-БЕДНЕ-

Свеска: 346 | Свето Предање
... значи да беба добија и трећег чувара – браћу и сестре  заједно са осталим вишедетним хришћанским породицама које су у организацији вдс-а ишле на путовање у грчку новембар / децембар 2015 41 сваки празник у себи носи радост присуства божијег дух дише где он хоће и кад хоће, а његово при- суство осећа се кроз надахнута усхићења и победне радости вере таквих догађаја у светој земљи господњој је више, а сигур- но пажњу плене три празника господња која су круна и прослављају се у три го- дишња доба зими, на богојављање, у месту бет аба- рах (витавара – прелаз на реци), на самој државној граници израела и јордана дога- ђа се сваке године несвакидашње чудо ре- чи псалмопевца цара давида – море виде и побеже, јордан се обрати натраг (пс 114, 3) – постају видљиво сведочанство патријарх јерусалимски теофил iii, на овај празник, врши велико освећење воде реке јордан када трећи пут из воде извади увезан ка- напом букет босиљка са крстом, река јор- дан почиње да тече узводно мењајући свој речни ток у трајању од 24 часа и црквени антифони који се поју тога празника на ли- тургији сведоче о овом чуду у пролеће, дан пред васкрс, на велику суботу, на призив православног патријар- ха долази благодатни огањ у саборној цр- кви христовог гроба у јерусалиму огањ је сведочанство да се на дан велике суботе господ христос као муња спустио у ад и мр- твима проповедао јеванђеље доказ да је на дан велике суботе христос сатро силу ад- ске таме је долазак благодатног огња у јеру- салиму почев од 335године па све до данас благодатни огањ у првим минутима уоп- ште не пече, нити може било шта да изгори ако се њиме упали за тили час огањ се раз- несе свуда по храму огањ се брзо разноси по јерусалиму и маслинској гори и целој радост празника усветој земљи свакоглета,огањсилази, мадасеотоме мало зна,и на празник преображења господњег на брдутавор хаџи драган б поповић 42 6/2015 путописи светој земљи већ неколико година и по целој русији, а од ове 2015године разносио се и по свим српским земљама благодатни огањ је само присуство божије, уприличе- но да бога као светлост видимо, а останемо живи сваког лета, огањ силази, мада се о томе мало зна, и на празник преображења го- сподњег на брду тавор (= палата чистоте и светлости) на дан преображења, већ од 18 часова, на тавор пристижу православни поклоници из читавог света богослужење почиње у 22 часа и наставља се светом ли- тургијом која почиње у поноћ неколико хиљада верника сведоци су несвакидашњег догађаја силаска благодатног огња који се појављује изнад цркве светог илије подиг- нутој изнад места преображења господњег присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним ог- њем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присут- не поклоници, паркирани аутомобили, дрвеће и трава бивају потпуно ороше- ни тим небеским миром уз неописиву радост и лепо расположење људи ин- стинктивно подижу и шире руке према небу не би ли тако били ближе загрљају благодатних облака ове године група из београда, бања луке и са влашића, вођени искусним ду- ховником старешином миријевске цркве светог илије оцем милошем мићићем имала је ту част да буде на овом „стра- шном месту“ свеобилне и утешне пре- ображењске љубави божије као што пролећни благодатни огањ долази при дневној светлости, тако овај таворски летњи огањ долази ноћу као мноштва рој запутелих, светлуцавих искрица најбла- годатнијег небеског ватромета сва ова чуда треба да послуже укре- пљењу верујућих, а неверујућима да буду на сведочанство истинитог при- суства божијег свети владика николај поручује свима до краја историје: овај свет је почео чудом, одржава се чудом и завршиће се чудом – другим христовим доласком  присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним огњем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присутне новембар / децембар 2015 43 централно место у светом граду јерусалиму заузима храм све- тог гроба и христовог васкрсе- ња под чијим куполама је смештена и голгота (место распећа), камен миропо- мазања и још 15 светих места који чине овај храм хришћанском светињом над светињама на месту распећа идолопоклоници су у време римске империје изградили храм афродите, а цар адријан је поста- вио незнабожачке статуе са намером да спречи ходочашће хришћана на то све- то место, али су се хришћани окупља- ли на њему константин велики својим миланским едиктом 313 године зау- ставио је прогон хришћана године 324 на првом васељенском сабору у нике- ји јерусалимски епископ макарије по- стиже договор са царом константином о рушењу идолопоклоничког храма по- свећен афродити и изградњи хришћан- ског храма на голготи у то време, света јелена, мајка цара константина вели- ког, допутовала је у јерусалим са наме- ром да васпостави праву веру у бога, те да се на оним местима, која је богочовек христос својим ногама осветио, подиг- ну цркве посебну бригу света јелена посветила је области голготе њен први задатак био је да нађе часни крст овај труд уродио је плодом, пошто је у јед- ној пећини на голготи пронашла часни крст, заједно са друга два крста на који- ма су били распети разбојници када је часни крст положен на једну упокојену жену, она је васкрсла, чиме је пројавље- на његова чудесна сила после овог див- ног чуда, читаво место је очишћено од идола, а потом и освећено тако је ме- сто распећа и погребења христовог по- стало свима доступно уз царску помоћ је започета изградња храма христовог васкрсења на голготи константин ве- лики је сам дао нацрт за њену изградњу радови на цркви васкрсења завршени су 325 године, а освећење је било 336 храмхри­сто­вог гро­ба ихри­сто­вог вас­кр­се­ња црква васкрсења позната је као „константинова базилика“,аделимичанописо њеном настанку записанје уделу животсветог константинаод јевсевија кесаријског јелена јонић 44 6/2015 светиње свете земље године у време сабора у тиру прва цр- ква васкрсења позната је као „констан- тинова базилика“, а делимичан опис о њеном настанку записан је у делу жи- вот светог константина од јевсевија кесаријског године 614 персијски краљ хозрој ii освојио је јерусалим том приликом је- русалим је доживео страшна разарања, а храм васкрсења христовог је био спа- љен персијанци су из храма покрали све највредније дарове, које су дарова- ли константин велики, царица јелена и царица евдокија између осталих дра- гоцености, ту се нашао и дијамантски крст теодосија ii, који је био постављен на голготи; веома вредан крст царице теодосије; путир од оникса (за који се веровало да је сам господ христос на тајној вечери пио из њега); дијадема етиопске царице елисван; свете утвари из соломоновог храма, велики дар ца- ра јустинијана највреднија украдена драгоценост био је часни крст који се налазио на златном постољу на голготи и био запечаћен патријарашким печа- том овај догађај је уздрмао хришћан- ски свет часни крст је, са свим другим драго- ценостима, однесен у главни град пер- сијског царства када је византијски цар ираклије победио персијанце, сам је узео часни крст и донео га у кон- стантинопољ, а потом га је 630 године вратио у јерусалим тај догађај се пра- знује као воздвижење часнога крста, и од тада се у свим православним црква- ма 27/14 септембра празнује тај једин- ствени догађај нови храм христовог васкрсења би- ла је изграђена у византијском стилу калиф омар је 637 године завладао је- русалимом по договору са патријархом јерусалимским софронијем, он издаје декрет (актинаме), којим се осигурава власт ромеја над светим местима и де- финише право и обавезе хришћана од- носи јерусалимских хришћана и мусли- манске власти зависили су највише од односа између калифата и византијских царева године 995 египатски владар ха- ким ибн амрилах разорио је храм вас- новембар / децембар 2015 45 крсења, а преостала је само голгота, као знак светости овог места византијски цар роман iii ће у договору са сином ха- ким амрилаха, дарехом, добити дозволу за обнову цркве васкрсења која ће бити завршена 1048 године године 1099 пред зидове јерусали- ма долазе крсташи у преговорима са муслиманима закључен је споразум о заштити хришћанских светиња исте године, 16 јула јерусалим пада у руке франака и њиховог вође готфрида њи- хова власт ће трајати осамдесет осам година године 1187 саладин прогони крсташе и постаје владар јерусалима саладин је зазидао сва врата на храму, осим главних и поставио прозоре на куполи цркве штете на цркви би биле и веће да није било правовремене ин- тервенције ромејске дипломатије цар исак анђел о свему је обавестио и са- мог султана, после чега саладин изда- је декрет, по коме све цркве у светим местима поново постају власништво ромеја овај декрет ће касније бити по- стављен на самом улазу у цркву од та- да, па све до 1229 године, православни хришћани су имали власт над црквом васкрсења исте године, немачки цар фридрих ii барбароса осваја палестину и постаје владар у јерусалиму поново долази до повратка латинског клира, а православ- нима ће све до 1244 године бити уки- нута сва права и они ће за то време тр- пети велике страхоте египатски султан салех егијуп, 1244 године осваја свету земљу и враћа православнима власт над светим местима, предајући кључ цркве васкрсења грчком патријарху године 1390 црква васкрсења бива потпуно обновљена и реновирана уз помоћ грч- ког цара јована кантакузина почетком 15 века и другим конфе- сијама даје се понешто од светих ме- ста као и делови храма тако су копти добили капелу где је раздељивана риза стражари христовог гроба јерусалимски патријарх са својим братством, епископима, свештен- ством, монасима и другима, води братство светог гроба ово братство има задатак да чува православну ве- ру и света места у светој земљи, и да се залаже за православље у окви- ру братства постоји и подгрупа звана стражари, односно посебна група мо- наха из манастира св константина и јелене ови монаси имају задатак да чувају капелу гроба христовог најма- ње један стражар је код капеле анђела та традиција је успостављена још од посете свете јелене 326 године свети гроб (извор: wwwgrebenkoninfo) 46 6/2015 светиње свете земље господа исуса христа и једно место иза гроба господњег (балдахин) марони- ти су добили капелу на месту „не доти- чи ме се“, а јермени место где су стајали пресвета богородица и свети апостол јован од 1517 године настају трзавице са неправославнима око тога ко треба да поседује кључ храма султан сулеј- ман ће кључ цркве васкрсења предати на чување муслиманима, и та тради- ција је сачувана до данас године 1537 у свету земљу стижу францискански монаси који су мало-помало латинизи- рали мароните и тако преузели њихо- ва света места у храму надаље су пред- ставници сваке конфесије обнављали део цркве који је припадао њима, док је свети гроб остао као што је и био – у власништву православне јерусалимске патријаршије храм васкрсења доживеће нову тра- гедију 1808 године, када ће, непажњом једног јерменског морнара, избити по- жар на иконостасу јерменске капеле од ватрене стихије у цркви је сачуван само гроб господњи ово је било очиглед- но чудо, да гроб господњи уопште није био захваћен ватром великог пожара у цркви васкрсења по трећи пут у својој историји упркос тешкоћама које су правили неправославни и нехришћани, црква је релативно брзо обновљена, тако да ће њено поновно освећење бити 13 сеп- тембра 1810 године после кримског рата, русија, фран- цуска и турска заједно обнављају храм задржавајући status quo тиме су закљу- чени најзначајнији досадашњи радови на храму васкрсења христовог  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo централно место у светом граду јерусалиму заузима храм светог гроба и васкрсења христовог голгота (извор:wwwcapitol-travelcom) храм светог гроба и васкрсења христовог (извор: wwwbiblewalkscom) новембар / децембар 2015 47 протатски храм познатији као про- татон, смештен је у центру кареје, а име је добио по протату, адми- нистративној управи свете горе, који се налази у близини храма храм је посвећен успењу пресвете богородице, најстарији је сачувани храм на светој гори и једини који има облик базилике по предању и из сведочења појединих историјских извора овај храм је подигао цар константин велики, претпоставља се око 320 године, када је обилазио атонску гору тада се сусрео са многобројним ма- лим монашким заједницама којих је нај- више било на месту данашње кареје, због извора воде, климе и конфигурације терена који је штитио од јаких ветрова уз тишину и богату природу идеални за тиховање и по- свећење господу, те је цар константин од- лучио да сагради храм на овом месту вре- меном су земљотреси и гусари више пута оштећивали храм, све до 962 