-БЕЖИВОТНА-

Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... друго лице свете тројице, из љубави према роду људском, својој творе- вини, жртвовао себе, умро на крсту пре- узевши на себе све грехе човечанства он то није учинио према целокупној својој творевини, јер божију творевину можемо степеновати у три нивоа: простобитије, битије и добробитије простобитије је мр- тва природа, беживотна материја; битије, то су жива бића, биљке и животиње, а до- бробитије је словесно биће, човек господ христос себе је принео на жртву тек за овај трећи ниво своје творевине, за човека, јер је само он створен по слици и прилици бо- жијој из љубави према том трећем нивоу своје творевине бог по своме промислу и божанској премудрости шаље свога сина да прими људско тело кроз девојку мари- ју, умре на крсту, али у исто време открива да је смрт привремена појава, јер само по- сле три дана оваплоћени бог исус христос уништава смрт али и после христовог васкрсења смрт постоји у овом свету како то об- јаснити, питаће неко да, смрт постоји, али је благодаћу богочовековог христо- вог васкрсења престала бити проклет- ство за људску природу, ужас и страх, већ је постала привремено и пролазно стање и сада људи умиру, али више не у очајању, застрашености, безнадежно- сти, већ са вером да само мењају све- 12 6 / 2016 том, привремено, до општег васкрсе- ња, што је једна од битних истина наше хришћанске православне вере зато у нашем символу вере свакодневно испо- ведамо: „чекам васкрсење мртвих и жи- вот будућег века“ из свега до сада реченог произила- зи да живећи у овом свету, човек мора непрестано да има на уму да је овај свет само прилика коју треба искористити да би се заслужио један други, бољи, пра- веднији, савршенији, вечни живот да би то постигао, човек мора бити свестан да је творевина божија од које бог захте- ва да се стално усавршава у врлини, па чак до те мере да буде савршен као отац наш небески, по речима светог атана- сија великог, који каже: „бог је постао човек, да би човек постао бог“ али не бог по суштини као христос, већ по бла- годати божијој; не бог по природи као христос, већ по усиновљењу од бога; не бог по рођењу као христос, већ по усво- јењу од бога за своје свакодневно прак- тично делање човек може наћи узоре у оним појединцима који су својим живо- том и подвигом испунили препоруке и заповести божије, а нама оставили пре- ћутни аманет да их следимо о таквима, а то су углавном били људи из монашког реда, један од најбољих познавалаца људске душе, фјодор достојевски каже: „христочежњиви подвижници се не- престано духовно преображавају, труде се да лик душе своје формирају по лику христовом, те стога даноноћно живе по јеванђељу богочовековом световни љу- ди, (тј људи од овога света, они који ни- су свештеници ни монаси) иду супрот- ним путем, путем који квари и унаказује боголику душу људску погледајте на световњаке, па реците: зар се није у њих искварио лик божији и правда његова? они имају науку, а у науци је само оно што је подвргнуто чулима а духовни свет, виша половина људског бића од- бачена је са некаквим тријумфом, чак са мржњом“ (браћа карамазови, стр, 361) на крају, кад већ поменусмо достојев- ског, послушајмо шта он каже о смислу живота и бесмртности душе: „ако нема бога, нема ни бесмртности, ради чега онда живети? јасно је ово: самоубиство, после губитка идеје о бесмртности, по- стаје ствар савршено неизбежна, чак и неопходна, за свакога онога ко се мало уздигне над животињама напротив, бесмртност, обећавајући вечни живот, јаче везује човека са земљом у томе, на изглед, лежи противречност: ако већ има тако много живота, то јест, осим земаљског још и бесмртни живот – че- му онда ценити толико земаљски жи- вот? али излази баш напротив: само са вером у своју бесмртност човек схвата свој разумни циљ на земљи без убеђења у своју бесмртност кидају се везе човека са земљом, постају тање, трулије, а губи- так вишег животног смисла несумњиво води у самоубиство ако је уверење у бесмртност, толико потребно за чове- ков живот, онда је оно нормално стање човечанства; а кад је тако, онда бесмрт- ност људске душе несумњиво и посто- ји“ (ф достојевски, дневник писатеља, т х, стр 422) и сасвим на крају, да наведемо 71 по- уку светог антонија великог, оснивача монаштва у египту: „душа је у телу, у ду- ши је ум, у уму реч, којом се разматра и прославља бог свему што постоји, бог је, по својој благости, даровао биће, а души он даје бесмртност, путем непро- падљивости и вечне насладе“ (историја монаштва у египту и поуке светог ан- тонија, крњево 1984, стр 128)  само са вером у своју бесмртностчовек схвата свој разумни циљ на земљи реч пастира новембар / децембар 2016 13 сведоци смо постојања разних обича- ја у нашем народу како се то обично каже: сто села, сто обичаја стварност је, чак, још парадоксалнија: сто села, сто и нешто обичаја тешко је да се цело село сло- жи обичаји богате традицију, па и црквени живот нашег народа ипак, мора се призна- ти да постоје добри и лоши обичаји један од црквених отаца је записао – стари обичај без истине је само стара заблуда овде ћемо размотрити питање о обичају изношења хране на гробља, присутног како у селу, тако и у граду тешко је утврдити од када датира овај обичај исти случај је и са разлозима који су довели до његовог настанка из историје ране хришћанске заједнице знамо да су вер- ници једно време у римској империји сма- трани забрањеном скупином, па им се омо- гућавало сакупљање једино на гробљима постојање катакомби на гробним местима мученика (мартиријумима) укључивало је служење свете литургије у коликој вези је наведено са данашњим обичајем изношења хране на гробље није лако поуздано одреди- ти све остаје на нивоу претпоставке могу- ћи су и утицаји паганског наслеђа словен- ских племена стварност нам данас предочава разли- чите случајеве приликом сахрана, помена и задушница може се често видети обиље хране постављене како на сам гроб, тако и около њега негде се људи враћају и кући породице упокојене особе или у ресторан понекад се може осетити да је пажња ви- ше посвећена постављању и послуживању хране, него учешћу у молитви то доста го- вори о (не)оцрковљености извесног броја окупљених, човекоугодништву, доказива- њу некима је изнесена храна и предмет по- зитивних или негативних коментара, што може да говори и о одсуству искрене патње због упокојења ближњег можда се ту могу укључити и претпоставке психологије, која говори о потискивању непријатних дожи- вљаја једно је сигурно, то није добра прак- са у једној земљи западне европе српски обичај изношења хране на гробље је изазвао бурне коментаре јавности у локалним но- винама се нашла вест са сликама „гозбе“, где је наслов гласио „срби направили журку на гробљу“ сигурно да то није допринело ле- пом мишљењу о нама као народу смешан је и жалостан коментар неких да ли је дан сахране био укусније припремљен, посан или мрсан као да би хтели да избег- ну сахране средом и петком то је посебно приметно у избегавању да се парастоси дају тачно у четрдесети дан када је то среда или петак сведочанство пристојних и цркве- них људи је неопходно како би се показала достојанственија могућност понашања да проблем није од јуче сведоче и записи бранислава нушића сабрани у студији ко- сово – опис земље и народа он наводи да су опи­та­њуиз­но­ше­ња хра­неипи­ћанагро­бља те­шкојеутвр­ди­тиодка­дада­ти­раовајоби­чајистислу­чајјеиса раз­ло­зи­мако­јисудо­ве­лидоње­го­вогна­стан­ка презвитер александар р јевтић реч пастира 14 6 / 2016 постојале уредбе општина (на челу којих је стајао митрополит и црквени представници са представницима цивилних власти) ко- јима се покушавало уредити понашање на окупљањима верног народа (славе, свадбе, задушнице) у тексту се наводи: „наредбе ове неће само да уздрже госте од пића, већ хоће да сачувају домаћина од великих тро- шкова, какви су бивали о славама, свадбама и другим приликама“ даље се наводи писмо једне жена која је због нарушавања прописа о изношењу хране на задушнице била ка- жњена (могуће чак и одлучењем од приче- шћа или престанком доласка свештеника у њену кућу) њено покајно писмо се наводи у целости: православној српској црквеној општини у приштини „понизно потписана признајем своју погрешку, коју сам учинила прошле заду- шнице, односно забрањене гозбе за мртве на гробљу а да не би остала безакона моја кућа и даље, као од преступа па до сада, за то молим општину да ми опрости учињену погрешку и кућу уреди у ред законитих, а ја пак с моје стране дајем општини тврду реч, да од данас па за живота нећу никад ниједну наредбу општинску преступити па ма ка- ква она била ако ли пак општина налази за право и клетвом могу се обвезати на осно- ву тога и дајем ову молбу надајући се да ће је општина уважити“ понизна сутка костићка приштина 16 маја 1893 г не знамо да ли је данас време за овакву строгост знамо да је време да се покуша по- учити народ да није све у ићу и пићу моли- тва као циљ сабрања не сме да буде у другом плану поука пастирâ је неопходна прона- лажење мере која ће уважити чињеницу да храна није за мртве, већ за оне који су дошли издалека, који су огладнели у току припре- ме (нпр сахране) и за сиромашне (као дело милосрђа намењено за душу упокојених) за остале би сасвим довољно и благословено било и кољиво (које неки не узимају, сматра- јући да је остала храна „севапнија“ или уку- снија?) и чашица ракије или сока (посебно у летњим данима када прети дехидрација) у свему сачувати меру, не бити разметљив, али ни негостољубив, истрајати у молитви и не заборавити разлог због кога се сабрало – молитву за упокојење у господу  аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву пример из парохијске праксе једна породица је приликом организације сахране од- лучила да не припрема храну по локалним обичајима свог парохијског свештеника су замолили да види шта је најнеопходније за локални храм у изградњи како би они то приложили за покој душе упокојеног сродника ово није једина могућност подједнако богоугодно дело је и помоћ некоме од по- требитих људи за лечење, школовање или обезбеђивање најосновнијих животних потреба када би се узео у обзир и прилог уместо цвећа које људи доносе на сахране, то би био веома леп заједнички подвиг милосрђа како за при- ложнике, тако и за душу упокојених по речима светих отаца: „врлина милосрђа према потребитима, покрива мноштво наших сагрешења“ реч пастира праведни лазар у наручју авраамовом, фреска из манастира дечани, 14 век новембар / децембар 2016 15 христос се рађа – славите! христос с небеса –у сусрет му изађите! христос на земљи – узнесите се! певај господу сва земљо! у весељу певај народе! – јер он се прослави (прва песма божићног канона) пост подразумева подвиг целокупне човекове личности јер се кроз њега јача снаге воље пост је затим везан за труд одрицања од себе, и прилика је за човека да се сабере из расејаности живота свети оци, учитељи и подвижници цркве наглашавају да је пост почетак свих врли- на зато што је он пут који кроз усаврша- вање води ка христу и духовној радости пост у исто време јесте наша наглашена веза са христом и свима светима који су својим подвигом угодили господу свети василије велики вели: „не ограничавај врлину поста само на исхрану истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и гре- хова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ како би на што достојнији начин до- чекали рођење спаситеља света господа нашег исуса христа, црква је богомудро установила божићни пост који нас у исто време подсећа на пост старозаветних па- тријарахâ и праведникâ који су у посту и молитви дочекали долазак спаситеља према речима светог симеона архиепи- скопа солунског, пост божићне четрде- сетнице изображава пост мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет но- ћи добио на каменим таблицама божије заповести а ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу реч од дје- ве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовој божанској плоти трајање божићног по- ста можемо сликовито повезати са путо- вањем тројице мудраца до витлејемске пећине у којој је рођен господ наш исус христос хришћански етос нам казује да је пост звезда водиља за хришћане као што су мудраци вођени звездом дошли до богомладенца свети григорије пала- ма у својој 16 беседи на божић нас под- сећа да је оваплоћење бога логоса донело нама људима неисказана блага, па и само царство небеско колико је до овапло- ћења и очовечења бога логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас царство небеско, а ми утврђени овим речима светог григорија паламе, духоно- сца из 14 века, постом и молитвом у току божићног поста идемо у сусрет богомла- бранислав илић хришћански живот бо­жић­нипост –усу­сретбо­го­мла­ден­цу по­сте­ћиче­тр­де­сетда­на,со­зер­ца­ва­мо и при­ма­мо жи­ву реч оддје­ве,не на­цр­та­ну на ка­ме­ну, већова­пло­ће­ну и ро­ђе­ну, и при­са­је­ди­њу­је­мосе ње­го­вој бо­жан­ској пло­ти 16 6 / 2016 денцу христу истинском сунцу прав- де установљење божићног поста, као и других вишедневних постова, потиче из првих векова хришћанства од iv века свети амвросије милански, филистри- је, блажени августин помињу божићни пост, а у v веку је о божићном посту писао лав велики првобитно је божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже на сабору 1166 године који је одржан у време константинопољ- ског патријарха луке и византијског цара мануила свим хришћанима је било наре- ђено да поштују четрдесетодневни пост уочи великог празника христовог рођења божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана христовог рођења очи- стили покајањем, молитвом и постом, ка- ко бисмо чиста срца, душе и тела могли да дочекамо сина божијег који се јавио све- ту, и да би му поред обичних дарова и жр- тви, принели наше чисто срце и жељу да следимо његово учење будући да древни црквени устави пра- зник рођења христовог називају другом пасхом, те из тог разлога овом великом празнику рождества христовог претходи четрдесетодневни пост који се назива и малом четрдесетницом по дужини овај пост долази одмах после свете четрдесет- нице, а по строгости долази после свете четрдесетнице и успенског поста божић- ни пост нема посебне недеље као што је то случај са светом четрдесетницом, али има две недеље; недељу праотацâ и отацâ битно је нагласити да божићни пост у себи садржи молитвене спомене мученикâ, про- рокâ, апостолâ, светитељâ и преподобних међу пророцима посебно се прославља спомен пророка данила који је прорекао време христовог рођења у недељи пра- отаца посебно се наглашава њихов значај, што нам потврђује и тропар који појемо у ту недељу: вером си праоце оправдао и од народа си их обручио цркви хваљени су славом светих, јер из њиховог семена је плод благословен, пресвета богородица, која те је без семена родила: њиховим мо- литвама, христе боже, помилуј нас на дан светог андреја и на дан светог николе у химнографији садржане су пе- сме које најављују празник рођења бого- младенца христа: вертепе добро се укра- си, дјева долази носећи у утроби христа пастири свирајући посведочите страшно чудо, и мудраци из персије донесите зла- то, тамјан и смирну већ од празника ваведења пресвете бо- городице почиње да се поје божићна ката- васија, што нам казује да смо ми храм бога живога који се оваплотио нас ради и спа- сења нашега ради уместо закључка: небо и земља данас, као што je пророко- вано, нека се обрадују! анђели и људи не- ка духовно светкују! јер бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене пећина и јасле га прихватају, пастири чудо разглашавају,мудраци са ис- тока у витлејем дарове доносе, а ми, не- достојним устима, угледајући се на ангеле, хвалу му одајмо: „слава на висини богу, а на земљи мир!“ дође очекивање многобо- жаца, дође, спасе нас од робовања врагу (прва литијска стихира) весели се, јерусалиме! светкујте сви ко- ји љубите сион! данас је раскинута при- времена уза адамове осуде, отворен је рај, обеснажена је змија–јер ону коју превари некад спази да је мајка створитеља сад о силнога богатства мудрости и познања бога! она преко које се, као оруђа греха, у сваком телу удомила смрт поста зачетак спасења свему свету преко богородице из ње се рађа детенце, а свесавршени бог својим рођењем он њено девичанство за- печаћује, својим пеленама узе греховне дре- ши, а својом детињом слабошћу порођајне болове ожалошћене еве лечи да игра и пле- ше сва творевина! христос је дошао да је себи дозове и да спасе душе наше (слава на стиховање)  хришћански живот новембар / децембар 2016 17 самољубље је наслеђе које смо добили од првостворених људи, од адама и еве првостворени су били побеђе- ни од ђавола, од нечастивог он је све то покренуо нечастиви је имао први анђеоски чин он је био најближи слави божијој уживао је у првобитној благодати он је први при- мао обавести и откривења пре осталих де- вет чинова због све те своје славе и бла- годати, имао је злобне мисли против бога говорио је у својим помислима: „зашто би бог био толико високо? зашто би он имао сву ту славу? зашто да му се клањамо? за- што да се њему све потчињава? зашто је не бих могао да будем бог? попећу се и ја високо и сешћу поред њега, постаћу и ја сличан њему и све ће се мени клањати, па ћу имати и ја исту славу“ кад је то помислио и поверовао у то, од- мах га је бог одлучио од свог лица и бацио га доле цео чин је изгубљен у понору тако и свако ко је горд и самољубив бива одба- чен од бога ђаво, нечастиви, није се задовољио са- мо својим падом завидео је човеку, кога је бог створио на исти начин и начинио га владарем у рају и свој творевини говори: „зашто би он уживао у таквој срећи? не и он треба да увреди бога, ни он не треба да му се потчињава; треба да буде преварен“ приближава му се и шапуће му исте ства- ри, говори му: „зашто би ти бог забранио да једеш од овог плода? то је подмуклост бога да не би постао и ти бог и спознао до- бро и зло; једи и видећеш да ћеш постати бог“ чуо га је првостворени, а затим и поср- нуо кроз дело је спознао да је требало да поштује наредбу божију гордост и само- љубље истерало је првостворене из божи- јег раја наследили смо и ми, као некакву имовину, то самољубље и сада патимо и боримо се до крви како бисмо се избави- ли монаштво је као бесплатно лечилиште; то је божија болница где човек долази ка- ко би оздравио позива га бог светим при- зивом и с љубављу га доводи у то лечили- ште човек тражи себи лек и виче: „господе исусе христе, помилуј ме!“– да, помило- ваћу те, одговара бог и лекар душа и тела започиње лечење шаље нам разне невоље, дозвољава ис- кушења а то су све лекови, горки лекови који исцељују душу човека наравно, нико не може да каже да током операције или лекарске интервенције није у боловима, да се не мучи да превазиђе тај бол и тугу; но ипак, на крају лечења буде психички добро када је мој старац био искушеник у пу- стињи, био је у послушању старцу јефре- му, једном једноставном човеку то је био један благословен старчић једном је један монах сусед – не знам шта се тачно дого- дило – растужио старчића старац је ви- као јер није могао да се избори с њим су- превод с јелинског: милана вучићевић старечник „да,помиловаћуте, одговарабог“ старац јефрем филотејски о самољубљу (други део) (на­ста­вак тек­ста из пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ра бр 348, март/април 2016 г) 18 6 / 2016 протстављао му се, викао је, драо се мој старац, који је тад био младић, снажан да је могао да изађе на крај с десеторицом љу- ди, кад је чуо свог старца како виче напољу и овог другог како му се супротставља, по- чела је у њему да кључа љутња и бес чим је увидео опасност да, кад изађе напоље, не може да предвиди шта ће да се догоди, бу- дући да је био млад, сместа је отрчао у цр- кву, клекнуо и почео да виче: „богородице, помози ми!“ и затим је почео да плаче; да плаче и да моли, како би се пресвета уме- шала да помогне да случајно у том стању не изађе напоље и пошто је много плакао и пролио много суза, видео је како звер самољубља и беса смекшава и повлачи се кад је видео да је дошао у стање да може да изађе напоље и да говори с благошћу и смиреношћу, изашао је и избавио, нарав- но на миран и учтив начин, старца од сусе- да а он нам је то причао као пример како се у пракси бори са самољубљем и монаху долази искушење и шапуће сличне ствари као оне које је шапутало адаму ако га старац грди или му сасеца вољу, унутар њега се самољубље супрот- ставља и шапуће монаху да противречи, да се свађа, да успостави своју вољу; на тај начин се никада неће излечити монах треба непрекидно да пази како би се суочи са сваком ситуацијом, са сваким ис- кушењем с успехом, како би се божијом бла- годаћу ослободио старог човека на место старог треба да дође нови човек, по христу, човек неосетљивости и човек васкрсења та борба није мала, нити за кратко време може да се достигне победа и тријумф над самољубљем то је велика звер са много глава преподобни јефрем каже: „с лавом си се ухватио у коштац? пази да ти не сломи кости“ та звер је самољубље као лав вреба и на- пада нас ми треба у рукама да имамо оруж- је и мач супротстављања помислима  извор: http://gerontesmascom у богатом пољу светитеља наше свете цркве постоје и многи цареви, вла- дари и припадници двора, који нису дозволили да их заслепи моћ власти све- товну славу су обујмили славом божијом и службом цркви зато су и проглашени светима за свој допринос црквеном телу једна од њих била је и света пулхерија, благочестива августа византије рођена је у константинопољу 399 годи- не била је најстарија кћер цара аркадија (395–408) и евдоксије и сестра теодосија ii (408–450) имала је ту част да прими све- то крштење од светог јована златоустог иако је била окружена изобиљем дво- ра и сусретала се са дворјанима склоним сплеткама, дубоко у својој души узгајила је веру у бога и стекла изузетне врлине након смрти њеног оца аркадија (408 г), пулхерија је са свега девет година пре- узела на себе старање о свом седмогоди- шњем брату теодосију ii, који је заузео царски престо, као законити наследник свог оца упркос томе што је још била де- те, одликовали су је неуобичајена зрелост и разборитост прво што је учинила би- ло је васпитање и усмеравање свог брата, како би владао богољубиво стала је уз њега предано и настојала да улије у њего- ву душу начела хришћанске вере и да му усади јеванђелске врлине желела је да га издвоји од других владара његове епохе, који су били опијени влашћу и који су се окрутно опходили према својим подани- цима сматрала је да је царска власт, као и свака друга – служење, имајући на уму речи христове: који хоће да буде међу ва- ма велики, нека вама служи; и који хоће ме- ђу вама да буде први, нека буде свима слуга (мк 10, 43–44) међутим, теодосије није поседовао нео- пходне способности за испуњавање висо- превод са јелинског: михаела јагер старечник материк новембар / децембар 2016 19 ких дужности, насупрот пулхерији, коју су одликовали динамичност, разборитост и изванредно образовање поседовала је ретку спољашњу лепоту и богат духов- ни свет изучавала је науке свог времена и говорила је, осим латинског, и грчки језик дивила се грчкој култури и изучавала је древне грчке фи- лософе била је много вољена због своје благости, крото- сти, трпељивости, скром- ности и јасне љубави према народу године 414 са својих ше- снаест година, изабрана је за августу, по жељи свога брата теодосија била је истински вла- дар непрегледне византијске земље, све до краја владавине теодо- сија (450 г), која је забележи- ла дане славе, захваљујући савладавини са снажном и мудром пулхеријом она са- ма у потпуности се предала богу и народу одлучила је да читавог свог живота остане девица и зато је стално носила монашку ризу молила се и пости- ла, не учествујући у раскошној трпези палате истовремено је започета реорга- низација државе под њеним надзором реорганизовала је војску, обезбедивши спољашњу сигурност и благостање пода- ницима свакој њеној одлуци претходила је срдачна молитва господу све године своје владавине пазила је да има крај себе побожне и стручне саветнике вршила је велики утицај на свог брата теодосија, који је, као што смо већ на- вели, био лишен владарских осо- бина и одлучности слушао ју је и поштовао и имао је у њу безгранично поверење и на- род ју је величао, због њеног мудрог управљања у корист народа њена љубав ка грчком образовању и грчкој култури су превагнули у њеној одлуци да венча теодосија са атинаидом, мудром кћерком атинског фило- софа леонтија, која је дошла у константинопољ, крстила се и узела име евдокија пул- херијина намера је била да по царству прошири хелен- ску културу и заиста, ати- наида је са собом довела на стотине философа и учитеља, који су претворили константи- нопољ у „малу атину“ од великог значаја било је оснивање 425 г уз пулхе- ријину брижност и евдокијину помоћ, чу- веног „пандидактериона“ у констатино- пољу, првог организованог универзитета у европи и свету! такође важан догађај сматрала је да је царска власт, као и свака друга – служење, имајући на уму речи христове: који хоће да буде међу вама велики, нека вама служи; и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга (мк 10, 43–44) све­тапул­хе­ри­ја бла­го­че­сти­ваав­гу­стави­зан­ти­је 20 6 / 2016 било је и прихватање грког језика као зва- ничног језика државе ова два велика до- гађаја били су зачетак хеленизације рим- ског царства пулхерија се заузела и за заштиту пра- вославне вере својим снажним посредо- вањем успела је да убеди теодосија да сазо- ве трећи васељенски сабор (431 г), који је осудио несторијеву јерес побринула се и да се саграде велелепни храмови, као што је храм у влахерни у константинопољу, и манастири, као што су есфигмени и кси- ропотам на светој гори основала је мно- штво добротворних установа (болнице, куће за сиромашне, сиротишта), где је на хиљаде потребитих нашло склониште го- дине 438 побринула се да исправи велику неправду коју су учинили њени родитељи аркадије и евдоксија обновила је сећање на светог јована златоустог и пренела је његове мошти у константинопољ, молећи на коленима светога да опрости својим гонитељима несторијевци су је мрзели до смрти и успели су сплеткама да је одаље од трона, али само на кратко јер се 450 године тео- досије упокојио и остала је она као једи- ни законити наследник трона у педесет и другој години удала се за благочестивог сенатора маркијана (450–457), ком је пре- дала трон, под условом да поштује њену одлуку да остане девица он је уважавао њену одлуку, јер је и сам био богољубив године 451 сазван је четврти васељенски сабор у халкидону, који је осудио јерес монофизита маркијанова и пулхеријина владавина била је кратка, али посвећена утврђивању православља и човекољубљу године 453 уснила је пулхерија у педе- сет и четвртој години мирно, завештавши своју имовину сиромашнима оплакало ју је читаво царство, а црква ју је прогласи- ла светом сећање на њу црква прославља 10/23 септембра  ламброс к сконцос, теолог – професор извор: http://orthopraxiaablogspotde материк александар милојков у дијалогу са атеизмом у савременој квазинаучној и квази- верској „употреби“ науке јавља се нешто што бисмо могли назвати догматизмом том догматизму су вео- ма склони неки атеисти, који се наводно боре против догматизма и залажу се за критичко мишљење овде под догмати- змом подразумевамо негативно значење те речи, где она представља један крај- ње острашћени и идеолошки приступ са маском „научности“ тај догматизам је идеолошка вера у свемоћ (научног) зна- ња, као објективног таква идеoлогија се састоји из две заблуде прва је заблуда је да се биће и знање (о бићу) поклапа- ју односно, да сазнање бића предста- вља објективно сазнату стварност друга заблуда је да су границе знања уједно и границе бића односно, да све што јесте, стварност у тоталитету, може бити обу- хваћено (научним) знањем, те да се из- ван оног знати не може наћи оно јесте као знању недоступно то је идеологија ограничавања и сакаћења бића и идеоло- гија „смрти бога“ таква идеологија себе лишава једног веома важног знања – зна- ња о границама знања и знања да се не може знати изван тих граница зато она није никакво знање, никакво критичко размишљање, никаква научност већ увек и само – идеологија и догматизам ова наивна вера је једном и за свагда раскринкана у кантовој критици чи- стога ума анализа темељних кантових ставова веома нам је важна и како бисмо на прави начин разумели однос науке и вере, знања и вере, те раздвојили науку од квазинауке и веру од квазивере мада кант о томе не говори, мишљења смо да је веома добро показао епистемолошке импликације које, можемо то слобод- но рећи, стоје на хришћанском (откри- новембар / децембар 2016 21 вењском) разликовању бића бога и би- ћа света кренимо редом са разбијањем атеистичког догматизма, кроз анализу темељних кантових увида намерно не желимо да кажемо ставова, већ увида, како ово што следи не би било схваћено као argumentum ad autoritatem кантове тврдње нису догматски ставови већ ра- зложни увиди стога, волели бисмо да ово што следи буде мотив за даље изуча- вање те кантове разложности, од стране заинтересованих читалаца кантов трансцендентални идеали- зам представља философију која се ба- ви нашим сазнањем као таквим могли бисмо рећи да кант представља синтезу вишевековне располућености и деобе у философији, по питању сазнања као та- квог то је располућеност и деоба између идејног и чулног, односно између умног и емпиријског порекла нашег сазнања располућеност и деобу можемо пратити од платона и аристотела и видети раз- лаз који показују њихове руке, „ка горе“ и „ка доле“, на чувеној рафаеловој сли- ци атинска школа затим, доћи ћемо до средњовековног спора о онтолошком статусу универзалија и деобе на идеали- сте и номиналисте коначно, стићи ћемо до декарта и лока, до рационализма и емпиризма од почетка до краја овог фи- лософског спора можемо видети извор- ну матрицу, платонско-аристотеловски разлаз и деобу кант је неко ко је коначно измирио и, још важније, неодвојиво ује- динио платона и аристотела, декарта и лока, умност и чулност ни само умност (појам) ни само чулност (опажај), већ неодвојиво једно са другим чине наше знање кант ће рећи да је опажај без пој- ма слеп, а појам без опажаја празан ово значи следеће опажај, односно емпи- ријско искуство без појма је слеп кант наводи пример дивљака који види кућу, али у свом разуму нема појам куће он види нешто, неки објекат али не зна да је то кућа да би се наведени опажај појмио као кућа, дакле да бисмо у том опажају имали знање да је то кућа, неопходно је да разум располаже таквим појмом са друге стране, појам без опажаја је пра- зан то значи да се баратање појмовима, који немају или уопште не могу имати емпиријску п

Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П