-БЕДЕМА-

Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... поричу истинити однос бића будући да су виртуелне природе, човекову комуникацију своде на чува- ње сопствене индивидуалности у одно- су на другог, поричући остварење стварног јединства савремени вид тех- нолошке комуникације међу људима одаје утисак тежње човека за једин- ством са другим, док је, у својој сушти- ни, учвршћивање бедема којим се чува- мо од других, односно продубљивање јаза у односу на дугог, а не тежња да се сјединимо с другим, у смислу предава- ња вољи другог zда ли можемо да говоримо о негатив- ним и позитивним аспектима комуни- кације у оквиру cyber-света, и ако да, који су то аспекти? - негативне стране савременог типа комуникације су у томе што она искљу- чује природно, телесно и присно прису- ство другог с којим комуницирамо, као и слободу другог у односу на нас узрок лежи у жељи да будемо сами, тј да буде- мо индивидуе искључујемо, тако, све што нам смета код другога, а користимо само оно што нам причињава задовољ- ство, које може бити ометено прису- ством другог поред нас у свој његовој целовитости овај вид комуникације одаје утисак постојања другога у односу на нас, док, у суштини, постојимо само ми например: ако волимо музику јед- ног човека, или волимо да чујемо њего- во певање, довољно нам је да снимимо његов глас, што потом преслушавамо, немајући потребе за његовим живим присуством реч је о претварању друго- га од живе личности у чисту енергију, тј искоришћавање другог, тачније, његове енергије, за наше задовољство, а искључење самог његовог бића овде је суштина наше савремене цивилизације, самим тим и наше савре- мене комуникације у крајњој линији, оваква ситуација негира потребу за вас- крсењем мртвих, што је у суштини саме хришћанске комуникације задовољни смо, данас, енергијом других, коју аку- мулирамо и трошимо за наше потребе немамо носталгију за присуством поред нас других као живих бића и сло- бодних личности позитивна страна савременог вида комуникације је у томе што показује да је човек биће односа, или комуникаци- је, с другим и да без тога не може посто- јати ништа више од тога новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 31 zкако видите улогу православне цркве пред изазовима комуникације коју јој са једне стране налаже православно црквено предање, а са друге стране коју јој намеће савремена секуларизо- вана култура и цивилизација? - црква би требало да промовише личне односе међу људима, као и однос човека са природом, у циљу остварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за јединством с другим, које под- разумева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас на тај начин, изражава- мо веру у васкрсење мртвих, као и онто- лошку потребу да се то догоди призна- ћете да је ово суштина хришћанске вере остварење јединства с другим, како са нашим савременицима, тако и са онима из прошлости и будућности, ствара један специфичан вид комуни- кације бићā комуникација, на тај начин, преображава простор и време, стварајући од безличне природе лично- сти на сву срећу, овај вид још увек постоји у православној цркви проја- вљује се у њеној уметности, у подви- жништву, у књижевности, а пре свега у литургији тако настаје култура која у свим њеним сегментима за основно обележје има лични однос са другим, утемељен на љубави према другом, очу- вању његове слободе и непоновљиво- сти његове личности ближе објашње- но, уколико је наша комуникација с другим утемељена на љубави и слободи, други постаје за нас непоновљива лич- ност, постајући део саме наше лично- сти користећи, пак, ради комуникаци- је природу која нас окружује, и то у виду дарова који су упућени другом, стварамо уметничка дела са печатом наше личности, која су упућена у виду љубавног позива другом за остварење заједнице с њим, уз остављање просто- ра да се изрази и његова непоновљива личност, тј уз чување слободе другог на овај начин човек се пројављује као икона бога у свим сегментима свога постојања: као стваралац који дела са својим личним печатом упућује другом као дар (бог ствара свет и дарује га човеку ради остварења заједнице љуба- ви с њим), као онај који се брине за дру- гог, али пре свега, као биће заједнице, односно комуникације са другим, тј да је личност (као што је бог биће заједни- це оца са сином и светим духом) наравно, не мора овакво гледиште одмах преобразити свет и савремену комуникацију у хришћански вид одно- са, и аутоматски начинити цркву од света, али може послужити као залог и квасац који ће поступно да укисели тесто и поступно преобрази од безлич- ног и виртуелног у лични и стварни свет довољно је да хришћани буду све- сни предања које поседују чувајући га у односу с другим свет ће морати да се врати хришћанском моделу комуника- ције, ако жели да живи уколико не би имао где да се врати, ни парадигму коју ће следити, била би то катастрофа која се лако може збити ако заборавимо, или погрешно интерпретирамо право- славно предање и православни вид комуникације међу људима m цр­ква би тре­ба­ло да про­мо- ви­ше лич­не од­но­се ме­ђу љу­ди­ма, као и од­носчо­ве­ка сапри­ро­дом,у ци­љуоства­ре­ња нај­при­сни­јег је­дин­ства го­во­ри­мо о те­жњи за је­дин- ством с дру­гим, ко­је под­ра­зу- ме­ва бу­квал­но при­су­ство дру­го­га по­ред нас и ње­го­во сло­бод­но по­сто­ја­ње у од­но­су на нас тема бро ј а 32 l православни мисионар l 6/2010 кратак осврт на трећу главу књиге постања о тра­ги­ци оту­ђе­ња у тре­ћој гла­ви књи­ге по­ста­ња из­но­си се тра­гич­на при­ча о гре­хо­па­дучо­ве­ка опис по­чи­ње ка­да зми­ја (ђа­во) ку­ша нај­пре еву, а пре­ко ње ада­ма, да оку­се са др­ве­та по­зна­ња до­бра и зла б иблија нам пружа сведочанство о људском паду, који за последи- цу има и отуђење шта предста- вља то отуђење? потреба је да реч божију увек чинимо актуелном и савременом – такав став произилази из самог светог писма, које се, у суштини, обраћа срцу, уму и вољи својих читалаца не само са циљем да потврди истину у коју верујемо, већ и да нас води ка сталном обнављању заједнице са богом1 у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопаду човека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла наиме, ђаво убеђује еву да упозорење које је бог изрекао да не једу јер у који дан оку- 1 види п василијадис, „богословски значај запове- сти божијих”, отачник, свеска 2, 2009, 374–375 сиш с њега, умрећеш (пост 2, 17) и није баш истинито, већ да ће једењем плода она и адам постати као богови то наго- варање није далеко од онога шта је бог наменио човеку, а што се у светоотачкој литератури назива обожење човек је позван да кроз заједницу са богом увек узраста и са њим се сједињује2 са друге стране, сáмо дрво није по себи било зло, као што и заповест божија није била наредба, већ савет и препорука човеку да кроз поштовање заповести изрази слободни пристанак на комуникацију са богом свети григорије богослов каже: а то је било дрво познања, не засађено од почетка злобно, нити забрањено из зависти – нека не упера- вају тамо своје језике богоборци и нека не подражавају змију – него је добро када се у погодно време узима, јер то дрво, по мом виђењу, било је созерцање (духовно гледање), којему је сигуран при- 2 види св григорије богослов, „слово 45, 3”, пра- зничне беседе, требиње – врњачка бања, 2001 владимир пекић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 33тема бро ј а ступ само онима који су у врлини савр- шенији, а није добро простијима и жељом похлепнијима3 3 исто уместо да их једење плода дрвета познања добра и зла доведе у близину божију, оно их је одвукло на супротну страну библијски писац нам говори да су им се након кушања плода „очи отвориле“ и да су видели своју голоти­ 34 l православни мисионар l 6/2010 њу тај призор их одједном доводи у осећање стида, и адам и ева прекривају делове тела које сматрају срамним голотиња које су постали свесни јесте показатељ да су њих двоје доживели једно друго као странце и туђинце постојање и близина еве адаму више није разлог за радост, остваривање сво- га идентитета (свога ја) кроз живот са евом, већ присуство непознате, туђе особе неколико редова пре ових адаму се у светом писму приписују следеће речи: сада ето кост од мојих кости, и тело од мојега тела нека јој буде име човечица, јер је узета од човека за то ће оставити човек оца својега и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (пост 2, 23–24) он овде изриче жељу за јединственим, заједничким животом са евом – да њих двоје деле један живот, кроз који се, у међусобној љубави, остварују као непо- новљиве и оригиналне личности ове речи нам говоре и да је поглед другога који пада на мене поглед човека који ме воли и којег волим на жалост, овај поглед и близина престају то да буду4 адам и ева се облаче да би сачували своју индивидуалност (посебност) јер други сада у мени може да види види објекат угађања и своје самовоље дру- гим речима, адам и ева осећају страх, боје се једно од другог услед отуђења ово отуђење међу првим људима има за последицу најпре отуђење од бога грех, који је, у крајњој инстанци, одва- јање од бога, неминовно води ка заму- ћивању истинског и правог погледа на свет и људе који нас окружују адам себе више не види у светлу божанског начина живљења (обожења), његов поглед је замагљен и – уместо да тежи ка духовном задовољству – он га прео- 4 види х јанарас, азбучник вере, беседа, нови сад, 2000, 121 креће ка чулном свету такав поглед на свет и бога подразумева убеђеност да сам ја центар света, да сам савршен и да све око мене, па и сâм бог, користи да ми пружи и омогући задовољство, које се показује кроз гордост и телесну похо- ту такво стање човековог психофизич- ког бића свети максим исповедник назива самољубљем5 или егоизмом ово се огледа у адамовом окривљењу еве, а преко ње и бога, за ремећење његовог „савршенства“ на питање божије да ли је јео са дрвета са ког му је забрањено, он одговара: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох (пост 3, 12) овде је очигледно преба- цивање кривице на другога, што, на жалост, и ми данас прекомерно чини- мо то пребацивање кривице није ништа друго до бег од своје одговрно- сти и жеља да заштитимо лажну слику о себи и свом савршенству поред тога, ови редови говоре и да само онога кога више не сматрамо ближњим и воље- ним, него странцем и туђином, можемо окривљивати да смета нашем живљењу и самоостваривању6 на основу овога можемо закључити да је узрок човековог отуђења, страха од другога, затварање у себе, последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи библија нам одмах у следећој глави приповеда о каиновом убиству свога брата авеља, што указује на погубност егоизма и зависти према другоме који угрожава моје ја отуђив- ши се од бога и ближњих, човек је кроз историју развијао методе како да се заштити од другога и како да, уколико то не може, себи створи неки имагинар- ни свет у који би побегао и који би га 5 уп л тунберг, микрокосмос и посредник, београд – шибеник, 2008, 223 6 многе су последице првородног греха, а међу њима и она најстрашнија – смрт оквир овог излагања не допушта да се посветимо и тумачењу тих последица новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 35тема бро ј а „заштитио“ од „опасности“ дру- гога човека трагичност почива у томе да човек тако постаје све неспособнији за живот и њего- ву радост и лепоту, за које је и створен та трагика нам се открива у крику господе, човека немам (јн, 5, 7) оног болесника у бањи витезди упућеног господу исусу христу зато ми, као хришћани, у овом свету и добу у коме живи- мо треба да сведочимо радост живота, који нам је бог дао прво стварањем, а потом и кроз сина свога да живим – не више ја, него живи у мени христос (гал, 2, 20) тај живот се налази у љуба- ви према ближњем, која је упра- во онај позив адамов са почет- ка библије да ће двоје бити јед- но тело само кроз љубав пре- ма ближњима можемо познати бога и назвати се децом њего- вом како нам говори христов љубљени ученик: љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од бога, и сваки који љуби од бога је рођен, и познаје бога (1 јн, 4, 7) она ће нас избавити од скучености и ограничености егоизма, од страхова који нас прогањају и прождиру, и изве- сти на светлост и слободу деце божије, на јединство живота у христу (уп гал, 3, 28), за који нас је бог и створио носећи то искуство, можемо сведочити овоме свету достојанство и лепоту човековог живота и бити „светлост свету“ m аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду узрокчо­ве­ко­вог оту­ђе­ња, стра­ха од дру­го­га, за­тва- ра­ње у се­бе, је по­сле­ди­ца гре­ха као одва­ја­ња нај­пре од бо­га, а он­да и од љу­ди 36 l православни мисионар l 6/2010 об­ја­шње­ње пра­во­слав­не ра­до­сти је вас­кр­се­ње, а вас­кр­се­ње је са­бо­р­ни до­га­ђај за­јед­ни­це александар р јевтић у животопису светог григорија паламе, који је саставио патријарх цариградски филотеј кокинос, постоји опис занимљивог дога- ђаја радња се одвија 1340 л г на светог антонија великог светог григорија видимо како у борби за одбрану чистоте православља исписује редове трија- де о свештеним исихастима уз непрестану умну моли- тву заузет тим важним и богоугодним послом, он одлу- чује да се овога пута не појави на молитвеном сабрању манастирске братије разлог је, заиста, обећавајући: у питању је учење о нествореним енергијама божијим и док он учено самује, братија је у цркви сигурно су сви приметили да григорија нема ипак, шта ту да се приговори: григорије је григорије! могуће да је неко – одступајући од пута благочестивих мисли – подлегао искушењу да изрекне осуду: шта се он ту прави паметан наравно, тек она- ко, за себе све тече уобичајеним током за логику еуклидовског ума овде бисмо могли да завршимо да се изне- нада у соби светог григорија није појавио необичан и неочекиван гост: свети анто- шта ако нам све­ти ан­то­ни­је ве­ли­ки до­ђе у го­сте? тема бро ј а није велики! шта мислите, да ли је све- ти подвижник и оснивач пустиножи- тељног монаштва потапшао по рамену великог богослова? није ако се неко упита шта је урадио, наставићемо са описом догађаја свети антоније, љубитељ самовања и учитељ тихе молитве, упутио је григо- рија у цркву на молитву у заједници са братијом вероватно је писац тријада био у чуђењу због јављања госта који је прешао пут дуг десет векова зар ми не бисмо били? реченицу која следи не морамо да почињемо са вероватно могли би да нам замере књижевни кри- тичари нема ни потребе за тим: свети григорије је сигурно оставио започете списе и – отишао у цркву сада да замислимо како је могао да изгледа његов долазак међу сабрану братију они из групе коментара „гри- горије је григорије“ су се веома обрадо- вали група „шта се он ту прави паме- тан“ је сада имала оправдање за своја прошла и будућа кашњења на богослу- жења па и григорије је закаснио на слу- жбу светог антонија! да више не замишљамо служба божија мора да је била прелепа таква су сва богослужења свете цркве радо- сне су биле обе групе, а и свети григо- рије са њима више нису ни постојале групе, већ једнодушна заједница обоже- них у духу светом и једном светом, једном господу исусу христу у славу бога оца амин по речима патријарха филотеја кокиноса: „тако су провели целу ноћ у бденију са нарочитим сла- вљем“ на крају, шта ако и нâс изненади посета неког неочекиваног госта? да ли ћемо бар имати изговор да пишемо о нествореним енергијама божијим и да се молимо? пре ће бити да ћемо погле- дати у монитор рачунара, мобилни телефон или телевизијски екран траже- ћи помоћ одговора, наравно, неће бити отуђеност ће дисати свуда око нас трујући ваздух у који смо себе затворили остављајући иза врата својих срцā ближње и сву красоту божије тво- ревине није нам намера да позивамо на одбацивање информационих техно- логија још мање да омаловажавамо богословски допринос светог григори- ја паламе или било ког другог богосло- ва свете цркве намера нам је да се подсетимо како је лепо било на зајед- ничком молитвеном сабрању мана- стирске братије када се међу њима поја- вио свети григорије у тој радости и ми можемо да будемо учесници да ми будемо радост другима, а да други буду радост нама зар свети сера- фим саровски није свако- га поздрављао речима: радости моја! хри- стос васкрсе! објашњење пра- вославне радо- сти је васкрсе- ње, а васкрсење је саборни дога- ђај заједнице због тога да се заједно запитамо: шта ако нам све- ти антоније велики дође у госте? m новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 37 38 l православни мисионар l 6/2010 нео­п­ход­но је ука­за­ти и на по­ја­ву бр­зо­пле­тог „са­зна­ва­ња исти­на“ (или не­че­га што се не­где до­го­ди­ло или од­и­гра­ло) ис­кљу­чи­во пу­тем ин­тер­не­та ве­ћи­на љу­ди у да­на­шње вре­ме сма- тра да је оно што са­зна пре­ко сај­то­ва ап­со­лут­на исти­на, а та­кав при­ступ је пот­пу­но по­гре­шан немања андријашевић осавременим технологијама и њиховој примени се обично говори тако да се стиче утисак да је у питању нека апсолутна новина јер се заборавља да су савремена „умреже- ност“ и начин комуникације и рада у једном смислу начин живота и проду- жетак нечега што настаје изумом покретне слике појава фотографије, а касније филма и телевизије, представља једну од драстичних промена, и свакако је један од чинилаца битне различито- сти садашњег времена и доба наших предака, тј начина живота људи некада и сада коришћење рачунара није успело да победи велико искушење савременог човека – отуђеност отуђеност је, у неком смислу, и парадокс градског живота јер – и поред милиона људи и њихове динамике – имамо велики број људи који су усамљени, одбачени или немају ни најосновније за живот владика иларион алфејев упозорава на једну ствар коју сматрамо повезаном са савременим погледом на живот са тежњама људи – на савремени етос он подсећа да су пословни људи посебан феномен 20 века јер за њих не постоји ништа сем њихове функције у бизнису, и то их толико заокупља да немају паузу да чују глас божији управо је овде зам- ка! треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не ис­ку­ше­ња и зам­ке сај­бер-ко­му­ни­ка­ци­је новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 39 треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици при томе не треба ниподаштавти оне људе који нису или су мање образовани, који не користе рачунар, не говоре стране језике што се тиче погледа православног хришћанина на количине информација, којима смо често претоварени, требало би указати на неколико аспеката давно је помињано да је идеја водиља техноло- шког прогреса важна за спајање и при- ближавање људи и ради лакшег живота питање је да ли је ово имало резултата и да ли се може о међусобном прибли- жавању и разумевању људи може гово- рити као о продукту напредне техноло- гије озбиљно је и питање (које се данас ретко поставља) да ли је седење испред рачунара нешто што ослобађа и човеку користи у тој мери да се без тога не може замислити живот даћемо једно- ставан пример, а то су људи који живе на селу и имају посебан етос о том ето- тре­ба би­ти вре­дан, обра­зо­ван, зна­ти ко­ри­сти­ти ра­чу­нар, али то ни­ка­да не тре­ба да на­до­ме­сти оно пр­во, тј оно нај­ва­жни­је – да бу­де­мо љу­ди, и то по сва­ку це­ну и у сва­кој при­ли­ци тема бро ј а 40 l православни мисионар l 6/2010 су данас се тако мало пише и говори, а постоје и случајеви да се омаловажава иако је постојање те заједнице суштин- ски важно за свако друштво, како у привредном тако и у културном погле- ду с тим у вези треба приметити да комуникација и пренос информација јесу важне компоненте савремене циви- лизације, али да постоје и другачији начини живота, израсли из другачијег етоса, и они нису ништа мање вредни за живот на нашој заједничкој планети нити мање културни неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или оди- грало) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сматра да је оно што сазна преко сајтова апсо- лутна истина, а такав приступ је потпу- но погрешан не треба да пристајемо на то да је, примера ради, снимак на јутју- бу некаква безусловна истина то може бити парче, исечак неког догађаја или нечега што би нама требало да буде важно и значајно, али ни у ком случају не представља пуну истину трагање за истином много је слојевитије и много узвишеније од овога свештеник александар шмеман нас учи да се свештеник облачи за литургију и да сваки делић његове одежде и све символичке радње имају јасно одређена значења, и он то чини у име целог литур- гијског сабрања сваки верник је тиме учесник у литургији и тако је и сваки верник – литург незамисливо је, стога, да неки верници иду са транспарентима на литургију, свађају се са свештенослу- житељем прекидајући литургију, а све тобоже у име „очувања вере“, па се онда ова „истина“ постави на интернет и тако је свима доступна касније многи „трага- оци“ сматрају да су се овим путем упо- знали са „истином“ или да су је чак и спознали на концу, ово се прогласи некаквим важним догађајем по живот цркве и обавезно се назове „истина о томе или о некоме“ ово је најбољи при- мер да оно виђено и приказано, иако се у једном смислу десило, не може да пред- ставља никакву истину, нарочито не без- условну у правилном приступу цркви, живо- ту кроз свете тајне које су у цркви, као што је и црква у светим тајнама, стиче- мо мудрост за налажење баланса – како да користимо савремена достигнућа и како да она не почну да превладавају нâс и не управљају нама учешћем у богослужењу стичемо и ревност за побеђивање зла и побеђивање савреме- них искушења и датости неправилан приступ животу у цркви довешће нас у позицију да будемо бескарактерни и безумни учесници у паралитургијским и паранормалним дешавањима или, још горе, да будемо прихватиоци нечега што нема везе са етосом цркве оно што смо видели преко интернета није разлог за наивно веровање да у прика- заном лежи „истина“, да нема потребе да се дубље загледамо у цркву и да се дубље погрузимо у богослужбени живот цркве m у пра­вил­ном при­сту­пу цр­кви, жи­во­ту кроз све­те тај­не ко­је су у цр­кви, као што је и цр­ква у све­тим тај­на­ма, сти­че­мо му­дрост за на­ла­же­ње ба­лан­са – ка­ко да ко­ри­сти­мо са­вре­ме­на до­стиг­ну­ћа и ка­ко да она не поч­ну да пре­вла­да­ва­ју нâс и не упра­вља­ју на­ма новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 41тема бро ј а с ве у овом несталном палом постојању јесте двосекли мач као што и свака употреба има и своју злоупотребу а свака намера своју злона- меру оно што од намере чини злонаме- ру и оно што од употребног прави зло- употребу јесте човек, односно његова пријемчивост ка лаким решењима, инстант импресијама одлука да не да најбоље већ да се препусти лаким и инертним решењима тако је ларусову енциклопедију, британику, па и вујаклију заменио „свезнајући“ гугл, а сам однос двеју непоновљивих и бого- ликих личности - „чит-чет“ преко фејсбука, твитера, мај спејса који, будући да остаје у сфери сајбер неба, никада не може да досегне своју пуноћу и поенту док сами актери бивају ускраћени за оно најбоље у њима тим пристајањем да такав половичан начин буде њихов начин и модел живљења адам је пао јер је одбио да има заједницу са богом док човек данашњи- це живи тај пад јер одлучује да одбија заједницу са другим човеком мимо које, нити може досегнути заједничарење са богом нити може имати потпуну свест о себи која је претпоставка односа са другим а, онда фингирање животом, ове или оне фрустрације и фобије, ови или они бесови и потиштености налазе своје остварење на „небу“ које нуди ту привилегију да собом може заклонити актера нудећи му ту бенифицију без- обличне и безимене масе, којој је све већ по дефиницији дозвољено, али којој такође ништа није ни свето и, у оном моменту, када човек одлучи да погази ону највреднију и најсветију реалност у себи, сопствену личност дакле, тог момента све постаје дозвољено и бива слободно на штету, на погибељ аноним- ности, избор половичности и фрустри- свештеник угрин в поповић сајбер-арена као полигон промашености тако је ларусову енциклопедију, британику, па и вујаклију заменио „свезнајући“ гугл, а сам однос двеју непоновљивих и боголиких личности - „чит-чет“ преко фејсбука, твитера, мај спејса 42 l православни мисионар l 6/2010 раности а човек човеку постаје странац, средство нико и ништа – употребна и потрошна ствар страх јесте корен агресије док је исконски човеков страх управо страх од самоће, од немања другог, од ништа- вила једном речју, пошто је за личност неопходан тај други не би ли она сама имала име, имала постојаност, вредност која се односом љубави потврђује чинећи ту конкретну личност апсолут- но непоновљивом, једном и једином – циљем; никада средством, никада више средством не сагледавши тог другог на начин циља човек остаје ускраћен за димензију личности те бива сведен на ниво индивидуума који накратко опстаје, али који не може до краја опста- ти све друго јесте последица тог немања и те половичности, а тај страх, који јесте корен агресије, размењује се у реалности властитог промашаја један од најбољих полигона те промашености јесте сајбер свет, у којем је све дозвоље- но али не и слободно индивидуум не може разликовати дозвољено и слобод- но и ту почиње сајбер арена ових или оних анонимуса у њиховој паничној борби за потврду властитог постојања, вредности, битности свега онога чега су се у збиљи одрекли свега онога за шта у збиљи нису имали храбрости не разумејући да се други не поробљава већ осваја осваја давањем никако узи- мањем, великодушношћу не ускогрудо- шћу егоцентризма у његовом јаловом покушају да свет заврти око себе други су пакао – јесте закључак те линеарное- гоцентричне перцепције себе и других који се потхрањује илузијом дружења, необавезног „чит-чета“ два индивидуу- ма, сајбер ареном људске агоније и про- машености, којима човек тражећи себе руга се другом, користи другог, мислећи да тиме себе конституише заправо се суштински поништава поништава као личност, као боголики створ чијим се избором вечност отвара и чијим се односом творевина чини трајном, постојаном, уместо што „тужи и чека“ посматрајући тај јалови ход индивидуу- ма ка ништавилу, ка небићу властите анонимности толико је страшна та варка којом се живи и које је „сајбер“ свет само израз и погодни полигон док узроци заувек остају затамњени том обманом блискости двеју јединки која се „чит-четом“ изражава, необавезно- шћу поништава те и тада, као и јуче, као и данас, остаје и остаће само човек наспрам дру- гог човека и у зависности од плода тог односа целокупна ће се творевина радо- вати том надкосмичком загрљају бога и човека, творца и творевине или ће занавек „тужити и чекати“ да се појаве ти „синови божији“ гледајући те несређене и необавезне индивидууме у њиховој арени „чит-чет“ величине и постојаности m новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 43 шта mary није знала замислимо особу која је цео живот провела носећи сочива која јој оне- могућавају да види црвену боју гле- дајући кроз та сочива, особа види сваку боју осим црвене замислимо, даље, да је та особа у међувремену постала фантасти- чан биолог, неуролог, физичар, хемичар, психолог или, уопште, експерт у свим могућим дисциплинама људске мисли она, дакле, зна апсолутно све податке о свим физичким процесима у мозгу и цело- купном телу човека који посматра одређе- ну боју – зна, на пример, на који се начин светлост конвертује у електро-хемијске импулсе у нервима та особа апсолутно тачно може да опише физичко-хемијске процесе у телу човека који посматра црве- ну боју али оно што би овој особи недостајало у целокупном знању о физичким проце- сима који се одвијају док се посматра црвена боја јесте то што она не би знала како изгледа црвена боја знала би све о њој и могла би потпуно описати и боју и човека који ту боју види, али знање како црвено изгледа би јој недостајало јер би, како смо рекли, сочива филтрирала ту боју тек када би скинула сочива, ова осо- ба би задобила ново знање, које раније никако није могла имати, знање како изгледа црвена боја овај мисаони експеримент је познат у савременој философији под именом mary’s room (маријина соба), а ситуација у свим осталим човековим знањима слична је овом експерименту конкретно, замислимо да особа има „сочива“ која јој онемогућавају да види бога као и у случају са црвеном бојом, та особа може бити експерт у свим могућим дисциплинама људске мисли, па и у тео- логији може навести све догмате, кано- не, сва откривења божија, знати свето писмо напамет, прочитати дела свих све- тих отаца и описати све психичке и физичко-хемијске процесе у телу човека који се молиили причешћује али оно што би овој особи недостајало јесте то што она не би знала бога знала би све о њему, али не би знала њега јер би јој „сочива“ то онемогућила шта су та „сочива“? то су гордост, самозатвореност, , самољубље и, уоп- ште, све оно што се описује као грех у делима која та особа зна наизуст све тео- логије и философије и сва знања која овај ми­са­о­ни екс­пе­ри­мент је по­знат у са­вре­ме­ној фи­ло­со­фи­ји под име­ном mary’s ro­om (ма­ри­ји­на со­ба), а си­ту­а­ци­ја у свим оста­лим чо­ве­ко­вим зна­њи­ма слич­на је овом екс­пе­ри­мен­ту малиша пушоња пе­снички ста­н ује чо­век 44 l православни мисионар l 6/2010 говоре о познању бога и о њему неће скинути ова „сочива“ сва дела у којима се описује искуство других људи не могу то учинити она човека треба да изазову и подстакну на труд да искуство светих људи постане његово искуство, да то искуство прими, искуси и преда даље тек тада када проба не само да прочита, сазна, , разуме, већ и да позна, верује, нада се, љуби, , дела, човек скида „сочива“ и постаје израел – онај који се рве са богом тек тада он почиње да живи и да види другог, да види све боје и све спектре реалности почиње да види „бо- ју“ бога тек тада човек зна како он „изгледа“ јер тек тада психофизички заједничари са њим и сарадницима његовим тек тада из знања о њему пре- лази у знање њега и може постати његов син и брат сина његовог m н ије памет у глави, него је у срцу љубављу се откривају и познају истине глава без срца води у гордост, а гордост води у самообману само онај који љуби има памети, и то не само за овоземаљски живот, него и за вечни испуњавати срце љубављу значи учествовати у царству божијем овде и сада стога је христос рекао: царство божије је у вама људско срце је необичан орган – орган спасења и испостава царства божијег на земљи оно нам обезбеђује земаљски живот, а још више небески све док куца у нашим грудима, живи- мо; кад престане да куца, живимо од његових плодова – горких или слат- ких и за то се молим богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и сваком расуђивању да про- цијените шта је најбоље, да будете чисти и беспрекорни на дан христов, пуни плодова правде кроз исуса хри- ста, на славу и хвалу божију (филип 1, 9–11) у светоотачкој литератури под „срцем“ се подразумева центар људског бића, корен интелекта и воље, извор свих психичких и духов- них активности љубав је божанска особина, као и слобода, дарована од бога човеку као најдрагоценији дар, као залог бесмрт- ности, јер је она, уствари, то царство божије, које влада на небесима љубав држи небеса, па зато држи и земљу у постојању да није љубави, не би ничег било бог је љубав и из љубави је створио све љубав је императив веч- ног живота она је одговоран живот, а радмила грујић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 45 та одговорност се састоји у милосрђу ко за живота свога не испуни срце своје овом одговорношћу, губи и живот свој и душу своју јер је, уместо њом, испунио срце своје себичношћу и мржњом, која суштински не постоји и која, рођена на земљи, и умире на њој мржња нема ничег заједничког са љубављу, а то значи ни са царством божијим – рајем душа наших љубав је једина вредност коју достојно можемо понудити богу као одговор за свој одговоран живот, а коју ће он свесрдно прихватити и још награ- дити глава која нема „памети“ у срцу саму себе ће лишити истине о правом смислу овоземаљског живота ђаво ће јој бити издашни помоћник тиме што ће дебелим засторима својих подвала замаглити исконску и насушну човекову тежњу за спасењем душе и заменити је најпризем- нијим телесним жељама, које човеков поглед одвлаче од истине и постојања вечног живота мисао да нема вечности ни вечног живота не долази из човекове душе нити срца, већ је то „умотворина“ подлог трговца душама не би ли за јефти- не паре купио то непроцењиво благо – људску душу, створену и предодређену за рај али и он нешто нуди – сурогат: памет у глави, која представља непресу- шни извор гордости обожење – христос је постао човек да бисмо се ми обожили и постали богови (св ата- насије велики) – а како да постигнемо обожење? – једино кроз христа – како? – обожићемо се ако се зближимо са њим, ако се хранимо христом, кроз све- ту тајну причешћа – али за то је потребна припрема – слажем се као и за све друго, што нам је само од привремене користи – али – нема „али“ то „али“ може да те кошта вечног живота приоритет у нашем животу мора да буде обожење јер се христос само због тога очовечио, само због тога узео на себе све наше смртне грехе и пострадао на крсту, само због тога васкрсао и вазнео се и послао нам духа светог да, на том камену кога одба- цише зидари (лк 20,17; мт 21,42; дап 4,11), утврди цркву у којој ћемо се храни- ти храном бесмртности „који једе моје тијело и пије крв моју у мени пребива и ја у њему“ (јн 6,56) „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће“ (јн 11,25) нема „али“ јер њиме и ти, као фарисејски зидари, одбацујеш животворни камен m памет је у срцу раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни људ­ско ср­це је нео­би­чан ор­ган – ор­ган спа­се­ња и ис­по­ста­ва цар­ства бо­жи­јег на зе­мљи оно нам обез­бе­ђу­је зе­маљ­ски жи­вот, а још ви­ше не­бе­ски 46 l православни мисионар l 6/2010 израз као средство и циљ г овор је једно од најважнијих специ- фичних обележја човека захваљу- јући том обележју, човек је развио веома сложену друштвену структуру, са различитим културним и политичким аспектима наиме, „гипкост“ језика, његова способност да означава чак и сасвим апстрактне појмове, учинила је да језик постане основно средство комуни- кације унутар људске заједнице осим комуникативне, језик има и екс- пресивну функцију резултати до којих су дошле компаративна митологија и антро- пологија савремених „примитивних“ пле- мена сведоче о тој изворној функцији језика митологије обилују именима богова приметно је да њихова имена стоје у чврстој вези са делатношћу, при- родном регијом или феноменом за који су „надлежни“ оно што је интересантно за философију мита јесте специфичан однос између израза и израженог при- метно је да ознака и означено стоје у односу идентитета митска свест ознаку посматра као саму ствар коју означава тако ликовни или звучни израз одређене ствари важи као та ствар типичан при- мер јесте поштовање идола не постоји разлика између идола (eidolon – лик, облик) неког бога и њега самог указати поштовање лику бога значи указати поштовање њему суштом у том погледу, хришћанско учење о поштовању икона ће начинити пресудну интервенцију – раз- ликовањем представе и архетипа осим на плану ликовних израза, иден- тички однос израза и израженог прису- тан је и на плану говора изговарање имена преминулих особа важи као њихо- во оприсутњивање тај феномен је при- метан у свим светским религијама и кул- турама у одређеним култовима правил- да­ле­ко нај­бо­љи при­мер иден­тич­ког од­но­са озна­ке и озна­че­ног у окви­ру ју­део-хри­шћан­ске тра­ди­ци­је је­сте та­бу­и­са­ње име­на бо­жи­јег – име­на ја­хве то име се сме­ло из­го­во­ри­ти јед­ном го­ди­шње за вре­ме пра­зни­ка пас­ха, у нај­скри­ве­ни­јем де­лу хра­ма у је­ру­са­ли­му,чи­је име „све­ти­ња над све­ти­ња­ма“ до­вољ­но го­во­ри хри­шћан­ска фи­ло­со­фи­ја стеван јовановић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 47 но изговарање имена богова или, чак, имена људи осигурава стицање власти над њима што се јудео-хришћанске тра- диције тиче, морамо приметити да ни њој није стран идентички однос израза и израженог значај који се придаје имену човека у старозаветној култури тешко да може бити преувеличан у прилог томе говоре светописамске реченице попут ове: „нека им се имена избришу из књиге живих, и са праведницима да не буду записани“ (пс, 69, 28) овде, наравно, није реч о пуком брисању имена, већ о губитку живота – губитком заједнице са богом и његовим народом тај онтолошки статус имена присутан је и у оквиру новозаветне заједнице про- мена имена новом члану хришћанске заједнице била је често незаобилазна пракса приликом обреда крштења у раној цркви разлог овога чина је било верова- ње да нови живот и назначење, нова при- рода коју крштавани задобија, за собом повлаче давање новог имена каснија пракса крштавања новорођенчади резул- товала је да се именовање детета догоди управо у цркви божијој у оквиру свете литургије, где детињи живот добија јасно одређење и назначење – оно је члан наро- да божијег 48 l православни мисионар l 6/2010 да­ле­ко нај­бо­љи при­мер иден­тич­ког од­но­са озна­ке и озна­че­ног у окви­ру ју­део- хри­шћан­ске тра­ди­ци­је је­сте та­бу­и­са­ње име­на бо­жи­јег – име­на ја­хве то име се сме­ло из­го­во­ри­ти јед­ном го­ди­шње за вре- ме пра­зни­ка пас­ха, у нај­скри­ве­ни­јем де­лу хра­ма у је­ру­са­ли­му, чи­је име „све­ти­ња над све­ти­ња­ма“ до­вољ­но го­во­ри (скри­ве- ност и све­тост, ина­че, је­су ре­ци­проч­не вред­но­сти у окви­ру мно­гих ре­ли­ги­ја и ми­то­ло­ги­ја, а све­до­че о тран­сцен­дент­но- сти бо­жи­јој) чи­ње­ни­ца да је име бо­жи­је мо­гао из­го­во­ри­ти ис­кљу­чи­во пр­во­све- ште­ник, и то у пе­ри­о­ду све­тог вре­ме­на и у окви­ру све­тог про­сто­ра, све­до­чи о зна- ча­ју тог до­га­ђа­ја из­го­во­ри­ти име бо­га зна­чи­ло је до­зва­ти га у пру­сут­но­сти дру­гим ре­чи­ма – из­го­ва­ра­ње име­на бо­жи­јег зна­чи­ло је „из­го­ва­ра­ње“ ње­га са­мог, а не про­сто из­го­ва­ра­ње ње­го­вог (!) име­на овим по­во­дом же­ли­мо да ука­же­мо на јед­ну за­ни­мљи­ву рас­пра­ву, ко­ја се во­ди­ла у 16 ве­ку, по­зна­ту под име­ном „иси­ха- стич­ки спор“ глав­на те­ма рас­пра­ве је би­ло ви­ђе­ње бо­жан­ске све­тло­сти, ко­је су мо­на­си – иси­ха­сти ис­ку­ство­ва­ли при­ли- ком мо­ли­тве ни­је би­ло спор­но да ли са­гле­да­ва­ње све­тло­сти пред­ста­вља за­јед­ни­ча­ре­ње са бо­гом, већ да ли је оно све­тло­шћу по­сре­до­ва­но или је ис­ку­ство све­тло­сти (где је ви­зу­ел­ни аспект са­мо је­дан од ви­до­ва тог ми­стич­ног ис­ку­ства) ди­рект­но (= ни­чим по­сре­до­ва­но) за­јед- ни­ча­ре­ње са бо­гом ре­зул­тат рас­пра­ве је био од­бра­на иси­ха­стич­ке прак­се и ста­ва је ми­стич­ко ис­ку­ство о ко­јем је реч ди­рект­но лич­но­сно и енер­гиј­ско за­јед­ни- ча­ре­ње са бо­гом ку­ри­о­зи­тет је да иси­ха- стич­ка прак­са, пу­тем ко­је се до­спе­ва у не­по­сред­ну за­јед­ни­цу са бо­гом, под­ра­зу- ме­ва при­зи­ва­ње име­на бо­жи­јег осим за ми­то­ло­ги­је и ре­ли­ги­је, екс­пре- сив­на функ­ци­ја из­ра­за је ка­рак­те­ри­стич- на и за умет­ност би­ло да је реч о ли­ков- ној, зву­ков­ној или ли­те­рар­ној умет­но­сти, њи­хов из­раз ни­је за­ми­слив без екс­пре- сив­не функ­ци­је уоста­лом, ко­рен умет­но- сти ле­жи у mythos-ном тлу оног мо­мен- та ка­да умет­ник го­во­ри о умет­нич­ком де­лу, тог мо­мен­та де­ло за­не­ми јер сто­ји- мо спрам ње­га вр­ху­нац го­во­ра о умет- нич­ком де­лу је­сте пу­шта­ње де­ла да го­во- ри за се­бе, сво­јим је­зи­ком и на­чи­ном по­треб­но је ужи­ве­ти се у умет­нич­ко де­ло, са­жи­ве­ти се са умет­ни­ком тек та­да схва­та­мо оно што не ста­је у го­вор о де­лу – оно што де­ло је­сте осим екс­пре­сив­не функ­ци­је, чо­ве­ко­во из­ра­жа­ва­ње мо­же има­ти и та­ко­зва­ну ре­пре­зен­та­тив­ну или зна­чењ­ску функ­ци- ју та­кав го­вор на­зи­ва­мо дис­кур­зив­ним го­во­ром, а на­чин ми­шље­ња ко­ји га уте­ме- љу­је на­зи­ва­мо дис­кур­зив­ним на­чи­ном ми­шље­ња реч је о ми­шље­њу / го­во­ре­њу у чи­јој је по­за­ди­ни спе­ци­фи­чан од­нос су­бјек­та ко­ји ми­сли и објек­та о ко­јем се новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 49 мисли дискурзивност мишљења сведочи о раздвојености (lat discurrere = раздвоји- ти се) која влада на релацији субјекат – објекат та раздвојеност чини да чак и када је реч о некој личности, она остаје у равни објекта што се теологије тиче, тај проблем је присутан у оквиру разлике између катафатике и апофатике када се у оквиру говора о богу језик суочи са вла- ститим границама, тада он постаје говор богу – славосовље типичан пример за то јесу химне светог симеона богослова када је реч о употреби језика у природ- но-математичким наукама, ту је примет- на тенденција да експресивна функција језика у потпуности престане разлог томе је објективност, коју би сваки науч- ни исказ требало да поседује у том сми- слу карнап (rudolf carnap 1891–1970), најистакнутији представник бечког круга, примећује: будући да су многи лингви- стички изрази аналогни смјеху, утолико они имају искључиво експресивну функци- ју, не репрезентативну примјери овога су узвици као ’ох, ох’ или, на вишем нивоу, лирске пјесме циљ лирске пјесме у којој се јављају ријечи ’сунце’ и ’облаци’ није да нас информише о одређеним метеороло- шким чињеницама, већ да се изразе одре- ђена осјећања пјесника и да се побуде слична осјећања код нас 1 одбијајући да експресивним исказима призна теоријску вредност, карнап тврди да ставови који завређују пажњу научни- ка и који могу имати статус научне исти- не морају поседовати искључиво репре- зентативну функцију тако доктрина беч- ког круга све „метафизичке“ изразе одба- цује као бесмислене (= нетеоријске) то, међутим, нису само ставови које тврди метафизика као дисциплина философије, већ и сви религијски искази, али умет- ност у целини ту спадају и ставови типа: „свет у којем живим је стваран свет“ на 1 рудолф карнап, философија и логичка синтакса, превод: с зечевић, никшић: 1999, 21–22 послетку остаје веома мали број исказа који могу имати теоријску вредност њима је заједничко, сматра карнап, то да се могу превести у знаковни језик (језик сличан „језику“ математике), при чему не губе ништа од првобитног значења у том случају би задатак философије могао бити једино логичка анализа научних ста- вова – са циљем да се постигну највећа могућа логичка доследност и конзистент- ност у науци неопходно је указати и на једну веома важну карактеристику нововековне философије епистемички статус одређе- ног научног исказа не повлачи за собом нужно и одређење његовог онтичког ста- туса управо на тој карактеристици науч- не истине инсистирају припадници беч- ког круга али строги научни исказ не реферира на појединца и његов живот – његов свет појединачна ствар не може бити обухваћена општом истином, а да јој се предходно не одузме све што је чини јединственом на антрополошком плану та цена се испоставља као превисо- ка јер се поставља питање шта преостаје када човеку одузмете његову јединстве- ност или, боље, ко остаје то „одузима- ње“, које чине природно-математичке науке, јесте методичко, али несводивост научних истина на план конкретно постојећих бића тиме не престаје да важи природно-математичке науке нису заинтересоване за појединца, а још мање ка­да је реч о упо­тре­би је­зи­ка у при­род­но- ма­те­ма­тич­ким на­у­ка­ма, ту је при­мет­на тен­ден­ци­ја да екс­пре­сив­на функ­ци­ја је­зи­ка у пот­пу­но­сти пре­ста­не 50 l православни мисионар l 6/2010 за његове животне проблеме у том погле- ду нам се чини да је неопходно преиспи- тати карнапов став о „бесмислености“ израза метафизике, религије, уметности, чини се да смисао човеку могу подари- ти управо такви изрази духа при томе не поричемо теоријску вредност и општи значај научних истина – напротив на крају нам је остало да увидимо сво- јеврстан прадокс у оквиру дискурзивног говора / мишљења апсолутна истина јесте тежња сваког научног става он би требало да важи у сваком времену и про- стору и за све појединачне случајеве на које се односи на основу тога научна хипотеза задобија статус природног зако- на ниједна научна теза, како је приметио хјум (david hume 1711–1776) није у ста- њу да достигне жељену универзалност ипак, нећемо се задржавати на вечитом проблему науке – немогућности да на основу партикуларних увида тврди уни- верзалан став занима нас циљ коме тежи научна истина апсолутна истина се у оквиру логике изражава ставом идентитета а = а 2 уоп- ште, свака математичка једначина тежи ставу идентитета једини знак који мора постојати у свакој једначини било које природне науке јесте знак једнакости („=“) несумњиво је да се научна истина мора испоставити као став идентитета 2 подсећамо да је аристотел у метафизици тврдио да је бог мисао која мисли саму себе та тврдња се може превести у став идентитета а = а какав је, међутим, аксиолошки статус става идентитета? има ли он теоријску вредност? судећи на основу критеријума које поставља рудолф карнап, највиша истина логике, а тиме и природно-математичких наука, мора бити проглашена бесмисли- цом став идентитета, наиме, не тврди никакво стање ствари том исказу у пот- пуности недостаје репрезентативна функција витгенштајн (ludwig wittgen- stein 1889–1951) примећује да апсолутне истине логике нису ништа друго до пуке таутологије шта тврди став а = а? ништа он не тврди ништа осим себе самог: а тврди а реч је, дакле, о експре- сивној функцији става идентитета из тог разлога стоји да апсолутна истина исто- времено важи и као бесмислица следи да је истина којој теже природно-матема- тичке науке ништа друго до евиденција или увид иако поседује специфичне разлике у односу на религијски исказ, научни исказ се не може узети као његова сушта супротност, али не стога што се бог мој- сију открива управо ставом идентитета јесам онај који јесам (а = а), већ зато што обе врсте исказа задобијају статус апсолутних истина тек пошто се из дис- курзивног говора пређу у управни нај- виша истина логике се стиче увидом о њој се не говори, већ она говори сама за себе слично томе, најважнији „метод“ богопознања гласи: дођи и види (јн 1, 46; отк 6, 1) „и кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им тада се њима отворише очи и позна- ше га“ (лк 24, 30–31) m аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији и гимназији „руђер бошковић“ иако по­се­ду­је спе­ци­фич­не раз­ли­кеуод­но­сунаре­ли­гиј­ски ис­каз, на­уч­ни ис­каз се не мо­же узе­ти као ње­го­ва су­шта су­прот­ност новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 51 кад се за некога каже да је фило- соф, прва асоцијација, бар за данашњи свет, јесте да је то човек који „смара“, да је философија „пресипа- ње из шупљег у празно“ и непотребно знање којим се баве докони људи или продавци магле лишени конкретних вештина и способности орања земље или туцања камена, на пример човек, ако ћемо поштено, увек има потребу за философијом као што нисмо свесни да користимо правила граматике док причамо (било да водимо високоумне разговоре или учествујемо у масним трач- партијама), тако нисмо ни свесни да када покушавамо да на разумски начин, помоћу аргумената и појмова објаснимо неку појаву, схватимо неку промену или одбра- нимо властити став, користимо филосо- фију а чим поставимо питање о вредно- сти ствари или нечијег мишљења и пона- шања, већ се налазимо на територији философије чак и ако кажемо „чему филозофија“ – под условом да то није примарни крик данашњих матураната, који имају памет- нија посла од учења, већ смо философи макар и аматери јер смо тим питањем, несвесни лепоте парадокса, философију довели у питање, што је, опет философија сáма: умéће да се ствари доводе у питање умéће да се ставови одбране или обра- зложе – ако претходно искључимо циљану дрскост, свађалачку нарав, ирационалне доживљаје саговорника или гласноговор- ничке наступе разних техничких лица (од маркетинга до политике) – такође нас чини философима у прилог томе иде и теза да се људи од памтивека ређе споре око самих чињеница колико око тумачења истих евидентно је да свет постоји, да је човек „у њега бачен“, да „виша сила“ делује, али треба то објаснити и протумачити а зашто? зог тога што је у самој људској природи укорењен тај порив да се чудо хри­шћан­ство и фи­ло­со­фи­ја срећко гујаничић о потреби философије фи­ло­со­фи­ја нам по­ма­же да кри­тич­ки пре­и­спи­ту­је­мо ра­зна ми­шље­ња и са­зна­ња, што наш про­цес уз­ра­ста­ња и са­зре­ва­њачи­ни успе­шним 52 l православни мисионар l 6/2010 живота објасни и осмисли нисмо, ваљда, печурке философија, као разложни говор (ло- гос), настаје у хеленском полису – када митска свест, немоћна због своје статич- ности, губи снагу пред бујицом нових сазнања и открића савремена потреба за разложним говором је такође нужна као и пре 2500 година јер и данас разни митомани, немоћни да се ухвате у коштац са мисаоним изазовима, вештачки усваја- ју „готове системе знања“ та „увезена роба“ им се касније, након истека рока употребе, сурово свети, што погубно делују како на саме конзументе, тако и на њихову околину философија нам помаже да критички преиспитујемо разна мишљења и сазнања, што наш процес узрастања и сазревања чини успешним можда је нужно поћи од бајки, митова, предрасуда или гласнина јер то су почетне степенице, али задржа- вати се у тим мисаоним оквирима дуже него што је потребно – доказ је инфатил- ности, лењости или самог кукавичлука први философи су били и први науч- ници или теоретичари (theoria – видети грч) они су на свој начин „гледали“ свет, и то гледање је, за разлику од митског, које се није доводило у питање, имало своју динамику и прогрес неко ће рећи да је то „врдање у мишљењу“ слабост, али док су трагали за суштином бића, што је за већину њих био примарни циљ, фило- софи су дали највећи допринос сазнању тако, рецимо, у математици данас имамо талесову и питагорину теоре- му, декартов коор- динатни систем, лајбницов или њутнов интеграл рећи за те људе да су математичари, а не философи исто је као да кажемо за дејвида бекама, јед- ног од најбољих игра- ча манчестер-јунајте- да свих времена, да је манекен (премда то и јесте), а не фудбалер философија нам је потребна и да саму нау- ку доведемо у питање јер и научно сазнање, хришћанство и философија новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 53 у зависности од тумачења, може бити оби- чан мит често чујемо како неко каже да је истина оно што је „научна чињеница“ или „научно доказано“ јака ствар научно зна- ње је поуздано колико и временска прог- ноза: махом тачно, али склоно промени довољно је само отворити дневне нови- не и прочитати вест како су научници са „тог и тог универзитета“ доказали да је, рецимо, здраво пити кафу већ следеће недеље у тим истим новинама чека нас информација да је група неких других начуника, са неког другог универзитета, ту тезу оповргла и закључила да је кафа – штетна или у чему се може видети про- грес науке осим у премени, наравно, ако је ајнштајн у прошлом веку рекао да је „све релативно“, кад је хераклит давно говорио да „све тече“, или по чему се разликује савремени физичар, који тврди да матери- ја настаје згрушавањем енергије или све- тлости, од анаксимена из милета, који је тврдио да ствари настају од ваздуха тако- ђе згрушавањем шта више, зар савремено научно сазна- ње није бајковито они који проучавају океански свет или космос то најбоље знају и савремена уметност паразитира на философији слика или перформанс могу да нас шокирају и задиве на час али теже падају у заборав и дуже живе када о „тим шоковима“ напишу коју реч и теоретски их надограде естетичари и историчари уметности или аутор сâм кад затруби „о свом положају у свету и доживљају истог“ „да је цар го“ најбоље је објаснио један простодушни србин када је на телевизији видео пикасову слику, а која вреди таман толико да њега (иначе шанкера у једном београдском кафићу) учини тајкуном: да сам ја ово насликао у петом разреду основ- не школе, наставница ликовног би ми дала тројку међутим, уз малу и несебичну помоћ теорије лако ћемо схватити у чему је разлика између пикаса и молера и зашто се уметник тако изражавао можда баш из потребе да заувек остане дечак из петог основне однос философије и теологије је такође контроверзан теолози су често склони да – следећи познату максиму из прошлости – кажу да је философија њихова слушки- ња или кажу – користећи у аргументаци- ји неке лингвистичке вратоломије – да су филозофи љубитељи мрака, а не мудро- сти сваки иоле вешт софиста овакве ста- вове би могао да учини смешним филосо- фи, са друге стране, могу да одговоре да је теологија само једна од грана философије, која се специјализовала за проучавање апсолута, и да је слична психологији, чији се циљ интересовања свео само на душу (психу), или социологији, која се бави искључиво законима у друштву филосо- фи свакако могу да пребаце теолозима да се сувише додворавају науци и да су самог бога свели на „научну чињеницу“, могу их оптужити и да су „позајмили“ њихову тер- минологију, као и да су најуспешнији међу њима – од античких отаца до владике николаја – имали класично философско образовање ако је човек расположен за свађу, никад краја потребно је више соли- дарности и разумевања јер и једни и други теже за истином, а простора за сусрет увек има хришћани су, тако, странци у овом све- ту, а философи увек чезну да се, бар према новалисовим речима, свугде осећају као код куће то може бити тачка додира1 m 1 циљ овог текста био је да укаже на значај филосо- фије, која се – под паролом реформе школства налик оном из европске уније – полако протерује из система образовања то је класично оцеубиство или, прецизни- је, лапот! парадокс је и у томе што се данашњи рефор- матори на путу за еу најчешће позивају на човека чију професију занемарују или им је дража само успомена на познатог хабермасовог ђака од његове философије и жеље да србију извуче из митоманске свести 54 l православни мисионар l 6/2010 уто­рак, 6 јул 2010 с пустио сам лопту, олабавио каиш ствари су такве какве јесу и ја не могу да их мењам, односно не могу да мењам друге људе, могу да променим своју реакцију на стварност око себе један човек кога сматрам паметним рекао ми је недавно да ниједан труд не остаје ненаграђен верујем у то, човек само треба да дâ све од себе и да не раз- мишља о награди за труд и награда ће се сама испољити у његовом животу и на начин о коме није ни сањао ако човек не придаје награди велику важност, онда га ни казна или унижење неће омалоду- шити и омести ја вам сада преносим део својих дана- шњих размишљања, она су ми обележила дан и помогла ми да се опустим схватио сам да човек узраста кроз труд, а не кроз човек узраста кроз труд земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 55 плод свог труда а да би могао да се посвети свом послу човек мора да буде опуштен и миран у себи то је то, само се молим за здравље јер ми бол односно болест искривљује поглед на свет и мења перцепцију што се данашњег дана тиче, издвојио бих кување ручка у котлићу – мој први пут уз савет и техничку подршку браће све је испало добро добили смо два нова брата, надам се да ће се уклопити, и вест која ме јако радује: брат саша в звао оца и сутра се враћа – молио сам се за њега на крају: ноћ од прозора даље је не­де­ља, 11 јул 2010 још једна топла недеља у кући је при- лично мирно без обзира што нас има много посту је крај за сада, од сутра почиње месојеђе или карневал, у преводу на латински мени је убрзано време, као да истиче из пешчаника, као кад се ближи крај летовања дешавају ми се лагано неке битне промене којих постајем свестан, овакве промене сматрам лечењем у пра- вом смислу и мислим даје још рано да о томе говорим оно што осећам је велика захвалност богу за веру коју је учврстио у мени вера је узрастала, то тек сад схватам, током целог мог живота и у највећим падовима и разочарењима она је постаја- ла све јача вера ме и даље чува и даје ми снагу, кад бих посумњао, кад бих поми- слио да промисао не постоји – цео живот би изгубио смисао - али то не може да се деси много је лако кад човек учини оно што је у његовој моћи а све остало препусти господу – потпуно верујући трудим се да боравим у стању веровања и захвалности мисао дана – вера а вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих пб 56 l православни мисионар l 6/2010 књижевност путописна књижевност у срба н е постоји обичан путопис сви путописи јесу вредна и значајна остварења књижевне културе то су пре свега занимљиве књиге у српској књижевности, путопис као правац, врло је мало заступљен – готово га нема „тек по који чланак, ту и тамо, у неким новинама, врло занимљив, али усамљен, дакле, по једна кафена кашичица те литературе“ , говорила је исидора секулић ипак, поча- сно место у путописној књижевности зау- зимају четири дела: путопис из италије милоша црњанског, путописи из шпани- је од растка петровића, и за нас најзани- мљивији путописи писма из италије љубомира ненадовића и писма из норве- шке исидоре секулић све што писац пише не пише за забо- рав, већ он то пише да би остало, чуло се и знало о записаном у томе врхуне путо- писи као и сваки човек и путописац у нововиђеним мотивима налази надахну- ће и својом писаном речју пројављује тај описани свет другим људима на разна путовања овакви писци бивају гоњени различитим мотивима ту је занос, са јед- не стране за свим оним што је славно, лепо и људско у науци, у уметности, у историји и пракси света, а са друге стра- не ту је копање по тајнама других народа и њихових постојбина претварајући, тако њихово лично у јавно то су путописци, и то је путопис – уби- ца тајни путописи су један вид писане дисци- плине, где је писац очевидац рада, сиро- маштва, ћутања и чега све још овакви контрасти и различитости које путопи- сци доживљавају и верно бележе инспи- ришу „тачно као звезда“ и читаоца тако читалац јасно види разлику, али и срод- ност у привлачном менталитету народа других земаља, види путопис као размену животних искустава у књизи „едвард други“ од марлоа стоји: „што би људи са арктика волели свет

Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Па­ра­докс оту­ђе­ња у вре­ме­ну гло­бал­них ко­му­ни­ка­ци­ја 2-3 Старечник Ми­тро­по­лит Те­о­фил Ка­на­вос: Са­вре­ме­на по­ро­ди­ца 4-6 Ка­ко про­це­ни­ти се­бе као хри­шћа­ни­на 7-9 Подвижничко слово О гре­ху осу­ђи­ва­ња бли­жњег 10-11 Личности црквене историје Осве­шта­ни жи­вот Вла­ди­ми­ра Мо­ши­на 12-14 Црквеноправне теме Мо­гућ­но­сти аутен­тич­ног ту­ма­че­ња ка­нон­ског пре­да­ња (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хри­шћан­ство и вир­ту­ел­на ко­му­ни­ка­ци­ја 18-20 Чо­век без ли­ца – го­вор без сло­бо­де 21-23 Све­то При­че­шће и про­блем оту­ђе­но­сти 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хри­шћан­ски мо­дел ко­му­ни­ка­ци­је 28-31 О тра­ги­ци оту­ђе­ња 32-35 Шта ако нам Све­ти Ан­то­ни­је Ве­ли­ки до­ђе у го­сте? 36-37 Ис­ку­ше­ња и зам­ке сај­бер-ко­му­ни­ка­ци­је 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary ни­је зна­ла 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Из­раз као сред­ство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О по­тре­би фи­ло­со­фи­је 51-53 Земља живих Чо­век уз­ра­ста кроз труд 54-55 Књижевност Пу­то­пи­сна књи­жев­ност у Ср­ба 56-57 Мисионарски излог Хле­ба и со­ли 58-60 Православље на интернету Фо­рум као фор­ма ми­си­о­на­ре­ња на ин­тер­не­ту 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SU­RE that YOU WANT TO QU­IT THE GA­ME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож