коју лаза костић због звучних ефеката којима је тежио пише без сло- ва х, има пет строфа, с тим што се пр- ва понавља као последња свака стро- фа има осам стихова, од којих су прва четири посвећена богу, а друга четири дамаскину богу, којег песник ставља на прво место, свети јован дамаскин треба да пренесе молбе које произноси певачко друштво или, како бисмо данас рекли, хор из строфе у строфу богу се др ђорђе вуковић тема броја јул / август 2015 35 св јован дамаскин, средњовековна икона придају различити атрибути, а стихови посвећени дамаскину се понављају без промене у костићевом поимању, бог је бог ла- ког поветарца (зефира) и бог олује, бог сфера где хармонија влада, изражена кроз звуке, бог славуја и бог змија то је садржај прве строфе где лаза пока- зује да је бог, без обзира на људска ко- лебања, уједно бог целокупне твореви- не, са свим својим супротностима, али где влада неки виши склад у следећој строфи наглашава се да бог влада и ра- јем и паклом, а у трећој строфи бог је бог живих и мртвих, бог господе и бог робља, чиме уједно обухвата цео људ- ски род од постања до његових дана, у слободи и ропству, у богатству и у си- ромаштву, на овом и на оном свету у четвртој строфи бог је господ ратника који иду у последњи бој, али и господ ослобођених од ланаца, оних који га уз гусле прослављају у петој строфи, пе- сник понавља прву строфу у химни је наглашено божије проми- шљање о целокупној творевини, јер он је сведржитељ који је свуда присутан у тим стиховима постоји надахнуће библијским псалмима, датим у новом руху, новим речима у позадини песни- кових хвалоспева осећа се његово про- мишљање о песништву, које се исказује кроз звук небеских сфера, тутањ громо- ва, дашак ветра, пој славуја, јек гусала дакле, надахнуће за песму, према овој химни, долази из виших, небеских сфе- ра и спушта се, преко пројава у божи- јој творевини, све до птица и народних гуслара тиме наш песник, на себи свој- ствен начин, наставља, промишља и раз- грањава његошеву мисао да је „творац творитељном поезијом зањат (занет)“ његоша којег је, као песника, проучавао и коме је посветио једну песму (пролог уз горски вијенац, 1902) сам начин ис- казивања песникових хвалоспева богу подсећа на средњевековни књижевни жанр „имена“ где се кроз навођење ра- зних имена (атрибута) описују бог, бо- городица, арханђели и популарни све- титељи тако је још божидар вуковић у свом зборнику за путнике, који је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога и богородицу као при- мер наводимо, нека имена за бога: власт, сила, слово, живот, милост, љуби, му- дрост, о сотир, пантократор, параклит, свет, трапеза, пастир, овче, камен, пут, итд (ђ трифуновић, азбучник српских средњевековних појмова, београд 1990, стр 112) та имена божидар је узео из наших средњовековних рукописа ни наши преци их нису измислили, већ су се угледали на византију познат је при- мер никејског цара теодора ii ласкариса (1254–1258), који има једно дело посве- ћено божијим именима (исти извор) ни цар није својевољно написао своје дело он се ослонио на богату традицију свог народа, која почиње са ареопагито- вим делом о божјим именима (vi век) за своје песме, лаза костић је имао подлогу у нашој традицији, било да је у питању штампано издање требника или нека стара рукописна књига, али је потражио властити начин изража- вања тако је исказао древне мисли на прикладан начин које су биле блиске савременицима и могле да се прихвате наведеним стиховима, он је исказао сву величину божијег бића, која је могла да се изведе на сцени од стране панчевач- ког певачког друштва за публику дру- штво, вероватно, није имало потребно теолошко образовање за неке дубље концепције, а ни присутан народ свака- ко није навикао на овакав пробој теоло- гије са сцене у свакодневни живот тиме се не исцрпљује домети ове пе- сме ако је господ приказан у сталној промени атрибута, који се у задњој пе- сми понављају, исказујући тако, божи- ју непроменљивост и верност, онда се светитељ приказује са знатно мањим 36 4/2015 бројем атрибута јован дамаскин је у себи објединио и земно и небеско зем- не „омане“ и небеске снове земаљске омамљености (занесености, занетости) песник описује клетвом, а небеске сно- ве приказује као песму све земаљско порађа клетву, што је став који песник уобличава на основу књиге проповедни- ка („таштина, све је таштина“), док се небеско (духовно) претвара у песму, у славопој, у химну јован дамаскин, који познаје оба начела, показује се као по- средник пред богом, којем узноси мо- литве, укључујући „и гласе наших бола“ ова песма поручује да је највећи песник који пева, односно поје богу и највећа је песма – она која прославља бога појање богу највећи је задатак сваког песника, а онај који то оствари остаје узор за сле- дећа покољења од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин, у његово време већ помало заборављен иако потиснут од људи, свети јован је нашао начин да се јави људима и остане забележен у њи- ховом памћењу онај који је прославио бога и сам бива прослављен онај који је појао богу и сам бива опеван онај који се дивио богу, и сам постаје пример ди- вљења и подражавања молитвена поезија лазе костића лаза костић је остварио песму вредну пажње посвећену светом јовану дама- скину која је нашла своје место у знаме- нитој антологији српске поезије мио- драга павловића он је већ зрео песник у време кад је написао ту химну и права је штета што се није даље формирао у овом сме- ру сваки његов додир са хришћанством био је плодоносан неколико година касније он је ис- певао лепу подужу песму самсон и далила на ста- розаветну тему (1867), а пред крај живота santa maria della salute (1909 г) у самсону и далили он опева библијског јунака који је заборавио на бо- га и намамљен обећањем љубави пао у филистејску тамницу, да би тамо поно- во запевао песме о богу и роду (очигледно псалме), због чега му се пружила прили- ка да се кроз последњи подвиг мученички искупи у santa maria della salute песник опе- ва своје заблуде и лутања, због којих се каје пред богородицом („кајан ти љубим пречисте скуте“) и због којих греха је ухваћен у замку од стране своје далиле и као самсон некада, он се нада у вишњу помоћ, у заступништво santa maria della salute (богородице од здравља, односно богородице исцелитељ- ке) као што је некад бо- городица спасила млетке од смртоносне куге, тако сада и лаза очекује да га она избави од „љуте буре тела и душе“ (јефимијин израз), од те духовне куге која га мори и разара на дну своје „филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева богородицу, да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме се ненадано нашао и у тренуцима када се предаје нереалном заносу, уз сва коле- бања, лаза узвикује богородичино име, јер је крајичком разума осетио да нешто није у реду у тим сновиђењима, која јати- мице наилазе на њега ђ вуковић тема броја јул / август 2015 37 колико данас има младих који су прешли 30, па и 40 годину и још се не одлучују за брак?! а хтели би да оснују хришћанску породицу и да се остваре као родитељи много зашто не траже помоћ од бога и од божијих служитеља? зашто лутају и губе своје младе године усамљени и душом неза- довољни? у каква чуда они верују? један од начина како да се споје сродне душе сазнали смо у умци, када смо посетили породицу милуновић, бојана (37) и ру- жицу (35) који имају четворо деце: луку (6, 5), марију (5), марту (3) и лазара (1) са благословом њиховог парохијског свештеника милана симића из цркве преображења господњег, и духовника оца макарија из манастира фенек, ис- причаћемо вам како господ испуњава благочестиве жеље и намере, ако млад човек има озбиљан однос према соп- ственом животу људи слабе вере стално траже од бо- га нека посебна чуда не признајући да се она стално догађају око њих и у њима самима ви то не тражите од бога, јер сте потпуно свесни и уверени да бог чи- ни чуда свакодневно? бојан: да, како рече господ: ко има очи, нека види али, не може видети без јаке и праве вере највеће чудо је љу- бав божија према човеку и дуготрпљење наших грехова и слабости и сва божија чуда из ње проистичу св владика ни- колај каже: „људи траже чуда, а зар није највеће чудо овај свет што га свакоднев- но гледамо? па, зар онај који је створио око да не види?! зар може мртво око да види? не може, него живо, а живот му даје дух свети“ ја сам као дечак осећао то на себи, а још нисам знао за бога, и често сам се питао: како то да човек има разум, ко му то даје, одакле то? ружи- ца: највеће чудо је рађање новог детета, прво зачеће, па његов развој и рођење то је чудо над чудима јер то није мајчи- но тело него ново тело, ново биће расте у њеној утроби лука се родио дан уо- чи наше крсне славе 2008 године и за- то смо му дали то име, а спонтано смо дошли до тога да се ово троје зову као васкрсли лазар из јеванђеља и његове сестре нисмо имали ту намеру, али го- спод јесте славимо им имендане причајте нам о тим чудима кој
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 81324 / ...обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје опери ме до- бро од БЕЗАКОЊА мога, и од греха мога очисти ме“ (пс 50, 1–2) – за христа ове речи никада не би могле да важе јер он нема никакве кр...
1. 81324 / ...обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје опери ме до- бро од БЕЗАКОЊА мога, и од греха мога очисти ме“ (пс 50, 1–2) – за христа ове речи никада не би могле да важе јер он нема никакве кр...
11
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
...слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће но- ситиБЕЗАКОЊА 📌 њихова зато ћу му дати
дио за многе, и са силнима ће дијелити
плијен, јер је дао душу своју на смрт, и
би метнут међу злочинце,
...слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће но- сити
МЕТА инфо: Р:21605 К:166872 Д:92
| Свеска 351 |
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га бог бије и мучи али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша бе- закоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијели- смо видјеће труд душе своје и наси- тиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће но- сити безакоња њихова зато ћу му дати дио за многе, и са силнима ће дијелити плијен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи гријехе многих, и за злочинце се моли“ (ис 53, 4–511–12) и да све што живи, распеће христово, фреска из пећинске цркве у кападокији, 11 век (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2016 богу кроз христа живи чинећи овај прекрасни обрт (термин св максима исповедника) бог нам на делу, на својој кожи, показује да је истински и прави живот – живот у љубави јер „у томе се показа љубав божија према нама што је бог сина својега јединороднога послао у свијет да живимо њиме (1јн 4, 9) та љубав није заснована на сенти- менталности она има везе најпре са самим бићем божијим који је света тројица, тј вечна заједница три божан- ске личности у љубави потом, она је израз воље божије да створи свет, да му да живот и да га преко човека уведе у стварност и лепоту божанског живо- та – у царство божије дакле, све што је створено у својој основи носи жуд- њу и природно хтење ка свом коначном смислу и испуњењу које је сам логос божији очовечење сина божијег, као и страдање, управо јесте због тога да све што је створено присаједини себи нераскидиво и несливено и кроз себе да живот вечни; да свету и човеку от- крије ту тајну стварања која је конач- ни и једини смисао света христос кроз оваплоћење и своја дела која врхуне у крсту и васкрсењу себе најпре даје све- му постојећем, сваком појединачном бићу и истовремено свима заједно да би све опет у себи објединио и узвео на небеса, с десне стране оца све то једи- но и искључиво из љубави и у љубави зато нас христос позива да, ако хо- ћемо да га следимо, узмемо свој крст и одрекнемо се сопственог живота (види фил 2, 5–11) тај живот је кроз целокуп- ну историју људског рода увек схватан и опитован кроз егоизам и вољу за моћи колико год труда уложили да то сакри- јемо на концу, и поменута жалост апо- стола због христове најаве о страдању је заснована на моћи како бог може да буде немоћан, да „устукне“? јер, ако је он такав, шта онда они да очекују да ће добити? тога као хришћани треба да се чувамо као најсмртоносније жаоке ни- ко у цркви, коју год службу вршио, није у поседу моћи ако и живи у тој фанта- зији обмањује себе, а за свој труд, ма ко- лико он моралан и врлински био, неће добити никакву награду од бога стога, христос нас позива да кроз живот у цркви стичемо љубав његову чинећи је основом нашег живота, нај- пре делећи живот са њим а његов жи- вот носи у себи свеколику творевину ту лежи сав смисао хришћанског под- вига не у томе да и ми прописујемо рецепте и духовне вежбе које нас ме- ханички доводе до бога и то искључи- во као појединце јер то је, опет, замка гордости и моћи смисао подвига лежи у томе да сав свет прихватимо – пара- доксално и кроз одрицање од њега у монашком подвигу – да саберемо у се- би сву творевину, да се испунимо њоме, да је кроз врлину негујемо речју, да се у љубави и кроз љубав коју нам је посве- дочио христос сјединимо и прожмемо са њом јер каква год творевина била на појавном нивоу, што важи и за сваког човека најпре, у својој сржи она је ство- рена да задобије живот вечни ми као људи и то боголики, а као хришћани и христолики, треба да тој природи пре- дамо живот христов тј живот божији пошто „жарким ишчекивањем творе- вина очекује да се јаве синови божији“ (рим 8, 19) али немојмо се варати, па да помислимо како је ово само једна ле- тема броја септембар / октобар 2016 27 кроз све векове сила крста је побеђивала и побеђиваће христовом љубављу којом је испуњена 28 5 / 2016 па идеја овај живот тражи спремност да сваки дан будемо распињани да нај- пре своје страсти распињемо и да се са њима рвемо свет овај христа није пре- познао ни оне који се труде да задобију љубав његову неће миловати није чуд- но да нам ударце задају врло често они од којих то најмање очекујемо на ду- бљем нивоу, то значи да бол овога све- та, сваког човека постаје бол онога који је прожет христовом љубављу баш као што је и христос те наше боли и немоћи и патње понео на крсту тако и хришћа- нин, напредујући у љубави христовој, крсној, све више познаје и доживљава трагедију овога света – свети силуан атонски би рекао „адамов плач“ да би онда испод свега тога, у духу светом, нашао бесцени бисер божанске благо- дати на којој је установљен и којом је прожет овај свет и његова лепота сила и знак крста су у кенотичкој (снисходљивој) љубави коју нам је хри- стос показао како другачије да разуме- мо св георгија победоносца и велико- мученика који одбија све повластице и спокој који му нуди диоклецијан? по- стоји ли разлог који логика овога света може објаснити да фивија перпетуја, мученица из 3 века, није поколебана у исповедању чак ни због свог одојчета које ће остати без ње ако се не одрекне вере у христа сведоци ове победе нису само свети мученици преподобни ар- сеније велики, светитељ из 4 века који је био васпитач синова римског цара теодсија управо из те љубави крстоно- сне, христове, напушта царску палату и одлази у египатску пустињу да одричу- ћи се света, заволи га истински а шта тек да кажемо за нашег светог и бого- мудрог оца саву? сила његове љуба- ви којом љуби свој род и цео свет хри- шћански ни данас код нас не јењава и не престаје да се види кроз све векове сила крста је побеђивала и побеђиваће христовом љубављу којом је испуње- на као хришћани, ми смо позвани, чак обавезни, да у тој сили живимо и да је овом свету, растрзаном егоизмом, стра- хом и терором, сведочимо аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији христос кроз оваплоћење и своја дела која врхуне у крсту и васкрсењу себе најпре даје свему постојећем, сваком појединачном бићу и истовремено свима заједно да би све опет у себи објединио и узвео на небеса, с десне стране оца тема броја септембар / октобар 2016 29 крст – чувар васељене сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти с ваки наш крст символично пред- ставља часни крст, крст са којег је спаситељ света победио грех, смрт и ђавола до христа, крст је био символ срама јер су на њега прикивани најтежи преступници вавилонци пр- ви разапињу на крст, као и персијанци у iv веку пре христа александар ма- кедонски, после освајања тира (данас триполи у либану, а поред тира ту је и сидон и арадос због чега триполис = три града), 2000 људи разапе на крст јеврејски владар из i века пре христа александар јанеј разапе на крст код града ветоме 800 фарисеја који му се супротставише јевреји су преступнике кажњавали каменовањем, али су њихо- ва тела после тога подизали на дрво кр- ста ради поруге својим крстом, и крсноваскрсном драмом син божији објављује крст као спасење васељене објављује га као узак пут којим се долази у његово царство крст постаје знак сина човечијег и красота цркве крст је тајна моћи побо- жних владара који се посветише не са- мо за време него и за вечност он је нео- борива тврђава сваког верника и слава анђела, а помор демона без сумње крст и васкрсење христово, јер васкрсења не бива без смрти, без крста – опомиње песник, сачињавају двоједну стварност и једну истину спасења још у старом завету крст је имао силу непобедиву знамење крста упо- треби мојсеј када изведе изабрани на- род из египта, осенивши њиме црвено море наиме, када мојсеј пружи десну руку, право од себе према мору, море се раздвоји и израиљци прођоше а ка- да руку пружи попреко, море се слеже и потопи египћане ови покрети десне руке мојсејеве осликаше вертикалу и хоризонталу крста (ср 2мој 14, 21–22 27) такође, израиљце током њиховог четрдесетогодишњег лутања по синај- ској пустињи уједаше љуте змије отров- нице због тога мојсеј на крст постави бакарну змију (праобраз распећа хри- стовог), да свако онај кога змија уједе буде исцељен од отрова када са вером погледа у бакарну змију да ће крст господњи бити сачињен од троједног дрвета било је пророковано још у старом завету у књизи пророка исаије: „теби ће доћи слава ливанска (= кедар ли- бански), јела (= кипарис), брест, шимшир, да украсе место светиње моје, да би про- славио место ногу својих“ (ис 60, 13) хаџи драган б поповић 30 5 / 2016 према предању, три семена, од којих ће изнићи троједно дрво часнога крста праведни лот добио је од свога стрица праоца наше вере авраама приликом њиховог раздвајања (1мој 13, 11–12) засадио их је у долини рехавија пар- ка,(данас у јерусалиму) и тридесет пу- них година заливања праведном лоту је требало да троједно дрво само изникне посечено је у време изградње трећег, иродовог храма, али га као уклето (јер се ничим није дало обрадити) бацају у кедронски поток тамо дрво бива пуних тридесет година, све до тренутка када је одлучено да се на њему, наводно укле- том, разапне и тиме још више осрамоти наш господ исус христос чудесно дрво се тек тада дало обрадити господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу зато је крст силно знаме- ње вечне победе над греховним падом у подвигу крстоношења, нашег сара- спињања и саваскрсавања са христом јесте и тајна нашег будућег живота у векове због тога свети григорије бо- гослов каже: „христов крст је символ непрекидног рата са грехом и тиме символ вечног мира са богом и људи- ма, уколико ови (људи) нису робови греха“ сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти (1кор 1, 18) наша света православна црква прославља два крстовдана најстро- жијим постом, а која представљају три догађаја први, 5/18 јануара као пред- празништво крштења господњег на јордану, тј богојављања свете троји- це другог крстовдана, 14/27 септем- бра православни не празнују само про- налазак часног крста у јерусалиму од стране свете равноапостолне царице јелене, него и свечани повратак крста господњег из персије 628 године, кога цар ираклије хтеде да унесе свечано у јерусалим кроз златна врата све док цар не скиде са себе своја свечана цар- ска обележја и не оста само у скромној кошуљи, анђео му није дао да крст до- несе до голготе у скромности крста христовог и сви наши животни путеви добијају вечно- сни смисао постојања, због чега и анђео господњи указа на скромност крстоно- шења цару ираклију али и свима људи- ма до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу часни крст (извор: crkvaat) тема броја септембар / октобар 2016 31 јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила божија нама који се спасавамо зашто је (апостол) послан да не проповеда мудрим речима? зато што је реч о крсту, сама по себи, сила божија за оне који се спасавају сходно томе, њен циљ се постиже и без мудрости речи а за оне који ги- ну, она је лудост; и ма колико је улеп- шавали и облагали мудровањима, све ће бити бескорисно; они који ги- ну и даље ће је сматрати лудошћу и тако пропадати ријеч о крсту је ово: бог овапло- тивши се, умро је на крсту и спасао нас; веруј у њега и спашћеш се они који гину и који се спасавамо – као да су и одређени – једни за пропаст, а други за спасење; тако да ма колико се опирао онај који гине – погинуће, а онај који се спасава – спашће се, ма колико одступао повремено од спа- соносног пута посматрање људских судбина наводи на мисао да има не- што кобно (судбинско) у путевима људским међутим, вера уверава, да је читав човеков живот – дело њего- ве слободне воље, и ако он пропада, сам себе упропашћује, и ако се спа- сава – не бива против воље вучен ка спасењу неко својим начином жи- превод са руског: небојша ћосовић распеће христово, детаљ средњовековне иконе из сванетија, грузија, 12 век (извор: википедија) св теофан затворник: реч о сили крста 32 5 / 2016 вота заиста долази до тога, да не мо- же прихватити реч о крсту; а неко, истим тим начином живота долази до тога, да вољно прихвата ову реч пр- ви гине, други се спасава ток живота са свим његовим случајностима, иа- ко није у нашој вољи, ипак је морал- на настројеност увек у нашој вољи управо зато што један не прима реч о крсту, сходно своме начину мишљења и образованој нарави, и кроз то пропада, сам је крив за то; и то што други не доживља- ва никакво противљење овој речи, ни од стране свога ума, ни од стране нарави, и зато је вољно прима и спасава се, такође нема ничега, што би га опре- дељивало на веру меха- нички, мимо његове сло- бодне воље све- ти павле узима ове и друге особе, онаквима какве се оне показују пред његовом проповеди он проповеда у синагоги, у аеропагу, или у приватној кући: једни га исмејавају, други постављају питања, а трећи, у ћутању са- кривши слушану проповед у срце, потајно долазе апосто- лу кући, и коначно се обраћа- ју ко је привукао последње? и ко је одгурнуо прве? не знамо ко, може- мо рећи и додати: не, није бог одгур- нуо прве, зато што он хоће да се сви спасу и приђу у познање истине; није он само привлачио последње, јер када би он почео да привлачи свакога, онда би сви били спасени тако исповеда- мо иако овде има нешто несхватљи- во, ипак је несумњиво, да нема ничега што би било супротно вољи божијој и правди апостол својом проповеђу са- мо утврђује чињеницу, оно што је за- кључио из надзирања обраћених јед- на је проповед, и слушају је људи једне врсте и једног краја, али једни верују и спасавају се, а други не верују и про- падају они су код њега спасени, а ови, они који гину реч о крсту је безумље за оне, који гину; очекивало би се да је за оне који се спасавају она пре- мудрост, а он каже: „сила бо- жија за оне који се спасавају“ није ли апостол желео да сами читаоци допуне тобо- же пропуштену супротност, и безумљу до- дају немоћ, а сили – му- дрост? у крај- њој мери у најдаљем рас- кривању сво- је мисли, он се дотиче обеју супротности и на крају закључује, да је хри- стос распети, сила божија и божија премудрост или је апостол хтео да истакне оно, чиме се више одбијају од кр- ста пропадајући неверници, и оно чиме се више привлаче ка њему верујући, који се спа- савају првоме се крст чини безумљем, и он се одвраћа од њега, а други га види као силу, и он се привија њему намера код апостола је била са- мо да каже да реч о крсту сама дела своје дело, где је то потребно, и нема потребе за помоћи од стране људске мудрости међутим, не може се не ви- дети да он врло непријатељски гледа на људску мудрост и под онима који гину подразумева првенствено позна- тема броја септембар / октобар 2016 33 ваоце ове мудрости, који њој следе и само њу сматрају верном руководите- љицом у спољашњем животу заиста ова мудрост господари, и то без ште- те, али ко с њом у овом значењу улази у област спасења, тај увек квари дело начин спасења одређује бог; њега тре- ба примити са покорношћу, у оном об- лику у коме се он нуди наша мудрост, без њеног покоравања заповести бо- жијој, и у почетку омета прихватање спасоносне вере, и ако се по покорном прихватању вере, меша потом, онда увек изазива збрку у свему пут спасе- ња је крајње неспојив са људском му- дрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега свети златоуст каже: „за оне ко- ји болују на смрт, непријатна бива и здрава храна, непријатни пријатељи и ближњи, које често они и не пре- познају и чак се оптерећују њиховим присуством тако обично бива и код душевно болесних: они не знају, шта је потребно за спасење, и оптерећују се онима, који се брину за њих а ово се не догађа по својству самог дела, него од болести као што они који су сишли с ума, не трпе оне који се брину за њих, и чак их се одричу, тако поступају и неверујући плачимо онда због њих, због тога што реч о крсту, која је пре- мудрост и сила, представља безумље за њих ријеч о крсту је, каже павле, лудост онима који гину пошто се код незнабожаца крст подвргавао исмеја- вању, онда су они, вероватно сматрали учење о њему супротним својој мудро- сти и несагласним са својим учењем; зато павле, уразумљујући их, каже: не сматрајте га страним и бесмисленим; ово је дело по своме својству такво, да они који гину, не могу достигнути његову силу, јер су они изгубили ум и запали у безумље зато они презиру и мрзе спасоносне лекове шта ти гово- риш, човече? бог се начинио слугом, примивши за тебе обличје слуге, био је распет и васкрсао је; требало би се по- клонити васкрсломе и дивити се ње- говом човекољубљу, јер све оно што не би учинио за тебе ни отац, ни прија- тељ, ни син, учинио је он за тебе, свога непријатеља и увредиоца; требало би му се дивити због тога, а ти називаш безумљем дело, које је испуњено та- квом мудрошћу! и ово није за чуђење, јер онима који пропадају својствено је непознавање онога што је потребно за спасење зато не збуњујте се; нема ни- чег чудног и неочекиваног у томе, што се над великим предметима смеју без- умни такве људе је немогуће убедити људском мудрошћу, и ако их почнеш убеђивати на такав начин, онда ћеш учинити супротно, јер ради онога што надвисује разум, потребна је само ве- ра заиста, уколико ми путем разум- ског расуђивања усхтемо да објаснимо (мудрима за себе), како је бог постао човек, уселивши се у утробу дјеве, и не сматрамо ово предметом вере, онда ће се они само смејати они који же- ле да ово схвате посредством разума, управо су они који гину“ из тумачења на прву посланицу апостола павла коринћанима пут спасења је крајње неспојив са људском мудрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега 34 5 / 2016 жртвовање христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са васкрсењем христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу христо- вом, која се односи на победу господњу над грехом, ђаволом и смрћу долазимо до расуђивања између „те- лесног распећа и васкрсења оваплоћене речи божије“ и „тајне силе крста и вас- крсења христовог, поводом чега имамо и сведоке, пророке и неке од апостола, који су живели пре жртвовања на гол- готи“1 ипак, поред наведеног расуђи- вања, постоји блиска повезаност изме- ђу тајне крста и жртвовања христовог на голготи преподобни исак сирин, говорећи о крсту господњем, бележи да постоји двоструко деловања крста једна енер- 1 митрополит нафпактски јеротеј је у својој књизи (један од текстова који се у њој налази је управо овај који преводимо), цитирао оца јована романидиса, односно, изворно је записао речи које је он усмено казивао гија крста назива се дело и доживљава се као стрпљење у телесним неспокој- ствима, које се приказује у осећајном делу душе, док се друга енергија назива теорија, која се формира у танком раду разума и налази се у светој многоречи- вости као и у боравишту молитве, која се догађају у побуђеном делу душе на тај начин крст јесте теорија, међутим, и дело поменуто двоструко деловање тајне крста тумачи и свети григорије пала- ма, говорећи о томе да је крст био де- лотворан и у старом завету, наводећи пример авраама, мојсија, као и пра- ведника (старога завета) тако је крст божији љубав његова, која је у ствари његова нестворена енергија „сила кр- ста и васкрсења јесте љубав божија која делује пре стварања света од (стране) бога, за време стварања и владања све- том, пре оваплоћења, за време овапло- ћења, пре распећа на крсту, за време распећа и након тога крст је љубавна божија енергија, која „не тражи своје“2 и превазилази сваку створену каракте- ризацију и свако човечије и анђеоско искуство, осећајно и духовно он је, та- 2 1кор 13, 5 са јелинског превео: никола с костић митрополит јеротеј влахос тајна крста и васкрсења христовог тајна крста – „бестелесног крста“ – и васкрсења христовог, јесте превековна љубав божија ка човеку, кроз коју се човек мири са богом, бестелесно у старом завету и телесно у новом завету тема броја септембар / октобар 2016 35 кође, и „паклена снага“, која уништава грех и снагу непокајника и непријате- ља божијих, који делују супротно вољи његовој“3 иако је сила крста деловала на про- роке и праведнике старога завета уз помоћ очишћења, просветљења и обо- жења, није их ослобађала од смрти и снаге ђавола, који делује смрћу ова тријумфална победа господња про- тив ђавола и смрти, обистинила се уз помоћ његовог оваплоћења и првен- ствено његовог распећа и васкрсења догађај распећа на голготи показује велику љубав божију према човеку то се да приметити баш из разлога што је господ исус христос повезао дога- ђај старога завета, где мојсије подиже змију у пустињи,4 са својим жртвеним распећем љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христо- вог „не мири се бог са човеком, кроз тајну крста, већ човек са богом, док се 3 усмени цитат оца јована романидиса (πάτερ ιωάννης ρωμανίδης) 4 јн 3, 14–17 човек кроз то помирење преображава из непријатеља у пријатеља божијег и учествује у васкрсењу христовом бог воли и оне који су супротни њему, али они не могу разумети његову љубав он никада не престаје да буде пријатељ непријатељима својим и своју љубав увек показује постаје „непријатељ“ и „паклена снага“ само становишту оних који су по сопственој вољи и схватању супротни његовој љубави“5 христос је помирио човека са бо- гом, побеђујући ђавола, грех и смрт на 5 усмени цитат о ј романидиса љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христовог 36 5 / 2016 основу тога схватамо да се човек спаса- ва кроз тајну крста и васкрсење хри- стово поред тога, тајна крста, иако се раздваја од христовог жртвовања на крсту (распеће), изражава се на крсту голготе учествовањем у тајни крста и васкр- сењу христовом, верник се преобража- ва, просвећује, обожује и постаје при- јатељ и саучесник божији, брат и сувладар по благодати христовој, као и усво- јени син дјеве, бу- дући да благодат божија претвара себичну љубав у несебичну тачније, „без прис в а ј а њ а тајне крста и васкрсења хри с т о в о г, уз коју човек, кроз очишће- ње, просветље- ње и обожење превазилази себич- ност или саможивост, које су укорењене у стра- ху од смрти, немогуће је да не- ко достигне учествовање божије љуба- ви кроз коју постаје пријатељ“6 тајна крста делује за време свете тај- не причешћа, али и за време целокуп- ног духовног живота верника „сила крста и васкрсења христовог сачиња- ва жртвовање на крсту наиме, силу васкрсења распеће чини присутном за време свете тајне причешћа, као и за време свих светих тајни, док кроз при- чешће делује помирење и исхрана вер- ника, духовно узвишење, као и њихово сазревање ка обожењу“7 6 усмени цитат о ј романидиса 7 усмени цитат о ј романидиса учествовање у тајни крста и васкрсе- њу христовом настаје уз спој свих тајни са искуством „сваки верник мора бити разапет добровољно, као што је разапет господ исус христос, јер се само кроз добровољно распеће долази до изврше- ња учествовања у тајни крста, које пре- ображава саможивог човека у пријате- ља божијег и по благодати бога“8 дакле, тајна крста – „бестеле- сног крста“ – и васкрсења христовог, јесте преве- ковна љубав божи- ја ка човеку, кроз коју се човек ми- ри са богом, бестелесно у старом заве- ту и телесно у новом завету ж р т в о в а њ е христово на крсту, тачније распеће на гол- готи и његово васкрсење, при- казује ту неописиво велику љубав божи- ју (према човеку) господ исус христос је кроз крст и васкрсење победио ђавола и смрт, да би тако предао човеку могућност да их и он победи, када се уједини са њим, у те- лу његовом, цркви из књиге: mητροπολίτης ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, εμπειρική δογματική της ορθοδόξου καθολικής εκκλησίας-κατά τις προφορικές παραδόσεις του π ιωάννου ρωμανίδη, τομ β ́, ιερά μονή γενεθλίου της θεοτόκου (πελαγίας), 2011 8 усмени цитат о ј романидиса тема броја септембар / октобар 2016 37 у годишњем кругу богослужења празновање и величање часног крста заступљено је у четири празника крст је чувар васцеле васељене, крст је лепота цркве,крст је сила царева, крст је потпора верних, крст је слава ангела и рана (бол) демонима (светилан воздвижења) ч асни и животворни крст го- сподњи најсветији је знак и сим- вол наше вере, чијом силом се спасавамо благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст христов, средство којим је христос спасао свет то је жртвеник на који је христос принео самог себе за цео свет сва кеноза, пони- штавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у крсту на крсту је доживео највећи бол и понижење за нас због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и зако- на целокупно дело христово, све његово човекољубље сажима се у крсту свети григорије палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоно- сних отаца да ли верује у распетог, овај му је одговорио: да верујем у онога који је распео грех (архимандрит георгије кап- санис) у старечнику је записано како је авва јован питао демоне чега се они нај- више боје код хришћана, а демони му од- говорише: „од три ствари имамо страх – од онога што носите око врата; од онога чиме се кропите у цркви; и од онога што једете на литургији“ онда их је он поно- во упитао: „чега се од свега тога највише бојите?“ а они му одговорише: „кад би- сте добро својим животом одржавали оно што једете на литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћа- нину“ дакле, оно чега се демони најви- ше боје јесте крст, крштење и божанско причешће у годишњем кругу богослужења пра- зновање и величање часног крста засту- пљено је у четири празника: 1 празник воздвижења часног и животворног кр- ста господњег (14/27 септембра), спада у ред великих господњих празника, када се молитвено сећамо проналажења ча- сног крста и повратка часног крста из персије у јерусалим 2 крстовдан уочи празника просветљења – богојављења, који је у првим вековима био последњи дан припреме катихуменâ за примање светог крштења на празник богојавље- ња 3 трећа недеља свете четрдесетнице коју називамо крстопоклона недеља због поклоњења часном крсту када се изно- си на средину храма да бисмо се духовно укрепили у периоду духовног и телесног бранислав илић крст је чувар васцеле васељене 38 5 / 2016 подвига и поста 4 празник изношења часног крста (1/14 августа), који је нај- млађи празник посвећен часном крсту у седмичном богослужбеном кругу свака среда и петак посвећени су ча- сном крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај часног крста и христовог добровољног страдања и васкрсења у овим данима, поред оста- лог, поје се такозвани крстобогороди- чен, који у својој садржини обједињује величање часног крста са молитвом пресветој богомајци први подаци о празнику воздвижења потичу из 4 векa када је празник у јеру- салиму прослављан са посебним торже- ством такође сазнајемо да је постојао одређени презвитер коме је била пове- рена дужност чувања часног крста који је чуван у сасудохранилици (један од тих презвитера био је свети порфирије, по- тоњи епископ газе), што нам и сведочи јерусалимски архиепископ кирило из 6 века сазнајемо прве податке о датуму празновања празника, а од 7 века има- мо службу празника главна особеност богослужења на празник воздвижења часног и животворног крста је чин во- здвижења (уздизања) који се служи у склопу јутрења после великог славосло- вља, а који своје корене налази у истори- ји цркве наиме, празник воздвижења постао је народни празник источног хришћан- ског царства крст као обележје царства постављан је на свим јавним зградама и униформама, а епископи и презвитери су часним крстом благосиљали четири стране света, док је верни народ тихо по- нављао „господе помилуј“ чин воздви- жења служи се данас у храмовима након појања великог славословља, а презвитер за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади часни крст који је положен на часној трпези за време појања „свети боже“ презвитер на себе ставља воздух, часни крст поло- жен на дискосу држи изнад главе, изно- си га кроз северне двери и стаје испред царских двери одатле начинивши знак крста узглашава „премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пу- та тропар празника презвитер затим са себе скида воздух полаже га на припре- мљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма, преко воздуха поставља часни крст и кади га, после тога три пута поје „крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје певамо и слави- мо“ за време целивања часног крста по- ју се самогласне стихире часном крсту у катедралним храмовима служи се овај чин са такозваним сатницама, а овај чин и целивање часног крста символизује одлазак спаситеља на добровољну крсну смрт нас ради и спасења нашега ради, проналазак крста и тадашње поклоњење крсту по сведочењу устава цариград- ског храма свете софије, из 10 века чин воздвижења служио је сам патријарх наиме, патријарх је узлазио на амвон и узносио часни крст на вечерњем богослужењу постоје и три старозаветна читања прво читање крст је уздигнут, узнесимо се са њим! васкрсење христово је обновљено, обновимо се са њиме! нека ти целокупни празник и целокупна тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо божије! (свети јован дамаскин) тема броја септембар / октобар 2016 39 говори о дрвету које горку воду претва- ра у слатку, а које је у исто време символ крсног дрвета на коме је спаситељ раза- пет, друго читање нас подсећа да господ кажњава и исправља оне које воли, док треће читање говори о граду божјем у коме ћемо сви живети сва химнографија овог празника ка- ко на вечерњем тако и на јутарњем бо- гослужењу велича часни крст господ- њи који је по речима црквеног песника извор васкрсења нашег, чијом се силом отварају роду човечјем врата раја, који је необорива потпора верних чија нас си- ла узноси са земље на небо у празнич- ном тропару молимо се да господ силом крста спасе и сачува народ свој: спаси, господе, људе своје, и благослови наслеђе своје, победу даруј православним хри- шћанима над непријатељима њиховим, и крстом својим сачувај своје житељ- ство по 50 псалму на јутрењу певамо да је крст христов нада хришћана, тврђава васељене, лекар болесних и васкрсење мртвих канон празника повезује часни крст са старим заветом о најблаженије дрво, на коме се разапе христос цар и господ! онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би при- кован бог који дарује мир душама нашим (пета песма канона) раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк јона пред- сказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско васкр- сење христа бога, који је телом био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним васкрсењем (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на земљи засади живоно- сно дрво због тога, поклањајући се кр- сту који узносимо, тебе величамо (деве- та песма) код канона празника воздвижења имамо јединствен случај да празнич- ни канон има две девете песме, од којих друга замењује цео канон из разлога што само овај господњи празник нема други канон после шесте песме канона чи- та се синаксар који даје кратку поуку о богослужење празника воздвижења часног и животворног крста господњег (фото: patriarchiaru) 40 5 / 2016 празнику, износећи значај крста у делу искупљења на литургији празника воздвижења свакодневне антифоне замењују пра- знични антифони који својим садржа- јем директно упућују на значај христо- вог распећа на крсту поје се входноје празника узносите господа бога нашег и поклањајте се подножју ногу његових јер је свето, а уместо трисвете песме поје се химна крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје пева- мо и славимо, док се као причастен поје псаламски стих нека се покаже на нама светлост лица твога господе (псалам 4) празник воздвижења има један дан предпразништва и седам дана попра- зништва о посту на празник воздвижења ни- кон (сиријац) пише: „нисмо могли на- ћи ништа записано о посту воздвиже- ња часног крста, али он се свуда држи свакако по примеру великих светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха“ да- ље каже да су се верници тим постом припремали за целивање часног крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен по последовању не тре- ба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања крста дајемо ово разрешење; у славу распетог христа и јављања његовог ова примедба се на- лази и у типику цркве светог гроба по данашњем грчком типику (по чину велике цркве) ако овај празник није у суботу или недељу пости се с сухоједе- нијем пост на крстовдан прво се поја- вио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима на крају, у центру празника воздви- жења часног и животворног крста го- сподњег нису историјске личности (по- пут светог цара константина и његове свете мајке јелене), већ је централна личност празника христос спаситељ и његова победа над смрћу п равославна служба – паси- ја (грч „страдање“) – је била састављена релативно касно, средином xvii века међутим, од са- мог почетка ова служба је била при- хваћена са љубављу и страхопошта- вањем од православног народа последованије (савршавање) пасија бива 4 пута годишње (сагласно бро- ју јеванђелиста) – по правилу, недељ- ним вечерима великог поста на сва- кој пасији се прочитавају јеванђеља о страдањима христовим: на првој – 26 и 27 глава од матеја, на другој – 14 и 15 од марка, на трећој – 22 и 23 од лу- ке, на четвртој – 18 и 19 од јована неки свештеници одбијају да служе пасије, сматрајући да су оне римока- толичког порекла њихово предубе- ђење је погрешно довољно је рећи да је митрополит петар (могила), један од првих аутора ове службе, и да ју је он пропагирао као противте- жу раскошним (патетичним) римока- толичким богослужењима, због којих су многи љубитељи спољашњег бла- гољепија примали унију у сва време- на наша црква је смело позајмљивала различите форме споља, само ако се уз помоћ њих могла успешније доне- ти до људи благовест христова тако су у древности православни усвојили од аријанаца литије (крсне процесије) и антифонско појање, којима су јере- тици привлачили према себи пажњу простог народа тако је био одређен литургијски датум христовог рођења – 25 децембра (по старом календару), да би се одвратио поглед незнабожа- ца од сунца, коме су се они клањали у дан преласка зиме у лето, ка сунцу правде – христу тако је чин погребе- ња пред плаштаницом божије мајке превод са руског: небојша ћосовић тема броја септембар / октобар 2016 41 у издању даниловског благовесника изашла је нова књига протојереја александра шаргунова „пред крстом и јеванђељем“ у њој су сабране изабране проповеди, које је отац александар изговорио на пасијама за време свог 35-годишњег свештеничког служења предлажемо вашој пажњи увод и предговор књизи – једно од најдрагоценијих богослуже- ња православне цркве, без обзира на његово касно настајање рани чин пасија се одликује кратко- ћом и строгошћу ту нема ни канона, ни акатиста, са њиховим покушајем да дирну наша осећања реалистичким по- дробностима распећа у ово време је као никад више неопходно тре- звено предстојање пред оним, што је савршио бог спасења нашего ради основни део слу- жбе је јеванђељско приповеда- ње о страдањима христовим ми се позивамо на молитвено созерцање тајне крста читање јеванђеља следи по уставној ве- черњој служби и уоквирује се стихирама великог петка: „тебе одеју- шчегосја светом јако ризом“ и „придите убла- жим јосифа приснопамјатного“ оваква једностав- ност чина доприноси особеној изра- жајности реч божија испуњава све, заузимајући одговарајуће њој место у нашим умовима и срцима а малоброј- не, најбоље из ризнице страсне сед- мице молитве помажу да се она боље прихвати многословље, чак моли- твено, ма колико то било чуд- но, у датом случају може само ослабити утицај јеванђеља на крају службе сви моли- твеници са страхопоштова- њем прилазе да се поклоне пред крстом христовим, који се на пасији износи на среди- ну храма овакве пасије су наше стајање као на исповести пред крстом и јеванђељем, и благослов цркве на нову седмицу ве- ликог поста, која је сва – покајање пред крстом и јеванђељем по традицији ова б огос л ужења се неизоставно протојереј александар шаргунов (фото: mpdaru) пред крстом и јеванђељем 42 5 / 2016 прате проповеђу о искупљењу свагда, а данас нарочито, неопходно је ово ми- сионарско просвећивање – пре свега унутар цркве, а пре свега у најглавни- јем, што она чува уместо предговора христос – на крсту бог живи је ушао у дубину људског страдања, у смрт, у грех, у све наше изопачености и нашу несавршеност бог је ушао у наш живот, да би све учинио потпуно другим, да грех више не био био грех, и смрт не би била више смрћу и да људска судбина не би била више без- излазна човек у лицу исуса из наза- рета, праведник, одговорио је на зов бога живога он је узео на себе грех света ово значи – он је апсолутно одвојио себе од греха света, од свега, што представља злоупотребу власти, идолопоклонство, неверје, нечистоту, материјализам, лаж рекао је „не“ свем греху света, свему, што је повезано са смрћу крст христов – сусрет бога, који је ушао у људску смрт, и човека, страдају- ћег слуге господњег ово није просто смрт, која преврће душу, ма каквом она била смрт христова је догађај, исто толико значајан, као и стварање света ми се призивамо да увидимо очима вере, шта се догодило између бога и људи у онај дан приповедање јеванђеља о страдањима христовим нам даје кључ за ову тајну оно се до- тиче наших дубина, наше слободе, нај- главнијег у нашем животу онога, што нас чини осмишљеним бићима, отво- реним за истину, и иштућим христову љубав како можемо ми примити ову реч? недовољно је само је чути, треба је и испунити дубоко ући у сусрет бога, који је узео на себе наша страдања, и човека, који је оделио себе од греха света пре свега требало би увидети у крсту христовом тачку ослонца, уз помоћ које ми можемо преврнути свој свет и одлучити се да станемо крај кр- ста христовог толико далеко отићи у поверењу према богу живоме, коли- ко нам открива крст, да би усред бура овог света он стајао као сидро нашег живота и затим, из дана у дан, следе- ћи за господом, говорити „не“ (не са- мо устима) свим покушајима грађења света без бога свему, што се ослања на подметачину, лаж, на материјали- зам, на идолопоклонство зато што је код човека увек присутна могућност поклоњења не крсту христовом, већ идолима христос их је привремено оставио на миру, да бисмо се ми кроз многе невоље приопштили његовом крсту сваки човек без изузетка стоји пред крстом христовим онима, који га доживљавају са сумњом или равноду- шношћу, који гледају на крст христов, не видећи га, црква говори: „можда је ово ваш судбоносни тренутак, могућ- ност да изађете из стања сна“ онима, који већ заједно са свима приносе по- клоњење крсту, али се боје да сувише дубоко уђу у његову тајну, зато што то захтева такво раскидање са грехом, такву саможртву, на коју је страшно одважити се, – црква каже: „дошло је време да се покаже храброст ако вам је бљеснула макар капљица благодати, антрфиле: крст христов је светлост, у којој нема никакве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста тема броја септембар / октобар 2016 43 идите тамо, куда вас позива светлост, не колебајући се, збаците са себе гре- ховне окове“ онима, који верују у крст христов и, тим не мање, их мучи сумња због сталних пораза, онима ко- ји мисле: „одвише је велика моја кри- вица, нема нам опроштаја“, – црква каже: „крст христов, пред којим пред- стојимо, – благовест је божијег дуго- трпљења ма колико ви падали, опет устаните и започињите изнова ти знаш где је светлост, иди ка њој крст христов је светлост у којој нема ника- кве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста“ онима, који су побеђени невољама, унинијем, црква каже: „крст христов може дати утеху и у најтежим невољама он једи- но може ослободити од испразности и бесмислица живота усред немилосрд- ности и мржње он може помоћи да се сазна могућност нове љубави и схва- ти, зашто крстом дође радост чита- вом свету“ усред рушења свега крст укрепљује нашу наду, враћа нам храброст да будемо хришћани ма колико лудовао свет, ми знамо да се крстом христо- вим једном преокренуо ток историје и ми зна- мо – благодаћу крста и васкрсења, – да је хри- стос спасао људе радост, која исходи од крста христовог, пре- плављује цркву али и жалост – због тога што се толики многи не одлучују да иду за господом путем савр- шеног одељивања себе од сваког греха не зна- јући недогледне дуби- не крста, за њих крст христов символизује љубав према невољама и презир према живо- ту, док је у ствари крст христов – тријумф жи- вота и оно што придаје смисао невољама сам христос говори о сабла- зни крста но, ово је пут изабран од бога пораз христов је његова победа светлост сија усред најцрњег мрака извор: прот а шаргунов, 17 фебруара 2011 г, са сајта „за морални препород отачаства“ (moral ru) христос сведржитељ, рељефна минијатурна икона у камену: стеатит, 7х7х1,5 cm, византија, око 1350 године; данас се чува у метрополитен музеју у њујорку (фото: metmuseumorg) 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? – пре свега сусрет и разговор са чо- веком који је свој живот дао за право- славну мисију, оцем данилом сисоје- вим потпуно ми је постало јасно из његовог примера да је у питању запо- вест коју нам је христос оставио и за коју ће нас питати како смо је испуња- вали, јер је у суштини мисија – запо- вест о љубави према ближњем, духовна милостиња 2 које су по вашем мишљењу најва- жније особине православног ми- сионара? – пре свега верност учењу цркви, сми- рење, способност да се свој ум прикло- ни пред учењем цркве колико год нам нешто било непријатно да чујемо ако мисионар не верује у потпуности у све догмате и учење цркве, онда је он сам објекат мисије, он још увек не може дру- гоме да говори о богу вера цркви и богу више него сопственом интелекту, спо- собностима, моћима борба са самољу- бљем и уздањем у себе „оног тренутка када почињем да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња која је живела под теретом који носи обнављање светиње данас хода са штапом у тихом миру и радости ка- ко саме кажу, редовно имају литургије, а остала богослужења врше на бројаници и у келејним молитвама то је сада њихов живот манастир има неколико светиња: ико- ну мајке божије рајиновачке, извор жи- манастир рајиновац ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године кристина давидовић септембар / октобар 2016 51 представљамо вам воносног источника и честице моштију св николаја мирликијског чудотворца, св арсенија великог и св јакова пра- ведног пред иконом и на извору деша- вају се многобројна исцељења после моли- тви овде многи болесни су оздравили, а жене нероткиње родиле децу отац стефан каже да годишње крсти 10–15 деце која су рођена за- хваљујући молитвама мајци божијој лепоту манастира и природе, чије је и само посматра- ње молитва, не можемо описати, с тога њен ма- ли део преносимо сли- кама на крају разговора, о стефан нам је говорио о радости и искуству које је стекао у овом манастиру, јер, ка- ко каже, сваки дан долазе људи са разних парохија да обиђу светињу много је мла- дих људи који долазе из београда, гроцке, смедерева после литургије увек буде послужење и разговор отац је познат по својој духовној ширини започињући разговор о различитим темама, помаже народу да се отвори, јер једино кад дође и види (јн 1, 45), човек може упознати цркву и сло- боду коју она даје рекао нам је да је од изузетне важности да схватимо цркву као светињу, као мајку, јер само она мо- же олакшати терет жи- вота, дати му радост и смисао отац стефан се труди да народу објасни значај одласка на ли- тургију, како би схвати- ли шта их стварно може одморити и опоравити до манастира је вео- ма лако дођи млади се могу и пешке попети свако ко има жељу и потребу добродошао је да се поклони светињи и укрепи миром и тишином ма- настирског живота 52 5 / 2016 представљамо вам употрази за одмором, чистим морским ваздухом и бес- крајно дугим шљунковитим и пешчаним плажама, сваки тури- ста и путник намерник на мале- ном острву скијатос, смештеном у централној грчкој, у архипела- гу спорада, наћи ће управо оно што тражи чист ваздух, ве- лико плаветнило неба и кри- стално јасно и провидно море који се спајају у нијансама плаве боје на хоризонту, миомирисе разног ме- дитеранског биља и цвећа, природне изворе питке воде на сваком ћошку у старом рибарском градићу оно што ће привући неупоредиву мању пажњу је невероватно велико благо које ово мало острво грли и бри- жљиво чува оковано својим хри- дима и увалама – наиме, сав грч- ки православни свет добро зна за икону богородице „иконистриа“, која је добила назив по грчким чудесна икона богородице са скијатоса након дана и дана проведених у молитви и посту, по- ново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњи- во чудо угледао је икону пресвете мајке богородице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми бранка мирковић септембар / октобар 2016 53 путопис „панагија иконистриа“, икона пресвете богородице из 1655 године црква света три јерарха у центру града скијатоса, у којој се чува позната икона панагија иконистриа речима „икона“ и „астрон“ (звезда) и на- лази се управо на острву скијатос прелепа икона богородице чувена је по много чему, пре свега, по начину на који је божијим промислом пристигла на острво наиме, средином седамнаестог века, на острву је живео усамљени ста- рац симеон који се подвизавао у самоћи у свом скровишту, далеко од становни- штва скијатоса једне вечери старац је из своје келије приметио необичну, јаку светлост која је обасјавала густ оближњи борик изненађен и одушевљен овом не- вероватном светлошћу, истрчао је да ви- ди о чему се ради, али осим неизмерно јаке, скоро заслепљујуће светлости, није успео да види ништа друго када се при- ближио светлости још ближе, она је на- једном нестала! та необична појава понављала се из ве- чери у вече, те се старац почео молити бо- гу да му услиши молбу и открије о каквој се то чудној светлости ради након дана и дана проведених у молитви и посту, поново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњиво чудо тада је угледао икону пресвете мајке богоро- дице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми покушавао ј
... болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га бог бије и мучи али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша бе- закоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијели- смо видјеће труд душе своје и наси- тиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће но- сити безакоња њихова зато ћу му дати дио за многе, и са силнима ће дијелити плијен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи гријехе многих, и за злочинце се моли“ (ис 53, 4–511–12) и да све што живи, распеће христово, фреска из пећинске цркве у кападокији, 11 век (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2016 богу кроз христа живи чинећи овај прекрасни обрт (термин св максима исповедника) бог нам на делу, на својој кожи, показује да је истински и прави живот – живот у љубави јер „у томе се показа љубав божија према нама што је бог сина својега јединороднога послао у свијет да живимо њиме (1јн 4, 9) та љубав није заснована на сенти- менталности она има везе најпре са самим бићем божијим који је света тројица, тј вечна заједница три божан- ске личности у љубави потом, она је израз воље божије да створи свет, да му да живот и да га преко човека уведе у стварност и лепоту божанског живо- та – у царство божије дакле, све што је створено у својој основи носи жуд- њу и природно хтење ка свом коначном смислу и испуњењу које је сам логос божији очовечење сина божијег, као и страдање, управо јесте због тога да све што је створено присаједини себи нераскидиво и несливено и кроз себе да живот вечни; да свету и човеку от- крије ту тајну стварања која је конач- ни и једини смисао света христос кроз оваплоћење и своја дела која врхуне у крсту и васкрсењу себе најпре даје све- му постојећем, сваком појединачном бићу и истовремено свима заједно да би све опет у себи објединио и узвео на небеса, с десне стране оца све то једи- но и искључиво из љубави и у љубави зато нас христос позива да, ако хо- ћемо да га следимо, узмемо свој крст и одрекнемо се сопственог живота (види фил 2, 5–11) тај живот је кроз целокуп- ну историју људског рода увек схватан и опитован кроз егоизам и вољу за моћи колико год труда уложили да то сакри- јемо на концу, и поменута жалост апо- стола због христове најаве о страдању је заснована на моћи како бог може да буде немоћан, да „устукне“? јер, ако је он такав, шта онда они да очекују да ће добити? тога као хришћани треба да се чувамо као најсмртоносније жаоке ни- ко у цркви, коју год службу вршио, није у поседу моћи ако и живи у тој фанта- зији обмањује себе, а за свој труд, ма ко- лико он моралан и врлински био, неће добити никакву награду од бога стога, христос нас позива да кроз живот у цркви стичемо љубав његову чинећи је основом нашег живота, нај- пре делећи живот са њим а његов жи- вот носи у себи свеколику творевину ту лежи сав смисао хришћанског под- вига не у томе да и ми прописујемо рецепте и духовне вежбе које нас ме- ханички доводе до бога и то искључи- во као појединце јер то је, опет, замка гордости и моћи смисао подвига лежи у томе да сав свет прихватимо – пара- доксално и кроз одрицање од њега у монашком подвигу – да саберемо у се- би сву творевину, да се испунимо њоме, да је кроз врлину негујемо речју, да се у љубави и кроз љубав коју нам је посве- дочио христос сјединимо и прожмемо са њом јер каква год творевина била на појавном нивоу, што важи и за сваког човека најпре, у својој сржи она је ство- рена да задобије живот вечни ми као људи и то боголики, а као хришћани и христолики, треба да тој природи пре- дамо живот христов тј живот божији пошто „жарким ишчекивањем творе- вина очекује да се јаве синови божији“ (рим 8, 19) али немојмо се варати, па да помислимо како је ово само једна ле- тема броја септембар / октобар 2016 27 кроз све векове сила крста је побеђивала и побеђиваће христовом љубављу којом је испуњена 28 5 / 2016 па идеја овај живот тражи спремност да сваки дан будемо распињани да нај- пре своје страсти распињемо и да се са њима рвемо свет овај христа није пре- познао ни оне који се труде да задобију љубав његову неће миловати није чуд- но да нам ударце задају врло често они од којих то најмање очекујемо на ду- бљем нивоу, то значи да бол овога све- та, сваког човека постаје бол онога који је прожет христовом љубављу баш као што је и христос те наше боли и немоћи и патње понео на крсту тако и хришћа- нин, напредујући у љубави христовој, крсној, све више познаје и доживљава трагедију овога света – свети силуан атонски би рекао „адамов плач“ да би онда испод свега тога, у духу светом, нашао бесцени бисер божанске благо- дати на којој је установљен и којом је прожет овај свет и његова лепота сила и знак крста су у кенотичкој (снисходљивој) љубави коју нам је хри- стос показао како другачије да разуме- мо св георгија победоносца и велико- мученика који одбија све повластице и спокој који му нуди диоклецијан? по- стоји ли разлог који логика овога света може објаснити да фивија перпетуја, мученица из 3 века, није поколебана у исповедању чак ни због свог одојчета које ће остати без ње ако се не одрекне вере у христа сведоци ове победе нису само свети мученици преподобни ар- сеније велики, светитељ из 4 века који је био васпитач синова римског цара теодсија управо из те љубави крстоно- сне, христове, напушта царску палату и одлази у египатску пустињу да одричу- ћи се света, заволи га истински а шта тек да кажемо за нашег светог и бого- мудрог оца саву? сила његове љуба- ви којом љуби свој род и цео свет хри- шћански ни данас код нас не јењава и не престаје да се види кроз све векове сила крста је побеђивала и побеђиваће христовом љубављу којом је испуње- на као хришћани, ми смо позвани, чак обавезни, да у тој сили живимо и да је овом свету, растрзаном егоизмом, стра- хом и терором, сведочимо аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији христос кроз оваплоћење и своја дела која врхуне у крсту и васкрсењу себе најпре даје свему постојећем, сваком појединачном бићу и истовремено свима заједно да би све опет у себи објединио и узвео на небеса, с десне стране оца тема броја септембар / октобар 2016 29 крст – чувар васељене сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти с ваки наш крст символично пред- ставља часни крст, крст са којег је спаситељ света победио грех, смрт и ђавола до христа, крст је био символ срама јер су на њега прикивани најтежи преступници вавилонци пр- ви разапињу на крст, као и персијанци у iv веку пре христа александар ма- кедонски, после освајања тира (данас триполи у либану, а поред тира ту је и сидон и арадос због чега триполис = три града), 2000 људи разапе на крст јеврејски владар из i века пре христа александар јанеј разапе на крст код града ветоме 800 фарисеја који му се супротставише јевреји су преступнике кажњавали каменовањем, али су њихо- ва тела после тога подизали на дрво кр- ста ради поруге својим крстом, и крсноваскрсном драмом син божији објављује крст као спасење васељене објављује га као узак пут којим се долази у његово царство крст постаје знак сина човечијег и красота цркве крст је тајна моћи побо- жних владара који се посветише не са- мо за време него и за вечност он је нео- борива тврђава сваког верника и слава анђела, а помор демона без сумње крст и васкрсење христово, јер васкрсења не бива без смрти, без крста – опомиње песник, сачињавају двоједну стварност и једну истину спасења још у старом завету крст је имао силу непобедиву знамење крста упо- треби мојсеј када изведе изабрани на- род из египта, осенивши њиме црвено море наиме, када мојсеј пружи десну руку, право од себе према мору, море се раздвоји и израиљци прођоше а ка- да руку пружи попреко, море се слеже и потопи египћане ови покрети десне руке мојсејеве осликаше вертикалу и хоризонталу крста (ср 2мој 14, 21–22 27) такође, израиљце током њиховог четрдесетогодишњег лутања по синај- ској пустињи уједаше љуте змије отров- нице због тога мојсеј на крст постави бакарну змију (праобраз распећа хри- стовог), да свако онај кога змија уједе буде исцељен од отрова када са вером погледа у бакарну змију да ће крст господњи бити сачињен од троједног дрвета било је пророковано још у старом завету у књизи пророка исаије: „теби ће доћи слава ливанска (= кедар ли- бански), јела (= кипарис), брест, шимшир, да украсе место светиње моје, да би про- славио место ногу својих“ (ис 60, 13) хаџи драган б поповић 30 5 / 2016 према предању, три семена, од којих ће изнићи троједно дрво часнога крста праведни лот добио је од свога стрица праоца наше вере авраама приликом њиховог раздвајања (1мој 13, 11–12) засадио их је у долини рехавија пар- ка,(данас у јерусалиму) и тридесет пу- них година заливања праведном лоту је требало да троједно дрво само изникне посечено је у време изградње трећег, иродовог храма, али га као уклето (јер се ничим није дало обрадити) бацају у кедронски поток тамо дрво бива пуних тридесет година, све до тренутка када је одлучено да се на њему, наводно укле- том, разапне и тиме још више осрамоти наш господ исус христос чудесно дрво се тек тада дало обрадити господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу зато је крст силно знаме- ње вечне победе над греховним падом у подвигу крстоношења, нашег сара- спињања и саваскрсавања са христом јесте и тајна нашег будућег живота у векове због тога свети григорије бо- гослов каже: „христов крст је символ непрекидног рата са грехом и тиме символ вечног мира са богом и људи- ма, уколико ови (људи) нису робови греха“ сила крста је највећа стварност правог живота у богу јер господ њиме победи све смрти (1кор 1, 18) наша света православна црква прославља два крстовдана најстро- жијим постом, а која представљају три догађаја први, 5/18 јануара као пред- празништво крштења господњег на јордану, тј богојављања свете троји- це другог крстовдана, 14/27 септем- бра православни не празнују само про- налазак часног крста у јерусалиму од стране свете равноапостолне царице јелене, него и свечани повратак крста господњег из персије 628 године, кога цар ираклије хтеде да унесе свечано у јерусалим кроз златна врата све док цар не скиде са себе своја свечана цар- ска обележја и не оста само у скромној кошуљи, анђео му није дао да крст до- несе до голготе у скромности крста христовог и сви наши животни путеви добијају вечно- сни смисао постојања, због чега и анђео господњи указа на скромност крстоно- шења цару ираклију али и свима људи- ма до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије господ дође нама и презре голготску крсну срамоту, и остави нам крст као своју силу часни крст (извор: crkvaat) тема броја септембар / октобар 2016 31 јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила божија нама који се спасавамо зашто је (апостол) послан да не проповеда мудрим речима? зато што је реч о крсту, сама по себи, сила божија за оне који се спасавају сходно томе, њен циљ се постиже и без мудрости речи а за оне који ги- ну, она је лудост; и ма колико је улеп- шавали и облагали мудровањима, све ће бити бескорисно; они који ги- ну и даље ће је сматрати лудошћу и тако пропадати ријеч о крсту је ово: бог овапло- тивши се, умро је на крсту и спасао нас; веруј у њега и спашћеш се они који гину и који се спасавамо – као да су и одређени – једни за пропаст, а други за спасење; тако да ма колико се опирао онај који гине – погинуће, а онај који се спасава – спашће се, ма колико одступао повремено од спа- соносног пута посматрање људских судбина наводи на мисао да има не- што кобно (судбинско) у путевима људским међутим, вера уверава, да је читав човеков живот – дело њего- ве слободне воље, и ако он пропада, сам себе упропашћује, и ако се спа- сава – не бива против воље вучен ка спасењу неко својим начином жи- превод са руског: небојша ћосовић распеће христово, детаљ средњовековне иконе из сванетија, грузија, 12 век (извор: википедија) св теофан затворник: реч о сили крста 32 5 / 2016 вота заиста долази до тога, да не мо- же прихватити реч о крсту; а неко, истим тим начином живота долази до тога, да вољно прихвата ову реч пр- ви гине, други се спасава ток живота са свим његовим случајностима, иа- ко није у нашој вољи, ипак је морал- на настројеност увек у нашој вољи управо зато што један не прима реч о крсту, сходно своме начину мишљења и образованој нарави, и кроз то пропада, сам је крив за то; и то што други не доживља- ва никакво противљење овој речи, ни од стране свога ума, ни од стране нарави, и зато је вољно прима и спасава се, такође нема ничега, што би га опре- дељивало на веру меха- нички, мимо његове сло- бодне воље све- ти павле узима ове и друге особе, онаквима какве се оне показују пред његовом проповеди он проповеда у синагоги, у аеропагу, или у приватној кући: једни га исмејавају, други постављају питања, а трећи, у ћутању са- кривши слушану проповед у срце, потајно долазе апосто- лу кући, и коначно се обраћа- ју ко је привукао последње? и ко је одгурнуо прве? не знамо ко, може- мо рећи и додати: не, није бог одгур- нуо прве, зато што он хоће да се сви спасу и приђу у познање истине; није он само привлачио последње, јер када би он почео да привлачи свакога, онда би сви били спасени тако исповеда- мо иако овде има нешто несхватљи- во, ипак је несумњиво, да нема ничега што би било супротно вољи божијој и правди апостол својом проповеђу са- мо утврђује чињеницу, оно што је за- кључио из надзирања обраћених јед- на је проповед, и слушају је људи једне врсте и једног краја, али једни верују и спасавају се, а други не верују и про- падају они су код њега спасени, а ови, они који гину реч о крсту је безумље за оне, који гину; очекивало би се да је за оне који се спасавају она пре- мудрост, а он каже: „сила бо- жија за оне који се спасавају“ није ли апостол желео да сами читаоци допуне тобо- же пропуштену супротност, и безумљу до- дају немоћ, а сили – му- дрост? у крај- њој мери у најдаљем рас- кривању сво- је мисли, он се дотиче обеју супротности и на крају закључује, да је хри- стос распети, сила божија и божија премудрост или је апостол хтео да истакне оно, чиме се више одбијају од кр- ста пропадајући неверници, и оно чиме се више привлаче ка њему верујући, који се спа- савају првоме се крст чини безумљем, и он се одвраћа од њега, а други га види као силу, и он се привија њему намера код апостола је била са- мо да каже да реч о крсту сама дела своје дело, где је то потребно, и нема потребе за помоћи од стране људске мудрости међутим, не може се не ви- дети да он врло непријатељски гледа на људску мудрост и под онима који гину подразумева првенствено позна- тема броја септембар / октобар 2016 33 ваоце ове мудрости, који њој следе и само њу сматрају верном руководите- љицом у спољашњем животу заиста ова мудрост господари, и то без ште- те, али ко с њом у овом значењу улази у област спасења, тај увек квари дело начин спасења одређује бог; њега тре- ба примити са покорношћу, у оном об- лику у коме се он нуди наша мудрост, без њеног покоравања заповести бо- жијој, и у почетку омета прихватање спасоносне вере, и ако се по покорном прихватању вере, меша потом, онда увек изазива збрку у свему пут спасе- ња је крајње неспојив са људском му- дрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега свети златоуст каже: „за оне ко- ји болују на смрт, непријатна бива и здрава храна, непријатни пријатељи и ближњи, које често они и не пре- познају и чак се оптерећују њиховим присуством тако обично бива и код душевно болесних: они не знају, шта је потребно за спасење, и оптерећују се онима, који се брину за њих а ово се не догађа по својству самог дела, него од болести као што они који су сишли с ума, не трпе оне који се брину за њих, и чак их се одричу, тако поступају и неверујући плачимо онда због њих, због тога што реч о крсту, која је пре- мудрост и сила, представља безумље за њих ријеч о крсту је, каже павле, лудост онима који гину пошто се код незнабожаца крст подвргавао исмеја- вању, онда су они, вероватно сматрали учење о њему супротним својој мудро- сти и несагласним са својим учењем; зато павле, уразумљујући их, каже: не сматрајте га страним и бесмисленим; ово је дело по своме својству такво, да они који гину, не могу достигнути његову силу, јер су они изгубили ум и запали у безумље зато они презиру и мрзе спасоносне лекове шта ти гово- риш, човече? бог се начинио слугом, примивши за тебе обличје слуге, био је распет и васкрсао је; требало би се по- клонити васкрсломе и дивити се ње- говом човекољубљу, јер све оно што не би учинио за тебе ни отац, ни прија- тељ, ни син, учинио је он за тебе, свога непријатеља и увредиоца; требало би му се дивити због тога, а ти називаш безумљем дело, које је испуњено та- квом мудрошћу! и ово није за чуђење, јер онима који пропадају својствено је непознавање онога што је потребно за спасење зато не збуњујте се; нема ни- чег чудног и неочекиваног у томе, што се над великим предметима смеју без- умни такве људе је немогуће убедити људском мудрошћу, и ако их почнеш убеђивати на такав начин, онда ћеш учинити супротно, јер ради онога што надвисује разум, потребна је само ве- ра заиста, уколико ми путем разум- ског расуђивања усхтемо да објаснимо (мудрима за себе), како је бог постао човек, уселивши се у утробу дјеве, и не сматрамо ово предметом вере, онда ће се они само смејати они који же- ле да ово схвате посредством разума, управо су они који гину“ из тумачења на прву посланицу апостола павла коринћанима пут спасења је крајње неспојив са људском мудрошћу у речи о крсту она не може ништа да разуме, а ова реч је – почетак и крај свега 34 5 / 2016 жртвовање христово на крсту (распеће), које се блиско по- везује са васкрсењем христо- вим, заузима централно место у учењу и животу цркве, док, заиста постоји реч о тајни крста и васкрсењу христо- вом, која се односи на победу господњу над грехом, ђаволом и смрћу долазимо до расуђивања између „те- лесног распећа и васкрсења оваплоћене речи божије“ и „тајне силе крста и вас- крсења христовог, поводом чега имамо и сведоке, пророке и неке од апостола, који су живели пре жртвовања на гол- готи“1 ипак, поред наведеног расуђи- вања, постоји блиска повезаност изме- ђу тајне крста и жртвовања христовог на голготи преподобни исак сирин, говорећи о крсту господњем, бележи да постоји двоструко деловања крста једна енер- 1 митрополит нафпактски јеротеј је у својој књизи (један од текстова који се у њој налази је управо овај који преводимо), цитирао оца јована романидиса, односно, изворно је записао речи које је он усмено казивао гија крста назива се дело и доживљава се као стрпљење у телесним неспокој- ствима, које се приказује у осећајном делу душе, док се друга енергија назива теорија, која се формира у танком раду разума и налази се у светој многоречи- вости као и у боравишту молитве, која се догађају у побуђеном делу душе на тај начин крст јесте теорија, међутим, и дело поменуто двоструко деловање тајне крста тумачи и свети григорије пала- ма, говорећи о томе да је крст био де- лотворан и у старом завету, наводећи пример авраама, мојсија, као и пра- ведника (старога завета) тако је крст божији љубав његова, која је у ствари његова нестворена енергија „сила кр- ста и васкрсења јесте љубав божија која делује пре стварања света од (стране) бога, за време стварања и владања све- том, пре оваплоћења, за време овапло- ћења, пре распећа на крсту, за време распећа и након тога крст је љубавна божија енергија, која „не тражи своје“2 и превазилази сваку створену каракте- ризацију и свако човечије и анђеоско искуство, осећајно и духовно он је, та- 2 1кор 13, 5 са јелинског превео: никола с костић митрополит јеротеј влахос тајна крста и васкрсења христовог тајна крста – „бестелесног крста“ – и васкрсења христовог, јесте превековна љубав божија ка човеку, кроз коју се човек мири са богом, бестелесно у старом завету и телесно у новом завету тема броја септембар / октобар 2016 35 кође, и „паклена снага“, која уништава грех и снагу непокајника и непријате- ља божијих, који делују супротно вољи његовој“3 иако је сила крста деловала на про- роке и праведнике старога завета уз помоћ очишћења, просветљења и обо- жења, није их ослобађала од смрти и снаге ђавола, који делује смрћу ова тријумфална победа господња про- тив ђавола и смрти, обистинила се уз помоћ његовог оваплоћења и првен- ствено његовог распећа и васкрсења догађај распећа на голготи показује велику љубав божију према човеку то се да приметити баш из разлога што је господ исус христос повезао дога- ђај старога завета, где мојсије подиже змију у пустињи,4 са својим жртвеним распећем љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христо- вог „не мири се бог са човеком, кроз тајну крста, већ човек са богом, док се 3 усмени цитат оца јована романидиса (πάτερ ιωάννης ρωμανίδης) 4 јн 3, 14–17 човек кроз то помирење преображава из непријатеља у пријатеља божијег и учествује у васкрсењу христовом бог воли и оне који су супротни њему, али они не могу разумети његову љубав он никада не престаје да буде пријатељ непријатељима својим и своју љубав увек показује постаје „непријатељ“ и „паклена снага“ само становишту оних који су по сопственој вољи и схватању супротни његовој љубави“5 христос је помирио човека са бо- гом, побеђујући ђавола, грех и смрт на 5 усмени цитат о ј романидиса љубав божија, која је изражена и историјским догађајем распећа, јесте у ствари измирење човечије са богом то је тајна крста и васкрсења христовог 36 5 / 2016 основу тога схватамо да се човек спаса- ва кроз тајну крста и васкрсење хри- стово поред тога, тајна крста, иако се раздваја од христовог жртвовања на крсту (распеће), изражава се на крсту голготе учествовањем у тајни крста и васкр- сењу христовом, верник се преобража- ва, просвећује, обожује и постаје при- јатељ и саучесник божији, брат и сувладар по благодати христовој, као и усво- јени син дјеве, бу- дући да благодат божија претвара себичну љубав у несебичну тачније, „без прис в а ј а њ а тајне крста и васкрсења хри с т о в о г, уз коју човек, кроз очишће- ње, просветље- ње и обожење превазилази себич- ност или саможивост, које су укорењене у стра- ху од смрти, немогуће је да не- ко достигне учествовање божије љуба- ви кроз коју постаје пријатељ“6 тајна крста делује за време свете тај- не причешћа, али и за време целокуп- ног духовног живота верника „сила крста и васкрсења христовог сачиња- ва жртвовање на крсту наиме, силу васкрсења распеће чини присутном за време свете тајне причешћа, као и за време свих светих тајни, док кроз при- чешће делује помирење и исхрана вер- ника, духовно узвишење, као и њихово сазревање ка обожењу“7 6 усмени цитат о ј романидиса 7 усмени цитат о ј романидиса учествовање у тајни крста и васкрсе- њу христовом настаје уз спој свих тајни са искуством „сваки верник мора бити разапет добровољно, као што је разапет господ исус христос, јер се само кроз добровољно распеће долази до изврше- ња учествовања у тајни крста, које пре- ображава саможивог човека у пријате- ља божијег и по благодати бога“8 дакле, тајна крста – „бестеле- сног крста“ – и васкрсења христовог, јесте преве- ковна љубав божи- ја ка човеку, кроз коју се човек ми- ри са богом, бестелесно у старом заве- ту и телесно у новом завету ж р т в о в а њ е христово на крсту, тачније распеће на гол- готи и његово васкрсење, при- казује ту неописиво велику љубав божи- ју (према човеку) господ исус христос је кроз крст и васкрсење победио ђавола и смрт, да би тако предао човеку могућност да их и он победи, када се уједини са њим, у те- лу његовом, цркви из књиге: mητροπολίτης ναυπάκτου και αγίου βλασίου ιερόθεος, εμπειρική δογματική της ορθοδόξου καθολικής εκκλησίας-κατά τις προφορικές παραδόσεις του π ιωάννου ρωμανίδη, τομ β ́, ιερά μονή γενεθλίου της θεοτόκου (πελαγίας), 2011 8 усмени цитат о ј романидиса тема броја септембар / октобар 2016 37 у годишњем кругу богослужења празновање и величање часног крста заступљено је у четири празника крст је чувар васцеле васељене, крст је лепота цркве,крст је сила царева, крст је потпора верних, крст је слава ангела и рана (бол) демонима (светилан воздвижења) ч асни и животворни крст го- сподњи најсветији је знак и сим- вол наше вере, чијом силом се спасавамо благодат и сила часног крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то крст христов, средство којим је христос спасао свет то је жртвеник на који је христос принео самог себе за цео свет сва кеноза, пони- штавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у крсту на крсту је доживео највећи бол и понижење за нас због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и зако- на целокупно дело христово, све његово човекољубље сажима се у крсту свети григорије палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоно- сних отаца да ли верује у распетог, овај му је одговорио: да верујем у онога који је распео грех (архимандрит георгије кап- санис) у старечнику је записано како је авва јован питао демоне чега се они нај- више боје код хришћана, а демони му од- говорише: „од три ствари имамо страх – од онога што носите око врата; од онога чиме се кропите у цркви; и од онога што једете на литургији“ онда их је он поно- во упитао: „чега се од свега тога највише бојите?“ а они му одговорише: „кад би- сте добро својим животом одржавали оно што једете на литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћа- нину“ дакле, оно чега се демони најви- ше боје јесте крст, крштење и божанско причешће у годишњем кругу богослужења пра- зновање и величање часног крста засту- пљено је у четири празника: 1 празник воздвижења часног и животворног кр- ста господњег (14/27 септембра), спада у ред великих господњих празника, када се молитвено сећамо проналажења ча- сног крста и повратка часног крста из персије у јерусалим 2 крстовдан уочи празника просветљења – богојављења, који је у првим вековима био последњи дан припреме катихуменâ за примање светог крштења на празник богојавље- ња 3 трећа недеља свете четрдесетнице коју називамо крстопоклона недеља због поклоњења часном крсту када се изно- си на средину храма да бисмо се духовно укрепили у периоду духовног и телесног бранислав илић крст је чувар васцеле васељене 38 5 / 2016 подвига и поста 4 празник изношења часног крста (1/14 августа), који је нај- млађи празник посвећен часном крсту у седмичном богослужбеном кругу свака среда и петак посвећени су ча- сном крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај часног крста и христовог добровољног страдања и васкрсења у овим данима, поред оста- лог, поје се такозвани крстобогороди- чен, који у својој садржини обједињује величање часног крста са молитвом пресветој богомајци први подаци о празнику воздвижења потичу из 4 векa када је празник у јеру- салиму прослављан са посебним торже- ством такође сазнајемо да је постојао одређени презвитер коме је била пове- рена дужност чувања часног крста који је чуван у сасудохранилици (један од тих презвитера био је свети порфирије, по- тоњи епископ газе), што нам и сведочи јерусалимски архиепископ кирило из 6 века сазнајемо прве податке о датуму празновања празника, а од 7 века има- мо службу празника главна особеност богослужења на празник воздвижења часног и животворног крста је чин во- здвижења (уздизања) који се служи у склопу јутрења после великог славосло- вља, а који своје корене налази у истори- ји цркве наиме, празник воздвижења постао је народни празник источног хришћан- ског царства крст као обележје царства постављан је на свим јавним зградама и униформама, а епископи и презвитери су часним крстом благосиљали четири стране света, док је верни народ тихо по- нављао „господе помилуј“ чин воздви- жења служи се данас у храмовима након појања великог славословља, а презвитер за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади часни крст који је положен на часној трпези за време појања „свети боже“ презвитер на себе ставља воздух, часни крст поло- жен на дискосу држи изнад главе, изно- си га кроз северне двери и стаје испред царских двери одатле начинивши знак крста узглашава „премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пу- та тропар празника презвитер затим са себе скида воздух полаже га на припре- мљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма, преко воздуха поставља часни крст и кади га, после тога три пута поје „крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје певамо и слави- мо“ за време целивања часног крста по- ју се самогласне стихире часном крсту у катедралним храмовима служи се овај чин са такозваним сатницама, а овај чин и целивање часног крста символизује одлазак спаситеља на добровољну крсну смрт нас ради и спасења нашега ради, проналазак крста и тадашње поклоњење крсту по сведочењу устава цариград- ског храма свете софије, из 10 века чин воздвижења служио је сам патријарх наиме, патријарх је узлазио на амвон и узносио часни крст на вечерњем богослужењу постоје и три старозаветна читања прво читање крст је уздигнут, узнесимо се са њим! васкрсење христово је обновљено, обновимо се са њиме! нека ти целокупни празник и целокупна тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо божије! (свети јован дамаскин) тема броја септембар / октобар 2016 39 говори о дрвету које горку воду претва- ра у слатку, а које је у исто време символ крсног дрвета на коме је спаситељ раза- пет, друго читање нас подсећа да господ кажњава и исправља оне које воли, док треће читање говори о граду божјем у коме ћемо сви живети сва химнографија овог празника ка- ко на вечерњем тако и на јутарњем бо- гослужењу велича часни крст господ- њи који је по речима црквеног песника извор васкрсења нашег, чијом се силом отварају роду човечјем врата раја, који је необорива потпора верних чија нас си- ла узноси са земље на небо у празнич- ном тропару молимо се да господ силом крста спасе и сачува народ свој: спаси, господе, људе своје, и благослови наслеђе своје, победу даруј православним хри- шћанима над непријатељима њиховим, и крстом својим сачувај своје житељ- ство по 50 псалму на јутрењу певамо да је крст христов нада хришћана, тврђава васељене, лекар болесних и васкрсење мртвих канон празника повезује часни крст са старим заветом о најблаженије дрво, на коме се разапе христос цар и господ! онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би при- кован бог који дарује мир душама нашим (пета песма канона) раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк јона пред- сказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско васкр- сење христа бога, који је телом био при- кован и после три дана просветлио свет тродневним васкрсењем (шеста песма канона) ти си богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао христос, преко кога се на земљи засади живоно- сно дрво због тога, поклањајући се кр- сту који узносимо, тебе величамо (деве- та песма) код канона празника воздвижења имамо јединствен случај да празнич- ни канон има две девете песме, од којих друга замењује цео канон из разлога што само овај господњи празник нема други канон после шесте песме канона чи- та се синаксар који даје кратку поуку о богослужење празника воздвижења часног и животворног крста господњег (фото: patriarchiaru) 40 5 / 2016 празнику, износећи значај крста у делу искупљења на литургији празника воздвижења свакодневне антифоне замењују пра- знични антифони који својим садржа- јем директно упућују на значај христо- вог распећа на крсту поје се входноје празника узносите господа бога нашег и поклањајте се подножју ногу његових јер је свето, а уместо трисвете песме поје се химна крсту твоме клањамо се владико, и свето васкрсење твоје пева- мо и славимо, док се као причастен поје псаламски стих нека се покаже на нама светлост лица твога господе (псалам 4) празник воздвижења има један дан предпразништва и седам дана попра- зништва о посту на празник воздвижења ни- кон (сиријац) пише: „нисмо могли на- ћи ништа записано о посту воздвиже- ња часног крста, али он се свуда држи свакако по примеру великих светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха“ да- ље каже да су се верници тим постом припремали за целивање часног крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен по последовању не тре- ба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања крста дајемо ово разрешење; у славу распетог христа и јављања његовог ова примедба се на- лази и у типику цркве светог гроба по данашњем грчком типику (по чину велике цркве) ако овај празник није у суботу или недељу пости се с сухоједе- нијем пост на крстовдан прво се поја- вио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима на крају, у центру празника воздви- жења часног и животворног крста го- сподњег нису историјске личности (по- пут светог цара константина и његове свете мајке јелене), већ је централна личност празника христос спаситељ и његова победа над смрћу п равославна служба – паси- ја (грч „страдање“) – је била састављена релативно касно, средином xvii века међутим, од са- мог почетка ова служба је била при- хваћена са љубављу и страхопошта- вањем од православног народа последованије (савршавање) пасија бива 4 пута годишње (сагласно бро- ју јеванђелиста) – по правилу, недељ- ним вечерима великог поста на сва- кој пасији се прочитавају јеванђеља о страдањима христовим: на првој – 26 и 27 глава од матеја, на другој – 14 и 15 од марка, на трећој – 22 и 23 од лу- ке, на четвртој – 18 и 19 од јована неки свештеници одбијају да служе пасије, сматрајући да су оне римока- толичког порекла њихово предубе- ђење је погрешно довољно је рећи да је митрополит петар (могила), један од првих аутора ове службе, и да ју је он пропагирао као противте- жу раскошним (патетичним) римока- толичким богослужењима, због којих су многи љубитељи спољашњег бла- гољепија примали унију у сва време- на наша црква је смело позајмљивала различите форме споља, само ако се уз помоћ њих могла успешније доне- ти до људи благовест христова тако су у древности православни усвојили од аријанаца литије (крсне процесије) и антифонско појање, којима су јере- тици привлачили према себи пажњу простог народа тако је био одређен литургијски датум христовог рођења – 25 децембра (по старом календару), да би се одвратио поглед незнабожа- ца од сунца, коме су се они клањали у дан преласка зиме у лето, ка сунцу правде – христу тако је чин погребе- ња пред плаштаницом божије мајке превод са руског: небојша ћосовић тема броја септембар / октобар 2016 41 у издању даниловског благовесника изашла је нова књига протојереја александра шаргунова „пред крстом и јеванђељем“ у њој су сабране изабране проповеди, које је отац александар изговорио на пасијама за време свог 35-годишњег свештеничког служења предлажемо вашој пажњи увод и предговор књизи – једно од најдрагоценијих богослуже- ња православне цркве, без обзира на његово касно настајање рани чин пасија се одликује кратко- ћом и строгошћу ту нема ни канона, ни акатиста, са њиховим покушајем да дирну наша осећања реалистичким по- дробностима распећа у ово време је као никад више неопходно тре- звено предстојање пред оним, што је савршио бог спасења нашего ради основни део слу- жбе је јеванђељско приповеда- ње о страдањима христовим ми се позивамо на молитвено созерцање тајне крста читање јеванђеља следи по уставној ве- черњој служби и уоквирује се стихирама великог петка: „тебе одеју- шчегосја светом јако ризом“ и „придите убла- жим јосифа приснопамјатного“ оваква једностав- ност чина доприноси особеној изра- жајности реч божија испуњава све, заузимајући одговарајуће њој место у нашим умовима и срцима а малоброј- не, најбоље из ризнице страсне сед- мице молитве помажу да се она боље прихвати многословље, чак моли- твено, ма колико то било чуд- но, у датом случају може само ослабити утицај јеванђеља на крају службе сви моли- твеници са страхопоштова- њем прилазе да се поклоне пред крстом христовим, који се на пасији износи на среди- ну храма овакве пасије су наше стајање као на исповести пред крстом и јеванђељем, и благослов цркве на нову седмицу ве- ликог поста, која је сва – покајање пред крстом и јеванђељем по традицији ова б огос л ужења се неизоставно протојереј александар шаргунов (фото: mpdaru) пред крстом и јеванђељем 42 5 / 2016 прате проповеђу о искупљењу свагда, а данас нарочито, неопходно је ово ми- сионарско просвећивање – пре свега унутар цркве, а пре свега у најглавни- јем, што она чува уместо предговора христос – на крсту бог живи је ушао у дубину људског страдања, у смрт, у грех, у све наше изопачености и нашу несавршеност бог је ушао у наш живот, да би све учинио потпуно другим, да грех више не био био грех, и смрт не би била више смрћу и да људска судбина не би била више без- излазна човек у лицу исуса из наза- рета, праведник, одговорио је на зов бога живога он је узео на себе грех света ово значи – он је апсолутно одвојио себе од греха света, од свега, што представља злоупотребу власти, идолопоклонство, неверје, нечистоту, материјализам, лаж рекао је „не“ свем греху света, свему, што је повезано са смрћу крст христов – сусрет бога, који је ушао у људску смрт, и човека, страдају- ћег слуге господњег ово није просто смрт, која преврће душу, ма каквом она била смрт христова је догађај, исто толико значајан, као и стварање света ми се призивамо да увидимо очима вере, шта се догодило између бога и људи у онај дан приповедање јеванђеља о страдањима христовим нам даје кључ за ову тајну оно се до- тиче наших дубина, наше слободе, нај- главнијег у нашем животу онога, што нас чини осмишљеним бићима, отво- реним за истину, и иштућим христову љубав како можемо ми примити ову реч? недовољно је само је чути, треба је и испунити дубоко ући у сусрет бога, који је узео на себе наша страдања, и човека, који је оделио себе од греха света пре свега требало би увидети у крсту христовом тачку ослонца, уз помоћ које ми можемо преврнути свој свет и одлучити се да станемо крај кр- ста христовог толико далеко отићи у поверењу према богу живоме, коли- ко нам открива крст, да би усред бура овог света он стајао као сидро нашег живота и затим, из дана у дан, следе- ћи за господом, говорити „не“ (не са- мо устима) свим покушајима грађења света без бога свему, што се ослања на подметачину, лаж, на материјали- зам, на идолопоклонство зато што је код човека увек присутна могућност поклоњења не крсту христовом, већ идолима христос их је привремено оставио на миру, да бисмо се ми кроз многе невоље приопштили његовом крсту сваки човек без изузетка стоји пред крстом христовим онима, који га доживљавају са сумњом или равноду- шношћу, који гледају на крст христов, не видећи га, црква говори: „можда је ово ваш судбоносни тренутак, могућ- ност да изађете из стања сна“ онима, који већ заједно са свима приносе по- клоњење крсту, али се боје да сувише дубоко уђу у његову тајну, зато што то захтева такво раскидање са грехом, такву саможртву, на коју је страшно одважити се, – црква каже: „дошло је време да се покаже храброст ако вам је бљеснула макар капљица благодати, антрфиле: крст христов је светлост, у којој нема никакве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста тема броја септембар / октобар 2016 43 идите тамо, куда вас позива светлост, не колебајући се, збаците са себе гре- ховне окове“ онима, који верују у крст христов и, тим не мање, их мучи сумња због сталних пораза, онима ко- ји мисле: „одвише је велика моја кри- вица, нема нам опроштаја“, – црква каже: „крст христов, пред којим пред- стојимо, – благовест је божијег дуго- трпљења ма колико ви падали, опет устаните и започињите изнова ти знаш где је светлост, иди ка њој крст христов је светлост у којој нема ника- кве таме где је покајање, ту је поред и праштање – даром крста“ онима, који су побеђени невољама, унинијем, црква каже: „крст христов може дати утеху и у најтежим невољама он једи- но може ослободити од испразности и бесмислица живота усред немилосрд- ности и мржње он може помоћи да се сазна могућност нове љубави и схва- ти, зашто крстом дође радост чита- вом свету“ усред рушења свега крст укрепљује нашу наду, враћа нам храброст да будемо хришћани ма колико лудовао свет, ми знамо да се крстом христо- вим једном преокренуо ток историје и ми зна- мо – благодаћу крста и васкрсења, – да је хри- стос спасао људе радост, која исходи од крста христовог, пре- плављује цркву али и жалост – због тога што се толики многи не одлучују да иду за господом путем савр- шеног одељивања себе од сваког греха не зна- јући недогледне дуби- не крста, за њих крст христов символизује љубав према невољама и презир према живо- ту, док је у ствари крст христов – тријумф жи- вота и оно што придаје смисао невољама сам христос говори о сабла- зни крста но, ово је пут изабран од бога пораз христов је његова победа светлост сија усред најцрњег мрака извор: прот а шаргунов, 17 фебруара 2011 г, са сајта „за морални препород отачаства“ (moral ru) христос сведржитељ, рељефна минијатурна икона у камену: стеатит, 7х7х1,5 cm, византија, око 1350 године; данас се чува у метрополитен музеју у њујорку (фото: metmuseumorg) 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? – пре свега сусрет и разговор са чо- веком који је свој живот дао за право- славну мисију, оцем данилом сисоје- вим потпуно ми је постало јасно из његовог примера да је у питању запо- вест коју нам је христос оставио и за коју ће нас питати како смо је испуња- вали, јер је у суштини мисија – запо- вест о љубави према ближњем, духовна милостиња 2 које су по вашем мишљењу најва- жније особине православног ми- сионара? – пре свега верност учењу цркви, сми- рење, способност да се свој ум прикло- ни пред учењем цркве колико год нам нешто било непријатно да чујемо ако мисионар не верује у потпуности у све догмате и учење цркве, онда је он сам објекат мисије, он још увек не може дру- гоме да говори о богу вера цркви и богу више него сопственом интелекту, спо- собностима, моћима борба са самољу- бљем и уздањем у себе „оног тренутка када почињем да се уздам у себе, а не у бога, све око мене у мисији почиње да се распада“, говорио је о данил сисо- јев и врло важно, мисионар заиста мора да познаје учење цркве и да живи жи- вотом цркве „не можеш да даш нешто што сам немаш“, речи су архимандрита јоакима пара, мисионара из њујорка такође, врлинa расуђивања, „скенер“ ко- јим ће анализирати човека који је испред њега, колико је саговорник вољан да чује истину, какви су му мотиви за улазак у разговор о богу од овог броја православног мисионара покрећемо нову рубрику под називом „десет питања за православног мисионара“ на питања редакције одговараће људи који се годинама баве мисионарском делатношћу рубрику отварамо са од- говорима станоја станковића, српског мисионара који води мисионарски цен- тар „о данило сисојев“ и редовни је сарадник нашег часописа станојe станковић српски мисионар који води мисионарски центар „о данило сисојев“ у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара српски мисионар станоје станковић са најпознатијим руским мисионаром данас, о георгијем максимовим 44 5 / 2016 десет питања за православног мисионара 3 о чему треба посебно водити рачу- на када је реч о мисији цркве? – по мом мишљењу, најважније је да се људима преноси оно што заиста је- сте блага вест, што заиста јесте истина мисија у смислу показивања предања цркве какво оно заиста јесте постоји искушење и саблазан да се ради мотива „да свима будемо све“ почне са мењањем учења цркве искуство је показало да то ни на који начин не може да помогне ми- сији, да не доноси никакав плод 4по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? – успешна мисија је смирена, води је свест да све у потпуности зависи од бога, да се од мисионара тражи да буде веран и у малом да ништа не очекује од себе и да увек памти зашто се бави мисијом – да би показао своју љубав према бо- гу, који га је призвао из смрти у живот, и своју љубав према ближњима којима жели исто што и себи – спасење у исусу христу неуспешна мисија је све супрот- но овоме 5 који бисте мисионарски пројекат православне цркве данас посебно издвојили? – мисију на филипинима радио емиси- је глас древне цркве о православљу које на југу филипина доносе огромне плодове тамо, преко којих господ приводи људе са најразличитијих страна духовног спектра 6 где је по вашем мишљењу простор за унапређење мисије у 21 веку? – пре свега у развијању свести код чеда цркве да је мисија заповест христова (мт 28, 19–20), да свако може и треба да помогне, да то није проблем свештенства већ и лаика 7које су ваше препоруке за унутра- шњу, а које за спољашњу мисију? – препорука за унутрашњу – пружа- ње макар и минималног одговарајућег образовања оним лаицима који у себи имају жељу и љубав ка мисији, ка служе- њу ближњем за спољашњу – свест да је потребно да помогнемо да сви људи има- ју прилику да чују о ономе што човеку треба да буде најважније и најдрагоце- није – христу и његовој цркви свест да православље није „вера срба, грка и руса“, већ богом откривена истина за све људе на планети 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту – неуспех пре свега у непрепознава- њу чињенице да људима са којима го- ворим заправо није важна истина, не- потребно трошење снаге и енергије на дијалог који искусни мисионари од по- четка препознају успех – да издржим близу седам година у труду на пољу мисије, да не одустанем из сопственог унинија, што је ипак више заслуга бла- годати него моја 9коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? – светог николаја јапанског због ње- говог скоро непојмљивог стрпљења, тру- да, борбе за цркву у јапану коју је водио цео свој живот 10ког савременика бисте издвоји- ли када је реч о мисији цркве? – без сваке сумње, оца георгија мак- симова, најбољег пријатеља свештено- мученика данила сисојева најискре- није мислим да је у питању личност врло блиска апостолском карактеру руководилац апологетске мисије сино- далног одељења рпц, човек који миси- онари у вијетнаму, на филипинима, у индији, туви, свештеник који је напи- сао преко 70 књига, студија и текстова у одбрану православља а пре свега, чо- век који искрено воли христа и изгара за његову цркву септембар / октобар 2016 45 да ли наши људи знају богослужење? ово питање се некоме може учи- нити и увредљивим: зар у руској цркви, где је тако снажна литургијска тра- диција може да се говори о незнању њених основа од стране верних? међутим, упра- во сада када се формирају општецрквене концепције духовног просвећивања неоп- ходно је да упитамо себе: на ком нивоу су знања наших парохијана о богослужењу? да ли они стреме да пазе на служби божи- јој? ево шта је показала анкета током вели- ког поста у једној од великих московских парохија међу сталним, активним парохи- јанима на питање – који су се светитељи славили претходне недеље, од 25 испи- таних само један човек је одговорио те- ме недељног јеванђеља се присетио само један парохијанин садржаја макар једне црквене песме променљивог дела службе са свеноћног суботњег бдења није могао да се сети нико иста ова питања – о празницима све- тих, теми јеванђелског читања и садржа- ја макар једног тропара, кондака, стихире била су постављена парохијанима, њих 22, који су били на дан анкете на литургији, а дан пре тога на великом повечерју и јутре- њу светитеље који су се прослављали тог дана могло је да наведе само двоје људи, те- му јеванђелског читања – њих седам што се тиче вечерњег богослужења, нико од ис- питаних не само да није могао да каже шта се певало или читало, већ просто нису ни знали како се оно и назива најбогатија духовна ризница право- славља, сакупљена трудом светих подви- жника различитих народа и времена, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи и данас, када се губимо у потрагама за прихватљивим облици- ма катехизације, када се ствара мноштво образовних структура позајмљених од за- падног хришћанства и у принципу врло добрих, али из неког разлога, врло тешко привијених у руским парохијама – кори- протојереј всеволод чаплин: катихизација кроз богослужење „где је непосредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: богослужење представља најзначајнији и суштински животни правац црквеног тела“ превод са руског: станоје станковић 46 5 / 2016 идите и научите све народе сно је да се присетимо и оне форме духов- ног образовања која је постајала у нашој земљи од давнина ова форма, проверена вековима била је катехизација кроз богослужење она је омогућавала предивни систем бого- словских знања не на начин схоластички – апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало удубљивања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сваког аутентич- ног духовног развоја личности око ње, око живог христа, концентришу се ду- шекорисна знања и хришћанско искуство учење о скривеним тајнама вере, поуке о молитви и побожном начину живота, при- че о разноврсним врстама светости, све то се може црпети из текстова православних молитви и црквених песама а са чиме се може поредити васпитни значај устава је- ванђелских и апостолских читања, круга православних постова и празника, цело- купне црквене године, који сваки дан ис- пуњује храмовну стварност новим садржа- јем и који у нашу живу молитву преплиће сву пуноту црквене мудрости „где је не- посредни изражај духовног искуства?“, пита о павле флоренски, и одговара: „у молитвама и песмама, у богослужењу: бо- гослужење представља најзначајнији и су- штински животни правац црквеног тела сведочанство богослужења је најпоузда- није сведочанство“ управо у њему, у богослужењу се налазе извори духовног знања наших неписмених предака управо се на његовом темељу у русији градио православни поглед на свет нису имали ни недељне школе, ни библиј- ске часове, ни потребну количину образо- ваних пастира, а ипак руски људи су били проникнути благовешћу цркве коју су схватали за време богослужења чак и по- словице и изреке, чак и дани у календару, све је то у русији на најтеснији начин пове- зано са црквеном традицијом неоспорно је да овај пут духовног вас- питања, као и сваки други, није идеалан свакоме од нас је добро познато како су се у традиционалне религиозне предста- ве уплели елементи незнабоштва, како се лако понекада хришћанска свакодневица претвара у „свакодневно хришћанство“ али ако се сећамо да лењост путника не прља пут, хајде да се замислимо: да ли би наше духовно незнање било толико чудо- вишно ако би дубина садржаја богослу- жбене традиције постала предмет осве- шћеног доживљаја сваког од људи који се моле? да бисмо учинили богослужење разу- мљивијим, није обавезно да га преведемо на руски језик (иако би, можда, имало сми- сла да уведемо службу на руском у неким од градских храмова за људе који желе) и није обавезно да усмеравамо парохијане „у ко- лони по два“ на часове црквенословенског тешко да ће бити од помоћи и „лекције“ за изучавање литургике (које узгред, никада не обухватају целу парохију) објашњење богослужења, тумачење црквеног календа- ра, по мом мишљењу, треба да буде орган- ски повезано са самом црквеном службом, протојереј всеволод чаплин септембар / октобар 2016 47 да помаже молитвеницима да учествују у њој сваког конкретног дана за тако нешто је потребно сасвим ма- ло свештеник или лаик – катехизатор за 10–15 минута пре почетка вечерњег бого- служења може укратко да исприча о живо- тима светих који се прослављају, укаже на тему јеванђеља, нагласи везу тог текста са најближим данима или са празником, ис- прича о месту тог дана у октоиху или три- оду и, на крају, открије смисао најважнијих променљивих молитава и песама (пре све- га тропара и кондака) објаснивши при том коме су посвећени и из којих се богослу- жбених књига узимају посебно објашње- ње захтева великопосно богослужење врло корисна би била и обнова у савре- меној цркви традиције читања синакса- ра које је потребно додатно приредити за верујуће људе нашег времена синаксари би могли да се читају, по традицији, након треће и шесте песме канона, или у удобним тренуцима, за тако нешто током јутарњег богослужења – за време исповести пре ли- тургије (ако је свештеник сам, а часови су већ прочитани), причешћа свештенства и лаика, целивања крста након литургије информације о празницима и богослу- жењу сваког дана у месецу или недеље могу да се објављују у црквеној штампи такав „календар са тумачењима“ би врло користио у сваком храму – поставивши га у припрати, свештеник би само тиме могао да озбиљно помогне својој пастви да упо- зна богослужење нико не спори, катехизација кроз бого- служење не треба да се ограничи само на ове форме за људе који стреме дубљем из- учавању литургике, који припремају себе за послушање за певницом и другим обли- цима црквеног служења, могу да органи- зују специјалне семинаре, објављени су и приручници међутим, онај ко тражи тај и налази онима који се сада колебају у потрази за духовним оријентирима, ми сада не мо- жемо да – због слабости катехизаторске литературе – предложимо бољи пут ка ду- ховном знању од обраћања литургијском богатству цркве богослужење је у стању да у потпуности формира духовни облик православног хришћанина и то тако као што тешко могу да учине савремени кати- хизиси богослужење стимулише и на изу- чавање других области хришћанских зна- ња – питања која се појављују код човека који учествује на богослужењима, изазва- ће интересовање и према светом писму и предању цркве, богословским предмети- ма и црквенословенском језику ми хришћани верујемо у непоколеби- вост обећања господа и спаситеља: јер гдје су два или три сабрана у име моје, он- дје сам и ја међу њима (мт 18, 20) реал- но присуство божије међу људима који се моле, богонадахнутост црквене богослу- жбене традиције изграђене на правој ве- ри и живој вези са господом исусом – ето камена темељца на коме се једино и мо- же градити истинско духовно просвеће- ње и ако оснивање народне хришћанске школе буде постављено на таквом камену – здање које подижемо неће бити сруше- но у векове изворник: всеволод чаплин, „катехизация через богослужение неиспользованные возможности“, azbykaru најбогатија духовна ризница православља, сакупљена трудом све- тих подвижника разли- читих народа и време- на, чак није ни отворена од стране већине наших верујућих људи 48 5 / 2016 идите и научите све народе на васкршњи понедељак (2 маја 2016 г) св архијерејску литур- гију у цркви св тројице у зеле- ники (кути) служио је митрополит цр- ногорско-приморски г амфилохије (78), уз литију, која је прошла кружну стазу од преко шест километара саслужење о васкрсу руководио је драган пешикан (52), рођен у котору, протојереј и парох зеленике, са дипло- мом православног богословског факул- тета у београду, у класи професора радо- мира поповића занимљив је пут драгана пешикана до духовног пастира – био је каратиста светске класе! – „бавио сам се ватерпо- лом – голман у вк бијелој, кошарком у кк приморју код тренера мише бабови- ћа, а највише каратеом“, прича овај ува- жени свештеник ка звезданим стазама у каратеу кренуо је са 15 година када је освојио црни по- јас са оснивањем карате клубова у би- јелој, котору и херцег новом, између 1992 и 1995 био је најбољи међу најбо- љима у југославији, борац на пет европ- ских шампионата и светском првенству у јапану, завршио такмичарку каријеру 2012 са седмим даном светске тради- ционалне карате федерације и са улогом савезног карате селектора сцг од карате шампиона до православног свештеника прича о протојереју драгану пешикану властимир игњатовић септембар / октобар 2016 49 живот у христу – „карате је веома захтеван спорт бази- ран на источњачкој филозофији стриц јован био је звонар у цркви св николе у баошићима знао је готово напамет све- то писмо био сам, буквално, задивљен док је изговарао речи из библије и одлу- чио да се посветим духовној служби, па уписао богословски факултет у фочи, уз благослов митрополита амфилохија“ већ 17 децембра 2004 пешикан је ру- коположен за ђакона у цркви св ђорђа у подгорици, а 25децембра постаје све- штеник у цркви св спиридона у ђено- вићима сада има чин протојереја – „од 2005 сам парох у зеленики/ку- ти са свакодневном службом у цркви св тројице, где се обављају и крштења, вен- чања, опела исте године основао сам школу веронауке за младе од 7 до 15 го- дина којих, тренутно, има око 30 и, могу рећи, млади су доста заинтересовани за духовне спознаје“ драган пешикан са супругом драги- цом има синове: игор (21) студира на православном богословском факултету у београду и има црни појас први дан у каратеу, члан је клуба кик-бокса у црве- ној звезди, док је ђорђе (16) првак хер- цег новог у шаху! сваког петка увече, преко пута цр- кве св спаса на топлој (херцег нови) драган пешикан и колеге свештеници никола тодоровић и други, одржава- ју поучна предавања из разних области православља иначе, васкршњи празници у цркви св тројице у кутима су на великом гла- су посебно је упечатљив васкршњи понедељак са архијерејском литургијом и живописном и масовном литијом прошле године у литији је учествовао руски амбасадор, а ове, генерални конзул србије у херцег новом, господин слобо- дан бајић у поворци од неколико хиљада верујућих борац на пет европских шампионата и светском првенству у јапану, завр- шио такмичарку карије- ру 2012 са седмим даном светске традиционалне карате федерације 50 5 / 2016 живот у христу манастир рајиновац је један од пет манастира архиепископије бео- градско–карловачке налази се у бегаљици, надомак гроцке у њему данас живи и моли се архи- мандрит стефан шарић, игуманија ми- нодора и осам сестара ово сестринство има много деценија монашког искуства већина сестара у манастиру је од малих ногу, а сада имају и по 70 година има- ли смо част и радост да разговарамо са архимандритом стефаном, игуманијом минодором, мати саром и братом жи- ворадом јовановићем, чија је породица кроз историју била сједињена са овим ма- настиром, живећи у кући која се налази уз манастирско имање говорили су нам о историји манастира, његовом називу, монашком животу и љу- дима који у њега долазе највећи утисак оставиле су монахиње, које су највише говориле дубином и тишином свог при- суства ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године када је дошло 12 монахиња, међу којима је и игуманија анастасија кевић, нису имале довољан број тањира и прибора, па чак ни места за спавање црква се урушавала, због че- га су се богослужења вршила у трпезари- ји комунисти су манастирско имање од- узели, а дрвену грађу конака спалили, још пре њиховог доласка тада је мученички страдао монах емилијан бановачки сва- ка монахиња која је живела под теретом који носи обнављање светиње данас хода са штапом у тихом миру и радости ка- ко саме кажу, редовно имају литургије, а остала богослужења врше на бројаници и у келејним молитвама то је сада њихов живот манастир има неколико светиња: ико- ну мајке божије рајиновачке, извор жи- манастир рајиновац ова женска монашка заједница обновила је манастирски живот својим доласком 1969 године кристина давидовић септембар / октобар 2016 51 представљамо вам воносног источника и честице моштију св николаја мирликијског чудотворца, св арсенија великог и св јакова пра- ведног пред иконом и на извору деша- вају се многобројна исцељења после моли- тви овде многи болесни су оздравили, а жене нероткиње родиле децу отац стефан каже да годишње крсти 10–15 деце која су рођена за- хваљујући молитвама мајци божијој лепоту манастира и природе, чије је и само посматра- ње молитва, не можемо описати, с тога њен ма- ли део преносимо сли- кама на крају разговора, о стефан нам је говорио о радости и искуству које је стекао у овом манастиру, јер, ка- ко каже, сваки дан долазе људи са разних парохија да обиђу светињу много је мла- дих људи који долазе из београда, гроцке, смедерева после литургије увек буде послужење и разговор отац је познат по својој духовној ширини започињући разговор о различитим темама, помаже народу да се отвори, јер једино кад дође и види (јн 1, 45), човек може упознати цркву и сло- боду коју она даје рекао нам је да је од изузетне важности да схватимо цркву као светињу, као мајку, јер само она мо- же олакшати терет жи- вота, дати му радост и смисао отац стефан се труди да народу објасни значај одласка на ли- тургију, како би схвати- ли шта их стварно може одморити и опоравити до манастира је вео- ма лако дођи млади се могу и пешке попети свако ко има жељу и потребу добродошао је да се поклони светињи и укрепи миром и тишином ма- настирског живота 52 5 / 2016 представљамо вам употрази за одмором, чистим морским ваздухом и бес- крајно дугим шљунковитим и пешчаним плажама, сваки тури- ста и путник намерник на мале- ном острву скијатос, смештеном у централној грчкој, у архипела- гу спорада, наћи ће управо оно што тражи чист ваздух, ве- лико плаветнило неба и кри- стално јасно и провидно море који се спајају у нијансама плаве боје на хоризонту, миомирисе разног ме- дитеранског биља и цвећа, природне изворе питке воде на сваком ћошку у старом рибарском градићу оно што ће привући неупоредиву мању пажњу је невероватно велико благо које ово мало острво грли и бри- жљиво чува оковано својим хри- дима и увалама – наиме, сав грч- ки православни свет добро зна за икону богородице „иконистриа“, која је добила назив по грчким чудесна икона богородице са скијатоса након дана и дана проведених у молитви и посту, по- ново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњи- во чудо угледао је икону пресвете мајке богородице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми бранка мирковић септембар / октобар 2016 53 путопис „панагија иконистриа“, икона пресвете богородице из 1655 године црква света три јерарха у центру града скијатоса, у којој се чува позната икона панагија иконистриа речима „икона“ и „астрон“ (звезда) и на- лази се управо на острву скијатос прелепа икона богородице чувена је по много чему, пре свега, по начину на који је божијим промислом пристигла на острво наиме, средином седамнаестог века, на острву је живео усамљени ста- рац симеон који се подвизавао у самоћи у свом скровишту, далеко од становни- штва скијатоса једне вечери старац је из своје келије приметио необичну, јаку светлост која је обасјавала густ оближњи борик изненађен и одушевљен овом не- вероватном светлошћу, истрчао је да ви- ди о чему се ради, али осим неизмерно јаке, скоро заслепљујуће светлости, није успео да види ништа друго када се при- ближио светлости још ближе, она је на- једном нестала! та необична појава понављала се из ве- чери у вече, те се старац почео молити бо- гу да му услиши молбу и открије о каквој се то чудној светлости ради након дана и дана проведених у молитви и посту, поново је угледао светлост и упутио се у густу борову шуму у нади да ће коначно открити ово необјашњиво чудо тада је угледао икону пресвете мајке богоро- дице како лебди над боровим дрвећем у густој шуми покушавао ј
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
Одреднице:
12
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...суботама и о сазивању скупштине не могу подноситиБЕЗАКОЊА 📌 и светко-
вине на младине ваше и на празнике
ваше мрзи душа моја, досадише ми,
додија ми подносити зато кад ширите
...суботама и о сазивању скупштине не могу подносити
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... жртава ваших? вели господ сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? не приносите више жртве за- лудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светко- вине на младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви“ (ис 1, 11–16) свети апостол павле хришћане на- зива семеном авраамовим (гал 3, 29) пошто је хришћанство засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије даро- ване кроз христа и у христу сходно тој вери и љубави, свака правила која су прописивана губе свој смисао и по- требу да се наглашавају јер онима који у цркви нам се открива да се наша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу авраам и лот се одељују, мозаик из цркве санта марија мађоре, око 430 године (извор: википедија) 28 6 / 2016 су умрли за стихије овога света, закон који им указује на грех и зло више ни- је потребан (рим 7, 5–6; 8, 1–1028;13, 10) када неког волимо, не треба нам систем правила да нам говори како да се према њему понашамо сама љубав нам то говори међутим, ни први хри- шћани нису имуни на многе своје оби- чаје и желе да их убаце у хришћанство што су и успели: „пошто се с њим по- гребосте крштењем, у њему сте и са- васкрсли кроз вјеру у моћ бога који га васкрсе из мртвих и вас који сте били мртви у гријесима и у необреза- њу тијела вашега, оживи вас са њим, опростивши нам све гријехе; избриса обвезницу која нас својим прописи- ма оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст; раз- оружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је христово“ (кол 2, 12–17) много од наших хришћанских обичаја (неписаних) је било наслеђе које је прихваћено било до пагана би- ло до јудеја – начин поста, подвижни- штво, девствеништво, поштовање да- на и година (види дап 10, 10–15; рим 2, 1725–27; гал 4, 10) погрешно је што смо многе од тих пракси апсолутизо- вали, поставили као идеале саме себи и њима заменили оно што је срж наше вере која и тим видовима упражњава- ња побожности даје смисао и меру питање које се поставља је шта је ве- ра наша? она је садржана у светом пи- сму и вери и догматима који су свети оци формулисали кроз историју цркве особито на васељенским саборима а то је да је бог који је по својој приро- ди непојмљив, невидљив, непостижан, који увек и свагда јесте, вечан и над- суштасвен, који измиче свакој људској помисли нама себе открио да постоји као једна проста и недељива суштина у три личности познавана, оцу и сину и светоме духу где се личности неразде- љиво раздељују и несливено сједињују; тројица једносуштна и нераздељива да је бог наш из изобилне љубави свет и човека створио, привевши га из небића у биће, дајући му сам живот и прожи- мајући га кроз своје нестворене и бо- жанске енергије када смо од њега отпа- ли и отуђили се није од нас одустао, већ чинећи све по своме превечном тро- јичном савету, даровао нам своје цар- ство тако што је један од тројице, син божији и логос ради нас постао човек, у потпуности једнак нама осим у греху, сјединивши у својој личности неразде- љиво и несливено божанску и људску природу ради нас је узео на себе грех света, грех сваког човека од адама па до краја историје и дао себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним васкрсењем даровао живот вечни да њиме већ овде и сада живимо у цркви коју је основао духом светим управо у цркви нам се открива да се на- ша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу живљење и присуство христово, а са њим и цар- ства божијег, јесте једино у литурги- ји литургија/евхаристија је средиште хришћанског живота јер је она пона- вљање и обнављање новог завета који је христос са нама склопио на тајној вечери, а који ми прихватамо крште- њем а са друге стране, она је већ овде и сада наше седење и гозба радости и славља у незалазном царству божијем (уп лк 22, 1029–30) у том јединстве- ном доживљају и сталном сусрету неба и земље, бога и човека и целе творевине у љубави открива нам се коначни сми- сао свега што је бог створио, али и сви догмати и вера цркве добијају потврду управо како је то формулисано кроз ра- нохришћанску изреку да lex orandi lex credendi (закон молитве је закон вере) тема броја новембар / децембар 2016 29 на жалост, нама је на осуду то што литургија није средиште наше побо- жности јер ако нам је то и на устима, да ли нам је и у срцу? нашем народу, па и великом делу клира, побожност се своди на обичаје и требе (молитво- словља цркве) које свој врхунац имају у водици и славском колачу као риту- алима који су по себи потврда наше „православности“ (бадњак, фарбање јаја, ношење бројаница, дуго ношење црнине за покојником итд) или у обредима, јер смо свете тајне укључујући и литургију као све- тајну цркве, претво- рили у то, у средства за борбу против зла зато крштавамо децу, зато се венчавамо у цркви, а да после ретко ко у њу кро- чи осим да запали свећу и, још сканда- лозније, да се приче- сти један до два пута у току године јер се тако ваља јесмо ли семе авраамово? љубав према богу и према ближњему јесте мера наше вере та љубав је жртвена, трудољу- бива и не тражи сво- је баш као што и бог не тражи, већ он нас тражи као у при- чи о изгубљеној ов- ци (лк 15, 4–6) вера авраамова је вера која нас ослобађа од сваке узе и сваког робовања у тој слободи једино може да се покаже лепота лика хри- стовог, али и човековог зато апостол павле и каже: „стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (гал 4, 1) то стајање у слободи христовој је радост и весеље, похвала и венац апо- стола, светих отаца и целе цркве бо- жије: „зато, браћо моја љубљена и нај- жељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у господу, љубљени! радујте се свагда у господу, и опет велим: ра- дујте се! не брините се ни за што, не- го у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте богу же- ље ваше и мир божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ва- ша и мисли ваше у христу исусу“ (фил 4, 1–7) или смо веру претворили у сујевер- је настојећи да бога љубави заменимо правилима? убеђе- ни смо да смо по не- каквом наследном принципу наслед- ници божији и деца његова али када год ово помислимо сети- мо се речи које из- говара свети јован, претеча и крститељ господњи: „и не ми- слите и не говорите у себи: имамо оца авраама; јер вам ка- жем да може бог и од камења овога подиг- нуги дјецу аврааму а већ и сјекира код коријена дрвећу сто- ји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (мт 3, 9–10) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији свети архијереји – василије велики и јован златоусти осликани на царским дверима, новгород, 16 век (извор: icon-artinfo) 30 6 / 2016 чистота вере, а не сујеверје чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на онима који веру живе на природан начин – властитим животом свет који данас у злу лежи од почет- ка није био такав он је створен за вечност са својом престоницом, едемским вртом, који је требао да буде родно место свих људи због нескром- ности која се огледала у непослушности, први људи затварају рајска врата и ла- гано се удаљују од близине бога оста- вљајући то као залог свог греха и свим потомцима сујеверје, неверје, зловерје, богоборство и богоодступништво ди- ректна је последица удаљавања од пра- вога бога и данас са друге стране, бли- зина бога учинила је да један разбојник на велики петак покајањем исповеди веру у царство божије и то пре васкрсе- ња господа то је доказ да је вера поклон од бога, поклон небеске снаге која може и горе да премешта, да се са крста поп- не до наручја аврамовог вера је дар за човека доброга срца и чисте вере наш народ има изреку да глас чистога срца сви чују и виде, а да добар човек помаже свима и када није ту када господ говори да ће се људи по духовима познати, он мисли на духа светог и чистоту вере зато је врло би- тан начин на који исповедамо веру у бога јер по начину на који верујемо ми јесмо православни хришћани на прави начин прослављамо бога благодарећи светим оцима који су веру до нас доне- ли одбранивши њену чедност на васе- љенским и помесним саборима, често и страдајући на том путу њихова темељ- на врлина била је скромност као пред- услов да се њихова реч прими код оних који проповед слушају онај ко пропо- веда христа васкрслога не би требало у свом власништву да има ништа сувишно јер је сила скромности свима најпре ви- дљива апостоли петар и павле у сво- јим посланицама опомињу хришћане до краја историје да ће се појавити многи лажни учитељи, споља скромни и од- мерени са лажним учењима, која ће ну- дити свима не би ли и верне преварили тако ће обманути, иако наизглед верују- ћи људи који се уздржавају у своме веку од свега, али бескорисно, бити осуђени и у будућем веку права вера и сујеверје су антиподи па се мора направити јасан хаџи драган б поповић свети апостоли петар и павле, рановизантијска фреска (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2016 31 избор на личном путу спасења апостол павле у другој посланици тимотеју ис- тиче: ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу људи се и даље клањају и обожавају на широком путу нуди се поклоњење олимпијској бакљи, пехару лиге шампиона, новом филму, глумцима и новим аутомобилима а свако златно теле удаљује од реалности живљења у бестрашћу које је неодво- јиво од љубави божије само је христос увек непоновљиво нов под капом небеском, и тако ће остати до ње- говог другог доласка господ који је свима помагао учи и нас да свима опростимо, али и помогнемо онима који желе да се спасу од по- губних учења црква спасова је стуб и тврђава истине, говори пи- смо, јер се само са чистог извора може пити, а до царства небеског стиже се уским путем благодатну силу свештенства има- ју духом светим слуге бога живо- га и истинитога, а не они који умишљају да натприродне моћи могу стићи до њих преко ноћи или ако нешто само понове, кажу или ураде три пута на неком месту крштењем ми објављујемо рат сатани и анђелима његовим, а човек у рату мора имати право оружје које врлином налази- мо и користимо само у цркви господњој од почетка своје мисије која је била спа- сење људи и оснивање цркве, господ по- казује скромност и незлобивост, па на то указује и својим апостолима када их пре свете педесетнице шаље на проповед речи: будите мудри као змије и незло- биви као голубови, односе се и на све да- нашње хришћанске мисионаре јер је су- јеверје, рад секти и других намножених духовних девијација резултат неблаго- временог и недовољног рада сваког кр- штеног успех у овом тешком духовном боју лежи много више у благоразумно- сти и разборитости са расуђивањем, него у интелектуалној мудрости ми- сионара јер мудрост без беза- злености постаје лукавство, док је безазленост без му- дрости данас веома опа- сна наивност мудар као змија значи пронаћи пра- ви начин, уски пут и помоћи другоме да са себе свуче све обмане сујеверја и лажних учења као што змија пронала- зи најужу рупу како би кроз њу прошла и са себе свукла стару кошуљицу због тога свети василије ве- лики каже: мудар је као змија онај миси- онар који са обазри- вошћу и разборито- шћу предлаже учење другоме како би успе- шније привео слушаоце усвајању богоданог учења чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на они- ма који веру живе на природан начин – властитим животом, показујући пут спасења и другима, мислећи и на своје потомство дела и мотиви из којих их чинимо нама и доносе благодат божију, а преко нас и другима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије св ап павле пише 2 посланицу коринћанима, средњовековна илуминација (извор: pravoslavieru) 32 6 / 2016 са сујеверјем смо у пољу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљске праведности, одбијање извесности zкако ви схватате веру у њеном најдубљем теолошком значењу и смислу? – нисам сигуран када дајем одговоре на оваква питања да ли заиста говорим теолошки када се постави питање вере, она се тиче човека – пре свега колико год то теолошки објашњавали, питање вере се на крају своди на упитаност: „ка- кве то везе има са мном?“ рекао бих да је вера једно опште-животно искуство она није нешто што се тиче само инте- лекта, него полази од естетике, уметно- сти и свега онога што нас чини радо- сним, што нас оплемењује вера је на тај начин остварила контакт са мном, а како је време пролазило то естетско почело је да покреће и питања смисла на крају је смисао постао најважнији јер се у јед- ном моменту запитате куда даље са сво- јим животом и данас када би требало да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и иску
... жртава ваших? вели господ сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом тријему? не приносите више жртве за- лудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светко- вине на младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви“ (ис 1, 11–16) свети апостол павле хришћане на- зива семеном авраамовим (гал 3, 29) пошто је хришћанство засновано на слободи која је садржана у вери као израз безусловне љубави божије даро- ване кроз христа и у христу сходно тој вери и љубави, свака правила која су прописивана губе свој смисао и по- требу да се наглашавају јер онима који у цркви нам се открива да се наша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу авраам и лот се одељују, мозаик из цркве санта марија мађоре, око 430 године (извор: википедија) 28 6 / 2016 су умрли за стихије овога света, закон који им указује на грех и зло више ни- је потребан (рим 7, 5–6; 8, 1–1028;13, 10) када неког волимо, не треба нам систем правила да нам говори како да се према њему понашамо сама љубав нам то говори међутим, ни први хри- шћани нису имуни на многе своје оби- чаје и желе да их убаце у хришћанство што су и успели: „пошто се с њим по- гребосте крштењем, у њему сте и са- васкрсли кроз вјеру у моћ бога који га васкрсе из мртвих и вас који сте били мртви у гријесима и у необреза- њу тијела вашега, оживи вас са њим, опростивши нам све гријехе; избриса обвезницу која нас својим прописи- ма оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст; раз- оружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је христово“ (кол 2, 12–17) много од наших хришћанских обичаја (неписаних) је било наслеђе које је прихваћено било до пагана би- ло до јудеја – начин поста, подвижни- штво, девствеништво, поштовање да- на и година (види дап 10, 10–15; рим 2, 1725–27; гал 4, 10) погрешно је што смо многе од тих пракси апсолутизо- вали, поставили као идеале саме себи и њима заменили оно што је срж наше вере која и тим видовима упражњава- ња побожности даје смисао и меру питање које се поставља је шта је ве- ра наша? она је садржана у светом пи- сму и вери и догматима који су свети оци формулисали кроз историју цркве особито на васељенским саборима а то је да је бог који је по својој приро- ди непојмљив, невидљив, непостижан, који увек и свагда јесте, вечан и над- суштасвен, који измиче свакој људској помисли нама себе открио да постоји као једна проста и недељива суштина у три личности познавана, оцу и сину и светоме духу где се личности неразде- љиво раздељују и несливено сједињују; тројица једносуштна и нераздељива да је бог наш из изобилне љубави свет и човека створио, привевши га из небића у биће, дајући му сам живот и прожи- мајући га кроз своје нестворене и бо- жанске енергије када смо од њега отпа- ли и отуђили се није од нас одустао, већ чинећи све по своме превечном тро- јичном савету, даровао нам своје цар- ство тако што је један од тројице, син божији и логос ради нас постао човек, у потпуности једнак нама осим у греху, сјединивши у својој личности неразде- љиво и несливено божанску и људску природу ради нас је узео на себе грех света, грех сваког човека од адама па до краја историје и дао себе за нас кроз распеће на крсту да би нам својим пре- славним васкрсењем даровао живот вечни да њиме већ овде и сада живимо у цркви коју је основао духом светим управо у цркви нам се открива да се на- ша вера не исцрпљује у декларативном изражавању већ у живљењу живљење и присуство христово, а са њим и цар- ства божијег, јесте једино у литурги- ји литургија/евхаристија је средиште хришћанског живота јер је она пона- вљање и обнављање новог завета који је христос са нама склопио на тајној вечери, а који ми прихватамо крште- њем а са друге стране, она је већ овде и сада наше седење и гозба радости и славља у незалазном царству божијем (уп лк 22, 1029–30) у том јединстве- ном доживљају и сталном сусрету неба и земље, бога и човека и целе творевине у љубави открива нам се коначни сми- сао свега што је бог створио, али и сви догмати и вера цркве добијају потврду управо како је то формулисано кроз ра- нохришћанску изреку да lex orandi lex credendi (закон молитве је закон вере) тема броја новембар / децембар 2016 29 на жалост, нама је на осуду то што литургија није средиште наше побо- жности јер ако нам је то и на устима, да ли нам је и у срцу? нашем народу, па и великом делу клира, побожност се своди на обичаје и требе (молитво- словља цркве) које свој врхунац имају у водици и славском колачу као риту- алима који су по себи потврда наше „православности“ (бадњак, фарбање јаја, ношење бројаница, дуго ношење црнине за покојником итд) или у обредима, јер смо свете тајне укључујући и литургију као све- тајну цркве, претво- рили у то, у средства за борбу против зла зато крштавамо децу, зато се венчавамо у цркви, а да после ретко ко у њу кро- чи осим да запали свећу и, још сканда- лозније, да се приче- сти један до два пута у току године јер се тако ваља јесмо ли семе авраамово? љубав према богу и према ближњему јесте мера наше вере та љубав је жртвена, трудољу- бива и не тражи сво- је баш као што и бог не тражи, већ он нас тражи као у при- чи о изгубљеној ов- ци (лк 15, 4–6) вера авраамова је вера која нас ослобађа од сваке узе и сваког робовања у тој слободи једино може да се покаже лепота лика хри- стовог, али и човековог зато апостол павле и каже: „стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити“ (гал 4, 1) то стајање у слободи христовој је радост и весеље, похвала и венац апо- стола, светих отаца и целе цркве бо- жије: „зато, браћо моја љубљена и нај- жељенија, радости моја и вијенче мој тако стојте у господу, љубљени! радујте се свагда у господу, и опет велим: ра- дујте се! не брините се ни за што, не- го у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте богу же- ље ваше и мир божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ва- ша и мисли ваше у христу исусу“ (фил 4, 1–7) или смо веру претворили у сујевер- је настојећи да бога љубави заменимо правилима? убеђе- ни смо да смо по не- каквом наследном принципу наслед- ници божији и деца његова али када год ово помислимо сети- мо се речи које из- говара свети јован, претеча и крститељ господњи: „и не ми- слите и не говорите у себи: имамо оца авраама; јер вам ка- жем да може бог и од камења овога подиг- нуги дјецу аврааму а већ и сјекира код коријена дрвећу сто- ји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (мт 3, 9–10) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији свети архијереји – василије велики и јован златоусти осликани на царским дверима, новгород, 16 век (извор: icon-artinfo) 30 6 / 2016 чистота вере, а не сујеверје чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на онима који веру живе на природан начин – властитим животом свет који данас у злу лежи од почет- ка није био такав он је створен за вечност са својом престоницом, едемским вртом, који је требао да буде родно место свих људи због нескром- ности која се огледала у непослушности, први људи затварају рајска врата и ла- гано се удаљују од близине бога оста- вљајући то као залог свог греха и свим потомцима сујеверје, неверје, зловерје, богоборство и богоодступништво ди- ректна је последица удаљавања од пра- вога бога и данас са друге стране, бли- зина бога учинила је да један разбојник на велики петак покајањем исповеди веру у царство божије и то пре васкрсе- ња господа то је доказ да је вера поклон од бога, поклон небеске снаге која може и горе да премешта, да се са крста поп- не до наручја аврамовог вера је дар за човека доброга срца и чисте вере наш народ има изреку да глас чистога срца сви чују и виде, а да добар човек помаже свима и када није ту када господ говори да ће се људи по духовима познати, он мисли на духа светог и чистоту вере зато је врло би- тан начин на који исповедамо веру у бога јер по начину на који верујемо ми јесмо православни хришћани на прави начин прослављамо бога благодарећи светим оцима који су веру до нас доне- ли одбранивши њену чедност на васе- љенским и помесним саборима, често и страдајући на том путу њихова темељ- на врлина била је скромност као пред- услов да се њихова реч прими код оних који проповед слушају онај ко пропо- веда христа васкрслога не би требало у свом власништву да има ништа сувишно јер је сила скромности свима најпре ви- дљива апостоли петар и павле у сво- јим посланицама опомињу хришћане до краја историје да ће се појавити многи лажни учитељи, споља скромни и од- мерени са лажним учењима, која ће ну- дити свима не би ли и верне преварили тако ће обманути, иако наизглед верују- ћи људи који се уздржавају у своме веку од свега, али бескорисно, бити осуђени и у будућем веку права вера и сујеверје су антиподи па се мора направити јасан хаџи драган б поповић свети апостоли петар и павле, рановизантијска фреска (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2016 31 избор на личном путу спасења апостол павле у другој посланици тимотеју ис- тиче: ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу људи се и даље клањају и обожавају на широком путу нуди се поклоњење олимпијској бакљи, пехару лиге шампиона, новом филму, глумцима и новим аутомобилима а свако златно теле удаљује од реалности живљења у бестрашћу које је неодво- јиво од љубави божије само је христос увек непоновљиво нов под капом небеском, и тако ће остати до ње- говог другог доласка господ који је свима помагао учи и нас да свима опростимо, али и помогнемо онима који желе да се спасу од по- губних учења црква спасова је стуб и тврђава истине, говори пи- смо, јер се само са чистог извора може пити, а до царства небеског стиже се уским путем благодатну силу свештенства има- ју духом светим слуге бога живо- га и истинитога, а не они који умишљају да натприродне моћи могу стићи до њих преко ноћи или ако нешто само понове, кажу или ураде три пута на неком месту крштењем ми објављујемо рат сатани и анђелима његовим, а човек у рату мора имати право оружје које врлином налази- мо и користимо само у цркви господњој од почетка своје мисије која је била спа- сење људи и оснивање цркве, господ по- казује скромност и незлобивост, па на то указује и својим апостолима када их пре свете педесетнице шаље на проповед речи: будите мудри као змије и незло- биви као голубови, односе се и на све да- нашње хришћанске мисионаре јер је су- јеверје, рад секти и других намножених духовних девијација резултат неблаго- временог и недовољног рада сваког кр- штеног успех у овом тешком духовном боју лежи много више у благоразумно- сти и разборитости са расуђивањем, него у интелектуалној мудрости ми- сионара јер мудрост без беза- злености постаје лукавство, док је безазленост без му- дрости данас веома опа- сна наивност мудар као змија значи пронаћи пра- ви начин, уски пут и помоћи другоме да са себе свуче све обмане сујеверја и лажних учења као што змија пронала- зи најужу рупу како би кроз њу прошла и са себе свукла стару кошуљицу због тога свети василије ве- лики каже: мудар је као змија онај миси- онар који са обазри- вошћу и разборито- шћу предлаже учење другоме како би успе- шније привео слушаоце усвајању богоданог учења чистота вере, а не сујеверје, доноси благодат божију која остаје само на они- ма који веру живе на природан начин – властитим животом, показујући пут спасења и другима, мислећи и на своје потомство дела и мотиви из којих их чинимо нама и доносе благодат божију, а преко нас и другима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије св ап павле пише 2 посланицу коринћанима, средњовековна илуминација (извор: pravoslavieru) 32 6 / 2016 са сујеверјем смо у пољу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљске праведности, одбијање извесности zкако ви схватате веру у њеном најдубљем теолошком значењу и смислу? – нисам сигуран када дајем одговоре на оваква питања да ли заиста говорим теолошки када се постави питање вере, она се тиче човека – пре свега колико год то теолошки објашњавали, питање вере се на крају своди на упитаност: „ка- кве то везе има са мном?“ рекао бих да је вера једно опште-животно искуство она није нешто што се тиче само инте- лекта, него полази од естетике, уметно- сти и свега онога што нас чини радо- сним, што нас оплемењује вера је на тај начин остварила контакт са мном, а како је време пролазило то естетско почело је да покреће и питања смисла на крају је смисао постао најважнији јер се у јед- ном моменту запитате куда даље са сво- јим животом и данас када би требало да говорим о вери, нужно је враћати се на осмишљавање – јер то осмишљавање је- сте оно што чини да живот тражи свој смисао вера је надилажење ограничења, вера да верујем да постоји нешто изван у јеванђељу имамо описан догађај где отац има сина који болује од епилепсије христос, пре него што му помогне, пита га: „ако можеш веровати!“ ово „мо- жеш“ је кључна реченица јер представља позив да се напусти нормалност овог света и да се уђе у једну другу стварност христос му лечи сина, а то лечење је та- кође напуштање ове стварности хри- стос захтева да човек напусти садашњи бесмисао и уђе у једну вишу стварност, стварност вере у којој живот добија свој друкчији смисао оног тренутка када је отац могао да поверује, христос је могао да излечи сина криза наших живота јесте криза смисла вероватно је да би нас христос исто питао као и овог оца: „можеш ли веровати?“ криза сми- сла се не решава интелектуалним про- мишљањем само, него и естетиком вере ово је изузетно битно да нагласимо по- што указује да свако трагање за смислом јесте и трагање једног уметника да кроз стваралаштво: музику, писање, слика- њеосмисли лепотом време живота другим речима, вера мора да открива све таленте наше личности, а не да их затрпава како бисмо господару вратили само један таленат „господару, знао сам разговор водила: милана ивковић интервју са др растком јовићем, доцентом на катедри за канонско право пбф вера и проблем сујеверја тема броја новембар / децембар 2016 33 да си ти тврд човјек па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (мт 25, 24–25) јеванђеље се управо опире том разумевању где је бог неко кога бисмо требали да се плашимо, а да затим тај страх рефлектујемо кроз скученост духа и ограниченост таланата, „отидох те сакрих талант твој у земљу“ zда ли можете нешто да нам кажете о вери и њеном значењу у другим религијама? – у свим културама и религијама све- та људи покушавају да одговоре на пита- ње смисла које се сагледава у тачки наше смрти дакле, немогућност излаза из за- чараног круга рађања и смрти јесте по- четак нашег интереса за природу нашег бића, нашег циља и смисла постојања сигурно је да свака религија покушава да припреми човека за борбу са смртно- шћу као људском ограниченошћу рели- гија у том смислу не сме и не може бити затворена одговорима, него напротив њена питање и покушај одговора морају непрестано бити отворени за човека, а несигурност са којом се упитаност увек изнова и свежа поставља пред поједин- ца не сме попримити арогантну сигур- ност у сопствене изборе zкако ви разумевате сујеверје у ери научно-техничког прогреса и свеопштег образовања с обзиром да се сујеверје сматра недостатком образовања и непросвећеношћу? – можда је управо у овом питању садржан и одговор дакле, о каквом образовању ми говоримо? постали смо „образованији“ информацијама, али информације нас не чине суштински образованим истовремено, инфор- мације су нас претрпале и чине да нам време брже пролази не дозвољавају- ћи нам да мислимо о животу на један сувислији начин недостатак времена захтева да животне проблеме решавамо што брже и што једноставније управо је можда то могуће објашњење зашто је сујеверје тако моћно и данас, у 21 ве- ку много људи у нашем окружењу са крајњом озбиљношћу чита хороскоп и остала предвиђања истовремено сма- трајући да је вера у бога чиста глупост ваљда и то говори довољно за себе су- јеверје захтева наше несвесно, што је много лакше за разумети, захтева један купопродајни уговор између човека и неукротивих сила у том смислу, сује- верје је продужетак наших природних живота, трговачких односа, на мета- физички план са сујеверјем смо у по- љу извесности и какве-такве контроле вера подразумева одбијање овоземаљ- ске праведности, одбијање извесности и уопште било каквог уговора којим је нешто гарантовано zзашто истински верујући човек сујеверје посматра као грех, односно као потпуни промашај благодатног духовног живота? – благодатни живот подразумева да непрестано прихватамо како не може- мо све објаснити и како нам у питањима вере није могуће да нам све буде јасно још значајнија ствар јесте да вера под- разумева живог бога, а никако трговца који на кантару мери и реже онако како бисмо ми то волели да видимо у вери, врло често се догађа да један плус један буде један, а не два сујеверје јесте грех јер своди бога на наше ситне интересе укидајући богу могућност да нам се от- крије као љубав уместо љубави, сује- верје нам оставља утисак недовршеног, др растко јовић је доцент на катедри за канонско право православног богословског факултета универзитета у београду област истраживања: црква и савремени изазови 34 6 / 2016 окрутног, хладног бога – бога са којим је могуће рашчишћавати рачуне тиме ми закључавамо бога у наше доживља- је и закључавамо себе за љубав није неопходно помињати овде, али једини моменат када видимо христа изузетно љутог јесте управо када истерује тргов- це из храма на многе друге грехове он остаје смирен и пун разумевања, али када су у питању трговци, његова ре- акција је била изузетно оштра и груба није прошло много, а већ на крсту ра- запет христос опрашта грехе разбојни- ку на крсту у та два догађаја више не- го јасно видимо христово одбијање да бога поистоветимо са продавцем или трговцем zда ли сматрате да можемо да говоримо о повезаности сујеверја са магијом и страхом, и са друге стране о повезаности вере са истинском слободом? – недостатак времена постаје највећи грех данашњице страх постоји услед недостатка времена, а недостатак вре- мена не допушта људима да се озбиљ- није позабаве својим животима, својим надањима и виђењима у контексту вере можда је то и разлог што упркос недо- статку времена, човек осећа да и поред све технологије неке ствари остају не- разјашњене и збуњујуће управо у тим тренуцима, људи се окрећу вери или су- јеверју сујеверје је много пријемчивије јер даје проста упутства и једноставна решења – колико год она могу некоме са стране да изгледају чудна или сме- шна вера јесте „страшнија“, она пред- ставља мноштво изазова за нашу људ- христос исцељује бесомучног, илуминација из илустрованог рукописног јеванђеља из манастира ивирон, 15 век тема броја новембар / децембар 2016 35 често се догађа, да нам у храм долазе старији људи и причају о себи, да су у детињству били крштени, али потом нису више слу- шали о вери, у цркви ниједном ни- су били, те и да су читали световне новине и часописе, радили у обич- ним радним колективима, или кра- ће речено, нису имали ни најмањег повода и случаја да се дотакну вере, али тим не мање, кажу они, сећање на бога смо увек носили у дубини ду- ше и сада, када се о вери говори на све стране, они такође себе називају верницима овакви случајеви, врло чести, ја- сно сведоче о томе, да је наша душа заиста створена по образу божијем, који не ишчезава из ње, чак ни у не- пријатним околностима у наше да- не и не треба никога убеђивати да бог постоји но, оно главно, разуме се, није у знању, него у нашем односу према богу при нашој уобичајеној равнодушности према вери, при не- знању и нежељењу да сазнамо њене основе, при неправилној оцени са- мих себе пред лицем божијим, наше знање о томе, да бога има, не само да не приводи, него нас и удаљу- је од њега, усељавајући у нас лажну религију, која нимало није боља од отворене безбожности већина та- квих, који су пред вече свог живота „ушли“ у цркву, на жалост, само се и ограничила тим осећањем, да просто изнад нас има неко или нешто, кога они називају богом оваква природ- на или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством видови ове „природне религије“ или религиозног осећања су разли- ску природу вера не нуди једноставна решења, а захтева много дела и много размишљања, промену нашег схвата- ња о себи самима и другима око нас људима је тешко када треба да се пре- селе или промене посао, а вера подра- зумева промену нашег погледа на свет и људе око нас у том смислу, сујеверје јесте уистину страх да се суочимо са тежим питањима и изазовима ка који- ма нас пут вере води али и вера мора имати разумевање за тог и таквог чо- века, поробљеног свакодневним иза- зовима са трудом и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај јелена јонић светиње свете земље каср-ал-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и иску
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
13
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сваБЕЗАКОЊА 📌 наша да
би нас својом љубављу обгрлио и собом све
испунио и преславним васкрсењем даровао
нам живот вечни и пребивање у
...који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... на овој реченици, кроз историју хришћанства, свети оци и учитељи цркве надограђивали су своја учења и догмате вере овај језгровит ранохришћански догмат нам говори о томе да срж хришћанске вере и њених догмата је- сте јеванђеље, радосна и увек нова вест о сину божијем који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва безакоња наша да би нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним васкрсењем даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа ово јесте тајна, не зато што је могу сазнати само одабрани, већ зато што у себи крије оно неухватљиво: лични и не- посредни однос са живим богом ова тајна побожности нам открива да је бог неповрат- но уплетен у људску историју и живот и да то чини да би свему томе, човеку и његовом по- стојању, дао смисао за којим човек вапи а он лежи у чињеници да је човек позван да своје постојање утемељи на љубави коју нам је го- спод показао кроз своје постајање човеком и своје страдање из тог разлога, хришћан- ство (православље) кроз свој богослужбени и подвижнички живот (а под подвижништвом овде не сматрамо само монашки начин живо- та) позива човека да преосмисли своју сва- кодневницу, да преосмисли свет и време у којем живи не негирајући ни свет ни време с тим у вези, не би требало да је за нас алар- мантна сличност аскетске праксе коју налази- мо у православљу са другим религијама то је ствар опште људског познавања граница и способности људског тела, његових потре- ба и повезаности са људском психом но циљ човековог живота није достизање некаквог, у најмању руку, површног душевног мира или хармоније сам господ и његови апостоли го- воре супротно: „не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да до- 20 5 / 2017 несем мир него мач“ (мт 10, 34) „јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени“ (рим 7, 18–20) „ако сте, дакле, васкр- сли са христом, тражите оно што је горе гдје христос сједи с десне стране бога мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи јер умријесте и ваш је живот сакривен са христом у богу а када се јави христос, живот наш, он- да ћете се и ви с њиме јавити у слави“ (кол 3, 1–4) управо на овој ствари, именујући је као и апостол павле, велика тајна побожности, су свети оци и учитељи цркве заснивали догма- те вере на христу као оном камену на коме се зида не само црква, него свако од нас заједно са богом градећи себе по обрасцу живота све- те тројице, живота заснованог на узајамној и прожимајућој љубави која себе несебично да- рује другоме и прима љубав другога но, основа овог отачког учења није спеку- лативна она је дубоко и искључиво живот- на, егзистенцијална другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајем
... на овој реченици, кроз историју хришћанства, свети оци и учитељи цркве надограђивали су своја учења и догмате вере овај језгровит ранохришћански догмат нам говори о томе да срж хришћанске вере и њених догмата је- сте јеванђеље, радосна и увек нова вест о сину божијем који је постао човек, који је на себе узео крст и понео сва безакоња наша да би нас својом љубављу обгрлио и собом све испунио и преславним васкрсењем даровао нам живот вечни и пребивање у слави њего- вој која је слава тројичнога бога, оца и сина и светога духа ово јесте тајна, не зато што је могу сазнати само одабрани, већ зато што у себи крије оно неухватљиво: лични и не- посредни однос са живим богом ова тајна побожности нам открива да је бог неповрат- но уплетен у људску историју и живот и да то чини да би свему томе, човеку и његовом по- стојању, дао смисао за којим човек вапи а он лежи у чињеници да је човек позван да своје постојање утемељи на љубави коју нам је го- спод показао кроз своје постајање човеком и своје страдање из тог разлога, хришћан- ство (православље) кроз свој богослужбени и подвижнички живот (а под подвижништвом овде не сматрамо само монашки начин живо- та) позива човека да преосмисли своју сва- кодневницу, да преосмисли свет и време у којем живи не негирајући ни свет ни време с тим у вези, не би требало да је за нас алар- мантна сличност аскетске праксе коју налази- мо у православљу са другим религијама то је ствар опште људског познавања граница и способности људског тела, његових потре- ба и повезаности са људском психом но циљ човековог живота није достизање некаквог, у најмању руку, површног душевног мира или хармоније сам господ и његови апостоли го- воре супротно: „не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да до- 20 5 / 2017 несем мир него мач“ (мт 10, 34) „јер знам да добро не живи у мени, то јест, у тијелу мојему; јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него гријех који живи у мени“ (рим 7, 18–20) „ако сте, дакле, васкр- сли са христом, тражите оно што је горе гдје христос сједи с десне стране бога мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи јер умријесте и ваш је живот сакривен са христом у богу а када се јави христос, живот наш, он- да ћете се и ви с њиме јавити у слави“ (кол 3, 1–4) управо на овој ствари, именујући је као и апостол павле, велика тајна побожности, су свети оци и учитељи цркве заснивали догма- те вере на христу као оном камену на коме се зида не само црква, него свако од нас заједно са богом градећи себе по обрасцу живота све- те тројице, живота заснованог на узајамној и прожимајућој љубави која себе несебично да- рује другоме и прима љубав другога но, основа овог отачког учења није спеку- лативна она је дубоко и искључиво живот- на, егзистенцијална другим речима, она је заснована на сведочењу на сведочењу које се показује најпре делом, живљењем, а он- да и речју као православни хришћани смо дужни да живот који нам је кроз христа да- рован и који представља пуноћу истине чо- века и света, показујемо на сваком кораку, почевши од храма у којем се сабирамо на трпези господњој и безмало самим богом наслађујемо, па до тога да показујемо љубав, милосрђе, сапатњу према ближњима, пре- ма онима са којима радимо, сусрећемо се, ако треба, и подносећи неправду да би име христово сведочили затим, смо дужни и да наша реч буде јасна речи јеванђеља су, ка- ко то црква кроз своје текстове наглашава, једноставне, разумљиве, „рибарске“ тако и ми треба да, не бежећи од језика савреме- ног света у коме живимо истину вере, њене догмате и искуство тим речима обзнањујемо данашњем човеку данас нам тога, можда по- највише, недостаје на моменте као да клац- камо између аутистичности и самодовољно- сти или понављамо једне те исте флоскуле и дефиниције, заклањајући се иза „свештено- сти традиције“, које никоме или мало коме да су разумљиве наш језик је обремењен про- шлошћу и страхом од новог и савременог са друге стране, немамо порив, осим на уснама, да савременом човеку сведочимо и обја- вљујемо истину она је за нас саморазумљи- ва ако је други не разуме, то није наш већ његов проблем можда нам о овом стању и опасности која нас вреба само писмо сведо- тема броја као хришћани не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије али исто тако, да се не погордимо што ми христос и самарјанка, ранохришћанско сликарство истину знамо, а они не из катакомби, 4 век (извор: википедија) октобар / септембар 2017 21 тема броја чи и говори ка чему води: „онда им заповје- дише да изиђу напоље из синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећ шта ћемо чинити овим људима? јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у јерусалиму, и не можемо поре- ћи али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о имену овоме и дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о имену исусову“ (дап 4, 15–18, види и 5, 21–42) као хришћани, стога, не треба да гајимо одбојност или мржњу према људима који исповедају друге религије нити да се пово- димо томе да бројност и разноликост рели- гија релативизују истину која нам је откри- вена од бога у њима пре да гледамо људе који, самим тим што имају жељу за религи- озношћу, имају и својеврстан призив и те- жњу ка богу па и саме те религије нису ни- шта друго него човеков покушај да досегне бога али исто тако, да се не погордимо што ми истину знамо, а они не него да на уму увек имамо христов разговор са самарјан- ком (јн 4) или причу о блудном сину (лк 15) и са смирењем благодаримо богу што нас је по неисказаној својој милости увео у зајед- ницу са њим, која је црква бога живога ду- боко свесни дара божијег и наше немоћи да ишта вредно узвратимо јер је природа наша колебљива, а воља слаба и поводљива, тре- ба да најпре од бога иштемо да будемо ви- деоци његове надсуштаствене светлости и славе, а онда да следујемо апостолу јовану који каже: што бјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (ријечи) живота; и живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам живот вјечни, који бјеше у оца и јави се нама; што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом хри- стом (1јн 1, 1–3) аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији хришћанство као вера истине и про- мисла у исто време је и заједница об- лагодаћена присуством живога бога та заједница окупљена је саборовањем око свете чаше, путира, односно тела и крви христове која спаја чланове цркве са го- сподом христом и са свима који су се ика- да причестили на пијаци богова, како је говорио ава ју- стин поповић, сведочанство о истинитости бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве многи су кроз историју рода људског покушавали да то постигну, али је у томе успео само богочо- век христос он ће на тајној вечери вели- ког четвртка основати светом литургијом цркву коју ће посведочити послани од оца дух свети на дан свете педесетнице у ста- ром завету педесетог дана од изласка из еги- патског ропства био је рођендан јеврејског законодавства, када је мојсеј на гори хорив примио таблице закона – десет божијих за- повести, а на дан свете педесетнице у но- вом завету бива рођендан цркве христове од дана свете педесетнице дух свети живи у цркви, сведочећи о њеној светости, и црква живи духом светим син божији ће зацарити и над смрћу најгорим човековим непријате- љем, и својом смрћу смрт уништити и они- ма у гробовима живот даровати хришћанство је вера, а не религија зато што је оснивач хришћанства управо богочо- век исус христос оснивачи религија су људи који су својим поимањима бога привлачили друге себи у заједницу, а не богу, злоупотре- бљавајући људску потребу за богом човекова душа, са своје три душевне си- ле – умном, страсном и вољном, од мајчи- не утробе тежи за богом, као истинити хо- мо религиозус у том трагању, жеђи за богом најчешће се долази до мутних извора ин- фициране духовне воде тамо где изостане мисионарски рад правоверујућих многи бо- готражитељи долазе управо до таквих заму- ћених појила вере на то упућује и апостол петар у својим посланицама говорећи да ће се појавити многи вукови у овчијим кожама не би ли преварили на путу спасења чак и ве- тема броја 22 5 / 2017 тема броја рујуће „сви смо криви за све“, кличе досто- јевски, па тако и за оне који су бога тражили, али га због нашег неискуства и незаинтере- сованости не нађоше стога је мисионарење озбиљна дисциплина цркве спасове, којој треба приступати одговорно и са благосло- вом, сведочећи веру сопственим животом и личним примерима у пракси су чести примери да људи рође- ни у различитим религијама због духовне ис- пражњености и незадовољства траже спо- кој и наручје божије у том трагању долазе до бистре воде православне, да би утолили своју жеђ за господом добар пример је све- ти серафим роуз који се родио у америци и упознао све светске религије, да би на крају постао не само православан него и чувени писац мисионарских и апологетских дела ко- ја се тичу православног хришћанства о хришћанству, јудаизму и свим осталим религијама чини се најсликовитије се изра- зио блажене успомене епископ данило кр- стић на свом предавању појашњавајући да неће сви обитавати у близини бога: господ ће судити свету на три начина припадницима свих религија судиће се на основу савести ср- ца, коју сви људи добијају рођењем припад- ницима јудаизма судиће апостоли и то по десет божијих заповести док ће се хришћа- нима судити на најсавршенији начин њима ће се судити по мери блаженстава, тој рај- ској лествици узрастања ка господу не могу они који су на земљи били толико удаљени од лица божијег очекивати на небу његову непо- средну близину и то још заувек све до сада речено допуњава неботајни павле у својим посланицама – не добија награду свако ко се такмичи (верује), већ само онај ко се такми- чи по правилу аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије на пијаци богова, како је говорио ава јустин поповић, сведочанство о истинито- сти бога требало је верификовати победом над смрћу и оснивањем цркве вера истине и светске религије хаџи драган б поповић свети јустин ћелијски (1894–1979) октобар / септембар 2017 23 професоре, с обзиром на ваш вишегодишњи, предани рад у богословији светог саве у београду, кажите нам како ви видите улогу богословије као институције расадника божије речи и улогу васпитаника у њима, на мисионарском пољу хришћанства у савременом свету? – данас савремени свет и човек у њему има- ју велику потребу за смислом улога верских образовних институција је велика она захтева одређену дисциплину урбанитета вере вера мора да буде учена вера, не у смислу интелек- туализма или интелектуалне гимнастике ума људског, него у живом трагању за непатво- реном вером у бога живог и истинитог бога авраама, исаака и јакова, не бога философа и научника, како то рече блез паскал наравно да нисмо неки мрачни антисцијентисти јер и теологија је наука у савременом друштву по- стоји велика потреба за проналажењем сми- сла; то се у свету осећа, тако се и живи човек ће увек желети да зна, барем приближно, који је смисао његовог живота, његовог рада, ње- гове смрти сваки покушај да се планира бу- дућност у светлу нових међународних односа, коју обележава све већа међузависност и сло- женост, уз све мање реда и мира, показује се као тежак задатак живот и смрт људи су, ре- кло би се, поверени једино научном и техно- лошком прогресу, а овај је исувише брз да му људска способност постави циљ и увиди цену, за коју би могла да га прати кад је почела не- сагледива индустријска и технолошка револу- ција, велики литвански песник адам мицкеје- вич је рекао: „када се безбожник наукама бави, чувај се, јер то разбојник оружије набавља“ многе појаве, међутим, указују да растуће не- задовољство у развијеним срединама руши илузију о томе да је могуће створити социјал- ни мравињак евдемоније (среће) ми право- славни хришћани морамо да, по о јовану ма- јендорфу, научимо да живимо у несавршеном свету међутим, свесни смо чињенице о тежњи људи за цивилизацијом свеопште правде и све јаснијој свести о неповредивости и универзал- ној природи људских права, све јачој жељи за праведнијим и хуманијим односима високоо- бразовне, богословске институције су заиста расадници речи божије оне су, у односу на питање о циљу људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајем
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
14
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
...живимо, пасивизацији и неспремности да се уоче знаци „тајнеБЕЗАКОЊА?📌 “ ово безакоње, иако је тајно, не значи
да није присутно напротив
познати стих из друге посланице солуњанима светог апостола п
...живимо, пасивизацији и неспремности да се уоче знаци „тајне
МЕТА инфо: Р:25145 К:189541 Д:105
| Свеска 364 |
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... смутњу која ће на крају довести до опсесивног страха и губитка вере преовладаће негативне емоције и доживљаји, што се може одразити на снагу и квалитет вере, као и на укупно психичко стање неких верника игнорисање ове теме, насупрот томе, води ка неразумевању времена у коме живимо, пасивизацији и неспремности да се уоче знаци „тајне безакоња“ ово безакоње, иако је тајно, не значи да није присутно напротив познати стих из друге посланице солуњанима светог апостола павла који каже да „тајна безакоња већ дејствује, само док се не уклони онај који сад задржава“ (2 сол 2, 7), свети јустин ћелијски тумачи на следећи начин: „шта је то што спречава, што задржава – τὸ κατέχον – антихриста да се јави сада, или сутра, или прексутра, или ма када сем ’у своје време’? црква христова: благодатна делатност цркве христове у свету, благодатна сила и власт њена: власт над нечистим дусима (мт 10, 1); власт да изгони ђаволе из људи, из света (мк 3, 15); власт и сила да сузбија свако зло и разраста свако добро; власт да спасава људе од греха, смрти и ђавола; власт над паклом“ (ср мт 16, 18) светитељ додаје: „вера људи у христа такође је сила која задржава и спречава да се јави антихрист али, када се у роду људском буде нагло почела гасити вера у господа христа; када се већина људи у својој слободи буду драговољно опредељивали за зло, и чинили зло, и волели зло; и када их бог, по жељама срца њиховог буде пустио да потону у нечистоту, у срамне сласти, у покварен ум, и они буду чинили сваку неправду, сваки грех, са свесним богоборством и злољубљем (ср рим 1, 24–31); и када кроз сва та добровољна људска зла ђаволи овладају већином људи који су се одрекли вере у јединог спаситеља света господа христа; – тада ће господ допустити да се јави и њихов врховни вођ христоборства антихрист, коме они хрле и јуре кроз, своја добровољна зла“ са тим у вези треба имати у виду и пророчко тумачење светог теофана затворника у коме он истиче и улогу власти: „пошто ће хришћанска етика шта је то што спречава, што задржава – τὸ κατέχον – антихриста да се јави сада, или сутра, или прексутра, или ма када сем ’у своје време’? црква христова: благодатна делатност цркве христове у свету ко (не)задржава? виктор вицановић новембар / децембар 2018 13 главно дело антихриста бити да све одврати од христа, то се он неће ни јавити док буде силна царска власт она му неће дати да се шири, спречиће га да дела у свом духу то јесте оно што задржава када свуда буду заведени такви пореци који погодују раскривењу антихристових стремљења тада ће се појавити и антихрист до тога доба ће сачекати, биће задржан“ дакле, црква и господ као глава цркве, задржавају долазак антихриста, али не безусловно, већ у оној мери којом људи верују у бога и живе богоугодним, хришћанским животом власт или друштвени поредак, из хришћанског угла гледано, има обавезу да својим законима обезбеди очување хришћанских вредности и стварање таквог друштвеног амбијента који ће омогућити верницима и честитим људима да живе у складу са законом божијим ради се заправо о небоземној вертикали: закон божији => морални закон => правда => друштвени (државни) закон ако власт себе види и препознаје у овој духовној вертикали, онда ће она задржавати продор „антихристових стремљења“(св теофан затворник) данас, нажалост, законски и правосудни системи скоро свих западних држава (којима србија жели да се прикључи), не само да себе не виде у наведеној вертикали, већ незаустављиво иду у правцу „инклузије греха“, легализујући неке велике грехове као друштвено прихватљиву норму понашања и живота легализују се хомосексуални бракови са могућношћу усвајање деце, легализује се еутаназија, употреба марихуане (канада), говори се о легализацији проституције, у школске системе уводи се сексуално образовање са учењем о разврату као саставним делом људске сексуалности, а о абортусу и неким аспектима вантелесне оплодње (пресађује се само једна од више оплођених јајних ћелија), не треба посебно говорити на тај начин етаблира се грех као инклузивни садржај система вредности, што се није дешавало од времена паганских држава и уређења чак ни тоталитарни (у суштини безбожнички), системи 20 века нису ишли толико далеко за хришћане нема дилеме у погледу релативизације греха: сваки који чини грех и безакоње чини, а грех јесте безакоње (1 јн 3, 4) другим речима, грехом се крши закон божији, удаљава се од бога и отвара се пут антихристовим стремљењима онај ко је саучесник у томе, не задржава његов долазак хришћанска етика црква христова и њени непријатељи (извор: хризмарф) 14 6/ 2018 библија није писана да би нам пружила научне истине не само због тога што библија обухвата другачију сферу питања од оних научних, те нема преклапања једних и других, већ и зато што би било каква текстуална канонизација научних истина била немогућа заправо, синтагма „научна истина“ представља оксиморон јер, истина представља нешто стално и непроменљиво, док је својство научног поимања и исказа покрет и променљивост наука зато пре представља ход, померање ка некој претпостављено постојећој истини, него ли истину саму истина је по себи неупитна, догматична, несумњива, док су, са друге стране својства науке упитаност, недогматичност и сумња наука је сфера људског духа где човек себе пројављује као homo logicus и homo rationalis (логично и разумно биће), али и као homo ludens (биће које се игра) трагајући да ли и у којој мери оно како би могло бити (научна хипотеза) кореспондира са стварношћу (научни експеримент), идеја са емпиријом, научник је неко ко креативно гради (научну теорију стварности), имајући увек неодољиву жељу и спремност да све што сагради поруши, како би зидао ново науку на тај креативни покрет покреће сумња али, не сумња у истину већ сумња у знање сумња у знање као сумња да је истина досегнута отуда, никакав коначни текст, чија је непроменљивост постала канон, не може садржати научне истине бивајући покретне и променљиве, научне тврдње не могу постати текст са канонском непроменљивошћу зато, библију не треба читати као уџбеник науке, нити је библија ту да на било који начин буде пандан науци али, са друге стране, ни наука не може да буде пандан библији и уопште теологији ову позицију односа теологије (вере) и науке, лепо илуструје алистер мекграт, наводећи анегдоту са строгом учитељицом творца noma (non-overlapping megisteria) концепта односа вере и науке, стефана џ гулда гулдова учитељица, госпођа мекинери је имала обичај да децу удара по зглавцима уколико кажу или ураде нешто лоше и погрешно мекграт потом цитира гулда: „рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут (од наших расправа на колеџу до писања научних трактата): наука једноставно не може (својим легитимним методама) дати суд о могућности божијег управљања природом ми то не потврђујемо, али и не поричемо; једноставно, ми као научници не можемо коментарисати такву ствар ако су неки међу нама нетачно тврдили да дарвинизам оспорава бога, онда ћу пронаћи госпођу мекинерни и замолити је да их изудара по зглавцима (али, само ако једу дијалогу са атеизмом јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (i) александар милојков новембар / децембар 2018 15 нако казни и оне међу нама који тврде да дарвинизам описује методе божијег деловања)“ библија и уопште теологија, дакле, не могу долазити у такав дијалог са науком где би се тежило неком конкордизму библије и науке, или пак где би ове две сфере приступа стварности биле пандан једна другој и међусобно се искључивале међутим, библија и теологија не само да могу, већ би и морале да уђу у један други вид дискусије са науком теологија би у тој дискусији требало да буде метафизичко окриље оном појавном, физичком, које наука види и описује када кажемо метафизичко, ту не мислимо само на бога који је иза појавног физичког света, већ и на сва она питања порекла и смисла самих физичких појава, чији се одговори налазе са оне стране физичког, а самим тим и са оне стране научно појмљивог и дескриптивног теологија, дакле, треба да пружи одговоре о пореклу и смислу физичке стварности коју наука испитује и описује научна истраживања и експерименти могу бити веома важни за сферу теологије оно у науци физичко може бити извесна манифестација онога што је у теологији живо као метафизичка теорија другим речима, теологија може дати тумачење појавног физичког света тј може да понуди ону смислену дескрипцију која методолошки измиче науци на овакав један начин, покушаћемо да уђемо у дијалог са науком, конкретно овде са неурофизиологијом, у редовима који следе довешћемо у дијалог библијску, хришћанску антропологију, појам слободе и првородног греха са неурофизиолошким испитивањима која су позната као либетови експерименти бенџамин либет (1916–2007), био је неуролог, који је осамдесетих година xx века спровео неурофизиолошко испитивање односа електричних сигнала у мозгу и садржаја свести испитивање је извршено на добровољцима којима је дат задатак да помере зглоб руке или у дијалогу са ате измом „рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут: наука једноставно не може дати суд о могућности божијег управљања природом“ 16 6/ 2018 прст када то желе, те да једном посебном методом означе тачно време доношења своје одлуке циљ је био да се то време доношења одлуке (када је човек свестан да је одлучио), упореди са променама у електричним активностима мозга које су са свесним одлучивањем у вези резултати који су добијени у експерименту показују да електрична активност у мозгу временски претходи свесној одлуци да се начини задати покрет графички резултати изгледају као на слици: на хоризонталној скали дијаграма налази се време активирања појединих сегмената одлуке о покрету, као и време самог покрета на вертикалној скали налазе се вредности мерења електричних промена у мозгу или како су је либет и његови сарадници назвали, потенцијал спремности (rp: readiness potential) на временској скали видљива су три кључна момента у експерименту: 1) активација потенцијала спремности (on set of rp); свесна одлука о покрету 2) (w: time of awareness of urge to move) и 3) покрет (movement onset) дијаграм, дакле показује да покрету најпре претходи електрична активност у мозгу, тзв потенцијал спремности (rp), који се у мозгу региструје 0,5 sec пре покрета након потенцијала спремности следи свесност субјекта да се покрет вољно учини (w) та свесна одлука наступа 025 sec након што је започела електрична активност у мозгу (rp) закључак је да електрична активност мозга (оно несвесно) претходи свесности одлуке резултати либетовог експеримента, ако се узме у обзир да је још шездесетих година xx века откривено да сваком свесном покрету претходи пораст електричног потенцијала у мозгу, довели су до питања о онтолошком статусу слободе човекове одлуке и питања о постојању детерминизма овде се поново отвара егзегетско поље у којем копља поново укрштају не само присталице постојања и непостојања људске слободе, већ и теистички и атеистички поглед на човека као биће аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији анегдоте наших пријатеља из свакодневног живота једном, док сам учила у четвртом разреду, путовала сам минибусом на тренинг пружам новац возачу, а он уместо да узме, пита: „какав си ђак?“ прво сам се зачудила, затим сам одговорила да сам одлична (и то је била истина) возач је рекао: „онда остави новац себи“ заувек сам запамтила тог возача ** ово се десило у санкт-петербургу прелазила сам улицу и слушала дијалог маме и малог детета дете није хтело да ухвати маму за руку и ту му је она рекла, да он (дечак) треба да је преведе преко улице, да јој се нешто лоше не би десило било је то веома користан сусрет, зато што ћу ускоро и ја постати мајка ** када сам питала баку, ко је био најзначајнији човек у њеном животу, надала сам се, да ће рећи: деда или неко од деце, али она је испричала, да је тај човек био немачки војник, који ју је нашао саму, шестогодишњу у рушевинама; није је издао, понекад је долазио и доносио јој шећера и хлеба он је био страшан, бубуљичав, мршав и без обрва није га разумела и уплашила се, када ју је изненада некуда повезао, али он ју је, једноставно, предао у селу добрим људима да није било њега, не би било ни наше породице ** било ми је 10 година, када сам успела да зарадим свој први новац боцкала сам иглом салвете и правила рупице потом сам их давала у дом рукотворина а када су их они продали, мени су дали мој ситан новац безумно сам била поносна! и тек са 30 и више година сам сазнала, да је то моја бака одлазила, куповала све моје „рукотворине“ и чувала их код себе са руског превела дајана лазаревић новембар / децембар 2018 17 тема броја: света тајна свештенства силазак духа светога на апостоле (извор: sunhomeru) 18 6 / 2018 тема броја: света тајна свештенства карактеристично је да савремени човек у србији цркву доживљава (из којих год разлога), као институцију са којом он нема много везе цркву чине свештеници, и још на све то неки се међу њима називају владикама, мада тешко да је то разумљиво ако неко и жели да разуме и појасни себи ту структуру цркве, врло често се зауставља на аналогији са војском и у њој постоје извесни чинови који, осим завршене војне академије, много не зависе од живота појединца који их носи поред тога, уврежено је мишљење да свештенство мора да испуњава, макар и формално, неке услове живота који нису обавезујући за верника – пост, доброта, благост, скромност итд неретко је наивност на добром гласу али, исто тако је мало срба који нису срели „попа како једе сланину на велики петак“ једно од питања које се поставља јесте и шта нам треба свештеник? што не можемо директно да комуницирамо са богом, а не преко неког посредника који често има за нас неприхватљиве мане или бар мислимо да их има но, ствари не стоје тако црква нити је свештенички посед, нити су они једина одговорна лица у њој ништа мање нисмо ни ми као лаици бити свештеник, значи вољно се прихватити најпре призива божијег на то служење оно подразумева једну посебну врсту посвећења – не само у богослужбеном смислу – које га још више погружава у тајну крста христовог, тј жртвене љубави према ближњима у старом завету, након изласка из египта, мојсије и израиљци долазе у подножје синаја у неколико наврата када мојсије треба да приступи богу на планини (гори) синај, бог упозорава мојсија да народ остане у околу, тј у логору у подножју планине и да не пређе границе које су му постављене, јер ће их господ погубити (2 мој 19, 10–13; 24, 1–2) иако господ каже да ће му израиљ, народ који је избавио из ропства у египту, бити народ изабрани и свет, царско свештенство, нису сви позвани да ступе на гору боговиђења и да говоре са богом мојсије је посредник то посредништво мојсије расподељује на старешине племена израиљевих, али што је још важније, и на свог брата арона и његове синове које по заповести божијој посвећује за свештеникејасно је да је у старом завету, поред израиљаца који су род изабрани и царско свештенство, левијево племе добило посебну дужност да обавља богослужења при скинији, а потом при храму који је сазидао цар соломон дакле, свештеници су били ти који су испред народа приносили жртве и богослужили да би то чинили постојало је микрокосмос владимир пекић тема броја служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај све оне јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом новембар / децембар 2018 19 тема броја посебно посвећење и било је резервисано за арона и његове потомке (в 2 мој 28–29) за остале израиљце приступање било којем од делова скиније који је само за посвећене и оне које је бог одабрао да служе пред њим, значило је смрт било да је бог био тај који је убијао или је било заповеђено да се такви погубе самим тим свештенство се означило као посебан сталеж мимо осталих колико је у томе лежала привилегија, толико је била и дужност да култне, богослужбене потребе израиљаца они испуњавају а богослужење је у старом завету означавало видљиву и личну приврженост сваког израиљца завету који је са богом склопљен на синају због те службе, како нам вели стари завет, левијево племе и аронови синови и њихови потомци нису добили земљу у наслеђе, већ су сви били дужни да их издржавају у хришћанству, све ово је типолошки тумачено свештеник је био тајанствена слика христа као посредник између бога и човека жртве које се приносе најава су и праслика христове крсне жртве и страдања када је дошао христос, ово се укида једини и истински свештеник читавог људског рода је нико други до оваплоћени син божији, који своје свештенослужење извршава кроз страдање на крсту (в јевр 6, 6–10; 7,17–8,6) од самих почетака хришћанске вере, како нам и нови завет говори, у црквама које апостоли установљују кроз своју мисију издвајају се службе епископа, презвитера и ђакона разлика између презвитера и епископа није толико јасна у почетку међутим, са ширењем цркве, епископ се издваја као онај који је први и који надгледа читаву заједницу цркве отуда назив епископ – који надгледа, надзиратељ презвитери и ђакони на евхаристији окружују епископа због свега тога, хришћанство преузима структуру старозаветног поретка на свештенике и народ тако епископ бива икона христа (у старом завету мојсија), презвитери (свештеници) су иконе апостола који су, опет, по узору на 70 старешина племена израиљевих отуда и симболика броја 12, односно 70, за број апостола ђакони су упоређивани са левитима сва света архијерејска литургија у храму светог великомученика димитрија на новом београду (фото: ђакон драган с танасијевић) 20 6 / 2018 ова подела настаје у оквиру евхаристијског сабрања то подразумева и посебно посвећење у ове службе (в дап 6, 1–6; 1 тим 3, 1–13) као што видимо из примера у делима апостолским, посвећење се вршило полагањем руку на изабране у почетку, и крштење је потврђивано полагањем руку на новокрштеног (дап 19, 1–6) временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења на ову службу су хришћани посвећивани и то на основу сведочења заједнице о њиховој вери, као и насумичног избора, тј коцке (клир на грчком) да би се показало да је ипак бог тај који одређује кога призива на ту службу како се хришћанство ослободило окова и прогона који су били присутни за време прва три века, сусрећући се са хеленизмом, разним теургијским мистеријама пагана, појављује се потреба за једним садржајнијим објашњењем служби у цркви које су се већ јасно издиференцирале хришћански текстови који су то учинили су небеска и црквена јерархија псеудо-дионисија аеропагита, писца из 6 века који је као псеудоним узео име једног од првих преобраћеника у хришћанство у атини и који се потом сматрао учеником апостола павла и атинским епископом на овог писца, који је вероватно из сирије, велики утицај имао је неоплатоничарски писац јамвлих који је описивао паганске јерургије (свештенодејства) језик псеудо-дионисија је у потпуности неоплатоничарски, али је његов светоназор, његов корен и полазиште хришћанска вера и бог као творац укратко, текстови овог аутора имају за циљ да искажу поредак који је бог установио и који се, по систему чинова, преноси од анђела па све до људи описујући небеску јерархију, он њу користи потом као слику и образац црквене која од ње преузима божанска дејства и просветљења тако црквене службе (које су у основи литургијске и ван ње не би могле ни да постоје за овог писца), епископа, свештеника, монаха и лаика треба да изражавају присутност божанских дејстава унутар сваког чина који се преноси на нижи на тај начин се поредак који треба да осликава јединство творевине и бога очувава и спасава свет, а сваки од чинова кроз дијалошки однос са богом оприсутњује и чини активном божанску енергију текстови псеудо-дионисија су оставили дубок траг на теолошко и литургијско предање како истока тако и запада ово дело је служило да се објасни литургијски поредак цркве који треба да одражава слику (икону) царства божијег на земљи нарочито га је на истоку тумачио и објашњавао преподобни максим исповедник дакле, од новозаветних времена је присутна свест да црква собом уноси у свет реалност коначног јединства бога и света у њеној основи лежи идеја човека као свештеника творевине који све што је бог створио приводи јединству са њим израз тог космичког јединства је литургија служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај – штавише, саме за себе су потпуно тема броја временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења новембар / децембар 2018 21 тема броја бесмислене њихов смисао се испуњава тек у њиховом јединству у литургији све оне, и свештеничке и лаичка служба, јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово међутим, ова представа царства није само симболичка присутност бога и његове стварности међу нама човек није само пасивни прималац или инструмент у божијим рукама наиме, у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом из тог разлога, човек је и посредник између бога и творевине првостворени човек, адам, одбио је ово назначење услед обмане коју му је понудио ђаво, а он је прихватио као реалност адам није изгубио лик божији који је уткан у њега, али је могућност сличности (подобија) са богом изокренута и помрачена стога и долази син божији, који постаје човек не би ли управо човека (читај сваког појединачно) вратио у позицију коју му је наменио – боголиког бића које посредује између бога и света; који свештенослужи тајну божијег домостроја спасења из овог разлога, литургијске службе нису дарови божији који изграђују свет као слику царства божијег, а да смо ми као људи само проводници тога (попут каквих „функционера“) сваки од ових дарова јесте уствари и пуноћа христовог служења, христа као надзиратеља (епископа), или пастира (презвитера) или слуге (ђакона) притом, упућени једни на друге у узајамном прожимању и предавању уз то, човек као онај коме је дарована свештеничка служба неопходно мора да буде достојан носилац тог дара свако од нас, било да је лаик, било да је свештеник, треба да узврати на овај дар у питању је самопредавање себе богу у љубави којим ми кроз врлински живот и преображај у подвигу отварамо себе за дар божији којег постајемо носиоци и онда га у евхаристијском самоприношењу предајемо другима шта нам ово говори? најпре да положај који имамо у цркви, почевши од оног ко се крстио и миропомазао па до епископа не треба да узимамо здраво за готово склони смо, услед слабости природе, да дар поистоветимо са моћи и сматрамо да оно што смо добили нам припада без труда, те да власт коју собом носи беспоговорно јесте наша почнимо од лаика који истичу себе као велике вернике, који славе славу, пале свеће, о великим празницима иду у цркву до свештеника и епископа који себе на основу службе издвајају од обичног народа трагика лежи у томе што нас мисао наводи да наш црквени положај покрива све слабости које имамо а није тако када тако чинимо, онда чинимо исту ону грешку коју је начинио адам узевши плод знања добра и зла но, превасходније су позитивне последице овога дарови које нам бог дарује у цркви, а као један од најважнијих дар свештенослужења (епископ, презвитер, ђакон), нису само нешто што нам бог даје да би црква представљала, осликавала тело христово они су најпре лични бог нам их дарује да, вршећи свештеничко служење утемељујемо своју личну различитост и посебност као и љубавно (агапијско) прихватање различитости других свака од свештеничких служби – епископска, презвитерска и ђаконска – има смисао и сврху онда када помаже да се други благодатни дарови остваре на крају, уколико желимо да своје хришћанство практикујемо на прави начин, да бисмо њиме сведочили и другима, треба да почнемо од тога да је сваки хришћанин свештеник онај који освећује свој космос, свој свет дакле, остварује се у крсном служењу свету и ближњима са којима живи они међу хришћанима који су свештенослужитељи изграђујући цркву као литургијску заједницу – заједницу узајамне љубави и сусрета са богом – отварају могућност да сви ми овде и сада, у сили духа светога, доживљавамо јединство и радост живота целокупне творевине као коначног смисла постојања у неисказивом прожимању са богом који је бескрајна и непојмљива љубав аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 22 6 / 2018 када би се направила анкета о томе ко је свештеник сигурно бисмо добили мноштво различитих одговора неки би били похвални, а неки покудни ипак, до правог одговора, да смо сви ми православни хришћани „царско свештенство“ (1 пт 2, 9), ретко бисмо дошли овде би се требало зауставити и потражити појашњење индивидуалистичка свест се на поменутом случају пројављује у пуној трагичности коју носи по црквени живот без свести о својој припадности и без учествовања (удеоничарења, причасности) у животу цркве, у тајни христа, крштени људи остају без белих крштењских хаљина које се непрестано чисте и перу кроз облачење у христа он је давалац, али и образац (архетип) свих благодатних служби цркве његово служење спасењу рода људског, успостављање заједнице човека са богом, основ је постојања цркве као богочовечанског тела свети апостол павле је у посланици коринћанима (1 кор 12), на убедљив и сликовит начин исповедио да су све службе у цркви различити дарови божији, а једни без других не могу сви су од једног духа дародавца као што цело тело човеково пати када га боли неки поједини део, тако је и са црквом која је једно велико мистичко тело христово пројављено у светим тајнама, по речима светог николе кавасиле када из овако постављене теологије служби у цркви отворимо прозор у преовлађујуће и савремено доживљавање теме свештенства, видећемо да су се многи одрекли или сраметема броја рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства свештеник – биће заједнице протонамесник александар р јевтић новембар / децембар 2018 23 тема броја жљиво повукли из службе која је основ њихове вере свештеник, човек у црној или мантији неке друге боје, остао је усамљени представник свештенства христовогод предстојатеља литургијске заједнице која носи на себи печат свештенства христовог пројављеног у различитим службама, он је постао поштовања или покуде вредан појединац о коме се често говори као о једином репрезенту црквеостали се често држе на дистанци, изузев малог броја оних који су схватили своје место у црквеном животу, па тиме и место човека у мантији а како би требало да буде? мера свих ствари је света литургија у њој препознајемо различите моделе учешћа, али један изграђујући идентитет коме припадају сви учесници без обзира на службу тј дар божији који су примили старозаветна слика пастира и стада је од стране светих пророка често коришћена како би подсетила на важност заједнице они нису критиковали само пастире, нити само овце, већ су говорили о угрожености свих када не постоји јединство у новозаветној историји, оствареном месијанском ишчекивању, ми имамо једног пастира и сви смо овце стада његовог то је тајна јединства, саборности свих православних хришћана предстојање локалним црквеним заједницама је настављање дела христовог кроз историју у којој се пројављује есхатолошка стварност доласка христовог међу нас рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства за здрав живот у црквеном смислу, неопходна је истинска хришћанска љубав она чини да свештеник као предстојатељ литургијске заједнице препознаје верни народ као своју паству и љубљену децу у христу са друге стране, верни народ препознаје у свештенику свог духовног оца који их воли и кога воле као онога ко их води ка спасењу средином двадесетог века на једној парохији на планини тари био је свештеник који је ревновао у својој служби страдао је од комуниста на веома суров и лукав начин млади свештеник који је касније дошао на ту парохију од верног народа је већ првог дана добио савет: ако будеш као прота ратко сви ћемо те волети у сведочанство љубави овог свештеника према народу и народа према њему имао се прилику потом и уверити када је у новије време дошао нови свештеник на парохију, сазнао је за проту ратка на његовом гробу често је виђао да стоји здрава и лепа јабука коју су људи доносили аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву „ја те, дакле, заклињем пред богом и господом нашим исусом христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и царством својим: проповедај реч, настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши, са сваком стрпљивошћу и поуком јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама а ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дело јеванђелиста, служење своје испуни“ (2 тим 4, 1–5) 24 6 / 2018 тема броја свети апостол павле у својој првој посланици тимотеју говори о узвишеној епископској служби казујући да ко епископство жели, добро дело жели (1тим з, 1) настављајући, апостол павле набраја и врлине које треба да красе васцело биће једног епископа, јер по речима светог јована златоустог: сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот у том духу, исти светитељ саветује епископе речима: уколико будеш водио живот достојан (свога чина), нико те неће презирати због узраста, него ће ти се још више свако дивити велики отац цркве, свети свештеномученик игнатије богоносац, говорећи о служби епископа саветује: следите сви епископа као што је исус следио оца небеског, а презвитере следите као апостоле свети игнатије наставља и каже: настојте да служите једну евхаристију, јер једно је тело господа нашег исуса христа и једна је чаша јединства крви његове; један је жртвеник, као што је и један епископ заједно са презвитерима и ђаконима исти светитељ у својој посланици магнежанима, верном народу божијем предлаже да познају догмате црквене и да у свему успевају телом и духом, вером и љубављу, у сину и оцу и духу, у почетку и свршетку, са њиховим епископом јер, кад се верни повинују епископу, то је исто као да се повинују исусу христу без епископа ништа не радити, већ се њему и свештенству повинујте по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем у руци епископа се сажима свака духовна власт сви треба да следују вољи епископа као што је тема броја по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем епископ – икона христова бранислав илић (извор: епархија захумско-херцеговачка) новембар / децембар 2018 25 тема броја све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром а ко тајно од епископа нешто у цркви ради тај служи ђаволу јер, ни христос будући са оцем сједињен, не учини ништа без оца, тако не треба да чини ни народ божији ништа без епископа, вели у посланици магнежанима свети игантије тамо где се појави епископ, тамо нека буде и мноштво народа, као што тамо где је христос, тамо је и саборна црква епископ није власник благодатне ризнице благодати божије коју би могао да дели онима којима жели, јер, по речима светог дионисија ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу божију; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га бог покреће на сва јерархијска освећења благодат је ваистину живи дар духа светога који живи у цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми светим духом свака душа живи с једне стране свети дух превазилази све земаљске поретке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз духа, сасуд у коме се чувају његови благодатни и освећујући дарови наведено чудесно станиште духа светога јесте црква божија која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене истине епископ се обраћа васцелој цркви сабраној на евхаристијском сабрању, да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати духа светога на онога кога је сâм дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне цркве представља један од критеријума препознавања воље божије, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од бога за служење из наведених исцрпних и значајних сведочанстава јасно исијава чињеница да је центар епископске службе управо иконизовање господа нашег исуса христа, јединог истинског и савршеног свештенослужитеља, који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје (молитва херувимске песме) христос је истовремено и хранитељ и храна, он је тај који пружа хлеб живота, а он је и то што се пружа; он је живот за живе, мир за оне који траже предаха, огртач за оне који се желе оденути заиста, он је тај са којим можемо корачати, јер он је и пут, а поврх тога, он је свршетак и крај пута, поучава нас свети никола кавасила а по речима светог атанасија великог: без епископа као предстојатеља литургије, не можемо говорити нити о цркви нити о спасењу у христу јер, као што се христос огледа у оцу, тако исто и епископ, који је икона христова, може да каже да чини дело христово, бивајући у потпуности огледало или икона христова (извор: епархија захумско-херцеговачка) 26 6 / 2018 тема броја размишљајући о светој тајни свештенства неминовно долазимо до најспасоноснијих животних појмова: одговорности и жртве одговорност према богу који је свештенослужитеља себи у службу призвао, и жртве за поверену му паству и своју породицу, за коју ће поред осталог морати и на страшном христовом суду дати одговор за сваку душу појединачно носећи најсветији лик бога у себи, свештеник светом тајном крштења уводи новокрштеног у цркву која је тело христово затим га причешћује христом, исповеда га, венчава сече славски колач и на крају, за њега опелом молитвено даје „препоруку“ господу, сведочећи о вери и животу свога чада из парохије чији живот он најбоље познаје будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба он постаје домаћин који се у цркви молитвено обраћа богу и дочекује верни народ свештеник се на литургији моли и узноси молитве за своје грехе и незнања народна свети јован златоусти у свом делу шест књига о свештенству, поред осталог, каже да богослужење свете литургије није устројено на земљи, иако се она служи на земљи већ на небу и служи је човек литургија се и назива божанственом, јер јој је корен на небу, а крошња код нас у времену, коју ми видимо заједно са свештеником који је служи, и богом који је присутан, али се не види преко руке свештеника сви ми приносимо дарове природе које свештеник у име свих тема броја будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба одговорност и жртва свештенослужитеља хаџи драган б поповић (извор: icon-artinfo) новембар / децембар 2018 27 тема броја крштених људи предаје на уздарје богу оцу дух свети те исте дарове претвара у тело и крв христову (под видом хлеба и вина), који је на литургији тројако присутан; као онај који се приноси и као онај који приноси, у лику свештенослужашчег христос је на литургији присутан и као судија он служи божанствену литургију, као син и спаситељ, а свештеник саслужује и то је за њега највећа одговорност свештеникова одежда треба да буде чиста и блистава, но још блиставији треба да буде његов исповедни живот у христу служити службу над свим службама, свету литургију, не могу ни архангели ни ангели који на небу гледају у сјај лица божијег, а свештеник може, и служи је преко његових руку и на његов призив долази дух свети у молитви (епиклези) када се хлеб и вино тајанствено претварају и постају тело и крв христова свештеник је свештенослужитељ божији, али је и човек са људским слабостима свештеници греше, а верни народ треба да се одговорно опходи према њиховим слабостима због тога свети владика николај опомиње: права је дужност народа да се моли за своје свештенике и када види грех свештеника да о њему ћути, а не да га јавно разглашава са друге стране мноштво је примера добре свештеничке праксе један догађај из живота доброг руског свештеника с краја 19 века надилази време и говори управо о одговорности и жртви која краси ову службу убивши свога богатог комшију човек је дошао код парохијског свештеника да одмах окрвављених руку исповеди свој грех одлазећи са исповести свој крвави нож убацује тајно у свештеникову мантију што ће касније инспекторима бити доказ и повод за подизање оптужнице против свештеника за почињено убиство на саслушању приликом испитивања свештеника, он није дао одговор како се крвави нож нашао у његовој мантији, јер би тиме прекршио дати завет на рукоположењу: света тајна исповести заветује свештеника да се исповест никада не објављује, већ остаје тајна између бога, исповеданога и исповедника свештеник је том приликом осуђен на 40 година робије христа ради, који је себе принео на жртву због сваког човека, и праведника и неправедника све је у односу на бога и човека прекривено велом тајне која се некада тешко разуме или се не разуме стога
... смутњу која ће на крају довести до опсесивног страха и губитка вере преовладаће негативне емоције и доживљаји, што се може одразити на снагу и квалитет вере, као и на укупно психичко стање неких верника игнорисање ове теме, насупрот томе, води ка неразумевању времена у коме живимо, пасивизацији и неспремности да се уоче знаци „тајне безакоња“ ово безакоње, иако је тајно, не значи да није присутно напротив познати стих из друге посланице солуњанима светог апостола павла који каже да „тајна безакоња већ дејствује, само док се не уклони онај који сад задржава“ (2 сол 2, 7), свети јустин ћелијски тумачи на следећи начин: „шта је то што спречава, што задржава – τὸ κατέχον – антихриста да се јави сада, или сутра, или прексутра, или ма када сем ’у своје време’? црква христова: благодатна делатност цркве христове у свету, благодатна сила и власт њена: власт над нечистим дусима (мт 10, 1); власт да изгони ђаволе из људи, из света (мк 3, 15); власт и сила да сузбија свако зло и разраста свако добро; власт да спасава људе од греха, смрти и ђавола; власт над паклом“ (ср мт 16, 18) светитељ додаје: „вера људи у христа такође је сила која задржава и спречава да се јави антихрист али, када се у роду људском буде нагло почела гасити вера у господа христа; када се већина људи у својој слободи буду драговољно опредељивали за зло, и чинили зло, и волели зло; и када их бог, по жељама срца њиховог буде пустио да потону у нечистоту, у срамне сласти, у покварен ум, и они буду чинили сваку неправду, сваки грех, са свесним богоборством и злољубљем (ср рим 1, 24–31); и када кроз сва та добровољна људска зла ђаволи овладају већином људи који су се одрекли вере у јединог спаситеља света господа христа; – тада ће господ допустити да се јави и њихов врховни вођ христоборства антихрист, коме они хрле и јуре кроз, своја добровољна зла“ са тим у вези треба имати у виду и пророчко тумачење светог теофана затворника у коме он истиче и улогу власти: „пошто ће хришћанска етика шта је то што спречава, што задржава – τὸ κατέχον – антихриста да се јави сада, или сутра, или прексутра, или ма када сем ’у своје време’? црква христова: благодатна делатност цркве христове у свету ко (не)задржава? виктор вицановић новембар / децембар 2018 13 главно дело антихриста бити да све одврати од христа, то се он неће ни јавити док буде силна царска власт она му неће дати да се шири, спречиће га да дела у свом духу то јесте оно што задржава када свуда буду заведени такви пореци који погодују раскривењу антихристових стремљења тада ће се појавити и антихрист до тога доба ће сачекати, биће задржан“ дакле, црква и господ као глава цркве, задржавају долазак антихриста, али не безусловно, већ у оној мери којом људи верују у бога и живе богоугодним, хришћанским животом власт или друштвени поредак, из хришћанског угла гледано, има обавезу да својим законима обезбеди очување хришћанских вредности и стварање таквог друштвеног амбијента који ће омогућити верницима и честитим људима да живе у складу са законом божијим ради се заправо о небоземној вертикали: закон божији => морални закон => правда => друштвени (државни) закон ако власт себе види и препознаје у овој духовној вертикали, онда ће она задржавати продор „антихристових стремљења“(св теофан затворник) данас, нажалост, законски и правосудни системи скоро свих западних држава (којима србија жели да се прикључи), не само да себе не виде у наведеној вертикали, већ незаустављиво иду у правцу „инклузије греха“, легализујући неке велике грехове као друштвено прихватљиву норму понашања и живота легализују се хомосексуални бракови са могућношћу усвајање деце, легализује се еутаназија, употреба марихуане (канада), говори се о легализацији проституције, у школске системе уводи се сексуално образовање са учењем о разврату као саставним делом људске сексуалности, а о абортусу и неким аспектима вантелесне оплодње (пресађује се само једна од више оплођених јајних ћелија), не треба посебно говорити на тај начин етаблира се грех као инклузивни садржај система вредности, што се није дешавало од времена паганских држава и уређења чак ни тоталитарни (у суштини безбожнички), системи 20 века нису ишли толико далеко за хришћане нема дилеме у погледу релативизације греха: сваки који чини грех и безакоње чини, а грех јесте безакоње (1 јн 3, 4) другим речима, грехом се крши закон божији, удаљава се од бога и отвара се пут антихристовим стремљењима онај ко је саучесник у томе, не задржава његов долазак хришћанска етика црква христова и њени непријатељи (извор: хризмарф) 14 6/ 2018 библија није писана да би нам пружила научне истине не само због тога што библија обухвата другачију сферу питања од оних научних, те нема преклапања једних и других, већ и зато што би било каква текстуална канонизација научних истина била немогућа заправо, синтагма „научна истина“ представља оксиморон јер, истина представља нешто стално и непроменљиво, док је својство научног поимања и исказа покрет и променљивост наука зато пре представља ход, померање ка некој претпостављено постојећој истини, него ли истину саму истина је по себи неупитна, догматична, несумњива, док су, са друге стране својства науке упитаност, недогматичност и сумња наука је сфера људског духа где човек себе пројављује као homo logicus и homo rationalis (логично и разумно биће), али и као homo ludens (биће које се игра) трагајући да ли и у којој мери оно како би могло бити (научна хипотеза) кореспондира са стварношћу (научни експеримент), идеја са емпиријом, научник је неко ко креативно гради (научну теорију стварности), имајући увек неодољиву жељу и спремност да све што сагради поруши, како би зидао ново науку на тај креативни покрет покреће сумња али, не сумња у истину већ сумња у знање сумња у знање као сумња да је истина досегнута отуда, никакав коначни текст, чија је непроменљивост постала канон, не може садржати научне истине бивајући покретне и променљиве, научне тврдње не могу постати текст са канонском непроменљивошћу зато, библију не треба читати као уџбеник науке, нити је библија ту да на било који начин буде пандан науци али, са друге стране, ни наука не може да буде пандан библији и уопште теологији ову позицију односа теологије (вере) и науке, лепо илуструје алистер мекграт, наводећи анегдоту са строгом учитељицом творца noma (non-overlapping megisteria) концепта односа вере и науке, стефана џ гулда гулдова учитељица, госпођа мекинери је имала обичај да децу удара по зглавцима уколико кажу или ураде нешто лоше и погрешно мекграт потом цитира гулда: „рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут (од наших расправа на колеџу до писања научних трактата): наука једноставно не може (својим легитимним методама) дати суд о могућности божијег управљања природом ми то не потврђујемо, али и не поричемо; једноставно, ми као научници не можемо коментарисати такву ствар ако су неки међу нама нетачно тврдили да дарвинизам оспорава бога, онда ћу пронаћи госпођу мекинерни и замолити је да их изудара по зглавцима (али, само ако једу дијалогу са атеизмом јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (i) александар милојков новембар / децембар 2018 15 нако казни и оне међу нама који тврде да дарвинизам описује методе божијег деловања)“ библија и уопште теологија, дакле, не могу долазити у такав дијалог са науком где би се тежило неком конкордизму библије и науке, или пак где би ове две сфере приступа стварности биле пандан једна другој и међусобно се искључивале међутим, библија и теологија не само да могу, већ би и морале да уђу у један други вид дискусије са науком теологија би у тој дискусији требало да буде метафизичко окриље оном појавном, физичком, које наука види и описује када кажемо метафизичко, ту не мислимо само на бога који је иза појавног физичког света, већ и на сва она питања порекла и смисла самих физичких појава, чији се одговори налазе са оне стране физичког, а самим тим и са оне стране научно појмљивог и дескриптивног теологија, дакле, треба да пружи одговоре о пореклу и смислу физичке стварности коју наука испитује и описује научна истраживања и експерименти могу бити веома важни за сферу теологије оно у науци физичко може бити извесна манифестација онога што је у теологији живо као метафизичка теорија другим речима, теологија може дати тумачење појавног физичког света тј може да понуди ону смислену дескрипцију која методолошки измиче науци на овакав један начин, покушаћемо да уђемо у дијалог са науком, конкретно овде са неурофизиологијом, у редовима који следе довешћемо у дијалог библијску, хришћанску антропологију, појам слободе и првородног греха са неурофизиолошким испитивањима која су позната као либетови експерименти бенџамин либет (1916–2007), био је неуролог, који је осамдесетих година xx века спровео неурофизиолошко испитивање односа електричних сигнала у мозгу и садржаја свести испитивање је извршено на добровољцима којима је дат задатак да помере зглоб руке или у дијалогу са ате измом „рећи ћу свим мојим колегама по ко зна који пут: наука једноставно не може дати суд о могућности божијег управљања природом“ 16 6/ 2018 прст када то желе, те да једном посебном методом означе тачно време доношења своје одлуке циљ је био да се то време доношења одлуке (када је човек свестан да је одлучио), упореди са променама у електричним активностима мозга које су са свесним одлучивањем у вези резултати који су добијени у експерименту показују да електрична активност у мозгу временски претходи свесној одлуци да се начини задати покрет графички резултати изгледају као на слици: на хоризонталној скали дијаграма налази се време активирања појединих сегмената одлуке о покрету, као и време самог покрета на вертикалној скали налазе се вредности мерења електричних промена у мозгу или како су је либет и његови сарадници назвали, потенцијал спремности (rp: readiness potential) на временској скали видљива су три кључна момента у експерименту: 1) активација потенцијала спремности (on set of rp); свесна одлука о покрету 2) (w: time of awareness of urge to move) и 3) покрет (movement onset) дијаграм, дакле показује да покрету најпре претходи електрична активност у мозгу, тзв потенцијал спремности (rp), који се у мозгу региструје 0,5 sec пре покрета након потенцијала спремности следи свесност субјекта да се покрет вољно учини (w) та свесна одлука наступа 025 sec након што је започела електрична активност у мозгу (rp) закључак је да електрична активност мозга (оно несвесно) претходи свесности одлуке резултати либетовог експеримента, ако се узме у обзир да је још шездесетих година xx века откривено да сваком свесном покрету претходи пораст електричног потенцијала у мозгу, довели су до питања о онтолошком статусу слободе човекове одлуке и питања о постојању детерминизма овде се поново отвара егзегетско поље у којем копља поново укрштају не само присталице постојања и непостојања људске слободе, већ и теистички и атеистички поглед на човека као биће аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији анегдоте наших пријатеља из свакодневног живота једном, док сам учила у четвртом разреду, путовала сам минибусом на тренинг пружам новац возачу, а он уместо да узме, пита: „какав си ђак?“ прво сам се зачудила, затим сам одговорила да сам одлична (и то је била истина) возач је рекао: „онда остави новац себи“ заувек сам запамтила тог возача ** ово се десило у санкт-петербургу прелазила сам улицу и слушала дијалог маме и малог детета дете није хтело да ухвати маму за руку и ту му је она рекла, да он (дечак) треба да је преведе преко улице, да јој се нешто лоше не би десило било је то веома користан сусрет, зато што ћу ускоро и ја постати мајка ** када сам питала баку, ко је био најзначајнији човек у њеном животу, надала сам се, да ће рећи: деда или неко од деце, али она је испричала, да је тај човек био немачки војник, који ју је нашао саму, шестогодишњу у рушевинама; није је издао, понекад је долазио и доносио јој шећера и хлеба он је био страшан, бубуљичав, мршав и без обрва није га разумела и уплашила се, када ју је изненада некуда повезао, али он ју је, једноставно, предао у селу добрим људима да није било њега, не би било ни наше породице ** било ми је 10 година, када сам успела да зарадим свој први новац боцкала сам иглом салвете и правила рупице потом сам их давала у дом рукотворина а када су их они продали, мени су дали мој ситан новац безумно сам била поносна! и тек са 30 и више година сам сазнала, да је то моја бака одлазила, куповала све моје „рукотворине“ и чувала их код себе са руског превела дајана лазаревић новембар / децембар 2018 17 тема броја: света тајна свештенства силазак духа светога на апостоле (извор: sunhomeru) 18 6 / 2018 тема броја: света тајна свештенства карактеристично је да савремени човек у србији цркву доживљава (из којих год разлога), као институцију са којом он нема много везе цркву чине свештеници, и још на све то неки се међу њима називају владикама, мада тешко да је то разумљиво ако неко и жели да разуме и појасни себи ту структуру цркве, врло често се зауставља на аналогији са војском и у њој постоје извесни чинови који, осим завршене војне академије, много не зависе од живота појединца који их носи поред тога, уврежено је мишљење да свештенство мора да испуњава, макар и формално, неке услове живота који нису обавезујући за верника – пост, доброта, благост, скромност итд неретко је наивност на добром гласу али, исто тако је мало срба који нису срели „попа како једе сланину на велики петак“ једно од питања које се поставља јесте и шта нам треба свештеник? што не можемо директно да комуницирамо са богом, а не преко неког посредника који често има за нас неприхватљиве мане или бар мислимо да их има но, ствари не стоје тако црква нити је свештенички посед, нити су они једина одговорна лица у њој ништа мање нисмо ни ми као лаици бити свештеник, значи вољно се прихватити најпре призива божијег на то служење оно подразумева једну посебну врсту посвећења – не само у богослужбеном смислу – које га још више погружава у тајну крста христовог, тј жртвене љубави према ближњима у старом завету, након изласка из египта, мојсије и израиљци долазе у подножје синаја у неколико наврата када мојсије треба да приступи богу на планини (гори) синај, бог упозорава мојсија да народ остане у околу, тј у логору у подножју планине и да не пређе границе које су му постављене, јер ће их господ погубити (2 мој 19, 10–13; 24, 1–2) иако господ каже да ће му израиљ, народ који је избавио из ропства у египту, бити народ изабрани и свет, царско свештенство, нису сви позвани да ступе на гору боговиђења и да говоре са богом мојсије је посредник то посредништво мојсије расподељује на старешине племена израиљевих, али што је још важније, и на свог брата арона и његове синове које по заповести божијој посвећује за свештеникејасно је да је у старом завету, поред израиљаца који су род изабрани и царско свештенство, левијево племе добило посебну дужност да обавља богослужења при скинији, а потом при храму који је сазидао цар соломон дакле, свештеници су били ти који су испред народа приносили жртве и богослужили да би то чинили постојало је микрокосмос владимир пекић тема броја служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај све оне јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом новембар / децембар 2018 19 тема броја посебно посвећење и било је резервисано за арона и његове потомке (в 2 мој 28–29) за остале израиљце приступање било којем од делова скиније који је само за посвећене и оне које је бог одабрао да служе пред њим, значило је смрт било да је бог био тај који је убијао или је било заповеђено да се такви погубе самим тим свештенство се означило као посебан сталеж мимо осталих колико је у томе лежала привилегија, толико је била и дужност да култне, богослужбене потребе израиљаца они испуњавају а богослужење је у старом завету означавало видљиву и личну приврженост сваког израиљца завету који је са богом склопљен на синају због те службе, како нам вели стари завет, левијево племе и аронови синови и њихови потомци нису добили земљу у наслеђе, већ су сви били дужни да их издржавају у хришћанству, све ово је типолошки тумачено свештеник је био тајанствена слика христа као посредник између бога и човека жртве које се приносе најава су и праслика христове крсне жртве и страдања када је дошао христос, ово се укида једини и истински свештеник читавог људског рода је нико други до оваплоћени син божији, који своје свештенослужење извршава кроз страдање на крсту (в јевр 6, 6–10; 7,17–8,6) од самих почетака хришћанске вере, како нам и нови завет говори, у црквама које апостоли установљују кроз своју мисију издвајају се службе епископа, презвитера и ђакона разлика између презвитера и епископа није толико јасна у почетку међутим, са ширењем цркве, епископ се издваја као онај који је први и који надгледа читаву заједницу цркве отуда назив епископ – који надгледа, надзиратељ презвитери и ђакони на евхаристији окружују епископа због свега тога, хришћанство преузима структуру старозаветног поретка на свештенике и народ тако епископ бива икона христа (у старом завету мојсија), презвитери (свештеници) су иконе апостола који су, опет, по узору на 70 старешина племена израиљевих отуда и симболика броја 12, односно 70, за број апостола ђакони су упоређивани са левитима сва света архијерејска литургија у храму светог великомученика димитрија на новом београду (фото: ђакон драган с танасијевић) 20 6 / 2018 ова подела настаје у оквиру евхаристијског сабрања то подразумева и посебно посвећење у ове службе (в дап 6, 1–6; 1 тим 3, 1–13) као што видимо из примера у делима апостолским, посвећење се вршило полагањем руку на изабране у почетку, и крштење је потврђивано полагањем руку на новокрштеног (дап 19, 1–6) временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења на ову службу су хришћани посвећивани и то на основу сведочења заједнице о њиховој вери, као и насумичног избора, тј коцке (клир на грчком) да би се показало да је ипак бог тај који одређује кога призива на ту службу како се хришћанство ослободило окова и прогона који су били присутни за време прва три века, сусрећући се са хеленизмом, разним теургијским мистеријама пагана, појављује се потреба за једним садржајнијим објашњењем служби у цркви које су се већ јасно издиференцирале хришћански текстови који су то учинили су небеска и црквена јерархија псеудо-дионисија аеропагита, писца из 6 века који је као псеудоним узео име једног од првих преобраћеника у хришћанство у атини и који се потом сматрао учеником апостола павла и атинским епископом на овог писца, који је вероватно из сирије, велики утицај имао је неоплатоничарски писац јамвлих који је описивао паганске јерургије (свештенодејства) језик псеудо-дионисија је у потпуности неоплатоничарски, али је његов светоназор, његов корен и полазиште хришћанска вера и бог као творац укратко, текстови овог аутора имају за циљ да искажу поредак који је бог установио и који се, по систему чинова, преноси од анђела па све до људи описујући небеску јерархију, он њу користи потом као слику и образац црквене која од ње преузима божанска дејства и просветљења тако црквене службе (које су у основи литургијске и ван ње не би могле ни да постоје за овог писца), епископа, свештеника, монаха и лаика треба да изражавају присутност божанских дејстава унутар сваког чина који се преноси на нижи на тај начин се поредак који треба да осликава јединство творевине и бога очувава и спасава свет, а сваки од чинова кроз дијалошки однос са богом оприсутњује и чини активном божанску енергију текстови псеудо-дионисија су оставили дубок траг на теолошко и литургијско предање како истока тако и запада ово дело је служило да се објасни литургијски поредак цркве који треба да одражава слику (икону) царства божијег на земљи нарочито га је на истоку тумачио и објашњавао преподобни максим исповедник дакле, од новозаветних времена је присутна свест да црква собом уноси у свет реалност коначног јединства бога и света у њеној основи лежи идеја човека као свештеника творевине који све што је бог створио приводи јединству са њим израз тог космичког јединства је литургија служба клира (епископа, свештеника и ђакона) као и лаичка тј служба народа божијег, има за циљ да покаже структуру царства која је описана у новом завету, а своје корене има још у старом завету ове службе, појединачно узете, немају никакав значај – штавише, саме за себе су потпуно тема броја временом се направила разлика тако што је дар и служба лаика у цркви, као царског свештенства, почела да се обавља миропомазањем, док посвећење у свештенство остаје кроз полагање руку тј свету тајну рукоположења новембар / децембар 2018 21 тема броја бесмислене њихов смисао се испуњава тек у њиховом јединству у литургији све оне, и свештеничке и лаичка служба, јесу дарови божији који кроз посебност служења треба да искажу разноликост и јединство цркве као богочовечанског организма који је тело христово међутим, ова представа царства није само симболичка присутност бога и његове стварности међу нама човек није само пасивни прималац или инструмент у божијим рукама наиме, у тврдњи да је човек свештеник творевине, налази се мисао да у себи сабира све оно што сачињава видљиви и невидљиви космос – мали космос (микрокосмос) у великом из тог разлога, човек је и посредник између бога и творевине првостворени човек, адам, одбио је ово назначење услед обмане коју му је понудио ђаво, а он је прихватио као реалност адам није изгубио лик божији који је уткан у њега, али је могућност сличности (подобија) са богом изокренута и помрачена стога и долази син божији, који постаје човек не би ли управо човека (читај сваког појединачно) вратио у позицију коју му је наменио – боголиког бића које посредује између бога и света; који свештенослужи тајну божијег домостроја спасења из овог разлога, литургијске службе нису дарови божији који изграђују свет као слику царства божијег, а да смо ми као људи само проводници тога (попут каквих „функционера“) сваки од ових дарова јесте уствари и пуноћа христовог служења, христа као надзиратеља (епископа), или пастира (презвитера) или слуге (ђакона) притом, упућени једни на друге у узајамном прожимању и предавању уз то, човек као онај коме је дарована свештеничка служба неопходно мора да буде достојан носилац тог дара свако од нас, било да је лаик, било да је свештеник, треба да узврати на овај дар у питању је самопредавање себе богу у љубави којим ми кроз врлински живот и преображај у подвигу отварамо себе за дар божији којег постајемо носиоци и онда га у евхаристијском самоприношењу предајемо другима шта нам ово говори? најпре да положај који имамо у цркви, почевши од оног ко се крстио и миропомазао па до епископа не треба да узимамо здраво за готово склони смо, услед слабости природе, да дар поистоветимо са моћи и сматрамо да оно што смо добили нам припада без труда, те да власт коју собом носи беспоговорно јесте наша почнимо од лаика који истичу себе као велике вернике, који славе славу, пале свеће, о великим празницима иду у цркву до свештеника и епископа који себе на основу службе издвајају од обичног народа трагика лежи у томе што нас мисао наводи да наш црквени положај покрива све слабости које имамо а није тако када тако чинимо, онда чинимо исту ону грешку коју је начинио адам узевши плод знања добра и зла но, превасходније су позитивне последице овога дарови које нам бог дарује у цркви, а као један од најважнијих дар свештенослужења (епископ, презвитер, ђакон), нису само нешто што нам бог даје да би црква представљала, осликавала тело христово они су најпре лични бог нам их дарује да, вршећи свештеничко служење утемељујемо своју личну различитост и посебност као и љубавно (агапијско) прихватање различитости других свака од свештеничких служби – епископска, презвитерска и ђаконска – има смисао и сврху онда када помаже да се други благодатни дарови остваре на крају, уколико желимо да своје хришћанство практикујемо на прави начин, да бисмо њиме сведочили и другима, треба да почнемо од тога да је сваки хришћанин свештеник онај који освећује свој космос, свој свет дакле, остварује се у крсном служењу свету и ближњима са којима живи они међу хришћанима који су свештенослужитељи изграђујући цркву као литургијску заједницу – заједницу узајамне љубави и сусрета са богом – отварају могућност да сви ми овде и сада, у сили духа светога, доживљавамо јединство и радост живота целокупне творевине као коначног смисла постојања у неисказивом прожимању са богом који је бескрајна и непојмљива љубав аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 22 6 / 2018 када би се направила анкета о томе ко је свештеник сигурно бисмо добили мноштво различитих одговора неки би били похвални, а неки покудни ипак, до правог одговора, да смо сви ми православни хришћани „царско свештенство“ (1 пт 2, 9), ретко бисмо дошли овде би се требало зауставити и потражити појашњење индивидуалистичка свест се на поменутом случају пројављује у пуној трагичности коју носи по црквени живот без свести о својој припадности и без учествовања (удеоничарења, причасности) у животу цркве, у тајни христа, крштени људи остају без белих крштењских хаљина које се непрестано чисте и перу кроз облачење у христа он је давалац, али и образац (архетип) свих благодатних служби цркве његово служење спасењу рода људског, успостављање заједнице човека са богом, основ је постојања цркве као богочовечанског тела свети апостол павле је у посланици коринћанима (1 кор 12), на убедљив и сликовит начин исповедио да су све службе у цркви различити дарови божији, а једни без других не могу сви су од једног духа дародавца као што цело тело човеково пати када га боли неки поједини део, тако је и са црквом која је једно велико мистичко тело христово пројављено у светим тајнама, по речима светог николе кавасиле када из овако постављене теологије служби у цркви отворимо прозор у преовлађујуће и савремено доживљавање теме свештенства, видећемо да су се многи одрекли или сраметема броја рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства свештеник – биће заједнице протонамесник александар р јевтић новембар / децембар 2018 23 тема броја жљиво повукли из службе која је основ њихове вере свештеник, човек у црној или мантији неке друге боје, остао је усамљени представник свештенства христовогод предстојатеља литургијске заједнице која носи на себи печат свештенства христовог пројављеног у различитим службама, он је постао поштовања или покуде вредан појединац о коме се често говори као о једином репрезенту црквеостали се често држе на дистанци, изузев малог броја оних који су схватили своје место у црквеном животу, па тиме и место човека у мантији а како би требало да буде? мера свих ствари је света литургија у њој препознајемо различите моделе учешћа, али један изграђујући идентитет коме припадају сви учесници без обзира на службу тј дар божији који су примили старозаветна слика пастира и стада је од стране светих пророка често коришћена како би подсетила на важност заједнице они нису критиковали само пастире, нити само овце, већ су говорили о угрожености свих када не постоји јединство у новозаветној историји, оствареном месијанском ишчекивању, ми имамо једног пастира и сви смо овце стада његовог то је тајна јединства, саборности свих православних хришћана предстојање локалним црквеним заједницама је настављање дела христовог кроз историју у којој се пројављује есхатолошка стварност доласка христовог међу нас рукоположење као увођење у службу предстојања кроз литургијски догађај само по себи је доказ да ван литургијске заједнице нема правилног разумевања теме свештенства за здрав живот у црквеном смислу, неопходна је истинска хришћанска љубав она чини да свештеник као предстојатељ литургијске заједнице препознаје верни народ као своју паству и љубљену децу у христу са друге стране, верни народ препознаје у свештенику свог духовног оца који их воли и кога воле као онога ко их води ка спасењу средином двадесетог века на једној парохији на планини тари био је свештеник који је ревновао у својој служби страдао је од комуниста на веома суров и лукав начин млади свештеник који је касније дошао на ту парохију од верног народа је већ првог дана добио савет: ако будеш као прота ратко сви ћемо те волети у сведочанство љубави овог свештеника према народу и народа према њему имао се прилику потом и уверити када је у новије време дошао нови свештеник на парохију, сазнао је за проту ратка на његовом гробу често је виђао да стоји здрава и лепа јабука коју су људи доносили аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву „ја те, дакле, заклињем пред богом и господом нашим исусом христом, који ће судити живима и мртвима јављањем својим и царством својим: проповедај реч, настој у време и невреме, покарај, запрети, утеши, са сваком стрпљивошћу и поуком јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама а ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дело јеванђелиста, служење своје испуни“ (2 тим 4, 1–5) 24 6 / 2018 тема броја свети апостол павле у својој првој посланици тимотеју говори о узвишеној епископској служби казујући да ко епископство жели, добро дело жели (1тим з, 1) настављајући, апостол павле набраја и врлине које треба да красе васцело биће једног епископа, јер по речима светог јована златоустог: сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот у том духу, исти светитељ саветује епископе речима: уколико будеш водио живот достојан (свога чина), нико те неће презирати због узраста, него ће ти се још више свако дивити велики отац цркве, свети свештеномученик игнатије богоносац, говорећи о служби епископа саветује: следите сви епископа као што је исус следио оца небеског, а презвитере следите као апостоле свети игнатије наставља и каже: настојте да служите једну евхаристију, јер једно је тело господа нашег исуса христа и једна је чаша јединства крви његове; један је жртвеник, као што је и један епископ заједно са презвитерима и ђаконима исти светитељ у својој посланици магнежанима, верном народу божијем предлаже да познају догмате црквене и да у свему успевају телом и духом, вером и љубављу, у сину и оцу и духу, у почетку и свршетку, са њиховим епископом јер, кад се верни повинују епископу, то је исто као да се повинују исусу христу без епископа ништа не радити, већ се њему и свештенству повинујте по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем у руци епископа се сажима свака духовна власт сви треба да следују вољи епископа као што је тема броја по учењу свештеномученика игнатија антиохијског епископ је: слика очева, у цркви предстојатељ на месту божијем епископ – икона христова бранислав илић (извор: епархија захумско-херцеговачка) новембар / децембар 2018 25 тема броја све свештенство које је сагласно са епископом сагласно као струне са гитаром а ко тајно од епископа нешто у цркви ради тај служи ђаволу јер, ни христос будући са оцем сједињен, не учини ништа без оца, тако не треба да чини ни народ божији ништа без епископа, вели у посланици магнежанима свети игантије тамо где се појави епископ, тамо нека буде и мноштво народа, као што тамо где је христос, тамо је и саборна црква епископ није власник благодатне ризнице благодати божије коју би могао да дели онима којима жели, јер, по речима светог дионисија ареопагита, епископ је, као богољубиви свештеносавршитељ само онај који обзнањује вољу божију; он не узводи властитом благодаћу кандидате на степене свештенства, него га бог покреће на сва јерархијска освећења благодат је ваистину живи дар духа светога који живи у цркви, како и појемо у једној богослужбеној песми светим духом свака душа живи с једне стране свети дух превазилази све земаљске поретке и институције, али са друге стране ствара себи обиталиште, које у земаљским пределима има овакве или онакве црте, и које представља спољашњи израз духа, сасуд у коме се чувају његови благодатни и освећујући дарови наведено чудесно станиште духа светога јесте црква божија која је кроз векове на свештен и благословен начин пронела драгоцену ризницу богооткривене истине епископ се обраћа васцелој цркви сабраној на евхаристијском сабрању, да се са сваком љубављу и усрдношћу помоли за ниспослање благодати духа светога на онога кога је сâм дух рукопроизвео односно изабрао и упутио на црквено служење, а изабраност од стране сабране локалне цркве представља један од критеријума препознавања воље божије, јер се на узвишену службу епископа не изабира неко ко је народу по вољи, него ко је већ унапред изабран од бога за служење из наведених исцрпних и значајних сведочанстава јасно исијава чињеница да је центар епископске службе управо иконизовање господа нашег исуса христа, јединог истинског и савршеног свештенослужитеља, који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје (молитва херувимске песме) христос је истовремено и хранитељ и храна, он је тај који пружа хлеб живота, а он је и то што се пружа; он је живот за живе, мир за оне који траже предаха, огртач за оне који се желе оденути заиста, он је тај са којим можемо корачати, јер он је и пут, а поврх тога, он је свршетак и крај пута, поучава нас свети никола кавасила а по речима светог атанасија великог: без епископа као предстојатеља литургије, не можемо говорити нити о цркви нити о спасењу у христу јер, као што се христос огледа у оцу, тако исто и епископ, који је икона христова, може да каже да чини дело христово, бивајући у потпуности огледало или икона христова (извор: епархија захумско-херцеговачка) 26 6 / 2018 тема броја размишљајући о светој тајни свештенства неминовно долазимо до најспасоноснијих животних појмова: одговорности и жртве одговорност према богу који је свештенослужитеља себи у службу призвао, и жртве за поверену му паству и своју породицу, за коју ће поред осталог морати и на страшном христовом суду дати одговор за сваку душу појединачно носећи најсветији лик бога у себи, свештеник светом тајном крштења уводи новокрштеног у цркву која је тело христово затим га причешћује христом, исповеда га, венчава сече славски колач и на крају, за њега опелом молитвено даје „препоруку“ господу, сведочећи о вери и животу свога чада из парохије чији живот он најбоље познаје будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба он постаје домаћин који се у цркви молитвено обраћа богу и дочекује верни народ свештеник се на литургији моли и узноси молитве за своје грехе и незнања народна свети јован златоусти у свом делу шест књига о свештенству, поред осталог, каже да богослужење свете литургије није устројено на земљи, иако се она служи на земљи већ на небу и служи је човек литургија се и назива божанственом, јер јој је корен на небу, а крошња код нас у времену, коју ми видимо заједно са свештеником који је служи, и богом који је присутан, али се не види преко руке свештеника сви ми приносимо дарове природе које свештеник у име свих тема броја будући силом духа светог уведен у свету тајну свештенства, свештенички кандидат постаје својеврсна небеска икона од поверења за своју паству, икона која од земље води до неба одговорност и жртва свештенослужитеља хаџи драган б поповић (извор: icon-artinfo) новембар / децембар 2018 27 тема броја крштених људи предаје на уздарје богу оцу дух свети те исте дарове претвара у тело и крв христову (под видом хлеба и вина), који је на литургији тројако присутан; као онај који се приноси и као онај који приноси, у лику свештенослужашчег христос је на литургији присутан и као судија он служи божанствену литургију, као син и спаситељ, а свештеник саслужује и то је за њега највећа одговорност свештеникова одежда треба да буде чиста и блистава, но још блиставији треба да буде његов исповедни живот у христу служити службу над свим службама, свету литургију, не могу ни архангели ни ангели који на небу гледају у сјај лица божијег, а свештеник може, и служи је преко његових руку и на његов призив долази дух свети у молитви (епиклези) када се хлеб и вино тајанствено претварају и постају тело и крв христова свештеник је свештенослужитељ божији, али је и човек са људским слабостима свештеници греше, а верни народ треба да се одговорно опходи према њиховим слабостима због тога свети владика николај опомиње: права је дужност народа да се моли за своје свештенике и када види грех свештеника да о њему ћути, а не да га јавно разглашава са друге стране мноштво је примера добре свештеничке праксе један догађај из живота доброг руског свештеника с краја 19 века надилази време и говори управо о одговорности и жртви која краси ову службу убивши свога богатог комшију човек је дошао код парохијског свештеника да одмах окрвављених руку исповеди свој грех одлазећи са исповести свој крвави нож убацује тајно у свештеникову мантију што ће касније инспекторима бити доказ и повод за подизање оптужнице против свештеника за почињено убиство на саслушању приликом испитивања свештеника, он није дао одговор како се крвави нож нашао у његовој мантији, јер би тиме прекршио дати завет на рукоположењу: света тајна исповести заветује свештеника да се исповест никада не објављује, већ остаје тајна између бога, исповеданога и исповедника свештеник је том приликом осуђен на 40 година робије христа ради, који је себе принео на жртву због сваког човека, и праведника и неправедника све је у односу на бога и човека прекривено велом тајне која се некада тешко разуме или се не разуме стога
Свеска: 364 | Света Тајна Свештенства
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ Сендајски Г Серафим (Јапанска Православна Црква) фото: Архиепископија Сендаја Фотографија на другој страни корице: Јеромонах Дамаскин (Драгојевић) (1929-2005), игуман манастира Грабовац фото: Старчева духовна чада Фотографија на трећој страни корице: Аксиос! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Православна црква Благовештења у Сендају (Јапан) фото: Архиепископија Сендаја СВЕСКА 364, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 Реч уредника Огањ свештенослужења 2 Материк Света Ана – мати пророка Самуила 4 Историја хришћанства Живот хришћана после Вазнесења Господа Исуса Христа 6 Tеологија и медицина Теологија болести: Савремено читање исихазма и хришћанског аскетизма8 Хришћанска етика Ко (не)задржава? 13 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте 15 Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (I) 15 ТЕМА БРОЈА Микрокосмос 19 Свештеник – биће заједнице 23 Епископ – икона Христова 25 Одговорност и жртва свештенослужитеља 27 Од доброг корена, добар и плод 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Хаџи-Пурић 32 Хришћанска етика Како смо превели Светог Владику Николаја на јапански 41 Милосрђе Верско добротворно старатељство 44 Хришћанска етика Интервју са протопрезвитером Николом Пејовићем Две деценије Радија Светигора 46 Хришћанска етика Разговор са архимандритом Партенијем Махериoтисом Поштујте своје претке! 51 Хришћанска књижевност Први београдски штампар: Mонах Мардарије из Мркшине цркве 56 Путописи Споменик који опомиње на грех заборава 59 стране новембар / децембар 2018 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна Свештенства мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
15
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
...излечење! погледај милостиво на мене, грешника, опрости миБЕЗАКОЊА 📌 моја и грехове, ис-
цели душу моју, телу дај здраве лекове, да
бих, примивши милосрдну помоћ твоју,
послужио тебе свакаквим б
...излечење! погледај милостиво на мене, грешника, опрости ми
МЕТА инфо: Р:24550 К:183577 Д:101
| Свеска 367 |
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... за православни мисионар: душка здравковић, православна породица молитва услед узимања медикамената и других лековитих средстава господе, боже наш, саздај лекара и раз- не лекове, како рече свето писмо, и даруј убрзо исцељење и од болести излечење! погледај милостиво на мене, грешника, опрости ми безакоња моја и грехове, ис- цели душу моју, телу дај здраве лекове, да бих, примивши милосрдну помоћ твоју, послужио тебе свакаквим благодарјима јер ти си извор исцељења, и славу теби узносимо, оцу и сину и светоме духу, са- да и увек и у векове векова, амин извор: духовни часопис „царкоўнае слова“, бр 10 (870), 2019 година, стр 5 – минск, белорусија мудре мисли о подлости: не морате да чините подвиге, довољно је да не чините подлости * ако је неко поступио подло, не вичи и не узбуђуј се ћутке изведи закључак и по- лако се удаљи * никада се не светите подлим људима једноставно будите срећни они то неће преживети (јуриј никулин, руски глумац) извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 12 (258), 2018 година, стр 3 – брест, белорусија поука архимандрита јована (крестјанкина) (1910–2006), псковско-печерски мана- стир, печори, русија ако не желите, да ваша деца пију – не- мојте пити, ако не желите, да ваша деца пуше – немојте пушити, ако не желите, да ваша деца живе у блуду – не чините блуд васпитавајте децу на примеру свог живота извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 4 (262), 2019 година, стр 3 – брест, белорусија превод: дајана лазаревић мај / јун 2019 45 питања и одговори често добијамо писма од очајних родитеља, чија су деца почела да употребљавају наркотике валаамски схи-игуман одговара наркоманија има ли наде? превод са руског: радмила благојевић први узрок ја видим два узрок који могу довести до тих резултата први, дубљи проблем је тај, да је господ открио још пророку мојсију законитост по којој деца страдају због грехова својих родитеља то јест, фактички се ради о преносу неке врсте духовне безблагодатности родитеља врло често су савремени родитељи, као неверујући, не знајући заповести божије, много сагрешили и блудом, и абортусима, и окултизмом, обраћајући се врачарама, гатарама враџбине су, или сами говорили, или су молили да им прочитају све ово се као резултат одразило на њихову децу, која су била зачета пре него што су се њихови родитељи вратили у окриље цркве и ти страшни смртни греси блуда и убистава, посебно абортуса, ће јако деловати на њихову децу! ја знам мноштво примера кад су деца, која су била зачета у законитом браку, била апсолутно психички здрава, и одрасла у добре, верујуће људе у истој тој породици, после абортуса се родило дете које се потпуно разликовало од све остале деце, која су се родила пре тог абортуса оно уопште духовно није личило ни на родитеље, ни на њихову претходну децу, његову браћу и сестре, зато што се родило после тог смртног греха ја сам то посматрао много пута и уверио се да после абортуса деца страдају веома, веома јако то јест, тај грех на неки начин пада на децу која су рођена пошто су била убијена њихова претходна браћа и сестре врачање, магија, окултизам - све је то обраћање злим духовима а демони, који улазе у људе кроз окултисте, магове, врачаре, астрологе - они у утроби мајке могу да се уселе и у дете тај демон ће бити прилично тих до одређеног узраста обично до доба полног сазревања, до пубертета а онда добијају такву снагу да је дете просто немогуће задржати други узрок други разлог је тај што, док је дете мало, оно испуњава вољу родитеља зато што себе не раздваја од њих, и не може другачије, пошто су га они просто водили, можда чак и учили у недељној школи (веронаука, прим прев), која није више од занимљиве приче о празницима, схваћене од деце као бајке о деда мразу сви знају да деда мраза нема али кад је дете мало, са 3, 4 године, оно верује у постојање деда мраза, који ће му донети поклоне кад одрасте, оно схвата да је ово само пријатна бајка, која му се свиђа оно њу не схвата озбиљно то јест, то је недељна школа за родитеље они нису формирали код детета свесни поглед на свет, то јест, такав поглед где су сви догађаји у светској историји, економији, политици, личним односима, проблеми добра и зла, живота и смрти, објашњени дубоко са хришћанске тачке гледишта често сам питао децу, тинејџере од 15 до 16 година, децу свештеника, синове 46 3 / 2019 питања и одговори свештеника: „реци ми, шта је смисао твог живота? зашто сте дошли на овај свет?“ и готово скоро сваки одрасли младић би ми рекао: „не знам!“ син свештеника то не зна! а шта рећи о другима? апсолутно неформиран поглед на свет! зна неколико молитви напамет, пошто дете има добру меморију док је мали, он није заглупљен са пуно информација, и лако памти молитве родитељи су тиме дирнути, али он ништа не разуме! зашто нам је потребна причест, зашто нам требају молитве, због чега треба да трошимо време стојећи, да мучимо своје ноге у храму? он то ништа не разуме – просто, тако раде родитељи а кад одрасте, он не налази никакве одговоре он не схвата зашто се треба уздржавати– ево, ја бих сладолед! сви једу, иду улицом са сладоледом, а мени не дају! родитељи кажу: „данас је петак, посни дан“– а зашто мени тај посни дан треба, зашто да стојим, губим време у храму два или три часа на свеноћном бденију? кад могу да читам, гледам телевизор, идем код пријатеља, играм компјутерске игре, идем у дискотеку то је много интересантније и лакше него стајати у мрачном храму, где су већина жене и то поодмаклих година а ја сам млад! шта ће то мени? дакле, други проблем је – родитељско васпитање васпитање, које се често даје на веронауци, је негативно причају се неке ствари, које дете, само што порасте, сматра за бајке имао сам прилику да разговарам са децом која су завршила православну гимназију у москви, једну од бољих– како сте ишли у храм?– били смо обавезни да идемо у храм, код нас је то уобичајено водили су нас у храм у колони– и како сте ви то доживљавали?– јесте били комсомолац некад? (пионир, прим прев), питају они мене уместо одговора– да у школи сам био комсомолац, одговарам– и са задовољством сте присуствовали комсомолским скуповима?– питање је реторичко, просто су терали цео разред да иде! ето тако су их водили на све службе! од ове деце нико није постао свештеник, и нико од њих не иде у храм чим су изашли из те гимназије, већина њих је почела да живи истим оним животом, којим су живели њихови неверујући вршњаци они, који ништа нису знали, а ови знају много ипак, код њих није формирана хришћанска свест! штавише, они настављају да живе световним животом, али од њих ће се много више тражити, зато што они знају, али ипак раде оно што заслужује казну друга варијанта је када се дете навикне на родитеље с родитељима иде у цркву, доводи га мајка, бака, а понекад и отац, ако је верујући они воде дете са собом док је мало оно не разуме како може да живи без родитеља оно нема перспективу оно је толико повезано са родитељима да ће радити све оно што они раде ако иду у храм, то ће оно природно бити заједно са њима малишан ће седети у храму на клупици или на рукама и причестиће се, мај / јун 2019 47 целивати иконице, биће крштен сви ће бити разнежени, затим ће он скупљати прилог за олтар он ће знати напамет 50 псалам, почетак јутарњих молитава ово су ми причали једни родитељи: „био је тако добар дечко, толико волео храм, целивао иконице, све би разнежио знао је напамет 50 псалам а у 14 години је рекао: „знате шта, родитељи, ако се вама допада да идете и стојите са бабама у цркви, изволите, идите сви моји другови иду у дискотеку, ја више са вама не идем, ја идем у дискотеку!“ и родитељи ништа нису могли да учине хоћу да потврдим своје речи да се греси родитеља снажно одражавају на децу, кад одрасту сећам се житија једног необичног старца посаветовао бих многима да га прочитају то је старац јона кијевски, који је умро не тако давно, 1902 године тај старац је задобио све дарове светог духа, посебно прозорљивост прозорљивост је код њега била изузетна знао је практично све о свима људи су долазили код њега, а он је већ знао како се зову, и са каквим проблемима су дошли код њега, шта се дешава код њихове куће био је то потпуно јединствен човек, чак ни међу светима и прозорљивима таквих није било много тако се, ево, присећам случаја из живота јоне кијевског дошли су код њега старији родитељи, муж и жена плачу и ридају: – наш син је почео да пије и бије нас, родитеље, не знамо шта да радимо! не можемо да га умиримо, а у детињству је био тако добар, нежан дечак, тако смо га волели, а сад је просто подивљао! – а ти, сећаш ли се када си га зачео? – пита старац – оче, па, било је пре више од 30 година, не сећам се – подсетићу те, био је велики петак, васкршњи пост! ти ниси нашао друго време за то? ето, зато је твој син сада такав молим вас, то је потврда! старац је ова два супружника видео први пут у животу и оно чега се они нису сетили, сетио се он по откровењу духа светог а узрок тога што се десило са њиховим сином у зрелом узрасту, што је постао демонизован, почео да пије, почео да туче своје родитеље, испоставило се да је било то што они, будући да су били хришћани и знали шта је велики пост, ипак се нису уздржали већ су нарушили у брачном животу правила свете цркве и на велики пост зачели дете, уз то и на страсну седмицу сада, ако ми израчунамо рођендан неког човека код кога све иде наопако, девет месеци, и утврдимо да је био зачет у неком посту - или божићном, или великом, петровом посту или успенском посту, то оставља одређени печат на тај начин, последице греха одражавају се на деци каква је главна последица? за родитељске грехе - деца губе благодат зачињући дете, родитељи предају њему, своме сину, својој ћерки, само оно што имају сами ако немају благодати, то они ништа њему неће ни предати а ако она постоји биће пренета на дете, као што је било, на пример, код родитеља јована претече, о коме је речено да је од „утробе материне био испуњен духом светим“ то је рекао архангел гаврило оцу његовом, „родиће твоја жена сина, и духом светим испуниће се још из утробе матере своје“ узмимо за пример родитеље светог николаја чудотворца верујуће, благочестиве родитеље, и погледајмо кога су родили или ћемо погледати родитеље василија великог, родитеље преподобног сергија радоњешког – схимонаха кирила и марије, прослављених од стране наше цркве или родитеље пророка самуила и тако даље, и тако даље, можемо настављати овај списак видећемо родитеље који су нагомилали благодат духа светога, стицали духа светога својим побожним животом, милосрђем, љубављу према ближњима они су предавали деци оно што су стекли и родили су децу која су била „освештана у утроби матере своје“ што се тиче сергија радоњешког, добро се сећате кад је била божанска литургија, а његова мама је била носећа он је повикао још у утроби мајке на херувимској песми, кад је свештеник подигао руке и обратио се богу ради силаска духа светог а беба је тада три пута учинила исто у утроби мајке - прославила питања и одговори 48 3 / 2019 је бога то јест, он је био освештан у утроби своје мајке духом светим! исто тако је тачно да је могуће добити и дух демона, такође у утроби мајке, због грехова зашто? зато што, ако је мајка извршила смртни грех, на пример блуд или убиство претходне бебе, онда је у њу ушао нечисти дух и у утроби њеној, он ће ући у дете које је она зачела ето, ту ће бити проблема чим оно одрасте, почињу страшне промене на горе и ево, мајка је пришла христу она је поверовала, а син је почео да пије или постао наркоман, или је постао блудник наравно, мајка је у очајању свака мајка жели, овде и сада, да добије брзо исцељење и ево, они трче код стараца, којих сада фактички нема, покушавајући да добију нечије молитве дете, пак, наставља да живи свој греховни живот родитељи почињу да очајавају, чупају косу, ударају главом о зид упадају у стање страшне униније, које је потпуно непродуктивно и води, напротив, у још горе стање и мајке и сина овде прво треба разумети узрок наравно, ако је мајка пришла искрено христу, она се одавно покајала али, потребна је још и епитимија, треба молитвама тражити опроштај овог греха и не очекивати да се може брзо оздравити то је дуготрајан процес он може ићи све до краја живота родитеља ја знам за случај кад је „исправљање“ детета дошло после смрти родитеља, који су се молили за то дете, али нису видели резултате свог живота при том нису очајавали, покушали су да се моле до смрти и тек после њихове смрти, чудом божијим, то дете је пришло христу, или му се вратило, ако га је некада знало и постао је православни хришћанин, престао је да пије и избавио се од наркоманије потребне су деценије духовног рада родитеља који се моле, и добрим делима покривају своје мане, своје грехе брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! то је најгора варијанта, она ничему не води треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ имам у виду она места где се иде на ходочасничка путовања, тамо увек дајте имена за помињање 40 дана, за „неусипајушчи“ псалтир, за помињање годину дана, и тако даље то јест, тражите да се моле за вас у манастирима, у храмовима и сами, наравно, из корена мењајте свој живот ако родитељи не промене живот, ако не постану истински хришћани, неће моћи да измоле своје дете чекати да неко учини за њих брзо исцељење, неки старац, као стари хотабич, на један, два, три сећате се? ишчупао је из браде длачицу, рекао: „крек, кребс, рекс“ и читаве тоне бомбона су падале са неба то не треба очекивати, то се неће догодити потребан је дуготрајан рад, на првом месту над самим собом, а истовремено и постојана молитва за наше заблудело дете извор: сајт валамскг манастира: https://valaamru/publishing/91510/ брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ питања и одговори мај / јун 2019 49 хришћанство и психологија у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко кажњавање не може довести до проблема у васпитавању деце аргументи за и против физичког кажњавања деце физичко кажњавање деце из угла православне психологије виктор вицановић средином апри- ла текуће годи- не донет је закон о забрани физич- ког кажњавања деце тумачи и бранитељи овог закона обја- шњавају да он нема репре- сивни карак- тер, у смислу к ажњав ањ а р од ит ељ а или одузи- мања де- це, већ да се ради о т о м е да роди- тељи који примењују овакав вид васпитања треба да прођу, у центрима за социјални рад, едукаци- ју за примену ненасилних облика васпитања један од најважнијих разлога због чега је донет овај закон заснива се на психолошкој аргументацији да физичко кажњавање у ра- ном узрасту ствара агресивне моделе по- нашања код деце, која она затим преносе и испољавају у свом социјалном окружењу (вр- тић, школа) у том контексту, овај закон, гене- рално, треба да утиче на смањење насиља код младих, као и у друштву у целини наводе се такође и неки други разлози на пример, да физичко кажњавање утиче на формирање негативног односа деце према родитељима, односно да овакав облик вас- питања доводи до фрустрираности детета, што може да утиче на његов укупан психоло- шки статус и нормално функционисање са друге стране, критичари овог закона имају своје аргументе први, можда најсла- бији, јесте аргумент политичке природе, по коме је овај закон наметнут „одозго“, у пакету свих осталих закона које држава србија мора да усвоји како би, можда, једног дана, постала чланица европске уније да- кле, овај закон није донет „изну- тра“ као резултат препознате и дефинисане унутрашње по- требе српског друштва у ре- 50 3 / 2019 хришћанство и психологија шавању проблема васпитања деце, него има, пре свега, политички карактер у законодав- ном приближавању европској унији други аргумент је, чини се, нешто јачи увид и доказивање да се у породици приме- њује физичко кажњавање за многе има орве- лијански призвук постављају се различита питања: одакле држави право да се меша у породичне односе? да ли се тиме нарушава приватност породичног живота? због чега држава мисли да има већа права и одговор- ност у васпитавању деце од самих родитеља? трећи аргумент је усмерен на формулацију да је свако физичко кажњавање деце забра- њено то значи да се искључује могућност да у васпитавању деце родитељи могу, рет- ко или понекад, користити и најблажи облик физичког кажњавања да се ова забрана од- носи на перманентно, систематско и грубо (брутално) физичко кажњавање, вероватно је да би за већину људи она била прихватљи- ва и оправдана међутим, њена једнострана и искључива формулација указује на једну другу крајност, а свака крајност је потенци- јални извор проблема то нас доводи до четвртог аргумента који из угла православне психологије има посеб- ну тежину искључивост у забрани сваког об- лика физичког кажњавања може имати за по- следицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању верницима три монотеистичке религије добро је позната реченица из ста- рог завета: „почетак мудрости је страх божи- ји“ мудар човек има страх у себи да не учини нешто погрешно то није ни животињски ни неуротични страх, већ опомињући страх да се не учини нешто супротно закону божијем или моралном закону друштва до тог стра- ха долази се правовременом, одмереном и образложеном казном, укључујући и физич- ку казну инсистирање заговорника овог закона да се примењује само модел васпитања који се заснива на објашњавању, награђивању или вербалном укору као највећој казни, неће постићи онај тренутни и дубински, помало драматични и болни ефекат физичке казне, односно онај ефекат који доприноси трајном и дубинском изграђивању васпитног страха као корективног механизма православни духовници, попут светог пајсија светогорца или старца тадеја, нису имали негативно мишљење о физичком ка- жњавању деце отац тадеј је дозвољавао да се деца у извесним ситуацијама благо физич- ки казне, али то је посебно наглашавао, увек из љубави и са објашњењем због чега се ка- жњава дакле, у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко ка- жњавање не може довести до проблема у васпитавању деце провуцимо све претходно речено кроз филтер–питање једне реалне животне ситу- ације ако дете узраста између 3 и 4 године стално покушава да се попне на отворени прозор и погледа доле, да види шта се де- шава, у стану на седмом спрату, да ли ће ро- дитељи тог детета, заговорници ненасилног васпитања, и даље покушавати да му објасне зашто то није добро или ће предузети неке друге мере? искључивост у забрани сваког облика физичког кажњавања може имати за последицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању мај / јун 2019 51 сећање помажући и украшавајући црквена здања, она је учинила себе живим храмом бога живога о уснулој добротворки храма светог луке у кошутњаку хаџи цвијета ђорђевић одшкринула је рајска врата и ушла у незалазну радост господа свога и бога нашега, разменивши се светом у својој 64 години земаљског живота, 20 марта 2019 године господње као и много пута до сада, утабала нам је стазу, којом ћемо сви поћи у своје време, при томе нам поста- вљајући сјајне и блиставе путоказе из земаљ- ског житија у небеско битије рођена је у селу пирков- ци, код лопара у републици српској и, као деветнаесто- годишња девојка се досели- ла у београд, где је ступила у брачну заједницу са сво- јим покојним супругом сте- ваном, са којим је изродила сина драгана и кћер драга- ну од сина и снахе драгане доцније је дочекала и троје дивне унучади: алексу, та- мару и лену један од кључних моме- ната у духовном животу ове, заиста, велике жене и делат- не хришћанке, био је прера- ни губитак кћери драгане, која се упокојила као два- наестогодишња девојчица 1995 године господње ако бисмо парафразирали речи молитве светом цару-мученику и страсто- терпцу николају ii, могли би смо да кажемо да господ на њу попусти горке скрби, испитујући је као злато у огњу а ова, благочестива сестра наша хаџи цвијета не клону и не предаде се душегубном унинију, већ, како вели акатист истом светом сверуском цару, приневши плодове побожног трпљења приносаше све нова и нова уздарја пред престо владике васељене и, заиста, безбројни су плодови њене пла- мене вере, коју овај ужасни губитак не само да није угасио, већ је још више распламтио из тог духовног опита рођене су и две збир- ке њене духовне поезије: небеско откри- ће – духовно надахнуће (2003) и марија (2012), које су штампане у штампарији српске патријаршије читав живот наше драге покојнице био је црква и обојен потребом за непре- станим саможртвеним слу- жењем цркви, потребитима и нишчима заиста, и без и најмањег преувеличавања, неизбројна су доброчин- ства и приноси њени, које је приносила пред олтарима многих српских манастира и цркава нарочито се стара- ла и непреклоно бринула и трудила да допринесе укра- шењу и унапређењу њене парохијске цркве – храма светог луке у кошутњаку помажући и украшавају- ћи црквена здања, она је учинила себе жи- вим храмом бога живога ходочаствујући светињама у светој земљи и по безбројним светињама србије, грчке, румуније и другух земаља, она је утврђивала и утабавала стазу спасења, којом је настојала да поведе и мно- насловна страна књиге „марија“ 52 3 / 2019 ге друге, како мирјане, тако и клирике, који- ма је била енергични, упорни и неодустајни помоћник обдарена пламеном побожношћу, оргом- ном љубављу за свету цркву христову, негор- дељивим, ненаметљивим, али и делатним ро- дољубљем, она никада није могла да остане глува на вапаје потребитих, сиротих и од сви- ју презрених заиста и заиста, постала је и до саме кончине своје остала је духовни следбе- ник светог оца нашег николаја мирликијског чудотворца, своје возљубљене крсне славе наиме, речи које је свети николај охридски и жички изрекао за светог николаја мирликиј- ског, великим и непрестаним духовним стара- њем и подвизима њеним, у потпуности се мо- гу односити и на неумрлу и велику свечарку његову, блажене успомене хаџи цвијету ђор- ђевић: брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч господњу: „да не зна ле- вица твоја што чини десница твоја“ (мт 6, 3) вечан ти спомен, блаженства и вечног спо- мена достојна, сестро хаџи цвијето! у име братства и парохијана храма светог луке у кошутњаку ђакон хаџи ненад м јовановић хаџи цвијета код храма светог луке у кошутњаку време зна (поучна прича) некада давно, на земљи је постојало острво, на којем су живеле све духовне вредности али једном су оне приметиле, да острво полако тоне под воду све вред- ности су се укрцале на своје бродове и от- пливале на острву је остала само љубав она је чекала до последњег тренутка, а када више ничега није било – и она је по- желела да оде са острва тада је она позвала богатство и пита- ла да дође на његов брод, али богатство је одговорило: „на мом броду има много драгоцености и злата, за тебе овде нема места“ када је поред ње пловио брод туге, она је и тугу питала исто, али одговор је био: „извини, љубави, ја сам толико тужна, да ћу заувек остати у самоћи“ тада је љубав видела брод гордости и питала је за помоћ, али она је одговорила да љубав нарушава хармонију на њеном броду поред је пловила радост, али она је била тако заузета весељем, да није ни чула по- зиве љубави тада је љубав сасвим пала у очај али одједном је чула глас негде позади: „хајде, љубави, ја ћу те повести са собом“ љубав се окренула и видела старца он ју је до- вео до копна, и када је отпловио даље, љу- бав је схватила, да је заборавила да пита за његово име тада се она обратила спознаји:– реци ми, спознајо, ко ме је спасио? ко је био тај старац? спознаја је погледала на љубав:– то је било време– време? – упитала је поново љубав – али зашто ме је оно спасило? спознаја је још једном погледала на љу- бав, а потом у даљину, куда је отпловио старац:– зато што само време зна, колико је у животу важна љубав превела са руског: дајана лазаревић мај / јун 2019 53 хришћанска аскетика свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? схиигуман авраам (реидман) о сећању на смрт и изненадној смрти са руског превео: небојша ћосовић сећати се смрти – то је насушна потреба сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души а то се догађа када почнеш маштати како доспеваш у рајске обитељипа се упутиш да шеташ по рајском врту и гледаш, - приђе ти змија и каже ти исто што је рекал и еви, и тиме се све оконча овакво маштарење у духовном животу је неизмерно штетно, оно је пут ка прелести а замишљање вечних мука, адских тамница и сл, за неприпремљене људе, који немају духовне снаге, може бити и повод за очајавање код преподобног исаака сирина имају следеће речи: „прва мисао, која по човекољубљу божијем улази у човека и руководи га ка спасењу, јесте мисао о изласку из ове природе“ свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? неверујући људи се плаше смрти за њих је смрт – ишчезавање, зато се они, имајући привезаност за земни живот, старају да с једне стране на све начине обезбеде себе, а с друге да се уопште не сећају будуће кончине но такво тобоже благоразумно одношење према смрти приводи супротном резултату – безизлазном очајању и ово је потпуно закономерно, зато што се иза овог „животно- радосног“ нежељења сећања на своју смрт скрива нежељење размишљања на свој вечни удео такви људи се често читавог живота веселе на необичан начин њихово весеље је у ствари „пир за време куге“, како је то описао пушкин они пију, једу, измишљају свакојаке разоноде, да се не би подали мраку, који царује у души, да не би остало ниједног слободног тренутка да се обрати пажња на себе а све њихове забаве и неуздржано весеље – управо су признак најдубљег унинија, очајања ово је онај најстрашнији вид унинија, када човек не види ни само униније, када се он већ погрузио у њега наглавачке и као да је утонуо у њему сећајући се смрти, вечности, човек скида са себе копрену унинија и почиње да се односи према свему другачије – трезвено неправилан однос према смрти је у извесној мери својствен чак и нама хришћанима ми знамо да је потребно да се стално сећамо своје кончине, али нама је страшно да имамо такву трезвеност фактички, ми се сви налазимо у стању прелести: без обзира на потпуну очигледност тога да ћемо сви умрети, ми сви живимо као бесмртни чак и у дубокој старости људи одгурују тренутак смрти све даље и даље они не мисле о своме скором прелазу у вечност, док само ватрено желе да продуже овај земаљски живот 54 3 / 2019 хришћанска аскетика дакле, сећати се смрти – то је насушна потреба за сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души постоји много начина да се стекне сећање на смрт има такав вид духовне делатности, богомислије, чијим је једним од предмета размишљање о смрти многи подвижници су се занимали овим делањем – представљали су себи, како ће умирати, шта ће бити после смрти, пролажење кроз митарства, вечна адска мучења они размишљају о свему наведеном врло детаљно, и са овим циљем посећују гробља, гробнице неки су мислили на вечна небеска добра, блаженства, и све ово такође има однос према загробном животу и покреће човека на покајање преподобни нил сорски саветује да се ради стицања сећања на смрт сетимо оних људи, који су умрли изненада, својих успоших ближњих, пријатеља међутим, ово такође није наша мера: таква сећања могу унеколико оживети у нама сећање на смрт, али ништа више често срце бива услед одсуства благодати толико окамењено, да чак и боравак поред гробова оставља човека безосећајним на пример, гробари или радници у мртвачницама свакодневно виде много пута пред собом људску смрт, али их ни то никако не побуђује на размишљање о вечности многи од њих чак западају у цинизам постоје џелати, убице, који се односе врло равнодушно према смрти војници у рату се чак привикавају на погибије својих блиских другова – човек се некако на све прилагођава, - и то га не наводи увек на мисао о вечности а има и подвижника, који можда уопште и не виде људе, ни људску смрт, али су потпуно погружени у сећање на смрт ствар није у томе, да ти пребиваш међу предметима који подсећају на смрт, већ у томе да твоја душа буде настројена на одређени начин истинска врлина сећања на смрт није толико сећање на саму смрт, колико жив предосећај тога шта ће бити после ње верујући човек се не боји смрти зато што она представља за њега нестајање, него зато што је она двер после које се отвара потпуно нова, страшна област страшна, како из разлога, што је загробни живот за нас недокучив и стран, тако и због тога што не знамо какав нас удео чека: вечно блаженство или вечна мука но, неопходно је имати веру, да би само подсећање на чињеницу смрти побуђивало у нама тако живо осећање вечности што је код хришћанска аскетика мај / јун 2019 55 човека дубља вера, тим више се он почиње бојати смрти, не као смрти, већ као суда над својом душом од чега се ова вера продубљује у човеку? ако се демон неверја изгони, по речима спаситеља, постом и молитвом, вера се укрепљује такође постом и молитвом зато стварно сећање на смрт, истинско, дубоко, нешкодљиво, потиче из молитве у стварној, пажљивој, искреној молитви човек се умом дотиче вечности, и од овог осећања се код њега не може не појавити сећање на смрт постоје и други извори окрепљивања вере: читање светоотачких књига, светог писма, посебно јеванђеља ма колико то могло де- ловати чудно на први поглед, врлина сећања на смрт се врло ојачава од пажљивог и честог (обилног) читања јеванђеља, пошто ништа не може даровати човековој души веру у таквом степену, као јеванђеље међутим, чак само је- ванђеље ће остати за хришћанина мртво, ако од молитве, то јест од дејства благодати душа у њему не почне оживљавати боље је и благоразумније од свега сјединити сећање на смрт са молитвом исусовом, као што каже преподобни јован лествичник код њега имају овакве дивне речи: „неки прослављају више сећање на исуса, то јест молитву, а неки сећање на смрт, а ја прослављам две природе у једном лицу“ заједно оне делују као једна врлина и када нам успе да сјединимо сећање на смрт и молитву исусову, тада ћемо увидети обилне плодове овог делања можда сам ја човек врло типичан за наше време, у смислу окамењеног неосећања, али ћу из свог искуства – негативног искуства – рећи, да без молитве исусове на мене није ништа деловало шта ја све нисам пробао, али ме је само молитва исусова чинила пријемчивим за нешто духовно, а све остало без молитве ми није помагало зато ја и вама саветујем да се не занимате посебно размишљањем о смрти и посебно молитвом, то јест да не посвећујете специјално неко време размишљањима о смрти боље је за време свога молитвеног правила посебно принуђавати себе, по могућности, на сећање на наш излазак из овог живота зашто ја кажем: по могућности? зато што човек не може извући из себе оно чега још нема у њему зато би у погледу сећања на смрт било правилније рећи не „принуђавати“ – треба себе принуђавати на пажљиву молитву, - већ „настројити се у том правцу, тражити ово“ и ако се од дејства молитве у вашем срцу почне јављати и развијати сећање на смрт, онда ћете знати да је то правилно у овом случају и молитва задобија необичну снагу и искреност, и сећање на смрт у исусовој молитви чини се иако безизражајно, али врло делатно шта значи „безизражајно“? ја сам већ говорио, да се од богомислија, од размишљања о вечним мукама или вечном блаженству у нама може развити маштарење а сједињено са молитвом сећање на смрт присуствује као некакво осећање, које нема чак неког конкретног израза овде нема представа о ковчегу, или о распадању тела, или о митарствима, или о вечним мукама и томе слично – све ово одвлачи од молитве овде је само предосећање тога, да ћеш ти једном прећи у вечност, прекорачити праг овог живота и ми би требало да са једне стране себе принуђујемо на то, развијамо у себи овакво сећање на смрт, а с друге стране ако се демон неверја изгони, по речима спаситеља, постом и молитвом, вера се укрепљује такође постом и молитвом зато стварно сећање на смрт, истинско, дубоко, нешкодљиво, потиче из молитве хришћанска аскетика 56 3 / 2019 да схватимо да у пуној мери оно долази човеку заправо од молитве исусове, од господа – не толико од сопствених напора, колико од дејства благодати христове ако се ми будемо упињали да стекнемо сећање на смрт сопственим напорима, без молитве, онда то може постати за нас само глумљење врлине човек је тако лукаво биће, да ће он наћи пролаз за себе, да би и при размишљањима о смрти живео спокојно он ће мислити о покојницима и митарствима, а његова душа ће бити пуста и сува као што сам већ рекао, страшно је гледати трезвено на свој живот и смрт нико неће сам себе да мучи и таквом човеку се може чинити да је стекао врлину сећања на смрт, док се у ствари он неће истински, озбиљно плашити за своју вечну судбину стварни страх од смрти долази онда када оживи срце само онда када се „сударимо“ са вечношћу у молитви, може на нас деловати и сећање на нечију изненадну смрт или учење светих отаца о митарствима и појединачном суду сами православни догмати о васкрсењу из мртвих, о посмртној плати оживљују за нас само онда, када ми сами стекнемо свој, иако и незнатни опит познања вечности по моме мишљењу, савремени човек се толико излагао, развратио, искварио, да ће се без молитве, без енормног уздања и наде у свему до ситница, не на себе, већ на бога, он неизоставно запетљати, у том погледу, и око сећања на смрт зато је боље стицати сећање на смрт пре свега у молитви исусовој, а другим средствима – размишљањима, созерцањима догађаја који су повезани са смрћу или сећањем на њих, читањем ових или оних светоотачких књига, јеванђеља – појачавати га можда ово тврђење није увек правилно и постоје други случајеви (несумњиво, људи иду ка спасењу различитим путевима), али ми се пут који сам описао чини најбезопаснијим, посебно за нас људе горде, лукаве и како често бива, без постојаног духовног руковођења дакле, потребно је да бирамо најпростије путеве и како би рекли свети оци: непадајуће – то јест оне, на којима је вероватност пада најмања јунски драгуљи процвета јабука, вишња и шљива, ал’ брзо попану латице њене, к’о кад се љубав снажно излива, па потом у хладне удари стене од зиме до јуна чекам ја липу да баци ме увис цвастима својим на срцу к’о печат ми остави слику, к’о свећа под златастим грањем стојим дрвеће цветно тако ме рани, дивоту своју к’о кошуљу збаци; ал’ бела рада, маслачак бајни, дуго ме, дуго по пољима прати кроз јунско јутро стазом прођох, умивене смеше се раде беле ка престолу радости срца дођох, где све би жеље ту радост хтеле сад смешим се јуну к’о беле раде, са птицом певам песму о цвећу, које ми пробуди заспале наде; у јунске драгуље претварам срећу бундевин цвет к’о чежња, к’o море, к’о дечји сан, к’о дуга посред кише, започне тако мени дан кад бундевин цвет мирише у срцу моме лудом и тесном, све црне облаке збрише на путу горком и неизвесном, лакше се хода и дише нестварно љубак, танан и мек, мами ме да му се враћам миомир тај је за мене лек, а коме ту цену да плаћам? ономе који све те лепоте и сваки смисао стварима даје из њега извиру најслађе ноте, по земљи и мору склад боја траје гордана мајкић мај / јун 2019 57 хришћанска књижевност неке од најтеже разумљивих богословских истина слепа живана успешно је преточила у песму гусларка слепа живана, о крсној слави др ђорђе вуковић скупљајући народне песме, вук стефано- вић караџић срео је између децембра 1814 и јуна 1815 године слепу гусларку жи- вану антонијевић вук је записао да је она била родом из србије и да је од ње чуо шест песама на основу стилске анализе, истражи- вачи сматрају да је караџић касније записао још десетак њених песмама била је најбољи вуков женски певач са искреном љубављу и дужном пажњом вајала је ликове својих ју- нака у десетерцу доста је путовала, чак у бу- гарске крајеве, а опевала је и наше народне јунаке из приморја радо је поучавала друге надарене жене да певају уз гусле упокојила се 1828 године у земуну, у дому своје учени- це, слепе јеце (јелисавета марковић) слепа живана је у својим песмама негова- ла духовну нит, коју досадашњи истражива- чи нису довољно нагласили посебно су зна- чајне њене песме посвећене прослављању крсне славе песма како се крсно име служи говори како је цар душан сазвао бројне го- сте на славу – свете арханђеле међу гости- ма било је дванаест владика, четири про- игумана и триста свештеника бројношћу духовника слепа живана само наглашава духовну величину и значај ове светковине на позив хришћанске господе, цар душан одступа од обичаја да служи госте и седа са њима за трпезу, како би и сам био послу- жен од слугу у том тренутку је један стари калуђер имао визију: док је цар стајао и по- служивао госте, свети арханђел му је стајао на рамену како је цар засео за софру, свети арханђел се расрдио, ударио крилом цара по образу и изашао из двора ово мистично виђење растужило је калуђера и он је запла- као то су приметиле друге званице и питале га за разлог проливања суза калуђер им је открио тајну, па су се дворани уплашили и упозорили цара на учињени грех и сам цар се уплашио од овог виђења, па је замолио сва присутна духовна лица да се са њим по- моле богу и арханђелу три дана и три ноћи су трајале службе и бденија док се св ар- ханђел није смиловао и опростио грех, јер цар није ни метанисао ни подигао здравицу, а већ је сео за сто са гостима на овом месту, слепа живана открива су- штину греха који заборавља духовну стра- ну славе (метанисање, узношење похвале) и свођење обичаја на чисто овоземаљску ди- мензију (на гозбу и дружење са званицама) то је унеколико понављање првобитног гре- ха грех се, то је познато из светоотачке ли- тературе, најбоље види духовним очима, као што то у песми види стари калуђер, и не види се одмах у свом материјалном испољавању тако је неке од најтеже разумљивих бого- словских истина слепа живана успешно пре- точила у песму у другој песми ко крсно име слави, оном и помаже, живана опева војводу тодора који је допао тамнице, а слава му се приближила војвода је једва намолио стражара да га пу- сти у чаршију да припреми славу, уз обећа- 58 3 / 2019 хришћанска књижевност ње да ће се вратити тодор нуди трговцима све што има да прода (позлаћене ножеве), а најбољу цену добија од трговца који мисли на бога и брине за своју душу новце је од- мах распоредио: дукат за хлеб, дукат за пиће, дукат за ђаконије и свеће, а последњи дукат намењује својим сапатницима у тамници војвода се храбро враћа у свој затвор и при- ређује славу, а онда му стиже ненадани гост то је његова слава, свети ђорђе, који при- кривено наступа, да би му указао да су врата од тамнице широм отворена и којим путем да бежи како марко слави летњег св ђорђа опева- но је у песми турци у марка на слави он је сазвао бројне званице за крсну славу („све- то“ – живанин израз, прим аут) прва софра је постављена за дванаест владика, друга за хришћанску господу, а трећа за ниште и убо- ге док марко послужује прва два стола, тре- ћи сто опслужује његова жена јелица, а мајка носи ђаконије док слава тече, турци наваљу- ју на двор, разваљују врата и пребијају слугу који брани приступ двору марко, као прави јунак је спреман да улети у бој са њима и за то се извињава гостима, али га мајка у зад- њи час одвраћа мајка опомиње сина да не пролива крв, јер им је данас крсна слава и опомиње га на обавезу да нахрани гладне и напоји жедне, који им дођу на овај дан у го- сте марко је прихватио мајчин савет, мада тешка срца он угошћава турке, али им зато скупо наплаћује то јело, јер треба слуги да плати мелеме праведно кажњени због нару- шавања славе, турци одлазе од овог јунака, јадајући се једни другима колико су се много истрошили код марка на слави мотив славе налазимо и у песми марко краљевић и мина од костура на позив цара бајазита, марко одлази у поход на град окан са њим је побратим алил-ага, који је опеван у другој песми (марко краљевић и алил ага), за коју се поуздано зна да је живанина за вре- ме опсаде, марку је дошло време да обеле- жи крсну славу и он пита цара за допуштење да је прослави противничка војска схвата да нема марка и одмах наноси те- шке губитке бајазитовој војсци цар позива марка, али он поручује да није још подигао сла- слепа живана је у својим песмама неговала духовну нит, коју досадашњи истраживачи нису довољно нагласили посебно су значајне њене песме посвећене прослављању крсне славе мај / јун 2019 59 ву, нити је прославио и другога дана турска војска трпи губитке, али марко поручује ца- ру да мора да угости кумове и пријатеље тек трећег дана марко се враћа у војску и креће у борбу у међувремену, стиже вест да је ми- на од костура похарао његове дворе и отео му жену марко је одлучио да избави супру- гу, али је прво одлучио да иде на ходочашће „марко оде светој гори славној, – причести се и исповједи се, – јер је многу крвцу учи- нио“ тек тада, покајан, ослобођен на испове- сти од греха и потом причешћен, марко се одлучује на нов подвиг тако је ова необична гусларка певала и прослављала крсну славу мада вук није ближе забележио њено порекло, на родни крај указује једна њена песма у песми љу- тица богдан и војвода драгија, описано је како је војвода отишао на језеро у лов на утве златокриле (ждралове), док је његово одсуство искористио слуга, љутица богдан, да украде коња у потери гине војводин брат манојло, али и слуга богдан у песми се помиње да је драгија сахранио брата ма- нојла код своје палате, што би говорило да је ту била дворска црква у предању он ва- жи и за заповедника ваган града за војво- ду се везује и настанак места драгијевица (код осечине) код старог каменог моста у драгијевици постоји локалитет који народ назива „врат(а)оца“, где су била врата која би се затварала и устављала реку, па би на- стајало језеро једно од оближњих брда на- зива се и данас ждралово брдо у том крају постоји и село љутица које приповеда да је од њих потекао слуга богдан очито је да је живана дуже боравила у овом крају, а мо- жда у њему и рођена, чим је знала за сва та предања доскора је војвода драгија сма- тран за митску личност, док није откривено да је постојао војвода драгиша он је пра- тио светог деспота стефана лазаревића на преговоре у тату поводом питања наслеђа српског престола (1426 год) кад се угарски краљ сложио са избором ђурђа, потписан је уговор у тати поред деспота стефана и утицајна властела се потписала, а међу њи- ма и војвода драгиша у генерацији касних модерниста и првих авангардиста, на српској књижевној сце- ни стасалој у првим годинама након великог рата посебно место заузима драгиша васић јављају се тад и милош црњански, растко петровић, момчило настасијевић, станислав винавер и многи други било је то „једно ново поколење“ које је прошло многе ратне стра- хоте међу њима је било доста оних који су до краја поделили судбину српског народа, о чему након рата остављају и верна сведочан- ства то сведочанство за разлику од модер- ниста и реалиста, нова генерација подупрта европским поетским струјањима доноси на посебан начин импресионисте сад смењују експресионисти, пуки доживљај и опажај сад мења ново осећање живота оно што је оспо- равани владислав петковић дис наговестио у последњим стиховима своје „тамнице“ (да осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода и да слушам биће у дух мој у свему како моћ- но спава), отелотворило се након искуства рата и свих страхота које је нова генерација прошла тај заокрет односи се на комплетну традицију, али никако не значи да се не ус- поставља нова религиозност која сад сме- њује стару тако црњански у „лирици итаке“ пева: о балши и душану силном да умукне крик властела, војводе, деспоте беху срам хајдучкој крви нек се ори цик убици диж’те видовдански храм винавер и други исмева- ју испразну религиозност и традицију својих претходника, а религијски мотиви добијају нова, експресивна и потпуна значења у првим годинама након рата романом „црвене магле“ у ком се приказује искуство преласка преко албаније и изгнанства јед- ног народа, али и својом збирком прича „утуљена кандила“ (1922), јавља се на књи- жевној сцени и драгиша васић „утуљена кандила“ доносе пет прича чији су наслови „у гостима“, „ресимић добошар“, „реконвалесценти“, „авети у лову“ и „у пра- зном олтару“ већ првом причом чији је други наслов парафраза песме душана васиљева „човек пева после рата“, васићев јунак, да- кле, прича после рата прича оно што је ви- део, прича о судбинама својих другова међу хришћанска књижевност хришћанска књижевност 60 3 / 2019 којима једну посебно истиче наратор, одно- сно писац, приказује пропаст једне породице и друштва у годинама после рата посебно обележје оваквим јунацима васићеве прозе дају социјални елементи који прате живот у новонасталој држави, даје се контраст пред- ратног живота и моралне и економске пусто- ши након рата тешко је у таквом амбијенту успоставити нови живот који би имао утеме- љење у чврстој религиозности и друштвеном окружењу које је психолошки ослабљено, међутим, управо у том и јесте она наративна одлика драгише васића и његове генерације у тим празнинама, дугим ћутањима и зами- шљеностима његових јунака, у нервози јед- ног озбиљног психолошког ишчашења, где ју- наци своју бол лече у кафанама опијајући се, као симболи нове наде у будућност јављају се торњеви цркава, јавља се крст: кад сам по- гледао кроз прозор и спазио велики жут крст на цркви, учвршћен на кугли исте боје, учини ми се: као да видим насмејана огромна уста над страшно отеченом гушом и било ми је пријатно да гледам у крст који се смеје, и гле- дао сам у њега задуго и радосно до раздра- ганости, не увиђајући ни најмање да таквом смеју апсолутно нема ни места ни смисла и да је он само један од необоривих доказа мога јако поколебаног душевног здравља у тим реченицама налазимо све оно што васић и његови ратни другови говоре и осећају након рата и даље кроз приче провејавају мотиви дати у контра- стима, некад посве благо, а онда оштро и отрежњујуће де- лујући на саме ју- наке ове прозе последња прича у збирци „у празном олтару“ чији глав- ни јунак пролази тортуру од стра- не власти, бивајући лажно оптужен, где увиђа да је бесми- слено противречити у једном кафкијан- ском систему, признаје све што није учинио, па ипак на крају бива пу- штен на слободу сцена у којој пуштен на слободу збраја своје ратне ране по телу и сећа се слика из ра- та и онда – дубоко у срцу, у у првим годинама након рата романом „црвене магле“ у ком се приказује иску- ство преласка преко албаније и изгнанства једног народа, али и својом збирком прича „утуљена кандила“ (1922), јавља се на књижевној сцени и драгиша васић „утуљена кандила“ драгише васића дејан војводић драгиша васић као српски официр снимљено у крагујевцу 1912-1915 (извор: wwwpogledirs) мај / јун 2019 61 коме је малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је старо, запали се од- једном жижак новог једног кандила и он ле- по осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну ра- дост највећег празника – одаје онај васкрс душе какав смо у литератури пре васића могли наћи једино код достојевског, озна- чава ново доба и веру, шта год она политич- ки представљала, па макар и комунизам, којим су се генерације даље заносиле, али пре свега веру у васкрс и васкрслог христа пишчева даља судбина након збирке прича „утуљена кандила“, књижевни и по- литички рад одају аутентичну и искрену појаву у српској књижевности између два рата био је то идеал који је васића водио кроз литературу и живот, све до политичке улоге коју је имао у оквиру равногорског покрета отпора генерала драгољуба михаиловића у току другог светског рата, због чега је ње- гов живот окончан у логору стара градишка, априла 1945 године драган лакићевић, штап светог саве: легенде, треће издање, београд: „пар- тенон“; бор: „терција“, 2018, 106 стр ; илустр ; 24 cm (илустрације предраг драговић) драган лакичевич, посох святого саввы: легенды, пер с серб, предисл и примеч и а чароты (рекомендовано к публикации издательским советом белорусской православной церкви ис б18-801-0004), минск : медиал, 2018 – 63 с – 700 экз збирка ауторских прича штап светог са- ве драгана лакићевића доживела је три издања: 2006, 2007 и 2018 године и, сва- како, успех међу читалачком публиком ка- ко је у кратком уводу навео сам аутор, наш познати књижевник и главни уредник срп- ске књижевне задруге, важно је да негујемо сећање на првог српског просветитеља, ис- тичући једну врло занимљиву мисао – да је свети сава „свима нама деда и свима унук“ не каже се узалуд да „лепа реч и гвоздена врата отвара“ у поменутој збирци ауторских прича велика пажња се посвећује управо тој благој речи, насталој услед дугог промишљања и ћутања, речи којом се слави божија свемоћ, љубав међу људима, неговање врлина (чини се, највише, мудрости) таква реч, пажљиво одабрана, топла и нежна – најјачу снагу има, покреће нас, поучава и одржава кроз живот она не „погађа“ суштину – та реч јесте суштина и она нас држи на окупу, повезује са творцем и чини нас чврстим друштвом нераскидиве везе, окупљеним око исте, неугасиве ватре ту реч носи свети сава он је српски први и најснажнији заступник пред богом а ко- лико је његова улога у српском народу ве- лика, делом видимо и у књизи „штап светог саве“ драгана лакићевића, у којој су засту- пљене ауторске приче, које наликују на ле- генде из давнина, за које би се многи наши сународници могли заклети да су истините у току овог кратког осврта обратићемо пажњу и на превод поменуте збирке прича на руски језик, објављен у минску (белору- мисионарски излог драгољуб дража михаиловић и драгиша васић, липово, 6 децембар 1942 (извор: wwwpogledirs) хришћанска књижевност 62 3 / 2019 топлина и благост речи као њена најјача снага сија), у издању медиала 2018 године књигу је превео и написао предговор и објашње- ња за одређене појмове познати белоруски слависта и србиста проф др иван чарота, а исту је за публиковање препоручио изда- вачки савет белоруске православне цркве у свом предговору, проф чарота, обја- шњава суштину српског православља, ди- скутује о значењу појма „светосавље“ и исти- че значај светитеља саве за српску историју и културу истиче и повезаност светог саве са русијом: „са руским монахом млади раст- ко се упутио на свету гору, у руском мана- стиру свети пантелејмон је примио постриг, први је србин поштован у русији; заједно са симеоном мироточивим и кнезом-муче- ником лазаром представљен је на фресци у архангелском сабору московског кремља“ професор чарота наводи и повезаност српске и белоруске културе у овом аспекту: „франциск (георгиј) скарина је, у свом ка- лендару малая подорожная книжица (1522), међу неколико имена словенских светитеља, навео и светитеља саву српскога; захарија копистенскиј у свом полемичком трактату палинодия (1621), чији садржај је усмерен против оних који оповргавају православље, помиње саву српскога као образац за подра- жавање“ такође, преводилац лакићевићеве збирке прича читаоцима саопштава и да се са заслугама и значајем светитеља саве не може упоредити ниједан други словенски светитељ евентуално, могли бисмо да упоре- дајана лазаревић миси онарски излог мај / јун 2019 63 миси онарски излог димо уживање угледа у народу, те да кажемо да, оно што је за србе свети сава, то је за бу- гаре свети јован рилски, за русе је то „игуман земље руске“ свети сергије радоњешки, а за белорусе – света јефросинија полоцка штап светога саве нас веома суптилно во- ди кроз живот светитеља, изазивајући топла и искрена људска осећања од почетка до са- мога краја прво упознајемо растка и његово дечје, чисто и невино схватање света, одбија- ње наметнутих норми понашања (инсистира се на томе да се дружио са децом из сирома- шних породица), тежио је, дакле, сиромаштву, подвижништву и богоугодништву од самог детињства у причи „крушка“ сазнајемо како је млади растко изгледао: „плавоок, као и сви немањићи, а леп, као са икона а црна ри- за чини га још лепшим“ чини се да је растко рођен да би био монах – он инстинктивно и несвесно изговара речи, које би, по свој при- лици, требало да припадају (знатно старијем) духовнику то видимо и у његовом кратком разговору са руском кнегињицом натали- јом, са којом би га родитељи радо оженили: „а мени се свиђа ваше чело, дете моје“ и сам се често чудио тим речима, али опет, враћамо се на те речи, које су од суштинске важности и одређују даљу судбу младог растка суптилно се прелази и на следећу етапу жи- вота светитеља у причи „штап светог саве“ сазнајемо да је млади монах сава још као дете волео да носи дрвене штапове, које су одрасли често крили од њега, чудећи се шта ће му то млади монах својим штапом зауставља реку, помера камен, разоружава разбојнике, али ње- гов штап у рукама других људи постаје обична, бескорисна мотка потом га срећемо у кареј- ској келији, која, по његовим речима, садржи у себи све друге келије у којима је боравио неколико прича је посвећено односу све- тог саве са вуковима: „вучја слобода“, „због чега плаче вук“, „вук божији“ и др дају се од- говори и на то, зашто се савинима називају вода, трпеза, вериге, стопа, седло, свирала и многи други предмети и топоними следи благи прелаз на приче везане за јављање светог саве после смрти кроз ве- кове он је ту, да помогне појединцу или српском народу да се избори са тешком и безизлазном, најчешће „преломном“, си- туацијом на крају збирке су и приче о си- туацијама из савременог доба: „авион за шведску“, „фреска у метроу“, „дечак и санке“, „избеглице“ итд, те изводимо неминован за- кључак да је свети сава и у 21 веку са срп- ским народом, а јавља се као идеалан срп- ски учитељ, заштитник, вођа и светитељ заиста је немогуће описати снагу ових прича – то је дубокопрожимајућа топлина, која обузима и надахњује, подстиче врлине и у потпуности покреће емоције и осваја ту исту емоцију покреће и савршени пре- вод на руски језик проф др ивана чароте, са посебним објашњењима појмова, који су посебно везани (али и специфични) за српски народ: задужбина, слава, гусле по- стижући тако потпуну јасност и приближа- вајући ове приче читаоцима са руског го- ворног подручја ова књига је још једна у низу примера по- везаности српске, руске и белоруске културе она представља својеврсно употпуњење ли- ка светог саве, јединство националних осећа- ња и прича које спајају прошлост, садашњост и будућност из свих наведених разлога, ср- дачно препоручујем читаоцима ову збирку, верујући да никога не може оставити равно- душним
... за православни мисионар: душка здравковић, православна породица молитва услед узимања медикамената и других лековитих средстава господе, боже наш, саздај лекара и раз- не лекове, како рече свето писмо, и даруј убрзо исцељење и од болести излечење! погледај милостиво на мене, грешника, опрости ми безакоња моја и грехове, ис- цели душу моју, телу дај здраве лекове, да бих, примивши милосрдну помоћ твоју, послужио тебе свакаквим благодарјима јер ти си извор исцељења, и славу теби узносимо, оцу и сину и светоме духу, са- да и увек и у векове векова, амин извор: духовни часопис „царкоўнае слова“, бр 10 (870), 2019 година, стр 5 – минск, белорусија мудре мисли о подлости: не морате да чините подвиге, довољно је да не чините подлости * ако је неко поступио подло, не вичи и не узбуђуј се ћутке изведи закључак и по- лако се удаљи * никада се не светите подлим људима једноставно будите срећни они то неће преживети (јуриј никулин, руски глумац) извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 12 (258), 2018 година, стр 3 – брест, белорусија поука архимандрита јована (крестјанкина) (1910–2006), псковско-печерски мана- стир, печори, русија ако не желите, да ваша деца пију – не- мојте пити, ако не желите, да ваша деца пуше – немојте пушити, ако не желите, да ваша деца живе у блуду – не чините блуд васпитавајте децу на примеру свог живота извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 4 (262), 2019 година, стр 3 – брест, белорусија превод: дајана лазаревић мај / јун 2019 45 питања и одговори често добијамо писма од очајних родитеља, чија су деца почела да употребљавају наркотике валаамски схи-игуман одговара наркоманија има ли наде? превод са руског: радмила благојевић први узрок ја видим два узрок који могу довести до тих резултата први, дубљи проблем је тај, да је господ открио још пророку мојсију законитост по којој деца страдају због грехова својих родитеља то јест, фактички се ради о преносу неке врсте духовне безблагодатности родитеља врло често су савремени родитељи, као неверујући, не знајући заповести божије, много сагрешили и блудом, и абортусима, и окултизмом, обраћајући се врачарама, гатарама враџбине су, или сами говорили, или су молили да им прочитају све ово се као резултат одразило на њихову децу, која су била зачета пре него што су се њихови родитељи вратили у окриље цркве и ти страшни смртни греси блуда и убистава, посебно абортуса, ће јако деловати на њихову децу! ја знам мноштво примера кад су деца, која су била зачета у законитом браку, била апсолутно психички здрава, и одрасла у добре, верујуће људе у истој тој породици, после абортуса се родило дете које се потпуно разликовало од све остале деце, која су се родила пре тог абортуса оно уопште духовно није личило ни на родитеље, ни на њихову претходну децу, његову браћу и сестре, зато што се родило после тог смртног греха ја сам то посматрао много пута и уверио се да после абортуса деца страдају веома, веома јако то јест, тај грех на неки начин пада на децу која су рођена пошто су била убијена њихова претходна браћа и сестре врачање, магија, окултизам - све је то обраћање злим духовима а демони, који улазе у људе кроз окултисте, магове, врачаре, астрологе - они у утроби мајке могу да се уселе и у дете тај демон ће бити прилично тих до одређеног узраста обично до доба полног сазревања, до пубертета а онда добијају такву снагу да је дете просто немогуће задржати други узрок други разлог је тај што, док је дете мало, оно испуњава вољу родитеља зато што себе не раздваја од њих, и не може другачије, пошто су га они просто водили, можда чак и учили у недељној школи (веронаука, прим прев), која није више од занимљиве приче о празницима, схваћене од деце као бајке о деда мразу сви знају да деда мраза нема али кад је дете мало, са 3, 4 године, оно верује у постојање деда мраза, који ће му донети поклоне кад одрасте, оно схвата да је ово само пријатна бајка, која му се свиђа оно њу не схвата озбиљно то јест, то је недељна школа за родитеље они нису формирали код детета свесни поглед на свет, то јест, такав поглед где су сви догађаји у светској историји, економији, политици, личним односима, проблеми добра и зла, живота и смрти, објашњени дубоко са хришћанске тачке гледишта често сам питао децу, тинејџере од 15 до 16 година, децу свештеника, синове 46 3 / 2019 питања и одговори свештеника: „реци ми, шта је смисао твог живота? зашто сте дошли на овај свет?“ и готово скоро сваки одрасли младић би ми рекао: „не знам!“ син свештеника то не зна! а шта рећи о другима? апсолутно неформиран поглед на свет! зна неколико молитви напамет, пошто дете има добру меморију док је мали, он није заглупљен са пуно информација, и лако памти молитве родитељи су тиме дирнути, али он ништа не разуме! зашто нам је потребна причест, зашто нам требају молитве, због чега треба да трошимо време стојећи, да мучимо своје ноге у храму? он то ништа не разуме – просто, тако раде родитељи а кад одрасте, он не налази никакве одговоре он не схвата зашто се треба уздржавати– ево, ја бих сладолед! сви једу, иду улицом са сладоледом, а мени не дају! родитељи кажу: „данас је петак, посни дан“– а зашто мени тај посни дан треба, зашто да стојим, губим време у храму два или три часа на свеноћном бденију? кад могу да читам, гледам телевизор, идем код пријатеља, играм компјутерске игре, идем у дискотеку то је много интересантније и лакше него стајати у мрачном храму, где су већина жене и то поодмаклих година а ја сам млад! шта ће то мени? дакле, други проблем је – родитељско васпитање васпитање, које се често даје на веронауци, је негативно причају се неке ствари, које дете, само што порасте, сматра за бајке имао сам прилику да разговарам са децом која су завршила православну гимназију у москви, једну од бољих– како сте ишли у храм?– били смо обавезни да идемо у храм, код нас је то уобичајено водили су нас у храм у колони– и како сте ви то доживљавали?– јесте били комсомолац некад? (пионир, прим прев), питају они мене уместо одговора– да у школи сам био комсомолац, одговарам– и са задовољством сте присуствовали комсомолским скуповима?– питање је реторичко, просто су терали цео разред да иде! ето тако су их водили на све службе! од ове деце нико није постао свештеник, и нико од њих не иде у храм чим су изашли из те гимназије, већина њих је почела да живи истим оним животом, којим су живели њихови неверујући вршњаци они, који ништа нису знали, а ови знају много ипак, код њих није формирана хришћанска свест! штавише, они настављају да живе световним животом, али од њих ће се много више тражити, зато што они знају, али ипак раде оно што заслужује казну друга варијанта је када се дете навикне на родитеље с родитељима иде у цркву, доводи га мајка, бака, а понекад и отац, ако је верујући они воде дете са собом док је мало оно не разуме како може да живи без родитеља оно нема перспективу оно је толико повезано са родитељима да ће радити све оно што они раде ако иду у храм, то ће оно природно бити заједно са њима малишан ће седети у храму на клупици или на рукама и причестиће се, мај / јун 2019 47 целивати иконице, биће крштен сви ће бити разнежени, затим ће он скупљати прилог за олтар он ће знати напамет 50 псалам, почетак јутарњих молитава ово су ми причали једни родитељи: „био је тако добар дечко, толико волео храм, целивао иконице, све би разнежио знао је напамет 50 псалам а у 14 години је рекао: „знате шта, родитељи, ако се вама допада да идете и стојите са бабама у цркви, изволите, идите сви моји другови иду у дискотеку, ја више са вама не идем, ја идем у дискотеку!“ и родитељи ништа нису могли да учине хоћу да потврдим своје речи да се греси родитеља снажно одражавају на децу, кад одрасту сећам се житија једног необичног старца посаветовао бих многима да га прочитају то је старац јона кијевски, који је умро не тако давно, 1902 године тај старац је задобио све дарове светог духа, посебно прозорљивост прозорљивост је код њега била изузетна знао је практично све о свима људи су долазили код њега, а он је већ знао како се зову, и са каквим проблемима су дошли код њега, шта се дешава код њихове куће био је то потпуно јединствен човек, чак ни међу светима и прозорљивима таквих није било много тако се, ево, присећам случаја из живота јоне кијевског дошли су код њега старији родитељи, муж и жена плачу и ридају: – наш син је почео да пије и бије нас, родитеље, не знамо шта да радимо! не можемо да га умиримо, а у детињству је био тако добар, нежан дечак, тако смо га волели, а сад је просто подивљао! – а ти, сећаш ли се када си га зачео? – пита старац – оче, па, било је пре више од 30 година, не сећам се – подсетићу те, био је велики петак, васкршњи пост! ти ниси нашао друго време за то? ето, зато је твој син сада такав молим вас, то је потврда! старац је ова два супружника видео први пут у животу и оно чега се они нису сетили, сетио се он по откровењу духа светог а узрок тога што се десило са њиховим сином у зрелом узрасту, што је постао демонизован, почео да пије, почео да туче своје родитеље, испоставило се да је било то што они, будући да су били хришћани и знали шта је велики пост, ипак се нису уздржали већ су нарушили у брачном животу правила свете цркве и на велики пост зачели дете, уз то и на страсну седмицу сада, ако ми израчунамо рођендан неког човека код кога све иде наопако, девет месеци, и утврдимо да је био зачет у неком посту - или божићном, или великом, петровом посту или успенском посту, то оставља одређени печат на тај начин, последице греха одражавају се на деци каква је главна последица? за родитељске грехе - деца губе благодат зачињући дете, родитељи предају њему, своме сину, својој ћерки, само оно што имају сами ако немају благодати, то они ништа њему неће ни предати а ако она постоји биће пренета на дете, као што је било, на пример, код родитеља јована претече, о коме је речено да је од „утробе материне био испуњен духом светим“ то је рекао архангел гаврило оцу његовом, „родиће твоја жена сина, и духом светим испуниће се још из утробе матере своје“ узмимо за пример родитеље светог николаја чудотворца верујуће, благочестиве родитеље, и погледајмо кога су родили или ћемо погледати родитеље василија великог, родитеље преподобног сергија радоњешког – схимонаха кирила и марије, прослављених од стране наше цркве или родитеље пророка самуила и тако даље, и тако даље, можемо настављати овај списак видећемо родитеље који су нагомилали благодат духа светога, стицали духа светога својим побожним животом, милосрђем, љубављу према ближњима они су предавали деци оно што су стекли и родили су децу која су била „освештана у утроби матере своје“ што се тиче сергија радоњешког, добро се сећате кад је била божанска литургија, а његова мама је била носећа он је повикао још у утроби мајке на херувимској песми, кад је свештеник подигао руке и обратио се богу ради силаска духа светог а беба је тада три пута учинила исто у утроби мајке - прославила питања и одговори 48 3 / 2019 је бога то јест, он је био освештан у утроби своје мајке духом светим! исто тако је тачно да је могуће добити и дух демона, такође у утроби мајке, због грехова зашто? зато што, ако је мајка извршила смртни грех, на пример блуд или убиство претходне бебе, онда је у њу ушао нечисти дух и у утроби њеној, он ће ући у дете које је она зачела ето, ту ће бити проблема чим оно одрасте, почињу страшне промене на горе и ево, мајка је пришла христу она је поверовала, а син је почео да пије или постао наркоман, или је постао блудник наравно, мајка је у очајању свака мајка жели, овде и сада, да добије брзо исцељење и ево, они трче код стараца, којих сада фактички нема, покушавајући да добију нечије молитве дете, пак, наставља да живи свој греховни живот родитељи почињу да очајавају, чупају косу, ударају главом о зид упадају у стање страшне униније, које је потпуно непродуктивно и води, напротив, у још горе стање и мајке и сина овде прво треба разумети узрок наравно, ако је мајка пришла искрено христу, она се одавно покајала али, потребна је још и епитимија, треба молитвама тражити опроштај овог греха и не очекивати да се може брзо оздравити то је дуготрајан процес он може ићи све до краја живота родитеља ја знам за случај кад је „исправљање“ детета дошло после смрти родитеља, који су се молили за то дете, али нису видели резултате свог живота при том нису очајавали, покушали су да се моле до смрти и тек после њихове смрти, чудом божијим, то дете је пришло христу, или му се вратило, ако га је некада знало и постао је православни хришћанин, престао је да пије и избавио се од наркоманије потребне су деценије духовног рада родитеља који се моле, и добрим делима покривају своје мане, своје грехе брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! то је најгора варијанта, она ничему не води треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ имам у виду она места где се иде на ходочасничка путовања, тамо увек дајте имена за помињање 40 дана, за „неусипајушчи“ псалтир, за помињање годину дана, и тако даље то јест, тражите да се моле за вас у манастирима, у храмовима и сами, наравно, из корена мењајте свој живот ако родитељи не промене живот, ако не постану истински хришћани, неће моћи да измоле своје дете чекати да неко учини за њих брзо исцељење, неки старац, као стари хотабич, на један, два, три сећате се? ишчупао је из браде длачицу, рекао: „крек, кребс, рекс“ и читаве тоне бомбона су падале са неба то не треба очекивати, то се неће догодити потребан је дуготрајан рад, на првом месту над самим собом, а истовремено и постојана молитва за наше заблудело дете извор: сајт валамскг манастира: https://valaamru/publishing/91510/ брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ питања и одговори мај / јун 2019 49 хришћанство и психологија у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко кажњавање не може довести до проблема у васпитавању деце аргументи за и против физичког кажњавања деце физичко кажњавање деце из угла православне психологије виктор вицановић средином апри- ла текуће годи- не донет је закон о забрани физич- ког кажњавања деце тумачи и бранитељи овог закона обја- шњавају да он нема репре- сивни карак- тер, у смислу к ажњав ањ а р од ит ељ а или одузи- мања де- це, већ да се ради о т о м е да роди- тељи који примењују овакав вид васпитања треба да прођу, у центрима за социјални рад, едукаци- ју за примену ненасилних облика васпитања један од најважнијих разлога због чега је донет овај закон заснива се на психолошкој аргументацији да физичко кажњавање у ра- ном узрасту ствара агресивне моделе по- нашања код деце, која она затим преносе и испољавају у свом социјалном окружењу (вр- тић, школа) у том контексту, овај закон, гене- рално, треба да утиче на смањење насиља код младих, као и у друштву у целини наводе се такође и неки други разлози на пример, да физичко кажњавање утиче на формирање негативног односа деце према родитељима, односно да овакав облик вас- питања доводи до фрустрираности детета, што може да утиче на његов укупан психоло- шки статус и нормално функционисање са друге стране, критичари овог закона имају своје аргументе први, можда најсла- бији, јесте аргумент политичке природе, по коме је овај закон наметнут „одозго“, у пакету свих осталих закона које држава србија мора да усвоји како би, можда, једног дана, постала чланица европске уније да- кле, овај закон није донет „изну- тра“ као резултат препознате и дефинисане унутрашње по- требе српског друштва у ре- 50 3 / 2019 хришћанство и психологија шавању проблема васпитања деце, него има, пре свега, политички карактер у законодав- ном приближавању европској унији други аргумент је, чини се, нешто јачи увид и доказивање да се у породици приме- њује физичко кажњавање за многе има орве- лијански призвук постављају се различита питања: одакле држави право да се меша у породичне односе? да ли се тиме нарушава приватност породичног живота? због чега држава мисли да има већа права и одговор- ност у васпитавању деце од самих родитеља? трећи аргумент је усмерен на формулацију да је свако физичко кажњавање деце забра- њено то значи да се искључује могућност да у васпитавању деце родитељи могу, рет- ко или понекад, користити и најблажи облик физичког кажњавања да се ова забрана од- носи на перманентно, систематско и грубо (брутално) физичко кажњавање, вероватно је да би за већину људи она била прихватљи- ва и оправдана међутим, њена једнострана и искључива формулација указује на једну другу крајност, а свака крајност је потенци- јални извор проблема то нас доводи до четвртог аргумента који из угла православне психологије има посеб- ну тежину искључивост у забрани сваког об- лика физичког кажњавања може имати за по- следицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању верницима три монотеистичке религије добро је позната реченица из ста- рог завета: „почетак мудрости је страх божи- ји“ мудар човек има страх у себи да не учини нешто погрешно то није ни животињски ни неуротични страх, већ опомињући страх да се не учини нешто супротно закону божијем или моралном закону друштва до тог стра- ха долази се правовременом, одмереном и образложеном казном, укључујући и физич- ку казну инсистирање заговорника овог закона да се примењује само модел васпитања који се заснива на објашњавању, награђивању или вербалном укору као највећој казни, неће постићи онај тренутни и дубински, помало драматични и болни ефекат физичке казне, односно онај ефекат који доприноси трајном и дубинском изграђивању васпитног страха као корективног механизма православни духовници, попут светог пајсија светогорца или старца тадеја, нису имали негативно мишљење о физичком ка- жњавању деце отац тадеј је дозвољавао да се деца у извесним ситуацијама благо физич- ки казне, али то је посебно наглашавао, увек из љубави и са објашњењем због чега се ка- жњава дакле, у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко ка- жњавање не може довести до проблема у васпитавању деце провуцимо све претходно речено кроз филтер–питање једне реалне животне ситу- ације ако дете узраста између 3 и 4 године стално покушава да се попне на отворени прозор и погледа доле, да види шта се де- шава, у стану на седмом спрату, да ли ће ро- дитељи тог детета, заговорници ненасилног васпитања, и даље покушавати да му објасне зашто то није добро или ће предузети неке друге мере? искључивост у забрани сваког облика физичког кажњавања може имати за последицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању мај / јун 2019 51 сећање помажући и украшавајући црквена здања, она је учинила себе живим храмом бога живога о уснулој добротворки храма светог луке у кошутњаку хаџи цвијета ђорђевић одшкринула је рајска врата и ушла у незалазну радост господа свога и бога нашега, разменивши се светом у својој 64 години земаљског живота, 20 марта 2019 године господње као и много пута до сада, утабала нам је стазу, којом ћемо сви поћи у своје време, при томе нам поста- вљајући сјајне и блиставе путоказе из земаљ- ског житија у небеско битије рођена је у селу пирков- ци, код лопара у републици српској и, као деветнаесто- годишња девојка се досели- ла у београд, где је ступила у брачну заједницу са сво- јим покојним супругом сте- ваном, са којим је изродила сина драгана и кћер драга- ну од сина и снахе драгане доцније је дочекала и троје дивне унучади: алексу, та- мару и лену један од кључних моме- ната у духовном животу ове, заиста, велике жене и делат- не хришћанке, био је прера- ни губитак кћери драгане, која се упокојила као два- наестогодишња девојчица 1995 године господње ако бисмо парафразирали речи молитве светом цару-мученику и страсто- терпцу николају ii, могли би смо да кажемо да господ на њу попусти горке скрби, испитујући је као злато у огњу а ова, благочестива сестра наша хаџи цвијета не клону и не предаде се душегубном унинију, већ, како вели акатист истом светом сверуском цару, приневши плодове побожног трпљења приносаше све нова и нова уздарја пред престо владике васељене и, заиста, безбројни су плодови њене пла- мене вере, коју овај ужасни губитак не само да није угасио, већ је још више распламтио из тог духовног опита рођене су и две збир- ке њене духовне поезије: небеско откри- ће – духовно надахнуће (2003) и марија (2012), које су штампане у штампарији српске патријаршије читав живот наше драге покојнице био је црква и обојен потребом за непре- станим саможртвеним слу- жењем цркви, потребитима и нишчима заиста, и без и најмањег преувеличавања, неизбројна су доброчин- ства и приноси њени, које је приносила пред олтарима многих српских манастира и цркава нарочито се стара- ла и непреклоно бринула и трудила да допринесе укра- шењу и унапређењу њене парохијске цркве – храма светог луке у кошутњаку помажући и украшавају- ћи црквена здања, она је учинила себе жи- вим храмом бога живога ходочаствујући светињама у светој земљи и по безбројним светињама србије, грчке, румуније и другух земаља, она је утврђивала и утабавала стазу спасења, којом је настојала да поведе и мно- насловна страна књиге „марија“ 52 3 / 2019 ге друге, како мирјане, тако и клирике, који- ма је била енергични, упорни и неодустајни помоћник обдарена пламеном побожношћу, оргом- ном љубављу за свету цркву христову, негор- дељивим, ненаметљивим, али и делатним ро- дољубљем, она никада није могла да остане глува на вапаје потребитих, сиротих и од сви- ју презрених заиста и заиста, постала је и до саме кончине своје остала је духовни следбе- ник светог оца нашег николаја мирликијског чудотворца, своје возљубљене крсне славе наиме, речи које је свети николај охридски и жички изрекао за светог николаја мирликиј- ског, великим и непрестаним духовним стара- њем и подвизима њеним, у потпуности се мо- гу односити и на неумрлу и велику свечарку његову, блажене успомене хаџи цвијету ђор- ђевић: брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч господњу: „да не зна ле- вица твоја што чини десница твоја“ (мт 6, 3) вечан ти спомен, блаженства и вечног спо- мена достојна, сестро хаџи цвијето! у име братства и парохијана храма светог луке у кошутњаку ђакон хаџи ненад м јовановић хаџи цвијета код храма светог луке у кошутњаку време зна (поучна прича) некада давно, на земљи је постојало острво, на којем су живеле све духовне вредности али једном су оне приметиле, да острво полако тоне под воду све вред- ности су се укрцале на своје бродове и от- пливале на острву је остала само љубав она је чекала до последњег тренутка, а када више ничега није било – и она је по- желела да оде са острва тада је она позвала богатство и пита- ла да дође на његов брод, али богатство је одговорило: „на мом броду има много драгоцености и злата, за тебе овде нема места“ када је поред ње пловио брод туге, она је и тугу питала исто, али одговор је био: „извини, љубави, ја сам толико тужна, да ћу заувек остати у самоћи“ тада је љубав видела брод гордости и питала је за помоћ, али она је одговорила да љубав нарушава хармонију на њеном броду поред је пловила радост, али она је била тако заузета весељем, да није ни чула по- зиве љубави тада је љубав сасвим пала у очај али одједном је чула глас негде позади: „хајде, љубави, ја ћу те повести са собом“ љубав се окренула и видела старца он ју је до- вео до копна, и када је отпловио даље, љу- бав је схватила, да је заборавила да пита за његово име тада се она обратила спознаји:– реци ми, спознајо, ко ме је спасио? ко је био тај старац? спознаја је погледала на љубав:– то је било време– време? – упитала је поново љубав – али зашто ме је оно спасило? спознаја је још једном погледала на љу- бав, а потом у даљину, куда је отпловио старац:– зато што само време зна, колико је у животу важна љубав превела са руског: дајана лазаревић мај / јун 2019 53 хришћанска аскетика свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? схиигуман авраам (реидман) о сећању на смрт и изненадној смрти са руског превео: небојша ћосовић сећати се смрти – то је насушна потреба сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души а то се догађа када почнеш маштати како доспеваш у рајске обитељипа се упутиш да шеташ по рајском врту и гледаш, - приђе ти змија и каже ти исто што је рекал и еви, и тиме се све оконча овакво маштарење у духовном животу је неизмерно штетно, оно је пут ка прелести а замишљање вечних мука, адских тамница и сл, за неприпремљене људе, који немају духовне снаге, може бити и повод за очајавање код преподобног исаака сирина имају следеће речи: „прва мисао, која по човекољубљу божијем улази у човека и руководи га ка спасењу, јесте мисао о изласку из ове природе“ свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? неверујући људи се плаше смрти за њих је смрт – ишчезавање, зато се они, имајући привезаност за земни живот, старају да с једне стране на све начине обезбеде себе, а с друге да се уопште не сећају будуће кончине но такво тобоже благоразумно одношење према смрти приводи супротном резултату – безизлазном очајању и ово је потпуно закономерно, зато што се иза овог „животно- радосног“ нежељења сећања на своју смрт скрива нежељење размишљања на свој вечни удео такви људи се често читавог живота веселе на необичан начин њихово весеље је у ствари „пир за време куге“, како је то описао пушкин они пију, једу, измишљају свакојаке разоноде, да се не би подали мраку, који царује у души, да не би остало ниједног слободног тренутка да се обрати пажња на себе а све њихове забаве и неуздржано весеље – управо су признак најдубљег унинија, очајања ово је онај најстрашнији вид унинија, када човек не види ни само униније, када се он већ погрузио у њега наглавачке и као да је утонуо у њему сећајући се смрти, вечности, човек скида са себе копрену унинија и почиње да се односи према свему другачије – трезвено неправилан однос према смрти је у извесној мери својствен чак и нама хришћанима ми знамо да је потребно да се стално сећамо своје кончине, али нама је страшно да имамо такву трезвеност фактички, ми се сви налазимо у стању прелести: без обзира на потпуну очигледност тога да ћемо сви умрети, ми сви живимо као бесмртни чак и у дубокој старости људи одгурују тренутак смрти све даље и даље они не мисле о своме скором прелазу у вечност, док само ватрено желе да продуже овај земаљски живот 54 3 / 2019 хришћанска аскетика дакле, сећати се смрти – то је насушна потреба за сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души постоји много начина да се стекне сећање на смрт има такав вид духовне делатности, богомислије, чијим је једним од предмета размишљање о смрти многи подвижници су се занимали овим делањем – представљали су себи, како ће умирати, шта ће бити после смрти, пролажење кроз митарства, вечна адска мучења они размишљају о свему наведеном врло детаљно, и са овим циљем посећују гробља, гробнице неки су мислили на вечна небеска добра, блаженства, и све ово такође има однос према загробном животу и покреће човека на покајање преподобни нил сорски саветује да се ради стицања сећања на смрт сетимо оних људи, који су умрли изненада, својих успоших ближњих, пријатеља међутим, ово такође није наша мера: таква сећања могу унеколико оживети у нама сећање на смрт, али ништа више често срце бива услед одсуства благодати толико окамењено, да чак и боравак поред гробова оставља човека безосећајним на пример, гробари или радници у мртвачницама свакодневно виде много пута пред собом људску смрт, али их ни то никако не побуђује на размишљање о вечности многи од њих чак западају у цинизам постоје џелати, убице, који се односе врло равнодушно према смрти војници у рату се чак привикавају на погибије својих блиских другова – човек се некако на све прилагођава, - и то га не наводи увек на мисао о вечности а има и подвижника, који можда уопште и не виде људе, ни људску смрт, али су потпуно погружени у сећање на смрт ствар није у томе, да ти пребиваш међу предметима који подсећају на смрт, већ у томе да твоја душа буде настројена на одређени начин истинска врлина сећања на смрт није толико сећање на саму смрт, колико жив предосећај тога шта ће бити после ње верујући човек се не боји смрти зато што она представља за њега нестајање, него зато што је она двер после које се отвара потпуно нова, страшна област страшна, како из разлога, што је загробни живот за нас недокучив и стран, тако и због тога што не знамо какав нас удео чека: вечно блаженство или вечна мука но, неопходно је имати веру, да би само подсећање на чињеницу смрти побуђивало у нама тако живо осећање вечности што је код хришћанска аскетика мај / јун 2019 55 човека дубља вера, тим више се он почиње бојати смрти, не као смрти, већ као суда над својом душом од чега се ова вера продубљује у човеку? ако се демон неверја изгони, по речима спаситеља, постом и молитвом, вера се укрепљује такође постом и молитвом зато стварно сећање на смрт, истинско, дубоко, нешкодљиво, потиче из молитве у стварној, пажљивој, искреној молитви човек се умом дотиче вечности, и од овог осећања се код њега не може не појавити сећање на смрт постоје и други извори окрепљивања вере: читање светоотачких књига, светог писма, посебно јеванђеља ма колико то могло де- ловати чудно на први поглед, врлина сећања на смрт се врло ојачава од пажљивог и честог (обилног) читања јеванђеља, пошто ништа не може даровати човековој души веру у таквом степену, као јеванђеље међутим, чак само је- ванђеље ће остати за хришћанина мртво, ако од молитве, то јест од дејства благодати душа у њему не почне оживљавати боље је и благоразумније од свега сјединити сећање на смрт са молитвом исусовом, као што каже преподобни јован лествичник код њега имају овакве дивне речи: „неки прослављају више сећање на исуса, то јест молитву, а неки сећање на смрт, а ја прослављам две природе у једном лицу“ заједно оне делују као једна врлина и када нам успе да сјединимо сећање на смрт и молитву исусову, тада ћемо увидети обилне плодове овог делања можда сам ја човек врло типичан за наше време, у смислу окамењеног неосећања, али ћу из свог искуства – негативног искуства – рећи, да без молитве исусове на мене није ништа деловало шта ја све нисам пробао, али ме је само молитва исусова чинила пријемчивим за нешто духовно, а све остало без молитве ми није помагало зато ја и вама саветујем да се не занимате посебно размишљањем о смрти и посебно молитвом, то јест да не посвећујете специјално неко време размишљањима о смрти боље је за време свога молитвеног правила посебно принуђавати себе, по могућности, на сећање на наш излазак из овог живота зашто ја кажем: по могућности? зато што човек не може извући из себе оно чега још нема у њему зато би у погледу сећања на смрт било правилније рећи не „принуђавати“ – треба себе принуђавати на пажљиву молитву, - већ „настројити се у том правцу, тражити ово“ и ако се од дејства молитве у вашем срцу почне јављати и развијати сећање на смрт, онда ћете знати да је то правилно у овом случају и молитва задобија необичну снагу и искреност, и сећање на смрт у исусовој молитви чини се иако безизражајно, али врло делатно шта значи „безизражајно“? ја сам већ говорио, да се од богомислија, од размишљања о вечним мукама или вечном блаженству у нама може развити маштарење а сједињено са молитвом сећање на смрт присуствује као некакво осећање, које нема чак неког конкретног израза овде нема представа о ковчегу, или о распадању тела, или о митарствима, или о вечним мукама и томе слично – све ово одвлачи од молитве овде је само предосећање тога, да ћеш ти једном прећи у вечност, прекорачити праг овог живота и ми би требало да са једне стране себе принуђујемо на то, развијамо у себи овакво сећање на смрт, а с друге стране ако се демон неверја изгони, по речима спаситеља, постом и молитвом, вера се укрепљује такође постом и молитвом зато стварно сећање на смрт, истинско, дубоко, нешкодљиво, потиче из молитве хришћанска аскетика 56 3 / 2019 да схватимо да у пуној мери оно долази човеку заправо од молитве исусове, од господа – не толико од сопствених напора, колико од дејства благодати христове ако се ми будемо упињали да стекнемо сећање на смрт сопственим напорима, без молитве, онда то може постати за нас само глумљење врлине човек је тако лукаво биће, да ће он наћи пролаз за себе, да би и при размишљањима о смрти живео спокојно он ће мислити о покојницима и митарствима, а његова душа ће бити пуста и сува као што сам већ рекао, страшно је гледати трезвено на свој живот и смрт нико неће сам себе да мучи и таквом човеку се може чинити да је стекао врлину сећања на смрт, док се у ствари он неће истински, озбиљно плашити за своју вечну судбину стварни страх од смрти долази онда када оживи срце само онда када се „сударимо“ са вечношћу у молитви, може на нас деловати и сећање на нечију изненадну смрт или учење светих отаца о митарствима и појединачном суду сами православни догмати о васкрсењу из мртвих, о посмртној плати оживљују за нас само онда, када ми сами стекнемо свој, иако и незнатни опит познања вечности по моме мишљењу, савремени човек се толико излагао, развратио, искварио, да ће се без молитве, без енормног уздања и наде у свему до ситница, не на себе, већ на бога, он неизоставно запетљати, у том погледу, и око сећања на смрт зато је боље стицати сећање на смрт пре свега у молитви исусовој, а другим средствима – размишљањима, созерцањима догађаја који су повезани са смрћу или сећањем на њих, читањем ових или оних светоотачких књига, јеванђеља – појачавати га можда ово тврђење није увек правилно и постоје други случајеви (несумњиво, људи иду ка спасењу различитим путевима), али ми се пут који сам описао чини најбезопаснијим, посебно за нас људе горде, лукаве и како често бива, без постојаног духовног руковођења дакле, потребно је да бирамо најпростије путеве и како би рекли свети оци: непадајуће – то јест оне, на којима је вероватност пада најмања јунски драгуљи процвета јабука, вишња и шљива, ал’ брзо попану латице њене, к’о кад се љубав снажно излива, па потом у хладне удари стене од зиме до јуна чекам ја липу да баци ме увис цвастима својим на срцу к’о печат ми остави слику, к’о свећа под златастим грањем стојим дрвеће цветно тако ме рани, дивоту своју к’о кошуљу збаци; ал’ бела рада, маслачак бајни, дуго ме, дуго по пољима прати кроз јунско јутро стазом прођох, умивене смеше се раде беле ка престолу радости срца дођох, где све би жеље ту радост хтеле сад смешим се јуну к’о беле раде, са птицом певам песму о цвећу, које ми пробуди заспале наде; у јунске драгуље претварам срећу бундевин цвет к’о чежња, к’o море, к’о дечји сан, к’о дуга посред кише, започне тако мени дан кад бундевин цвет мирише у срцу моме лудом и тесном, све црне облаке збрише на путу горком и неизвесном, лакше се хода и дише нестварно љубак, танан и мек, мами ме да му се враћам миомир тај је за мене лек, а коме ту цену да плаћам? ономе који све те лепоте и сваки смисао стварима даје из њега извиру најслађе ноте, по земљи и мору склад боја траје гордана мајкић мај / јун 2019 57 хришћанска књижевност неке од најтеже разумљивих богословских истина слепа живана успешно је преточила у песму гусларка слепа живана, о крсној слави др ђорђе вуковић скупљајући народне песме, вук стефано- вић караџић срео је између децембра 1814 и јуна 1815 године слепу гусларку жи- вану антонијевић вук је записао да је она била родом из србије и да је од ње чуо шест песама на основу стилске анализе, истражи- вачи сматрају да је караџић касније записао још десетак њених песмама била је најбољи вуков женски певач са искреном љубављу и дужном пажњом вајала је ликове својих ју- нака у десетерцу доста је путовала, чак у бу- гарске крајеве, а опевала је и наше народне јунаке из приморја радо је поучавала друге надарене жене да певају уз гусле упокојила се 1828 године у земуну, у дому своје учени- це, слепе јеце (јелисавета марковић) слепа живана је у својим песмама негова- ла духовну нит, коју досадашњи истражива- чи нису довољно нагласили посебно су зна- чајне њене песме посвећене прослављању крсне славе песма како се крсно име служи говори како је цар душан сазвао бројне го- сте на славу – свете арханђеле међу гости- ма било је дванаест владика, четири про- игумана и триста свештеника бројношћу духовника слепа живана само наглашава духовну величину и значај ове светковине на позив хришћанске господе, цар душан одступа од обичаја да служи госте и седа са њима за трпезу, како би и сам био послу- жен од слугу у том тренутку је један стари калуђер имао визију: док је цар стајао и по- служивао госте, свети арханђел му је стајао на рамену како је цар засео за софру, свети арханђел се расрдио, ударио крилом цара по образу и изашао из двора ово мистично виђење растужило је калуђера и он је запла- као то су приметиле друге званице и питале га за разлог проливања суза калуђер им је открио тајну, па су се дворани уплашили и упозорили цара на учињени грех и сам цар се уплашио од овог виђења, па је замолио сва присутна духовна лица да се са њим по- моле богу и арханђелу три дана и три ноћи су трајале службе и бденија док се св ар- ханђел није смиловао и опростио грех, јер цар није ни метанисао ни подигао здравицу, а већ је сео за сто са гостима на овом месту, слепа живана открива су- штину греха који заборавља духовну стра- ну славе (метанисање, узношење похвале) и свођење обичаја на чисто овоземаљску ди- мензију (на гозбу и дружење са званицама) то је унеколико понављање првобитног гре- ха грех се, то је познато из светоотачке ли- тературе, најбоље види духовним очима, као што то у песми види стари калуђер, и не види се одмах у свом материјалном испољавању тако је неке од најтеже разумљивих бого- словских истина слепа живана успешно пре- точила у песму у другој песми ко крсно име слави, оном и помаже, живана опева војводу тодора који је допао тамнице, а слава му се приближила војвода је једва намолио стражара да га пу- сти у чаршију да припреми славу, уз обећа- 58 3 / 2019 хришћанска књижевност ње да ће се вратити тодор нуди трговцима све што има да прода (позлаћене ножеве), а најбољу цену добија од трговца који мисли на бога и брине за своју душу новце је од- мах распоредио: дукат за хлеб, дукат за пиће, дукат за ђаконије и свеће, а последњи дукат намењује својим сапатницима у тамници војвода се храбро враћа у свој затвор и при- ређује славу, а онда му стиже ненадани гост то је његова слава, свети ђорђе, који при- кривено наступа, да би му указао да су врата од тамнице широм отворена и којим путем да бежи како марко слави летњег св ђорђа опева- но је у песми турци у марка на слави он је сазвао бројне званице за крсну славу („све- то“ – живанин израз, прим аут) прва софра је постављена за дванаест владика, друга за хришћанску господу, а трећа за ниште и убо- ге док марко послужује прва два стола, тре- ћи сто опслужује његова жена јелица, а мајка носи ђаконије док слава тече, турци наваљу- ју на двор, разваљују врата и пребијају слугу који брани приступ двору марко, као прави јунак је спреман да улети у бој са њима и за то се извињава гостима, али га мајка у зад- њи час одвраћа мајка опомиње сина да не пролива крв, јер им је данас крсна слава и опомиње га на обавезу да нахрани гладне и напоји жедне, који им дођу на овај дан у го- сте марко је прихватио мајчин савет, мада тешка срца он угошћава турке, али им зато скупо наплаћује то јело, јер треба слуги да плати мелеме праведно кажњени због нару- шавања славе, турци одлазе од овог јунака, јадајући се једни другима колико су се много истрошили код марка на слави мотив славе налазимо и у песми марко краљевић и мина од костура на позив цара бајазита, марко одлази у поход на град окан са њим је побратим алил-ага, који је опеван у другој песми (марко краљевић и алил ага), за коју се поуздано зна да је живанина за вре- ме опсаде, марку је дошло време да обеле- жи крсну славу и он пита цара за допуштење да је прослави противничка војска схвата да нема марка и одмах наноси те- шке губитке бајазитовој војсци цар позива марка, али он поручује да није још подигао сла- слепа живана је у својим песмама неговала духовну нит, коју досадашњи истраживачи нису довољно нагласили посебно су значајне њене песме посвећене прослављању крсне славе мај / јун 2019 59 ву, нити је прославио и другога дана турска војска трпи губитке, али марко поручује ца- ру да мора да угости кумове и пријатеље тек трећег дана марко се враћа у војску и креће у борбу у међувремену, стиже вест да је ми- на од костура похарао његове дворе и отео му жену марко је одлучио да избави супру- гу, али је прво одлучио да иде на ходочашће „марко оде светој гори славној, – причести се и исповједи се, – јер је многу крвцу учи- нио“ тек тада, покајан, ослобођен на испове- сти од греха и потом причешћен, марко се одлучује на нов подвиг тако је ова необична гусларка певала и прослављала крсну славу мада вук није ближе забележио њено порекло, на родни крај указује једна њена песма у песми љу- тица богдан и војвода драгија, описано је како је војвода отишао на језеро у лов на утве златокриле (ждралове), док је његово одсуство искористио слуга, љутица богдан, да украде коња у потери гине војводин брат манојло, али и слуга богдан у песми се помиње да је драгија сахранио брата ма- нојла код своје палате, што би говорило да је ту била дворска црква у предању он ва- жи и за заповедника ваган града за војво- ду се везује и настанак места драгијевица (код осечине) код старог каменог моста у драгијевици постоји локалитет који народ назива „врат(а)оца“, где су била врата која би се затварала и устављала реку, па би на- стајало језеро једно од оближњих брда на- зива се и данас ждралово брдо у том крају постоји и село љутица које приповеда да је од њих потекао слуга богдан очито је да је живана дуже боравила у овом крају, а мо- жда у њему и рођена, чим је знала за сва та предања доскора је војвода драгија сма- тран за митску личност, док није откривено да је постојао војвода драгиша он је пра- тио светог деспота стефана лазаревића на преговоре у тату поводом питања наслеђа српског престола (1426 год) кад се угарски краљ сложио са избором ђурђа, потписан је уговор у тати поред деспота стефана и утицајна властела се потписала, а међу њи- ма и војвода драгиша у генерацији касних модерниста и првих авангардиста, на српској књижевној сце- ни стасалој у првим годинама након великог рата посебно место заузима драгиша васић јављају се тад и милош црњански, растко петровић, момчило настасијевић, станислав винавер и многи други било је то „једно ново поколење“ које је прошло многе ратне стра- хоте међу њима је било доста оних који су до краја поделили судбину српског народа, о чему након рата остављају и верна сведочан- ства то сведочанство за разлику од модер- ниста и реалиста, нова генерација подупрта европским поетским струјањима доноси на посебан начин импресионисте сад смењују експресионисти, пуки доживљај и опажај сад мења ново осећање живота оно што је оспо- равани владислав петковић дис наговестио у последњим стиховима своје „тамнице“ (да осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода и да слушам биће у дух мој у свему како моћ- но спава), отелотворило се након искуства рата и свих страхота које је нова генерација прошла тај заокрет односи се на комплетну традицију, али никако не значи да се не ус- поставља нова религиозност која сад сме- њује стару тако црњански у „лирици итаке“ пева: о балши и душану силном да умукне крик властела, војводе, деспоте беху срам хајдучкој крви нек се ори цик убици диж’те видовдански храм винавер и други исмева- ју испразну религиозност и традицију својих претходника, а религијски мотиви добијају нова, експресивна и потпуна значења у првим годинама након рата романом „црвене магле“ у ком се приказује искуство преласка преко албаније и изгнанства јед- ног народа, али и својом збирком прича „утуљена кандила“ (1922), јавља се на књи- жевној сцени и драгиша васић „утуљена кандила“ доносе пет прича чији су наслови „у гостима“, „ресимић добошар“, „реконвалесценти“, „авети у лову“ и „у пра- зном олтару“ већ првом причом чији је други наслов парафраза песме душана васиљева „човек пева после рата“, васићев јунак, да- кле, прича после рата прича оно што је ви- део, прича о судбинама својих другова међу хришћанска књижевност хришћанска књижевност 60 3 / 2019 којима једну посебно истиче наратор, одно- сно писац, приказује пропаст једне породице и друштва у годинама после рата посебно обележје оваквим јунацима васићеве прозе дају социјални елементи који прате живот у новонасталој држави, даје се контраст пред- ратног живота и моралне и економске пусто- ши након рата тешко је у таквом амбијенту успоставити нови живот који би имао утеме- љење у чврстој религиозности и друштвеном окружењу које је психолошки ослабљено, међутим, управо у том и јесте она наративна одлика драгише васића и његове генерације у тим празнинама, дугим ћутањима и зами- шљеностима његових јунака, у нервози јед- ног озбиљног психолошког ишчашења, где ју- наци своју бол лече у кафанама опијајући се, као симболи нове наде у будућност јављају се торњеви цркава, јавља се крст: кад сам по- гледао кроз прозор и спазио велики жут крст на цркви, учвршћен на кугли исте боје, учини ми се: као да видим насмејана огромна уста над страшно отеченом гушом и било ми је пријатно да гледам у крст који се смеје, и гле- дао сам у њега задуго и радосно до раздра- ганости, не увиђајући ни најмање да таквом смеју апсолутно нема ни места ни смисла и да је он само један од необоривих доказа мога јако поколебаног душевног здравља у тим реченицама налазимо све оно што васић и његови ратни другови говоре и осећају након рата и даље кроз приче провејавају мотиви дати у контра- стима, некад посве благо, а онда оштро и отрежњујуће де- лујући на саме ју- наке ове прозе последња прича у збирци „у празном олтару“ чији глав- ни јунак пролази тортуру од стра- не власти, бивајући лажно оптужен, где увиђа да је бесми- слено противречити у једном кафкијан- ском систему, признаје све што није учинио, па ипак на крају бива пу- штен на слободу сцена у којој пуштен на слободу збраја своје ратне ране по телу и сећа се слика из ра- та и онда – дубоко у срцу, у у првим годинама након рата романом „црвене магле“ у ком се приказује иску- ство преласка преко албаније и изгнанства једног народа, али и својом збирком прича „утуљена кандила“ (1922), јавља се на књижевној сцени и драгиша васић „утуљена кандила“ драгише васића дејан војводић драгиша васић као српски официр снимљено у крагујевцу 1912-1915 (извор: wwwpogledirs) мај / јун 2019 61 коме је малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је старо, запали се од- једном жижак новог једног кандила и он ле- по осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну ра- дост највећег празника – одаје онај васкрс душе какав смо у литератури пре васића могли наћи једино код достојевског, озна- чава ново доба и веру, шта год она политич- ки представљала, па макар и комунизам, којим су се генерације даље заносиле, али пре свега веру у васкрс и васкрслог христа пишчева даља судбина након збирке прича „утуљена кандила“, књижевни и по- литички рад одају аутентичну и искрену појаву у српској књижевности између два рата био је то идеал који је васића водио кроз литературу и живот, све до политичке улоге коју је имао у оквиру равногорског покрета отпора генерала драгољуба михаиловића у току другог светског рата, због чега је ње- гов живот окончан у логору стара градишка, априла 1945 године драган лакићевић, штап светог саве: легенде, треће издање, београд: „пар- тенон“; бор: „терција“, 2018, 106 стр ; илустр ; 24 cm (илустрације предраг драговић) драган лакичевич, посох святого саввы: легенды, пер с серб, предисл и примеч и а чароты (рекомендовано к публикации издательским советом белорусской православной церкви ис б18-801-0004), минск : медиал, 2018 – 63 с – 700 экз збирка ауторских прича штап светог са- ве драгана лакићевића доживела је три издања: 2006, 2007 и 2018 године и, сва- како, успех међу читалачком публиком ка- ко је у кратком уводу навео сам аутор, наш познати књижевник и главни уредник срп- ске књижевне задруге, важно је да негујемо сећање на првог српског просветитеља, ис- тичући једну врло занимљиву мисао – да је свети сава „свима нама деда и свима унук“ не каже се узалуд да „лепа реч и гвоздена врата отвара“ у поменутој збирци ауторских прича велика пажња се посвећује управо тој благој речи, насталој услед дугог промишљања и ћутања, речи којом се слави божија свемоћ, љубав међу људима, неговање врлина (чини се, највише, мудрости) таква реч, пажљиво одабрана, топла и нежна – најјачу снагу има, покреће нас, поучава и одржава кроз живот она не „погађа“ суштину – та реч јесте суштина и она нас држи на окупу, повезује са творцем и чини нас чврстим друштвом нераскидиве везе, окупљеним око исте, неугасиве ватре ту реч носи свети сава он је српски први и најснажнији заступник пред богом а ко- лико је његова улога у српском народу ве- лика, делом видимо и у књизи „штап светог саве“ драгана лакићевића, у којој су засту- пљене ауторске приче, које наликују на ле- генде из давнина, за које би се многи наши сународници могли заклети да су истините у току овог кратког осврта обратићемо пажњу и на превод поменуте збирке прича на руски језик, објављен у минску (белору- мисионарски излог драгољуб дража михаиловић и драгиша васић, липово, 6 децембар 1942 (извор: wwwpogledirs) хришћанска књижевност 62 3 / 2019 топлина и благост речи као њена најјача снага сија), у издању медиала 2018 године књигу је превео и написао предговор и објашње- ња за одређене појмове познати белоруски слависта и србиста проф др иван чарота, а исту је за публиковање препоручио изда- вачки савет белоруске православне цркве у свом предговору, проф чарота, обја- шњава суштину српског православља, ди- скутује о значењу појма „светосавље“ и исти- че значај светитеља саве за српску историју и културу истиче и повезаност светог саве са русијом: „са руским монахом млади раст- ко се упутио на свету гору, у руском мана- стиру свети пантелејмон је примио постриг, први је србин поштован у русији; заједно са симеоном мироточивим и кнезом-муче- ником лазаром представљен је на фресци у архангелском сабору московског кремља“ професор чарота наводи и повезаност српске и белоруске културе у овом аспекту: „франциск (георгиј) скарина је, у свом ка- лендару малая подорожная книжица (1522), међу неколико имена словенских светитеља, навео и светитеља саву српскога; захарија копистенскиј у свом полемичком трактату палинодия (1621), чији садржај је усмерен против оних који оповргавају православље, помиње саву српскога као образац за подра- жавање“ такође, преводилац лакићевићеве збирке прича читаоцима саопштава и да се са заслугама и значајем светитеља саве не може упоредити ниједан други словенски светитељ евентуално, могли бисмо да упоре- дајана лазаревић миси онарски излог мај / јун 2019 63 миси онарски излог димо уживање угледа у народу, те да кажемо да, оно што је за србе свети сава, то је за бу- гаре свети јован рилски, за русе је то „игуман земље руске“ свети сергије радоњешки, а за белорусе – света јефросинија полоцка штап светога саве нас веома суптилно во- ди кроз живот светитеља, изазивајући топла и искрена људска осећања од почетка до са- мога краја прво упознајемо растка и његово дечје, чисто и невино схватање света, одбија- ње наметнутих норми понашања (инсистира се на томе да се дружио са децом из сирома- шних породица), тежио је, дакле, сиромаштву, подвижништву и богоугодништву од самог детињства у причи „крушка“ сазнајемо како је млади растко изгледао: „плавоок, као и сви немањићи, а леп, као са икона а црна ри- за чини га још лепшим“ чини се да је растко рођен да би био монах – он инстинктивно и несвесно изговара речи, које би, по свој при- лици, требало да припадају (знатно старијем) духовнику то видимо и у његовом кратком разговору са руском кнегињицом натали- јом, са којом би га родитељи радо оженили: „а мени се свиђа ваше чело, дете моје“ и сам се често чудио тим речима, али опет, враћамо се на те речи, које су од суштинске важности и одређују даљу судбу младог растка суптилно се прелази и на следећу етапу жи- вота светитеља у причи „штап светог саве“ сазнајемо да је млади монах сава још као дете волео да носи дрвене штапове, које су одрасли често крили од њега, чудећи се шта ће му то млади монах својим штапом зауставља реку, помера камен, разоружава разбојнике, али ње- гов штап у рукама других људи постаје обична, бескорисна мотка потом га срећемо у кареј- ској келији, која, по његовим речима, садржи у себи све друге келије у којима је боравио неколико прича је посвећено односу све- тог саве са вуковима: „вучја слобода“, „због чега плаче вук“, „вук божији“ и др дају се од- говори и на то, зашто се савинима називају вода, трпеза, вериге, стопа, седло, свирала и многи други предмети и топоними следи благи прелаз на приче везане за јављање светог саве после смрти кроз ве- кове он је ту, да помогне појединцу или српском народу да се избори са тешком и безизлазном, најчешће „преломном“, си- туацијом на крају збирке су и приче о си- туацијама из савременог доба: „авион за шведску“, „фреска у метроу“, „дечак и санке“, „избеглице“ итд, те изводимо неминован за- кључак да је свети сава и у 21 веку са срп- ским народом, а јавља се као идеалан срп- ски учитељ, заштитник, вођа и светитељ заиста је немогуће описати снагу ових прича – то је дубокопрожимајућа топлина, која обузима и надахњује, подстиче врлине и у потпуности покреће емоције и осваја ту исту емоцију покреће и савршени пре- вод на руски језик проф др ивана чароте, са посебним објашњењима појмова, који су посебно везани (али и специфични) за српски народ: задужбина, слава, гусле по- стижући тако потпуну јасност и приближа- вајући ове приче читаоцима са руског го- ворног подручја ова књига је још једна у низу примера по- везаности српске, руске и белоруске културе она представља својеврсно употпуњење ли- ка светог саве, јединство националних осећа- ња и прича које спајају прошлост, садашњост и будућност из свих наведених разлога, ср- дачно препоручујем читаоцима ову збирку, верујући да никога не може оставити равно- душним
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
16
Свеска: 370 | Блажени миротворци
...десити – напротив, врхунац обмане биће када се зацари „човекБЕЗАКОЊА?📌 “ и донесе при-
видни мир у целом свету својом тоталитарном
владавином (уп 2сол 2, 3) – то не значи да тре-
ба дићи руке од личног по
...десити – напротив, врхунац обмане биће када се зацари „човек
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... споља, мо- лећи се „за мир свега света“ и радећи што до нас стоји да мир око нас постигнемо када би светске политичке врхушке усвојиле поменуту хришћанску парадигму постизања мира, спољашњи мир би у свету завладао за мање од 24 часа иако је сасвим јасно да се то неће десити – напротив, врхунац обмане биће када се зацари „човек безакоња“ и донесе при- видни мир у целом свету својом тоталитарном владавином (уп 2сол 2, 3) – то не значи да тре- ба дићи руке од личног подвига миротворства чак и да не успемо да постигнемо унутрашњи преображај, уколико би барем усвојили прави- ло да не уносимо раздор међу своје ближње и да, колико то до нас стоји, не будемо у свађи ни са ким, свет би већ био далеко лепше место за живот нажалост, сведоци смо супротног „трен- да“ међу самим хришћанима, због чега ће се тражити одговорност на страшном суду срби су у наше време имали човека који се у све три степенице миротворства показао као пример био је то блаженопочивши патријарх српски павле, чију деценију упокојења обеле- жавамо управо ових дана тај човек је као мо- нах прошао кроз степен унутрашњег покајног очишћења и смирио се пред богом, а потом стекао благодатну силу и задобио унутрашњи мир, да би за време сурових деведесетих го- дина прошлог века, када је стао на кормило брода српске цркве, био миротворац у сваком погледу његове речи – будимо људи – оста- ле су антологијске и опомена за цело српско друштво речима светог патријарха треба добро да се промеримо пре сваког дела особито пре сва- ког покушаја миротворства с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић три степеника миротворства штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 issn (online) 2683–4235 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата мисионарспцсрб | misionarspcrs новембар / децембар 2019 3 4 6 / 2019 материк пошто се повиновала благовести, након девет месеци стигла је у витлејем и донела на свет свог вољеног сина захваљујући њој господ прими нашу људску природу, постаде један од нас какву је само чистоту поседовао овај човек, ова марија, да је могла да носи у себи живот? зашто другог дана божића прослављамо пресвету богородицу превод са јелинског: михаела панковић другог дана након рођења господа нашег исуса христа наша црква указује нарочиту част другој најважнијој личности, након личности христове, која је учествовала у овом божанственом догађају тако наша црква 8 јануара прославља личност пресвете богородице, као што, на пример, 20/7 јануара – другог дана богојављења – прославља личност светог јована претече, крститеља господа нашег исуса христа црква, дакле, веома мудро након великих догађаја спасења света представља и личности које су им дале свој допринос сабор пресвете богородице као што смо већ рекли обележавамо 21/8 јануара много пута током године наша црква прославља марију, нашу пречисту дјеву али, овога дана је нарочито прославља како би указала на то коме дугујемо рођење христово, јер у њеном лику се препознаје човек божији који је учинио бога човеком богородица поседује све оне особине које је бог „тражио“ код човека, како би он сам могао постати човек и марија их је имала све чедност душе и тела, простоту, смиреност ове особине учиниле су да бог буде привучен добротом свога створења наравно, сви ови дарови јесу били од самога бога, али их је кћи јоакима и ане умножила у славу божију није их похранила, није их узалудно расипала међутим, чак иако су дарови маријини били ти који су привукли господа, ништа не би могло да се деси да марија није рекла „да“ на божији позив да буде његова мајка марија је тако све своје врлине потврдила својом послушношћу сабор пресвете богородице, новија руска икона (извор: манастир ваведења пресвете богородице, београд / manastirvavedenjeorg) новембар / децембар 2019 11 падна црква га је признала 451 године,6 на четвртом васељенском сабору међу оцима сабора налазили су се и велики светитељи онога времена: мелетије антиохијски, гри- горије ниски, кирило јерусалимски и гри- горије назијанзин (богослов) светог григо- рија богослова,7 цар теодосије је довео за архиепископа у престоницу 379 године у цариграду је још увек било много јеретика аријанаца, тако да је свети григорије вршио богослужења у обичној кући, која је касније названа „анастасија“ (васкрсење), јер је из ње заиста васкрсло православље главне саборске одлуке: осуђени су јеретици евномијани (по евномију кизичком), савелија- ни (по савелију), фотиновци (по фотину епи- скопу сирмијумском – сремска митровица), маркелијани (по маркелу анкирском) на пр- 6 атанасије јевтић, „други васељенски сабор“, теоло- шки погледи xiv, 1–3 (1981), стр 81–96 7 њему су поједини епископи на сабору неоснова- но пребацивали да је незаконито дошао за архие- пископа у цариграду, што је свети григорије тешко прихватио и у току сабора напустио је цариград и повукао се у место аријанз, где ће остати до краја живота, 390 године по одласку светог григорија из цариграда, већина епископа, који су волели светог григорија и плакали за њим, на сабору у цариграду поставили су за архиепископа сенатора нектарија он ће до краја председавати сабором после упоко- јења светог мелетија антиохијског (архимандрит јустин поповић, житија светих за јануар, манастир ћелије – ваљево 1991) вом месту осуђени су духоборци 8 против ма- кедонија, кога су духоборци сматрали за свог духовног оца, 150 отаца сабора, не користећи реч ομοούσιος, потврђују да се дух обожава и слави заједно са оцем и сином сабор одбацу- је и аполинаријевство (по аполинарију лаоди- кијском) речима „од духа светога и марије дје- ве“ тако да је сабор преузео никејско учење о светој тројици – учење које је доцније потвр- ђено тринитарном теологијом кападокијских отаца: светог василија великог, светог григо- рија богослова и светог григорија ниског, који 8 духоборци (грч пневматомахи или тропици), у саборским документима оправдано се називају по- луаријанци други васељенски сабор одржан је у цариграду од маја до јула 381 године сабор је сазвао цар теодосије велики (379–395) на другом васељенском сабору састављено је седам канонских правила, од којих посебан значај имају два други васељенски сабор раде с булајић историја хришћанства други васељенски сабор, средњовековна фреска са кипра 12 6 / 2019 су ауторитетом наметнули формулу: „једна и иста божанска природа у три ипостаси (лица)“ – и додали су нове чланове учењу о духу све- том овај символ вере постаће класични или васељенски символ хришћанске цркве он ће ући у литургије, а потврдиће га и сви потоњи сабори под именом никео-цариградски сим- вол вере никео-цариградски символ вере се темељи на свештеном предању, богослужбе- ном животу и учењу православне цркве, на учењу светих отаца као облагодаћених све- дока изворне хришћанске вере, чувара апо- столског предања и оних који су искуствено познали бога оно што је посебно важно јесте чињеница да свети оци, састављајући сим- вол вере, нису износили своје мишљење нити ишта ново и до тада непознато, него су верно сведочили и једнодушно исповедали управо ону веру коју је предао спаситељ наш и господ свих исус христос 9 на другом васељенском сабору саста- вљено је седам канонских правила, од којих посебан значај имају два: 1) забрана еписко- пима једних помесних цркава да се мешају у ствари других цркава и 2) признавање епи- скопима цариграда, као новог рима, првен- ства части иза римских епископа 10 рим ужи- ва прво место, а цариград заузима друго, с тим да има исте привилегије са царским гра- дом римом 9 мирко ђ томасовић, символ вере: тумачење никеј- ско–цариградског символа вере, фоча 2017, стр 10 10 седам стубова премудрости – историја васељен- ских сабора, приредио младен станковић, београд 2008, стр 30 главне саборске одлуке су: осуђени су јеретици евномијани (по евномију кизичком), савелијани (по савелију), фотиновци (по фотину епископу сирмијумском – сремска митровица), маркелијани (по маркелу анкирском) на првом месту осуђени су духоборци историја хришћанства други васељенски сабор, фреска из русије (извор: fomaru) новембар / децембар 2019 13 према речима знаменитог протојереја ге- оргија флоровског: „свето писмо је све- штена књига која је намењена првенствено онима који верују“ са друге стране, свети и богоносни отац
... споља, мо- лећи се „за мир свега света“ и радећи што до нас стоји да мир око нас постигнемо када би светске политичке врхушке усвојиле поменуту хришћанску парадигму постизања мира, спољашњи мир би у свету завладао за мање од 24 часа иако је сасвим јасно да се то неће десити – напротив, врхунац обмане биће када се зацари „човек безакоња“ и донесе при- видни мир у целом свету својом тоталитарном владавином (уп 2сол 2, 3) – то не значи да тре- ба дићи руке од личног подвига миротворства чак и да не успемо да постигнемо унутрашњи преображај, уколико би барем усвојили прави- ло да не уносимо раздор међу своје ближње и да, колико то до нас стоји, не будемо у свађи ни са ким, свет би већ био далеко лепше место за живот нажалост, сведоци смо супротног „трен- да“ међу самим хришћанима, због чега ће се тражити одговорност на страшном суду срби су у наше време имали човека који се у све три степенице миротворства показао као пример био је то блаженопочивши патријарх српски павле, чију деценију упокојења обеле- жавамо управо ових дана тај човек је као мо- нах прошао кроз степен унутрашњег покајног очишћења и смирио се пред богом, а потом стекао благодатну силу и задобио унутрашњи мир, да би за време сурових деведесетих го- дина прошлог века, када је стао на кормило брода српске цркве, био миротворац у сваком погледу његове речи – будимо људи – оста- ле су антологијске и опомена за цело српско друштво речима светог патријарха треба добро да се промеримо пре сваког дела особито пре сва- ког покушаја миротворства с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић три степеника миротворства штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 issn (online) 2683–4235 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата мисионарспцсрб | misionarspcrs новембар / децембар 2019 3 4 6 / 2019 материк пошто се повиновала благовести, након девет месеци стигла је у витлејем и донела на свет свог вољеног сина захваљујући њој господ прими нашу људску природу, постаде један од нас какву је само чистоту поседовао овај човек, ова марија, да је могла да носи у себи живот? зашто другог дана божића прослављамо пресвету богородицу превод са јелинског: михаела панковић другог дана након рођења господа нашег исуса христа наша црква указује нарочиту част другој најважнијој личности, након личности христове, која је учествовала у овом божанственом догађају тако наша црква 8 јануара прославља личност пресвете богородице, као што, на пример, 20/7 јануара – другог дана богојављења – прославља личност светог јована претече, крститеља господа нашег исуса христа црква, дакле, веома мудро након великих догађаја спасења света представља и личности које су им дале свој допринос сабор пресвете богородице као што смо већ рекли обележавамо 21/8 јануара много пута током године наша црква прославља марију, нашу пречисту дјеву али, овога дана је нарочито прославља како би указала на то коме дугујемо рођење христово, јер у њеном лику се препознаје човек божији који је учинио бога човеком богородица поседује све оне особине које је бог „тражио“ код човека, како би он сам могао постати човек и марија их је имала све чедност душе и тела, простоту, смиреност ове особине учиниле су да бог буде привучен добротом свога створења наравно, сви ови дарови јесу били од самога бога, али их је кћи јоакима и ане умножила у славу божију није их похранила, није их узалудно расипала међутим, чак иако су дарови маријини били ти који су привукли господа, ништа не би могло да се деси да марија није рекла „да“ на божији позив да буде његова мајка марија је тако све своје врлине потврдила својом послушношћу сабор пресвете богородице, новија руска икона (извор: манастир ваведења пресвете богородице, београд / manastirvavedenjeorg) новембар / децембар 2019 11 падна црква га је признала 451 године,6 на четвртом васељенском сабору међу оцима сабора налазили су се и велики светитељи онога времена: мелетије антиохијски, гри- горије ниски, кирило јерусалимски и гри- горије назијанзин (богослов) светог григо- рија богослова,7 цар теодосије је довео за архиепископа у престоницу 379 године у цариграду је још увек било много јеретика аријанаца, тако да је свети григорије вршио богослужења у обичној кући, која је касније названа „анастасија“ (васкрсење), јер је из ње заиста васкрсло православље главне саборске одлуке: осуђени су јеретици евномијани (по евномију кизичком), савелија- ни (по савелију), фотиновци (по фотину епи- скопу сирмијумском – сремска митровица), маркелијани (по маркелу анкирском) на пр- 6 атанасије јевтић, „други васељенски сабор“, теоло- шки погледи xiv, 1–3 (1981), стр 81–96 7 њему су поједини епископи на сабору неоснова- но пребацивали да је незаконито дошао за архие- пископа у цариграду, што је свети григорије тешко прихватио и у току сабора напустио је цариград и повукао се у место аријанз, где ће остати до краја живота, 390 године по одласку светог григорија из цариграда, већина епископа, који су волели светог григорија и плакали за њим, на сабору у цариграду поставили су за архиепископа сенатора нектарија он ће до краја председавати сабором после упоко- јења светог мелетија антиохијског (архимандрит јустин поповић, житија светих за јануар, манастир ћелије – ваљево 1991) вом месту осуђени су духоборци 8 против ма- кедонија, кога су духоборци сматрали за свог духовног оца, 150 отаца сабора, не користећи реч ομοούσιος, потврђују да се дух обожава и слави заједно са оцем и сином сабор одбацу- је и аполинаријевство (по аполинарију лаоди- кијском) речима „од духа светога и марије дје- ве“ тако да је сабор преузео никејско учење о светој тројици – учење које је доцније потвр- ђено тринитарном теологијом кападокијских отаца: светог василија великог, светог григо- рија богослова и светог григорија ниског, који 8 духоборци (грч пневматомахи или тропици), у саборским документима оправдано се називају по- луаријанци други васељенски сабор одржан је у цариграду од маја до јула 381 године сабор је сазвао цар теодосије велики (379–395) на другом васељенском сабору састављено је седам канонских правила, од којих посебан значај имају два други васељенски сабор раде с булајић историја хришћанства други васељенски сабор, средњовековна фреска са кипра 12 6 / 2019 су ауторитетом наметнули формулу: „једна и иста божанска природа у три ипостаси (лица)“ – и додали су нове чланове учењу о духу све- том овај символ вере постаће класични или васељенски символ хришћанске цркве он ће ући у литургије, а потврдиће га и сви потоњи сабори под именом никео-цариградски сим- вол вере никео-цариградски символ вере се темељи на свештеном предању, богослужбе- ном животу и учењу православне цркве, на учењу светих отаца као облагодаћених све- дока изворне хришћанске вере, чувара апо- столског предања и оних који су искуствено познали бога оно што је посебно важно јесте чињеница да свети оци, састављајући сим- вол вере, нису износили своје мишљење нити ишта ново и до тада непознато, него су верно сведочили и једнодушно исповедали управо ону веру коју је предао спаситељ наш и господ свих исус христос 9 на другом васељенском сабору саста- вљено је седам канонских правила, од којих посебан значај имају два: 1) забрана еписко- пима једних помесних цркава да се мешају у ствари других цркава и 2) признавање епи- скопима цариграда, као новог рима, првен- ства части иза римских епископа 10 рим ужи- ва прво место, а цариград заузима друго, с тим да има исте привилегије са царским гра- дом римом 9 мирко ђ томасовић, символ вере: тумачење никеј- ско–цариградског символа вере, фоча 2017, стр 10 10 седам стубова премудрости – историја васељен- ских сабора, приредио младен станковић, београд 2008, стр 30 главне саборске одлуке су: осуђени су јеретици евномијани (по евномију кизичком), савелијани (по савелију), фотиновци (по фотину епископу сирмијумском – сремска митровица), маркелијани (по маркелу анкирском) на првом месту осуђени су духоборци историја хришћанства други васељенски сабор, фреска из русије (извор: fomaru) новембар / децембар 2019 13 према речима знаменитог протојереја ге- оргија флоровског: „свето писмо је све- штена књига која је намењена првенствено онима који верују“ са друге стране, свети и богоносни отац
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
17
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...и праслика страдајућег христа који без греха узимаБЕЗАКОЊА 📌 свих људи у сличној
ситуацији се налази и мајка пророка самуила, ана, али пре ње и самсонова мајка коначно, на те сцен
...и праслика страдајућег христа који без греха узима
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... правилу трпе понижења од околине, одбацују их мужеви, да би кроз трпљење биле награђене јављањем божјим и рођењем личности која бива миљеник божији и вођа израиљев рахиља рађа јосифа који поред тога што је очев миљеник, постаје избавитељ и браће која га мрзе и њихових породица, али и праслика страдајућег христа који без греха узима безакоња свих људи у сличној ситуацији се налази и мајка пророка самуила, ана, али пре ње и самсонова мајка коначно, на те сцене и ликове се надовезује и јелисавета, мајка св јована крститеља, али и родитељи пресвете богородице предузимљивост, храброст и иницијатива су особине којима поједине жене показују да њихова интуиција итекако може да их упути на оно што је по вољи божијој, премда се то на први поглед не чини ревека препознаје духовну узвишеност јакова и иницира превару да он преузме благослов првенца од ослепелог, немоћног и пасивног оца исака њен поступак, иако може бити протумачен као неправедан, јер фаворизује једног од синова, показује се у тој мери важан јер причу усмерава ка томе да се управо по јакову тј израиљу именују сви они који припадају народу божијем као наследници обећања његових; укључујући и хришћане у књизи о судијама, девора и јаиља су носиоци ослобођења израиљаца од хананског тлачења прва је и пророчица, представљена као судија у израиљу где њено суђење готово да асоцира на царско достојанство док седи под палмом у гори јефремовој, док јаиља иако није израиљка, убија сисеру интуитивно у њему препознавајући злочинца ове особине могу се приписати и рави блудници, нојемини, јестири мироносице у новом завету доводе до врхунца ове особине наиме, оне у недељу, у праскозорје одлазе на христов гроб, иако пред њима стоје опасности и препреке које не могу савладати, не би ли обавиле прописане погребне ритуале над христовим телом једино што их на то покреће јесте љубав и верност према њиховом учитељу баш због тога оне, жене, бивају први сведоци догађаја који осмишљава свеукупно постојање читавог космоса – васкрсења христовог ништа мања храброст исказана кроз спремност да поднесу жртву зарад својих ближњих је она што краси лотове кћери, тамару и руту иако би поступци тамаре и лотових кћери испрва били саблажњиви, иза њих стоји верност коју показују према свекру, односно оцу, чак и по цену властите срамоте и осуде тамара, која није имала никакав разлог да остане уз јуду, јер су му оба сина за које је била удата умрла, чини нечасан поступак, заводећи пијаног јуду не би ли му подарила потомство слично томе, само још наглашеније чине пре ње лотове кћери које напијају оца након уништења содома и смрти њихове мајке ови наративи, о лоту и кћерима, као и о јуди и тамари носе и другачије поруке и значења овде наглашавају песма маријина, изл 15, 21 — хлудов псалтир, 9 век (извор: schoolorthpatrru) мај / јун 2021 31 решеност тамаре и кћери лотових да понесу срамоту и тескобу такве стигме за разлику од малодушности свекра, тј оца у новом завету, ликови жена, често анонимних су у функцији показивања вере, покајања, препознавања христа и љубави према богу коју чак ни апостоли не могу да досегну тако, молба сирофеничанке или поступак крвоточиве жене представља парадигму вере, блуднице која сузама кваси, а косом брише ноге исусове и љуби их јесте показатељ љубави, две лепте сиромашне удовице симбол су предавања читавог свог живота богу, све оне не само да превазилазе свој друштвени статус и анонимност, него постају истакнуте у тој мери да се њихови примери непрестано користе као надахнуће у животу хришћана коначно, лик пресвете богородице у себи сабира све ове жене о којима свето писмо приповеда поред тога што она представља значењску супротност еви у смислу поводљивости, сладострашћа и, на концу, непослушања вољи божијој у коју повлачи и адама, пресвета дјева марија се показује као истинска мати, не само христа, него свих људи уз то, управо кроз лик жене и њеног саглашавања са вољом божијом исказано у речима: „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ (лк 1, 38), бог започиње месијанско време и преображај не само људског рода, већ целокупне творевине да би се приповест завршила женама које су сведоци васкрсења бог је од жене тражио сагласност да би остварио спасење рода људског и од ње узео људску природу тиме свето писмо жели да нам каже да централна фигура библије поред господа исуса христа, јесте нико други до жена ликови жена описаних у библији суштински стоје у директној вези са једним од основних начела хришћанске вере: да је сваки човек, свако људско биће, створен по лику божијем (пост 1, 26) иако то представља идеал који ни данас није досегнут колико год мислили да је људско друштво слободно и равноправно, библијске хероине заправо служе да подсете на ту истину, али и покажу колико животне околности не треба прихватати са малодушношћу напротив, оне сведоче о храбрости, ватрености у служењу богу и ближњима ради којих су спремне да поднесу жртве оне, такође, показују, да бити сведок бога живога значи и прекршити правила, одступити од устаљених образаца мишљења, препустити се унутрашњем осећају и савести која јесте неписани закон божији у човеку, не мирити се са стањем у којем јесмо коначно, то значи тежити превазилажењу ограничености властите природе као израза дубоке жудње за богом и живљења по његовој вољи и заповестима аутор је ђакон при манастиру ваведење у београду и професор верске наставе тема броја ревека крај студенца, пост 24, 15 — мозаик, катедрала у монреалеу, сицилија, 12 век (извор: википедија) 32 3 / 2021 свој однос према жени, њеном достојанству и узвишеној улози у домостроју спасења, црква је одувијек темељила на истинама светог писма већ из библијског описа стварања човјека сазнајемо да је диоба човјека на полове дар божији и израз његовог човјекољубља због потребе заједнице бог адаму ствара жену, сабесједника и сарадника на путу, јер није добро човјеку да је сам (пост 2, 18) то што је прво створен адам, а потом ева не значи да је адам узвишенији, да има другачију улогу и назначење од еве или да је она биће другог реда они су од бога постављени на исти ниво, са заједничким циљем да се уподобљавају тројичном богу опис божијег стварања жене од ребра, тј од костију и тијела адамовог (пост 2, 23) показује тијесну везу мужа и жене у јединствености и једнакости њихове опште и особне људске природе, а то потврђују и ријечи спаситељеве: од почетка је творац створио мушко и женско да буду двоје једно тијело (мт 19, 4–6) зато у животу цркве христове не постоји било какво разликовање људи на полове (у смислу да је један пол већи и значајнији од другог), јер је у заједници цркве остварено такво јединство њених чланова да нема више мушког и женског, јер сте ви сви један човјек у христу исусу (гал 3, 28) будући да је ева у рају, по изразу св василија великог, била дијете (νηπια), ђаво је обмањује „жељом равнобоштва“, чиме почиње трагедија гријехопада но, већ у ријечима које господ упућује змији, да ће јој сјеме женино газити главу (пост 3, 15) наговјештава се блага вијест спасења кроз христа ева, прва жена у историји је згријешила и навела адама, првог човјека на гријех а евина кћи марија, „благословена међу женама“, није згријешила и родила је ново сјеме, „благословен плод утробе своје“, нотема броја жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти библијски ликови жена као образац служења христу протојереј слободан лукић царица јестира, новији живопис (извор: википедија) мај / јун 2021 33 вог адама – христа спаситеља дакле, још од тада унапријед је проповиједан онај који ће се родити од жене дјевојке ева је, по ријечима блаженопочившег епископа атанасија јевтића, трагична но величанствена фигура историје рода људског, која ће се спасти рађањем дјеце (1тим 2, 13–15) и тиме бити прамајка свих живих, и тако прамајка христова као праобраз богородице марије, друге еве 1 свето писмо старог завјета нас даље упознаје са ликовима жена попут саре, рахиље или ревеке, које имају важну и активну улогу у историји спасења рађајући носиоце обећања и завјета божијег са изабраним народом такође, у старозавјетним књигама описани су ликови жена које су у неким одсудним тренуцима за израиљ, доносиле избављење своме народу тако је девора пророчица, у вријеме када неста путева и села у израиљу, након побједе над хананским царем јавином, названа мајком израиља (суд 5, 6–7) захваљујући царици јестири, јевреји бивају спасени од истребљења, те им дође свјетлост и весеље и радост и слава (јест 8, 16) дакле, стари завјет нам указује на достојанство жене и њену улогу у историји спасења али, на неким мјестима се упоредо са похвалама жени као извору радости, весеља и преносиоцу благослова божијег, сусрећемо и са изразима који говоре о жени као заводници, извору пропасти итд према томе, тек у новом завјету достојанство и узвишена мисија жене бива потпуно освијетљења у тајни марије дјеве-богородице се најјасније очитује достојанство, призив и улога жене у домостроју 1 ср књига постања, превод и тумачење: епископ атанасије јевтић, београд 2004, стр 28 спасења свијета и човјека већ само име богородице, по ријечима св јована дамаскина, садржи у себи сву тајну божанског домостроја спасења никола кавасила каже да човјек није могао да буде спасен без сарадње његове слободне воље, а што је најбоље дошло до изражаја у пристанку дјеве марије: нека ми буде по ријечи твојој (лк 1, 38) као што је хтио да се оваплоти, бог је тако исто хтио да га његова мајка роди слободно, по сопственој вољи дакле, марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења она није нека идеална вјечна жена, нити божанско биће, већ права жена, али која је, због њене чистоте од бога узвишена над свим створењима и изабрана да као „најчистији сасуд у роду људском“ роди бога у тијелу у свјетлу у којем јеванђелисти описују лик богородице и других жена које су биле свједоци и учесници христових дјела, јасно се спознаје достојанство и призив жене еванђелист лука већ на почетку свог јеванђеља, уз лик марије доноси и лик јелисавете, описујући њихов сусрет (лк 1, 39–45), а у следећој глави и лик пророчице ане, кћери фануилове која са праведним симеоном прима четрдесетодневног младенца (лк 2, 36–38) лука помиње и жене, које прате исуса у његовом прохођењу кроз села и градове, све до голготе: а за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим (лк 23, 27) такође, ликови жена чине важан дио структуре јеванђеља по јовану на почетку се описује свадба у кани галилејској, гдје дјева марија поспјешује „час“ христовог јављања и његовог чудотворства: што је мени до тебе, жено (јн 2,1–12) такође, исус исцјељује петрову ташту (мк 1, 31), крвоточиву (мт 9, 20–22; мк 5, 33–34; лк 8, 48) тема броја марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења 34 3 / 2021 тема броја и згрчену жену (лк 13, 12–13) сажаливши се над наинском удовицом, он васкрсава њеног умрлог сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта другој грешници која помазује миром његове ноге(лк 7, 36–50) и чак је наводи као примјер вјере фарисејима за углед је навео и удовицу с њеном лептом (мк 12, 42–44, лк 21, 2–4), истичући тиме узвишену племенитост душе која жртвује материјално ради духовног један од најдубљих и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је мјесто сусрета са богом, у ствари – срце човјеково и да су плод тога сусрета – дух и истина, који се усељавају у човјека који живи вјером предање казује да је самарјанка, која је бесједила са христом код студенца јаковљевог, читав свој каснији живот посветила проповиједи јеванђеља пострадала је за вјеру и празнује се као св мученица фотина самарјанка еванђелско казивање о страдању господњем носи један нарочит детаљ који нас дубоко потреса, а то је вјерност христу оних малобројних, углавном жена: а стојаху код крста исусова мати његова, и сестре матере његове марија клеопова, и марија магдалина (јован 19, 25) они који су за вријеме христове проповиједи били непрестано уз њега, у тим страшним часовима су се разбјежали у страху, док су се они које готово да нисмо, или смо их само спорадично сретали на страницама јеванђеља, и којима христос није ни говорио о свом васкрсењу, показали као највјернији и најистрајнији у љубави жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима, иако знају да је гроб запечаћен тешким каменом иако су, по ријечима апостола павла, „слабији сасуд“, оне су ради њихове дубоке вјере и љубави удостојене да прве приме вијест о васкрсењу послије пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом посвједочиле еванђелску љубав и чврсту вјеру, оно што је једино сијало у тами страсне седмице и најтежим тренуцима када је спаситељ предавао себе на жртву и у апостолској цркви жене су имале важну улогу у ширењу јеванђеља и дјелима милосрђа, а које им мојсијев закон није дозвољавао из дјела апостолских и посланица апостола павла сазнајемо да жене пророкују (дјел 2, 17; 1кор 11, 5), да учествују и помажу у оснивању црквених заједница, као лидија из града тијатирског (дјел 16, 14), хлоја у коринту (1кор 1, 11), фива у кенхреји (рим 16, 1), марија, трифена, трифоса, јулија у риму (рим 16, 6–15) и др дакле, жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га миром, наговјештавајући тако његову крсну смрт (марија магдалина) кроз ликове ових жена открива се спасоносна сила вјере и смисао истинског служења и корачања за христом зато њима припада посебно мјесто и улога у новом завјету, као обрасцима служења христу у дјелу спасења свијета и човјека аутор је парох будвански богомајка са мироносицама, византијски мозаик (извор: ruiconru) мај / јун 2021 35 тема броја читајући свештено јеванђеље, видимо да су господа нашег исуса христа, током његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут неке од жена која се спомињу у светоме писму сведоче о месији (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних прва међу женама која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали
... правилу трпе понижења од околине, одбацују их мужеви, да би кроз трпљење биле награђене јављањем божјим и рођењем личности која бива миљеник божији и вођа израиљев рахиља рађа јосифа који поред тога што је очев миљеник, постаје избавитељ и браће која га мрзе и њихових породица, али и праслика страдајућег христа који без греха узима безакоња свих људи у сличној ситуацији се налази и мајка пророка самуила, ана, али пре ње и самсонова мајка коначно, на те сцене и ликове се надовезује и јелисавета, мајка св јована крститеља, али и родитељи пресвете богородице предузимљивост, храброст и иницијатива су особине којима поједине жене показују да њихова интуиција итекако може да их упути на оно што је по вољи божијој, премда се то на први поглед не чини ревека препознаје духовну узвишеност јакова и иницира превару да он преузме благослов првенца од ослепелог, немоћног и пасивног оца исака њен поступак, иако може бити протумачен као неправедан, јер фаворизује једног од синова, показује се у тој мери важан јер причу усмерава ка томе да се управо по јакову тј израиљу именују сви они који припадају народу божијем као наследници обећања његових; укључујући и хришћане у књизи о судијама, девора и јаиља су носиоци ослобођења израиљаца од хананског тлачења прва је и пророчица, представљена као судија у израиљу где њено суђење готово да асоцира на царско достојанство док седи под палмом у гори јефремовој, док јаиља иако није израиљка, убија сисеру интуитивно у њему препознавајући злочинца ове особине могу се приписати и рави блудници, нојемини, јестири мироносице у новом завету доводе до врхунца ове особине наиме, оне у недељу, у праскозорје одлазе на христов гроб, иако пред њима стоје опасности и препреке које не могу савладати, не би ли обавиле прописане погребне ритуале над христовим телом једино што их на то покреће јесте љубав и верност према њиховом учитељу баш због тога оне, жене, бивају први сведоци догађаја који осмишљава свеукупно постојање читавог космоса – васкрсења христовог ништа мања храброст исказана кроз спремност да поднесу жртву зарад својих ближњих је она што краси лотове кћери, тамару и руту иако би поступци тамаре и лотових кћери испрва били саблажњиви, иза њих стоји верност коју показују према свекру, односно оцу, чак и по цену властите срамоте и осуде тамара, која није имала никакав разлог да остане уз јуду, јер су му оба сина за које је била удата умрла, чини нечасан поступак, заводећи пијаног јуду не би ли му подарила потомство слично томе, само још наглашеније чине пре ње лотове кћери које напијају оца након уништења содома и смрти њихове мајке ови наративи, о лоту и кћерима, као и о јуди и тамари носе и другачије поруке и значења овде наглашавају песма маријина, изл 15, 21 — хлудов псалтир, 9 век (извор: schoolorthpatrru) мај / јун 2021 31 решеност тамаре и кћери лотових да понесу срамоту и тескобу такве стигме за разлику од малодушности свекра, тј оца у новом завету, ликови жена, често анонимних су у функцији показивања вере, покајања, препознавања христа и љубави према богу коју чак ни апостоли не могу да досегну тако, молба сирофеничанке или поступак крвоточиве жене представља парадигму вере, блуднице која сузама кваси, а косом брише ноге исусове и љуби их јесте показатељ љубави, две лепте сиромашне удовице симбол су предавања читавог свог живота богу, све оне не само да превазилазе свој друштвени статус и анонимност, него постају истакнуте у тој мери да се њихови примери непрестано користе као надахнуће у животу хришћана коначно, лик пресвете богородице у себи сабира све ове жене о којима свето писмо приповеда поред тога што она представља значењску супротност еви у смислу поводљивости, сладострашћа и, на концу, непослушања вољи божијој у коју повлачи и адама, пресвета дјева марија се показује као истинска мати, не само христа, него свих људи уз то, управо кроз лик жене и њеног саглашавања са вољом божијом исказано у речима: „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ (лк 1, 38), бог започиње месијанско време и преображај не само људског рода, већ целокупне творевине да би се приповест завршила женама које су сведоци васкрсења бог је од жене тражио сагласност да би остварио спасење рода људског и од ње узео људску природу тиме свето писмо жели да нам каже да централна фигура библије поред господа исуса христа, јесте нико други до жена ликови жена описаних у библији суштински стоје у директној вези са једним од основних начела хришћанске вере: да је сваки човек, свако људско биће, створен по лику божијем (пост 1, 26) иако то представља идеал који ни данас није досегнут колико год мислили да је људско друштво слободно и равноправно, библијске хероине заправо служе да подсете на ту истину, али и покажу колико животне околности не треба прихватати са малодушношћу напротив, оне сведоче о храбрости, ватрености у служењу богу и ближњима ради којих су спремне да поднесу жртве оне, такође, показују, да бити сведок бога живога значи и прекршити правила, одступити од устаљених образаца мишљења, препустити се унутрашњем осећају и савести која јесте неписани закон божији у човеку, не мирити се са стањем у којем јесмо коначно, то значи тежити превазилажењу ограничености властите природе као израза дубоке жудње за богом и живљења по његовој вољи и заповестима аутор је ђакон при манастиру ваведење у београду и професор верске наставе тема броја ревека крај студенца, пост 24, 15 — мозаик, катедрала у монреалеу, сицилија, 12 век (извор: википедија) 32 3 / 2021 свој однос према жени, њеном достојанству и узвишеној улози у домостроју спасења, црква је одувијек темељила на истинама светог писма већ из библијског описа стварања човјека сазнајемо да је диоба човјека на полове дар божији и израз његовог човјекољубља због потребе заједнице бог адаму ствара жену, сабесједника и сарадника на путу, јер није добро човјеку да је сам (пост 2, 18) то што је прво створен адам, а потом ева не значи да је адам узвишенији, да има другачију улогу и назначење од еве или да је она биће другог реда они су од бога постављени на исти ниво, са заједничким циљем да се уподобљавају тројичном богу опис божијег стварања жене од ребра, тј од костију и тијела адамовог (пост 2, 23) показује тијесну везу мужа и жене у јединствености и једнакости њихове опште и особне људске природе, а то потврђују и ријечи спаситељеве: од почетка је творац створио мушко и женско да буду двоје једно тијело (мт 19, 4–6) зато у животу цркве христове не постоји било какво разликовање људи на полове (у смислу да је један пол већи и значајнији од другог), јер је у заједници цркве остварено такво јединство њених чланова да нема више мушког и женског, јер сте ви сви један човјек у христу исусу (гал 3, 28) будући да је ева у рају, по изразу св василија великог, била дијете (νηπια), ђаво је обмањује „жељом равнобоштва“, чиме почиње трагедија гријехопада но, већ у ријечима које господ упућује змији, да ће јој сјеме женино газити главу (пост 3, 15) наговјештава се блага вијест спасења кроз христа ева, прва жена у историји је згријешила и навела адама, првог човјека на гријех а евина кћи марија, „благословена међу женама“, није згријешила и родила је ново сјеме, „благословен плод утробе своје“, нотема броја жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти библијски ликови жена као образац служења христу протојереј слободан лукић царица јестира, новији живопис (извор: википедија) мај / јун 2021 33 вог адама – христа спаситеља дакле, још од тада унапријед је проповиједан онај који ће се родити од жене дјевојке ева је, по ријечима блаженопочившег епископа атанасија јевтића, трагична но величанствена фигура историје рода људског, која ће се спасти рађањем дјеце (1тим 2, 13–15) и тиме бити прамајка свих живих, и тако прамајка христова као праобраз богородице марије, друге еве 1 свето писмо старог завјета нас даље упознаје са ликовима жена попут саре, рахиље или ревеке, које имају важну и активну улогу у историји спасења рађајући носиоце обећања и завјета божијег са изабраним народом такође, у старозавјетним књигама описани су ликови жена које су у неким одсудним тренуцима за израиљ, доносиле избављење своме народу тако је девора пророчица, у вријеме када неста путева и села у израиљу, након побједе над хананским царем јавином, названа мајком израиља (суд 5, 6–7) захваљујући царици јестири, јевреји бивају спасени од истребљења, те им дође свјетлост и весеље и радост и слава (јест 8, 16) дакле, стари завјет нам указује на достојанство жене и њену улогу у историји спасења али, на неким мјестима се упоредо са похвалама жени као извору радости, весеља и преносиоцу благослова божијег, сусрећемо и са изразима који говоре о жени као заводници, извору пропасти итд према томе, тек у новом завјету достојанство и узвишена мисија жене бива потпуно освијетљења у тајни марије дјеве-богородице се најјасније очитује достојанство, призив и улога жене у домостроју 1 ср књига постања, превод и тумачење: епископ атанасије јевтић, београд 2004, стр 28 спасења свијета и човјека већ само име богородице, по ријечима св јована дамаскина, садржи у себи сву тајну божанског домостроја спасења никола кавасила каже да човјек није могао да буде спасен без сарадње његове слободне воље, а што је најбоље дошло до изражаја у пристанку дјеве марије: нека ми буде по ријечи твојој (лк 1, 38) као што је хтио да се оваплоти, бог је тако исто хтио да га његова мајка роди слободно, по сопственој вољи дакле, марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења она није нека идеална вјечна жена, нити божанско биће, већ права жена, али која је, због њене чистоте од бога узвишена над свим створењима и изабрана да као „најчистији сасуд у роду људском“ роди бога у тијелу у свјетлу у којем јеванђелисти описују лик богородице и других жена које су биле свједоци и учесници христових дјела, јасно се спознаје достојанство и призив жене еванђелист лука већ на почетку свог јеванђеља, уз лик марије доноси и лик јелисавете, описујући њихов сусрет (лк 1, 39–45), а у следећој глави и лик пророчице ане, кћери фануилове која са праведним симеоном прима четрдесетодневног младенца (лк 2, 36–38) лука помиње и жене, које прате исуса у његовом прохођењу кроз села и градове, све до голготе: а за њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим (лк 23, 27) такође, ликови жена чине важан дио структуре јеванђеља по јовану на почетку се описује свадба у кани галилејској, гдје дјева марија поспјешује „час“ христовог јављања и његовог чудотворства: што је мени до тебе, жено (јн 2,1–12) такође, исус исцјељује петрову ташту (мк 1, 31), крвоточиву (мт 9, 20–22; мк 5, 33–34; лк 8, 48) тема броја марија дјева није била пасивно оруђе у рукама божијим, већ је пројавила своју личну слободу, сарађујући у дјелу спасења 34 3 / 2021 тема броја и згрчену жену (лк 13, 12–13) сажаливши се над наинском удовицом, он васкрсава њеног умрлог сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта другој грешници која помазује миром његове ноге(лк 7, 36–50) и чак је наводи као примјер вјере фарисејима за углед је навео и удовицу с њеном лептом (мк 12, 42–44, лк 21, 2–4), истичући тиме узвишену племенитост душе која жртвује материјално ради духовног један од најдубљих и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је мјесто сусрета са богом, у ствари – срце човјеково и да су плод тога сусрета – дух и истина, који се усељавају у човјека који живи вјером предање казује да је самарјанка, која је бесједила са христом код студенца јаковљевог, читав свој каснији живот посветила проповиједи јеванђеља пострадала је за вјеру и празнује се као св мученица фотина самарјанка еванђелско казивање о страдању господњем носи један нарочит детаљ који нас дубоко потреса, а то је вјерност христу оних малобројних, углавном жена: а стојаху код крста исусова мати његова, и сестре матере његове марија клеопова, и марија магдалина (јован 19, 25) они који су за вријеме христове проповиједи били непрестано уз њега, у тим страшним часовима су се разбјежали у страху, док су се они које готово да нисмо, или смо их само спорадично сретали на страницама јеванђеља, и којима христос није ни говорио о свом васкрсењу, показали као највјернији и најистрајнији у љубави жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима, иако знају да је гроб запечаћен тешким каменом иако су, по ријечима апостола павла, „слабији сасуд“, оне су ради њихове дубоке вјере и љубави удостојене да прве приме вијест о васкрсењу послије пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом посвједочиле еванђелску љубав и чврсту вјеру, оно што је једино сијало у тами страсне седмице и најтежим тренуцима када је спаситељ предавао себе на жртву и у апостолској цркви жене су имале важну улогу у ширењу јеванђеља и дјелима милосрђа, а које им мојсијев закон није дозвољавао из дјела апостолских и посланица апостола павла сазнајемо да жене пророкују (дјел 2, 17; 1кор 11, 5), да учествују и помажу у оснивању црквених заједница, као лидија из града тијатирског (дјел 16, 14), хлоја у коринту (1кор 1, 11), фива у кенхреји (рим 16, 1), марија, трифена, трифоса, јулија у риму (рим 16, 6–15) и др дакле, жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га миром, наговјештавајући тако његову крсну смрт (марија магдалина) кроз ликове ових жена открива се спасоносна сила вјере и смисао истинског служења и корачања за христом зато њима припада посебно мјесто и улога у новом завјету, као обрасцима служења христу у дјелу спасења свијета и човјека аутор је парох будвански богомајка са мироносицама, византијски мозаик (извор: ruiconru) мај / јун 2021 35 тема броја читајући свештено јеванђеље, видимо да су господа нашег исуса христа, током његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут неке од жена која се спомињу у светоме писму сведоче о месији (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних прва међу женама која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com