-БЕЖАНИЈСКОЈ-
1
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...наслеђује га отац александар из храма св василија острошког наБЕЖАНИЈСКОЈ 📌 коси тада смо добили и „парохијски
дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли-
ма-уређајем ето радосног разлога више за ок
...наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
 | Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
... док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
2
Свеска: 312 | Црквени празници
...трећој страни корице: служба у храму св василија острошког наБЕЖАНИЈСКОЈ 📌 коси
фото: ђакон драган с танасијевић
pravoslavni
март / април 2010
стране
фотографија на
полеђини корице:
порта манастира ђунис
ф
...трећој страни корице: служба у храму св василија острошког на
МЕТА инфо: Р:18195 К:145245 Д:80
| Свеска 312 |
Свеска: 312 | Црквени празници
... 90 динара црквени празници фотографија на насловној страни корице: његова светост патријарх српски г иринеј током литургијске службе фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на другој страни корице: часна трпеза фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на трећој страни корице: служба у храму св василија острошког на бежанијској коси фото: ђакон драган с танасијевић pravoslavni март / април 2010 стране фотографија на полеђини корице: порта манастира ђунис фото: ђакон драган с танасијевић misionar реч уредника радост празничног времена 2-3 старечник старац серафим вирицки 4-6 подвижничко слово тајна празника 7 духовне поуке постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 реч пастира велико
... 90 динара црквени празници фотографија на насловној страни корице: његова светост патријарх српски г иринеј током литургијске службе фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на другој страни корице: часна трпеза фото: ђакон драган с танасијевић фотографија на трећој страни корице: служба у храму св василија острошког на бежанијској коси фото: ђакон драган с танасијевић pravoslavni март / април 2010 стране фотографија на полеђини корице: порта манастира ђунис фото: ђакон драган с танасијевић misionar реч уредника радост празничног времена 2-3 старечник старац серафим вирицки 4-6 подвижничко слово тајна празника 7 духовне поуке постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 реч пастира велико
Свеска: 312 | Црквени празници
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
3
Свеска: 318 | Црква и глобализација
...је свештеник при храму светог василија острошког наБЕЖАНИЈСКОЈ 📌 коси и
главни и одговорни уредник радија слово љубве
...је свештеник при храму светог василија острошког на
МЕТА инфо: Р:21596 К:178131 Д:98
| Свеска 318 |
Свеска: 318 | Црква и глобализација
...
...
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
4
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
...је свештеник при храму св василија острошког наБЕЖАНИЈСКОЈ 📌 коси и главни и
одговорни уредник радија слово љубве
...је свештеник при храму св василија острошког на
МЕТА инфо: Р:20369 К:179579 Д:99
| Свеска 321 |
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
...
...
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
5
Свеска: 325 | Светитељи нашег времена
...📌
...
МЕТА инфо: Р:21209 К:189517 Д:105
| Свеска 325 |
Свеска: 325 | Светитељи нашег времена
...
...
Свеска: 325 | Светитељи нашег времена
... Фотографија на насловној страни корице: На гробу Св Јустина Ћелијског фото: ђакон Слободан Алексић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Јустин Поповић фото: Архива Епархије ваљевске Фотографија на трећој страни корице: Епископ Николај (Велимировић) фото: Архива Епархије ваљевске Фотографија на полеђини корице: Манастир Лелић фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 325, мај/јун 2012 Реч уредника Светитељи као вечна мера хришћанског живота 2 Старечник Ако други згреши, ти иди да тражиш опроштај Старица Гаврилија о миру, милосрђу и љубави 4 Оци тумаче Свето Писмо Беседа на 136 Псалам 6 Догматске теме Свет и хришћански антагонизам 9 Хришћанска етика Аскетски етос Цркве 13 Црквеноправне теме Положај верске наставе у законодавству Србије 16 Тема броја Светост у Цркви 23 Мех воде из мора (кратак осврт на живот старца Јакова Цаликиса) 25 Ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небеском 28 Савремени хришћански мученици 30 Свети Платон Бањалучки 34 О једном светитељу и богослову у Духу Отаца 36 Разговор са архимандритом Василијем Гондикакисом Јучерашњи и данашњи човек 38 Многодетне хришћанске породице Војводићи са Бановог брда 42 Света Земља Повест о Светој Земљи (Манастир Свете Пелагије) 49 Црквени живот Покајање као духовна бања 51 Светли ликови историје СПЦ Немањићка принцеза, кнегиња Јелена од Рашке 53 Кроз православни свет Пут у Јаши У гостима код Преподобне Мајке Параскеве 56 Уместо некролога Упокој, Господе, слугу Свога презвитера Радована! 61 In memoriam Fatherless 63 PRAVOSLAVNI misionarстране Ј едном приликом два бе о градска сту- дента започеше разговор о духовним те ма ма, тачније о мери хришћанског живота Један од њих се трудио да елими- нише све што је (по)грешно у свом жи- воту и да се што више са о брази литур- гијскоподвижничком стилу живљења Други студент је традици о нално припа- дао православном хришћанству, чврсто се држао породичног морала, али ипак није желео да залази у „дубље“ духовне сфере У једном тренутку разговора дру- ги студент, увидевши да његов колега и даље инсистира на темељној припадно- сти Христу, по ма ло исфрустрирано пре- киде разговор реченицом: „Еј, ја не наме- равам да постанем светитељ!“ Претходна изјава је заправо верна слика минималистичког односа према ци љу обожења данас: ако је могуће да испунимо мини мал ну „норму“ и да некако „прође- мо“, то ће бити сасвим довољно Припад- ност православном хришћанству се у том случају схвата као додатна, а не одређују- ћа карактеристика, док се циљ обожења посматра као особеност давне прошло- сти Заборавља се, притом, да је и у наше време било Божијих угодника који нима- ло нису за о стајали за примерима из Житија Светих Поменимо само неке Све- титеље 20 века: Јован Кронштатски, Нек- тарије Егински, Силуан Атонски, Јо ван Шангајски, Николај Охридски и Жички, Јустин Ћелијски Има и оних који су се упокојили крајем 20 века и још увек ни су званично канонизовани, али их је верни народ прихватио као свете, попут стараца Пајсија и Порфирија Сви ови људи су најбоље сведочанство да светитељ ство 2 1/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачковаљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: На гробу Св Јустина Ћелијског фото: ђакон Слободан Алексић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Јустин Поповић фото: Архива Епархије ваљевске Фотографија на трећој страни корице: Епископ Николај (Велимировић) фото: Архива Епархије ваљевске Фотографија на полеђини корице: Манастир Лелић фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 325, мај/јун 2012 Реч уредника Светитељи као вечна мера хришћанског живота 2 Старечник Ако други згреши, ти иди да тражиш опроштај Старица Гаврилија о миру, милосрђу и љубави 4 Оци тумаче Свето Писмо Беседа на 136 Псалам 6 Догматске теме Свет и хришћански антагонизам 9 Хришћанска етика Аскетски етос Цркве 13 Црквеноправне теме Положај верске наставе у законодавству Србије 16 Тема броја Светост у Цркви 23 Мех воде из мора (кратак осврт на живот старца Јакова Цаликиса) 25 Ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству небеском 28 Савремени хришћански мученици 30 Свети Платон Бањалучки 34 О једном светитељу и богослову у Духу Отаца 36 Разговор са архимандритом Василијем Гондикакисом Јучерашњи и данашњи човек 38 Многодетне хришћанске породице Војводићи са Бановог брда 42 Света Земља Повест о Светој Земљи (Манастир Свете Пелагије) 49 Црквени живот Покајање као духовна бања 51 Светли ликови историје СПЦ Немањићка принцеза, кнегиња Јелена од Рашке 53 Кроз православни свет Пут у Јаши У гостима код Преподобне Мајке Параскеве 56 Уместо некролога Упокој, Господе, слугу Свога презвитера Радована! 61 In memoriam Fatherless 63 PRAVOSLAVNI misionarстране Ј едном приликом два бе о градска сту- дента започеше разговор о духовним те ма ма, тачније о мери хришћанског живота Један од њих се трудио да елими- нише све што је (по)грешно у свом жи- воту и да се што више са о брази литур- гијскоподвижничком стилу живљења Други студент је традици о нално припа- дао православном хришћанству, чврсто се држао породичног морала, али ипак није желео да залази у „дубље“ духовне сфере У једном тренутку разговора дру- ги студент, увидевши да његов колега и даље инсистира на темељној припадно- сти Христу, по ма ло исфрустрирано пре- киде разговор реченицом: „Еј, ја не наме- равам да постанем светитељ!“ Претходна изјава је заправо верна слика минималистичког односа према ци љу обожења данас: ако је могуће да испунимо мини мал ну „норму“ и да некако „прође- мо“, то ће бити сасвим довољно Припад- ност православном хришћанству се у том случају схвата као додатна, а не одређују- ћа карактеристика, док се циљ обожења посматра као особеност давне прошло- сти Заборавља се, притом, да је и у наше време било Божијих угодника који нима- ло нису за о стајали за примерима из Житија Светих Поменимо само неке Све- титеље 20 века: Јован Кронштатски, Нек- тарије Егински, Силуан Атонски, Јо ван Шангајски, Николај Охридски и Жички, Јустин Ћелијски Има и оних који су се упокојили крајем 20 века и још увек ни су званично канонизовани, али их је верни народ прихватио као свете, попут стараца Пајсија и Порфирија Сви ови људи су најбоље сведочанство да светитељ ство 2 1/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачковаљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
6
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
...где су деца уз мо- нахиње учила да певају црквене песме уБЕЖАНИЈСКОЈ 📌 цркви св великомученика
георгија ана је читала апостол, чтеци-
рали су ђорђе и димитрије, за певницом
су биле старије девој
...где су деца уз мо- нахиње учила да певају црквене песме у
МЕТА инфо: Р:18730 К:145949 Д:81
| Свеска 331 |
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... будемо пример својој деци, да од нас науче да се моле богу, да живе по правилима вере којој припадамо, јер она даје животну снагу нема литурги- је да није неко од нас на њој присутан, јер је проблем потрпати 11-оро деце у ауто док су били мањи, често смо ишли у манастир раваницу, где су деца уз мо- нахиње учила да певају црквене песме у бежанијској цркви св великомученика георгија ана је читала апостол, чтеци- рали су ђорђе и димитрије, за певницом су биле старије девојчице са оволиком породицом уопште је успех ићи у цркву да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију или телевизији? – могли смо бити на ударним странама свих новина и ртв емисија, али то нас не занима нама није потребно популариса- ње ми смо верујући и уздамо се у бога ипак, нисмо ни противници о нама су писале новине војске србије – одбра- на, затим курир, овогодишњи васкршњи број политике ето, сада ће и мисионар објавити делић наше животне приче „дете се увек роди са хлебом под ми- шком“, каже народна пословица ви сте то, без страха, као прави христови војници, доказали на делу да ли су сва деца здрава? како уче? у чему су посеб- но талентована? – наше богатство су деца солидни су ђаци и веома су талентовани на школ- ским такмичењима освајају награде, учествују на црквеним приредбама, све- тосавској академији ана је завршила средњу музичку, удала се и недавно роди- ла сина веома је талентована за музику, компонује и пише поезију учествовала је на концерту у народном позоришту 2010 године – „сећање на патријарха павла“, са хором „ђурђевак“, који је по благослову старешине храма св ђорђа на бежанији основала невенка пјевач са две песме: „мирите се“ и песмом „ца- рица тишине“ св владике николаја, коју је компоновала ана, наступиле су тања и даница, а ана је уз то свирала фрулу са невенком пјевач су припремале при- редбе (скечеве) за веће православне пра- знике и издале су албум са духовном и изворном музиком у руском дому – по- водом никољдана, затим на отварањима божићних и новогодишњих сајмова и тања пише песме и студира високу хоте- лијерску школу, даница 3 разред средње музичке, ђорђе 2 разред електротехнич- ке школе „раде кончар“ гитара је свима омиљени инструмент, који су прво на- учили од маме остали су основци: со- сматрамо себе правом породицом и боримо се да будемо добри хришћани најважније је стрпљење и трпљење и да деца расту у духу православља обоје се трудимо да будемо пример својој деци, да од нас науче да се моле богу, да живе по правилима вере којој припадамо, јер она даје животну снагу мај/јун 2013 51 фија 8 разред и нижа музичка – клавир, милица, 7 разред; јелена 5, а димитрије 4, и обоје уче гитару у нижој музичкој, дуња је 2 разред, божидар – предшкол- ско, а лазар има 9 месеци од спортова воле гимнастику, а вежбали су и карате војска се обучава у миру, а не у рату исто важи и за мале христове војни- ке, који се борби са злом уче од малена обоје сте војнички образовани, мануела као официрска кћи да ли вам то пома- же у васпитавању деце или је довољно да сваки родитељ има бар војничко срце? – васпитање у многодетној породици функционише потпуно другачије него у породицама са једним или двоје деце то се не може упоредити родитеље боли све што боли њихову децу – кад се дете по- вреди, разболи а где је више деце, више и боли наравно да дисциплина мора да постоји, али не баш војничка љубав нај- боље васпитава могу ли се и родитељи нечему научити од своје деце? – да – каже мануела – незлобиво- сти и праштању имате ли бар један заједнички обед, који благосиља отац породице? – скупимо се на вечеру и на недељни ручак када дођемо са литургије на веронауку сви иду? – да – наставља мануела не само у школи, него и у цркви, коју води невен- ка пјевач због честих селидби промени- ли су доста вероучитеља нарочито воле кад вероучитељ има слуха и лепо пева ишли су на веронауку и док смо живели у источном сарајеву, али тамо се оцењи- вало и инсистирали су много на истори- ји цркве, па су се жалили да им је тешко у србији се не оцењује да ли за тако велику породицу по- стоје летовања, зимовања, покло- ничка путовања? да ли су деца пу- товала авионом? – иду кад се може и колико се може најчешће код баке у борчу аутобусом, па се пребројавамо после сваке станице, да 52 3/2013 многодетне хришћанске породице неко не изађе пре времена идемо на ко- паоник, најчешће у изнајмљену викенди- цу мало је теже да се организујемо када смо ишли на море путовали смо војним авионом, али нам је до аеродрома био потребан комби деца воле када идемо у манастир раваницу код деде, јеромо- наха јевтимија, и монахиња, понекад у неки манастир на фрушкој гори старија деца већ иду сама имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – поруку је већ дао господ: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владај- те њом (пост 1, 27–28) то је једина по- рука али, још бих могао поручити му- жевима да присуствују порођају својих супруга ја сам присуствовао од четвртог детета, ђорђа, па до једанаестог, лазара то је велико охрабрење да упитамо понешто и децу: колико вам је занимљива веронаука? да ли разу- мете шта се догађа на св литургији и је ли вам тешко да издржите до краја? – ми смо променили много вероучи- теља где год смо се селили, имали смо другог – јавља се тања све зависи од вероучитеља – ако нам предаје на зани- мљив начин веронаука при цркви нам је била много занимљивија више се пева на литургији учествујемо, јер знамо од- говарања некад нам је мало тешко, а не- кад није скоро смо били на литургији у новом манастиру трешња, код врчина, посвећеном богородици тројеручици, где је мати злата игуманија служио је прота војислав билбија по завршетку, свирао је на гитари одушевио нас је а тата додаје: на литургији је деци, по правилу, мало досадно, али кад се завр- ши, драго им је што су учествовали они благодат не могу да осете нити да је опи- шу речима, али су радосни јер су напра- вили тај подвиг стварајући задивљујуће бројну по- родицу у најтежем периоду за српски народ, од 1991 до 2012 године, стојиљ- ковићи су јединствен доказ породичне снаге, али и вере у бога и у народ коме припадају овој, као и свим многодетним породицама, држава и црква требало би да посвете дужну пажњу благослов за интервју, са посебним по- хвалама, дао је прота станко трајковић, парох цркве св апостола и јеванђели- сте марка на ташмајдану, који ће осве- штати и пререзати славски колач за њи- хову крсну славу – св великомученик георгије – ђурђевдан сада им је и црква близу ове године слава пада у васкршњи понедељак, па ће бити посебно радосна и свечана много шарених васкршњих јаја, која су шарале дечје рукице, красиће славску трпезу као и сваке године, оче- кују да ће много гостију, а највише деце, поделити са њима то духовно весеље христос васкрсе, радости моја! срећна вам слава, стојиљковићи! васпитање у многодетној породици функционише потпуно другачије него у породицама са једним или двоје деце то се не може упоредити родитеље боли све што боли њихову децу – кад се дете повреди, разболи а где је више деце, више и боли мај/јун 2013 53 у манастиру витовница, на 10-годи- шњицу од упокојења старца тадеја, марко м је ставио уз старчев гроб његов портрет, рад свога кума, академског сликара, урађен на платну 2004 по узору на мале старчеве фотографије окупље- на старчева духовна чеда прочитала су акатист и по завршетку сви присутни су целивали портрет након три дана, у сре- ду, 17 априла 2013 у марковом стану на новом београду догодило се чудо – слика је проплакала! из очију и руке портрета кроз стакло су се почеле сливати сузе које су шириле јак миомирис марко је одмах обавестио парохијског свештеника, који је дошао и сам се уверио сузе су се умно- жавале, а у најгушћим млазевима текле су у петак, два дана касније (19 априла 2013 г) у недељу су дошли многи при- јатељи и духовна чеда старца тадеја, а мироточење суза снимила је и руска пра- вославна телевизија спас и направила документарни филм који ће ускоро бити приказан пошто смо сазнали адресу ста- на, у посету породици м су стигли неки чланови уредништва и сарадници право- славног мисионара марко нам, између осталог, казује: „је- дан брат, који је у недељу био очевидац мироточења, посумњао је када је отишао кући, направио је експеримент: сипао је уље преко лица урамљене иконе и позвао ме да дођем и видим ‘сада ти неће бити добро када ово видиш’ – рекао ми је ли- кујући од недеље, након тога, мирото- чење на нашој икони се смањило, али појачало се у страсној седмици проблем је што срби не верују и кад се осведоче ово је треће јављање оца тадеја, мени и мојој породици“, каже марко „зашто? чврсто верујем да ме је отац тадеј при- грлио као своје духовно чедо и хтео да ме заштити, јер сам задњих неколико месеци срљао у пропаст духовно сам пао и брак ми се пољуљао сазнао сам да и после свог упокојења он сабира своја духовна чеда, по промислу божијем ово није његово прво чудо већ је и код других мироточи- ла његова икона на дрвету и догађала су се чудесна исцељења на његовом гробу тек ово треће јављање потресло ми је душу и освестило ме поверовао сам, и вратио се својој породици зар сам стварно толи- ко духовно пао да је бог морао три пута интервенисати?! сада се не чудим брату, који је својим очима видео чудо, а опет посумњао какве свете старце и заступ- нике пред богом имамо, а ми смо глуви и слепи! треба да се молимо господу за спас српске породице данас се све чешће вен- чавају у цркви, али само да би ‘увеличали славље’, не схватајући колико их обавезује света тајна брака нажалост, тако сам се и ја понео према светињи брака“ марко даље наставља казивање: „прво јављање оца тадеја мени било је кроз сан проплакала икона старца тадеја старац тадеј – заштитник породице разговор водила: радмила грујић 54 3/2013 хришћански живот 2006 године, када сам запао у депресију због дијагнозе коју је дала докторка гине- колог мојој супрузи кад је била у трећем месецу трудноће: ‘плод није у реду веро- ватно – даунов синдром мораш да абор- тираш’ звао сам оца јоила и тражио мо- литвену помоћ, а како га нисам нашао те ноћи ми се јавио у сну: ‘не бој се, родиће здраво женско дијете, то су све демонске сплетке’ ипак се нисам смирио и тада, на нашу крсну славу, старац ми се у сну јавио прилази ми у великој светлости, иза њега манастир осећам мир и радост у срцу каже: ‘биће дете здраво, девојчица’ и, слава богу, родила се здрава“ друго јављање, каже марко, било је не- давно „јавио се мојој жени, опет кроз сан, три пута јавио се њој, али опет ради свих нас, као заштитник нашег брака она је записала сва три сна и испричала ми их, по наредби старчевој први пут се старац јавио тако што је у рукама држао велику црвену књигу са огромним златним кр- стом на корицама и истим таквим крстом на својој капи рекао ми је: не тугуј, кћери! усијана глава уништи многе душе она и он су оруђе ђавола да се уништи света тајна брака није му је бог послао него нечасти- ви господ му је тебе послао да се са тобом спасава опасно је непослушање духовни- ку, јер кроз њега говори сам господ“ тог дана је у колима имао опомену: изненада је однекуд долетела сличица оца тадеја, по којој је урађен портрет, и залепила му се на груди то га је шокирало ову сличицу је поклонио пријатељу иконописцу и опет се и са њом десило чудо: проплакала је на лазареву суботу, 27 априла, на истом месту – из очију и из руке и сви његови укућани су сведоци опет у сну старац се по други пут јавио супрузи и рекао: „ваш брак је благословен то је велика света тај- на кроз коју је бог одредио да се спасете твој муж није поверовао у оно што си му рекла, није га уверила ни моја сличица у колима духовно је пао ђаво је умешао мај/јун 2013 55 своје прсте ви сте црквени људи, зато се бог око вас много труди, јер за вас има наде“ упитала га je : „како кад он воли другу?“, a старац је одговорио: „не воли је, заљубљен је, то је само заслепљеност али, пожелети туђе опасан је грех, узети туђе је велика казна са пропашћу вашег брака пропадају четири душе и још три душе које не би угледале дан, а звале би вас родитељима овај живот није створен за уживање него је тест за спасење“ трећи пут је у сан дошао са сузама у очима, прича маркова супруга „осећа- ла сам већу слободу пред њим и највише смо причали успела сам да прочитам наслов црвене књиге – свето јеванђеље кћери моја, обоје сте под епитимијом, али он је није схватио озбиљно ако треба да узме себи једну невину душу да би спасио три, господ ће тако ура- дити мораш мужа опет окренути цркви ти не смеш да размишљаш о напуштању брака, те мисли су од не- частивог него очекуј да ће још више ударити на тебе кад види да се твој муж враћа вери и породици почећеш да се гордиш јер ће да те једе ова неправ- да жена се лакше погорди од мужа сујета и гордост су у свакој жени, чак и оној најбољој све узнемирујуће мисли из главе одбаци, јер бог ти их не шаље а ти ћеш да рађаш још деце палите тамјан сваки дан и молите се као што ти мораш да одсечеш вољу своју пред мужем, тако твој муж мора да од– сече вољу своју пред господом поштуј- те епитимију и чистите душе а када твој муж очисти своју душу, посетићу и њега овако као тебе“ још много тога ми је рекао сетих се да га упитам: „да ли ово морам задржати за себе или могу и другима испричати?“ одговори ми: „кћери моја, воља је твоја уради како желиш, али је битно да се не оглушите о ову моју задњу посету“ сведочанство породице м и њихових пријатеља и чеда старца тадеја заиста је веома упечатљиво и несвакидашње из њиховог дома смо отишли са са надом да ће у њему после старчевих поука и чуда које је пројављено на његовој икони завла- дати слога, мир и радост у духу светоме, а текст смо објавили са надом да ће поуке о светињи брака бити на корист свим чита- оцима православног мисионара сведочанство породице м и њихових пријатеља и чеда старца тадеја заиста је веома упечатљиво и несвакидашње 56 3/2013 родитељи су ме од малена учили да у животу постоје две најважније ствар- ности: два искуства која живимо те две стварности су култура и породица одрастао сам у близини делте мисиси- пија; у северозападном делу државе ми- сисипи то је веома сиромашна област али, као и многа друга места на југу сје- дињених држава, има веома богату кул- туру блуз фестивал делте мисисипија [mississippi delta blues festival] одржава се у истој улици где је наша кућа сећам се да сам одлазио на фестивал, који се одржа- ва на отвореном сви бендови су били ту, свирали су и велики број људи је долазио да их слуша то је заиста било једно култу- ролошко искуство, део живота тамошњег народа доброта, благост и брига о други- ма је ту део културе помагали смо својим комшијама и они су помагали нама без обзира на то што смо били са севера – мој отац из чикага, а мајка из индијанаполи- са, главног града индијане – народ нас је прихватао и ми смо прихватали њих при- хватали су нас као своје ми смо били њи- хова породица, а они наша стварност породице је био саставни део нашег живота били смо блиско повеза- ни фамилија нам је била важна чак смо често путовали у индијанаполис како би- смо се видели са фамилијом и рођацима – са теткама, течама, ујнама, ујацима, бака- ма и декама васпитаван сам у ревносном, али номиналном римокатоличком духу сви у нашој фамилији су били римокато- лици, па смо то били и ми одрастање је за мене било сусрет породице и културе када сам уписао последњи разред сред- ње школе, преселили смо се у феникс тамо сам упознао своју будућу супругу, веро- нику, у друштву младих римокатолика и моја будућа супруга и ја смо одлучили да упишемо римокатоличке универзитете ја сам се уписао на фрањевачки универ- зитет у стубенвилу [franciscan university of steubenville] у охају, а она на дукејн- ски универзитет [duquesne university] у питсбургу дипломирали смо и вратили смо се у феникс шест месеци касније, ве- роника и ја смо се венчали; убрзо потом постали смо катихумени и нешто касније смо крштени у православној цркви на универзитету сам се по први пут су- срео са православном црквом тамо сам имао пријатеља који ми је био и ментор; то је био тод, старији господин којег сам тамо упознао он ме је подучио о православљу, о богословљу православне цркве, о па- тристици, о св григорију палами и капа- докијским оцима никада до тада нисам дошао у додир са православном црквом у мисисипију постоје православне цркве, али нема их много те многи тамошњи ста- култура и породица на универзитету сам се по први пут сусрео са православном црквом тамо сам имао пријатеља који ми је био и ментор; он ме је подучио о православљу, о богословљу православне цркве, о патристици, о св григорију палами и кападокијским оцима превод са енглеског: маријана петровић мај/јун 2013 57 повратак у очев дом новници и не знају за православну цркву док сам одрастао нико ме није упознао са православном црквом имао сам мало искуства о божанској литургији и православној духовности пре него што сам отишао на универзи- тет, јер сам посетио неке грчкокатоличке цркве, али то није била пунота право- славне цркве тод ме је упознао са пра- вослављем, али то је за мене и даље било само неко интелектуално знање о пра- вослављу, а не пунота док сам био на универзитету моја будућа супруга и ја бисмо одлазили до гркокатоличке цркве у северном охају трагао сам за нечим узвишенијим не бих да кажем ишта лоше о римокатоличкој цркви, али ако бих био искрен према себи, рекао бих да као бих римокатолик пропао, и то из много разлога православна црква хри- стова за мене је спасоносна тражио сам нешто више, тражио сам културу трагао сам за православном црквом, желео сам да је искусим наи- ме, култура није једноставно нешто што чинимо: желео сам да живим хришћан- ску културу као православни хришћа- ни, ми то чинимо читамо јутарње и ве- черње молитве у кући држимо иконе живимо предање, живимо веру наша вера је наша жива хришћанска култу- ра –имамо културу у христу црква је наша породица то је оно за чиме сам трагао; за чиме сам жудео алекс болдвин изворник: alex baldwin, „culture and family“, http://journeytoorthodoxycom/2012/11/26/ culture-and-family 58 3/2013 повратак у очев дом важно је истакнути да је антон па- влович чехов био промишљени скептик нимало сентименталан, свестан као ретко ко од руских писаца принципа реалности, храбро загледан у ружну јаву он није хтео да буде писац на- туралистичких новела или драма може се рећи да су неке његове приповетке за- право комедије, а друге трагедије писао је о руском, али не искључиво руском, егоизму и хвалисавости у својим при- чама и драмама он ствара јединствену атмосферу и непрестано говори људима: „схватите како рђаво и досадно живите!“ (у разговору са а н тихоновим) чехов не описује узроке друштвеног понаша- ња и не оцењује поступке ликова већ их описује и исмева непогрешиво проничу- ћи у људску беду, слабост и ништавност, никада никоме није хтео да суди, већ је са свима саосећао – био је сапатник многе чеховљеве драме се играју данас у позо- риштима створио је јединствену слику руског реализма који се може доживети кроз смех или кроз сузе душица је прича о наизглед необичној девојци, касније и жени ољенки која је чеховљева душица – кратка прича о љубави – недуго након што је чеховљева приповетка душица објављена 1899 године, толстојева ћерка татјана пише чехову: ваша „душица“ је предивна отац је четири вечери узастопце читао наглас, и каже да је од ње постао паметнији славица радин антон павлович чехов (1860–1904) мај/јун 2013 59 хришћанска књижевност у току неколико година променила три мужа, не својом вољом, већ неминов- ношћу животних околности први муж кукин, управник и власник парка за ра- зоноду тиволи, „човек сув, жутог лица, са зализаним слепоочницама на лицу му се увек огледало очајање, али је ипак у њој пробудио праву, дубоку љубав она је вазда неког волела и није могла без тога“ док је ољенка живела са кукином, живела је лепо „и што год је о позоришту говорио кукин, то је она понављала“ но, кукин је једног дана напрасно умро није прошло три месеца од мужевљеве смрти, ољенка га је искрено ожалила, када се на вратима њеног стана по- јавио њен сусед пустовалов, да је запроси ољенка га је одмах заво- лела и то тако да када ју је запро- сио „целу ноћ није могла да спава и горела је као у грозници“ када су се венчали ољенка је савесно са пуно искрене воље и жеље по- магала мужу у продаји грађе и „какве је мисли имао муж, такве је имала и она“ м е ђ у т и м , и пустова- лов се после шест година заједнич - ког живота разболи и умре прошло је шест месеци од туговања, одлаже- ња само на мужевљев гроб и у цркву када је ољенка одлучила да отвори капке на прозорима, а самим тим да отвори капке своје душе и тела трећем мужу, марвеном лекару владимиру пла- тоничу и да се ољенка питала, ранији сценарио би се поновио до у детаље, али марвени лекар одлази са својим пуком и душица сада остаје сама, заиста очајна „а највећа невоља била је у томе, и то је најго- ре, што више није имала никакво мишље- ње видела је ствари око себе и схватала је све што се одигравало око ње, али ни о чему није могла да изнесе своје мишљење и није знала о чему да говори и осећала је такву муку, такву горчину, као да се најела пелина“ све до овог тренутка чи- талац се саживљава са души- цом, верује њеним љубави- ма са истим оним жаром са којим им се она посве- ћује, и саосећајно учеству- је у њеном једноставном и тужном животу међутим, оног тренутка када ољенка изнова одлу- чује да пати и очајава, чита- лац неминовно почиње да преиспитује њену вечиту потрагу за љубављу која увек остаје ван домашаја и то до те мере да сасвим потире њену лич- ност она више не зна ни шта да мисли нема сумње да душица чезне за „таквом љуба- вљу која обузима цело њено биће, целу душу, разум, враћа јој ми- сли, смисао живо- та“, али, над читао- цем непрестано лебди питање: а зашто је не налази? да ли погре- шно тражи, или је она само прототип жене с краја 19 и почетка 20 века? иако се 60 3/2013споменик чехову у баденвајлеру (у немачкој) хришћанска књижевност са сигурношћу може тврдити да је души- ца, као уосталом и већина женске попула- ције тог доба, васпитавана како треба да воли, опет њену слободу трагања за савр- шеном љубави, истином и смислом, не смемо да гурнемо у страну иако је ово кратка прича, аутор на само њему својствен начин постиже у извесној мери градацију овог женског лика наиме, ољенка је толико упорна у негирању свог егзистенцијалог страха, да уопште себи не допушта да разуме околности и стварност у којој живи, и све то због жеље да воли на свој начин тако она сасвим супротно закону праве љубави, саображавајући се својим слабостима и опскурним навика- ма, све дубље и даље гази путем самооб- мане до овог закључка се не долази само зато што се потпуно очајна и усамљена пред крај приче са материнском љубављу наизглед сасвим посвећује сину марвеног лекара саши, већ зато што нам управо на крају приповетке постаје јасно, да њој баш ништа није важно осим да задовољи своју жељу за једним аспектом љубави, који се више граничи са нежношћу и душевношћу него са љубављу у пуно смисли те речи у љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у стра- ху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави (1јн 4, 18) љубав дуго трпи, бла- готворна је не чини што не пристоји (1кор 13, 4–8), непрестано ишчитавајући ове свештене речи и свакако бивајући све- сни да се љубав, пријатељство и хармонија искушавају супротним, намеће се питање колико је ољенка племјаникова само је- дан чеховљев несрећан лик, а колико је она као општи образац отуђености, по- вршности и неспремности суочавања са собом и својим страстима присутна и у жељама срдаца наших чехов не описује узроке друштвеног понашања и не оцењује поступке ликова већ их описује и исмева непогрешиво проничући у људску беду, слабост и ништавност, никада никоме није хтео да суди, већ је са свима саосећао – био је сапатник мај/јун 2013 61 помен чехову у баденвајлеру 1908 године значај медија и утицај истих на вели- ки број људи у данашњем времену одлично је схватио митрополит црногорско-приморски г амфилохије његовом иницијативом је еуо митро- полије 25 фебруара 1998 године донео одлуку о оснивању радија светигора исте године, на духове, радио је по- чео са радом, уз благослов блаженопо- чившег патријарха павла који је тада освештао просторије и први се обратио слушаоцима временом је овај зани- мљив медијски феномен напредовао: од првобитних три сата експерименталног програма, преко емитовања шесточа- совног до целодневног програма после неколико година почео је да се емитује у читавој црној гори, а затим и глобално, преко интернета иако је очигледна православна ори- јентација радија оснивачи га описују као ‘глобални хришћански радио’ чиме је на- глашена његова општехришћанска црта још је занимљивија реченица ‘гдје звук постаје логос’ у заглављу сајта која гово- ри сама за себе сам сајт је једноставно и пријатно кон- ципиран нагласак је на садржајима које радио емитује, а не толико на самом из- гледу у делу посвећеном програму ра- дија можемо видети целокупан распоред емисија у наредних недељу дана поједи- не емисије су са хиперлинком и постоји могућност преслушавања посебно је занимљив део сајта посве- ћен емисијама у листи истих видимо ко- лико тема се обрађује у овом радио про- граму ако некога интересује тумачења јеванђеља одслушаће „јеванђелистар“; сектама и тоталитарним покретима се бави емисија „да вас нико не превари“ посебно су актуелне и слушане еми- сије „дјеца апокалипсе“, „питајте све- радио светигора svetigoracom оснивачи га описују као ‘глобални хришћански радио’ чиме је наглашена његова општехришћанска црта протонамесник горан живковић 62 3/2013 е–мисија штеника“, „житија светих“, „данас ак- туелно“ и „катедра“ прва од њих, како пише, настаје тамо где се укрштају пра- вославље и савремена култура преко потребна емисија у данашњем времену, а којој својим ангажманом посебан печат даје владика липљански јован ћулибрк он је активан и у многим другим емиси- јама, а својим изврсним познавањем са- времене културе, нарочито историје рокенрола, привлачи велики број верски недовољно упућених слуша- лаца зато није нимало случајно да је часопис време, иначе либерално оријентисан и стога не баш нарочито пријатељски настројен према спц, овог вла- дику прогласио за лич- ност године емисија „питајте свештеника“ је такође преко потребна данашњем често клонулом и духовно залуталом човеку, а у њој учествују еминентни све- штеници и монаси – проте момчило кривокапић, дарко пејић, гојко перо- вић, јеромонаси петар драгојловић, ра- фаило бољевић и многи други ту су затим емисије „православни појмовник“, „записи“, „символ вере“, „говоримо српски“, „велики пост“, „на путевима отаца“, „најбољи васпитач“, „да ли је могуће спасти се у 21 веку“, „је- русалим од злата“, „антологија бесједни- штва“, „мајке хришћанке“, „дух време- на“, „катихизис“, „огледало“, „искра у камену“, „у жижи“ и многе друге свака од њих има архиву која подразумева и популарни download (преузимање) ради каснијег слушања секција „актуелности“ садржи свеже вести и беседе духовника на претходеће празнике радио светигора је освајао и више награда за своје емисије, како до- маћих тако и међународних, што је доку- ментовано на сајту ове награде су доказ да православно новинарство и те како може да уђе у медијску арену 21 века и да има са чим да изађе пред свет сајт радио светиго- ре садржи и линк ка блогу на коме се такође налази пуно занимљи- вих, оригиналних и ду- шекорисних текстова треба нагласити и да је овај радио ‘отворио вра- та’ каснијим епархијским радио станицама јер је успех истог био мотив више архије- рејима када су их формирали 2007 г једна од тих радио станица је и радио златоусти из шумадијске епархије коју је исте године благословио шумадијски епископ јован надајмо се да ће оваквих богоугодних и оригиналних пројеката бити све више те да ће бити на духов- ну корист нашем духовно гладном и жедном народу аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову мај/јун 2013 63 поезија читалаца мисионара васкрс христос воскресе, за име света, свој пут у живот показа свима почујте браћо, слави планета, свој нашој браћи и дедовима а грехе, патње, на себе узе, за сваког од нас гpexe понecе сву нашу душу и бола сузе сваком човеку свој крст донесе бију звона, васиона цела расте љубав и лепоте мера, слави христа и његова дела снагом крста што доноси вера благослов дајем, изнова певам, изнова дaxом да чујем звуке само у песми могу да cнeвaм, васкрсењем христове науке христос воскресе, славимо људи дарује нама, животом буди певајмо сложно, певајмо јасно, славимо васкрс срећно и часно драган цветановић
... будемо пример својој деци, да од нас науче да се моле богу, да живе по правилима вере којој припадамо, јер она даје животну снагу нема литурги- је да није неко од нас на њој присутан, јер је проблем потрпати 11-оро деце у ауто док су били мањи, често смо ишли у манастир раваницу, где су деца уз мо- нахиње учила да певају црквене песме у бежанијској цркви св великомученика георгија ана је читала апостол, чтеци- рали су ђорђе и димитрије, за певницом су биле старије девојчице са оволиком породицом уопште је успех ићи у цркву да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију или телевизији? – могли смо бити на ударним странама свих новина и ртв емисија, али то нас не занима нама није потребно популариса- ње ми смо верујући и уздамо се у бога ипак, нисмо ни противници о нама су писале новине војске србије – одбра- на, затим курир, овогодишњи васкршњи број политике ето, сада ће и мисионар објавити делић наше животне приче „дете се увек роди са хлебом под ми- шком“, каже народна пословица ви сте то, без страха, као прави христови војници, доказали на делу да ли су сва деца здрава? како уче? у чему су посеб- но талентована? – наше богатство су деца солидни су ђаци и веома су талентовани на школ- ским такмичењима освајају награде, учествују на црквеним приредбама, све- тосавској академији ана је завршила средњу музичку, удала се и недавно роди- ла сина веома је талентована за музику, компонује и пише поезију учествовала је на концерту у народном позоришту 2010 године – „сећање на патријарха павла“, са хором „ђурђевак“, који је по благослову старешине храма св ђорђа на бежанији основала невенка пјевач са две песме: „мирите се“ и песмом „ца- рица тишине“ св владике николаја, коју је компоновала ана, наступиле су тања и даница, а ана је уз то свирала фрулу са невенком пјевач су припремале при- редбе (скечеве) за веће православне пра- знике и издале су албум са духовном и изворном музиком у руском дому – по- водом никољдана, затим на отварањима божићних и новогодишњих сајмова и тања пише песме и студира високу хоте- лијерску школу, даница 3 разред средње музичке, ђорђе 2 разред електротехнич- ке школе „раде кончар“ гитара је свима омиљени инструмент, који су прво на- учили од маме остали су основци: со- сматрамо себе правом породицом и боримо се да будемо добри хришћани најважније је стрпљење и трпљење и да деца расту у духу православља обоје се трудимо да будемо пример својој деци, да од нас науче да се моле богу, да живе по правилима вере којој припадамо, јер она даје животну снагу мај/јун 2013 51 фија 8 разред и нижа музичка – клавир, милица, 7 разред; јелена 5, а димитрије 4, и обоје уче гитару у нижој музичкој, дуња је 2 разред, божидар – предшкол- ско, а лазар има 9 месеци од спортова воле гимнастику, а вежбали су и карате војска се обучава у миру, а не у рату исто важи и за мале христове војни- ке, који се борби са злом уче од малена обоје сте војнички образовани, мануела као официрска кћи да ли вам то пома- же у васпитавању деце или је довољно да сваки родитељ има бар војничко срце? – васпитање у многодетној породици функционише потпуно другачије него у породицама са једним или двоје деце то се не може упоредити родитеље боли све што боли њихову децу – кад се дете по- вреди, разболи а где је више деце, више и боли наравно да дисциплина мора да постоји, али не баш војничка љубав нај- боље васпитава могу ли се и родитељи нечему научити од своје деце? – да – каже мануела – незлобиво- сти и праштању имате ли бар један заједнички обед, који благосиља отац породице? – скупимо се на вечеру и на недељни ручак када дођемо са литургије на веронауку сви иду? – да – наставља мануела не само у школи, него и у цркви, коју води невен- ка пјевач због честих селидби промени- ли су доста вероучитеља нарочито воле кад вероучитељ има слуха и лепо пева ишли су на веронауку и док смо живели у источном сарајеву, али тамо се оцењи- вало и инсистирали су много на истори- ји цркве, па су се жалили да им је тешко у србији се не оцењује да ли за тако велику породицу по- стоје летовања, зимовања, покло- ничка путовања? да ли су деца пу- товала авионом? – иду кад се може и колико се може најчешће код баке у борчу аутобусом, па се пребројавамо после сваке станице, да 52 3/2013 многодетне хришћанске породице неко не изађе пре времена идемо на ко- паоник, најчешће у изнајмљену викенди- цу мало је теже да се организујемо када смо ишли на море путовали смо војним авионом, али нам је до аеродрома био потребан комби деца воле када идемо у манастир раваницу код деде, јеромо- наха јевтимија, и монахиња, понекад у неки манастир на фрушкој гори старија деца већ иду сама имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – поруку је већ дао господ: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владај- те њом (пост 1, 27–28) то је једина по- рука али, још бих могао поручити му- жевима да присуствују порођају својих супруга ја сам присуствовао од четвртог детета, ђорђа, па до једанаестог, лазара то је велико охрабрење да упитамо понешто и децу: колико вам је занимљива веронаука? да ли разу- мете шта се догађа на св литургији и је ли вам тешко да издржите до краја? – ми смо променили много вероучи- теља где год смо се селили, имали смо другог – јавља се тања све зависи од вероучитеља – ако нам предаје на зани- мљив начин веронаука при цркви нам је била много занимљивија више се пева на литургији учествујемо, јер знамо од- говарања некад нам је мало тешко, а не- кад није скоро смо били на литургији у новом манастиру трешња, код врчина, посвећеном богородици тројеручици, где је мати злата игуманија служио је прота војислав билбија по завршетку, свирао је на гитари одушевио нас је а тата додаје: на литургији је деци, по правилу, мало досадно, али кад се завр- ши, драго им је што су учествовали они благодат не могу да осете нити да је опи- шу речима, али су радосни јер су напра- вили тај подвиг стварајући задивљујуће бројну по- родицу у најтежем периоду за српски народ, од 1991 до 2012 године, стојиљ- ковићи су јединствен доказ породичне снаге, али и вере у бога и у народ коме припадају овој, као и свим многодетним породицама, држава и црква требало би да посвете дужну пажњу благослов за интервју, са посебним по- хвалама, дао је прота станко трајковић, парох цркве св апостола и јеванђели- сте марка на ташмајдану, који ће осве- штати и пререзати славски колач за њи- хову крсну славу – св великомученик георгије – ђурђевдан сада им је и црква близу ове године слава пада у васкршњи понедељак, па ће бити посебно радосна и свечана много шарених васкршњих јаја, која су шарале дечје рукице, красиће славску трпезу као и сваке године, оче- кују да ће много гостију, а највише деце, поделити са њима то духовно весеље христос васкрсе, радости моја! срећна вам слава, стојиљковићи! васпитање у многодетној породици функционише потпуно другачије него у породицама са једним или двоје деце то се не може упоредити родитеље боли све што боли њихову децу – кад се дете повреди, разболи а где је више деце, више и боли мај/јун 2013 53 у манастиру витовница, на 10-годи- шњицу од упокојења старца тадеја, марко м је ставио уз старчев гроб његов портрет, рад свога кума, академског сликара, урађен на платну 2004 по узору на мале старчеве фотографије окупље- на старчева духовна чеда прочитала су акатист и по завршетку сви присутни су целивали портрет након три дана, у сре- ду, 17 априла 2013 у марковом стану на новом београду догодило се чудо – слика је проплакала! из очију и руке портрета кроз стакло су се почеле сливати сузе које су шириле јак миомирис марко је одмах обавестио парохијског свештеника, који је дошао и сам се уверио сузе су се умно- жавале, а у најгушћим млазевима текле су у петак, два дана касније (19 априла 2013 г) у недељу су дошли многи при- јатељи и духовна чеда старца тадеја, а мироточење суза снимила је и руска пра- вославна телевизија спас и направила документарни филм који ће ускоро бити приказан пошто смо сазнали адресу ста- на, у посету породици м су стигли неки чланови уредништва и сарадници право- славног мисионара марко нам, између осталог, казује: „је- дан брат, који је у недељу био очевидац мироточења, посумњао је када је отишао кући, направио је експеримент: сипао је уље преко лица урамљене иконе и позвао ме да дођем и видим ‘сада ти неће бити добро када ово видиш’ – рекао ми је ли- кујући од недеље, након тога, мирото- чење на нашој икони се смањило, али појачало се у страсној седмици проблем је што срби не верују и кад се осведоче ово је треће јављање оца тадеја, мени и мојој породици“, каже марко „зашто? чврсто верујем да ме је отац тадеј при- грлио као своје духовно чедо и хтео да ме заштити, јер сам задњих неколико месеци срљао у пропаст духовно сам пао и брак ми се пољуљао сазнао сам да и после свог упокојења он сабира своја духовна чеда, по промислу божијем ово није његово прво чудо већ је и код других мироточи- ла његова икона на дрвету и догађала су се чудесна исцељења на његовом гробу тек ово треће јављање потресло ми је душу и освестило ме поверовао сам, и вратио се својој породици зар сам стварно толи- ко духовно пао да је бог морао три пута интервенисати?! сада се не чудим брату, који је својим очима видео чудо, а опет посумњао какве свете старце и заступ- нике пред богом имамо, а ми смо глуви и слепи! треба да се молимо господу за спас српске породице данас се све чешће вен- чавају у цркви, али само да би ‘увеличали славље’, не схватајући колико их обавезује света тајна брака нажалост, тако сам се и ја понео према светињи брака“ марко даље наставља казивање: „прво јављање оца тадеја мени било је кроз сан проплакала икона старца тадеја старац тадеј – заштитник породице разговор водила: радмила грујић 54 3/2013 хришћански живот 2006 године, када сам запао у депресију због дијагнозе коју је дала докторка гине- колог мојој супрузи кад је била у трећем месецу трудноће: ‘плод није у реду веро- ватно – даунов синдром мораш да абор- тираш’ звао сам оца јоила и тражио мо- литвену помоћ, а како га нисам нашао те ноћи ми се јавио у сну: ‘не бој се, родиће здраво женско дијете, то су све демонске сплетке’ ипак се нисам смирио и тада, на нашу крсну славу, старац ми се у сну јавио прилази ми у великој светлости, иза њега манастир осећам мир и радост у срцу каже: ‘биће дете здраво, девојчица’ и, слава богу, родила се здрава“ друго јављање, каже марко, било је не- давно „јавио се мојој жени, опет кроз сан, три пута јавио се њој, али опет ради свих нас, као заштитник нашег брака она је записала сва три сна и испричала ми их, по наредби старчевој први пут се старац јавио тако што је у рукама држао велику црвену књигу са огромним златним кр- стом на корицама и истим таквим крстом на својој капи рекао ми је: не тугуј, кћери! усијана глава уништи многе душе она и он су оруђе ђавола да се уништи света тајна брака није му је бог послао него нечасти- ви господ му је тебе послао да се са тобом спасава опасно је непослушање духовни- ку, јер кроз њега говори сам господ“ тог дана је у колима имао опомену: изненада је однекуд долетела сличица оца тадеја, по којој је урађен портрет, и залепила му се на груди то га је шокирало ову сличицу је поклонио пријатељу иконописцу и опет се и са њом десило чудо: проплакала је на лазареву суботу, 27 априла, на истом месту – из очију и из руке и сви његови укућани су сведоци опет у сну старац се по други пут јавио супрузи и рекао: „ваш брак је благословен то је велика света тај- на кроз коју је бог одредио да се спасете твој муж није поверовао у оно што си му рекла, није га уверила ни моја сличица у колима духовно је пао ђаво је умешао мај/јун 2013 55 своје прсте ви сте црквени људи, зато се бог око вас много труди, јер за вас има наде“ упитала га je : „како кад он воли другу?“, a старац је одговорио: „не воли је, заљубљен је, то је само заслепљеност али, пожелети туђе опасан је грех, узети туђе је велика казна са пропашћу вашег брака пропадају четири душе и још три душе које не би угледале дан, а звале би вас родитељима овај живот није створен за уживање него је тест за спасење“ трећи пут је у сан дошао са сузама у очима, прича маркова супруга „осећа- ла сам већу слободу пред њим и највише смо причали успела сам да прочитам наслов црвене књиге – свето јеванђеље кћери моја, обоје сте под епитимијом, али он је није схватио озбиљно ако треба да узме себи једну невину душу да би спасио три, господ ће тако ура- дити мораш мужа опет окренути цркви ти не смеш да размишљаш о напуштању брака, те мисли су од не- частивог него очекуј да ће још више ударити на тебе кад види да се твој муж враћа вери и породици почећеш да се гордиш јер ће да те једе ова неправ- да жена се лакше погорди од мужа сујета и гордост су у свакој жени, чак и оној најбољој све узнемирујуће мисли из главе одбаци, јер бог ти их не шаље а ти ћеш да рађаш још деце палите тамјан сваки дан и молите се као што ти мораш да одсечеш вољу своју пред мужем, тако твој муж мора да од– сече вољу своју пред господом поштуј- те епитимију и чистите душе а када твој муж очисти своју душу, посетићу и њега овако као тебе“ још много тога ми је рекао сетих се да га упитам: „да ли ово морам задржати за себе или могу и другима испричати?“ одговори ми: „кћери моја, воља је твоја уради како желиш, али је битно да се не оглушите о ову моју задњу посету“ сведочанство породице м и њихових пријатеља и чеда старца тадеја заиста је веома упечатљиво и несвакидашње из њиховог дома смо отишли са са надом да ће у њему после старчевих поука и чуда које је пројављено на његовој икони завла- дати слога, мир и радост у духу светоме, а текст смо објавили са надом да ће поуке о светињи брака бити на корист свим чита- оцима православног мисионара сведочанство породице м и њихових пријатеља и чеда старца тадеја заиста је веома упечатљиво и несвакидашње 56 3/2013 родитељи су ме од малена учили да у животу постоје две најважније ствар- ности: два искуства која живимо те две стварности су култура и породица одрастао сам у близини делте мисиси- пија; у северозападном делу државе ми- сисипи то је веома сиромашна област али, као и многа друга места на југу сје- дињених држава, има веома богату кул- туру блуз фестивал делте мисисипија [mississippi delta blues festival] одржава се у истој улици где је наша кућа сећам се да сам одлазио на фестивал, који се одржа- ва на отвореном сви бендови су били ту, свирали су и велики број људи је долазио да их слуша то је заиста било једно култу- ролошко искуство, део живота тамошњег народа доброта, благост и брига о други- ма је ту део културе помагали смо својим комшијама и они су помагали нама без обзира на то што смо били са севера – мој отац из чикага, а мајка из индијанаполи- са, главног града индијане – народ нас је прихватао и ми смо прихватали њих при- хватали су нас као своје ми смо били њи- хова породица, а они наша стварност породице је био саставни део нашег живота били смо блиско повеза- ни фамилија нам је била важна чак смо често путовали у индијанаполис како би- смо се видели са фамилијом и рођацима – са теткама, течама, ујнама, ујацима, бака- ма и декама васпитаван сам у ревносном, али номиналном римокатоличком духу сви у нашој фамилији су били римокато- лици, па смо то били и ми одрастање је за мене било сусрет породице и културе када сам уписао последњи разред сред- ње школе, преселили смо се у феникс тамо сам упознао своју будућу супругу, веро- нику, у друштву младих римокатолика и моја будућа супруга и ја смо одлучили да упишемо римокатоличке универзитете ја сам се уписао на фрањевачки универ- зитет у стубенвилу [franciscan university of steubenville] у охају, а она на дукејн- ски универзитет [duquesne university] у питсбургу дипломирали смо и вратили смо се у феникс шест месеци касније, ве- роника и ја смо се венчали; убрзо потом постали смо катихумени и нешто касније смо крштени у православној цркви на универзитету сам се по први пут су- срео са православном црквом тамо сам имао пријатеља који ми је био и ментор; то је био тод, старији господин којег сам тамо упознао он ме је подучио о православљу, о богословљу православне цркве, о па- тристици, о св григорију палами и капа- докијским оцима никада до тада нисам дошао у додир са православном црквом у мисисипију постоје православне цркве, али нема их много те многи тамошњи ста- култура и породица на универзитету сам се по први пут сусрео са православном црквом тамо сам имао пријатеља који ми је био и ментор; он ме је подучио о православљу, о богословљу православне цркве, о патристици, о св григорију палами и кападокијским оцима превод са енглеског: маријана петровић мај/јун 2013 57 повратак у очев дом новници и не знају за православну цркву док сам одрастао нико ме није упознао са православном црквом имао сам мало искуства о божанској литургији и православној духовности пре него што сам отишао на универзи- тет, јер сам посетио неке грчкокатоличке цркве, али то није била пунота право- славне цркве тод ме је упознао са пра- вослављем, али то је за мене и даље било само неко интелектуално знање о пра- вослављу, а не пунота док сам био на универзитету моја будућа супруга и ја бисмо одлазили до гркокатоличке цркве у северном охају трагао сам за нечим узвишенијим не бих да кажем ишта лоше о римокатоличкој цркви, али ако бих био искрен према себи, рекао бих да као бих римокатолик пропао, и то из много разлога православна црква хри- стова за мене је спасоносна тражио сам нешто више, тражио сам културу трагао сам за православном црквом, желео сам да је искусим наи- ме, култура није једноставно нешто што чинимо: желео сам да живим хришћан- ску културу као православни хришћа- ни, ми то чинимо читамо јутарње и ве- черње молитве у кући држимо иконе живимо предање, живимо веру наша вера је наша жива хришћанска култу- ра –имамо културу у христу црква је наша породица то је оно за чиме сам трагао; за чиме сам жудео алекс болдвин изворник: alex baldwin, „culture and family“, http://journeytoorthodoxycom/2012/11/26/ culture-and-family 58 3/2013 повратак у очев дом важно је истакнути да је антон па- влович чехов био промишљени скептик нимало сентименталан, свестан као ретко ко од руских писаца принципа реалности, храбро загледан у ружну јаву он није хтео да буде писац на- туралистичких новела или драма може се рећи да су неке његове приповетке за- право комедије, а друге трагедије писао је о руском, али не искључиво руском, егоизму и хвалисавости у својим при- чама и драмама он ствара јединствену атмосферу и непрестано говори људима: „схватите како рђаво и досадно живите!“ (у разговору са а н тихоновим) чехов не описује узроке друштвеног понаша- ња и не оцењује поступке ликова већ их описује и исмева непогрешиво проничу- ћи у људску беду, слабост и ништавност, никада никоме није хтео да суди, већ је са свима саосећао – био је сапатник многе чеховљеве драме се играју данас у позо- риштима створио је јединствену слику руског реализма који се може доживети кроз смех или кроз сузе душица је прича о наизглед необичној девојци, касније и жени ољенки која је чеховљева душица – кратка прича о љубави – недуго након што је чеховљева приповетка душица објављена 1899 године, толстојева ћерка татјана пише чехову: ваша „душица“ је предивна отац је четири вечери узастопце читао наглас, и каже да је од ње постао паметнији славица радин антон павлович чехов (1860–1904) мај/јун 2013 59 хришћанска књижевност у току неколико година променила три мужа, не својом вољом, већ неминов- ношћу животних околности први муж кукин, управник и власник парка за ра- зоноду тиволи, „човек сув, жутог лица, са зализаним слепоочницама на лицу му се увек огледало очајање, али је ипак у њој пробудио праву, дубоку љубав она је вазда неког волела и није могла без тога“ док је ољенка живела са кукином, живела је лепо „и што год је о позоришту говорио кукин, то је она понављала“ но, кукин је једног дана напрасно умро није прошло три месеца од мужевљеве смрти, ољенка га је искрено ожалила, када се на вратима њеног стана по- јавио њен сусед пустовалов, да је запроси ољенка га је одмах заво- лела и то тако да када ју је запро- сио „целу ноћ није могла да спава и горела је као у грозници“ када су се венчали ољенка је савесно са пуно искрене воље и жеље по- магала мужу у продаји грађе и „какве је мисли имао муж, такве је имала и она“ м е ђ у т и м , и пустова- лов се после шест година заједнич - ког живота разболи и умре прошло је шест месеци од туговања, одлаже- ња само на мужевљев гроб и у цркву када је ољенка одлучила да отвори капке на прозорима, а самим тим да отвори капке своје душе и тела трећем мужу, марвеном лекару владимиру пла- тоничу и да се ољенка питала, ранији сценарио би се поновио до у детаље, али марвени лекар одлази са својим пуком и душица сада остаје сама, заиста очајна „а највећа невоља била је у томе, и то је најго- ре, што више није имала никакво мишље- ње видела је ствари око себе и схватала је све што се одигравало око ње, али ни о чему није могла да изнесе своје мишљење и није знала о чему да говори и осећала је такву муку, такву горчину, као да се најела пелина“ све до овог тренутка чи- талац се саживљава са души- цом, верује њеним љубави- ма са истим оним жаром са којим им се она посве- ћује, и саосећајно учеству- је у њеном једноставном и тужном животу међутим, оног тренутка када ољенка изнова одлу- чује да пати и очајава, чита- лац неминовно почиње да преиспитује њену вечиту потрагу за љубављу која увек остаје ван домашаја и то до те мере да сасвим потире њену лич- ност она више не зна ни шта да мисли нема сумње да душица чезне за „таквом љуба- вљу која обузима цело њено биће, целу душу, разум, враћа јој ми- сли, смисао живо- та“, али, над читао- цем непрестано лебди питање: а зашто је не налази? да ли погре- шно тражи, или је она само прототип жене с краја 19 и почетка 20 века? иако се 60 3/2013споменик чехову у баденвајлеру (у немачкој) хришћанска књижевност са сигурношћу може тврдити да је души- ца, као уосталом и већина женске попула- ције тог доба, васпитавана како треба да воли, опет њену слободу трагања за савр- шеном љубави, истином и смислом, не смемо да гурнемо у страну иако је ово кратка прича, аутор на само њему својствен начин постиже у извесној мери градацију овог женског лика наиме, ољенка је толико упорна у негирању свог егзистенцијалог страха, да уопште себи не допушта да разуме околности и стварност у којој живи, и све то због жеље да воли на свој начин тако она сасвим супротно закону праве љубави, саображавајући се својим слабостима и опскурним навика- ма, све дубље и даље гази путем самооб- мане до овог закључка се не долази само зато што се потпуно очајна и усамљена пред крај приче са материнском љубављу наизглед сасвим посвећује сину марвеног лекара саши, већ зато што нам управо на крају приповетке постаје јасно, да њој баш ништа није важно осим да задовољи своју жељу за једним аспектом љубави, који се више граничи са нежношћу и душевношћу него са љубављу у пуно смисли те речи у љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у стра- ху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави (1јн 4, 18) љубав дуго трпи, бла- готворна је не чини што не пристоји (1кор 13, 4–8), непрестано ишчитавајући ове свештене речи и свакако бивајући све- сни да се љубав, пријатељство и хармонија искушавају супротним, намеће се питање колико је ољенка племјаникова само је- дан чеховљев несрећан лик, а колико је она као општи образац отуђености, по- вршности и неспремности суочавања са собом и својим страстима присутна и у жељама срдаца наших чехов не описује узроке друштвеног понашања и не оцењује поступке ликова већ их описује и исмева непогрешиво проничући у људску беду, слабост и ништавност, никада никоме није хтео да суди, већ је са свима саосећао – био је сапатник мај/јун 2013 61 помен чехову у баденвајлеру 1908 године значај медија и утицај истих на вели- ки број људи у данашњем времену одлично је схватио митрополит црногорско-приморски г амфилохије његовом иницијативом је еуо митро- полије 25 фебруара 1998 године донео одлуку о оснивању радија светигора исте године, на духове, радио је по- чео са радом, уз благослов блаженопо- чившег патријарха павла који је тада освештао просторије и први се обратио слушаоцима временом је овај зани- мљив медијски феномен напредовао: од првобитних три сата експерименталног програма, преко емитовања шесточа- совног до целодневног програма после неколико година почео је да се емитује у читавој црној гори, а затим и глобално, преко интернета иако је очигледна православна ори- јентација радија оснивачи га описују као ‘глобални хришћански радио’ чиме је на- глашена његова општехришћанска црта још је занимљивија реченица ‘гдје звук постаје логос’ у заглављу сајта која гово- ри сама за себе сам сајт је једноставно и пријатно кон- ципиран нагласак је на садржајима које радио емитује, а не толико на самом из- гледу у делу посвећеном програму ра- дија можемо видети целокупан распоред емисија у наредних недељу дана поједи- не емисије су са хиперлинком и постоји могућност преслушавања посебно је занимљив део сајта посве- ћен емисијама у листи истих видимо ко- лико тема се обрађује у овом радио про- граму ако некога интересује тумачења јеванђеља одслушаће „јеванђелистар“; сектама и тоталитарним покретима се бави емисија „да вас нико не превари“ посебно су актуелне и слушане еми- сије „дјеца апокалипсе“, „питајте све- радио светигора svetigoracom оснивачи га описују као ‘глобални хришћански радио’ чиме је наглашена његова општехришћанска црта протонамесник горан живковић 62 3/2013 е–мисија штеника“, „житија светих“, „данас ак- туелно“ и „катедра“ прва од њих, како пише, настаје тамо где се укрштају пра- вославље и савремена култура преко потребна емисија у данашњем времену, а којој својим ангажманом посебан печат даје владика липљански јован ћулибрк он је активан и у многим другим емиси- јама, а својим изврсним познавањем са- времене културе, нарочито историје рокенрола, привлачи велики број верски недовољно упућених слуша- лаца зато није нимало случајно да је часопис време, иначе либерално оријентисан и стога не баш нарочито пријатељски настројен према спц, овог вла- дику прогласио за лич- ност године емисија „питајте свештеника“ је такође преко потребна данашњем често клонулом и духовно залуталом човеку, а у њој учествују еминентни све- штеници и монаси – проте момчило кривокапић, дарко пејић, гојко перо- вић, јеромонаси петар драгојловић, ра- фаило бољевић и многи други ту су затим емисије „православни појмовник“, „записи“, „символ вере“, „говоримо српски“, „велики пост“, „на путевима отаца“, „најбољи васпитач“, „да ли је могуће спасти се у 21 веку“, „је- русалим од злата“, „антологија бесједни- штва“, „мајке хришћанке“, „дух време- на“, „катихизис“, „огледало“, „искра у камену“, „у жижи“ и многе друге свака од њих има архиву која подразумева и популарни download (преузимање) ради каснијег слушања секција „актуелности“ садржи свеже вести и беседе духовника на претходеће празнике радио светигора је освајао и више награда за своје емисије, како до- маћих тако и међународних, што је доку- ментовано на сајту ове награде су доказ да православно новинарство и те како може да уђе у медијску арену 21 века и да има са чим да изађе пред свет сајт радио светиго- ре садржи и линк ка блогу на коме се такође налази пуно занимљи- вих, оригиналних и ду- шекорисних текстова треба нагласити и да је овај радио ‘отворио вра- та’ каснијим епархијским радио станицама јер је успех истог био мотив више архије- рејима када су их формирали 2007 г једна од тих радио станица је и радио златоусти из шумадијске епархије коју је исте године благословио шумадијски епископ јован надајмо се да ће оваквих богоугодних и оригиналних пројеката бити све више те да ће бити на духов- ну корист нашем духовно гладном и жедном народу аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову мај/јун 2013 63 поезија читалаца мисионара васкрс христос воскресе, за име света, свој пут у живот показа свима почујте браћо, слави планета, свој нашој браћи и дедовима а грехе, патње, на себе узе, за сваког од нас гpexe понecе сву нашу душу и бола сузе сваком човеку свој крст донесе бију звона, васиона цела расте љубав и лепоте мера, слави христа и његова дела снагом крста што доноси вера благослов дајем, изнова певам, изнова дaxом да чујем звуке само у песми могу да cнeвaм, васкрсењем христове науке христос воскресе, славимо људи дарује нама, животом буди певајмо сложно, певајмо јасно, славимо васкрс срећно и часно драган цветановић
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
Одреднице:
7
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе наБЕЖАНИЈСКОЈ 📌 коси
његов олтар је поред чекаонице, а ње-
гов брод је дио чекаонице необичан
храм храм је савио скуте у ове наизглед,
само наизг
...почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе на
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... мисли о спасењу човјека параклис светога првомученика и архиђакона стефана клиничко-болничког центра „бежанијска коса“ у својим простори- ма проналази људе што тихо у себи носе ову причу о болести и здрављу, свако на свој начин параклис, у својим реалијама, почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе на бежанијској коси његов олтар је поред чекаонице, а ње- гов брод је дио чекаонице необичан храм храм је савио скуте у ове наизглед, само наизглед, мале просторе милошћу божијом љета господњег 2007, а благо- словом блаженопочившег патријарха српског павла зна се да је храм пуст без лица и узно- шења пјесме људи који га походе о праз- ницима, о васкрсу гледајући овако, је- ванђелски, параклис светог стефана је изгледа изабран да буде некаква парадигма недјеља ујутру је почетак посљедњег дана у седмици, нерадног, сведочанство параклис светога првомученика и архиђакона стефана свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка дивотама царства небескога зазвавши духа светога паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм марко љешевић 62 6/2013 најчешће његова појава наговјештава савременом човјеку одмор од претход- них дугих шест дана сан а шта се тад дешава иза зидова нове зграде кбц-а „бежанијска коса“? иза улаза код фон- тане са живом водом, баш поред ивице припитомљеног шумовитог краја? на часовницима је тачно девет свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка ди- вотама царства небескога зазвавши духа светога црквени помоћници, стоје, дуго стоје пуни трепета будући најближи тај- ни службе божије паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућ- ним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм да има много болника понекад им очи горе са чежњом за додиром христових хаљина, попут оне жене а онда и доктори, меди- цинске сестре и помоћно особље бол- нице у својим униформама у молитвама траже снаге и поуздања да попут светих бесребреника козме и дамјана лијече христовом помоћу пјевница је ту одмах, три, четири ко- рака испред, ипак, многе су степенице до ње, горе високо да, загледан у висину гласова налазимо те анђеле гдје кличу са људима, гдје кличу небеса а за пјевни- цом су само три жене, три супруге и један побожан млади човјек много је болника, има их и у колицима некима су погледи јаки, пуни воље и по- уздања сви, пак, пажљиво гледају у пу- тир и моле се свештеник чита имена за оздрављење свих сабраних болника сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до посљедњег слова молитве а, онда, из једног кутка храма дола- зе дјечији гласови дјечији? анђелски? дјеца прилазе са мајкама у реду да пје- вају молитву господњу царство дје- це постаде храм светог стефана и христова ријеч постаде ријеч дјечија сви слушају са пажњом, као да ослуш- кују свод како се помјера сада све бруји и све је у сагласју са божанским зако- ном ненадано, почињем и ја да пјевам „господе помилуј!“ на прозору се птица појави- ла свештеник је изнио тело и крв христову и болници одједном поста- ше сви помишљам и сам да сам боле- стан однекуд јер свима треба лијека од воде живота благодат се разли- ва у нади за изљечење и вјечни жи- вот по душама и тијелима сабраних христос је окупио људе да би их сједи- нио са собом сведочанство сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до последњег слова молитве новембар/децембар 2013 63 за оца милића драговића сам први пут чуо пре неких осам година када сам добио диск на коме су се биле снимљене његове беседе од тада па до данас моје поштовање према овом неу- морном свештенику и мисионару право- славља само се повећавало исти тај прота милић је пре неколи- ко година оформио сајт посвећен храму светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу, у коме је старешина, на адреси otacmiliccom приликом прегледања се види да нагласак овог пројекта није на естетици, већ на садржају којим исти за- иста обилује, нарочито ако се посетилац удуби и крене у претраживање на насловној страни сајта налазе се рас- поред богослужења, биографије надлеж- ног епископа јована и блаженопочившег хризостома, као и самог оца милића, а ту су и најаве предавања и трибина уз кратку протину биографију постоји и поље питајте оца милића, које води до имејл-клијента, тако да се проти драго- вићу може поставити неко питање сле- дећа ставка је историја у том делу се говори о историјату цркве и ту можемо сазнати интересантне податке везане за дотични храм, који је саграђен 1721 годи- не, а касније наново подигнут на темељима постојећег 1828 године такође је наведен интересантан податак – да је пре одласка турака у ужицу било чак 34 џамије, као и чињеница да је 1890 године звоник висок 18 метара подигао један ужички спахија претражујући даље наићи ћемо на страницу стваралаштво, на којој су скупљени радови настали при храму све- тог марка, од којих издвајамо занимљиве текстове настале на разне актуелне теме: „а шта ако се не покатоличимо“, „визија бога“, „дечански рукописи“, „док палиш свеће, прочитај“ – неки су од назива ових текстова који су садржајни, питки и јасни ту је и књига у pdf формату – како заједно, а од бога различити – која садржи збир- ку беседа са једног од два сабора бесед- ништва која је организовао отац милић од осталих текстова издваја се прилог који је у свом стилу написао наш познати писац момо капор, под називом „имати или немати“, а ту су и календар цркве све- тог марка, као и иконе које су иконописа- ли верујући који припадају овом храму затим следе јако лепе фотографије ту су и албуми настали на богослужењима за празнике врбица, савиндан, богојављење, васкрс, затим са поклоничког путовања, као и оне са гостовања нашег познатог писца матије бећковића у овом делу сајта сазнајемо да се у овом храму свеноћно бденије служи јед- ном годишње, на празник обрезања го- сподњег следећа рубрика, под називом видео, свакако је најзначајнији део овог интернет-пројекта у истој се налазе сортирани видео записи у следећим ка- тегоријама: часови веронауке, азбука хришћанства, духовна мисао, хришћан- ски живот, сабор беседништва, филмо- ви, српски дом „стефан лазаревић“ и е-мисија otacmiliccom протонамесник горан живковић интернет-сајт протопрезвитера милића драговића 64 6/2013 веронаука за средњошколце отац милић свакако има дар живе речи и он те своје таланте путем ових јавних беседи по- стављених на познатим серви- сима youtube и vimeo обилато умножава теме које се трети- рају у овим видео записима су врло актуелне и свестране, а сем аутора сајта ту можемо чути клирике о александра јевтића, о љубана петровића, јерођакона јустина итд, али и световне мудре главе као што су професори владета јеротић и влајко пановић у својим излагањима они се баве про- блематиком која интересује широк круг људи то су, као што можемо видети на сајту, тематика родитељства, затим традиционализам и модерни- зам, пост и наше време, однос цркве и друштва, брак и наше време, црква и фундаментали- зам, одговорност православ- них хришћана, св василије острошки и наше време, како одвојити битно од небитног, чекање дана господњег, криза савремене породице, свети сава и до- ситеј обрадовић, црква и култура, по- слушност и слобода, да ли су живи наши мртви, зло и ми, христос и ми, света ли- тургија и ми, црква и здравље, црква и млади, зашто бити моралан итд актуел- но да актуелније не може бити азбука хришћанства је питки катихизис којим прота милић у православно хришћан- ство уводи неупућене – узлазним кора- ком, од слова а до слова ш такође, видео записи из веронауке за средњошколце су нешто што је јако потребно данас и што свакако може бити од користи вероучи- тељима који предају у средњим школама следећа ставка менија је посвећена ра- дио станици „свети марко“ која се за сада емитује само у интернет форми тј путем веб-стриминга, али са планом да ускоро постане локална радио станица радио се може пратити путем неколико најпопуларнијих софтверских стриминг решења као што су winamp, windows media player итд у рубрици контакт, сем поштанске адресе, телефона и имејл-адресе може- те видети и гуглову мапу храма и тако га лако наћи уколико се нађете на пропуто- вању кроз ужице све у свему, интернет-сајт о милића је један од посећенијих православних сајто- ва и ту посећеност он свакако и заслужује mоже се рећи да овај пројекат може по- служити као пример и образац како један парохијски сајт треба да изгледа, нарочи- то по свом садржају аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову
... мисли о спасењу човјека параклис светога првомученика и архиђакона стефана клиничко-болничког центра „бежанијска коса“ у својим простори- ма проналази људе што тихо у себи носе ову причу о болести и здрављу, свако на свој начин параклис, у својим реалијама, почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе на бежанијској коси његов олтар је поред чекаонице, а ње- гов брод је дио чекаонице необичан храм храм је савио скуте у ове наизглед, само наизглед, мале просторе милошћу божијом љета господњег 2007, а благо- словом блаженопочившег патријарха српског павла зна се да је храм пуст без лица и узно- шења пјесме људи који га походе о праз- ницима, о васкрсу гледајући овако, је- ванђелски, параклис светог стефана је изгледа изабран да буде некаква парадигма недјеља ујутру је почетак посљедњег дана у седмици, нерадног, сведочанство параклис светога првомученика и архиђакона стефана свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка дивотама царства небескога зазвавши духа светога паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм марко љешевић 62 6/2013 најчешће његова појава наговјештава савременом човјеку одмор од претход- них дугих шест дана сан а шта се тад дешава иза зидова нове зграде кбц-а „бежанијска коса“? иза улаза код фон- тане са живом водом, баш поред ивице припитомљеног шумовитог краја? на часовницима је тачно девет свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка ди- вотама царства небескога зазвавши духа светога црквени помоћници, стоје, дуго стоје пуни трепета будући најближи тај- ни службе божије паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућ- ним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм да има много болника понекад им очи горе са чежњом за додиром христових хаљина, попут оне жене а онда и доктори, меди- цинске сестре и помоћно особље бол- нице у својим униформама у молитвама траже снаге и поуздања да попут светих бесребреника козме и дамјана лијече христовом помоћу пјевница је ту одмах, три, четири ко- рака испред, ипак, многе су степенице до ње, горе високо да, загледан у висину гласова налазимо те анђеле гдје кличу са људима, гдје кличу небеса а за пјевни- цом су само три жене, три супруге и један побожан млади човјек много је болника, има их и у колицима некима су погледи јаки, пуни воље и по- уздања сви, пак, пажљиво гледају у пу- тир и моле се свештеник чита имена за оздрављење свих сабраних болника сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до посљедњег слова молитве а, онда, из једног кутка храма дола- зе дјечији гласови дјечији? анђелски? дјеца прилазе са мајкама у реду да пје- вају молитву господњу царство дје- це постаде храм светог стефана и христова ријеч постаде ријеч дјечија сви слушају са пажњом, као да ослуш- кују свод како се помјера сада све бруји и све је у сагласју са божанским зако- ном ненадано, почињем и ја да пјевам „господе помилуј!“ на прозору се птица појави- ла свештеник је изнио тело и крв христову и болници одједном поста- ше сви помишљам и сам да сам боле- стан однекуд јер свима треба лијека од воде живота благодат се разли- ва у нади за изљечење и вјечни жи- вот по душама и тијелима сабраних христос је окупио људе да би их сједи- нио са собом сведочанство сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до последњег слова молитве новембар/децембар 2013 63 за оца милића драговића сам први пут чуо пре неких осам година када сам добио диск на коме су се биле снимљене његове беседе од тада па до данас моје поштовање према овом неу- морном свештенику и мисионару право- славља само се повећавало исти тај прота милић је пре неколи- ко година оформио сајт посвећен храму светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу, у коме је старешина, на адреси otacmiliccom приликом прегледања се види да нагласак овог пројекта није на естетици, већ на садржају којим исти за- иста обилује, нарочито ако се посетилац удуби и крене у претраживање на насловној страни сајта налазе се рас- поред богослужења, биографије надлеж- ног епископа јована и блаженопочившег хризостома, као и самог оца милића, а ту су и најаве предавања и трибина уз кратку протину биографију постоји и поље питајте оца милића, које води до имејл-клијента, тако да се проти драго- вићу може поставити неко питање сле- дећа ставка је историја у том делу се говори о историјату цркве и ту можемо сазнати интересантне податке везане за дотични храм, који је саграђен 1721 годи- не, а касније наново подигнут на темељима постојећег 1828 године такође је наведен интересантан податак – да је пре одласка турака у ужицу било чак 34 џамије, као и чињеница да је 1890 године звоник висок 18 метара подигао један ужички спахија претражујући даље наићи ћемо на страницу стваралаштво, на којој су скупљени радови настали при храму све- тог марка, од којих издвајамо занимљиве текстове настале на разне актуелне теме: „а шта ако се не покатоличимо“, „визија бога“, „дечански рукописи“, „док палиш свеће, прочитај“ – неки су од назива ових текстова који су садржајни, питки и јасни ту је и књига у pdf формату – како заједно, а од бога различити – која садржи збир- ку беседа са једног од два сабора бесед- ништва која је организовао отац милић од осталих текстова издваја се прилог који је у свом стилу написао наш познати писац момо капор, под називом „имати или немати“, а ту су и календар цркве све- тог марка, као и иконе које су иконописа- ли верујући који припадају овом храму затим следе јако лепе фотографије ту су и албуми настали на богослужењима за празнике врбица, савиндан, богојављење, васкрс, затим са поклоничког путовања, као и оне са гостовања нашег познатог писца матије бећковића у овом делу сајта сазнајемо да се у овом храму свеноћно бденије служи јед- ном годишње, на празник обрезања го- сподњег следећа рубрика, под називом видео, свакако је најзначајнији део овог интернет-пројекта у истој се налазе сортирани видео записи у следећим ка- тегоријама: часови веронауке, азбука хришћанства, духовна мисао, хришћан- ски живот, сабор беседништва, филмо- ви, српски дом „стефан лазаревић“ и е-мисија otacmiliccom протонамесник горан живковић интернет-сајт протопрезвитера милића драговића 64 6/2013 веронаука за средњошколце отац милић свакако има дар живе речи и он те своје таланте путем ових јавних беседи по- стављених на познатим серви- сима youtube и vimeo обилато умножава теме које се трети- рају у овим видео записима су врло актуелне и свестране, а сем аутора сајта ту можемо чути клирике о александра јевтића, о љубана петровића, јерођакона јустина итд, али и световне мудре главе као што су професори владета јеротић и влајко пановић у својим излагањима они се баве про- блематиком која интересује широк круг људи то су, као што можемо видети на сајту, тематика родитељства, затим традиционализам и модерни- зам, пост и наше време, однос цркве и друштва, брак и наше време, црква и фундаментали- зам, одговорност православ- них хришћана, св василије острошки и наше време, како одвојити битно од небитног, чекање дана господњег, криза савремене породице, свети сава и до- ситеј обрадовић, црква и култура, по- слушност и слобода, да ли су живи наши мртви, зло и ми, христос и ми, света ли- тургија и ми, црква и здравље, црква и млади, зашто бити моралан итд актуел- но да актуелније не може бити азбука хришћанства је питки катихизис којим прота милић у православно хришћан- ство уводи неупућене – узлазним кора- ком, од слова а до слова ш такође, видео записи из веронауке за средњошколце су нешто што је јако потребно данас и што свакако може бити од користи вероучи- тељима који предају у средњим школама следећа ставка менија је посвећена ра- дио станици „свети марко“ која се за сада емитује само у интернет форми тј путем веб-стриминга, али са планом да ускоро постане локална радио станица радио се може пратити путем неколико најпопуларнијих софтверских стриминг решења као што су winamp, windows media player итд у рубрици контакт, сем поштанске адресе, телефона и имејл-адресе може- те видети и гуглову мапу храма и тако га лако наћи уколико се нађете на пропуто- вању кроз ужице све у свему, интернет-сајт о милића је један од посећенијих православних сајто- ва и ту посећеност он свакако и заслужује mоже се рећи да овај пројекат може по- служити као пример и образац како један парохијски сајт треба да изгледа, нарочи- то по свом садржају аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
8
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
...старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом наБЕЖАНИЈСКОЈ 📌 коси (заједно
са духовником свештеником стевом мрђом)
- старачки дом на вождовцу (заједно са све-
штеником глигоријем марко
...старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом на
МЕТА инфо: Р:25432 К:195942 Д:108
| Свеска 366 |
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... вдс-а установе које старатељство редовно посећује: - школа за наглуве и глуве„стефан дечан- ски“ обилазимо два пута годишње ради дру- жења са децом и особљем школе - основна школа за глуве и наглуве „радивој поповић“ у земуну - старачки дом у диљској на карабурми - старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом на бежанијској коси (заједно са духовником свештеником стевом мрђом) - старачки дом на вождовцу (заједно са све- штеником глигоријем марковићем) - дом за децу без родитељског старања „јо- ван јовановић змај“ у браће јерковића - дом за децу без родитељског старања „мо- ша пијаде“ - дом за децу без родитељског старања „дринка павловић“ на сењаку - центар за интеграцију младих – свратиште за децу улице - институт за ортопедско-хирушке болести на бањици - специјана болница за рехабилитацију и ортопедску протетику „рудо“ милосрђе из студеничког типика „а оно што ће бити речено, и што ви треба веома да чувате, немалу корист и спасење вам умножава а шта је то? на вратима давање страним и немоћним, ко- ји су нас покоја ради посетили због њих и гостопримницу сазидасмоу којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже а наге и босе одевати а тре- ба хранити гладне и души давати а ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а онда нека од сувишка буде и богу је мило ако је могуће“ патријарх варнава и владика николај у посети „богдају“ (извор: „одабрани записи и преписка игуманије ане аџић“) март / април 2019 63 - институт за онкологију и радиологију ср- бије наиме, сваке друге среде у месецу са волонтерима вдс-а и свештеником зораном керезовићем обилазимо дечије одељење ове болнице - клинику за рехабилитацију др мирослав зотовић ове посете се организују заједно са свештеником ђуром шушом - дом за одрасла инвалидна лица у земуну у овом дому смо организовали и крштење за станаре дома у посете иде духовник лазар војводић - дом социјалне заштите у сремнчици за- једно са свештеником деливојем рајаком - болница „драгиша мишовић“ први пут смо 2017 године обишли ову болницу за- једно са надлежним духоником петром лукавцем - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама (мнро) на новом бе- ограду, користе нашу кухињу при храму св великомученика георгија на бежанији са 20 оброка - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „живимо заједно“ стари град - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „кец“ савски венац први пут смо 2017 године обишли ово удру- жење користе нашу кухињу у француској 31 са 20 оброка - прихватилиште за одрасла и стара лица - централни затвор обилазимо минимално три пута годишње и то на други дан божића и васкрса и на славу параклиса после св ли- тургије у капели затвора особама лишеним слободе поделимо средства за личну хиги- јену, за васкрс васкршња јаја, православну штампу, бројанице и воће при свакој посети подели се више од 600 пакета за личну хиги- јену акције се спроводе у сарадњи са све- штеником глигоријем марковићем, духов- ником затворске капеле - појединачни случајеви помоћи поро- дицама и појединцима на препоруку над- лежног свештеника, а по одобрењу пред- седника вдс-а његове светости патријарха иринеја није могуће укратко описати чиме се све бави милосрдна секција при вдс-у и са чиме се све суочавају њени волонтери и запослени, али је чињеница да дају све од себе како се не би застидели пред светим савом и да би вршили харитативну делат- ност јеванђелски и на тај начин радили на добро ближњих и на спасење и задобија- ње царства бога живога! оно што нам је свети сава показао, а што сигурно може- мо увек следити и чинити је брига о потре- битима
... вдс-а установе које старатељство редовно посећује: - школа за наглуве и глуве„стефан дечан- ски“ обилазимо два пута годишње ради дру- жења са децом и особљем школе - основна школа за глуве и наглуве „радивој поповић“ у земуну - старачки дом у диљској на карабурми - старачки дом у пљешевичкој на карабурми - старачки дом на бежанијској коси (заједно са духовником свештеником стевом мрђом) - старачки дом на вождовцу (заједно са све- штеником глигоријем марковићем) - дом за децу без родитељског старања „јо- ван јовановић змај“ у браће јерковића - дом за децу без родитељског старања „мо- ша пијаде“ - дом за децу без родитељског старања „дринка павловић“ на сењаку - центар за интеграцију младих – свратиште за децу улице - институт за ортопедско-хирушке болести на бањици - специјана болница за рехабилитацију и ортопедску протетику „рудо“ милосрђе из студеничког типика „а оно што ће бити речено, и што ви треба веома да чувате, немалу корист и спасење вам умножава а шта је то? на вратима давање страним и немоћним, ко- ји су нас покоја ради посетили због њих и гостопримницу сазидасмоу којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже а наге и босе одевати а тре- ба хранити гладне и души давати а ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а онда нека од сувишка буде и богу је мило ако је могуће“ патријарх варнава и владика николај у посети „богдају“ (извор: „одабрани записи и преписка игуманије ане аџић“) март / април 2019 63 - институт за онкологију и радиологију ср- бије наиме, сваке друге среде у месецу са волонтерима вдс-а и свештеником зораном керезовићем обилазимо дечије одељење ове болнице - клинику за рехабилитацију др мирослав зотовић ове посете се организују заједно са свештеником ђуром шушом - дом за одрасла инвалидна лица у земуну у овом дому смо организовали и крштење за станаре дома у посете иде духовник лазар војводић - дом социјалне заштите у сремнчици за- једно са свештеником деливојем рајаком - болница „драгиша мишовић“ први пут смо 2017 године обишли ову болницу за- једно са надлежним духоником петром лукавцем - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама (мнро) на новом бе- ограду, користе нашу кухињу при храму св великомученика георгија на бежанији са 20 оброка - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „живимо заједно“ стари град - удружење за помоћ ментално недовољ- но развијеним особама „кец“ савски венац први пут смо 2017 године обишли ово удру- жење користе нашу кухињу у француској 31 са 20 оброка - прихватилиште за одрасла и стара лица - централни затвор обилазимо минимално три пута годишње и то на други дан божића и васкрса и на славу параклиса после св ли- тургије у капели затвора особама лишеним слободе поделимо средства за личну хиги- јену, за васкрс васкршња јаја, православну штампу, бројанице и воће при свакој посети подели се више од 600 пакета за личну хиги- јену акције се спроводе у сарадњи са све- штеником глигоријем марковићем, духов- ником затворске капеле - појединачни случајеви помоћи поро- дицама и појединцима на препоруку над- лежног свештеника, а по одобрењу пред- седника вдс-а његове светости патријарха иринеја није могуће укратко описати чиме се све бави милосрдна секција при вдс-у и са чиме се све суочавају њени волонтери и запослени, али је чињеница да дају све од себе како се не би застидели пред светим савом и да би вршили харитативну делат- ност јеванђелски и на тај начин радили на добро ближњих и на спасење и задобија- ње царства бога живога! оно што нам је свети сава показао, а што сигурно може- мо увек следити и чинити је брига о потре- битима
Свеска: 366 | Српска Црква кроз векове
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Хиландар фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Блаженопочивши Епископ Хризостом (Столић) у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт 19, 14) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 366, МАРТ / АПРИЛ 2019 Реч уредника Векови за нама и изазови пред нама 3 Материк Света Нона и величина мајчинства 4 Историја хришћанства Прогон Цркве у периоду раног хришћанства 6 Живот у Христу О Великом посту и великопосним богослужењима Света Четрдесетница - освештано време духовног препорода 8 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (III) 11 ТЕМА БРОЈА Осам векова 15 Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије Школа уз ћивот Светитеља 18 Свети Сава и самосталност Српске Православне Цркве 23 Из вековне историје Српске Цркве 28 Вишедетне хришћанске породице Поповићи из Вранића 30 Сведочанство Сведочење о чуду Светог Нектарија 40 Парохијани О једном цвету у башти жарковачке цркве 44 Писма Како преживети мужевљево неверство (2 део) 46 Света Земља Александровско подворје 51 Света Гора Манастир Светог Григорија – Григоријат 54 Хришћанска књижевност Књижевно стваралаштво Краља Стефана Првовенчаног – Симона Монаха Освешћивање српског средњовековног идентитета 56 Хришћанска књижевност Манастир у прози Петра Кочића 59 Мисионарски излог Историја је учитељица живота 61 Милосрђе Ресор Милосрдне секције при Верском добротворном старатељству Милосрдни рад од Светога Саве до данашњих дана 62 стране март / април 2019 1 МАРТ / АПРИЛ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Српска Црква кроз векове мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
9
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу наБЕЖАНИЈСКОЈ
📌
коси примао сам кисеоник, три врсте
антибиотика и витаминску терапију али,
температура ми се стално враћала па су
ме пребацили на пол
...брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
... учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com