године, када из поузданих историјских извора сазнајемо да је храм обновљен под покровитељством византијског цара никифора фоке храм је тробродна базилика са три по- лукружне апсиде на источној страни сре- дишњи брод је мало издигнут има две отворене припрате – на западној и на се- верној страни, према широком улазном степеништу свештене општине – епи- стасије велику западну припрату поди- гао је влашки војвода јован богдан 1508 године, а северно предворје је подигнуто и изнутра осликано у време прота сера- фима 1538 г о богдановом ктиторству за- падног предворја сведочио је до пре више од једног века словенски натпис на плочи узиданој над улазом у цркву припрате су делом дограђене у xix веку, истовремено када и звоник, североисточно од олтара про­тат­ски храм по предању и изсведочења појединих историјских извораовајхрам је подигао цар константин велики др немања јонић протатски храм са звоником (извор: wwwpemptousiacom) 48 6/2015 светиње свете горе звоник је доскора служио као депо за део библиотеке и архиве мермерни иконостас испред олтара је из x века, а иконе на њему радили су крит- ски мајстори с леве и десне стране у цен- тралном броду цркве налазе се молитвени наслони (стасидије) за представнике два- десет манастира који редовно присуству- ју богослужењу протепистат има ту своје посебно место живопис саборне цркве је настао око 1290 године и рад је манојла панселиноса који је живео у време влада- вине андроника ii палеолога (1282–1328), савременика српског краља милутина чувени фрескописац манојло панселинос уврстио је овај храм са дивним фрескопи- сом у ред најлепших споменика византиј- ске уметности, а само фрескосликарство припада раној фази македонске школе остатке фресака из тог периода наилази- мо још у манастиру ватопед и хиландару у храму се посебно истичу композиције вазнесења, молитве у гетсиманском врту, рођење христово, христос у гробу, ваве- дење богородичино, свети јеванђелист јован са прохором, затим ликови великих подвижника и светих ратника ти су пор- трети права ремек-дела у олтару протатона смештена је чувена икона „достојно јест“ (аксион естин) до- стојно јест главна је икона-заштитиница целе светогорске монашке заједнице на њој је приказана пресвета богородица која држи богомладенца исуса христа, у стилу који се зове елеуса, тј милосрдна поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске упра- ве, цивилних власти, адаптирани просто- ри за разне службе (лекарска амбуланта, пошта, банка), продавнице, радионице у конацима бораве представници девет- наест манастира у свештеној општини, чланови свештене епистасије (владе), а постоје и хотел, пекара, путнички биро и више од осамдесет келија у којима обитава стотинак калуђера  аутор је уредник сајта hilandarinfo поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске управе, цивилних власти, адаптирани простори за разне службе икона достојно јест (извор: wwwathosweblogcom) протатски храм (извор: wwwpemptousiacom) новембар / децембар 2015 49 манастир посвећен икони мај- ке божије тројеручице се на- лази у насељу трешња, засе- ок дробњаци испод авале, и један је од најмлађих српских светиња плац је црква добила од александра дроб- њака који га је из благодарности богу и о јоилу дао нашој светој цркви уз молитву у нади да ће се ту изградити манастир митрополит амфилохије је, мењајући телесно ослабљеног патри- јарха павла, 2008 године поставио и освештао крст на њиви на којој је пла- нирана изградња манастира, но из тех- ничких разлога манастир је по доласку мати злате три године касније грађен под брдом уместо на њему како је пр- вобитно планирано, и то на имању ко- је је купила патријаршија поред ма- ти злате сестринству овог манастира припада и мати јевросима (монахиња ефросинија) вођена десницом божијом исказаном у виду болести, мати је после манасти- ра дуге и бешке (где је била у послу- шању игуманијама јовани и фотини), премештена у манастир ваведење на сењаку, где је провела најтеже дане свог боловања, операције и терапије мати злата је неизмерно захвална игу- манији анастасији и сестринству на свим духовним и физичким условима које је имала у ваведењу, јер, како сама каже, тај период јој је један од најдра- ма­на­стирбо­го­ро­ди­це тро­је­ру­чи­це саизградњомсаме црквепочелосе2013 године,када је,ипоред великежртвеитрудактитораиприложника, матизлата мораладапредузмепосаоусвоје руке кристина давидовић 50 6/2015 ове године је стогодишњица од упокојења војника ми- каила милошевића који се дао свој живот у 24 години његов гроб је био пресудан за мати златино прихва- тање овог великог благослова иначе, мртвог војника је нашао деда једног данас живог парохијана он га је сахранио и по завршетку рата довео родитеље из аранђеловца који га нису вратили у родно место, већ су му на том месту подигли надгробну плочу господ је после толико времена нашао начин да га прослави представљамо вам гоценијих у монашком животу љубав митрополита амфилохија је осетила да је за ту, како је мати мислила, уско- ро мртву монахињу бог одредио нешто друго када јој је говорио о подизању манастира питала се како то да мртав човек подигне манастир њен страх и неверица су се променили једним бо- жијим знаком – гробом војника који је свој млади живот дао за отаџбину ма- ти је, наведена својом болешћу, митр- ополиту рекла: „ја ћу тамо да умрем“, на шта је добила одговор: „и гроб мо- наха је темељ манастира“ на необичне начине пресвета богородица је својом иконом тројеручицом је пројављивала наклоност према нашој мати злати и много времена пре овог великог благо- слова прва икона којој се мати молила била је управо та, већина икона које је каширала по наруџбини биле су такве и тако је дуго спремана за манастир тројеручице мати злата је 2011 године започела изградњу манастира без икаквих мате- ријалних услова, тачније и без здравља и без новца бог започео – бог уредио мати је убрзо почела да се опоравља и снажи, а парохијани су се свим срцем потрудили да и градња успешно крене уочи прве славе је подигнут звоник на прво слављење господа тим зво- ном, одмах по његовом постављању, прекинута је суша обилном кишом и поред тога, изградња овог манастира је изгледала толико немогућа да је и ње- гова светост патријарх иринеј тако помислио господ је допустио да се и то искушење одагна свету архијереј- ску литургију за славу манастира 2014 године служили су патријарх српски иринеј и епископ полошко-куманов- ски јоаким уз присуство 500 верни- ка црква се споља састојала само од стубова, надстрешнице и фолије оба- вијене око олтара, а 500 душа је једно- гласно појало на служби наш патри- јарх је тим поводом рекао да се заиста осетила жива заједница која подсећа на време владике николаја и богомо- љачког покрета и да манастир пред- ставља „украс наше земље и духовни украс свих нас“ први духовни отац мати злате био је и последњи којега је владика николај замонашио – архи- мандрит данило здравковић, због чега су је патријархове речи веома обра- довале велики удео у почетку њеног духовног живота имао је и о василије тарасјев новембар / децембар 2015 51 литургија за манастирску славу о војислав билбија је, као и увек, измамио свима осмех са изградњом саме цркве почело се 2013 године, када је, и поред велике жртве и труда ктитора и приложни- ка, мати морала да предузме посао у своје руке са радом се у протекле две године почињало у јесен, када би се скупили прилози одлучност радника је омогућила да се и по веома лошем времену заврше неопходни радови, што нас поново учи да ништа не може против нас ако је господ са нама у цр- кви никада није хладно, иако су дуго уместо врата и прозора били најлони а ако бог да, црква ће бити освећена за славу манастира 2016 године литургије се служе недељом, празни- цима и другим данима најчешће слу- же свештеници из оближњих парохија, а често долазе и гости велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о воји- слав билбија, наш познати протојереј који живи и дела у холандији отац воја је долазио да служи још у капели (док црква није била изграђена), под- носећи сва искушења која су притом постојала манастир мајке божије тројеру- чице је још увек у изградњи много детаљније о манастиру можете чути од мати злате, ако одете до ње или је послушате на радију послушајмо ма- ти злату и помозимо изградњу мана- стира, а мајка божија тројеручица ће нам за то пружити и своју трећу за- штитничку руку  др ђорђе вуковић велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о војислав билбија мало је сачуваних података о зет- ском митрополиту вавили за- памћен је као блиски сарадник митрополита висариона, којем је најве- роватније био викарни епископ поред висариона, вавила се помиње приликом оснивања цетињског манастира у повељи ивана црнојевића (1485) на трону ми- трополита наследио је висариона (1494) и на њему остао до 1520 године поми- ње га са захвалношћу и јеромонах мака- рије у посветама на првим, међу јужним словенима, штампаним књигама ови подаци били би још сиромашнији да ни- је података из предања оно памти да му је последњи православни владар из куће црнојевића поверио бригу о народу цр- не горе пред најездом турака тако је зе- маљска власт добровољно пренела своја овлашћења на духовну власт и тако је духовна власт прихватила нову дужност и вршила је часно и савесно од време- на митрополита вавиле до митрополита петра ii петровића његоша лик митрополита вавиле сачуван у предању инспирисао је нашег познатог песника ђуру јакшића да га прикаже у историјској драми јелисавета, кнегиња црногорска (1868) за ову драму у стихо- вима, јакшић је консултовао и нашег тада водећег историчара стојана новаковића, ученика ђуре даничића за ову тему, но- ваковић је био посебно заинтересован, јер је и сам у младости писао драму о пропасти државе црнојевића усвојивши новаковићеве савете, јакшић је написао једно сјајно дело у коме се поред родо- љубивих и романтичарских, појављују и теолошки мотиви главна јунакиња комада, јелисавета, пореклом венеци- јанка своју нову отаџбину карактерише као место „где херувими и серавими (тј 52 6/2015 представљамо вам књижевност серафими) умилним гласом славе госпо- да“ на другом месту се наглашава да се овде праве метаније пред иконама у ова- ко богатој духовној атмосфери, јакић из- води митрополита вавилу у сцени доче- ка кнеза ђурђа црнојевића који доводи невесту из млетака док чекају кнеза у скупштинској дворани, вавила говори о пролазности времена („век протиче, де- цо! век за веком“) опомиње на векове силних немањића, тужну судбину срба и тугује за судбином народа који страда у босни, али то прихвата као божију во- љу: „бог је то, хтео, децо, бог!“ прве ре- чи митрополита којим дочекује кнеза су речи добородошлице: „добро нам дошао господару!“ и благослова: „бог нека те благослови, кнеже!“ благослову је ђура јакшић придавао посебно значење и че- сто га спомиње и у овој драми и наредној, у станоју главашу у даљем току радње, митрополит изражава своје саосећање и стрепњу која га је мучила док се кнез није вратио преко немирног мора, на чему му се ђурђе топло захваљује митрополит је благословио и невесту, а затим пожелео срећу новом брачном пару пошто су и сердари исказали своје честитке, митро- полит се подужом захвалном молитвом обраћа господу са почетним стихом „ве- љи (велики) је господ, децо!“ у даљим стиховима вавила хвали господа и њего- ве творачке моћи, похваљује божију ми- лост и упозорава на опасност од божије казне (заправо, цела ова молитва је мали јакшићев омаж његошу) тада кнез наја- вљује да је у венецији мислио и на све- ту цркву, а митрополит подсећа да сваки хришћанин мисао о спасењу треба да но- си као храм у души кнез објављује да је донео штампарију из млетака, на чему се ми­тро­по­лит ва­ви­ла у дра­миђу­ре јак­ши­ћа за ње­гасусвиљу­ди би­лиду­хов­наде­ца октоих штампан 4 јануара 1494 године у ободској штампарији, за време митрополита зетског вавиле (који се помиње у уводном тексту) (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2015 53 митрополит прво захваљује богу и обећа- ва да ће се молити и за дужда тада опози- ција, оличена у лику сердара радоша, из- ражава сумње у стварне дуждеве намере, а владика покушава да га умири остали сердари листом подрже кнеза и обећају помоћ дужду у рату против турака сер- дар радош расрђен због неуспеха улази у сукоб са кнезом и осталима, а митропо- лит му брижно приступа речима: „опро- сти, радошу!“ и покушава да га наведе да сагледа тежину целе ситуације вавилин помирљив тон буди неки запретен гнев у сердару и он се митроплиту обраћа недо- личним речима „ја ти опраштам“, каже владика, и подсећа га да се обазре на бога и божију правду то тек разљути радоша, који запрети да ће митроплиту оскрна- вити надгробни споменик владика оста- је пренеражен, јер сам радош не увиђа како лоше изгледа, а војвода се потпуно предаје гневу после неколико сцена, јакшић прика- зује владику пред цетињским манасти- ром ту владика, после службе, благо- сиља народ који му приступа неколико црногораца се задржи пред црквом и коментаришу његову проповед – како је лепо и потресно говорио и како су му за време беседе из очију сузе удариле од владикиних речи једном црногорцу срце је заиграло, други је хтео у земљу да про- падне, трећи је видео да је мајка божја „у оквиру“ задрхтала, а четврти да је икона подрхтавала док је владика у њу гледао када је најтужније речи изговарао а вла- дика је беседио о тешком положају срба, о претећој турској опасности, о поделама међу сердарима и анатемисао бунтовни- ке ђура јакшић је још приказао како је у тешким тренуцима кнез ђурђе црно- јевић ишао код владике по савет заједно су и у данима коначне пропасти кнез се жали што га узнемирава овако касно, а митрополит примећује да већ годинама нема спокојног сна, па га кнез није мо- гао нешто ни узнемирити на овом ме- сту јакшић хоће да каже како су народне бриге већ одавно узнемиравале владику и нису му дале мирно да спава током са- ветовања са сердарима, владика вавила опомиње на слатке плодове братске љу- бави и на тешке последице које доноси раздор међу браћом и док кнегињу по- чиње да издаје разум у тешким тренуци- ма, митрополит опомиње да тежак терет греха може да слабу душу „у црне дворе пакла уноси“ најезда турака и њихових помагача пробија црногорску одбрану на морачи, код урошевих стијена назив овог места подсећа на светог цара уроша, који је био знамење слободе и достојан- ства под барјаком светог цара уроша, свети кнез стефан штиљановић је са од- редима паштровића доселио у војвођан- ске пределе за ово предање, јакшић је вероватно знао, поготову што су остаци ове заставе очуване и до данас после од- лучујуће битке, на кнежевом двору оку- пљају се и поражени и побеђени, и кнез ђурђе црнојевић и његов потурчени брат станиша овај сабор отвара вави- ла пригодном молитвом на поменутом сабору, кнез поверава бригу о народној слободи митрополиту вавили („у старе руке прими кормило“), а станиша одлази посрамљен владика још једном даје бла- гослов свима и наговештава опроштај: „бог даје благослов, и опроштење греха свакојег“ тако је вавила, из народног предања, засветлео у јакшићевој драми као незлобива личност и неуморни про- поведник вере христове, који, неукаљан борбама око престола и личним стра- стима, преузима бригу, мада већ стар, у неизвесном тренутку историје о даљој судбини покореног народа за њега су сви људи били духовна деца, међу који- ма није правио разлику сећао се дана старе славе и јунака достојних пошто- вања заискрио је у најлепшим стихо- вима које је један српски родољубиви песник посветио зетском епископу у својој драми  54 6/2015 књижевност приликом разговора са људима у об- зир је потребно узети њихове по- гледе на свет, способност прихвата- ња и особености мишљења наравно, није могуће одмах дефинисати целокупност ових особина у човеку који се обратио са неким питањем међутим, по карактеру и начину формулисања самог питања могу се направити неке претпоставке не може се не узети у обзир да савре- мени свет, средства масовног инфор- мисања, начин живота и односа актив- но делују на људску свест, формирају начин мишљења и убеђења многи од људи који долазе у храм имају површна знања о православној вери, слабо су мо- тивисани за духовно-морални живот последица заборављања православ- них традиција огледа се у формирању вере у обред, вере у амајлије и сујеверја полазећи из ових особености погледа на свет, оваква особа и једноставно пи- тање поставља са одређеним, можда, су- јеверним контекстом православна вера се доживљава једино као одавање дуга историјским и национално-културним традицијама и често се меша, а понека- да и истискује вером у амајлије, уроке, гатања, хороскопе велику опасност представљају јереси и секте које се интензивно шире, про- паганда магије и окултизма, кабала и теософија, астрологија и хипноза, коди- рање и медитације, биоенергетска дело- вања на човека, парапсихолошке методе „лечења“ све ово упропашћује и обога- љује бесмртну људску душу човек који долази у храм у свом по- гледу на свет може имати и ставове ко- ји су се формирали као резултат атеи- стичког васпитања, такозване печате посткомунистичке свести, где је вера помешана са неповерењем, подозрењем и осуђивањем ту своје место заузима и зараженост духом времена – потрошачки однос према цркви: „све се може купити, за- казати, платити“ дежурним хришћанима у парохиј- ској саветодавној служби дат је задатак прак­тич­ни са­ве­ти за раз­го­вор са љу­ди­ма ко­ји до­ла­зе у храм не можесе не узетиуобзирдасавременисвет, средства масовног информисања,начин живота и односаактивноделују наљудскусвест,формирају начин мишљења иубеђења превод са руског: станоје станковић новембар / децембар 2015 55 идите и научите све народе да покушају да издвоје категорије људи који долазе у храм у зависности од њи- хових питања, интересовања, убеђења, мотива за долазак и понашања у храму и да, ослањајући се на сопствено иску- ство, предложе могуће прилазе и пре- поруке приликом разговора са различи- тим групама људи условно су издвојене следеће групе људи: l стални парохијани храма који редовно приступају тајнама; l људи који се уцрквењују, који ретко приступају тајнама; l људи који не учествују у тајнама, који долазе у храм само на празнике: за васкрс да освете јаја, за – врбице да освете врбине гранчице, на педесетницу да исплету венчиће, на преображење за освећено воће, на богојављење по освећену воду; l људи који долазе на позив родбине на тајне венчања, крштења или помене; l људи који долазе да освете крстић, аутомобил; зову свештеника да освети стан; l људи који долазе због жалости, болести; l људи који долазе из радозналости, из досаде (пре свега омладина); l људи на поклоничким путовањима; l психички болесни људи; l људи из секти, биоенергетичари, „исцелитељи“; l људи који дошли по савету биоенергетичара, „исцелитеља“ свака од указаних група људи захтева и одређени прилаз у контакту редовни парохијани ретко долазе са питањима до дежурних њима је по- требно јасно одговарати на постављена питања и не бојати се рећи: „не знам“ потребно је у случају незнања предло- жити обраћање свештенику у броју људи који ретко долазе у храм постоје особе које су расположене за раз- говор, њима је могуће прићи и предло- жити помоћ међутим, постоје и особе које желе да буду саме у храму, обиђу, по- гледају – таквима је најбоље не сметати са добронамерно расположенима и људима који се интересују за црквени живот може се започети разговор са ре- чима о икони испред које се поставља- ју свеће са људима који су усмерени на конкретну икону најбоље је ограничити се само одговором на постављено пита- ње да не бисмо испровоцирали негатив- ну реакцију људима који долазе у храм из радо- зналости, досаде, посебно младим љу- дима, могу се показати иконе, исприча- ти нешто из житија светих, историје храма дешава се да човека занима само историја храма, али се затим покреће разговор о души, вери, хришћанском животу притом је потребно да се узме у обзир да се млади понекада стиде да питају први људи који долазе у храм пред опера- цију која их очекује, посебно су распо- ложени за контакт, пажљиво слушају са- вете њима се може предложити да купе молитвеник, замоле молитву за здра- вље, припреме се за исповест и приче- шће притом није потребно никоме обе- ћавати исцељење, исправљање животне ситуације, иако и не треба одрицати да је тако нешто могуће главно је да људи осете саосећање, а на даље стекну наду и лични однос са богом многи од људи који долазе у храм го- воре да имају „веру у души“, своје пред- неопходно је учити се животу по вери, учествовати у саборној молитви ван цркве нема спасења 56 6/2015 идите и научите све народе ставе како и шта чинити у цркви, не слажу се увек са онима који покушавају да им кажу на који начин се понашати у храму, како се правилно прекрстити, у каквој одећи доћи у храм они нису расположени да се потчине црквеним правилима међутим, ако је могуће, по- требно је упозорити их да за спасење „вера у души“ није довољна, објаснити им да „вера у души“ представља лажно осећање, духовно слепило потребно је да вера буде присутна у животу неоп- ходно је учити се животу по вери, уче- ствовати у саборној молитви ван цркве нема спасења може се навести следеће поређење: доћи у храм и не учествовати у тајнама исто је што и бити позван на празнич- ну трпезу, доћи, стајати око стола, али ништа не пробати са њега или тешко болестан човек долази у ординацију ис- кусног лекара који је многе излечио, по- седи тамо мало и одлази не обративши се за помоћ, без разговора о сопственој болести међу људима који долазе у храм че- сто се сусрећу људи који су под ути- цајем сујеверја повезаних са правил- ним постављањем свећа, помињањем упокојених, са смрћу, освећеним предметима, осве- ћеном водом, итд таквим људима је потребно јако па- жљиво и деликат- но, да се не увреде, објаснити да неки моменти на које они обраћају ве- лику пажњу реал- но за спасење душе нису суштински, а можда чак и оме- тају спасење пра- вославни верујући човек не треба да обраћа пажњу на сујеверја сујеверја се само чине оства- рујућим, када људи у њих верују, а у го- спода се не уздају не смемо се смеја- ти таквим људима, они желе и труде се да чине све правилно, једино што њи- хова „правила“ немају никакав смисао и разумно објашњење  извор: практическое руководство по приходскому консультированию, учебно-методическое пособие, санкт- петербургская епархия 2009, стр 15–18 христос и свети мученик мина, икона из египта (6 век), данас се чува у лувру у паризу (извор: azbykaru) новембар / децембар 2015 57 у време када поново постају актуелни покушаји фалсификовања српске историје како би се попуниле прве стране историјe jедног народа и обезбедило место у уне- ско-у, подсећамо се вредности нашег културног наслеђа на косову и метохи- ји ризнице у којој су, божијом промисли, светиње подизали, достојни имена и рода, православни преци oбилазак светиња косова и метохије права је прилика да се „обнови градиво“, утоли духовна жеђ и от- крије још неки део богатог мозаика српског православног наслеђа косова и метохије са благословом патријарха српског г иринеја, путујемо у организацији независне асоцијације студената и организације „сви за космет“ која, на че- лу са вођом пута зораном ћирићем, носи и хуманитарну помоћ за народну кухињу „мајка девет југовића“ у грачаници у ве- черњим часовима окупљамо се на паркингу народне библиотеке у 8 ујутру прелази- мо административни прелаз мердаре, без посебног задржавања, због претходне на- јаве и доставе списка путника, када нам се прикључује полицијска пратња пролази- мо поред звечана и косовске митровице и скрећемо ка југозападу покрајине две тре- ћине хоризонта прекрива ланац проклетија, ходочасно путовање на косово и метохију лела марковић сви путеви косову и метохији воде, светој српској земљи пре или касније калдрмом ка југу прво оном замишљеном којом се враћамо коренима а потом и оном стварном, поплочаном носталгијом и боготражењем црква покрова свете богородице црква-брвнара светог јеремије фотографије: лела марковић 58 6/2015 путописи манастир пећка патријаршија манастир пећка патријаршија, припрата фотографије: алекса стојковић „српски арарат“, како га назива бард срп- ског песништва, сада упокојени, момир војводић све заједно, оставља нас без да- ха: спој дивље лепоте непрегледног пла- нинског венца и питоме зелене равнице која се простире под њеним ногама већи- на плодних поља и кућа више није српска без гласа, путници посматрају и фотогра- фишу призор преливања снежних облака на врхове проклетија водич кроз овај крај су нам пензионери из пећи сетно набра- јају називе села, преплићући описе некада- шњег живота у питомој метохији на путу ка гораждевцу, скрећемо на ло- кални пут иако под ознаком evropa наш аутобус буди радозналост албанаца из оближње кафане који незадовољних ли- ца крећу ка аутобусу не заустављамо се село се први пут помиње у повељи краља стефана првовенчаног манастиру жичи, из 1220 године у близини старе цркве, 1926 године, саграђена је нова црква, по- свећена покрову пресвете богородице испред цркве нас дочекују отац југослав и месни учитељ са мештанима у цркви, свештеник нам говори о историјату цркве, некадашњем и садашњем тешком живо- ту преосталих срба покрај села протиче пећка бистрица, речица бирка, као и та- козвани „јаз“ у коме се сваког 14 маја оку- па већи део села због обичаја и дуговеков- не традиције, како би им заштитник села, свети пророк јеремија, подарио плодну и здраву годину истог дана литије круже селом певајући песме село је често било нападано од стране албанаца међутим, 13 августа 2003 г (још увек) непознати починиоци извршили су страшан злочин, убивши двоје и ранивши четворо деце док су се купала на импровизованој плажи ре- ке бистрице „у бистрици, жубор таласа надјачаше крици / ко купање брани? зве- ри или људи?“, стихом на судбином деце тужи метохијски песник драгољуб луне симоновић када смо се окрепили соковима и ка- фом, свештеник нам скреће пажњу на нај- старију у србији цркву-брвнару – цркву светог јеремије из 16 века, која се налази на оближњем гробљу обилазимо је и фо- тографишемо личи на руске брвнаре на иконостасу су сачуване двери из 16 века, а у цркви неколико икона, књига и свеште- них сасуда на клупи поред брвнаре седи прелепа девојка путници се занимају за свакодневницу мештана она им љубазно објашњава у селу постоји неколико из- вора пијаће воде, споменик страдалима у рату на косову и пострадалој деци на би- стрици у гораждевцу је остало да живи око 1000 срба растајемо се поздравима и добрим жељама за даљи живот и њихов опстанак у завичају на деветом километру пећ препозна- јем тек центар града скрећемо у уличи- це, у којима се смењују старе куће и нове новембар / децембар 2015 59 стамбене зграде овај град је пао јуна 1999, одмах после призрена „тог дана / небо су осликавале ужарене четке, / земљом су се ваљале ватрене кугле, / људи су трчали, / бежали, / плакали / низ ругову су, уме- сто бистрице, / текле преостале сузе“ – за- писала је о аветној ноћи у пећи, сликарка ирина шантрић черњавски стижемо до пећке патријаршије, ве- ковног седишта српских архиепископа и патријараха испред капије војник са шлемом и стражарско место, покривено маскирном мрежом двеста метара даље, са десне стране, капија манастира лево од ње, делом озидана коритом, пећка би- стрица хладна, брза и бистра изглачани белуци, различитих величина прозиру се дужином њеног корита за живота светог саве на овом месту је основан метох, а архиепископ арсеније i је подигао на овом жичком метоху код пе- ћи цркву светих апостола живописана је 1250 године архиепископ никодим је око 1320 године, са северне стране најстаријег храма, подигао цркву светог димитрија 1330 године, његов наследник, познати књижевник и архиепископ, данило ii, са- градио је са јужне стране светих апостола храм посвећен богородици одигитрији, и њему придодао са јужне стране црквицу светог николе испред три главне цркве потом је подигао монументалну припрату, а испред ње високи пирг око 1345 годи- не, у време архиепископа јоаникија, храм светог димитрија је фрескописан а жи- вописање је настављено током xiv века крајем новембра 2008 године фасада је офарбана у црвену боју један спољни зид, беле је боје, са видним остацима фресака неми пред богатством и раскоши фре- скодекорације припрате, улазимо у бочне цркве, светих апостола, светог димитри- ја и мајке божије целивамо иконе и ћи- вот од xiii до xv века, па и касније, све до xvii века, у њима су сахрањивани пећки архиепископи и патријарси ту је и чудо- творна икона богородице пећке предање каже да ју је свети апостол лука живопи- сао, а свети сава донео из свете земље безбројна су се чуда и излечења дешавала испред ове иконе неколико нас остаје у миру цркве, да осети њену светост и лепоту и топлину вековних молитви које су упили зидови тишина влада, али није безгласна канди- ла трепере изнад ћивота светитеља фре- скопис се простире на све стране и ка не- бесима, славећи славу божију душа чезне да нађе смирење на овом светом месту и моли за опроштај „браћо и сестре, мо- лећи се господу данас и његовом и нашем светом сави и свима светима и најнови- јим светим мученицима који животе своје дадоше за веру православну и за своје све- црква светих апостола црква светог димитрија фотографије: алекса стојковић 60 6/2015 путописи то име, да нас своје потомке данас подрже да ничим не осрамотимо свето име и да ду- ше своје не изгубимо јер и пред нама стоји наша права отаџбина и царство небеско у коме нас чекају сви наши свети преци по- нављам и себи и свима вама, кад изађемо пред њих да се они не постиде од нас ни ми пред њима“ беседио је на овом светом месту, блаженопочивши патријарх павле, приликом устоличења у трон пећких па- тријараха, 2 маја 1994 године широки врт манастирске порте проша- ран је зидинама негдашњег манастирског комплекса одметнути бистрички поток уредно протиче кроз двориште, правил- но ограђен каменим коритом, над којим се наднело листопадно и зимзелено дрвеће ружичњак се црвени под старом полусу- вом граном дрвета, окреченом у бело но- ви конак, подигнут је након пожара 1981 године целивамо руку мати февроније, користимо мало времена за разговор по- ла сата касније напустили смо манастир са платоа испред капије, подигла сам две шишарке, и ставила их у торбу дивни и стамени високи дечани, у до- лини дечанске бистрице, окружени лан- цем проклетија и густим кестеновим и боровим шумама високе дечане је сагра- дио свети краљ стефан дечански између 1327 и 1335 године и посветио вазнесењу господа исуса христа ћирилични натпис на надвратнику јужног портала сведочи о главном неимару цркве, фра вити, прото- мајстору из котора и поред бројних напа- да током векова, црква је у потпуности са- чувана са својим вредним фрескама из 14 века најпознатије мошти које ова светиња чува су нетрулежно, цело тело светог кра- ља стефана дечанског, ктитора манастира, нетрулежна рука св никите готског из iv века и вилица св григорија ниског из iv века вековима је духовни центар у коме се развијала и неговала црквена уметност, преводилачки рад и многе духовне актив- ности ову традицију је наставило око тридесетак младих монаха, упркос новим искушењима по манастир и српски народ на косову и метохији богослужења се вр- ше по древном типику свете горе атонске на путу испред манастира, стражарско место и наоружани италијански војници чували су дечане и у другом светском рату од 1999, погинуло их је око дваде- сет, бранећи манастир турски војници су га чували су га од напада почетком двадесетог века још 1904 године, у свом извештају, британска списатељица и пу- тописац, edith mary durham, бележи: „пошто су му украдена велика имања, која су заузели албанци, који су у време моје посете онемогућили свако путова- ње уз долину, манастир лежи на крвавој оштрици збивања и само предивна бела порта манастира пећка патријаршија порта манастира високи дечани фото: лела марковић новембар / децембар 2015 61 мермерна црква говори о његовој нека- дашњој слави“ на дечане је 2004 испа- љено шест минобацачких граната, које нису причиниле никакву штету док су се монаси молили светоме краљу, ита- лијански војници су крајње пожртвова- но, одбранили манастир доста њих је примило православну веру, многи му се враћају осећају да је ова светиња место духовне чистоте и правоверности шеф норвешке мисије која финансира зидање призренског конака посебно је везан за високе дечане и често му се враћа назив конака датира из периода када су у њему дубровчани коначили на путу за при- зрен и даље за солун стефан урош трећи звани дечански, дошао је 1314 у сукоб са оцем, краљем милутином, који га је ослепео и прогнао у цариград тада се стефану дечанском у сну приказао свети николај чудотворац и рекао му „не тугуј стефане, очи су твоје на длану моме“ крајем пете године заточења, повратио му је вид зато је стефан дечан- ски посветио цркву светом николају чу- дотворцу свети му је најавио и крај живо- та, у сну, у дворцу у неродимљу у његовој 57 години, у звечану, великаши његовог сина, цара душана, оковали су стефана дечанског и у тамници му одузели жи- вот цар душан који никад није могао да окаје смрт оца, пренео је његове мошти у овај манастир остало је забележено да су након низа чудеса која је бог пројавио над гробом праведника и мученика краља, монаси отворили гроб и пред њима су се указале целе и нетрулежне свете мошти од тада српска црква слави светог краља стефана дечанског 11/24 новембра црква има 34 прозора, са једним или више прозорска окна, 11 монофоре, две трифоре и 21 бифору вајарски рад кра- си сва четири портала изнад улаза на северном порталу: часни крст на по- стољу, који листа и цвета у љиљане, на јужном сцена христовог крштења у јор- дану изнад западног портала, христос судија на престолу, у чијем су поднож- ју чувари – два лава између два анђела, а у надвратном пољу двоструко вијене лозе, митска бића, ратници, лав, ажда- је и птица обавијена змијом консоле, скулптуре, стубови, тешко се могу речи- ма описати велика је лепота око 1000 фрескописних композиција са више хи- љада ликова заједно са предметима из xiv века, манастир чува непроцењиво национално благо, духовност, историју, памћење са ћивота светог краља стефана де- чанског, монах скида црвени плишани прекривач, метални поклопац и откљу- чава стаклени покров један по један, це- ливамо ћивот светог стефана дечанског и провлачимо се испод њега стихови сами извиру: пусти ово стадо под ћивот црква пресвете богородице порта пећке патријаршије фото: алекса стојковић и лела марковић 62 6/2015 путописи свој часни/ кад клекне пред мошти, нау- чиће да хода монах стоји с друге стране и благосиља нас освештаним уљем по- том нам говори о историјату манастира и о чудима из прошлости о неуспелом покушају бугара да помере ћивот, о му- њи која је погубила насилнике који су хтели да отворе ћивот са моштима све- те јелене дечанске, о глави лава са за- падног портала која је усмртила турчина при покушају турака да претворе дечане у џамију значајно издање светигоре, манастир високи дечани, истичући не- раскидиву везу црногорских митрополи- та са пећком патријаршијом и дечанима, износи податак да су приликом послед- њег пресвлачења моштију светог петра цетињског 2010 године у његовом ћиво- ту пронађена три веома стара кључа за која се верује да су кључеви пећке патри- јаршије, дечана и капије града скадра! десет минута пред полазак, кроз каме- ру сам угледала насмејано лице друга из детињства, сада брата атанасија кратко, али драгоцено време проводимо на тера- си у разговору уз дарове, дечанско вино и своју икону светог атанасија, прати ме до аутобуса у сумрак стижемо у велику `очу, цен- тар метохијског виногорја  аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду северни портал манастир високи дечани ћивот светог краља дечанска фреска родослова немањића исус христос са мачем истине, фреска из дечана фото: алекса стојковић фото: алекса стојковић новембар / децембар 2015 63 покољења памте пророци господњи покољења памте, у срцима носе, и минулих дана радости доносе, у истини светом предању је место, у времену расте, једно друго часте голема је прича, остаје да траје, у човеку жеља непрестано стаје, изнова да пита изнова да чита, и од старих дана лепо очувана старог, новог писма што речи остају, мудрости животу јеванђељем стају, кореном предака речима једнака, која веру прати изнова је схвати извором живота и враћа се христу да напоји жедне нуди наду исту, отворено стоји, ко тражи постоји, стоји светлост сама и у свима нама свето предање често подари, од уста до уста благо које жари, сјај лепоте сунца иде до врхунца, у делима сва је, пружа, радост даје драган цветановић, власотинце (мелодија „сви свети“) пророштво је увек било сила божја знај, да поврати светлост свету, изгубљени рај малахија грлом виче: „господ долази“, служба јована, пророке све надилази у пророка глас је божји, а уста њихова нада што се земљи јавља, брига спасова претеча је јован силни христа дочекао, крстио и све видео што је рекао шеснаест њих је и четири великих, с књигама оставише пророштвима ирода с бригама стари завет икона је на зиду небесном, а пророци кандила у сјају новозаветном исаија бога виде на серафимима дјеву како бога рађа гледа очима пророци су богом дани, божји благослов све нам рекли, а задњи је јован богослов! „на престолу славе господ“, језекиљ сведочи, „из лозе давида цара на земљу он крочи“ и данило на облаку месију посматраше, тачан дан нам од божића он предсказаше јеремија жар прогута, позив с неба прима, „месијом ће нови савез“, говори свима михеј пророк јерусалим преоран виде, „божић биће витлејемски, звезда му иде“ захарије објавиће христове цвете и тридесет сребрника издајничке освете цар је давид испевао псалам чудесан, где је христос на свом крсту клином прикован хаџи драган б поповић

Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар