-БЕЖАО-

Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... године провело у језивом јасеновцу? да ли бисте веровали да су ове очи у тренуцима када свако од нас има највише љубави и пажње своје погледе приковале на лешеве „још врућих српских тела са којих се сливала крв“ (како сам он то описује) да је овај човек и после логора гледао мушкарце који су убијали, крвавих брада, мајици и руку, и бежао од немаца, усташа, од наших сународника он, његова мајка и још петоро деце, док му је отац убијен име му је душан новаковић срдачно ме је примио у свој дом, да причамо о цркви, његовој породици, кући најмање је причао о себи и одговарао је поклонио је преко стотину икона које слика од одласка у пензију 36 3 / 2019 парохијани само на конкретна питања стипендија за школу му није стигла када је била обећана помагао је мајци у детињству то је много волео сестра му је омогућила школовање док се он сам бавио тешким физичким занатом постао је и возач од када је служио војни рок недељом је радио у својој кући и градио, јер су му сви остали дани били радни и све то тако ситан, мршав и болешљив није хтео много да прича на ове теме, више сам сама прочитала чика душан је говорио о томе како је волео да за васкрс, као дете, игра фудбал са суседном улицом, и то у шарена јаја говорио је о својој кући у бихаћу само се кроз боју гласа могла назрети велика благодарност коју прожима бол и та боја је често била упакована у онај здрави понос и радост највише је говорио о својој жени марини, која се недавно упокојила емоција приликом песма 15 не дај господе срце да ми страда због времена тешка јер живот ми је ко хрид на ветру и бури и до часа твог зато те молим учини господе сад само да волим да волим небо и зору што заруди и данак бели да волим људе ма какви они били да волим до боли љубав ми своју обилато сад дај и души вечни сјај не остави ме без љубави вољених нек звездани сјај што небом кружи обасја срце моје док ти се молим подај, господе! јер душа те моја, знај, вечито воли чика душан чита своје песме мај / јун 2019 37 њеног помињања је покривала сваку другу: нежна, љубавна, чежњива овакав сусрет нисам очекивала био је потресан, али на потпуно другачији начин чика душан ми је поклонио своју књигу у којој је с благословом о бранка описао свој живот књига без садржаја, лектуре, рецензије само таква, написана од једном и спојена лепком нисам смела тек тако да јој приђем, јер нисам знала шта ме у њој чека од свега по мало је било ту после бога, централно место у књизи је заузела, ни мање, ни више, до чика душанова мајка доста аутобиографија о љубави према цркви и другима једино тако могу да дефинишем ово чудно штиво какве је све детаље човек с оваквим искуством могао да подели? једноставно, спонтано, онако како размишља каже да је прихватио благослов да пише због своје деце и унучади, да никад не забораве унука студира психологију, а унук је на медицини изненадила сам се тако добрим вестима и нисам могла да не пребацим тему на породицу питала сам о томе како је васпитао децу каже: „рекао је патријарх павле да будемо људи ако нисмо људи, вера није квалитетна, јер бог тражи чисто срце не мора да буду при вери тек кад видим какви ће ми бити унучићи и ако видим да су они квалитетни, бићу сретан и верујем да сам васпитао децу као квалитетне људе“ то рече човек чије је највеће знање живот и мудро га остави деци својој да га и сами осете живот им је пренео и поукама те књиге, од којих је једна: „чудни су људски путеви и никад човек неће знати кад ће доживети пад, без разлике да ли лети високо или ниско“ ко може сада измерити висине? не знам, али чика душан је схватио парадокс тих мера знате ли како је одговорио на живот? песмом, иконом и дивном децом и немојте мислити да сам уместо о човеку говорила о књизи није на продају и она се поклања  испред своје парохијске цркве насликао је и о бранка испред цркве на клиси парохијани 38 3 / 2019 шта да радимо ако је већ одрасло дете окренуло главу и гледа на супротну страну од храма? да ли постоје адолесценти, који не одлазе од цркве? како задржати младе у парохији? говори нам протојереј александр пономаренко, настојник свето-тројичиног храма у жутим водама, криворошке епархије „то је мој тата!“ једном, после вечерње службе, развозили смо минибусом наш омладински хор кућама и један наш четрнаестогодишњи омладинац је видео кроз прозор свог оца и повикао: „то је мој тата, зауставите, молим вас!“ стао сам, он је искочио, пришао оцу, загрлио га и даље су пошли заједно било би лепо када би ка свим очевима тако синови трчали никакви „духовни подвизи“ наша парохијска пракса је показала да у цркви остају она деца чији родитељи иду у храм- и тата, и мама приметио сам да су људи који су почели да иду у цркву, притом не формално, већ јеванђелски, посебни, искрени, сијају добротом и са њима желиш да се дружиш да се дете не би удаљило од цркве и да би било отворено према родитељима, пре свега треба да волимо децу, да проводимо са њима више времена пред спавање их обавезно пољубите, посебно недељом, после службе им потпуно посветите дан и будите са њима нежни децу не смемо насилно да приморавамо на „духовне подвиге“ треба да их васпитамо на свом примеру родитељи треба да буду ауторитет за децу ми своју децу, ни сина, ни ћерку, нисмо терали да „читају“ правила једном сам нешто ушао у собу и видим ћерка стоји и моли се сама! дете само мора хришћански живот протојереј александар пономаренко адолесценти и црква: волети, хранити и не говорити много наша парохијска пракса је показала да у цркви остају она деца чији родитељи иду у храм - и тата, и мама мај / јун 2019 39 да схвати шта му је потребно, да је то лично његово а да сам им задао молитвено правило, још са поклонима, и васпитао их под строгом контролом, онда би изашли у свет и дошли до своје „слободе“ ја то са увереношћу могу да говорим зато што су ми деца већ одрасла и драго ми је због њих уколико деца не пођу правим путем, онда се молите за њих, надајте се и чекајте и будите спремни да их са љубављу, као отац из приче о „блудном сину“, примите у било које време, у било ком тренутку и са било каквим изгледом у коме вам се врате како је отац из приче „о блудном сину“ дочекао млађег сина? обуо га је, оденуо, загрлио тако и ми, не можемо ништа друго да смислимо јер нам је тај пример дао сам господ како да прихватамо заблуделу децу као на фронту многи родитељи су приметили да пубертет код дечака почиње са четрнаест-петнаест година, и као што показује родитељско искуство, завршава се са двадесет седам година црква није тек тако дала правила кад се може добити чин ђакона или свештеника то сада у двадесет две године рукополажу, када младић заврши богословију, још увек није успео ни да постане овца, а већ се спрема да постане пастир раније су са двадесет седам година постајали ђакони, а после тридесет свештеници код девојчица пубертет почиње још раније у 12-13 година, а завршава се тек када се уда до тада потребно је да им створимо имунитет против саблазни, а током пубертета родитељи морају да учине нарочит подвиг - да забораве на себе и да се понашају као да су на фронту тачке спајања ја сам се такође удаљавао од цркве, не далеко и не на дуго, кад сам се вратио из војске после сиво-зелених војничких дана, мени је све изгледало шарено, јарко срео сам познанике који су имали увозне плоче, „фирмиране“ грамофоне и повукло ме у тај вртлог почео сам да купујем те плоче, да их продајем и мењам, ишао сам у кијев и москву на нелегалне пијаце плоча затим је све то прошло и ја сам почео да жалим што сам толико времена (и новца) потрошио на такву глупост а касније, кад сам већ постао свештеник, замолили су ме да одвезем децу из једне школе у кијев, лавру и да им покажем музеј и на путу наше маршруте, на „мајдану“ су постављали бину за рок-концерт са мном је било неколико дечака у пубертету, и ја сам им причао о разним правцима рок-музике и нашли смо заједничку тему! како ми је само помогло искуство из моје младости двојица од тих момака су после тог разговора почели да долазе у наш храм, један се већ оженио и пева у црквеном хору воли, храни и мало причај ја сада ретко идем у недељну школу, јер тамо већ има ко се бави децом, више се трудим да разговарам са њиховим родитељима то је најбоља гаранција да ће деца остати у цркви у недељној школи их не терамо да нешто посебно уче, не дајемо им тестове деца су целу недељу провела у клупама, а онда ће их још и у цркви ставити у клупу трудимо се да им после службе буде просто занимљиво организовали смо им уметничку школу, бавимо се певањем главно је да они у храму нађу другове, да се друже такође смо одлучили да направимо и фудбалски тим и обавезно се трудимо да их укусно нахранимо кад свештеник проповеда, добро би било да се сети да пред њим стоје не само одрасли, већ и деца, и то у првом реду и добро би било да та проповед буде универзална - разумљива како одраслима, тако и деци и да не буде дугачка - не више од десет минута  превод за православни мисионар: православнаја породица извор: https://wwwpravmirru/chtobyi-deti- ne-ushli-iz-tserkvi/ хришћански живот 40 3 / 2019 бити особа са аутизмом има своје предности и своје велике недостатке понекад сам тужан зато што не могу да певам, а понекад захваљујем богу баш зато што немо седим и посматрам свет око себе волео сам часове грађанског васпитања, слушао сам учитељицу сању и упијао сваку реч од ње сам научио да свако дете има право на образовање ова сазнања миловала су моју душу и ја сам се ускоро нашао у ситуацији да проговорим о свему што ме је мучило свих ових година питао сам мамау кад ћу ја да проговорим затечена мојим питањем остала је без одговора и тренутак касније изговорила је нешто што је изменило мој живот заувек «могу само да се молим богу за тебе, то је све што имам» осетио сам велику радост ноћ под острогом, молим бога да проговорим, мама и тата моле се за мене свитање под острогом, милост божја излила се на све људе осмехујемо се и мирно приступамо келији са моштима светитеља „чудотворче, вапај мој чуј и богу принеси“, молитва моје мајке одзвања мојим умом излила је сузе своје, подарје богу заволео сам тишину молитве, мало молитвено правило пред спавање, литургију, псалме и вечерњу службу четвртком живот по јеванђељу носим умом и срцем иако никад не проговорим, остављам траг писањем  лазар вулић из пера читалаца мисионара молитва моје мајке мај / јун 2019 41 хришћански брак и породица питао сам много деце која се моле ујутру и увече, а правилније је рећи – ишчитавају правило, врше молитвено послушање: „кад ти се појавила нека тешка ситуаци- ја, да ли си се у том тренутку помолио, обратио богу за помоћ?“ одговор је – да му то није ни пало на памет! и уопште му ни не пада на памет, управо зато што нема лични однос са богом а, ако он постоји, онда је то само кроз родитеље: треба да их замолимо и тада ће бог помоћи разговор са протојерејем константином курбановим о томе како водити дијалог са црквеним дететом, ако му је одједном досадило да пости, причешћује се, иде у храм дете, које више не жели у храм идеално дете недељом сат времена пре литургије искаче из топлог кревета, трчи да пере зубе и већ после 15 минута је очешљано, обучено и у изгланцаним ципе- лама ужурбано стоји пред излазним вратима очекујући да што пре пође у храм стварно дете са главом забијеном под јастук, на већ 45–минутно наговарање да устане и пође у цркву одговара тешком имитацијом чврстог сна шта радити? сви саветују: најбоље сред- ство је лични пример али 13–годишњаци се понашају управо супротно како водити ди- јалог са црквеним дететом, ако му је одјед- ном досадило да пости, причешћује се, иде у храм? наговарати, приморавати или оста- вити на миру? „профилног дана“ – у недељу о блудном сину, на ове и друге одговоре је одговарао познати кијевски духовник, многодетни отац, протојереј константин курбанов ако се дете буни, то је похвала родитељима оче, ситуација је ова: дете се код цркве- них родитеља од рођења причешћивало, али је напунило 11, 12 година и одједном признаје да не жели да иде у храм како да се понашамо са њим? јер ако погрешимо у тактици, човек може заувек да оде из цр- кве кад се појави таква могућност – питање је широко и постоји много моме- ната на које треба обратити пажњу, одгова- рајући на њега пре свега – деца су различи- та постоје она којима је бог дао да наследе од родитеља послушни карактер њима је лакше да изађу на крај сами са собом него да ступе у конфликт са оцем или мајком али, чешће срећемо другачију ситуацију узгред, протест против родитеља може да говори и у корист родитеља зашто? зато што то значи да су деца са њима у посебним, родбинским односима јер, ми не ценимо своје најбли- же – то је једна од наших људских слабости тако да, ако се дете отворено буни, то је са једне стране похвала родитељима, а са дру- ге – упозорење да ли се ваше дете моли или ишчитава правило? – ево у чему се данас састоји главни про- блем у васпитању, по мени брижни родите- 42 3 / 2019 хришћански брак и породица љи од детињства уче своју децу да се моле ујутру и увече, читају са њима дечије цркве- не књиге, свестрано их упознају са црквеним животом али, ишчитавајући молитве, дете често и не стиче сопствено молитвено иску- ство, које уствари и чини човека верујућим код њега се не јављају посебни, лични одно- си са господом нашим исусом христом питао сам много деце која се моле ујутру и увече, а правилније је рећи – ишчитавају пра- вило, врше молитвено послушање: „кад ти се појавила нека тешка ситуација, да ли си се у том тренутку помолио, обратио богу за помоћ?“ одговор је – да му то није ни пало на памет! и уопште му ни не пада на памет, управо зато за- то што нема лични однос са богом а, ако они и постоји, онда је то само кроз родитеље: треба да их замолимо и тада ће бог помоћи за васпитање нема ни искуства ни примера – ми смо прво покољење, које је после свих забрана имало могућност да отворено (или као отворено) подиже своју децу у пра- вославној вери али притом, ми немамо ни искуства ни примера ми читамо у књигама о томе како су вас- питали децу у xix веку и раније педагозима се тада чинило да је довољно да просто нау- че дете религиозном поретку ми видимо да је то очигледно било недовољно, и у какву глобалну религиозну катастрофу је затим до- шло наше друштво милост божија је што је црква преживела и у њој су се нашле здраве силе, али ипак, катастрофа се десила због тога није само навикавање на поре- дак неопходно у делу хришћанског васпита- ња крајње је важно да предамо детету лич- но искуство сусрета са богом, и тада ће оно у тешком тренутку моћи и да се обрати богу, да га замоли за помоћ и најбитније је што ће оно ту помоћ и добити је ли родитељ зао човек? – ако дете буде имало са богом личне од- носе, оно ће и на служби стајати другачије на жалост, деца не могу да живе у овом дру- штву и да избегну утицај атмосфере која у њему влада: она желе забаву у савременом свету преовлађује представа о томе да је жи- вот једна велика забава шта више, живот је просто обавезан да буде та забава мај / јун 2019 43 а онај који ограничава та задовољства, он је зао човек, против кога се чак морају усва- јати одређени закони замислите какав посе- бан однос мора имати дете према родитељи- ма и богу, да би победило тај најјачи дух, који сада влада у свету да би га чак, да погледа на страну тог духа, изнутра било срамота осетити тренутак – свакако ми морамо узети у обзир да је дете у пубертету, да су његова осећања веома јака, и да оно мора да их контролише овде је вео- ма важна педагогичност она ни у ком случају није само попустљивост родитељска власт по- стоји, ма колико дете има година, али ми мора- мо да јасно видимо њене границе управо је те границе дао апостол који је молио: „очеви, не раздражујте дјеце своје“ (кол 3, 21) у педагогији морамо користити она сред- ства, која најбоље одговарају сваком кон- кретном случају то се не решава механички, родитељ живо осећа своје дете и мора ухва- тити ситуацију овог или оног тренутка понекад треба строжије подвикнути да би син или ћерка устали и брзо кренули у храм а некад је боље бити снисходљив - потрпети, како би се рекло, мало, очекујући у будућно- сти испуњење тог благог циља, који желимо да постигнемо: да би човек заволео богослу- жење, а не да га потпуно одбаци оваква педагогија је била блиска чак и светима преподобни антоније велики, ви- дећи духовни замор братије, давао им је од- ређени душевни одмор упознати се са христовом личношћу – најбитније је да деца од најранијег узра- ста треба да се упознају са личношћу госпо- да нашег исуса христа, са личношћу мајке божије, светих ми имамо снагу да васпита- мо у детету потребу за заступништвом све- тих, за молитвеном помоћи богородице ако она увиде како је нама потребан разговор са господом, ако се и сами науче томе, онда ће то бити веома важно тада, учествујући у богослужењима, она ће то доживљавати као тајанствени догађај, као лично присуство при најважнијим моменти- ма у историји односа између бога и човека, „није само навикавање на поредак неопходно у делу хришћанског васпитања крајње је важно да предамо детету лично искуство сусрета са богом, и тада ће оно у тешком тренутку моћи и да се обрати богу, да га замоли за помоћ и најбитније је што ће оно ту помоћ и добити“ хришћански брак и породица 44 3 / 2019 и целе творевине треба да умемо да то ис- причамо деци управо се у томе налази залог чврсте хришћанске основе, коју ми можемо да им дамо канон андреја критског за децу како дете научити молитви ако већина мо- литвеника има покајни карактер, а наша деца у суштини и немају чему да се кају? они су радосни и отворени ка свету, а ми покушавамо да их натерамо да се скруше- но кају за некакве грехе – знате ли где се налази почетак разумева- ња своје грешности? у нашем састрадавању према туђим грешкама када нам је жао што се човек саплео и молимо бога да му опро- сти, и радујемо се заједно са тим човеком, када добије од бога и опроштај и оправдање у ствари, на томе су и изграђени наши покај- ни канони постоји и лични покајни канон и он заиста за дете може бити још увек комплико- ван на пример, велики покајни канон андре- ја критског се састоји од животних догађаја који се могу испричати детету тако да би оно схватило: ево приче о томе како је човек по- грешио, какву је штету нанео себи и другима, како се понекад и гневио у тим грешкама, али је ипак затим постајао свестан своје грешке на таквим примерима дете добија спо- собност да анализира сопствене поступке и своје место, и када одрасте, може да приме- ни навике те анализе на свој духовни живот али, тај инфантилизам - кад човек не осећа одговорност пред богом и спољашњим све- том, као да живи под родитељским „покрива- лом“ - треба пажљиво да се прати он се сада код наше деце много пројављује, из разних разлога свако дете има своју меру одраста- ња, али ми треба да употребимо и наш педаго- шки осећај да би му помогли да израсте из тог инфантилизма разговор водила: јулија коминко  извор: https://wwwpravmirru/podrostok- kotoryiy-ne-hochet-v-hram/ превод за православни мисионар: душка здравковић, православна породица молитва услед узимања медикамената и других лековитих средстава господе, боже наш, саздај лекара и раз- не лекове, како рече свето писмо, и даруј убрзо исцељење и од болести излечење! погледај милостиво на мене, грешника, опрости ми безакоња моја и грехове, ис- цели душу моју, телу дај здраве лекове, да бих, примивши милосрдну помоћ твоју, послужио тебе свакаквим благодарјима јер ти си извор исцељења, и славу теби узносимо, оцу и сину и светоме духу, са- да и увек и у векове векова, амин извор: духовни часопис „царкоўнае слова“, бр 10 (870), 2019 година, стр 5 – минск, белорусија мудре мисли о подлости: не морате да чините подвиге, довољно је да не чините подлости * ако је неко поступио подло, не вичи и не узбуђуј се ћутке изведи закључак и по- лако се удаљи * никада се не светите подлим људима једноставно будите срећни они то неће преживети (јуриј никулин, руски глумац) извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 12 (258), 2018 година, стр 3 – брест, белорусија поука архимандрита јована (крестјанкина) (1910–2006), псковско-печерски мана- стир, печори, русија ако не желите, да ваша деца пију – не- мојте пити, ако не желите, да ваша деца пуше – немојте пушити, ако не желите, да ваша деца живе у блуду – не чините блуд васпитавајте децу на примеру свог живота извор: духовни часопис „духовный вестник“, бр 4 (262), 2019 година, стр 3 – брест, белорусија превод: дајана лазаревић мај / јун 2019 45 питања и одговори често добијамо писма од очајних родитеља, чија су деца почела да употребљавају наркотике валаамски схи-игуман одговара наркоманија има ли наде? превод са руског: радмила благојевић први узрок ја видим два узрок који могу довести до тих резултата први, дубљи проблем је тај, да је господ открио још пророку мојсију законитост по којој деца страдају због грехова својих родитеља то јест, фактички се ради о преносу неке врсте духовне безблагодатности родитеља врло често су савремени родитељи, као неверујући, не знајући заповести божије, много сагрешили и блудом, и абортусима, и окултизмом, обраћајући се врачарама, гатарама враџбине су, или сами говорили, или су молили да им прочитају све ово се као резултат одразило на њихову децу, која су била зачета пре него што су се њихови родитељи вратили у окриље цркве и ти страшни смртни греси блуда и убистава, посебно абортуса, ће јако деловати на њихову децу! ја знам мноштво примера кад су деца, која су била зачета у законитом браку, била апсолутно психички здрава, и одрасла у добре, верујуће људе у истој тој породици, после абортуса се родило дете које се потпуно разликовало од све остале деце, која су се родила пре тог абортуса оно уопште духовно није личило ни на родитеље, ни на њихову претходну децу, његову браћу и сестре, зато што се родило после тог смртног греха ја сам то посматрао много пута и уверио се да после абортуса деца страдају веома, веома јако то јест, тај грех на неки начин пада на децу која су рођена пошто су била убијена њихова претходна браћа и сестре врачање, магија, окултизам - све је то обраћање злим духовима а демони, који улазе у људе кроз окултисте, магове, врачаре, астрологе - они у утроби мајке могу да се уселе и у дете тај демон ће бити прилично тих до одређеног узраста обично до доба полног сазревања, до пубертета а онда добијају такву снагу да је дете просто немогуће задржати други узрок други разлог је тај што, док је дете мало, оно испуњава вољу родитеља зато што себе не раздваја од њих, и не може другачије, пошто су га они просто водили, можда чак и учили у недељној школи (веронаука, прим прев), која није више од занимљиве приче о празницима, схваћене од деце као бајке о деда мразу сви знају да деда мраза нема али кад је дете мало, са 3, 4 године, оно верује у постојање деда мраза, који ће му донети поклоне кад одрасте, оно схвата да је ово само пријатна бајка, која му се свиђа оно њу не схвата озбиљно то јест, то је недељна школа за родитеље они нису формирали код детета свесни поглед на свет, то јест, такав поглед где су сви догађаји у светској историји, економији, политици, личним односима, проблеми добра и зла, живота и смрти, објашњени дубоко са хришћанске тачке гледишта често сам питао децу, тинејџере од 15 до 16 година, децу свештеника, синове 46 3 / 2019 питања и одговори свештеника: „реци ми, шта је смисао твог живота? зашто сте дошли на овај свет?“ и готово скоро сваки одрасли младић би ми рекао: „не знам!“ син свештеника то не зна! а шта рећи о другима? апсолутно неформиран поглед на свет! зна неколико молитви напамет, пошто дете има добру меморију док је мали, он није заглупљен са пуно информација, и лако памти молитве родитељи су тиме дирнути, али он ништа не разуме! зашто нам је потребна причест, зашто нам требају молитве, због чега треба да трошимо време стојећи, да мучимо своје ноге у храму? он то ништа не разуме – просто, тако раде родитељи а кад одрасте, он не налази никакве одговоре он не схвата зашто се треба уздржавати– ево, ја бих сладолед! сви једу, иду улицом са сладоледом, а мени не дају! родитељи кажу: „данас је петак, посни дан“– а зашто мени тај посни дан треба, зашто да стојим, губим време у храму два или три часа на свеноћном бденију? кад могу да читам, гледам телевизор, идем код пријатеља, играм компјутерске игре, идем у дискотеку то је много интересантније и лакше него стајати у мрачном храму, где су већина жене и то поодмаклих година а ја сам млад! шта ће то мени? дакле, други проблем је – родитељско васпитање васпитање, које се често даје на веронауци, је негативно причају се неке ствари, које дете, само што порасте, сматра за бајке имао сам прилику да разговарам са децом која су завршила православну гимназију у москви, једну од бољих– како сте ишли у храм?– били смо обавезни да идемо у храм, код нас је то уобичајено водили су нас у храм у колони– и како сте ви то доживљавали?– јесте били комсомолац некад? (пионир, прим прев), питају они мене уместо одговора– да у школи сам био комсомолац, одговарам– и са задовољством сте присуствовали комсомолским скуповима?– питање је реторичко, просто су терали цео разред да иде! ето тако су их водили на све службе! од ове деце нико није постао свештеник, и нико од њих не иде у храм чим су изашли из те гимназије, већина њих је почела да живи истим оним животом, којим су живели њихови неверујући вршњаци они, који ништа нису знали, а ови знају много ипак, код њих није формирана хришћанска свест! штавише, они настављају да живе световним животом, али од њих ће се много више тражити, зато што они знају, али ипак раде оно што заслужује казну друга варијанта је када се дете навикне на родитеље с родитељима иде у цркву, доводи га мајка, бака, а понекад и отац, ако је верујући они воде дете са собом док је мало оно не разуме како може да живи без родитеља оно нема перспективу оно је толико повезано са родитељима да ће радити све оно што они раде ако иду у храм, то ће оно природно бити заједно са њима малишан ће седети у храму на клупици или на рукама и причестиће се, мај / јун 2019 47 целивати иконице, биће крштен сви ће бити разнежени, затим ће он скупљати прилог за олтар он ће знати напамет 50 псалам, почетак јутарњих молитава ово су ми причали једни родитељи: „био је тако добар дечко, толико волео храм, целивао иконице, све би разнежио знао је напамет 50 псалам а у 14 години је рекао: „знате шта, родитељи, ако се вама допада да идете и стојите са бабама у цркви, изволите, идите сви моји другови иду у дискотеку, ја више са вама не идем, ја идем у дискотеку!“ и родитељи ништа нису могли да учине хоћу да потврдим своје речи да се греси родитеља снажно одражавају на децу, кад одрасту сећам се житија једног необичног старца посаветовао бих многима да га прочитају то је старац јона кијевски, који је умро не тако давно, 1902 године тај старац је задобио све дарове светог духа, посебно прозорљивост прозорљивост је код њега била изузетна знао је практично све о свима људи су долазили код њега, а он је већ знао како се зову, и са каквим проблемима су дошли код њега, шта се дешава код њихове куће био је то потпуно јединствен човек, чак ни међу светима и прозорљивима таквих није било много тако се, ево, присећам случаја из живота јоне кијевског дошли су код њега старији родитељи, муж и жена плачу и ридају: – наш син је почео да пије и бије нас, родитеље, не знамо шта да радимо! не можемо да га умиримо, а у детињству је био тако добар, нежан дечак, тако смо га волели, а сад је просто подивљао! – а ти, сећаш ли се када си га зачео? – пита старац – оче, па, било је пре више од 30 година, не сећам се – подсетићу те, био је велики петак, васкршњи пост! ти ниси нашао друго време за то? ето, зато је твој син сада такав молим вас, то је потврда! старац је ова два супружника видео први пут у животу и оно чега се они нису сетили, сетио се он по откровењу духа светог а узрок тога што се десило са њиховим сином у зрелом узрасту, што је постао демонизован, почео да пије, почео да туче своје родитеље, испоставило се да је било то што они, будући да су били хришћани и знали шта је велики пост, ипак се нису уздржали већ су нарушили у брачном животу правила свете цркве и на велики пост зачели дете, уз то и на страсну седмицу сада, ако ми израчунамо рођендан неког човека код кога све иде наопако, девет месеци, и утврдимо да је био зачет у неком посту - или божићном, или великом, петровом посту или успенском посту, то оставља одређени печат на тај начин, последице греха одражавају се на деци каква је главна последица? за родитељске грехе - деца губе благодат зачињући дете, родитељи предају њему, своме сину, својој ћерки, само оно што имају сами ако немају благодати, то они ништа њему неће ни предати а ако она постоји биће пренета на дете, као што је било, на пример, код родитеља јована претече, о коме је речено да је од „утробе материне био испуњен духом светим“ то је рекао архангел гаврило оцу његовом, „родиће твоја жена сина, и духом светим испуниће се још из утробе матере своје“ узмимо за пример родитеље светог николаја чудотворца верујуће, благочестиве родитеље, и погледајмо кога су родили или ћемо погледати родитеље василија великог, родитеље преподобног сергија радоњешког – схимонаха кирила и марије, прослављених од стране наше цркве или родитеље пророка самуила и тако даље, и тако даље, можемо настављати овај списак видећемо родитеље који су нагомилали благодат духа светога, стицали духа светога својим побожним животом, милосрђем, љубављу према ближњима они су предавали деци оно што су стекли и родили су децу која су била „освештана у утроби матере своје“ што се тиче сергија радоњешког, добро се сећате кад је била божанска литургија, а његова мама је била носећа он је повикао још у утроби мајке на херувимској песми, кад је свештеник подигао руке и обратио се богу ради силаска духа светог а беба је тада три пута учинила исто у утроби мајке - прославила питања и одговори 48 3 / 2019 је бога то јест, он је био освештан у утроби своје мајке духом светим! исто тако је тачно да је могуће добити и дух демона, такође у утроби мајке, због грехова зашто? зато што, ако је мајка извршила смртни грех, на пример блуд или убиство претходне бебе, онда је у њу ушао нечисти дух и у утроби њеној, он ће ући у дете које је она зачела ето, ту ће бити проблема чим оно одрасте, почињу страшне промене на горе и ево, мајка је пришла христу она је поверовала, а син је почео да пије или постао наркоман, или је постао блудник наравно, мајка је у очајању свака мајка жели, овде и сада, да добије брзо исцељење и ево, они трче код стараца, којих сада фактички нема, покушавајући да добију нечије молитве дете, пак, наставља да живи свој греховни живот родитељи почињу да очајавају, чупају косу, ударају главом о зид упадају у стање страшне униније, које је потпуно непродуктивно и води, напротив, у још горе стање и мајке и сина овде прво треба разумети узрок наравно, ако је мајка пришла искрено христу, она се одавно покајала али, потребна је још и епитимија, треба молитвама тражити опроштај овог греха и не очекивати да се може брзо оздравити то је дуготрајан процес он може ићи све до краја живота родитеља ја знам за случај кад је „исправљање“ детета дошло после смрти родитеља, који су се молили за то дете, али нису видели резултате свог живота при том нису очајавали, покушали су да се моле до смрти и тек после њихове смрти, чудом божијим, то дете је пришло христу, или му се вратило, ако га је некада знало и постао је православни хришћанин, престао је да пије и избавио се од наркоманије потребне су деценије духовног рада родитеља који се моле, и добрим делима покривају своје мане, своје грехе брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! то је најгора варијанта, она ничему не води треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ имам у виду она места где се иде на ходочасничка путовања, тамо увек дајте имена за помињање 40 дана, за „неусипајушчи“ псалтир, за помињање годину дана, и тако даље то јест, тражите да се моле за вас у манастирима, у храмовима и сами, наравно, из корена мењајте свој живот ако родитељи не промене живот, ако не постану истински хришћани, неће моћи да измоле своје дете чекати да неко учини за њих брзо исцељење, неки старац, као стари хотабич, на један, два, три сећате се? ишчупао је из браде длачицу, рекао: „крек, кребс, рекс“ и читаве тоне бомбона су падале са неба то не треба очекивати, то се неће догодити потребан је дуготрајан рад, на првом месту над самим собом, а истовремено и постојана молитва за наше заблудело дете  извор: сајт валамскг манастира: https://valaamru/publishing/91510/ брзо оздрављење не треба очекивати, то је огроман посао родитеља очајавати не треба, ни у ком случају! треба једноставно спокојно радити и рећи себи: „молићу се док дишем, док ме ноге носе ићи ћу у храм, тражићу од свих да се моле за моје дете“ питања и одговори мај / јун 2019 49 хришћанство и психологија у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко кажњавање не може довести до проблема у васпитавању деце аргументи за и против физичког кажњавања деце физичко кажњавање деце из угла православне психологије виктор вицановић средином апри- ла текуће годи- не донет је закон о забрани физич- ког кажњавања деце тумачи и бранитељи овог закона обја- шњавају да он нема репре- сивни карак- тер, у смислу к ажњав ањ а р од ит ељ а или одузи- мања де- це, већ да се ради о т о м е да роди- тељи који примењују овакав вид васпитања треба да прођу, у центрима за социјални рад, едукаци- ју за примену ненасилних облика васпитања један од најважнијих разлога због чега је донет овај закон заснива се на психолошкој аргументацији да физичко кажњавање у ра- ном узрасту ствара агресивне моделе по- нашања код деце, која она затим преносе и испољавају у свом социјалном окружењу (вр- тић, школа) у том контексту, овај закон, гене- рално, треба да утиче на смањење насиља код младих, као и у друштву у целини наводе се такође и неки други разлози на пример, да физичко кажњавање утиче на формирање негативног односа деце према родитељима, односно да овакав облик вас- питања доводи до фрустрираности детета, што може да утиче на његов укупан психоло- шки статус и нормално функционисање са друге стране, критичари овог закона имају своје аргументе први, можда најсла- бији, јесте аргумент политичке природе, по коме је овај закон наметнут „одозго“, у пакету свих осталих закона које држава србија мора да усвоји како би, можда, једног дана, постала чланица европске уније да- кле, овај закон није донет „изну- тра“ као резултат препознате и дефинисане унутрашње по- требе српског друштва у ре- 50 3 / 2019 хришћанство и психологија шавању проблема васпитања деце, него има, пре свега, политички карактер у законодав- ном приближавању европској унији други аргумент је, чини се, нешто јачи увид и доказивање да се у породици приме- њује физичко кажњавање за многе има орве- лијански призвук постављају се различита питања: одакле држави право да се меша у породичне односе? да ли се тиме нарушава приватност породичног живота? због чега држава мисли да има већа права и одговор- ност у васпитавању деце од самих родитеља? трећи аргумент је усмерен на формулацију да је свако физичко кажњавање деце забра- њено то значи да се искључује могућност да у васпитавању деце родитељи могу, рет- ко или понекад, користити и најблажи облик физичког кажњавања да се ова забрана од- носи на перманентно, систематско и грубо (брутално) физичко кажњавање, вероватно је да би за већину људи она била прихватљи- ва и оправдана међутим, њена једнострана и искључива формулација указује на једну другу крајност, а свака крајност је потенци- јални извор проблема то нас доводи до четвртог аргумента који из угла православне психологије има посеб- ну тежину искључивост у забрани сваког об- лика физичког кажњавања може имати за по- следицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању верницима три монотеистичке религије добро је позната реченица из ста- рог завета: „почетак мудрости је страх божи- ји“ мудар човек има страх у себи да не учини нешто погрешно то није ни животињски ни неуротични страх, већ опомињући страх да се не учини нешто супротно закону божијем или моралном закону друштва до тог стра- ха долази се правовременом, одмереном и образложеном казном, укључујући и физич- ку казну инсистирање заговорника овог закона да се примењује само модел васпитања који се заснива на објашњавању, награђивању или вербалном укору као највећој казни, неће постићи онај тренутни и дубински, помало драматични и болни ефекат физичке казне, односно онај ефекат који доприноси трајном и дубинском изграђивању васпитног страха као корективног механизма православни духовници, попут светог пајсија светогорца или старца тадеја, нису имали негативно мишљење о физичком ка- жњавању деце отац тадеј је дозвољавао да се деца у извесним ситуацијама благо физич- ки казне, али то је посебно наглашавао, увек из љубави и са објашњењем због чега се ка- жњава дакле, у породицама где има љубави и поштовања, где постоји здрава породична атмосфера, повремено и благо физичко ка- жњавање не може довести до проблема у васпитавању деце провуцимо све претходно речено кроз филтер–питање једне реалне животне ситу- ације ако дете узраста између 3 и 4 године стално покушава да се попне на отворени прозор и погледа доле, да види шта се де- шава, у стану на седмом спрату, да ли ће ро- дитељи тог детета, заговорници ненасилног васпитања, и даље покушавати да му објасне зашто то није добро или ће предузети неке друге мере?  искључивост у забрани сваког облика физичког кажњавања може имати за последицу такве праксе то да дете неће успети да формира ни елементарни вид страха као корективног механизма у свом мишљењу и понашању мај / јун 2019 51 сећање помажући и украшавајући црквена здања, она је учинила себе живим храмом бога живога о уснулој добротворки храма светог луке у кошутњаку хаџи цвијета ђорђевић одшкринула је рајска врата и ушла у незалазну радост господа свога и бога нашега, разменивши се светом у својој 64 години земаљског живота, 20 марта 2019 године господње као и много пута до сада, утабала нам је стазу, којом ћемо сви поћи у своје време, при томе нам поста- вљајући сјајне и блиставе путоказе из земаљ- ског житија у небеско битије рођена је у селу пирков- ци, код лопара у републици српској и, као деветнаесто- годишња девојка се досели- ла у београд, где је ступила у брачну заједницу са сво- јим покојним супругом сте- ваном, са којим је изродила сина драгана и кћер драга- ну од сина и снахе драгане доцније је дочекала и троје дивне унучади: алексу, та- мару и лену један од кључних моме- ната у духовном животу ове, заиста, велике жене и делат- не хришћанке, био је прера- ни губитак кћери драгане, која се упокојила као два- наестогодишња девојчица 1995 године господње ако бисмо парафразирали речи молитве светом цару-мученику и страсто- терпцу николају ii, могли би смо да кажемо да господ на њу попусти горке скрби, испитујући је као злато у огњу а ова, благочестива сестра наша хаџи цвијета не клону и не предаде се душегубном унинију, већ, како вели акатист истом светом сверуском цару, приневши плодове побожног трпљења приносаше све нова и нова уздарја пред престо владике васељене и, заиста, безбројни су плодови њене пла- мене вере, коју овај ужасни губитак не само да није угасио, већ је још више распламтио из тог духовног опита рођене су и две збир- ке њене духовне поезије: небеско откри- ће – духовно надахнуће (2003) и марија (2012), које су штампане у штампарији српске патријаршије читав живот наше драге покојнице био је црква и обојен потребом за непре- станим саможртвеним слу- жењем цркви, потребитима и нишчима заиста, и без и најмањег преувеличавања, неизбројна су доброчин- ства и приноси њени, које је приносила пред олтарима многих српских манастира и цркава нарочито се стара- ла и непреклоно бринула и трудила да допринесе укра- шењу и унапређењу њене парохијске цркве – храма светог луке у кошутњаку помажући и украшавају- ћи црквена здања, она је учинила себе жи- вим храмом бога живога ходочаствујући светињама у светој земљи и по безбројним светињама србије, грчке, румуније и другух земаља, она је утврђивала и утабавала стазу спасења, којом је настојала да поведе и мно- насловна страна књиге „марија“ 52 3 / 2019 ге друге, како мирјане, тако и клирике, који- ма је била енергични, упорни и неодустајни помоћник обдарена пламеном побожношћу, оргом- ном љубављу за свету цркву христову, негор- дељивим, ненаметљивим, али и делатним ро- дољубљем, она никада није могла да остане глува на вапаје потребитих, сиротих и од сви- ју презрених заиста и заиста, постала је и до саме кончине своје остала је духовни следбе- ник светог оца нашег николаја мирликијског чудотворца, своје возљубљене крсне славе наиме, речи које је свети николај охридски и жички изрекао за светог николаја мирликиј- ског, великим и непрестаним духовним стара- њем и подвизима њеним, у потпуности се мо- гу односити и на неумрлу и велику свечарку његову, блажене успомене хаџи цвијету ђор- ђевић: брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч господњу: „да не зна ле- вица твоја што чини десница твоја“ (мт 6, 3) вечан ти спомен, блаженства и вечног спо- мена достојна, сестро хаџи цвијето!  у име братства и парохијана храма светог луке у кошутњаку ђакон хаџи ненад м јовановић хаџи цвијета код храма светог луке у кошутњаку време зна (поучна прича) некада давно, на земљи је постојало острво, на којем су живеле све духовне вредности али једном су оне приметиле, да острво полако тоне под воду све вред- ности су се укрцале на своје бродове и от- пливале на острву је остала само љубав она је чекала до последњег тренутка, а када више ничега није било – и она је по- желела да оде са острва тада је она позвала богатство и пита- ла да дође на његов брод, али богатство је одговорило: „на мом броду има много драгоцености и злата, за тебе овде нема места“ када је поред ње пловио брод туге, она је и тугу питала исто, али одговор је био: „извини, љубави, ја сам толико тужна, да ћу заувек остати у самоћи“ тада је љубав видела брод гордости и питала је за помоћ, али она је одговорила да љубав нарушава хармонију на њеном броду поред је пловила радост, али она је била тако заузета весељем, да није ни чула по- зиве љубави тада је љубав сасвим пала у очај али одједном је чула глас негде позади: „хајде, љубави, ја ћу те повести са собом“ љубав се окренула и видела старца он ју је до- вео до копна, и када је отпловио даље, љу- бав је схватила, да је заборавила да пита за његово име тада се она обратила спознаји:– реци ми, спознајо, ко ме је спасио? ко је био тај старац? спознаја је погледала на љубав:– то је било време– време? – упитала је поново љубав – али зашто ме је оно спасило? спознаја је још једном погледала на љу- бав, а потом у даљину, куда је отпловио старац:– зато што само време зна, колико је у животу важна љубав превела са руског: дајана лазаревић мај / јун 2019 53 хришћанска аскетика свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? схиигуман авраам (реидман) о сећању на смрт и изненадној смрти са руског превео: небојша ћосовић сећати се смрти – то је насушна потреба сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души а то се догађа када почнеш маштати како доспеваш у рајске обитељипа се упутиш да шеташ по рајском врту и гледаш, - приђе ти змија и каже ти исто што је рекал и еви, и тиме се све оконча овакво маштарење у духовном животу је неизмерно штетно, оно је пут ка прелести а замишљање вечних мука, адских тамница и сл, за неприпремљене људе, који немају духовне снаге, може бити и повод за очајавање код преподобног исаака сирина имају следеће речи: „прва мисао, која по човекољубљу божијем улази у човека и руководи га ка спасењу, јесте мисао о изласку из ове природе“ свети оци говоре, да је сећање на смрт – она врлина, која нам је неопходна као хлеб но, шта је сећање на смрт и како се оно задобија? неверујући људи се плаше смрти за њих је смрт – ишчезавање, зато се они, имајући привезаност за земни живот, старају да с једне стране на све начине обезбеде себе, а с друге да се уопште не сећају будуће кончине но такво тобоже благоразумно одношење према смрти приводи супротном резултату – безизлазном очајању и ово је потпуно закономерно, зато што се иза овог „животно- радосног“ нежељења сећања на своју смрт скрива нежељење размишљања на свој вечни удео такви људи се често читавог живота веселе на необичан начин њихово весеље је у ствари „пир за време куге“, како је то описао пушкин они пију, једу, измишљају свакојаке разоноде, да се не би подали мраку, који царује у души, да не би остало ниједног слободног тренутка да се обрати пажња на себе а све њихове забаве и неуздржано весеље – управо су признак најдубљег унинија, очајања ово је онај најстрашнији вид унинија, када човек не види ни само униније, када се он већ погрузио у њега наглавачке и као да је утонуо у њему сећајући се смрти, вечности, човек скида са себе копрену унинија и почиње да се односи према свему другачије – трезвено неправилан однос према смрти је у извесној мери својствен чак и нама хришћанима ми знамо да је потребно да се стално сећамо своје кончине, али нама је страшно да имамо такву трезвеност фактички, ми се сви налазимо у стању прелести: без обзира на потпуну очигледност тога да ћемо сви умрети, ми сви живимо као бесмртни чак и у дубокој старости људи одгурују тренутак смрти све даље и даље они не мисле о своме скором прелазу у вечност, док само ватрено желе да продуже овај земаљски живот 54 3 / 2019 хришћанска аскетика дакле, сећати се смрти – то је насушна потреба за сваког човека међутим, то није тако просто као што се чини на први поглед потребно је то чинити правилно, да се уместо користи не би изазвала штета у својој души постоји много начина да се стекне сећање на смрт има такав вид духовне делатности, богомислије, чијим је једним од предмета размишљање о смрти многи подвижници су се занимали овим делањем – представљали су себи, како ће умирати, шта ће бити после смрти, пролажење кроз митарства, вечна адска мучења они размишљају о свему наведеном врло детаљно, и са овим циљем посећују гробља, гробнице неки су мислили на вечна небеска добра, блаженства, и све ово такође има однос према загробном животу и покреће човека на покајање преподобни нил сорски саветује да се ради стицања сећања на смрт сетимо оних људи, који су умрли изненада, својих успоших ближњих, пријатеља међутим, ово такође није наша мера: таква сећања могу унеколико оживети у нама сећање на смрт, али ништа више често срце бива услед одсуства благодати толико окамењено, да чак и боравак поред гробова оставља човека безосећајним на пример, гробари или радници у мртвачницама свакодневно виде много пута пред собом људску смрт, али их ни то никако не побуђује на размишљање о вечности многи од њих чак западају у цинизам постоје џелати, убице, који се односе врло равнодушно према смрти војници у рату се чак привикавају на погибије својих блиских другова – човек се некако на све прилагођава, - и то га не наводи увек на мисао о вечности а има и подвижника, који можда уопште и не виде људе, ни људску смрт, али су потпуно погружени у сећање на смрт ствар није у томе, да ти пребиваш међу предметима који подсећају на смрт, већ у томе да твоја душа буде настројена на одређени начин истинска врлина сећања на смрт није толико сећање на саму смрт, колико жив предосећај тога шта ће бити после ње верујући човек се не боји смрти зато што она представља за њега нестајање, него зато што је она двер после које се отвара потпуно нова, страшна област страшна, како из разлога, што је загробни живот за нас недокучив и стран, тако и због тога што не знамо какав нас удео чека: вечно блаженство или вечна мука но, неопходно је имати веру, да би само подсећање на чињеницу смрти побуђивало у нама тако живо осећање вечности што је код хришћанска аскетика мај / јун 2019 55 човека дубља вера, тим више се он почиње бојати смрти, не као смрти, већ као суда над својом душом од чега се ова вера продубљује у човеку? ако се демон неверја изгони, по речима спаситеља, постом и молитвом, вера се укрепљује такође постом и молитвом зато стварно сећање на смрт, истинско, дубоко, нешкодљиво, потиче из молитве у стварној, пажљивој, искреној молитви човек се умом дотиче вечности, и од овог осећања се код њега не може не појавити сећање на смрт постоје и други извори окрепљивања вере: читање светоотачких књига, светог писма, посебно јеванђеља ма колико то могло де- ловати чудно на први поглед, врлина сећања на смрт се врло ојачава од пажљивог и честог (обилног) читања јеванђеља, пошто ништа не може даровати човековој души веру у таквом степену, као јеванђеље међутим, чак само је- ванђеље ће остати за хришћанина мртво, ако од молитве, то јест од дејства благодати душа у њему не почне оживљавати боље је и благоразумније од свега сјединити сећање на смрт са молитвом исусовом, као што каже преподобни јован лествичник код њега имају овакве дивне речи: „неки прослављају више сећање на исуса, то јест молитву, а неки сећање на смрт, а ја прослављам две природе у једном лицу“ заједно оне делују као једна врлина и када нам успе да сјединимо сећање на смрт и молитву исусову, тада ћемо увидети обилне плодове овог делања можда сам ја човек врло типичан за наше време, у смислу окамењеног неосећања, али ћу из свог искуства – негативног искуства – рећи, да без молитве исусове на мене није ништа деловало шта ја све нисам пробао, али ме је само молитва исусова чинила пријемчивим за нешто духовно, а све остало без молитве ми није помагало зато ја и вама саветујем да се не занимате посебно размишљањем о смрти и посебно молитвом, то јест да не посвећујете специјално неко време размишљањима о смрти боље је за време свога молитвеног правила посебно принуђавати себе, по могућности, на сећање на наш излазак из овог живота зашто ја кажем: по могућности? зато што човек не може извући из себе оно чега још нема у њему зато би у погледу сећања на смрт било правилније рећи не „принуђавати“ – треба себе принуђавати на пажљиву молитву, - већ „настројити се у том правцу, тражити ово“ и ако се од дејства молитве у вашем срцу почне јављати и развијати сећање на смрт, онда ћете знати да је то правилно у овом случају и молитва задобија необичну снагу и искреност, и сећање на смрт у исусовој молитви чини се иако безизражајно, али врло делатно шта значи „безизражајно“? ја сам већ говорио, да се од богомислија, од размишљања о вечним мукама или вечном блаженству у нама може развити маштарење а сједињено са молитвом сећање на смрт присуствује као некакво осећање, које нема чак неког конкретног израза овде нема представа о ковчегу, или о распадању тела, или о митарствима, или о вечним мукама и томе слично – све ово одвлачи од молитве овде је само предосећање тога, да ћеш ти једном прећи у вечност, прекорачити праг овог живота и ми би требало да са једне стране себе принуђујемо на то, развијамо у себи овакво сећање на смрт, а с друге стране ако се демон неверја изгони, по речима спаситеља, постом и молитвом, вера се укрепљује такође постом и молитвом зато стварно сећање на смрт, истинско, дубоко, нешкодљиво, потиче из молитве хришћанска аскетика 56 3 / 2019 да схватимо да у пуној мери оно долази човеку заправо од молитве исусове, од господа – не толико од сопствених напора, колико од дејства благодати христове ако се ми будемо упињали да стекнемо сећање на смрт сопственим напорима, без молитве, онда то може постати за нас само глумљење врлине човек је тако лукаво биће, да ће он наћи пролаз за себе, да би и при размишљањима о смрти живео спокојно он ће мислити о покојницима и митарствима, а његова душа ће бити пуста и сува као што сам већ рекао, страшно је гледати трезвено на свој живот и смрт нико неће сам себе да мучи и таквом човеку се може чинити да је стекао врлину сећања на смрт, док се у ствари он неће истински, озбиљно плашити за своју вечну судбину стварни страх од смрти долази онда када оживи срце само онда када се „сударимо“ са вечношћу у молитви, може на нас деловати и сећање на нечију изненадну смрт или учење светих отаца о митарствима и појединачном суду сами православни догмати о васкрсењу из мртвих, о посмртној плати оживљују за нас само онда, када ми сами стекнемо свој, иако и незнатни опит познања вечности по моме мишљењу, савремени човек се толико излагао, развратио, искварио, да ће се без молитве, без енормног уздања и наде у свему до ситница, не на себе, већ на бога, он неизоставно запетљати, у том погледу, и око сећања на смрт зато је боље стицати сећање на смрт пре свега у молитви исусовој, а другим средствима – размишљањима, созерцањима догађаја који су повезани са смрћу или сећањем на њих, читањем ових или оних светоотачких књига, јеванђеља – појачавати га можда ово тврђење није увек правилно и постоје други случајеви (несумњиво, људи иду ка спасењу различитим путевима), али ми се пут који сам описао чини најбезопаснијим, посебно за нас људе горде, лукаве и како често бива, без постојаног духовног руковођења дакле, потребно је да бирамо најпростије путеве и како би рекли свети оци: непадајуће – то јест оне, на којима је вероватност пада најмања  јунски драгуљи процвета јабука, вишња и шљива, ал’ брзо попану латице њене, к’о кад се љубав снажно излива, па потом у хладне удари стене од зиме до јуна чекам ја липу да баци ме увис цвастима својим на срцу к’о печат ми остави слику, к’о свећа под златастим грањем стојим дрвеће цветно тако ме рани, дивоту своју к’о кошуљу збаци; ал’ бела рада, маслачак бајни, дуго ме, дуго по пољима прати кроз јунско јутро стазом прођох, умивене смеше се раде беле ка престолу радости срца дођох, где све би жеље ту радост хтеле сад смешим се јуну к’о беле раде, са птицом певам песму о цвећу, које ми пробуди заспале наде; у јунске драгуље претварам срећу бундевин цвет к’о чежња, к’o море, к’о дечји сан, к’о дуга посред кише, започне тако мени дан кад бундевин цвет мирише у срцу моме лудом и тесном, све црне облаке збрише на путу горком и неизвесном, лакше се хода и дише нестварно љубак, танан и мек, мами ме да му се враћам миомир тај је за мене лек, а коме ту цену да плаћам? ономе који све те лепоте и сваки смисао стварима даје из њега извиру најслађе ноте, по земљи и мору склад боја траје гордана мајкић мај / јун 2019 57 хришћанска књижевност неке од најтеже разумљивих богословских истина слепа живана успешно је преточила у песму гусларка слепа живана, о крсној слави др ђорђе вуковић скупљајући народне песме, вук стефано- вић караџић срео је између децембра 1814 и јуна 1815 године слепу гусларку жи- вану антонијевић вук је записао да је она била родом из србије и да је од ње чуо шест песама на основу стилске анализе, истражи- вачи сматрају да је караџић касније записао још десетак њених песмама била је најбољи вуков женски певач са искреном љубављу и дужном пажњом вајала је ликове својих ју- нака у десетерцу доста је путовала, чак у бу- гарске крајеве, а опевала је и наше народне јунаке из приморја радо је поучавала друге надарене жене да певају уз гусле упокојила се 1828 године у земуну, у дому своје учени- це, слепе јеце (јелисавета марковић) слепа живана је у својим песмама негова- ла духовну нит, коју досадашњи истражива- чи нису довољно нагласили посебно су зна- чајне њене песме посвећене прослављању крсне славе песма како се крсно име служи говори како је цар душан сазвао бројне го- сте на славу – свете арханђеле међу гости- ма било је дванаест владика, четири про- игумана и триста свештеника бројношћу духовника слепа живана само наглашава духовну величину и значај ове светковине на позив хришћанске господе, цар душан одступа од обичаја да служи госте и седа са њима за трпезу, како би и сам био послу- жен од слугу у том тренутку је један стари калуђер имао визију: док је цар стајао и по- служивао госте, свети арханђел му је стајао на рамену како је цар засео за софру, свети арханђел се расрдио, ударио крилом цара по образу и изашао из двора ово мистично виђење растужило је калуђера и он је запла- као то су приметиле друге званице и питале га за разлог проливања суза калуђер им је открио тајну, па су се дворани уплашили и упозорили цара на учињени грех и сам цар се уплашио од овог виђења, па је замолио сва присутна духовна лица да се са њим по- моле богу и арханђелу три дана и три ноћи су трајале службе и бденија док се св ар- ханђел није смиловао и опростио грех, јер цар није ни метанисао ни подигао здравицу, а већ је сео за сто са гостима на овом месту, слепа живана открива су- штину греха који заборавља духовну стра- ну славе (метанисање, узношење похвале) и свођење обичаја на чисто овоземаљску ди- мензију (на гозбу и дружење са званицама) то је унеколико понављање првобитног гре- ха грех се, то је познато из светоотачке ли- тературе, најбоље види духовним очима, као што то у песми види стари калуђер, и не види се одмах у свом материјалном испољавању тако је неке од најтеже разумљивих бого- словских истина слепа живана успешно пре- точила у песму у другој песми ко крсно име слави, оном и помаже, живана опева војводу тодора који је допао тамнице, а слава му се приближила војвода је једва намолио стражара да га пу- сти у чаршију да припреми славу, уз обећа- 58 3 / 2019 хришћанска књижевност ње да ће се вратити тодор нуди трговцима све што има да прода (позлаћене ножеве), а најбољу цену добија од трговца који мисли на бога и брине за своју душу новце је од- мах распоредио: дукат за хлеб, дукат за пиће, дукат за ђаконије и свеће, а последњи дукат намењује својим сапатницима у тамници војвода се храбро враћа у свој затвор и при- ређује славу, а онда му стиже ненадани гост то је његова слава, свети ђорђе, који при- кривено наступа, да би му указао да су врата од тамнице широм отворена и којим путем да бежи како марко слави летњег св ђорђа опева- но је у песми турци у марка на слави он је сазвао бројне званице за крсну славу („све- то“ – живанин израз, прим аут) прва софра је постављена за дванаест владика, друга за хришћанску господу, а трећа за ниште и убо- ге док марко послужује прва два стола, тре- ћи сто опслужује његова жена јелица, а мајка носи ђаконије док слава тече, турци наваљу- ју на двор, разваљују врата и пребијају слугу који брани приступ двору марко, као прави јунак је спреман да улети у бој са њима и за то се извињава гостима, али га мајка у зад- њи час одвраћа мајка опомиње сина да не пролива крв, јер им је данас крсна слава и опомиње га на обавезу да нахрани гладне и напоји жедне, који им дођу на овај дан у го- сте марко је прихватио мајчин савет, мада тешка срца он угошћава турке, али им зато скупо наплаћује то јело, јер треба слуги да плати мелеме праведно кажњени због нару- шавања славе, турци одлазе од овог јунака, јадајући се једни другима колико су се много истрошили код марка на слави мотив славе налазимо и у песми марко краљевић и мина од костура на позив цара бајазита, марко одлази у поход на град окан са њим је побратим алил-ага, који је опеван у другој песми (марко краљевић и алил ага), за коју се поуздано зна да је живанина за вре- ме опсаде, марку је дошло време да обеле- жи крсну славу и он пита цара за допуштење да је прослави противничка војска схвата да нема марка и одмах наноси те- шке губитке бајазитовој војсци цар позива марка, али он поручује да није још подигао сла- слепа живана је у својим песмама неговала духовну нит, коју досадашњи истраживачи нису довољно нагласили посебно су значајне њене песме посвећене прослављању крсне славе мај / јун 2019 59 ву, нити је прославио и другога дана турска војска трпи губитке, али марко поручује ца- ру да мора да угости кумове и пријатеље тек трећег дана марко се враћа у војску и креће у борбу у међувремену, стиже вест да је ми- на од костура похарао његове дворе и отео му жену марко је одлучио да избави супру- гу, али је прво одлучио да иде на ходочашће „марко оде светој гори славној, – причести се и исповједи се, – јер је многу крвцу учи- нио“ тек тада, покајан, ослобођен на испове- сти од греха и потом причешћен, марко се одлучује на нов подвиг тако је ова необична гусларка певала и прослављала крсну славу мада вук није ближе забележио њено порекло, на родни крај указује једна њена песма у песми љу- тица богдан и војвода драгија, описано је како је војвода отишао на језеро у лов на утве златокриле (ждралове), док је његово одсуство искористио слуга, љутица богдан, да украде коња у потери гине војводин брат манојло, али и слуга богдан у песми се помиње да је драгија сахранио брата ма- нојла код своје палате, што би говорило да је ту била дворска црква у предању он ва- жи и за заповедника ваган града за војво- ду се везује и настанак места драгијевица (код осечине) код старог каменог моста у драгијевици постоји локалитет који народ назива „врат(а)оца“, где су била врата која би се затварала и устављала реку, па би на- стајало језеро једно од оближњих брда на- зива се и данас ждралово брдо у том крају постоји и село љутица које приповеда да је од њих потекао слуга богдан очито је да је живана дуже боравила у овом крају, а мо- жда у њему и рођена, чим је знала за сва та предања доскора је војвода драгија сма- тран за митску личност, док није откривено да је постојао војвода драгиша он је пра- тио светог деспота стефана лазаревића на преговоре у тату поводом питања наслеђа српског престола (1426 год) кад се угарски краљ сложио са избором ђурђа, потписан је уговор у тати поред деспота стефана и утицајна властела се потписала, а међу њи- ма и војвода драгиша  у генерацији касних модерниста и првих авангардиста, на српској књижевној сце- ни стасалој у првим годинама након великог рата посебно место заузима драгиша васић јављају се тад и милош црњански, растко петровић, момчило настасијевић, станислав винавер и многи други било је то „једно ново поколење“ које је прошло многе ратне стра- хоте међу њима је било доста оних који су до краја поделили судбину српског народа, о чему након рата остављају и верна сведочан- ства то сведочанство за разлику од модер- ниста и реалиста, нова генерација подупрта европским поетским струјањима доноси на посебан начин импресионисте сад смењују експресионисти, пуки доживљај и опажај сад мења ново осећање живота оно што је оспо- равани владислав петковић дис наговестио у последњим стиховима своје „тамнице“ (да осећам себе у погледу трава и ноћи, и вода и да слушам биће у дух мој у свему како моћ- но спава), отелотворило се након искуства рата и свих страхота које је нова генерација прошла тај заокрет односи се на комплетну традицију, али никако не значи да се не ус- поставља нова религиозност која сад сме- њује стару тако црњански у „лирици итаке“ пева: о балши и душану силном да умукне крик властела, војводе, деспоте беху срам хајдучкој крви нек се ори цик убици диж’те видовдански храм винавер и други исмева- ју испразну религиозност и традицију својих претходника, а религијски мотиви добијају нова, експресивна и потпуна значења у првим годинама након рата романом „црвене магле“ у ком се приказује искуство преласка преко албаније и изгнанства јед- ног народа, али и својом збирком прича „утуљена кандила“ (1922), јавља се на књи- жевној сцени и драгиша васић „утуљена кандила“ доносе пет прича чији су наслови „у гостима“, „ресимић добошар“, „реконвалесценти“, „авети у лову“ и „у пра- зном олтару“ већ првом причом чији је други наслов парафраза песме душана васиљева „човек пева после рата“, васићев јунак, да- кле, прича после рата прича оно што је ви- део, прича о судбинама својих другова међу хришћанска књижевност хришћанска књижевност 60 3 / 2019 којима једну посебно истиче наратор, одно- сно писац, приказује пропаст једне породице и друштва у годинама после рата посебно обележје оваквим јунацима васићеве прозе дају социјални елементи који прате живот у новонасталој држави, даје се контраст пред- ратног живота и моралне и економске пусто- ши након рата тешко је у таквом амбијенту успоставити нови живот који би имао утеме- љење у чврстој религиозности и друштвеном окружењу које је психолошки ослабљено, међутим, управо у том и јесте она наративна одлика драгише васића и његове генерације у тим празнинама, дугим ћутањима и зами- шљеностима његових јунака, у нервози јед- ног озбиљног психолошког ишчашења, где ју- наци своју бол лече у кафанама опијајући се, као симболи нове наде у будућност јављају се торњеви цркава, јавља се крст: кад сам по- гледао кроз прозор и спазио велики жут крст на цркви, учвршћен на кугли исте боје, учини ми се: као да видим насмејана огромна уста над страшно отеченом гушом и било ми је пријатно да гледам у крст који се смеје, и гле- дао сам у њега задуго и радосно до раздра- ганости, не увиђајући ни најмање да таквом смеју апсолутно нема ни места ни смисла и да је он само један од необоривих доказа мога јако поколебаног душевног здравља у тим реченицама налазимо све оно што васић и његови ратни другови говоре и осећају након рата и даље кроз приче провејавају мотиви дати у контра- стима, некад посве благо, а онда оштро и отрежњујуће де- лујући на саме ју- наке ове прозе последња прича у збирци „у празном олтару“ чији глав- ни јунак пролази тортуру од стра- не власти, бивајући лажно оптужен, где увиђа да је бесми- слено противречити у једном кафкијан- ском систему, признаје све што није учинио, па ипак на крају бива пу- штен на слободу сцена у којој пуштен на слободу збраја своје ратне ране по телу и сећа се слика из ра- та и онда – дубоко у срцу, у у првим годинама након рата романом „црвене магле“ у ком се приказује иску- ство преласка преко албаније и изгнанства једног народа, али и својом збирком прича „утуљена кандила“ (1922), јавља се на књижевној сцени и драгиша васић „утуљена кандила“ драгише васића дејан војводић драгиша васић као српски официр снимљено у крагујевцу 1912-1915 (извор: wwwpogledirs) мај / јун 2019 61 коме је малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је старо, запали се од- једном жижак новог једног кандила и он ле- по осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну ра- дост највећег празника – одаје онај васкрс душе какав смо у литератури пре васића могли наћи једино код достојевског, озна- чава ново доба и веру, шта год она политич- ки представљала, па макар и комунизам, којим су се генерације даље заносиле, али пре свега веру у васкрс и васкрслог христа пишчева даља судбина након збирке прича „утуљена кандила“, књижевни и по- литички рад одају аутентичну и искрену појаву у српској књижевности између два рата био је то идеал који је васића водио кроз литературу и живот, све до политичке улоге коју је имао у оквиру равногорског покрета отпора генерала драгољуба михаиловића у току другог светског рата, због чега је ње- гов живот окончан у логору стара градишка, априла 1945 године  драган лакићевић, штап светог саве: легенде, треће издање, београд: „пар- тенон“; бор: „терција“, 2018, 106 стр ; илустр ; 24 cm (илустрације предраг драговић) драган лакичевич, посох святого саввы: легенды, пер с серб, предисл и примеч и а чароты (рекомендовано к публикации издательским советом белорусской православной церкви ис б18-801-0004), минск : медиал, 2018 – 63 с – 700 экз збирка ауторских прича штап светог са- ве драгана лакићевића доживела је три издања: 2006, 2007 и 2018 године и, сва- како, успех међу читалачком публиком ка- ко је у кратком уводу навео сам аутор, наш познати књижевник и главни уредник срп- ске књижевне задруге, важно је да негујемо сећање на првог српског просветитеља, ис- тичући једну врло занимљиву мисао – да је свети сава „свима нама деда и свима унук“ не каже се узалуд да „лепа реч и гвоздена врата отвара“ у поменутој збирци ауторских прича велика пажња се посвећује управо тој благој речи, насталој услед дугог промишљања и ћутања, речи којом се слави божија свемоћ, љубав међу људима, неговање врлина (чини се, највише, мудрости) таква реч, пажљиво одабрана, топла и нежна – најјачу снагу има, покреће нас, поучава и одржава кроз живот она не „погађа“ суштину – та реч јесте суштина и она нас држи на окупу, повезује са творцем и чини нас чврстим друштвом нераскидиве везе, окупљеним око исте, неугасиве ватре ту реч носи свети сава он је српски први и најснажнији заступник пред богом а ко- лико је његова улога у српском народу ве- лика, делом видимо и у књизи „штап светог саве“ драгана лакићевића, у којој су засту- пљене ауторске приче, које наликују на ле- генде из давнина, за које би се многи наши сународници могли заклети да су истините у току овог кратког осврта обратићемо пажњу и на превод поменуте збирке прича на руски језик, објављен у минску (белору- мисионарски излог драгољуб дража михаиловић и драгиша васић, липово, 6 децембар 1942 (извор: wwwpogledirs) хришћанска књижевност 62 3 / 2019 топлина и благост речи као њена најјача снага сија), у издању медиала 2018 године књигу је превео и написао предговор и објашње- ња за одређене појмове познати белоруски слависта и србиста проф др иван чарота, а исту је за публиковање препоручио изда- вачки савет белоруске православне цркве у свом предговору, проф чарота, обја- шњава суштину српског православља, ди- скутује о значењу појма „светосавље“ и исти- че значај светитеља саве за српску историју и културу истиче и повезаност светог саве са русијом: „са руским монахом млади раст- ко се упутио на свету гору, у руском мана- стиру свети пантелејмон је примио постриг, први је србин поштован у русији; заједно са симеоном мироточивим и кнезом-муче- ником лазаром представљен је на фресци у архангелском сабору московског кремља“ професор чарота наводи и повезаност српске и белоруске културе у овом аспекту: „франциск (георгиј) скарина је, у свом ка- лендару малая подорожная книжица (1522), међу неколико имена словенских светитеља, навео и светитеља саву српскога; захарија копистенскиј у свом полемичком трактату палинодия (1621), чији садржај је усмерен против оних који оповргавају православље, помиње саву српскога као образац за подра- жавање“ такође, преводилац лакићевићеве збирке прича читаоцима саопштава и да се са заслугама и значајем светитеља саве не може упоредити ниједан други словенски светитељ евентуално, могли бисмо да упоре- дајана лазаревић миси онарски излог мај / јун 2019 63 миси онарски излог димо уживање угледа у народу, те да кажемо да, оно што је за србе свети сава, то је за бу- гаре свети јован рилски, за русе је то „игуман земље руске“ свети сергије радоњешки, а за белорусе – света јефросинија полоцка штап светога саве нас веома суптилно во- ди кроз живот светитеља, изазивајући топла и искрена људска осећања од почетка до са- мога краја прво упознајемо растка и његово дечје, чисто и невино схватање света, одбија- ње наметнутих норми понашања (инсистира се на томе да се дружио са децом из сирома- шних породица), тежио је, дакле, сиромаштву, подвижништву и богоугодништву од самог детињства у причи „крушка“ сазнајемо како је млади растко изгледао: „плавоок, као и сви немањићи, а леп, као са икона а црна ри- за чини га још лепшим“ чини се да је растко рођен да би био монах – он инстинктивно и несвесно изговара речи, које би, по свој при- лици, требало да припадају (знатно старијем) духовнику то видимо и у његовом кратком разговору са руском кнегињицом натали- јом, са којом би га родитељи радо оженили: „а мени се свиђа ваше чело, дете моје“ и сам се често чудио тим речима, али опет, враћамо се на те речи, које су од суштинске важности и одређују даљу судбу младог растка суптилно се прелази и на следећу етапу жи- вота светитеља у причи „штап светог саве“ сазнајемо да је млади монах сава још као дете волео да носи дрвене штапове, које су одрасли често крили од њега, чудећи се шта ће му то млади монах својим штапом зауставља реку, помера камен, разоружава разбојнике, али ње- гов штап у рукама других људи постаје обична, бескорисна мотка потом га срећемо у кареј- ској келији, која, по његовим речима, садржи у себи све друге келије у којима је боравио неколико прича је посвећено односу све- тог саве са вуковима: „вучја слобода“, „због чега плаче вук“, „вук божији“ и др дају се од- говори и на то, зашто се савинима називају вода, трпеза, вериге, стопа, седло, свирала и многи други предмети и топоними следи благи прелаз на приче везане за јављање светог саве после смрти кроз ве- кове он је ту, да помогне појединцу или српском народу да се избори са тешком и безизлазном, најчешће „преломном“, си- туацијом на крају збирке су и приче о си- туацијама из савременог доба: „авион за шведску“, „фреска у метроу“, „дечак и санке“, „избеглице“ итд, те изводимо неминован за- кључак да је свети сава и у 21 веку са срп- ским народом, а јавља се као идеалан срп- ски учитељ, заштитник, вођа и светитељ заиста је немогуће описати снагу ових прича – то је дубокопрожимајућа топлина, која обузима и надахњује, подстиче врлине и у потпуности покреће емоције и осваја ту исту емоцију покреће и савршени пре- вод на руски језик проф др ивана чароте, са посебним објашњењима појмова, који су посебно везани (али и специфични) за српски народ: задужбина, слава, гусле по- стижући тако потпуну јасност и приближа- вајући ове приче читаоцима са руског го- ворног подручја ова књига је још једна у низу примера по- везаности српске, руске и белоруске културе она представља својеврсно употпуњење ли- ка светог саве, јединство националних осећа- ња и прича које спајају прошлост, садашњост и будућност из свих наведених разлога, ср- дачно препоручујем читаоцима ову збирку, верујући да никога не може оставити равно- душним

Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити